Марко пије уз рамазан вино

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.23</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Марко пије уз рамазан вино</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1357</id>
    <revision>
      <id>147632</id>
      <parentid>138315</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T12:42:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147632</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6161" sha1="kais4u8w6yygt8ru6oa9kjbfloyzw3g" xml:space="preserve">Цар Сулејман јасак учинио: &lt;br&gt;
Да с' не пије уз рамазан вино, &lt;br&gt;
Да с' не носе зелене доламе, &lt;br&gt;
Да с' не пашу сабље оковане, &lt;br&gt;
Да с' не игра колом уз кадуне; &lt;br&gt;
Марко игра колом уз кадуне, &lt;br&gt;
Марко паше сабљу оковану, &lt;br&gt;
Марко носи зелену доламу, &lt;br&gt;
Марко пије уз рамазан вино, &lt;br&gt;
Још нагони оџе и аџије, &lt;br&gt;
Да и они с њиме пију вино&lt;br&gt;
Иду Турци цару на парницу: &lt;br&gt;
&quot;Цар Сулејман, и отац и мајко! &lt;br&gt;
&quot;Нијеси ли јасак учинио, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не пије уз рамазан вино, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не носе зелене доламе, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не пашу сабље оковане, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не игра колом уз кадуне; &lt;br&gt;
&quot;Марко игра колом уз кадуне, &lt;br&gt;
&quot;Марко паше сабљу оковану, &lt;br&gt;
&quot;Марко носи зелену доламу, &lt;br&gt;
&quot;Марко пије уз рамазан вино; &lt;br&gt;
&quot;Па му просто, да сам пије вино, &lt;br&gt;
&quot;Већ нагони оџе и аџије, &lt;br&gt;
&quot;Да и они с њиме пију вино.&quot; &lt;br&gt;
Кад је царе разумео речи, &lt;br&gt;
Он пошиље два своја чауша: &lt;br&gt;
&quot;Отидите, два чауша млада, &lt;br&gt;
&quot;Пак кажите Краљевићу Марку&lt;br&gt;
&quot;Да га царе на диван зазива.&quot; &lt;br&gt;
Отидоше два чауша млада. &lt;br&gt;
Кад дођоше Краљевићу Марку, &lt;br&gt;
Али Марко под шатором пије, &lt;br&gt;
Пред њим купа од дванаест ока; &lt;br&gt;
Беседе му два чауша млада: &lt;br&gt;
&quot;Да чујеш ли, Краљевићу Марко! &lt;br&gt;
&quot;Тебе царе на диван зазива, &lt;br&gt;
&quot;Да ти идеш цару на дивана. &quot;&lt;br&gt;
Расрди се Краљевићу Марко, &lt;br&gt;
Пак довати ону купу с вином, &lt;br&gt;
Па удара царева чауша, &lt;br&gt;
Прште купа а прште и глава, &lt;br&gt;
И проли се и крвца и вино. &lt;br&gt;
Оде Марко цару на дивана, &lt;br&gt;
Седе цару до десна колена, &lt;br&gt;
Самур-калпак на очи намиче, &lt;br&gt;
А буздован уза се привлачи, &lt;br&gt;
Бритку сабљу на крило намиче;&lt;br&gt;
Беседи му царе Сулејмане: &lt;br&gt;
&quot;Мој посинко, Краљевићу Марко! &lt;br&gt;
&quot;Та ја јесам јасак учинио, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не пије уз рамазан вино, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не носе зелене доламе, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не пашу сабље оковане, &lt;br&gt;
&quot;Да с' не игра колом уз кадуне; &lt;br&gt;
&quot;Добри људи о злу говорише, &lt;br&gt;
&quot;На једнога Марка потворише, &lt;br&gt;
&quot;Да ти играш колом уз кадуне, &lt;br&gt;
&quot;Да ти пашеш сабљу оковану, &lt;br&gt;
&quot;Да ти носиш зелену доламу, &lt;br&gt;
&quot;Да ти пијеш уз рамазан вино, &lt;br&gt;
&quot;Још нагониш оџе и аџије, &lt;br&gt;
&quot;Да и они с тобом пију вино. &lt;br&gt;
&quot;За што калпак на очи намичеш? &lt;br&gt;
&quot;Што л' буздован уза се привлачиш? &lt;br&gt;
&quot;Што ли сабљу на крило намичеш?&quot; &lt;br&gt;
Ал' беседи Краљевићу Марко: &lt;br&gt;
&quot;Поочиме, султан Сулејмане! &lt;br&gt;
&quot;Ако пијем уз рамазан вино, &lt;br&gt;
&quot;Ако пијем, вера ми доноси; &lt;br&gt;
&quot;Ак' нагоним оџе и аџије, &lt;br&gt;
&quot;Не може ми та образ поднети, &lt;br&gt;
&quot;Да ја пијем, они да гледају, &lt;br&gt;
&quot;Нек не иду мени у меану; &lt;br&gt;
&quot;Ако л' носим зелену доламу, &lt;br&gt;
&quot;Млад сам јунак и доликује ми; &lt;br&gt;
&quot;Ако л' пашем сабљу оковану, &lt;br&gt;
&quot;Ја сам сабљу за благо купио; &lt;br&gt;
&quot;Ако играм колом уз кадуне, &lt;br&gt;
&quot;Ја се, царе, нисам оженио, &lt;br&gt;
&quot;И ти с', царе, био неожењен; &lt;br&gt;
&quot;Ако калпак на очи намичем, &lt;br&gt;
&quot;Чело гори с' царем се говори, &lt;br&gt;
&quot;Што буздован уза се привлачим, &lt;br&gt;
&quot;И што сабљу на крило намичем, &lt;br&gt;
&quot;Ја се бојим, да не буде кавге, &lt;br&gt;
&quot;Ако би се заметнула кавга, &lt;br&gt;
&quot;Тешко оном, тко ј' најближе Марка!&quot; &lt;br&gt;
Гледи царе на четири стране, &lt;br&gt;
Не има ли тко ближе до Марка: &lt;br&gt;
Ал' код Марка нигди никог нема, &lt;br&gt;
Већ најближе царе Сулејмане; &lt;br&gt;
Цар с' одмиче, Марко се примиче, &lt;br&gt;
Док дотера цара до дувара; &lt;br&gt;
Цар се маша руком у џепове, &lt;br&gt;
Он извади стотину дуката, &lt;br&gt;
Па и даје Краљевићу Марку: &lt;br&gt;
&quot;Иди, Марко те се напиј вина.&quot;

{{Википедија|Марко пије уз рамазан вино}}

=== Извор ===

* Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 96-97.


[[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]</text>
      <sha1>kais4u8w6yygt8ru6oa9kjbfloyzw3g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/8.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10278</id>
    <revision>
      <id>147648</id>
      <parentid>147631</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:32:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Проверен први пасус</comment>
      <origin>147648</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10533" sha1="0kb1eeej4dby1eru1qnuts94mul1jwa" xml:space="preserve">Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили. Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели. Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму жртву. Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. Иза горких речи остају горка уста. Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу. — Ако човек каже неповољно мишљење о неком пред петорицом других људи, може бити уверен да је један од њих унапред пријатељ нападнутог, а други један унапред инстинктивни непријатељ самог нападача. У најчешћем случају, свих петорица су више на страни тог рђавог човека, него на страни овог злог језика. Треба бити опрезан чак и кад је реч о пријатељу, да му се нашом претераном хвалом више не шкоди него користи; али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. — Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу. Има једна стара грчка анегдота коју један римски историчар прича као истину. Неког Андрокла, којег су били бацили лаву у арену, није лав хтео да растргне и поједе, зато што је препознао у њему човека који му је у Африци некад извадио трн из ноге; зато му је сад лав пришао као старом знанцу, и помиловао га својом шапом. Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.

,,Волтер је био циничан нападач на своје противнике. За Жана Фрерона је написао како га је ујела змија и да је од тога цркла змија а не Фрерон. Бестидно се борио против Мамонтела и Русоа. Један други сатиричар тога доба слао је једном великом господину сваки дан за доручак по један отровни епиграм, и кажу да је тридесети дан несрећни великаш умро од срчане капи. Најгоре је, што нападање речима, као и све друго у чему се понекад успе, постане најзад навика, и сврши као занимање. Многи су праведници, бар сваки трећи, били жртве тих отровних речи. Аристофан, који је жучно нападао Сократа у својим комедијама, сматра се да је био један од непријатеља који је дао повод да се Сократ осумњичи и оптужи, и да најзад дође до његове смрти, која је највећа туга старог века. Поред политичара Анита и глумца Мелита, велики песник Аристофан је у својој комедији „Облаци&quot; био на тај начин Јуда најплеменитијег човека античке повести.

Као што има идеалних љубави мећу заљубљеним, има и дубоких идејних пријатељстава. Тако су питагористи обожавали свог учитеља Питагору, да су га сматрали богом, и клели се његовим именом. Ученици Сократови су доцније оставили примере сличне овима, и какве свет више није видео, најмање међу хришћанским апостолима који су скоро изреда изневерили Христа. Погибија Сократова је, напротив, толико била поразила његове ученике, да је Платон напустио земљу и није се вратио у Атину него тек после двадесет година странствовања; а било је других Сократових ученика који су се разбегли да се више никад не врате. Вероватно да овакве љубави и оданости међу људима није било нигде до те мере нежности. Замислите и то да су ово били све изреда људи који су после себе оставили велика имена. То су филозофи Платон, Антистен, Ксенофонт; затим говорници и научници Аристид, Есхин, Еуклид из Мегаре; и војсковођа Алкибијад, и државник Перикле, и песник Еурипид.

Највећма се воле они људи који имају исте врлине, а највећма се мрзе они који имају исте мане. Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима. Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. Нарочито пазити да се избегну с обе стране обавезе друкчије него моралне. I увек дати нашем пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником. - Врло је лепо, и често поуздано, пријатељство измећу људи разног животног доба. У такву љубав млађи ставља пуно невиног поштовања, а старији ставља помало родитељске благости и потребу да заштићује. Тако је било легендарно пријатељство између ученика Алкибијада и учитеља Сократа. Таквим је пријатељем и Ксенофонт сматрао Сократа кад га је питао за савет да ли да путује у Персију, где је овај филозоф доцније био шеф познатих Десет хиљада. - Пријатељство у Теби је било идеално. Међутим, пријатељство, какво нам црта стара атинска академија, носи много пута двосмислице или знаке срамне перверзије. Херодот говори о таквом пријатељству између славних тираноубица Хармодија и Аристогитона; а сам песник Есхил говори о Ахилу, који је био најлепши Грк, као о бестидном пријатељу Патрокла. Међутим, у чувеном процесу Демостеновог противника Есхина против Тимарха, који је страшан пример атинске клетве, говори се, напротив, о пријатељству ових тројанских хероја као о нарочитом примеру идеалног пријатељства.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0kb1eeej4dby1eru1qnuts94mul1jwa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147649</id>
      <parentid>147648</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:39:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147649</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10920" sha1="hgkklpcypqbve61ez4svys5a8n0lxgn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили. Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели. Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму жртву. Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. Иза горких речи остају горка уста. Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу. — Ако човек каже неповољно мишљење о неком пред петорицом других људи, може бити уверен да је један од њих унапред пријатељ нападнутог, а други један унапред инстинктивни непријатељ самог нападача. У најчешћем случају, свих петорица су више на страни тог рђавог човека, него на страни овог злог језика. Треба бити опрезан чак и кад је реч о пријатељу, да му се нашом претераном хвалом више не шкоди него користи; али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. — Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу. Има једна стара грчка анегдота коју један римски историчар прича као истину. Неког Андрокла, којег су били бацили лаву у арену, није лав хтео да растргне и поједе, зато што је препознао у њему човека који му је у Африци некад извадио трн из ноге; зато му је сад лав пришао као старом знанцу, и помиловао га својом шапом. Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.

,,Волтер је био циничан нападач на своје противнике. За Жана Фрерона је написао како га је ујела змија и да је од тога цркла змија а не Фрерон. Бестидно се борио против Мамонтела и Русоа. Један други сатиричар тога доба слао је једном великом господину сваки дан за доручак по један отровни епиграм, и кажу да је тридесети дан несрећни великаш умро од срчане капи. Најгоре је, што нападање речима, као и све друго у чему се понекад успе, постане најзад навика, и сврши као занимање. Многи су праведници, бар сваки трећи, били жртве тих отровних речи. Аристофан, који је жучно нападао Сократа у својим комедијама, сматра се да је био један од непријатеља који је дао повод да се Сократ осумњичи и оптужи, и да најзад дође до његове смрти, која је највећа туга старог века. Поред политичара Анита и глумца Мелита, велики песник Аристофан је у својој комедији „Облаци&quot; био на тај начин Јуда најплеменитијег човека античке повести.

Као што има идеалних љубави мећу заљубљеним, има и дубоких идејних пријатељстава. Тако су питагористи обожавали свог учитеља Питагору, да су га сматрали богом, и клели се његовим именом. Ученици Сократови су доцније оставили примере сличне овима, и какве свет више није видео, најмање међу хришћанским апостолима који су скоро изреда изневерили Христа. Погибија Сократова је, напротив, толико била поразила његове ученике, да је Платон напустио земљу и није се вратио у Атину него тек после двадесет година странствовања; а било је других Сократових ученика који су се разбегли да се више никад не врате. Вероватно да овакве љубави и оданости међу људима није било нигде до те мере нежности. Замислите и то да су ово били све изреда људи који су после себе оставили велика имена. То су филозофи Платон, Антистен, Ксенофонт; затим говорници и научници Аристид, Есхин, Еуклид из Мегаре; и војсковођа Алкибијад, и државник Перикле, и песник Еурипид.

Највећма се воле они људи који имају исте врлине, а највећма се мрзе они који имају исте мане. Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима. Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. Нарочито пазити да се избегну с обе стране обавезе друкчије него моралне. I увек дати нашем пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником. - Врло је лепо, и често поуздано, пријатељство измећу људи разног животног доба. У такву љубав млађи ставља пуно невиног поштовања, а старији ставља помало родитељске благости и потребу да заштићује. Тако је било легендарно пријатељство између ученика Алкибијада и учитеља Сократа. Таквим је пријатељем и Ксенофонт сматрао Сократа кад га је питао за савет да ли да путује у Персију, где је овај филозоф доцније био шеф познатих Десет хиљада. - Пријатељство у Теби је било идеално. Међутим, пријатељство, какво нам црта стара атинска академија, носи много пута двосмислице или знаке срамне перверзије. Херодот говори о таквом пријатељству између славних тираноубица Хармодија и Аристогитона; а сам песник Есхил говори о Ахилу, који је био најлепши Грк, као о бестидном пријатељу Патрокла. Међутим, у чувеном процесу Демостеновог противника Есхина против Тимарха, који је страшан пример атинске клетве, говори се, напротив, о пријатељству ових тројанских хероја као о нарочитом примеру идеалног пријатељства.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>hgkklpcypqbve61ez4svys5a8n0lxgn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147650</id>
      <parentid>147649</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:54:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен текст и уређено</comment>
      <origin>147650</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11090" sha1="kwaveh49lgzkg1vxcrt2ygq02h7r43c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили. Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели. Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму жртву. Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. Иза горких речи остају горка уста. Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу. — Ако човек каже неповољно мишљење о неком пред петорицом других људи, може бити уверен да је један од њих унапред пријатељ нападнутог, а други један унапред инстинктивни непријатељ самог нападача. У најчешћем случају, свих петорица су више на страни тог рђавог човека, него на страни овог злог језика. Треба бити опрезан чак и кад је реч о пријатељу, да му се нашом претераном хвалом више не шкоди него користи; али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. — Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу. Има једна стара грчка анегдота коју један римски историчар прича као истину. Неког Андрокла, којег су били бацили лаву у арену, није лав хтео да растргне и поједе, зато што је препознао у њему човека који му је у Африци некад извадио трн из ноге; зато му је сад лав пришао као старом знанцу, и помиловао га својом шапом. Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волтер је био циничан нападач на своје противнике. За Жана Фрерона је написао како га је ујела змија и да је од тога цркла змија а не Фрерон. Бестидно се борио против Мармонтела и Русоа. Један други сатиричар тога доба слао је једном великом господину сваки дан за доручак по један отровни епиграм, и кажу да је тридесети дан несрећни великаш умро од срчане капи. Најгоре је, што нападање речима, као и све друго у чему се понекад успе, постане најзад навика, и сврши као занимање. Многи су праведници, бар сваки трећи, били жртве тих отрованих речи. Аристофан, који је жучно нападао Сократа у својим комедијама, сматра се да је био један од непријатеља који је дао повод да се Сократ осумњичи и оптужи, и да најзад дође до његове смрти, која је највећа туга старог века. Поред политичара Анита и глумца Мелита, велики песник Аристофан је у својој комедији „Облаци” био на тај начин Јуда најплеменитијег човека античке повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као што има идеалних љубави мећу заљубљеним, има и дубоких идејних пријатељстава. Тако су питагористи обожавали свог учитеља Питагору, да су га сматрали Богом, и клели се његовим именом. Ученици Сократови су доцније оставили примере сличне овима, и какве свет више није видео, најмање међу хришћанским апостолима који су скоро изреда изневерили Христа. Погибија Сократова је, напротив, толико била поразила његове ученике, да је Платон напустио земљу и није се вратио у Атину него тек после двадесет година странствовања; а било је других Сократових ученика који су се разбегли да се више никад не врате. Вероватно да овакве љубави и оданости међу људима није било нигде до те мере нежности. Замислите и то да су ово били све изреда људи који су после себе оставили велика имена. То су философи Платон, Антистен, Ксенофонт; затим говорници и научници Аристид, Есхин, Еуклид из Мегаре; и војсковођа Алкибијад, и државник Перикле, и песник Еврипид.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећма се воле они људи који имају исте врлине, а највећма се мрзе они који имају исте мане. Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима. Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. Нарочито пазити да се избегну с обе стране обавезе друкче него моралне. И увек дати нашим (''-{sic}-: нашем'') пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником. — Врло је лепо, и често пута поуздано, пријатељство између људи разног животног доба. У такву љубав млађи ставља пуно невиног поштовања, а старији ставља помало родитељске благости и потребу да заштићује. Тако је било легендарно пријатељство између ученика Алкибијада и учитеља Сократа. Таквим је пријатељем и Ксенофонт сматрао Сократа кад га је питао за савет да ли да путује у Персију, где је овај философ доцније био шеф познатих Десет хиљада. — Пријатељство у Теби је било идеално. Међутим, пријатељство, какво нам црта стара атинска академија, носи много пута двосмислице или знаке срамне перверсије. Херодот говори о таквом пријатељству између славних тирано-убица Хармодија и Аристогитона; а сам песник Есхил говори о Ахилу, који је био најлепши Грк, као о бестидном пријатељу Патрокла. Међутим, у чувеном процесу Демостеновог противника Есхина против Тимарха, који је страшан пример атинске клевете, говори се, напротив, о пријатељству ових тројанских хероја као о нарочитом примеру идеалног пријатељства.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>kwaveh49lgzkg1vxcrt2ygq02h7r43c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147652</id>
      <parentid>147650</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:55:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147650</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11090" sha1="kwaveh49lgzkg1vxcrt2ygq02h7r43c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човека већма увреди оно што сте о њему рђаво рекли, него икакво зло које сте му учинили. Лакше се измире људи завађени после битке или непријатних дела, него после речи у којима је било увреда. Рђаво дело је нестало онога часа кад се преко њега прешло, јер се рђаво дело може поправити добрим делом; али се ружне речи не могу исправити лепим речима. Људи иронични били су често људи пуни духа; њима су се увек дивили више него што су их волели. Иронија, међутим, погађа већма онога чије је она оружје него и саму жртву. Одиста, не треба говорити зло ни о најгорим људима. Иза горких речи остају горка уста. Кад говорите о лепом граду, о цвећу, и о лепој жени, ви постајете радосни; а говорећи о рђавом човеку, ви постанете тужни. Ко се дотакне прљавог предмета, он упрља своје тело, а ко се дотакне прљавог човека, он упрља своју душу. — Ако човек каже неповољно мишљење о неком пред петорицом других људи, може бити уверен да је један од њих унапред пријатељ нападнутог, а други један унапред инстинктивни непријатељ самог нападача. У најчешћем случају, свих петорица су више на страни тог рђавог човека, него на страни овог злог језика. Треба бити опрезан чак и кад је реч о пријатељу, да му се нашом претераном хвалом више не шкоди него користи; али о непријатељу, ако не треба рећи добро, треба ћутати разумно. Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик: јер ружне речи остану и када се оговарач заборави. Уосталом, језик страсти је увек непријатан, и језик мржње је сваком одвратан. — Покушајте само један дан говорити лепо о свима људима, а о злим не говорити ни рђаво ни добро, и видећете свој огромни унутрашњи мир. Ни о тиранима не говорите рђаво, јер је неко рекао: ако нам великаши не чине зло, то је довољно да их већ зато сматрамо својим добротворима. Наше лепе речи су, одиста, најкраћи пут ка успеху у животу. Има једна стара грчка анегдота коју један римски историчар прича као истину. Неког Андрокла, којег су били бацили лаву у арену, није лав хтео да растргне и поједе, зато што је препознао у њему човека који му је у Африци некад извадио трн из ноге; зато му је сад лав пришао као старом знанцу, и помиловао га својом шапом. Треба непријатеља задужити ма чим било. И оно што у људима постоји зверско, не може се укротити никаквим поклоном, колико се то може укротити лепом речју. Уосталом, никад човек према човеку није праведан: ни кад воли ни кад мрзи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волтер је био циничан нападач на своје противнике. За Жана Фрерона је написао како га је ујела змија и да је од тога цркла змија а не Фрерон. Бестидно се борио против Мармонтела и Русоа. Један други сатиричар тога доба слао је једном великом господину сваки дан за доручак по један отровни епиграм, и кажу да је тридесети дан несрећни великаш умро од срчане капи. Најгоре је, што нападање речима, као и све друго у чему се понекад успе, постане најзад навика, и сврши као занимање. Многи су праведници, бар сваки трећи, били жртве тих отрованих речи. Аристофан, који је жучно нападао Сократа у својим комедијама, сматра се да је био један од непријатеља који је дао повод да се Сократ осумњичи и оптужи, и да најзад дође до његове смрти, која је највећа туга старог века. Поред политичара Анита и глумца Мелита, велики песник Аристофан је у својој комедији „Облаци” био на тај начин Јуда најплеменитијег човека античке повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као што има идеалних љубави мећу заљубљеним, има и дубоких идејних пријатељстава. Тако су питагористи обожавали свог учитеља Питагору, да су га сматрали Богом, и клели се његовим именом. Ученици Сократови су доцније оставили примере сличне овима, и какве свет више није видео, најмање међу хришћанским апостолима који су скоро изреда изневерили Христа. Погибија Сократова је, напротив, толико била поразила његове ученике, да је Платон напустио земљу и није се вратио у Атину него тек после двадесет година странствовања; а било је других Сократових ученика који су се разбегли да се више никад не врате. Вероватно да овакве љубави и оданости међу људима није било нигде до те мере нежности. Замислите и то да су ово били све изреда људи који су после себе оставили велика имена. То су философи Платон, Антистен, Ксенофонт; затим говорници и научници Аристид, Есхин, Еуклид из Мегаре; и војсковођа Алкибијад, и државник Перикле, и песник Еврипид.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећма се воле они људи који имају исте врлине, а највећма се мрзе они који имају исте мане. Пријатељство се задобија пажњом већма него икаквим херојским доказима. Треба волети без обзира да ли смо одмах вољени у замену. Нарочито пазити да се избегну с обе стране обавезе друкче него моралне. И увек дати нашим (''-{sic}-: нашем'') пријатељу предност у заслугама тог пријатељства, а никад га не ставити у подређен положај, у којем би се осећао дужником. — Врло је лепо, и често пута поуздано, пријатељство између људи разног животног доба. У такву љубав млађи ставља пуно невиног поштовања, а старији ставља помало родитељске благости и потребу да заштићује. Тако је било легендарно пријатељство између ученика Алкибијада и учитеља Сократа. Таквим је пријатељем и Ксенофонт сматрао Сократа кад га је питао за савет да ли да путује у Персију, где је овај философ доцније био шеф познатих Десет хиљада. — Пријатељство у Теби је било идеално. Међутим, пријатељство, какво нам црта стара атинска академија, носи много пута двосмислице или знаке срамне перверсије. Херодот говори о таквом пријатељству између славних тирано-убица Хармодија и Аристогитона; а сам песник Есхил говори о Ахилу, који је био најлепши Грк, као о бестидном пријатељу Патрокла. Међутим, у чувеном процесу Демостеновог противника Есхина против Тимарха, који је страшан пример атинске клевете, говори се, напротив, о пријатељству ових тројанских хероја као о нарочитом примеру идеалног пријатељства.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>kwaveh49lgzkg1vxcrt2ygq02h7r43c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10282</id>
    <revision>
      <id>147654</id>
      <parentid>47121</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:57:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147654</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6831" sha1="8k4f7pwzuund3his2x7kycucpbfghy1" xml:space="preserve">Ми немамо срећу да себи бирамо непријатеља ни пријатеља. Непријатељи нас сами пронађу и први нападну, а пријатељи увек дођу случајно. Људи се зближе или разилазе по судбини и по афинитету, већма по темпераменту него по духу, и већма по интересу него по моралу. - Љубав нема свог извора ни свог разлога, а мржња долази из извора и због разлога који су скоро увек потпуно јасни. Постоји мржња расна међу људима двају разних племена; и постоји мржња начелна између људи двеју разних политичких странака; а постојала је одувек и постојаће засвагда и мржња религиозна између људи двеју разних вера. Мрзе се често људи двеју разних покрајина једне исте земље, и људи двеју разних породичних традиција. Има чак и једна инстинктивна мржња у човеку малог стаса према човеку високог стаса. Све разлике међу људима изазивају на нетрпељивост или на мржњу. - Најбољи пријатељи, то су они у чијем друштву можемо да ћутимо а да се ипак осећамо добро као и да се најсрдачније разговарамо. С непријатељем се може разговарати, али се не може ћутати. Тако је ћутање једна мера пријатељства. Сви су велики песници били апостоли пријатељства. Ако је изузетак био Данте пр.ема пријатељу песнику Кавалкантију, можда је овде разлог у томе што је Данте политички био гвелф, а Кавалканти гибелин. Затим, Данте је био политичар и државник, члан републиканске флорентинске владе; а политичари, долазећи на влас, прво изневере људе које су дотле волели свим срцем. - Међутим, случај Шекспиров је можда најлепши од свију. Овај божански песник је прославио пријатељство већма него ико и пре и после њега. За Шекспира је пријатељство једно свеобимно осећање пред којим се губи све друго; то је за њега осећање које иде у самоодрицање, у оданост на смрт и на живот. Шекспир, који је према речима његовог првог биографа Рау, био у приватном животу неизмерно нежан и племенит, унео је и у своје драме тај култ пријатељства на начин сасвим антички. Одиста, поред сваког протагонисте какве Шекспирове драме има увек један веран пријатељ; поред Отела има Касије, поред Хамлета има Хорације, поред Ромеа има Меркуције; чак и поред Хелене има пријатељица Хермија, поред Беатриче има пријатељица Херо, поред Паулине има Хермиона. - Познато је да је у драми „Два племића из Вероне&quot; описан лични живот Шекспира као мужа. Измећу двојице пријатеља, Валентина и Протеја, има жена коју обојица безумно воле, али љубав према пријатељу побеђује љубав према жени, и драма завршава једним моралним тријумфом. Међутим, Шекспир је овде описао свој случај противно од оног што се догодило у истини: јер је Шекспиров пријатељ већма волео Шекспирову жену него Шекспира, због чега је несрећног песника жена преварила а пријатељ изневерио. Шекспир је овај случај болно опевао и у својим славним сонетима, двадесет деветом и тридесет другом. I у поменутој драми и у поменутим песмама, његова доживљена туга наишла је на личне акценте какви се можда не виде више ни у каквом другом Шекспировом делу. - Истина је и то да су биографи већ скоро четири века узалуд истраживали стварније везе између споменуте драме и породичне несреће Шекспирове. Уосталом, није то ни потребно. Ниједан велики песник није написао ништа што није извучено из његовог најинтимнијег живота. Песници су толико усамљени на свету да и не виде ништа него оно што су сами отпатили, нити опевају друго него што су сами најпре оплакали; а тек после тога остали људи налазе како су песници изразили на божански начин и оно што је сваки од малих људи истински проживео и у свом личном животу. - Један од најсјајнијих типова правог пријатељства, то је Шекспирово венецијанско лице Антонио, који даје јеврејском зеленашу Шајлоку килограме сопственог тела да би његов пријатељ Бесанијо био срећан у љубави са женом коју воли.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>8k4f7pwzuund3his2x7kycucpbfghy1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>147651</id>
      <parentid>147628</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T11:55:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147651</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9694" sha1="8qexm2tlnpyxqcf21y0903vni91cxlj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>8qexm2tlnpyxqcf21y0903vni91cxlj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Златна јабука и девет пауница</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11503</id>
    <revision>
      <id>147646</id>
      <parentid>137515</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T07:29:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-54922-22</username>
        <id>20143</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147646</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31390" sha1="2kcj86mcjgjmht9dr4dzrry0d93q84m" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>147647</id>
      <parentid>147646</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T09:07:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/147646|147646]] корисника [[Special:Contributions/~2026-54922-22|~2026-54922-22]] ([[User talk:~2026-54922-22|разговор]])</comment>
      <origin>147647</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31367" sha1="96h1iq64vl6ggio506yi0zl0lhgwykv" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
&lt;poem&gt;
Био један цар па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну нoћ и цвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко.
Једном стане се цар разговарати са својим синовима: ''Куд се то дева род с наше јабуке!'' На то ћe peћи најстарији син: ''Ја ћу нoћac чувати јабуку, да видим ко је то бере.'' И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом па легне спавати. Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему у кревет, како падне на кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству. Тако су се њих двоје грлили и љубили до после поноћи. Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима.
Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке. Пошто је тако неколико нoћu једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува. У томе се још нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку сачува. Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку.
Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила низ кревет па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом и тако их нестане. Онда ђипи и царев син па повиче: ''Шта је то?'' Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима.
Паунице више не дођу на јабуку и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу и да се не враhа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио. Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му наћи другу девојку коју год хоће у свему царству. Али је то све било залуду, он се спреми и још с једним слугом пође у свет да тражи своју пауницу.
Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро и онде нађе једне велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу и једну девојку бабину кћер па запита бабу: ''Забога, бако, е да ли ти што знаш за девет златних пауница?'' А баба му стане казивати: ''Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Али он једва чекајући да види паунице није хтео ни слушати што баба говори за своју кћер. Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватрапири па му рече: ''Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.''
Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња па га стане грлити и будити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!''
А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: ''Шта је, јесу ли долазиле?'' А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале ујезеро, а девета њему на коња и како га је грлила и будила. Царев син сиромах чујући то, да се убије.
Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња па све поред језера шеће. Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га стане грлити и будити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!'' Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Онда она рече слузи: ''Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати па нас више никад овде неће видети. И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: ''Јесу ли долазиле?'' А слуга му одговори: ''Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати па више никад овде нeћe доћи. Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости.
Кад трећи дано сване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао. Али опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња па га стане будити и грлити: ''Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!''
Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: ''Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи пa ћe ме онда наћи. С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди па запита слугу: ''Јесу ли долазиле?'' А слуга одговори: ''Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи па ћеш је онда наћи.'' Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу.
После тога почне сам путовати по свету и тако путујући задуго, дође уједну планину и онде заноћи у једнога пустиника па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: ''Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба!'' Одавде нема до њих више од по дана хода. Само вала управо да идеш па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори. Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику па пође како му је казао.
И тако путујући наиђе на велике вратнице и прошавши их, одмах узме десно и тако око подне угледа град где се бели и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и откуда је па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка па узевши се с њим по руке уведе га у дворе. Ту буде велика радост и после неколико дана венчају се њих двоје и он остане живети онде код ње.
После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума па му рече: ''У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отворај, не шали се главом!'' С отим она отиде. Царев син оставши сам у двору, стане мислити у себи: ''Шта би то било у дванаестом подруму?''
Па онда стане отворати подруме све редом. Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отворати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! па најпосле отвори и дванаести подрум, кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено па из њега изиђе глас: ''Забога, брате, молим те, умрех од жеђи, дај ми чашу воде!'' Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изађе глас из бурета: ''Забога, брате, умрех од жеђи! Дај ми још једну чашу воде!'' Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч.
По трећи пут изиђе глас из бурета: ''Забога, брате, умрех од жеђи! дај ми још једну чашу воде!'' Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега па на путу ухвати царицу и однесе је. После дођу слушкиње и кажу царевоме сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ћe радити; најпосле науми опет да иде усвет да је тражи.
И тако путујући по свету за дуго, дође на једну воду па идући покрај оне воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака. Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: ''Побогу да си ми брат, баци ме у воду!'' Ја ћу теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску па кад ти затребам, само је протри мало.'' Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму.
После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: ''Побогу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа!'' Ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме од ње једну длаку па је пусти.
Опет тако идући преко једне планине нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му: ''Побогу да си ми брат, пусти ме!'' Ja ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака па га пусти.
Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека па га запита: ''Забога, брате, е да ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?'' Овај га човек лепо упути и каже му и време у које вала да је тамо. Онда му царев син захвали па пође унапредак и једва једном дође у град змајев. Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње па бежи.
Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: ''Шта ћемо сад: или ћемо јести и пити или ћемо терати?'' Коњ му одговори: ''Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.'' Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима и за тили час их стигне.
Како их стигне, царицу отме од царевога сина па му рече: ''Ти иди збогом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио.'' Он сиромах пође мало, али не могавши срцу одолети, врати се натраг па сутрадан опет у змајев двор и нађе царицу а она седи сама у двору и сузе рони.
Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: ''Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.'' С отим отиде из двора. Кад змај дође кући, она му се стане умилавати и превијати се око њега и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: ''Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога?!'' А он јој одговори: ''Е где сам ја добио, онде не може свак добити.
У тој и у тој планини има једна баба па има дванаест коња за јаслама да не знаш који је од кога лепши. А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чини, али је он најбољи; он је брат мога коња, њега ко добије, може у небеса ићи. Али ко хоће да добије од бабе коња, вала да служи у ње три дана: у бабе има једна кобила и ждребе па ту кобилу и ждребе вала чувати три ноћи, ко за три ноћи сачува кобилу и ждребе, баба му да коња да бира којега хоће. А ко се у бабе најми па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу.''
Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође па му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у ону планину к баби и дошавши к њој рече јој: ''Помози бог, бако!'' А она му прихвати бога: ''Бог ти помогао, синко; а које добро?'' Он јој рече: ''Рад бих у тебе служити.'' Онда му баба рече: ''Добро, синко.'' За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња кога год хоћеш; ако ли не сачуваш, узећу ти главу.''
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била и овај је колац све једнако викао: ''Дај, баба, главу.'' Баба му ово све покаже па му рече: ''Видиш, ови су сви били у мене у најму па нису могли кобиле сачувати.'' Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи.
Кад буде увече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу и тако тражећи је удари на некаку воду. Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међупрстима, а рибица му се у један пут јави из воде: ''Шта је, побратиме?'' А он јој одговори: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.''
А рибица му рече: ''Ено је међу нама, створила се риба а ждребе рибић; него удри уларом по води и реци: дура, ба-бина кобила!'' Онда он удари уларом по води говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' А она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу. Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу.
Кад дође кући, баба њему да јести, а кобилу уведе у коњушницу па све жарачем: ''У рибе, курво!'' А кобила јој одговори: ''Ја сам била у рибама, али су њему рибе пријатели па ме проказаше.'' Онда опет баба: ''А ти у лисице!'' Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу.
Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица у један пут те преда њ: ''Шта је, побратиме?'' А он одговори: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.''
А лисица му одговори: ''Ево је међу нама, створила се лисица а ждребе лисичић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила!'' Он онда удари уларом о земљу говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' а кобила постане кобила као што је и била и у један пут се са ждребетом обри пред њим. Онда је он заулари и узјаше па кући а ждребе уз кобилу.
Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу па све жарачем говорећи: ''У лисице, курво!'' А она јој одговори: ''Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи па ме проказаше.'' Онда опет баба: ''А ти у курјаке'' Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу.
Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспа на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу па седи на њој и улар држи у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједан пут те преда њ: ''Шта је побратиме?'' А он му рече: ''Утекла ми бабина кобила па не знам где је.'' А курјак му рече: ''Ево је међу нама, створила се курјачица а ждребе курјачић; него удри уларом о земљу па реци: дура, бабина кобила''
Он онда удари уларом о земљу говорећи: ''Дура, бабина кобила!'' а кобила постане кобила као што је и била и у један пут се са ждребетом обри пред њим. Онда је царев син заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу.

Кад дође кући, баба му да ручак, а кобилу уведе у коњушницу па све жарачем говоpeћu: ''У курјаке, курво!'' А кобила јој одговори: ''Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше.'' Онда баба изиђе напоље а царев јој син рече: ''Е, баба, ја сам тебе служио поштено, сад ми дај што смо погодили.'' Баба му одговори: ,,Синко, што је погођено оно вала да буде. Ето од дванаест коња бирај којега хоћеш.'' А он рече баби: ''Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.'' Онда га баба стане одвраћати: ''Како би ти узео онога губавог код таких красних коња!'' Али он једнако остане на своме говорећи: ''Дај ти мени кога ја хоћу, тако је погођено.'' Баба не имајући куд камо, да му губавога коња, а он се онда с њом опрости па пође водећи коња на улару.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица и за тили час донесе га пред змајеве дворе. Царев син како уђе унутра, одмах рече царици: ''Спремај се што брже.'' И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња па хајде с богом путовати. После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: ''Шта ћемо сад: или ћемо јести и пити или ћемо терати?'' А коњ му одговори: ''Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи.'' Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
А њих двоје кад опазе за собом змаја где их тера, препадну се, те стану нагонити коња да брже трчи, али им коњ одговори: ''Не бојте се, не треба бежати.'' Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: ''Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.'' А овај му одговори: ''А што си луд те носиш ту алу.'' Ногама у вретен, те њега о камен па хајде са мном.''
Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи. Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Караџић, В. С. 1870. Српске народне приповијетке, друго умножено издање. Беч, у наклади Ане, удовице В.С. Караџића. стр. 15–26.
{{Википедија|Златна јабука и девет пауница (народна бајка)}}
{{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}}

[[Категорија:Српске народне приповетке]]</text>
      <sha1>96h1iq64vl6ggio506yi0zl0lhgwykv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Живојин Симић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15749</id>
    <revision>
      <id>147633</id>
      <parentid>50531</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T12:50:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>естетске корекције</comment>
      <origin>147633</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="508" sha1="kav8kqujma9ne5gztiw1ibfl0int483" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Живојин
 | презиме          = Симић
 | иницијал_презимена = С
 | годинарођења     = 1848
 | годинасмрти      = 1926
 | википедија = Живојин П. Симић
 | опис       = Српски професор, културни радник и хуманитарац.
}}

==Дела==
*[[Српска граматика (Ж. Симић)]]

[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>kav8kqujma9ne5gztiw1ibfl0int483</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српске народне лирске песме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53330</id>
    <revision>
      <id>147638</id>
      <parentid>130567</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T14:54:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] на [[Српске народне лирске песме]]: Хармонизација</comment>
      <origin>130567</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20355" sha1="soxbp5n1lhhav5siae3zj199vdoxtn2" xml:space="preserve">Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975.

'''COBISS.SR-ID - 115728903''' &lt;small&gt;(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/115728903)&lt;/small&gt;


Увод
=== I. Козмографске песме ===

* 1. [[Југ и север]]
* 2, [[Три се снега на планину беле I]]
* 3. [[Три се снега на планину беле II]]

=== II. Песме које се певају деци ===

* 1. [[Ајде шета — шета]]
* 2. [[Божић зове с мокије]]
* 3. [[Буји, паји чедо моје драго]]
* 4. [[Ваган каше]]
* 5. [[Влатко ми спава]]
* 6. [[Да мајци порасте син]]
* 7. [[Да ми чуваш овце иљаднице]]
* 8. [[Ете гу маца]]
* 9. [[И песма се свршила]]
* 10. [[Иш кокоте, кокоте]]
* 11. [[Иш кокоте кокотићу]]
* 12. [[Којшиџије први комсиђије]] 
* 13. [[Луле, лула моје дете мицко]]
* 14. [[Љуља љушка]]
* 15. [[Љуља, љуља љушке]]
* 16. [[Матери козе да пасеш]]
* 17. [[Мац мацане копрцане]]
* 18. [[Милојкино чедо]]	
* 19. [[Нина, нина]]
* 20. [[Нина, нина бебу]]
* 21. [[Нина, нина доћ ће стрина]]
* 22. [[Нина, нина ко планина]]
* 23. [[Нина, нина лудо дете мајкино]]
* 24. [[Нина, нина Петра сина]]
* 25. [[Нуна, нуна лушка]]
* 26. [[Од два соја син]]
* 27. [[Оста кокот удовац]]
* 28. [[Остала је пилица]]
* 29. [[Расти, расти малени Јоване]]
* 30. [[Тајто, Тајтано]]
* 31. [[Трус биле кобиле]]
* 32. [[Трус, трус кобила]]
* 33. [[Ула — ула како була]]
* 34. [[Чије оно дете]]
* 35. [[Чува баба говеда]]
* 36. [[Чува плачко говеда]]
* 37. [[Шетала бетало]]
* 38. [[Шета Рада по градини]]
* 39. [[Шетала шетка]]
* 40. [[Шета шетка]]
* 41. [[Шушумиле кобиле]]

=== III. Песме које певају деца	===

* 1. [[Дванас сати удара]]
* 2. [[Елем, белем чедиле]]
* 3. [[Паде киша, уби миша]]
* 4. [[Ко не види дугу]]
* 5. [[Спиј пиле, спиј]]

==== Бројанице ====

* 6. [[Два се петла побише (Вукановић)|Два се петла побише]]
* 7. [[Ој Миле, Милутине]]
* 8. [[Цике цамбурике]]

==== Песме које певају деца уз игре ====

* 9. [[Калумпер Перо царе]]
* 10. [[Ћизћимане]]
* 11. [[Шејкане шећеркане]]

=== IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме ===

* 1. [[Бор садила у башти ђевојка]]
* 2. [[Голуб лети планинама]]
* 3. [[Зелен ора’ испуцала кора]]
* 4. [[Зелен ора на Мораву пао]]
* 5. [[Лепо пева за гором девојка (Вукановић)|Лепо пева за гором девојка]]
* 6. [[Овце чува чобан и чобанка (Вукановић)|Овце чува чобан и чобанка]]
* 7. [[Ој јабуко зеленико (Вукановић)|Ој јабуко зеленико]]
* 8. [[Ор — рја — рја]]
* 9. [[Престај, престај кишице]]
* 10. [[Синоћ Марко из Солуна дође]]
* 11. [[Струк босиљка дебелога лада]]
* 12. [[Чувам овце око девет дрена]]

==== Пастирске „пођевалице” или „предражице” ====			

* 13. [[Ваше козе повилозе]]
* 14. [[Говедари дари]]
* 15. [[Говедари дрндари]]
* 16. [[Говедари тандари]]
* 17. [[Козарице царице]]
* 18. [[Овчари ковчари]]
* 19. [[Овчари подовичари]]
* 20. [[Овчари тавничари]]
* 21. [[Свињодари дари]]
* 22. [[Чобанине бане]]

==== Пастирске егалице ====

* 23. [[Вара, вара воле биче]]
* 24. [[Вара, кини, воле моје]]
* 25. [[Ега, вара, пријевара]]
* 26. [[Ега воле у бикове]]
* 27. [[Ега, ега, бабо моја]]
* 28. [[Ега, ега, воле моје (I)]]
* 29. [[Ега, ега, воле моје (II)]]
* 30. [[Кини краво, ду Мораво]]
* 31. [[У ливади жута крушка]]
* 32. [[Чело ти је од челика]]

=== V. Работничке песме ===

==== Песме које се певају кад се сеје цвеће ====

1. [[Ој девојко убило те цвеће]]

==== Жетелачке песме ====

* 2. [[Јечам жела за гором девојка]]
* 3. [[Моба]]
* 4. [[Ој пшеницо, каква си у класу]]
* 5. [[Пратимо девојку]]
* 6. [[Узвикнала белија пченица]]

==== Работнична	бројаница ====

* 7. [[Свети оци богојавци]]

==== Песме које се певају кад се пече ракија ====

* 8. [[Маро моја, душо моја (Вукановић)|Маро моја, душо моја]]

==== Прелске песме ====

* 9. [[Извор вода извирала (Вукановић)|Извор вода извирала]]
* 10. [[О девојко у беле рукаве]]
* 11. [[О Јованка болује л’ ти мајка]]
* 12. [[Преле су преље с вечере]]
* 13. [[Синоћ Петко од Солуна дође]]
* 14. [[Снијег паде на беарно воће]]

==== Песме које	се певају кад се тка	====

* 15. [[Немој жено мене бити]]

==== Песме које се певају кад се везе и плете ====

* 16. [[Ми смо сестре везиље]]
* 17. [[Која прва зађела]]
* 18. [[Ко ти купи то одело]]

==== Песме које се певају над се гради кућа ====

* 19. [[Ој, сељани бре]]

==== Песме које се певају кад се пчеле пуштају-роје ====

* 20. [[Мат бубо, мат]]

==== Песме које се певају кад се краве младе теле ====

* 21. [[У мојега зета шерембета]]

=== VI. Песме које се певају приликом подстрига прве дечје косе ===

* 1. [[Краљ Вукашин три радоста има]]

=== VII. Свадбене песме ===

* 1. [[Анђелино момо што си насрдена]]
* 2. [[Бол болује прошена ђевојка]]
* 3. [[Боловало прошено девојче]]
* 4. [[Ветар вије снегом сије]]
* 5. [[Висок багрем до неба]]
* 6. [[Више села зелена ливада (Вукановић)|Више села зелена ливада]]
* 7. [[Вуче сабљу ђевер Јеремија]]
* 8. [[Гоћ ми ћука у Мамушу]]
* 9. [[Две јабуке попола]]
* 10. [[Дено Магдалено (Вукановић)|Дено Магдалено]]
* 11. [[Забричи се млади младожења]]
* 12. [[Заплачи девојко за твоје косе]]
* 13. [[Идете ли, летите ли кићени сватови]]
* 14. [[Ја не остављам моје три орета]]
* 15. [[Кмет ми на сто седеше]]
* 16. [[Колко звече двори Јованови]]
* 17. [[Коња јаше Ника Сарајлија]]
* 18. [[Мало село рано вечерало]]
* 19. [[Мерак ми беше за прво комшиче]]
* 20. [[Мори Динке, твоје алтан чело]]
* 21. [[Невесто око широко]]
* 22. [[Не просипај снале жито]]
* 23. [[Нешто Мару грло боли]]
* 24. [[Ој девојко, танка конопљико]]
* 25. [[Ој невене, мој невене]]
* 26. [[Ој Савице ледена водице]]
* 27. [[О купино лозо преплетена]]
* 28. [[Ракита се разгранала (Вукановић)|Ракита се разгранала]]
* 29. [[Савила се бела лоза]]
* 30. [[Симбиљ цвеће на вију зељену]]
* 31. [[Стари свате добро ти седење]]
* 32. [[Стари свате јадна твоја фала]]
* 33. [[Сунце ми се крадом краде (I)]]
* 34. [[Сунце ми се крадом краде (II)]]
* 35. [[Три ђевојке саме оде]]
* 36. [[Туђа је кућа гајле големо]]
* 37. [[Туђа кућа, туга голема]]
* 38. [[Чело имаш Анталијо]]
* 39. [[Што је оно насред софре]]

=== VIII. Орске песме ===

* 1. [[Орско натпевање]]
* 2. [[Песме уз црногорску игру по двоје]]

=== IX. Песме које опевају средњовековно феудално друштво ===

* 1. [[Женидба цара Стефана Душана]]
* 2. [[Милош Обилић и Недо Арбанас]]
* 3. [[Марко гради грађе у ливаде]]
* 4. [[Два брата Јакшића]]
* 5. [[Женидба Радула војводе]]
* 6. [[Симбиљ момче, Каранфил девојче]]
* 7. [[Ако имаш века, имаћеш и лека]]
* 8. [[Сестра Зука бајрактара]]

=== X. Гусларски припеви ===

* 1. [[Откад Царство Македонско поста]]
* 2. [[Весељ бија кутњи домаћине]]
* 3. [[Све се једно са другијем влада]]
* 4. [[Српске гусле умукнути неће]]
* 5. [[А ти Срб'е здрав и вес'о буди]]

=== XI. Хајдучке песме ===

* 1. [[Чакар Мара]]

=== ХII. Комитско-качачке песме ===

* 1. [[Мори Недо, бела Недо (Вукановић)|Мори Недо, бела Недо]]
* 2. [[Жали Заре, да жалимо]]
* 3. [[Ај дизај главу млади Зејнел — агу]]
* 4. [[Зењелова мајка на буњиште плаче]]
* 5. [[Нађоше ми го комите]]
* 6. [[Овце чува назли Петко I]]
* 7. [[Пасе овце бели Петко II]]	
* 8. [[Ће ти викамо доктора од Врање]]

=== XIII. Разне забавне песме ===

* 1. [[Буљка ми бошћа на разбој]]
* 2. [[Вишњичица род родила (Вукановић)|Вишњичица род родила]]
* 3. [[Вољела се два цвијета]]
* 4. [[Грабише Жарани туј белу Петкану]]
* 5. [[Грана од ораха пала крај мора]]
* 6. [[Ђевојчице, црнојчице, не стој према мене]]
* 7. [[Ђурђе ле, Ђурђе убаво]]
* 8. [[Змај прелеће с мора на Дунаво]]
* 9. [[Ја посадих виту јелу (Вукановић)|Ја посадих виту јелу]]
* 10. [[Једно Гојко, а друго Чеперко]]
* 11. [[Још по једну па да запевамо]]
* 12. [[Кад прођу дани]]
* 13. [[Кецељица бојана]]
* 14. [[Мома Митра болна лежи]]
* 15. [[Ој девојко душо моја (Вукановић)|Ој девојко душо моја]]
* 16. [[Ој Илијо млад делијо]]
* 17. [[По мене моме, по мене]]
* 18. [[Под оном гором зеленом (Вукановић)|Под оном гором зеленом]]
* 19. [[Попова ћера дел’ Митре]]
* 20. [[Пошла Дуда на воду]]
* 21. [[Пуче пушка више града]]
* 22. [[Развиј се горо зелена]]
* 23. [[Ситан камен до камена (Вукановић)|Ситан камен до камена]]
* 24. [[Славуј пиле не пој рано]]
* 25. [[Три девојке песму појев]]
* 26. [[Три ђевојке цвеће посадиле]]
* 27. [[Хвалиле се гора и ђевојка]]

=== XIV. Шаљиве песме и пошалице (фацетие) ===

==== Шаљиве песме (фацетие) ====

* 1. [[Да је мене што би ја волела]]
* 2. [[Девојчица пољем шеће]]
* 3. [[Женио се бунгур момче младо]]
* 4. [[Зачу старац ђе пјева ђевојка]]
* 5. [[Зелен ора’, зелена му гора]]
* 6. [[Имам чизме и ципеле]]
* 7. [[Име му је плетикрошња]]
* 8. [[Име ти је плетикрошња]]
* 9. [[Ја би’ се удала]]
* 10. [[Калуђере ђинђере]]
* 11. [[Камиши џини]]
* 12. [[Лажа и паралажа]]
* 13. [[Моја жена лутка бела]]
* 14. [[Мува удовица]]
* 15. [[Ој, ја сам ћорбађија]]
* 16. [[Опа цупа, чизме моје]]
* 17. [[Пјева тица пјевица]]
* 18. [[Проведоше дундаву]]
* 19. [[Реће ћића да ме жени]]
* 20. [[Свадбене песме младожењи]]
* 21. [[Слава оцу што ј’ у лонцу]]
* 22. [[Соко младожења (Вукановић)|Соко младожења]]
* 23. [['Тиде Ђурђа на пазар]]
* 24. [[Три ђевојке под бор сјеле]]
* 25. [[Ћиритала ћири тица]]
* 26. [[Чангрдио, нагрдио]]
* 27. [[Шта се оно око огња кондрља]]
* 28. [[Узела сам мужа пужа]]
* 29. [[Цуцуље, биро Цуцуље]]
* 30. [[Тужбалица снахе за свекрвом]]

=== XV.	Песме с миграцијама становништва после другог светског рата ===

* 1. [[Ој Ужице да си мало веће]]
* 2. [[Пријепоље мјесто мило]]

=== XVI. Успомене ===

* 1. [[С’ ког извора воду пијеш]]

=== XVII. Партизанске песме ===

* 1. [[Имам ађу партизана]] 
* 2. [[Под дрвом лежи младо партизанче]]
* 3. [[Не жени се док не служиш Тита]]

=== XVIII. Народна тужбалице ===

* 1. [[Тужбалица снахе за девером]]

=== XIX. Песме уз годишње обичаје и народна веровања ===

==== Божићне песме ====

* 1. [[Божић, Божић бата (Вукановић)|Божић, Божић бата]]
* 2. [[У Божића три ножића (Вукановић)|У Божића три ножића]]

==== Коледарсне песме ====

* 3. [[Бог да чува нашег домаћина]]

==== Вучарске песме ====

* 4. [[Иде вук из планине]]

==== Песме уз ритуално љуљање ====

* 5. [[Ђурђево лето пролето]]
* 6. [[Ниш нишаљке пололејке]]
* 7. [[Оволики лан до на Видовдан]]
* 8. [[Оволики лан на Петровдан]]
* 9. [[Ор’ се, бер' се, оро се сабрало]]
* 10. [[Чија мома што се ниша]]

==== Лазаричке песме ====

* 11. [[Верној девојци]]
* 12. [[Голубенце воду пије (Вукановић)|Голубенце воду пије]]
* 13. [[Два се млада гледаја (Вукановић)|Два се млада гледаја]]
* 14. [[Играј, играј Лазаре]]
* 15. [[Јетрвице сестрице]]
* 16. [[Кад ми беше Стојан овчар]]
* 17. [[Ластавичица под бога лети]]
* 18. [[Ова је кућа млого богата]]
* 19. [[Ова кућа богата (Вукановић)|Ова кућа богата]]
* 20. [[Ој овчаре, бугаре]]
* 21. [[Ој ратаје, ратаје]]
* 22. [[Ој терзија, делија]]
* 23. [[Сиротија боса и гола]]

====Великданске песме ====

* 24. [[Јорговане сунце угрејало]] 
* 25. [[Ускршње оро]]

==== Јеремијашке песме ====

* 26. [[Бјеште змије плазарице]]
* 27. [[Диг' се, диг’ се бачица]]
* 28. [[Јеремија у поље (I)]]
* 29. [[Јеремије дођоше]]
* 30. [[Јеремије у поље (II)]]

==== Литијске (крстоношке) песме ====

* 31. [[Крстоноше крста носе]]
* 32. [[Два анђела шетала]]
* 33. [[Св. Петар и Никола]]

==== Додолсне песме ====

* 34. [[Дудулица гола и боса]]
* 35. [[Ој дудулице, дудуле]]
* 36. [[Ми у село, киша у поље]]
* 37. [[Ој додо, ој додоле]]
* 38. [[Моли бога дудуле]]
* 39. [[Удар’ киша додоле]]

==== Песме бројанице противу града (леда) ====

* 40. [[Не наврћи воду на своју ливаду грехота је]]
* 41. [[О дављениче, врни црни облак]]
* 42. [[О дављениче удављени]]
* 43. [[Усту мрк]]

==== Песме о Варици ====

* 44. [[Вар — вар — варице]]

==== Славске песме, здравице, молитвања и благослови ====

* 45. [[Гризна момче јабуку]]
* 46. [[Да је знала дрењина]]
* 47. [[За срећне беле погаче]]
* 48. [[Код нашега часног домаћина]]
* 49. [[Ко подиже вишњу славу]]
* 50. [[Куда ти рало одило]]
* 51. [[О море момће, тврда главо]]
* 52. [[Припелићице високо летиш]]
* 53. [[Родило му се грожђе и пшеница]]
* 54. '''Славске здравице „молитвање&quot; (кад се „господа&quot;)'''
** I [[Ајде да пијемо ову чашу вина]]
** II [[Који слави крсно име]]
* 55. '''Славске здравице које наздрављају гостима'''
** I [[Прве чаше, добре среће]]
** II [[Друга чаша за добар час]]
** III [[За св. Тројице]]
** IV [[Да пијемо за четири стуба евангелиста]]
** V [[Да пијемо за Петазарне мученике]]
* 56. [[Домаћинова добродошлица]]
* 57. [[Домаћину за здравље]]
* 58. [[Смиљем гора ограђена]]
* 59. [[Шта је мезе Јело]]

==== Бајалице ====

* 60. [[Бајалица од издати]]
* 61. [[Једе и пије, сам себе не верује]]	
* 62. [[Бајалица против црвеног вјетра]]
* 63. [[Лети 'тица преко бела неба]]
* 64. [[Урок скочи]]

==== Сноверице ====

* 65. [[Заспо Каракан на Каракановом брду]]
* 66. [[Овај јунак лако не умире]]

==== Ђавоље оро	====

* 67. [[Савоверма коња дерма]]

* [[Напомене]]
* [[Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама]]
* [[Речник ређих речи]]


[[Категорија:Збирке народних песама]]
[[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]]</text>
      <sha1>soxbp5n1lhhav5siae3zj199vdoxtn2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Татомир Вукановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61815</id>
    <revision>
      <id>147634</id>
      <timestamp>2026-10-12T13:03:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="613" sha1="8iaqmnewpiwd2oki8nu26bmx74x7fyl" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Татомир
 | презиме          = Вукановић
 | иницијал_презимена = В
 | годинарођења     = 1907
 | годинасмрти      = 1997
 | википедија = Татомир Вукановић
 | опис       = Српски етнолог и историчар.
}}

==Дела==
*[[Етногенеза Јужних Словена]] (1974)
*[[Српске народне лирске песме]] (1975)

[[Категорија:Татомир Вукановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>8iaqmnewpiwd2oki8nu26bmx74x7fyl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Српске народне лирске песме</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61816</id>
    <revision>
      <id>147635</id>
      <timestamp>2026-10-12T13:03:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обрисати име аутора */ нови одељак</comment>
      <origin>147635</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="429" sha1="o9ls402umbk16msqe0k8z1rf569uy9w" xml:space="preserve">== Обрисати име аутора ==
Молим да се из имена странице уклони име аутора, јер сам управо направио његову страницу, да бих додао још једно његово дјело. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:03, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>o9ls402umbk16msqe0k8z1rf569uy9w</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147636</id>
      <parentid>147635</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T14:40:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обрисати име аутора */ одговор</comment>
      <origin>147636</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="712" sha1="isjk3skpx2gbdjyn37i7w4xodtra8jc" xml:space="preserve">== Обрисати име аутора ==
Молим да се из имена странице уклони име аутора, јер сам управо направио његову страницу, да бих додао још једно његово дјело. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:03, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хоћете да се зове &quot;Српске народне лирске песме&quot; без &quot;Татомир Вукановић:&quot;? ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:40, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>isjk3skpx2gbdjyn37i7w4xodtra8jc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147637</id>
      <parentid>147636</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T14:47:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обрисати име аутора */ одговор</comment>
      <origin>147637</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="878" sha1="299cx6cg4ceh2fu6krjsa65i0lowf5p" xml:space="preserve">== Обрисати име аутора ==
Молим да се из имена странице уклони име аутора, јер сам управо направио његову страницу, да бих додао још једно његово дјело. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:03, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хоћете да се зове &quot;Српске народне лирске песме&quot; без &quot;Татомир Вукановић:&quot;? ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:40, 12. октобар 2026. (CEST)
::Да. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 16:47, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>299cx6cg4ceh2fu6krjsa65i0lowf5p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147640</id>
      <parentid>147637</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T14:54:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Разговор:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] на [[Разговор:Српске народне лирске песме]]: Хармонизација</comment>
      <origin>147637</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="878" sha1="299cx6cg4ceh2fu6krjsa65i0lowf5p" xml:space="preserve">== Обрисати име аутора ==
Молим да се из имена странице уклони име аутора, јер сам управо направио његову страницу, да бих додао још једно његово дјело. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:03, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хоћете да се зове &quot;Српске народне лирске песме&quot; без &quot;Татомир Вукановић:&quot;? ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:40, 12. октобар 2026. (CEST)
::Да. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 16:47, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>299cx6cg4ceh2fu6krjsa65i0lowf5p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147642</id>
      <parentid>147640</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T14:55:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Обрисати име аутора */ одговор</comment>
      <origin>147642</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1050" sha1="pmh48hxrefdn4xz1q46r1fs5wut7uqw" xml:space="preserve">== Обрисати име аутора ==
Молим да се из имена странице уклони име аутора, јер сам управо направио његову страницу, да бих додао још једно његово дјело. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:03, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хоћете да се зове &quot;Српске народне лирске песме&quot; без &quot;Татомир Вукановић:&quot;? ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:40, 12. октобар 2026. (CEST)
::Да. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 16:47, 12. октобар 2026. (CEST)
:::{{урађено}} ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 16:55, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>pmh48hxrefdn4xz1q46r1fs5wut7uqw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Сан госпоје цара Симеуна</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61819</id>
    <revision>
      <id>147643</id>
      <timestamp>2026-10-12T15:51:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-54771-46</username>
        <id>20141</id>
      </contributor>
      <comment>/* San usnila gospoja kralja Simeuna */ нови одељак</comment>
      <origin>147643</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="379" sha1="0sxn4wttf7vmh1ecx0urk4medxyhgbh" xml:space="preserve">== San usnila gospoja kralja Simeuna ==
Mislim da ovo nije original. U to vreme nije postojala nikakva Moskva. Rusija nije bila ni carevina,a ne znam da su nam rusi pomogli da oterao turke. — [[Посебно:Доприноси/~2026-54771-46|~2026-54771-46]] ([[Разговор с корисником:~2026-54771-46|разговор]]) 17:51, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>0sxn4wttf7vmh1ecx0urk4medxyhgbh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147644</id>
      <parentid>147643</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T16:02:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* San usnila gospoja kralja Simeuna */ одговор</comment>
      <origin>147644</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="678" sha1="98gudy77q3l91lcrfdauxeggj3enwiu" xml:space="preserve">== San usnila gospoja kralja Simeuna ==
Mislim da ovo nije original. U to vreme nije postojala nikakva Moskva. Rusija nije bila ni carevina,a ne znam da su nam rusi pomogli da oterao turke. — [[Посебно:Доприноси/~2026-54771-46|~2026-54771-46]] ([[Разговор с корисником:~2026-54771-46|разговор]]) 17:51, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хм... Мислим да знам одакле Вам та сазнања, али за ову песму постоји тачан извор. :) ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:02, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>98gudy77q3l91lcrfdauxeggj3enwiu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147645</id>
      <parentid>147644</parentid>
      <timestamp>2026-10-12T16:04:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* San usnila gospoja kralja Simeuna */ одговор</comment>
      <origin>147645</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="914" sha1="r7b1fozy6agc99thuq3nysipw6yq0f8" xml:space="preserve">== San usnila gospoja kralja Simeuna ==
Mislim da ovo nije original. U to vreme nije postojala nikakva Moskva. Rusija nije bila ni carevina,a ne znam da su nam rusi pomogli da oterao turke. — [[Посебно:Доприноси/~2026-54771-46|~2026-54771-46]] ([[Разговор с корисником:~2026-54771-46|разговор]]) 17:51, 12. октобар 2026. (CEST)

:Хм... Мислим да знам одакле Вам та сазнања, али за ову песму постоји тачан извор. :) ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:02, 12. октобар 2026. (CEST)
::[https://books.google.rs/books?id=LGhcAAAAcAAJ&amp;hl=sr&amp;pg=PA40#v=onepage&amp;q&amp;f=false] — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:04, 12. октобар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>r7b1fozy6agc99thuq3nysipw6yq0f8</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>