Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 10271 147594 146914 2026-10-11T14:50:58Z Coaorao 19106 /* */ Цео текст проверен 147594 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] }} Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! — Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. — Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром.<br /> {{gap}}Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчији парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. — Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде; не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. И жена изневерава мужа више из досаде него из перверсије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства страх од чамотиње, страх који је језив и мрачан као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина.<br /> {{gap}}Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убије животињу, него да убије своје драгоцено време. — Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. — Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена, јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.<br /> {{gap}}Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. — Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је философија о животу. Сенека је то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер: „Сам са собом, врло си близу рђавог човека”.<br /> {{gap}}Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами. И Монтењ, велики самотник, веровао је да за самоћу треба бити способан, чак и спреман. Он је веровао да одиста нема ничег већег него припадати себи. — Има дубоких досада којих се сећамо кроз цео живот као какве непроходне земље или великога града. mlbzngyighcc5eln7fvq3iemoqnjypj 147595 147594 2026-10-11T14:51:37Z Coaorao 19106 /* */ 147595 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! — Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. — Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром.<br /> {{gap}}Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчији парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. — Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде; не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. И жена изневерава мужа више из досаде него из перверсије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства страх од чамотиње, страх који је језив и мрачан као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина.<br /> {{gap}}Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убије животињу, него да убије своје драгоцено време. — Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. — Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена, јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.<br /> {{gap}}Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. — Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је философија о животу. Сенека је то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер: „Сам са собом, врло си близу рђавог човека”.<br /> {{gap}}Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами. И Монтењ, велики самотник, веровао је да за самоћу треба бити способан, чак и спреман. Он је веровао да одиста нема ничег већег него припадати себи. — Има дубоких досада којих се сећамо кроз цео живот као какве непроходне земље или великога града. </div></center> o6nxq0kc0zrmfu1vilco33zmdo76w3p 147596 147595 2026-10-11T14:52:10Z Coaorao 19106 /* */ 147596 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! — Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. — Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром.<br /> {{gap}}Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчији парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. — Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде; не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. И жена изневерава мужа више из досаде него из перверсије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства страх од чамотиње, страх који је језив и мрачан као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина.<br /> {{gap}}Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убије животињу, него да убије своје драгоцено време. — Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. — Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена, јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.<br /> {{gap}}Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. — Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је философија о животу. Сенека је то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер: „Сâм са собом, врло си близу рђавог човека”.<br /> {{gap}}Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами. И Монтењ, велики самотник, веровао је да за самоћу треба бити способан, чак и спреман. Он је веровао да одиста нема ничег већег него припадати себи. — Има дубоких досада којих се сећамо кроз цео живот као какве непроходне земље или великога града. </div></center> 0wz0n67d3xcz5edxydfxe216j364h1q 147599 147596 2026-10-11T15:10:22Z Coaorao 19106 /* */ 147599 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! — Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена, речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. — Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром.<br /> {{gap}}Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчији парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. — Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде; не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. И жена изневерава мужа више из досаде него из перверсије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства страх од чамотиње, страх који је језив и мрачан као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина.<br /> {{gap}}Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убије животињу, него да убије своје драгоцено време. — Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. — Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена, јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. И раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти.<br /> {{gap}}Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. — Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је философија о животу. Сенека је то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер: „Сâм са собом, врло си близу рђавог човека”.<br /> {{gap}}Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени када су у друштву других и различнијих људи него што су они сами. И Монтењ, велики самотник, веровао је да за самоћу треба бити способан, чак и спреман. Он је веровао да одиста нема ничег већег него припадати себи. — Има дубоких досада којих се сећамо кроз цео живот као какве непроходне земље или великога града. </div></center> 7in5o3e64dtokd5o97n1q1uvm2ars14 0 10272 147597 146257 2026-10-11T15:08:49Z Coaorao 19106 /* */ Цео текст проверен 147597 wikitext text/x-wiki Али као што човек живи у вечној досади, тако исто он живи и у вечном страху. Човек се не боји само опасности која постоји, него још више опасности коју слути; боји се и могућег и немогућег. Уображене опасности су најдубље, и уображени непријатељи су најкрволочнији. Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње, боји се чак и инсекта. Има људи који се боје и духова, а има их који се боје и празног простора. Одувек се човек нарочито бојао човека. После досаде, можда је тај страх био један од првих мотива пријатељства. Страх од непријатеља у примитивном друштву био је огроман, јер онда нису још постојали закони ни организована државна сила да брани нашу личност. — Али ма колико да су сви мудраци проповедали пријатељство, нису мање проповедали и бегање од руље. Сенека је говорио да се никад човек не враћа онако миран кући као што је миран из ње изашао. Он тврди да не треба ићи у многобројно друштво, јер нам у њему све проповеда порок; а што више веза правимо, вишим се опасностима излажемо. Међутим, римски мудрац мисли да треба бегати не само од руље, него и од самоће, нарочито ако је човек у очајању или у страху, јер онда прави планове штетне и по себе и по другог, зато што узму несметано маха злочиначке страсти. А пошто је Сенека увиђао да је и најпаметнији човек пун урођених погрешака и порока, препоручује свом Луцилију да изабере неког човека који му се лицем и духом највећма свиди, и да затим њега у животу имитира. Препоручује му Катона, ако му не изгледа одвећ строг; или Лелија, јер је његов морал умеренији. Још је и Епикур говорио да човек треба да буде већма него икад сâм са собом кад је приморан да буде с гомилом. А Бекон каже: -{Magna civitas, magna solitudo}-.<br /> {{gap}}Међутим, ове истине никад неће задобити одвише места у нашем животу у којем човек и не осећа него само досаду у страх. Ма колико човек знао да је узак круг његових правих пријатеља, он ће се ипак дружити са што више света. Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често пута и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву. Ја сам увек био сигуран да се моји непријатељи плаше мене већма него што се ја њих плашим. Али ме се нису плашили лажни пријатељи. Њих сам се ужасавао, јер сам стајао пред њима без штита, и јер су знали свагда где се налазе моји кључеви.<br /> {{gap}}Ко се ослободио досаде и страха, постао је питом и племенит. Можда се ово односи чак и на животиње, које би поновно подивљале и побеснеле чим би се одвојиле од човековог друштва. Има доказа да су по колонијама далеких крајева и људи, напуштени себи, од досаде и страха поново пали у дивљаштво, чак постали људождери. Зато прва два мотива пријатељства (досада и сграх), постоје можда и за најниже феле колико и за самог човека. Али постоје и узвишенији мотиви пријатељства који важе само за просвећене људе: заједница осећања, заједница идеја, заједница интереса. Проверите сва своја пријатељства, па ћете се уверити да свако од њих мора да буде основано на једном од ових начела.<br /> {{gap}}Пријатељство на заједници осећања, било је веза између војника славне тебанске легије, који су се удруживали заклетвом хероју Јолаису да ће сви умрети само са раном на грудима, као што је и он погинуо. Таква је веза била и између две сјајне античке личности Епаминонде и Пелопиде, који су се борили у битци сједињујући своје штитове. Такво је осећање било и пријатељство неког Луција за Брута, кад је у битци на Филипима изишао пред војнике Марка Антонија, који су тражили Брута, и предао се непријатељу говорећи да је он тај кога траже. А кад је истом овом Луцију Марко Антоније после тога поклонио живот, због те великодушности се Луције затим везао и за Марка Антонија пријатељством које је трајало до краја његовог чистог живота. Мени су исто тако лепи и примери робова, који су се, из пријатељства за своје господаре, убијали на њиховом гробу. Осим случаја на гробу Епаминонде, позната је смрт Ероса, роба Марка Антонија, који је убио себе не приставши да убије свога господара када му је овај то тражио у моменту очајања. Александар се борио гологлав у битци на Гранику, и млади краљ би био погинуо у једном окршају да га својим штитом није заклонио његов највећи пријатељ Клит, онај којег је доцније Александар у пијанству пробо мачем. Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за част Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у Илијади. 4940kaxvfkw6dpov1y97nfm3n7b4o8s 147598 147597 2026-10-11T15:10:04Z Coaorao 19106 /* */ 147598 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]] | 2. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]] }} <center><font size="+1"> '''2.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Али као што човек живи у вечној досади, тако исто он живи и у вечном страху. Човек се не боји само опасности која постоји, него још више опасности коју слути; боји се и могућег и немогућег. Уображене опасности су најдубље, и уображени непријатељи су најкрволочнији. Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње, боји се чак и инсекта. Има људи који се боје и духова, а има их који се боје и празног простора. Одувек се човек нарочито бојао човека. После досаде, можда је тај страх био један од првих мотива пријатељства. Страх од непријатеља у примитивном друштву био је огроман, јер онда нису још постојали закони ни организована државна сила да брани нашу личност. — Али ма колико да су сви мудраци проповедали пријатељство, нису мање проповедали и бегање од руље. Сенека је говорио да се никад човек не враћа онако миран кући као што је миран из ње изашао. Он тврди да не треба ићи у многобројно друштво, јер нам у њему све проповеда порок; а што више веза правимо, вишим се опасностима излажемо. Међутим, римски мудрац мисли да треба бегати не само од руље, него и од самоће, нарочито ако је човек у очајању или у страху, јер онда прави планове штетне и по себе и по другог, зато што узму несметано маха злочиначке страсти. А пошто је Сенека увиђао да је и најпаметнији човек пун урођених погрешака и порока, препоручује свом Луцилију да изабере неког човека који му се лицем и духом највећма свиди, и да затим њега у животу имитира. Препоручује му Катона, ако му не изгледа одвећ строг; или Лелија, јер је његов морал умеренији. Још је и Епикур говорио да човек треба да буде већма него икад сâм са собом кад је приморан да буде с гомилом. А Бекон каже: -{Magna civitas, magna solitudo}-.<br /> {{gap}}Међутим, ове истине никад неће задобити одвише места у нашем животу у којем човек и не осећа него само досаду у страх. Ма колико човек знао да је узак круг његових правих пријатеља, он ће се ипак дружити са што више света. Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често пута и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву. Ја сам увек био сигуран да се моји непријатељи плаше мене већма него што се ја њих плашим. Али ме се нису плашили лажни пријатељи. Њих сам се ужасавао, јер сам стајао пред њима без штита, и јер су знали свагда где се налазе моји кључеви.<br /> {{gap}}Ко се ослободио досаде и страха, постао је питом и племенит. Можда се ово односи чак и на животиње, које би поновно подивљале и побеснеле чим би се одвојиле од човековог друштва. Има доказа да су по колонијама далеких крајева и људи, напуштени себи, од досаде и страха поново пали у дивљаштво, чак постали људождери. Зато прва два мотива пријатељства (досада и сграх), постоје можда и за најниже феле колико и за самог човека. Али постоје и узвишенији мотиви пријатељства који важе само за просвећене људе: заједница осећања, заједница идеја, заједница интереса. Проверите сва своја пријатељства, па ћете се уверити да свако од њих мора да буде основано на једном од ових начела.<br /> {{gap}}Пријатељство на заједници осећања, било је веза између војника славне тебанске легије, који су се удруживали заклетвом хероју Јолаису да ће сви умрети само са раном на грудима, као што је и он погинуо. Таква је веза била и између две сјајне античке личности Епаминонде и Пелопиде, који су се борили у битци сједињујући своје штитове. Такво је осећање било и пријатељство неког Луција за Брута, кад је у битци на Филипима изишао пред војнике Марка Антонија, који су тражили Брута, и предао се непријатељу говорећи да је он тај кога траже. А кад је истом овом Луцију Марко Антоније после тога поклонио живот, због те великодушности се Луције затим везао и за Марка Антонија пријатељством које је трајало до краја његовог чистог живота. Мени су исто тако лепи и примери робова, који су се, из пријатељства за своје господаре, убијали на њиховом гробу. Осим случаја на гробу Епаминонде, позната је смрт Ероса, роба Марка Антонија, који је убио себе не приставши да убије свога господара када му је овај то тражио у моменту очајања. Александар се борио гологлав у битци на Гранику, и млади краљ би био погинуо у једном окршају да га својим штитом није заклонио његов највећи пријатељ Клит, онај којег је доцније Александар у пијанству пробо мачем. Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за част Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у Илијади. </div></center> 487lrya9fpj3shg9g2qhk9f5nbq1usu 147601 147598 2026-10-11T15:11:49Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.]]: Правилан назив 147598 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]] | 2. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]] }} <center><font size="+1"> '''2.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Али као што човек живи у вечној досади, тако исто он живи и у вечном страху. Човек се не боји само опасности која постоји, него још више опасности коју слути; боји се и могућег и немогућег. Уображене опасности су најдубље, и уображени непријатељи су најкрволочнији. Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње, боји се чак и инсекта. Има људи који се боје и духова, а има их који се боје и празног простора. Одувек се човек нарочито бојао човека. После досаде, можда је тај страх био један од првих мотива пријатељства. Страх од непријатеља у примитивном друштву био је огроман, јер онда нису још постојали закони ни организована државна сила да брани нашу личност. — Али ма колико да су сви мудраци проповедали пријатељство, нису мање проповедали и бегање од руље. Сенека је говорио да се никад човек не враћа онако миран кући као што је миран из ње изашао. Он тврди да не треба ићи у многобројно друштво, јер нам у њему све проповеда порок; а што више веза правимо, вишим се опасностима излажемо. Међутим, римски мудрац мисли да треба бегати не само од руље, него и од самоће, нарочито ако је човек у очајању или у страху, јер онда прави планове штетне и по себе и по другог, зато што узму несметано маха злочиначке страсти. А пошто је Сенека увиђао да је и најпаметнији човек пун урођених погрешака и порока, препоручује свом Луцилију да изабере неког човека који му се лицем и духом највећма свиди, и да затим њега у животу имитира. Препоручује му Катона, ако му не изгледа одвећ строг; или Лелија, јер је његов морал умеренији. Још је и Епикур говорио да човек треба да буде већма него икад сâм са собом кад је приморан да буде с гомилом. А Бекон каже: -{Magna civitas, magna solitudo}-.<br /> {{gap}}Међутим, ове истине никад неће задобити одвише места у нашем животу у којем човек и не осећа него само досаду у страх. Ма колико човек знао да је узак круг његових правих пријатеља, он ће се ипак дружити са што више света. Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често пута и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву. Ја сам увек био сигуран да се моји непријатељи плаше мене већма него што се ја њих плашим. Али ме се нису плашили лажни пријатељи. Њих сам се ужасавао, јер сам стајао пред њима без штита, и јер су знали свагда где се налазе моји кључеви.<br /> {{gap}}Ко се ослободио досаде и страха, постао је питом и племенит. Можда се ово односи чак и на животиње, које би поновно подивљале и побеснеле чим би се одвојиле од човековог друштва. Има доказа да су по колонијама далеких крајева и људи, напуштени себи, од досаде и страха поново пали у дивљаштво, чак постали људождери. Зато прва два мотива пријатељства (досада и сграх), постоје можда и за најниже феле колико и за самог човека. Али постоје и узвишенији мотиви пријатељства који важе само за просвећене људе: заједница осећања, заједница идеја, заједница интереса. Проверите сва своја пријатељства, па ћете се уверити да свако од њих мора да буде основано на једном од ових начела.<br /> {{gap}}Пријатељство на заједници осећања, било је веза између војника славне тебанске легије, који су се удруживали заклетвом хероју Јолаису да ће сви умрети само са раном на грудима, као што је и он погинуо. Таква је веза била и између две сјајне античке личности Епаминонде и Пелопиде, који су се борили у битци сједињујући своје штитове. Такво је осећање било и пријатељство неког Луција за Брута, кад је у битци на Филипима изишао пред војнике Марка Антонија, који су тражили Брута, и предао се непријатељу говорећи да је он тај кога траже. А кад је истом овом Луцију Марко Антоније после тога поклонио живот, због те великодушности се Луције затим везао и за Марка Антонија пријатељством које је трајало до краја његовог чистог живота. Мени су исто тако лепи и примери робова, који су се, из пријатељства за своје господаре, убијали на њиховом гробу. Осим случаја на гробу Епаминонде, позната је смрт Ероса, роба Марка Антонија, који је убио себе не приставши да убије свога господара када му је овај то тражио у моменту очајања. Александар се борио гологлав у битци на Гранику, и млади краљ би био погинуо у једном окршају да га својим штитом није заклонио његов највећи пријатељ Клит, онај којег је доцније Александар у пијанству пробо мачем. Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за част Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у Илијади. </div></center> 487lrya9fpj3shg9g2qhk9f5nbq1usu 0 10273 147603 146258 2026-10-11T15:26:03Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен и уређен 147603 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сви песници су певали пријатељство. Хорације пева да се ништа не да упоредити са добрим пријатељем. Теренције пева да се не може срећом назвати ништа што се не даје поделити с пријатељем; а Катул, оплакујући смрт једног пријатеља, пева да његов друг у гроб односи и његову душу. — И стари философи су пријатељство прослављали већма него љубав. Један од њих назива љубав само пријатељством које је полудело. Хомер је славио пријатеље Ахила и Патрокла. Хесиод каже да кад плаћамо пријатеља, треба га платити поштено. Еврипид каже да у болу треба несрећнику п[р]ијатељ као болеснику лекар. И овде у Александрији, где пишем ове редове, постојало је за време Клеопатре њено друштво Несравњених, друштво за уживање, али је постојало и њено друштво Синапотанумен, што значи друштво оних који треба да заједно умру.<br /> {{gap}}Први је Питагора направио од пријатељства једну философску и моралну доктрину. Он је први поставио формулу да је наш пријатељ наше друго ја. Према питагористима, све је заједничко међу пријатељима, чак и опасност за живот или имање једног од њих, јер је пријатељство више и од личног живота. Пријатељством се везују не само два човека међу собом, него и цело човечанство, и сва друга бића. Питагора каже да нарочито милосрђе и наука приближују људе; и да добро законодавство начини од њих једно једино тело; и да сама природа приказује како су два странца међу собом слична као два брата; и, најзад, да се браком улази у везу по самој суштини неразлучно. Питагористи чак ни животиње не искључују из веза пријатељства. Природа и људски закони су подједнаке основе пријатељства. Ово свеопште пријатељство постаје коначно светом интимношћу између људи исте вере; још и више: оно уједињује све расе и све народе, чак и све феле. Ова доктрина је ушла најзад у грчко друштво, државу, чиновништво, војску, који су се сви сматрали везани међусобно пријатељством а не компромисом. Епаминонда је и сам био питагориста, ученик Лисиса којем се приписују познати „Златни стихови”, иначе, по свему изгледу, дело Питагорино. — Заиста, тебанска легија је била прожета овим духом. Ни доцнија филантропија није могла отићи даље од ове доктрине. За нас је интересантно и да је у то античко доба, кад су се људи делили на слободне и на робове, постојала оваква једна философска школа, која је била противна тој класној подели, на сло- (''-{sic}-'') слободне и на робове, не делећи људе друкче него према њиховим врлинама и заслугама. Питагора је био први Грк који је рекао да више вреди добар странац него рђав Грк; а у његовим мистеријама су учествовали с подједнаким правом варвари као и Грци. Овај космополитизам је био продукт грчког генија који једини није знао за друкче границе међу људима него културне, сматрајући да на слободу има право само просвећен човек, а непросвећен да је природом означен роб. Платон и Аристотел су имали предрасуде свог времена у погледу једнакости међу људима; а већ Сократ, њихов учитељ, био је дао морал који није стављен на разлику класа него као науку о срећи за све људе. Али и Платон говори о правди, и Аристотел говори о врлини и о заслузи. </div></center> lui47cd9kc1v2nudjmtxuw16sh533ir 147605 147603 2026-10-11T15:27:30Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.]]: Правилан назив 147603 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сви песници су певали пријатељство. Хорације пева да се ништа не да упоредити са добрим пријатељем. Теренције пева да се не може срећом назвати ништа што се не даје поделити с пријатељем; а Катул, оплакујући смрт једног пријатеља, пева да његов друг у гроб односи и његову душу. — И стари философи су пријатељство прослављали већма него љубав. Један од њих назива љубав само пријатељством које је полудело. Хомер је славио пријатеље Ахила и Патрокла. Хесиод каже да кад плаћамо пријатеља, треба га платити поштено. Еврипид каже да у болу треба несрећнику п[р]ијатељ као болеснику лекар. И овде у Александрији, где пишем ове редове, постојало је за време Клеопатре њено друштво Несравњених, друштво за уживање, али је постојало и њено друштво Синапотанумен, што значи друштво оних који треба да заједно умру.<br /> {{gap}}Први је Питагора направио од пријатељства једну философску и моралну доктрину. Он је први поставио формулу да је наш пријатељ наше друго ја. Према питагористима, све је заједничко међу пријатељима, чак и опасност за живот или имање једног од њих, јер је пријатељство више и од личног живота. Пријатељством се везују не само два човека међу собом, него и цело човечанство, и сва друга бића. Питагора каже да нарочито милосрђе и наука приближују људе; и да добро законодавство начини од њих једно једино тело; и да сама природа приказује како су два странца међу собом слична као два брата; и, најзад, да се браком улази у везу по самој суштини неразлучно. Питагористи чак ни животиње не искључују из веза пријатељства. Природа и људски закони су подједнаке основе пријатељства. Ово свеопште пријатељство постаје коначно светом интимношћу између људи исте вере; још и више: оно уједињује све расе и све народе, чак и све феле. Ова доктрина је ушла најзад у грчко друштво, државу, чиновништво, војску, који су се сви сматрали везани међусобно пријатељством а не компромисом. Епаминонда је и сам био питагориста, ученик Лисиса којем се приписују познати „Златни стихови”, иначе, по свему изгледу, дело Питагорино. — Заиста, тебанска легија је била прожета овим духом. Ни доцнија филантропија није могла отићи даље од ове доктрине. За нас је интересантно и да је у то античко доба, кад су се људи делили на слободне и на робове, постојала оваква једна философска школа, која је била противна тој класној подели, на сло- (''-{sic}-'') слободне и на робове, не делећи људе друкче него према њиховим врлинама и заслугама. Питагора је био први Грк који је рекао да више вреди добар странац него рђав Грк; а у његовим мистеријама су учествовали с подједнаким правом варвари као и Грци. Овај космополитизам је био продукт грчког генија који једини није знао за друкче границе међу људима него културне, сматрајући да на слободу има право само просвећен човек, а непросвећен да је природом означен роб. Платон и Аристотел су имали предрасуде свог времена у погледу једнакости међу људима; а већ Сократ, њихов учитељ, био је дао морал који није стављен на разлику класа него као науку о срећи за све људе. Али и Платон говори о правди, и Аристотел говори о врлини и о заслузи. </div></center> lui47cd9kc1v2nudjmtxuw16sh533ir 0 10274 147607 146259 2026-10-11T15:34:34Z Coaorao 19106 /* */ Проверен један део 147607 wikitext text/x-wiki Немогуће је говорити о пријатељству без сећања шта су о том говорили антички писци. Увек сам волео већ овде поменути лепу реч коју је казао Монтескје: да нове писце чита публика, а да старе писце читају аутори. Одиста, није било ниједног античког мудраца који и о пријатељству није говорио дуже или краће: и Епиктет и Сенека, као, много пре њих, Теогнис из Мегаре, Платон и Аристотел и Епикур и Зенон из Атине. Цицерон је написао о пријатељству једно славно дело које сви и данас с љубављу читамо. Нарочито су стојици писали о пријатељству врло топло. Можда у том нико није био тако непосредан и толико интиман као Сенека. Он каже како тражи пријатеља зато да би знао за кога ће погинути, и с ким поћи у изгнанство, и коме спасти живот по цену сопственог живота. Он каже да право пријатељство не може оборити ни страх ни лично користољубље; јер право пријатељство умире с човеком, а прави човек умире за пријатељство. Сенека познаје много људи који имају довољан број пријатеља, али ипак нема међу тим људима правог пријатељства. Ово се, каже, никад не догађа код људи које везује страст поштења, и које креће иста сила воље, јер је између њих све заједничко, несреће више него и среће. Од Сенеке је она изванредна и сјајна изрека: „Живи с људима као да те Бог гледа, а говори с Богом, као да те људи слушају.”<br /> {{gap}},,Али ма колико да су стоици веровали у пријатељство, колико и питагористи, ипак су дроповедали да стоик може опстати и без пријатеља. Кад стоик не нађе пријатеља, то није губитак без којег се не може ићи и даље путем врлине; пошто стоик не треба да своју сређу везује ни за што спољашње, па, следствено, ни за другог доброг човека. Они су говорили да је стоик сам себи довољан, пошто је мудрост увек довољна сама себи. Римски мудрац даје велику цену оном пријатељству које има велики писац за неког другог човека. Он верује даје пријатељство великих писаца спасло многе људе од заборава. Епикур је говорио како пре него што будемо мислили шта ћемо јести и пити, треба да се запитамо с ким ћемо бити за столом да једемо и пијемо; јер ако једемо месо без присуства пријатеља, онда живимо као лав и курјак. Али једно опште место старе грчке мудрости о пријатељству, јесте да не треба узети злог човека себи за пријатеља. Теогнис каже да таквом човеку, ако не учиниш само једну услугу, он ће заборавити све друге услуге које си му учинио; зато треба од њега бежати као од опасног пристаништа. Уосталом, сви мудраци грчки, без разлике, понављају како треба узети само најбољег човека себи за пријатеља, и слушати његове савете, и добро се чувати да се човек с њим не посвађа због ситнице. Колико су ти мудраци ценили пријатељство, највише се види по том како су мислили да је оно ретко на свету. Исти поменути филозоф из Мегаре је веровао, да, кад би са целог света покупили добре људе, не би њима испунили ни само једну лађу; као што је и убоги Епиктет говорио како на свету има свега толико добрих људи колико Нил има ушћа. Заиста, никад овакав песимизам неће бити претеран. Довољно је поменути да је и сам највећи теоретичар пријатељства, и творац античке филантропије, филозоф Питагора, и поред својих пријатеља, умро од глади, у Метапонту, у храму Муза. 27xc5lwxlay8jjo5hsinhwplh233vwk 147608 147607 2026-10-11T15:44:36Z Coaorao 19106 /* */ Проверено и уређено 147608 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] }} <center><font size="+1"> '''4.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Немогуће је говорити о пријатељству без сећања шта су о том говорили антички писци. Увек сам волео већ овде поменути лепу реч коју је казао Монтескје: да нове писце чита публика, а да старе писце читају аутори. Одиста, није било ниједног античког мудраца који и о пријатељству није говорио дуже или краће: и Епиктет и Сенека, као, много пре њих, Теогнис из Мегаре, Платон и Аристотел и Епикур и Зенон из Атине. Цицерон је написао о пријатељству једно славно дело које сви и данас с љубављу читамо. Нарочито су стојици писали о пријатељству врло топло. Можда у том нико није био тако непосредан и толико интиман као Сенека. Он каже како тражи пријатеља зато да би знао за кога ће погинути, и с ким поћи у изгнанство, и коме спасти живот по цену сопственог живота. Он каже да право пријатељство не може оборити ни страх ни лично користољубље; јер право пријатељство умире с човеком, а прави човек умире за пријатељство. Сенека познаје много људи који имају довољан број пријатеља, али ипак нема међу тим људима правог пријатељства. Ово се, каже, никад не догађа код људи које везује страст поштења, и које креће иста сила воље, јер је између њих све заједничко, несреће више него и среће. Од Сенеке је она изванредна и сјајна изрека: „Живи с људима као да те Бог гледа, а говори с Богом, као да те људи слушају.”<br /> {{gap}}Али ма колико да су стојици веровали у пријатељство, колико и питагористи, ипак су проповедали да стојик може опстати и без пријатеља. Кад стојик не нађе пријатеља, то није губитак без којег се не може ићи и даље путем врлине; пошто стојик не треба да своју срећу везује ни за што спољашње, па, следствено, ни за другог доброг човека. Они су говорили да је стојик сам себи довољан, пошто је мудрост увек довољна сама себи. Римски мудрац даје велику цену оном пријатељству које има велики писац за неког другог човека. Он верује да је пријатељство великих писаца спасло многе људе од заборава.<br /> {{gap}}Епикур је говорио како пре него што будемо мислили шта ћемо јести и пити, треба да се запитамо с ким ћемо бити за столом да једемо и пијемо; јер ако једемо месо без присуства пријатељâ, онда живимо као лав и курјак. Али једно опште место старе грчке мудрости о пријатељству, јесте да не треба узети злог човека себи за пријатеља. Теогнис каже да таквом човеку, ако не учиниш само једну услугу, он ће заборавити све друге услуге које си му учинио; зато треба од њега бежати као од опасног пристаништа. Уосталом, сви мудраци грчки, без разлике, понављају како треба узети само најбољег човека себи за пријатеља, и слушати његове савете, и добро се чувати да се човек с њим не посвађа због ситнице. Колико су ти мудраци ценили пријатељство, највише се види по том како су мислили да је оно ретко на свету. Исти поменути философ из Мегаре је веровао, да, кад би са целог света покупили добре људе, не би њима испунили ни само једну лађу; као што је и убоги Епиктет говорио како на свету има свега толико добрих људи колико Нил има ушћâ. Заиста, никад овакав песимизам неће бити претеран. Довољно је поменути да је и сâм највећи теоретичар пријатељства, и творац античке филантропије, философ Питагора, и поред својих пријатељâ, умро од глади, у Метапонту, у храму Музâ. </div></center> 0bsp167rj4co5a9mzek059pfqnxeq5f 147610 147608 2026-10-11T15:45:44Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.]]: Правилан назив 147608 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] }} <center><font size="+1"> '''4.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Немогуће је говорити о пријатељству без сећања шта су о том говорили антички писци. Увек сам волео већ овде поменути лепу реч коју је казао Монтескје: да нове писце чита публика, а да старе писце читају аутори. Одиста, није било ниједног античког мудраца који и о пријатељству није говорио дуже или краће: и Епиктет и Сенека, као, много пре њих, Теогнис из Мегаре, Платон и Аристотел и Епикур и Зенон из Атине. Цицерон је написао о пријатељству једно славно дело које сви и данас с љубављу читамо. Нарочито су стојици писали о пријатељству врло топло. Можда у том нико није био тако непосредан и толико интиман као Сенека. Он каже како тражи пријатеља зато да би знао за кога ће погинути, и с ким поћи у изгнанство, и коме спасти живот по цену сопственог живота. Он каже да право пријатељство не може оборити ни страх ни лично користољубље; јер право пријатељство умире с човеком, а прави човек умире за пријатељство. Сенека познаје много људи који имају довољан број пријатеља, али ипак нема међу тим људима правог пријатељства. Ово се, каже, никад не догађа код људи које везује страст поштења, и које креће иста сила воље, јер је између њих све заједничко, несреће више него и среће. Од Сенеке је она изванредна и сјајна изрека: „Живи с људима као да те Бог гледа, а говори с Богом, као да те људи слушају.”<br /> {{gap}}Али ма колико да су стојици веровали у пријатељство, колико и питагористи, ипак су проповедали да стојик може опстати и без пријатеља. Кад стојик не нађе пријатеља, то није губитак без којег се не може ићи и даље путем врлине; пошто стојик не треба да своју срећу везује ни за што спољашње, па, следствено, ни за другог доброг човека. Они су говорили да је стојик сам себи довољан, пошто је мудрост увек довољна сама себи. Римски мудрац даје велику цену оном пријатељству које има велики писац за неког другог човека. Он верује да је пријатељство великих писаца спасло многе људе од заборава.<br /> {{gap}}Епикур је говорио како пре него што будемо мислили шта ћемо јести и пити, треба да се запитамо с ким ћемо бити за столом да једемо и пијемо; јер ако једемо месо без присуства пријатељâ, онда живимо као лав и курјак. Али једно опште место старе грчке мудрости о пријатељству, јесте да не треба узети злог човека себи за пријатеља. Теогнис каже да таквом човеку, ако не учиниш само једну услугу, он ће заборавити све друге услуге које си му учинио; зато треба од њега бежати као од опасног пристаништа. Уосталом, сви мудраци грчки, без разлике, понављају како треба узети само најбољег човека себи за пријатеља, и слушати његове савете, и добро се чувати да се човек с њим не посвађа због ситнице. Колико су ти мудраци ценили пријатељство, највише се види по том како су мислили да је оно ретко на свету. Исти поменути философ из Мегаре је веровао, да, кад би са целог света покупили добре људе, не би њима испунили ни само једну лађу; као што је и убоги Епиктет говорио како на свету има свега толико добрих људи колико Нил има ушћâ. Заиста, никад овакав песимизам неће бити претеран. Довољно је поменути да је и сâм највећи теоретичар пријатељства, и творац античке филантропије, философ Питагора, и поред својих пријатељâ, умро од глади, у Метапонту, у храму Музâ. </div></center> 0bsp167rj4co5a9mzek059pfqnxeq5f 0 10276 147624 47127 2026-10-12T08:18:08Z Coaorao 19106 /* */ 147624 wikitext text/x-wiki Цицеронова књига о пријатељству је дело писано у његовој шездесет и трећој години, за време велике жалости, после смрти његове кћери, значи у дане кад су пријатељи најпотребнији. Од латинских писаца он је највећи теоретичар пријатељства; његова мала књига је и данас школска лектира. Истина, ово славно латинско дело је више племенито него оригинално. Уосталом, и ако најбриљантнији писац свог времена, Цицерон је и сам признавао за своје многобројне књиге да су у њима мисли туђе, а његове су само речи, којих, како каже, има у изобиљу. Нарочито је био под утицајем Грка, било кад их имитира, било кад их побија. Грчке филозофе побија нарочито кад тврди даје на свету добар само мудрац, идеални тип грчке филозофије који има све врлине. Цицерон каже да одиста нико није постигао мудрост онакву какву су Грци замишљали. Овај обожавалац Платона каже да су многи људи били савршено добри и кад нису били мудраци, цитирајући једног Фабриција, једног Корунканија и Манија Курија, римске великане. Ко је год племенит, праведан, непорочан и постојан, он је и добар кад и није мудрац. Као такав, он је способан и за пријатељство; јер пријатељство постоји само међу часним људима. - Пријатељство је јаче од сродничких веза јер породично сродство може постојати без љубави, а пријатељство не може. Пријатељство је, каже овај мудрац, везано за све човекове среће и несреће. Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи али од њих изаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље. Пријатељство је, према Цицерону, хармонија људског и божанског. Ништа узвишеније него говорити с неким слободно као са самим собом, и који се радује свакој нашој срећи, и који подноси као и ми све наше несреће. али су једно пријатељства обична и свакидашња, а друго она која се помињу као пример међу људима. Највише добро које долази од пријатељства, наставља Цицерон, то је што не даје духовима да падну или ослабе; само тако сиромах постане богатим, слаб јаким, чак и мртав постане живим. Мржња разори куће и државе, а то најбоље доказује потребу пријатељства. Пријатељство има своје границе где треба да престане; а то је ако пријатељ затражи од пријатеља какву лошу услугу, Тако су тражили Темистокле и Кориолан од својих пријатеља да се с њима боре против отаџбине; а кад ови то нису хтели, обојица су извршили самоубиства. Пријатељствб тражи услуге, али само услуге моралне. Овде Цицерон устаје и против грчког утилитаризма у пријатељству, значи против теорија Епикурових и теорија филозофв из Абдера и Кирене. Ови су Грци говорили да пријатељство само један мотив човековог егоизма. Цицерон побија ове три грчке тезе. Прво, Грци кажу да треба пријатеља волети колико самог себе, а Цицерон одбија ово говорећи да у стварима свог пријатеља треба поступити енергичније него и у својим сопственим; милити, преклињати, нападати. Значи све што би било иначе срамно чинити за самог себе, али што је најчасније кад се то уради за корист свог пријатеља. Друго, Грци кажу: врати пријатељу колико ти је дао. Цицерон се индигнира овим рачунањем и пребројавањем; и тражи да будемо бољи у срцу него и тачни у рачуну. Треће, Грци кажу: воли пријатеља колико год он воли себе самог. I ово Цицерон одбија као апсурдум. Многи су људи често претерано скромни и скрушени по природи, или немају поуздање у себе, или немају вере у своју срећу, због чега их треба волети и више него што они воле себе саме. Једино тако ћемо их охрабрити и подићи. - Исто овако Цицерон побија Грке кад кажу да треба некога волети као да ћемо га сутра мрзети. Ово је за Цицерона још један апсурдум; јер вас нико неће волети ако буде веровао да га ви сутра можете мрзети. Чак треба, мисли Цицерон, подносити и рђав избор својих пријатеља, пре него помишљати на прилику за непријатељство. Свако зна колико има коза и оваца, али не зна колико има пријатеља; јер ми бирамо пријатеља по срцу пре него по искуству. Пријатељ који вас не нрезире ни кад се он попне на виши положај него што је ваш, и који вас не остави ни кад сте у најгорој несрећи, такви су људи, по Цицерону, најбољег људског соја, и скоро божанског порекла. Највиши знак пријатељства, то је бити раван и нижем од себе, као Сципион што је био према свом брату. Само спуштајући себе, мисли римски мудрац, подижемо друге. Истина, славни Сципион је говорио да тешко чије пријатељство траје до последњег дана живота; јер или оно најзад не доноси користи било једном или другом; или се најзад два пријатеља поделе у разне политичке странке; или се њихове ћуди временом сасвим промене, било због извесних доживљених срећа и несрећа, било због њихове старости. Права куга за пријатељство, то су новац и слава. Највећа непријатељства су постала баш међу најбољим пријатељима. - Цицерон је говорио да је само љубав и извор пријатељства, а никако корист или страх. Љубав, каже он, постоји и међу животињама, јер за једно извесно доба и оне имају велику љубав за свој мали пород. Код човека је љубав тако велика да се зближи и са оним које никад пре није ни видео. Чак волимо и људе који се већ налазе у дубини историје: волимо Фабриција и Манија, а мрзимо Тарквинија Суперба и Спурија Касија. Рим се борио за превласт са два непријатеља, са Пиром и са Ханибалом; али Рим првог није мрзео јер је Пир био поштен, али је Ханибала мрзео, јер је био свиреп. Значи, да су извори пријатељства увек у идеалу; и моћ поштења је толико велика да волимо поштење и код непознатог, чак и код непријатеља, а камоли код нама блиских. Треба ставити пријатељство изнад свих људских срећа, и сматрати га као највећи дар богова. Ово је Цицеронова доктрина о пријатељству, одиста више блистава него оригинална. [[Категорија:Благо цара Радована]] 1lgzxtc7mp4c8hhgcrbpjjnz5ydliz8 147625 147624 2026-10-12T08:18:44Z Coaorao 19106 /* */ 147625 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] | 6. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]] }} <center><font size="+1"> '''6.''' </font></center> {{gap}}Цицеронова књига о пријатељству је дело писано у његовој шездесет и трећој години, за време велике жалости, после смрти његове кћери, значи у дане кад су пријатељи најпотребнији. Од латинских писаца он је највећи теоретичар пријатељства; његова мала књига је и данас школска лектира. Истина, ово славно латинско дело је више племенито него оригинално. Уосталом, и ако најбриљантнији писац свог времена, Цицерон је и сам признавао за своје многобројне књиге да су у њима мисли туђе, а његове су само речи, којих, како каже, има у изобиљу. Нарочито је био под утицајем Грка, било кад их имитира, било кад их побија. Грчке филозофе побија нарочито кад тврди даје на свету добар само мудрац, идеални тип грчке филозофије који има све врлине. Цицерон каже да одиста нико није постигао мудрост онакву какву су Грци замишљали. Овај обожавалац Платона каже да су многи људи били савршено добри и кад нису били мудраци, цитирајући једног Фабриција, једног Корунканија и Манија Курија, римске великане. Ко је год племенит, праведан, непорочан и постојан, он је и добар кад и није мудрац. Као такав, он је способан и за пријатељство; јер пријатељство постоји само међу часним људима. - Пријатељство је јаче од сродничких веза јер породично сродство може постојати без љубави, а пријатељство не може. Пријатељство је, каже овај мудрац, везано за све човекове среће и несреће. Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи али од њих изаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље. Пријатељство је, према Цицерону, хармонија људског и божанског. Ништа узвишеније него говорити с неким слободно као са самим собом, и који се радује свакој нашој срећи, и који подноси као и ми све наше несреће. али су једно пријатељства обична и свакидашња, а друго она која се помињу као пример међу људима. Највише добро које долази од пријатељства, наставља Цицерон, то је што не даје духовима да падну или ослабе; само тако сиромах постане богатим, слаб јаким, чак и мртав постане живим. Мржња разори куће и државе, а то најбоље доказује потребу пријатељства. Пријатељство има своје границе где треба да престане; а то је ако пријатељ затражи од пријатеља какву лошу услугу, Тако су тражили Темистокле и Кориолан од својих пријатеља да се с њима боре против отаџбине; а кад ови то нису хтели, обојица су извршили самоубиства. Пријатељствб тражи услуге, али само услуге моралне. Овде Цицерон устаје и против грчког утилитаризма у пријатељству, значи против теорија Епикурових и теорија филозофв из Абдера и Кирене. Ови су Грци говорили да пријатељство само један мотив човековог егоизма. Цицерон побија ове три грчке тезе. Прво, Грци кажу да треба пријатеља волети колико самог себе, а Цицерон одбија ово говорећи да у стварима свог пријатеља треба поступити енергичније него и у својим сопственим; милити, преклињати, нападати. Значи све што би било иначе срамно чинити за самог себе, али што је најчасније кад се то уради за корист свог пријатеља. Друго, Грци кажу: врати пријатељу колико ти је дао. Цицерон се индигнира овим рачунањем и пребројавањем; и тражи да будемо бољи у срцу него и тачни у рачуну. Треће, Грци кажу: воли пријатеља колико год он воли себе самог. I ово Цицерон одбија као апсурдум. Многи су људи често претерано скромни и скрушени по природи, или немају поуздање у себе, или немају вере у своју срећу, због чега их треба волети и више него што они воле себе саме. Једино тако ћемо их охрабрити и подићи. - Исто овако Цицерон побија Грке кад кажу да треба некога волети као да ћемо га сутра мрзети. Ово је за Цицерона још један апсурдум; јер вас нико неће волети ако буде веровао да га ви сутра можете мрзети. Чак треба, мисли Цицерон, подносити и рђав избор својих пријатеља, пре него помишљати на прилику за непријатељство. Свако зна колико има коза и оваца, али не зна колико има пријатеља; јер ми бирамо пријатеља по срцу пре него по искуству. Пријатељ који вас не нрезире ни кад се он попне на виши положај него што је ваш, и који вас не остави ни кад сте у најгорој несрећи, такви су људи, по Цицерону, најбољег људског соја, и скоро божанског порекла. Највиши знак пријатељства, то је бити раван и нижем од себе, као Сципион што је био према свом брату. Само спуштајући себе, мисли римски мудрац, подижемо друге. Истина, славни Сципион је говорио да тешко чије пријатељство траје до последњег дана живота; јер или оно најзад не доноси користи било једном или другом; или се најзад два пријатеља поделе у разне политичке странке; или се њихове ћуди временом сасвим промене, било због извесних доживљених срећа и несрећа, било због њихове старости. Права куга за пријатељство, то су новац и слава. Највећа непријатељства су постала баш међу најбољим пријатељима. - Цицерон је говорио да је само љубав и извор пријатељства, а никако корист или страх. Љубав, каже он, постоји и међу животињама, јер за једно извесно доба и оне имају велику љубав за свој мали пород. Код човека је љубав тако велика да се зближи и са оним које никад пре није ни видео. Чак волимо и људе који се већ налазе у дубини историје: волимо Фабриција и Манија, а мрзимо Тарквинија Суперба и Спурија Касија. Рим се борио за превласт са два непријатеља, са Пиром и са Ханибалом; али Рим првог није мрзео јер је Пир био поштен, али је Ханибала мрзео, јер је био свиреп. Значи, да су извори пријатељства увек у идеалу; и моћ поштења је толико велика да волимо поштење и код непознатог, чак и код непријатеља, а камоли код нама блиских. Треба ставити пријатељство изнад свих људских срећа, и сматрати га као највећи дар богова. Ово је Цицеронова доктрина о пријатељству, одиста више блистава него оригинална. [[Категорија:Благо цара Радована]] 19riq0iwi0rdzk1ftq9mm6nyncyjyqh 147626 147625 2026-10-12T08:51:33Z Coaorao 19106 /* */ 147626 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] | 6. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]] }} <center><font size="+1"> '''6.''' </font></center> {{gap}}Цицеронова књига о пријатељству је дело писано у његовој шездесет и трећој години, за време велике жалости, после смрти његове кћери, значи у дане кад су пријатељи најпотребнији. Од латинских писаца он је највећи теоретичар пријатељства; његова мала књига је и данас школска лектира. Истина, ово славно латинско дело је више племенито него оригинално. Уосталом, и ако најбриљантнији писац свог времена, Цицерон је и сам признавао за своје многобројне књиге да су у њима мисли туђе, а његове су само речи, којих, како каже, има у изобиљу. Нарочито је био под утицајем Грка, било кад их имитира, било кад их побија. Грчке философе побија нарочито кад тврди да је на свету добар само мудрац, идеални тип грчке философије који има све врлине. Цицерон каже да одиста нико није постигао мудрост онакву какву су Грци замишљали. Овај обожавалац Платона каже да су многи људи били савршено добри и кад нису били мудраци, цитирајући једног Фабриција, једног Корунканија и Манија Курија, римске великане. Ко је год племенит, праведан, непорочан и постојан, он је и добар кад и није мудрац. Као такав, он је способан и за пријатељство; јер пријатељство постоји само међу часним људима. Пријатељство је јаче од сродничких веза, јер породично сродство може постојати без љубави, а пријатељство не може. Пријатељство је, каже овај мудрац, везано за све човекове среће и несреће. Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи али од њих изаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље. — Пријатељство је, према Цицерону, хармонија људског и божанског. Ништа узвишеније него говорити с неким слободно као са самим собом, и који се радује свакој нашој срећи, и који подноси као и ми све наше несреће. Али су једно пријатељства обична и свакидашња, а друго она која се помињу као пример међу људима. Највише добро које долази од пријатељства, наставља Цицерон, то је што не даје духовима да падну или ослабе; само тако сиромах постане богатим, слаб јаким, чак и мртви постане живим. Мржња разори куће и државе, а то најбоље доказује потребу пријатељства. Пријатељство има своје границе где треба да престане; а то је ако пријатељ затражи од пријатеља какву лошу услугу. Тако су тражили Темистокле и Кориолан од својих пријатеља да се с њима боре против отаџбине; а кад ови то нису хтели, обојица су извршили самоубиство. Пријатељство тражи услуге, али само услуге моралне.<br /> {{gap}}Овде Цицерон устаје и против грчког утилитаризма у пријатељству, значи против теорија Епикурових и теорија философâ из Абдере и Кирене. Ови су Грци говорили да пријатељство само један мотив човековог егоизма. Цицерон побија ове три грчке тезе. Прво, Грци кажу да треба пријатеље волети колико самог себе, а Цицерон одбија ово говорећи да у стварима свог пријатеља треба поступати енергичније него и у својим сопственим: молити, преклињати, нападати. Значи све што би било иначе срамно чинити за самог себе, али што је најчасније кад се то уради за корист свог пријатеља. Друго, Грци кажу: врати пријатељу колико ти је дао. Цицерон се индигнира овим рачунањем и пребројавањем; и тражи да будемо бољи у срцу него и тачни у рачуну. Треће, Грци кажу: воли пријатеља колико год он воли себе самог. И ово Цицерон одбија као апсурдум. Многи су људи често претерано скромни и скрушени по природи, или немају поуздање у себе, или немају вере у своју срећу, због чега их треба волети и више него што они воле себе саме. Једино тако ћемо их охрабрити и подићи. - Исто овако Цицерон побија Грке кад кажу да треба некога волети као да ћемо га сутра мрзети. Ово је за Цицерона још један апсурдум; јер вас нико неће волети ако буде веровао да га ви сутра можете мрзети. Чак треба, мисли Цицерон, подносити и рђав избор својих пријатеља, пре него помишљати на прилику за непријатељство. Свако зна колико има коза и оваца, али не зна колико има пријатеља; јер ми бирамо пријатеља по срцу пре него по искуству. Пријатељ који вас не нрезире ни кад се он попне на виши положај него што је ваш, и који вас не остави ни кад сте у најгорој несрећи, такви су људи, по Цицерону, најбољег људског соја, и скоро божанског порекла. Највиши знак пријатељства, то је бити раван и нижем од себе, као Сципион што је био према свом брату. Само спуштајући себе, мисли римски мудрац, подижемо друге. Истина, славни Сципион је говорио да тешко чије пријатељство траје до последњег дана живота; јер или оно најзад не доноси користи било једном или другом; или се најзад два пријатеља поделе у разне политичке странке; или се њихове ћуди временом сасвим промене, било због извесних доживљених срећа и несрећа, било због њихове старости. Права куга за пријатељство, то су новац и слава. Највећа непријатељства су постала баш међу најбољим пријатељима. - Цицерон је говорио да је само љубав и извор пријатељства, а никако корист или страх. Љубав, каже он, постоји и међу животињама, јер за једно извесно доба и оне имају велику љубав за свој мали пород. Код човека је љубав тако велика да се зближи и са оним које никад пре није ни видео. Чак волимо и људе који се већ налазе у дубини историје: волимо Фабриција и Манија, а мрзимо Тарквинија Суперба и Спурија Касија. Рим се борио за превласт са два непријатеља, са Пиром и са Ханибалом; али Рим првог није мрзео јер је Пир био поштен, али је Ханибала мрзео, јер је био свиреп. Значи, да су извори пријатељства увек у идеалу; и моћ поштења је толико велика да волимо поштење и код непознатог, чак и код непријатеља, а камоли код нама блиских. Треба ставити пријатељство изнад свих људских срећа, и сматрати га као највећи дар богова. Ово је Цицеронова доктрина о пријатељству, одиста више блистава него оригинална. [[Категорија:Благо цара Радована]] kcq7hgixkg8fr2b51it8ef9w2n9yam7 147627 147626 2026-10-12T09:08:32Z Coaorao 19106 /* */ Проверено и уређено 147627 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] | 6. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]] }} <center><font size="+1"> '''6.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цицеронова књига о пријатељству је дело писано у његовој шездесет и трећој години, за време велике жалости, после смрти његове кћери, значи у дане кад су пријатељи најпотребнији. Од латинских писаца он је највећи теоретичар пријатељства; његова мала књига је и данас школска лектира. Истина, ово славно латинско дело је више племенито него оригинално. Уосталом, и ако најбриљантнији писац свог времена, Цицерон је и сам признавао за своје многобројне књиге да су у њима мисли туђе, а његове су само речи, којих, како каже, има у изобиљу. Нарочито је био под утицајем Грка, било кад их имитира, било кад их побија. Грчке философе побија нарочито кад тврди да је на свету добар само мудрац, идеални тип грчке философије који има све врлине. Цицерон каже да одиста нико није постигао мудрост онакву какву су Грци замишљали. Овај обожавалац Платона каже да су многи људи били савршено добри и кад нису били мудраци, цитирајући једног Фабриција, једног Корунканија и Манија Курија, римске великане. Ко је год племенит, праведан, непорочан и постојан, он је и добар кад и није мудрац. Као такав, он је способан и за пријатељство; јер пријатељство постоји само међу часним људима. Пријатељство је јаче од сродничких веза, јер породично сродство може постојати без љубави, а пријатељство не може. Пријатељство је, каже овај мудрац, везано за све човекове среће и несреће. Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи али од њих изаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље. — Пријатељство је, према Цицерону, хармонија људског и божанског. Ништа узвишеније него говорити с неким слободно као са самим собом, и који се радује свакој нашој срећи, и који подноси као и ми све наше несреће. Али су једно пријатељства обична и свакидашња, а друго она која се помињу као пример међу људима. Највише добро које долази од пријатељства, наставља Цицерон, то је што не даје духовима да падну или ослабе; само тако сиромах постане богатим, слаб јаким, чак и мртви постане живим. Мржња разори куће и државе, а то најбоље доказује потребу пријатељства. Пријатељство има своје границе где треба да престане; а то је ако пријатељ затражи од пријатеља какву лошу услугу. Тако су тражили Темистокле и Кориолан од својих пријатеља да се с њима боре против отаџбине; а кад ови то нису хтели, обојица су извршили самоубиство. Пријатељство тражи услуге, али само услуге моралне.<br /> {{gap}}Овде Цицерон устаје и против грчког утилитаризма у пријатељству, значи против теорија Епикурових и теорија философâ из Абдере и Кирене. Ови су Грци говорили да пријатељство само један мотив човековог егоизма. Цицерон побија ове три грчке тезе. Прво, Грци кажу да треба пријатеље волети колико самог себе, а Цицерон одбија ово говорећи да у стварима свог пријатеља треба поступати енергичније него и у својим сопственим: молити, преклињати, нападати. Значи све што би било иначе срамно чинити за самог себе, али што је најчасније кад се то уради за корист свог пријатеља. Друго, Грци кажу: врати пријатељу колико ти је дао. Цицерон се индигнира овим рачунањем и пребројавањем; и тражи да будемо бољи у срцу него и тачни у рачуну. Треће, Грци кажу: воли пријатеља колико год он воли себе самог. И ово Цицерон одбија као апсурдум. Многи су људи често претерано скромни и скрушени по природи, или немају поуздање у себе, или немају вере у своју срећу, због чега их треба волети и више него што они воле себе саме. Једино тако ћемо их охрабрити и подићи. — Исто овако Цицерон побија Грке кад кажу да треба некога волети као да ћемо га сутра мрзети. Ово је за Цицерона још један апсурдум; јер вас нико неће волети ако буде веровао да га ви сутра можете мрзети. Чак треба, мисли Цицерон, подносити и рђав избор својих пријатеља, пре него помишљати на прилику за непријатељство. Свако зна колико има коза и оваца, али не зна колико има пријатеља; јер ми бирамо пријатеља по срцу пре него по искуству. Пријатељ који вас не презире ни кад се он попне на виши положај него што је ваш, и који вас не остави ни кад сте у најгорој несрећи, такви су људи, по Цицерону, најбољег људског соја, и скоро божанског порекла. Највиши знак пријатељства, то је бити раван и нижем од себе, као Сципион што је био према своме брату. Само спуштајући себе, мисли римски мудрац, подижемо друге.<br /> {{gap}}Истина, славни Сципион је говорио да тешко чије пријатељство траје до последњег дана живота; јер или оно најзад не доноси користи било једном или другом; или се најзад два пријатеља поделе у разне политичке странке; или се њихове ћуди временом сасвим промене, било због извесних доживљених срећа и несрећа, било због њихове старости. Права куга за пријатељство, то су новац и слава. Највећа непријатељства су постала баш међу најбољим пријатељима. — Цицерон је говорио да је само љубав извор пријатељства, а никако корист или страх. Љубав, каже он, постоји и међу животињама, јер за једно извесно доба и оне имају велику љубав за свој мали пород. Код човека је љубав тако велика да се зближи и са оним које никад пре није ни видео. Чак волимо и људе који се већ налазе у дубини историје: волимо Фабриција и Манија, а мрзимо Тарквинија Суперба и Спурија Касија. Рим се борио за превласт са два непријатеља, са Пиром и са Ханибалом; али Рим првог није мрзео, јер је Пир био поштен, али је Ханибала мрзео, јер је био свиреп. Значи, да су извори пријатељства увек у идеалу; и моћ поштења је толико велика да волимо поштење и код непознатог, чак и код непријатеља, а камоли код нама блиских. Треба ставити пријатељство изнад свих људских срећа, и сматрати га као највећи дар богова. Ово је Цицеронова доктрина о пријатељству, одиста више блистава него оригинална. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 5el0g06u9shrjrebvhkqdwzgxedy4ej 147629 147627 2026-10-12T09:10:36Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.]]: Правилан назив 147627 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/5.|5.]] | 6. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]] }} <center><font size="+1"> '''6.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цицеронова књига о пријатељству је дело писано у његовој шездесет и трећој години, за време велике жалости, после смрти његове кћери, значи у дане кад су пријатељи најпотребнији. Од латинских писаца он је највећи теоретичар пријатељства; његова мала књига је и данас школска лектира. Истина, ово славно латинско дело је више племенито него оригинално. Уосталом, и ако најбриљантнији писац свог времена, Цицерон је и сам признавао за своје многобројне књиге да су у њима мисли туђе, а његове су само речи, којих, како каже, има у изобиљу. Нарочито је био под утицајем Грка, било кад их имитира, било кад их побија. Грчке философе побија нарочито кад тврди да је на свету добар само мудрац, идеални тип грчке философије који има све врлине. Цицерон каже да одиста нико није постигао мудрост онакву какву су Грци замишљали. Овај обожавалац Платона каже да су многи људи били савршено добри и кад нису били мудраци, цитирајући једног Фабриција, једног Корунканија и Манија Курија, римске великане. Ко је год племенит, праведан, непорочан и постојан, он је и добар кад и није мудрац. Као такав, он је способан и за пријатељство; јер пријатељство постоји само међу часним људима. Пријатељство је јаче од сродничких веза, јер породично сродство може постојати без љубави, а пријатељство не може. Пријатељство је, каже овај мудрац, везано за све човекове среће и несреће. Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи али од њих изаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље. — Пријатељство је, према Цицерону, хармонија људског и божанског. Ништа узвишеније него говорити с неким слободно као са самим собом, и који се радује свакој нашој срећи, и који подноси као и ми све наше несреће. Али су једно пријатељства обична и свакидашња, а друго она која се помињу као пример међу људима. Највише добро које долази од пријатељства, наставља Цицерон, то је што не даје духовима да падну или ослабе; само тако сиромах постане богатим, слаб јаким, чак и мртви постане живим. Мржња разори куће и државе, а то најбоље доказује потребу пријатељства. Пријатељство има своје границе где треба да престане; а то је ако пријатељ затражи од пријатеља какву лошу услугу. Тако су тражили Темистокле и Кориолан од својих пријатеља да се с њима боре против отаџбине; а кад ови то нису хтели, обојица су извршили самоубиство. Пријатељство тражи услуге, али само услуге моралне.<br /> {{gap}}Овде Цицерон устаје и против грчког утилитаризма у пријатељству, значи против теорија Епикурових и теорија философâ из Абдере и Кирене. Ови су Грци говорили да пријатељство само један мотив човековог егоизма. Цицерон побија ове три грчке тезе. Прво, Грци кажу да треба пријатеље волети колико самог себе, а Цицерон одбија ово говорећи да у стварима свог пријатеља треба поступати енергичније него и у својим сопственим: молити, преклињати, нападати. Значи све што би било иначе срамно чинити за самог себе, али што је најчасније кад се то уради за корист свог пријатеља. Друго, Грци кажу: врати пријатељу колико ти је дао. Цицерон се индигнира овим рачунањем и пребројавањем; и тражи да будемо бољи у срцу него и тачни у рачуну. Треће, Грци кажу: воли пријатеља колико год он воли себе самог. И ово Цицерон одбија као апсурдум. Многи су људи често претерано скромни и скрушени по природи, или немају поуздање у себе, или немају вере у своју срећу, због чега их треба волети и више него што они воле себе саме. Једино тако ћемо их охрабрити и подићи. — Исто овако Цицерон побија Грке кад кажу да треба некога волети као да ћемо га сутра мрзети. Ово је за Цицерона још један апсурдум; јер вас нико неће волети ако буде веровао да га ви сутра можете мрзети. Чак треба, мисли Цицерон, подносити и рђав избор својих пријатеља, пре него помишљати на прилику за непријатељство. Свако зна колико има коза и оваца, али не зна колико има пријатеља; јер ми бирамо пријатеља по срцу пре него по искуству. Пријатељ који вас не презире ни кад се он попне на виши положај него што је ваш, и који вас не остави ни кад сте у најгорој несрећи, такви су људи, по Цицерону, најбољег људског соја, и скоро божанског порекла. Највиши знак пријатељства, то је бити раван и нижем од себе, као Сципион што је био према своме брату. Само спуштајући себе, мисли римски мудрац, подижемо друге.<br /> {{gap}}Истина, славни Сципион је говорио да тешко чије пријатељство траје до последњег дана живота; јер или оно најзад не доноси користи било једном или другом; или се најзад два пријатеља поделе у разне политичке странке; или се њихове ћуди временом сасвим промене, било због извесних доживљених срећа и несрећа, било због њихове старости. Права куга за пријатељство, то су новац и слава. Највећа непријатељства су постала баш међу најбољим пријатељима. — Цицерон је говорио да је само љубав извор пријатељства, а никако корист или страх. Љубав, каже он, постоји и међу животињама, јер за једно извесно доба и оне имају велику љубав за свој мали пород. Код човека је љубав тако велика да се зближи и са оним које никад пре није ни видео. Чак волимо и људе који се већ налазе у дубини историје: волимо Фабриција и Манија, а мрзимо Тарквинија Суперба и Спурија Касија. Рим се борио за превласт са два непријатеља, са Пиром и са Ханибалом; али Рим првог није мрзео, јер је Пир био поштен, али је Ханибала мрзео, јер је био свиреп. Значи, да су извори пријатељства увек у идеалу; и моћ поштења је толико велика да волимо поштење и код непознатог, чак и код непријатеља, а камоли код нама блиских. Треба ставити пријатељство изнад свих људских срећа, и сматрати га као највећи дар богова. Ово је Цицеронова доктрина о пријатељству, одиста више блистава него оригинална. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 5el0g06u9shrjrebvhkqdwzgxedy4ej 0 10277 147618 47126 2026-10-12T07:51:15Z Coaorao 19106 /* */ 147618 wikitext text/x-wiki Обични људи не живе међу собом на бази пријатељства него на основи компромиса. Свако тражи већма да нађе ортака у својој судбини, него пријатеља. Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више можда него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису ни блиски ни по идејама ни по осећањима. Емерсон се блажено хвали да су његови пријатељи сами дошли к њему, мада их он није тражио, што значи да му их је сам Бог послао - а ово је већ стара теорија о пријатељству, пошто су још грчки рапсоди истицали посредовање божије у стварима пријатељства. Емерсон мисли да се пријатељи сретну тек пошто је божанство провалило зид који по природи стоји измфу два човека, с погледом на њихов лични карактер, њихове односе, њихова доба и спол. Не треба пријатеља ценити по правди, него по срцу. Чим вас неко суди по правди, он је мањи ваш пријатељ него ваш прикривени непријатељ. Човека најискреније волимо кад га волимо заједно са његовим недосгацима, чак кад га волимо баш због његових недостатака. Не воли се савршенство у човеку него у Богу; у човеку се воли само свој сопствени дух и своја сопствена природа. Зато је пријатељство мрачно и нерасудно, као и љубав; а љубав је извесно мрачнија и нерасуднија него и сама мржња. Ко пријатеља тумачи и анализира, тај га не воли. Свакако, не верујемо да ће нас неко волети зато што смо бољи од њега. Само човек без љубави измислио је ону познату реч да треба волети већма истину него пријатеља Платона, иако се ова изрека приписује Аристотелу. Ја мислим, напротив, да треба више волети пријатеља Платона него и истину. Срећом што се тако и догађа у свима пријатељствима великог стила. Уосталом, ипак се на свету више живи на основу пријатељства него на основи појединих истина. Осим пријатељства што долази из заједнице осећања и заједнице идеја, има и пријатељство из заједнице интереса. Многи су тврдили да је ово пријатељство међу људима једино које постоји, али тај песимизам није тачан. Заједница интереса не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса? Кад год двојица деле неки добитак, чак ако су и рођена браћа, увек верују да подела није правилна, и да други нема право на онолико колико му је припало. Има, истина, и ортака који су добро расположени у заједничкој срећи и међусобној деоби; али то је кад обојица поверују да само они један другом доносе срећу, и да не би били срећни када не би били заједно. Међутим, у случајевима неуспеха, та сујевера може да обратно дејствује, и породи осећање да су несрећни само зато што је један од њих носилац несреће за другог. Неоспорно, дакле, даје пријатељство из интереса не само нижег рода него и сумњиве судбине. Извесно је само да у ма којем људском споразуму човек увек мисли како више даје него што прима. Право пријатељство, оно које иде до хероизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. Младост, то је једино краљевско осећање. У старости нико није богат, ни онај чији су подруми пуни злата; сваки старац је по природи сиромах и пун сиромашних склоности и порока. У њега нема услова за храбре везе пријатељства. У старца никакво друго осећање није силно осим страх од смрти и ужас од бога. Нема у његовом животу шта да се дели, или заједнички осваја, или заједнички ужива. Има само много да се заједнички оплакује и заједнички мрзи. Јер стварно, у старости се не живи више ни за шта, и не ужива се ни у чему. Старци се састају да се само мере у својим бедама, и да женски оговарају млађе од себе, или бар задовољније од себе. Старци лагано добију све женске пороке: сујету, завист, нестрпљивост, егоизам, мрачни страх од губитка, мрзовољу, загрижљивост. [[Категорија:Благо цара Радована]] 9e720rlqrph6azia4p9efc9krypoon4 147619 147618 2026-10-12T08:13:46Z Coaorao 19106 /* */ Проверено 147619 wikitext text/x-wiki Обични људи не живе међу собом на бази пријатељства него на основи компромиса. Свако тражи већма да нађе ортака у својој судбини, него пријатеља. Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више можда него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису ни блиски ни по идејама ни по осећањима. Емерсон се блажено хвали да су његови пријатељи сами дошли к њему, мада их он није тражио, што значи да му их је сам Бог послао, — а ово је већ стара теорија о пријатељству, пошто су још грчки рапсоди истицали посредовање божје у стварима пријатељства. Емерсон мисли да се пријатељи сретну тек пошто је божанство провалило зид који по природи стоји између два човека, с погледом на њихов лични карактер, њихове односе, њихова доба и спол.<br /> {{gap}}Не треба пријатеља ценити по правди, него по срцу. Чим вас неко суди по правди, он је мањи ваш пријатељ него ваш прикривени непријатељ. Човека најискреније волимо када га волимо заједно са његовим недостацима, чак кад га волимо баш због његових недостатака. Не воли се савршенство у човеку него у Богу; у човеку се воли само свој сопствени дух и своја сопствена природа. Зато је пријатељство мрачно и нерасудно, као и љубав; а љубав је извесно мрачнија и нерасуднија него и сама мржња. Ко пријатеља тумачи и анализира, тај га не воли. Свакако, не верујемо да ће нас неко волети зато што смо бољи од њега. Само човек без љубави измислио је ону познату реч да треба волети већма истину него пријатеља Платона, иако се ова изрека приписује Аристотелу. Ја мислим, напротив, да треба више волети пријатеља Платона него и истину. Срећом што се тако и догађа у свима пријатељствима великог стила. Уосталом, ипак се на свету више живи на основу пријатељства него на основи појединих истина.<br /> {{gap}}Осим пријатељства што долази из заједнице осећања и заједнице идеја, има и пријатељство из заједнице интереса. Многи су тврдили да је ово пријатељство међу људима једино које постоји, али тај песимизам није тачан. Заједница интересâ не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса? Кад год двојица деле неки добитак, чак ако су и рођена браћа, увек верују да подела није правилна, и да други нема право на онолико колико му је припало. Има, истина, и ортакâ који су добро расположени у заједничкој срећи и међусобној деоби; али то је кад обојица поверују да само они један другом доносе срећу, и да не би били сретни када не би били заједно. Међутим, у случајевима неуспеха, та сујевера може да обратно дејствује, и породи осећање да су несрећни само зато што је један од њих носилац несреће за другог. Неоспорно, дакле, да је пријатељство из интереса не само нижег рода, него и сумњиве судбине. Извесно је само да у ма којем људском споразуму човек увек мисли како више даје него што прима.<br /> {{gap}}Право пријатељство, оно које иде до херојизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. Младост, то је једно краљевско осећање. У старости нико није богат, ни онај чији су подруми пуни злата; сваки старац је по природи сиромах и пун сиромашких склоности и порока. У њега нема услова за храбре везе пријатељства. У старца никакво друго осећање није силно осим страх од смрти и ужас од Бога. Нема у његовом животу шта више да се дели, или заједнички осваја, или заједнички ужива. Има само много да се заједнички оплакује и заједнички мрзи. Јер стварно, у старости се не живи више ни за шта, и не ужива се ни у чему. Старци се састају да се само мере у својим бедама, и да женски оговарају млађе од себе, или бар задовољније од себе. Старци лагано добију све женске пороке: сујету, завист, нетрпељивост, егоизам, мрачни страх од губитка, мрзовољу, загрижљивост. [[Категорија:Благо цара Радована]] 5cz3avs1dz0njzj4unft1enywd14qn4 147620 147619 2026-10-12T08:14:53Z Coaorao 19106 147620 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]] | 7. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]] }} <center><font size="+1"> '''7.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Обични људи не живе међу собом на бази пријатељства него на основи компромиса. Свако тражи већма да нађе ортака у својој судбини, него пријатеља. Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више можда него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису ни блиски ни по идејама ни по осећањима. Емерсон се блажено хвали да су његови пријатељи сами дошли к њему, мада их он није тражио, што значи да му их је сам Бог послао, — а ово је већ стара теорија о пријатељству, пошто су још грчки рапсоди истицали посредовање божје у стварима пријатељства. Емерсон мисли да се пријатељи сретну тек пошто је божанство провалило зид који по природи стоји између два човека, с погледом на њихов лични карактер, њихове односе, њихова доба и спол.<br /> {{gap}}Не треба пријатеља ценити по правди, него по срцу. Чим вас неко суди по правди, он је мањи ваш пријатељ него ваш прикривени непријатељ. Човека најискреније волимо када га волимо заједно са његовим недостацима, чак кад га волимо баш због његових недостатака. Не воли се савршенство у човеку него у Богу; у човеку се воли само свој сопствени дух и своја сопствена природа. Зато је пријатељство мрачно и нерасудно, као и љубав; а љубав је извесно мрачнија и нерасуднија него и сама мржња. Ко пријатеља тумачи и анализира, тај га не воли. Свакако, не верујемо да ће нас неко волети зато што смо бољи од њега. Само човек без љубави измислио је ону познату реч да треба волети већма истину него пријатеља Платона, иако се ова изрека приписује Аристотелу. Ја мислим, напротив, да треба више волети пријатеља Платона него и истину. Срећом што се тако и догађа у свима пријатељствима великог стила. Уосталом, ипак се на свету више живи на основу пријатељства него на основи појединих истина.<br /> {{gap}}Осим пријатељства што долази из заједнице осећања и заједнице идеја, има и пријатељство из заједнице интереса. Многи су тврдили да је ово пријатељство међу људима једино које постоји, али тај песимизам није тачан. Заједница интересâ не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса? Кад год двојица деле неки добитак, чак ако су и рођена браћа, увек верују да подела није правилна, и да други нема право на онолико колико му је припало. Има, истина, и ортакâ који су добро расположени у заједничкој срећи и међусобној деоби; али то је кад обојица поверују да само они један другом доносе срећу, и да не би били сретни када не би били заједно. Међутим, у случајевима неуспеха, та сујевера може да обратно дејствује, и породи осећање да су несрећни само зато што је један од њих носилац несреће за другог. Неоспорно, дакле, да је пријатељство из интереса не само нижег рода, него и сумњиве судбине. Извесно је само да у ма којем људском споразуму човек увек мисли како више даје него што прима.<br /> {{gap}}Право пријатељство, оно које иде до херојизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. Младост, то је једно краљевско осећање. У старости нико није богат, ни онај чији су подруми пуни злата; сваки старац је по природи сиромах и пун сиромашких склоности и порока. У њега нема услова за храбре везе пријатељства. У старца никакво друго осећање није силно осим страх од смрти и ужас од Бога. Нема у његовом животу шта више да се дели, или заједнички осваја, или заједнички ужива. Има само много да се заједнички оплакује и заједнички мрзи. Јер стварно, у старости се не живи више ни за шта, и не ужива се ни у чему. Старци се састају да се само мере у својим бедама, и да женски оговарају млађе од себе, или бар задовољније од себе. Старци лагано добију све женске пороке: сујету, завист, нетрпељивост, егоизам, мрачни страх од губитка, мрзовољу, загрижљивост. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 9p5mlet9pyrf6gpginvxn7zuwrm15j0 147622 147620 2026-10-12T08:15:42Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.]]: Правилан назив 147620 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]] | 7. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]] }} <center><font size="+1"> '''7.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Обични људи не живе међу собом на бази пријатељства него на основи компромиса. Свако тражи већма да нађе ортака у својој судбини, него пријатеља. Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више можда него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису ни блиски ни по идејама ни по осећањима. Емерсон се блажено хвали да су његови пријатељи сами дошли к њему, мада их он није тражио, што значи да му их је сам Бог послао, — а ово је већ стара теорија о пријатељству, пошто су још грчки рапсоди истицали посредовање божје у стварима пријатељства. Емерсон мисли да се пријатељи сретну тек пошто је божанство провалило зид који по природи стоји између два човека, с погледом на њихов лични карактер, њихове односе, њихова доба и спол.<br /> {{gap}}Не треба пријатеља ценити по правди, него по срцу. Чим вас неко суди по правди, он је мањи ваш пријатељ него ваш прикривени непријатељ. Човека најискреније волимо када га волимо заједно са његовим недостацима, чак кад га волимо баш због његових недостатака. Не воли се савршенство у човеку него у Богу; у човеку се воли само свој сопствени дух и своја сопствена природа. Зато је пријатељство мрачно и нерасудно, као и љубав; а љубав је извесно мрачнија и нерасуднија него и сама мржња. Ко пријатеља тумачи и анализира, тај га не воли. Свакако, не верујемо да ће нас неко волети зато што смо бољи од њега. Само човек без љубави измислио је ону познату реч да треба волети већма истину него пријатеља Платона, иако се ова изрека приписује Аристотелу. Ја мислим, напротив, да треба више волети пријатеља Платона него и истину. Срећом што се тако и догађа у свима пријатељствима великог стила. Уосталом, ипак се на свету више живи на основу пријатељства него на основи појединих истина.<br /> {{gap}}Осим пријатељства што долази из заједнице осећања и заједнице идеја, има и пријатељство из заједнице интереса. Многи су тврдили да је ово пријатељство међу људима једино које постоји, али тај песимизам није тачан. Заједница интересâ не може се ни назвати именом пријатељства. Уосталом, како би неко био пријатељ из интереса? Кад год двојица деле неки добитак, чак ако су и рођена браћа, увек верују да подела није правилна, и да други нема право на онолико колико му је припало. Има, истина, и ортакâ који су добро расположени у заједничкој срећи и међусобној деоби; али то је кад обојица поверују да само они један другом доносе срећу, и да не би били сретни када не би били заједно. Међутим, у случајевима неуспеха, та сујевера може да обратно дејствује, и породи осећање да су несрећни само зато што је један од њих носилац несреће за другог. Неоспорно, дакле, да је пријатељство из интереса не само нижег рода, него и сумњиве судбине. Извесно је само да у ма којем људском споразуму човек увек мисли како више даје него што прима.<br /> {{gap}}Право пријатељство, оно које иде до херојизма, постоји само међу младим људима. Само се у младости издашно и свесрдно деле среће и несреће, задовољства и порази. Младост, то је једно краљевско осећање. У старости нико није богат, ни онај чији су подруми пуни злата; сваки старац је по природи сиромах и пун сиромашких склоности и порока. У њега нема услова за храбре везе пријатељства. У старца никакво друго осећање није силно осим страх од смрти и ужас од Бога. Нема у његовом животу шта више да се дели, или заједнички осваја, или заједнички ужива. Има само много да се заједнички оплакује и заједнички мрзи. Јер стварно, у старости се не живи више ни за шта, и не ужива се ни у чему. Старци се састају да се само мере у својим бедама, и да женски оговарају млађе од себе, или бар задовољније од себе. Старци лагано добију све женске пороке: сујету, завист, нетрпељивост, егоизам, мрачни страх од губитка, мрзовољу, загрижљивост. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 9p5mlet9pyrf6gpginvxn7zuwrm15j0 0 10278 147631 47125 2026-10-12T09:12:05Z Coaorao 19106 /* */ 147631 wikitext text/x-wiki Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили. Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели. Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму жртву. Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима, Иза горких речи остају горка уста. Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека он упрља своју душу. - Ако човек каже неповољно мишљење о неком пред петорицом других људи, може бити уверен да је један од њих унапред пријатељ нападнутог, а други један унапред инстинктивни непријатељ самог нападача. У најчешћем случају, сва петорица су више на страни тог рђавог човека, него на страни овог злог језика. Треба бити опрезан чак и кад је реч о пријатељу, да му се нашом претераном хвалом више не шкоди него користи; али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. - Покушајте само један дан говорити лепо о свим људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро и видеђете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу. Има једна стара грчка анегдота коју један римски историчар прича као истину. Неког Андрокла, којег су били бацили лаву у арену, није лав хтео да растргне и поједе, зато што је препознао у њему човека који му је у Африци некад извадио трн из ноге; зато му је сад лав пришао као старом знанцу, и помиловао га својом шапом. Треба непријатеља задужити ма чим било. I оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи. Волтер је био циничан нападач на своје противнике. За Жана Фрерона је написао како га је ујела змија и да је од тога цркла змија а не Фрерон. Бестидно се борио против Мамонтела и Русоа. Један други сатиричар тога доба слао је једном великом господину сваки дан за доручак по један отровни епиграм, и кажу да је тридесети дан несрећни великаш умро од срчане капи. Најгоре је, што нападање речима, као и све друго у чему се понекад успе, постане најзад навика, и сврши као занимање. Многи су праведници, бар сваки трећи, били жртве тих отровних речи. Аристофан, који је жучно нападао Сократа у својим комедијама, сматра се да је био један од непријатеља који је дао повод да се Сократ осумњичи и оптужи, и да најзад дође до његове смрти, која је највећа туга старог века. Поред политичара Анита и глумца Мелита, велики песник Аристофан је у својој комедији „Облаци" био на тај начин Јуда најплеменитијег човека античке повести. Као што има идеалних љубави мећу заљубљеним, има и дубоких идејних пријатељстава. Тако су питагористи обожавали свог учитеља Питагору, да су га сматрали богом, и клели се његовим именом. Ученици Сократови су доцније оставили примере сличне овима, и какве свет више није видео, најмање међу хришћанским апостолима који су скоро изреда изневерили Христа. Погибија Сократова је, напротив, толико била поразила његове ученике, да је Платон напустио земљу и није се вратио у Атину него тек после двадесет година странствовања; а било је других Сократових ученика који су се разбегли да се више никад не врате. Вероватно да овакве љубави и оданости међу људима није било нигде до те мере нежности. Замислите и то да су ово били све изреда људи који су после себе оставили велика имена. То су филозофи Платон, Антистен, Ксенофонт; затим говорници и научници Аристид, Есхин, Еуклид из Мегаре; и војсковођа Алкибијад, и државник Перикле, и песник Еурипид. Највећма се воле они људи који имају исте врлине, а највећма се мрзе они који имају исте мане. Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима. Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. Нарочито пазити да се избегну с обе стране обавезе друкчије него моралне. I увек дати нашем пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником. - Врло је лепо, и често поуздано, пријатељство измећу људи разног животног доба. У такву љубав млађи ставља пуно невиног поштовања, а старији ставља помало родитељске благости и потребу да заштићује. Тако је било легендарно пријатељство између ученика Алкибијада и учитеља Сократа. Таквим је пријатељем и Ксенофонт сматрао Сократа кад га је питао за савет да ли да путује у Персију, где је овај филозоф доцније био шеф познатих Десет хиљада. - Пријатељство у Теби је било идеално. Међутим, пријатељство, какво нам црта стара атинска академија, носи много пута двосмислице или знаке срамне перверзије. Херодот говори о таквом пријатељству између славних тираноубица Хармодија и Аристогитона; а сам песник Есхил говори о Ахилу, који је био најлепши Грк, као о бестидном пријатељу Патрокла. Међутим, у чувеном процесу Демостеновог противника Есхина против Тимарха, који је страшан пример атинске клетве, говори се, напротив, о пријатељству ових тројанских хероја као о нарочитом примеру идеалног пријатељства. [[Категорија:Благо цара Радована]] tlkhsx5hmqimb3ztt6qb6swqkhvzp9i 0 10285 147614 47118 2026-10-11T16:06:24Z Coaorao 19106 /* */ 147614 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/16.|16.]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ни жена није велики приврженик пријатељства. Достојанство и част, у нашем мушком смислу, не постоји за жену. Све је код ње у сујети, коју је лакше увредити него човеково частољубље. А пошто је жена увек и свугде у лажном положају, јер је увек подређена туђој вољи, она је огорчена и противу друштва, и ни једном ни другом није искрен пријатељ. За човека је везана сполом и животним потребама, а за жену се не веже ничим. Умна госпођа де Ламбер је говорила да пријатељство између две жене уопште и не постоји, и изазвала је била због ове тврдње једну научну полемику, кроз цело њено столеће, кад су навођени примери Алкестиде и Еронине, а у библији пријатељство младе Руте за свекрву Ноеми. Свакако, не знам ни ја за херојска пријатељства међу женама мог друштва и мог времена. Човек се за човека жртвује посведневно, и животом и имањем; а међутим, имамо примера међу женама, чак и оним женама које слободно располажу огромним новцем, да никад не помогну своје пријатељице ни за онолико колико потроше за своје најниже обести.<br /> {{gap}}Неки људи долазе међу собом у сукобе и непријатељства, из истих оних узрока из којих се други људи зближују. Овде су разлози различни: духовни, што значи противни погледи на живот; и морални, што значи противни принципи према људима; и, затим, разлози темперамента, што значи дубоки мотиви крви и атавизма; и, најзад, разлози који истичу из чисто материјалног егоизма. А макар што има толико пуно разлога у човековој природи да се с другим људима здружује, има ипак људи који се никада не опријатеље и не здруже ни с ким. Има других људи који се ни с ким не сукобе кроз цео живот, чак ни са оним који су му по целој природи противници. Али има и сјајних карактера који по чистоти своје крви, и лепоти својих начела, изгледају као да намерно траже на једној страни како би сав олош имали противу себе, да би моћније и поносније уживали на другом месту у лепоти свог пријатељства и своје акције. Ови су људи редовно жртве живота, јер се најзад увере у оном што је најтрагичније: да рђавих људи има увек више него што се мисли, а правих пријатеља увек мање него што и сами верујемо.<br /> {{gap}}Несрећа је што човек нема уроћени инстинкат да у напред позна ко га воли а ко га не воли. Извесна дивљачка племена препознају по стопи на песку да ли је тим путем прошао пријатељ или непријатељ, према племенима њему пријатељским и непријатељским, а, међутим, најумнији човек међу нама не може да препозна непријатеља ни по изразу лица, ни по смислу његових речи. Зато на једном месту каже Платон да животиње имају урођени инстинкат пријатељства и непријатељства. Сократ говори Глаукону: — „Можеш лако видети такав инстинкат код пса, а то је једна висока особина те животиње.” — Глаукон: „Какав инстинкат?” Сократ: — „Да лаје на оне које не познаје, иако му нису учинили никакво зло; а да се удвара онима које познаје, иако му нису учинили никакво добро. Зар се ниси дивио оваквом инстинкту у пса?”<br /> {{gap}}Има пријатељстава врло чистих и искрених, али која ипак нису интимна. Словени су најинтимнији пријатељи, јер су најдушевнији људи. Руска интимност је продукт средине и климе. У Русији су ноћи безмерне и дани кратки, степе непроходне, шуме непролазне, реке непребродиве. Пред таквим феноменима у природи, људи се скупљају у заједнице, у дуге вечеринке и посела, где се прибију једно уз друго да би били весели, и окупе се у заједнички рад да би одолели ветровима и просторима. Нигде нема таквог дружељубља, а зато нема нигде ни те доброте и љубави човека за човека. Све погрешке рускога човека, социјалне и политичке, долазе из његове дубоке потребе за еванђеоском љубављу, која, у осталом, инспирише и дела свих његових највећих мислилаца. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] qnp4iha8lg0dpoz81ljtzx7kkk7ejeh 147616 147614 2026-10-11T16:07:32Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.]]: Правилан назив 147614 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/16.|16.]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ни жена није велики приврженик пријатељства. Достојанство и част, у нашем мушком смислу, не постоји за жену. Све је код ње у сујети, коју је лакше увредити него човеково частољубље. А пошто је жена увек и свугде у лажном положају, јер је увек подређена туђој вољи, она је огорчена и противу друштва, и ни једном ни другом није искрен пријатељ. За човека је везана сполом и животним потребама, а за жену се не веже ничим. Умна госпођа де Ламбер је говорила да пријатељство између две жене уопште и не постоји, и изазвала је била због ове тврдње једну научну полемику, кроз цело њено столеће, кад су навођени примери Алкестиде и Еронине, а у библији пријатељство младе Руте за свекрву Ноеми. Свакако, не знам ни ја за херојска пријатељства међу женама мог друштва и мог времена. Човек се за човека жртвује посведневно, и животом и имањем; а међутим, имамо примера међу женама, чак и оним женама које слободно располажу огромним новцем, да никад не помогну своје пријатељице ни за онолико колико потроше за своје најниже обести.<br /> {{gap}}Неки људи долазе међу собом у сукобе и непријатељства, из истих оних узрока из којих се други људи зближују. Овде су разлози различни: духовни, што значи противни погледи на живот; и морални, што значи противни принципи према људима; и, затим, разлози темперамента, што значи дубоки мотиви крви и атавизма; и, најзад, разлози који истичу из чисто материјалног егоизма. А макар што има толико пуно разлога у човековој природи да се с другим људима здружује, има ипак људи који се никада не опријатеље и не здруже ни с ким. Има других људи који се ни с ким не сукобе кроз цео живот, чак ни са оним који су му по целој природи противници. Али има и сјајних карактера који по чистоти своје крви, и лепоти својих начела, изгледају као да намерно траже на једној страни како би сав олош имали противу себе, да би моћније и поносније уживали на другом месту у лепоти свог пријатељства и своје акције. Ови су људи редовно жртве живота, јер се најзад увере у оном што је најтрагичније: да рђавих људи има увек више него што се мисли, а правих пријатеља увек мање него што и сами верујемо.<br /> {{gap}}Несрећа је што човек нема уроћени инстинкат да у напред позна ко га воли а ко га не воли. Извесна дивљачка племена препознају по стопи на песку да ли је тим путем прошао пријатељ или непријатељ, према племенима њему пријатељским и непријатељским, а, међутим, најумнији човек међу нама не може да препозна непријатеља ни по изразу лица, ни по смислу његових речи. Зато на једном месту каже Платон да животиње имају урођени инстинкат пријатељства и непријатељства. Сократ говори Глаукону: — „Можеш лако видети такав инстинкат код пса, а то је једна висока особина те животиње.” — Глаукон: „Какав инстинкат?” Сократ: — „Да лаје на оне које не познаје, иако му нису учинили никакво зло; а да се удвара онима које познаје, иако му нису учинили никакво добро. Зар се ниси дивио оваквом инстинкту у пса?”<br /> {{gap}}Има пријатељстава врло чистих и искрених, али која ипак нису интимна. Словени су најинтимнији пријатељи, јер су најдушевнији људи. Руска интимност је продукт средине и климе. У Русији су ноћи безмерне и дани кратки, степе непроходне, шуме непролазне, реке непребродиве. Пред таквим феноменима у природи, људи се скупљају у заједнице, у дуге вечеринке и посела, где се прибију једно уз друго да би били весели, и окупе се у заједнички рад да би одолели ветровима и просторима. Нигде нема таквог дружељубља, а зато нема нигде ни те доброте и љубави човека за човека. Све погрешке рускога човека, социјалне и политичке, долазе из његове дубоке потребе за еванђеоском љубављу, која, у осталом, инспирише и дела свих његових највећих мислилаца. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] qnp4iha8lg0dpoz81ljtzx7kkk7ejeh 0 11113 147600 146913 2026-10-11T15:11:08Z Coaorao 19106 /* */ 147600 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] awoli4p1ecm3khiegq8r81c3imrr79s 147604 147600 2026-10-11T15:27:00Z Coaorao 19106 /* */ 147604 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] rwo53iywc5pw45tgsd19orl3il4x3lf 147609 147604 2026-10-11T15:45:26Z Coaorao 19106 /* */ 147609 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] bmwecluzp1m1zzpd9sflras2s3ojvtg 147612 147609 2026-10-11T15:46:54Z Coaorao 19106 /* */ 147612 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] ecm2uk5jkfcz6umkjbbrbi1vjfybawl 147615 147612 2026-10-11T16:07:02Z Coaorao 19106 /* */ 147615 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 0rvs0lpgim57luguocmdcqcad0zzbov 147621 147615 2026-10-12T08:15:21Z Coaorao 19106 /* */ 147621 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 5xzu3jt8je2f6ikbbcbufuqlkqqempo 147628 147621 2026-10-12T09:10:14Z Coaorao 19106 /* */ 147628 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]<br /> '''-{IV}-<br />[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] kdp9u023y7uacc0qistgaxq938qr5oq 0 61647 147613 147526 2026-10-11T15:48:02Z Coaorao 19106 /* Извор */ 147613 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]] | [[Деветсто петнаеста]] | | | Садржај | [[Деветсто петнаеста/Уводни део|Уводни део]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Деветсто петнаеста/Уводни део|Уводни део]]<br> [[Деветсто петнаеста/Последњи септембарски дани|Последњи септембарски дани]]<br> [[Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''|''Vives les Al...!'']]<br> [[Деветсто петнаеста/Лађа тоне|Лађа тоне]]<br> [[Деветсто петнаеста/Један избеглички воз|Један избеглички воз]]<br> [[Деветсто петнаеста/Скопље пада|Скопље пада]]<br> [[Деветсто петнаеста/Збег|Збег]]<br> [[Деветсто петнаеста/Последња нада|Последња нада]]<br> [[Деветсто петнаеста/Једна борба|Једна борба]]<br> [[Деветсто петнаеста/Крај мангала|Крај мангала]]<br> [[Деветсто петнаеста/Топлички бегунци|Топлички бегунци]]<br> [[Деветсто петнаеста/Бајка|Бајка]]<br> [[Деветсто петнаеста/Под лавином|Под лавином]]<br> [[Деветсто петнаеста/Стари краљ|Стари краљ]]<br> [[Деветсто петнаеста/Кроз Косово|Кроз Косово]]<br> [[Деветсто петнаеста/Сликарева трагедија|Сликарева трагедија]]<br> [[Деветсто петнаеста/Прича о Бојку Маломе|Прича о Бојку Маломе]]<br> [[Деветсто петнаеста/Четрдесет хиљада мученика|Четрдесет хиљада мученика]]<br> [[Деветсто петнаеста/Роман једног девојчета|Роман једног девојчета]]<br> [[Деветсто петнаеста/Госпа у црнини|Госпа у црнини]]<br> [[Деветсто петнаеста/Београд|Београд]]<br> [[Деветсто петнаеста/Пуста кућа|Пуста кућа]]<br> [[Деветсто петнаеста/„Бацајте сами у огањ децу!“|„Бацајте сами у огањ децу!“]]<br> [[Деветсто петнаеста/Мајка|Мајка]]<br> [[Деветсто петнаеста/„Онамо, ’намо!...“|„Онамо, ’намо!...“]]<br> [[Деветсто петнаеста/Слом...|Слом...]]<br> [[Деветсто петнаеста/Историјска ноћ|Историјска ноћ]]<br> [[Деветсто петнаеста/Деца без отаџбине|Деца без отаџбине]]<br> [[Деветсто петнаеста/Србија у планинама|Србија у планинама]]<br> [[Деветсто петнаеста/Историја једног заробљеника|Историја једног заробљеника]]<br> [[Деветсто петнаеста/Ко је она?|Ко је она?]]<br> [[Деветсто петнаеста/Мост уздисаја|Мост уздисаја]]<br> [[Деветсто петнаеста/Пећ|Пећ]]<br> [[Деветсто петнаеста/Ропац|Ропац]]<br> [[Деветсто петнаеста/Поговор|Поговор]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}} == Извор == * [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Српски романи]] [[Категорија:Бранислав Нушић]] [[Категорија:Деветсто петнаеста]] 5q95kadc7geo8o02yt1g5v61toqy6pj