Благо Цара Радована/О срећи/12.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8387</id>
    <revision>
      <id>147699</id>
      <parentid>145960</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:48:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147699</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4028" sha1="5pk1yty8yvznn3mqxii1ph1dc01b042" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''12.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човек и не зна да се смрти већма гнуша него што је се плаши. Смрт је већма ружна и одвратна, него што је ужасна и језива. Она нагрди човеково тело и унакази његов израз лица, претворивши најлепшу човекову амфору у бесформну и гадну масу. А то није страшно колико је одвратно. Човек би се могао да ужасава идеје нестанка, али он ту идеју не може имати, јер такве врсте идеја и не постоје за наш ум; постоји само идеја о нечем што стварно и постоји. Једино чега би се могао човек плашити пред помишљу на смрт, то је страдање физичко које обично претходи моменту где се кида између живота и смрти. Али није свагда случај ни да се физички страда у моментима доласка смрти. Несумњиво, када би људи могли да пређу из тешког живота у савршену апатију смрти, без гнушања за оно шта после тога настаје за његово тело, смрт би изгубила половину од своје ружноће; а када би се и умирало без физичког бола, можда би смрт великом делу људи била потпуно равнодушна. Према томе, није страшна смрт као човеков нестанак из живота, него је страшна само по ономе шта смрт прати. Зато је смрт гадна а не страшна. Све што се може рећи о смрти, то је да је прелаз из живота у смрт страшнији него сама смрт. С тога се не треба бојати саме смрти. А колико се људи већма смрти гнушају него што је се плаше, то се видело одувек по томе како су мртвог посипали цвећем и мирисом, пратили песмом и музиком, облачили у свечана одела, и полагали у раскошне саркофаге, увек само зато да смрт учине мање гадном. Грци су стога за гробне споменике узимали веселе фигуре, разне вајане животиње, лепо израђене вазе, и писали љупке или веселе епитафе у камен. „Овде лежи Горгија, киник, који више не кашље и не пљује”, писало је весело на једном грчком гробу. А не знам који је оно краљ из Магнезије имао на гробу потпуно голу младу жену. Ово је и најбоља одмазда према смрти. У осталом, није страшна смрт него болест. Најбољи доказ, што се о смрти још може шалити, али се о болести не може шалити.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5pk1yty8yvznn3mqxii1ph1dc01b042</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/13.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8388</id>
    <revision>
      <id>147700</id>
      <parentid>145964</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:48:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147700</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16346" sha1="7096eq3laxe918epq58mzn5jru16kb2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]]
| 13.
| [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''13.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну велику срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају. Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. — Чак и човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И за чудо, ниједан човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је човек онај који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава целу ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. — Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, и разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ни једна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженству и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатству које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о том мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због туђих. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од туђих срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. — Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне тврђаве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду, има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: „Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а само ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. — Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микел Анђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској Капели почео младићском снагом да слика Страшни Суд, величанствено дело Ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине, да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон -{X}-, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. — Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за туђе среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микел Анђело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који у опште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна, и која је најскупље плаћена. У својој десетој сатири, Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витинији. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров, а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првога степена, свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>7096eq3laxe918epq58mzn5jru16kb2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/15.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10268</id>
    <revision>
      <id>147701</id>
      <parentid>145981</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:49:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147701</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10187" sha1="pehudu1qykuhssi47jhzxgxjr0ts1km" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]]
| 15.
| [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''15.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо -{X}-, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>pehudu1qykuhssi47jhzxgxjr0ts1km</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10275</id>
    <revision>
      <id>147694</id>
      <parentid>146260</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:07:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147694</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14597" sha1="fon89efy5o4jwpda2plqofwpj4w6f7a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''5.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Један од највећих злочина старог века био је злочин Александров, кад је у Персији пијан бацио копље, и убио свог најбољег пријатеља Клита, који му је у битки на Гранику спасао живот. Млади краљ је носио кроз историју мржњу целог света за ово грозно убиство, што најбоље показује и колико је култ пријатељства био раширен у свету грчком и римском. По свему изгледа да су чак и школе сматрале једним својим важним предметом опширна предавања тих доктрина о пријатељству. Није ни чудо кад се зна да је пријатељство, већ доктринирано, тумачио и један од најстаријих рапсода, Хесиод, и даје оно заузимало један важан део најдубљег размишљања у књигама и свих филозофа. Овај стари писац је кратак и хладан говорећи о пријатељству. Пријатеља, каже, не треба сматрати братом, али му никад не треба први учинити неправду. Не треба ни пријатељу опростити увреду, него му је чак вратити двоструко; али ако се он доцније покаје, ваља примити пружену руку. Треба бити пријатељ само добрих. Већ и Хесиод полази од тачке да пријатељство не постоји међу сличним људима, него међу различним.

Ово је мишљење доцније постало и основом малог али лепог Платоновог дела о Лисиду. Сократ је, истина, у овој Платоновој књизи доста неразговетан и нешто неодлучан, питајући се стално стално да ли се воле пријатељски само људи који су по карактеру слични, или, баш напротив, људи који су по карактеру различити. После једне невероватне игре софизма, Сократ не даје овде прецизан одговор, него најзад напушта ученике с којима је о пријатељству дискутовао кроз целу ту књигу. Свакако, Сократ ставља пријатељство изнад Даријевог блага. Цитира и једног песника који каже колико је срећан онај којем су и деца пријатељи, и једнокопитни коњи, и ловачки пси, и гост туђинац. Исти мудрац још прави и алузију на филозофа Емпедокла који је говорио да у природи постоје два принципа: привлачење и одбијање, љубав или раздор, и да зато Бог воли сличног сличном.

Само је Питагорина теорија о пријатељству отворила пут Христовој теорији о једнакости и милосрђу. Али као у свему великом, тако су и у теорији о пријатељству грчки трагичари били најпотпунији! Софокле и Еурипид говоре скоро као Хришћани о љубави међу људима, о једнакости и о зближавању. Аристотел је у свом делу „Етика Никомахова&quot;, посвеће-ном Никомаху, сину своје друге жене, који се и сам бавио филозофијом, дао и своју сопствену теорију о пријатељству, која је славна. Аристотел је познат као песимист у питању осећања пријатељства, мада знамо да је Аристотел подигао олтар у спомен на свог пријатеља Хернија. Познате су његове честе речи: „Драги моји пријатељи, знајте да не постоји пријатељ на свету&quot;. али у својој књизи признаје да је човек по инстинкту „друштвена животиња&quot;, која не може без друштва осталих људи. Постоје дакле закони који везују човека за човека, и по којима затим постоји и друштво. Према томе, рат није инстинктиван међу људима, него дружељубље. Пријатељство има три мотива: пријатно, добро, корисно. Зато има и три врсте пријатељства: из дружељубља, из доброљубља и из користољубља. Ово последње је осећање најниже врсте, егоистично, пролазно, и садржи исто толико мржње колико и љубави, због чега не може бити ни предметом етике. Затим, као и Хесиод и као Сократ, и он поставља питање да ли се међусобно воле слични и сродни, или неслични и несродни. Али Аристотел овде најзад затвара линију говорећи да је потребна сличност мећу пријатељима, јер је у питању снага нагоћске љубави, а не само моћ размишљања. Чак пријатељство, каже, има снагу да нивелише, изједначује, прави сличним и сродним. Зато је пријатељство и основ сваке правде, највећи закон друштва, једина могућност да живи свет у заједници. То имају на уму и законодавци, који у питању права стављају пријатељство и изнад правде. - Има и пријатељство према себи, које је или рђаво или добро. Оно је добро само кад човек у себи воли оно што је највише: а то је разум. Све друго су само мрачне импулсије себичности. Тако је мислио Аристотел. - Етика, то је наука о пријатељству. Одиста, сви људски закони уједно сачињавају један велики законик срца и пријатељства.

Зачудо, француска филозофија нема узбудљивих страница о пријатељству. Паскал мисли да у срцу људском нема урођене племенитости. Све је међу људима само пожуда физичка и охолост. Нема љубави, него користољубља; нема ни чистог милосрђа које није прорачунато. Нема ни херојства без сујете. Сви се људи мрзе по инстинкту: човек је човеку курјак, као што су говорили и старински људи. - Ни Ларошфуко нема племенитијих речи о природи човековој. Егоизам је, каже, једини покретач наше акције и расуђивања. У нама се смењују само страсти; једна угине а друга се роди; али су све подједнако себичне. Вара се ко каже да се у нама боре срца и разум, него се боре само страсти једна с другом. Све врлине су случајне: сва наша размишљања су производ наше добре или зле судине. Исти човек је способан за свако зло и за свако добро; али увек из егоизма. Једини је од Француза био добри стари Монтењ ученик Сенеке у античким идејама о пријатељству. Он ставља пријатељство и изнад крвног сродства. Монтењ хвали свог оца, и затим свога брата који је био протестант, не помињући нигде своју мајку која је била покрштена Јеврејка; као да се осећа нешто проживљено горко на свом сопственом огњишту. Он сматра да крвно сродство још не значи пријатељство. Чланови породице могу бити сасвим различни међу собом, једни честити, а други неваљали, једни умни, а други глупаци. Зато је само пријатељство, каже Монтењ, одиста највише осећање човеково. Плутарх није волео свог брата, као што ни Аристид пре њега није волео своју сопствену децу. У браку има трговине, али у пријатељству нема. Кажу да су се пријатељи тражили и пре него што су се видели очима, и верује да су се најзад нашли само милошћу божјом: сасвим као што су веровали и старогрчки мудраци. - Монтењ, непријатељ друштва и велики самотник, помиње један дирљив случај античког пријатељства који уосталом знамо из Плутархове биографије о Тиберију Граху. Кад су после осуде Граха похватали и његове пријатеље, тад сенатори најпре испиташе Каја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља Граха. - Све, одговори Блосије. - Зар и да запалиш храмове? -Он ми то не би никад наредио. - Али да ти је наредио? - Ја бих запалио храмове. Монтењ додаје овде своја фина опажа-ња, говорећи да су ова два човека, Грах и Блосије, били више типични пријатељи него типични патриоти; и више лични пријатељи један другом, него пријатељи своје отаџбине. Пра-во пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума. Сва остала размишљања Монтењева о пријатељству, одиста, нису његова него античка.

Данте је славио у „Божанственој комедији&quot; идеално пријатељство међу људима. У књизи „Нови живот&quot; каже Данте да нико није тако интиман пријатељ као што су син и отац један према другом. Данте је имао, колико се зна, два пријатеља: у младости је то био чувени песник Гвидо Кавалканти, а у његовој зрелости и старости Чино де Пистоја. Због своје нарочито тешке ћуди, вероватно, Данте није могао да лако пријатељује с људима. Због своје претеране охолости Данте је изазивао само опака непријатељства. Чак је тужно поменути да и према песнику Кавалкантију, другу његових најлепших младих дана, није Данте задржао став пријатељства чим су дошле међу њима у питање разлике двеју њихових политичких група у тадашњој Фиренци. Као члан владе своје републике, Данте је потписао акт изгнанства против свог пријатеља Кавалкантија, а другом приликом није пристао да му олакша помиловање и повратак у отаџбину. Ово је љага на карактеру божанственог талијанског песника, који је овде био само син свог времена. - Бајрон и Шели се нису слагали као пријатељи, али су се волели или бар тражили. Гете и Шилер били су тако исто различни по карактеру, али је њихово пријатељство остало као најлепши документ идејног пријатељства, и један нарочити понос немачке расе.</text>
      <sha1>fon89efy5o4jwpda2plqofwpj4w6f7a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/9.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10279</id>
    <revision>
      <id>147675</id>
      <parentid>136125</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T15:54:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147675</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11846" sha1="gyyb1zk49tgqbpbcbrlgw0hzjhbxrra" xml:space="preserve">Између човека и жене постоји осећање пријатељства само док су млади; а они су пријатељи у младости само ако су физички равнодушни једно према другом. Има у том пријатељству нечег увредљивог за обоје, мада то не би никад једно другом ни признали; јер та равнодушност једног према другом долази од разлике темперамента, али за њих би изгледало да је томе узрок недопадање и разлика укусв. Између старијег човека и старије жене не прави се никакво пријатељство. Он је њој непотребан, а она њему одвратна.

Било је раса које су нарочито прослављале пријатељство. Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. I старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем. За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи; јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади. Код старих раса све је одмерено обзирима, као код стараца, и регулисано конвенцијама. Старе расе су без спонтаности и топлине, које су главна ствар младићког пријатељства. - Исто тако нису за пријатељство способне расе које немају храбрости. Живео сам међу народима у којима нисам видео других пријатељстава него породичних и пословних. Француз је добар пријатељ и частан непријатељ. Италијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него поуздан пријатељ. Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпањолац је више фамилијаран него друштвен; већма воли рођака по крви, него пријатеља по уверењу; и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације. Бугарин мрзи човека свога племена, и не зна за пријатељство идејно са странцима; зна само за односе клике и за завереничке везе. Осећање пријатељства се нарочито ставља високо у земљама витештва као што су Француска и Пољска и Мађарска. Немци су једини народ на свету који оснивају друштва са кокардама и заставама да би њихови чланови изазвали међу собом вештачке мржње, и ишли на двобоје, да један другом секу уши и носове.

Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. Међутим, људи често због једне жене упропасте част свог имена и извршују самоубиство, и онда кад је нису волели, или кад су је чак и мрзели, а данас нема ни у најкултурнијим друштвима примера да се за пријатељство приносе жртве какве се приносе за жену. Само још у Јапану је харикири можда нешто што наличи на идеално жртвовање себе за другога. Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало среће постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.

Нису ни сва пријатељства логична ни разговетна. Знам врло моралних људи који су волели развратне пријатеље, и врло славних људи који су искрено волели ништавне личности. Ово су инстинктивне љубави, ствари крви и расе. Свакако, претерано чест додир двају људи изазове увек нагле и жестоке обрте у осећањима који постоје између њих. Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са прИјатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прихике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте. Пошто је непријатељ учинио добро, он је сам себе уверио о осећањима каква није знао да има код себе, а добио је и поверење да ћемо после тога примити његово пријатељство и престати мрзети.

Има случајева када се пријатељима досади да вам и даље буду пријатељи, и почну лагано да скрећу ка непријатељству; али има и случајева кад се непријатељима досади да се и даље замарају прогонећи вас непрестано, и тада почну да скрећу фронту ваших пријатеља. Јер све остари па остари и осећање љубави. Али, извесно, још лакше остари тегобно осећање мржње. Најмање остаре пријатељства која не замарају, и непријатељства која не коштају труда или новца. Није тешко од непријатеља направити пријатеља ако се добро искористи овакав моменат кризе у његовим осећањима. Хортензије и Цицерон су били најпре огорчени непријатељи, али доцније најбољи пријатељи. Тешко је, и можда немогуће, ово постићи само ако је посреди физичка антипатија, или увреда речима, коју људи никад не заборављају. Обичне мржње иначе поцркају саме од себе. Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике. Довољно би било мржње класификовати, и видело би се колико у њима има неразумног и случајног.

Пријатељи су обично људи слични по знању, уверењу, моралу, али и по положају и по угледу. Није никад сигурно пријатељство између богатог и убогог, ни пријатељство између образованог и необразованог. Нарочито није сигурно пријатељство између човека отменог и углађеног укуса и човека грубог и простог. У стварима пријатељства, пресуднији је укус неголи новац и ученост. Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда кад нам највећма требају. Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.

Има и људи по природи лишених сваког осећања пријатељства, као што има људи без слуха за музику или без гласа за певање. Такав човек нема ниједног пријатеља. Тим именом зове само људе из групе, из странке, из клуба, из ложе. Не разликује људе из групе од људи истих осећаја и идеја. Такав човек нема потребе за друге везе, нити зна да их има. Коректан је из љубави за конвенције; великодушан је из кокетерије према себи; љубазан је из обзира за своју репутацију. Ничег од себе не даје никоме, ни најближем до себе. Ово је човек такозвани добро васпитан, и који је најдосаднији створ на земљи. Без персоналности и без уверења, он је раширен свугде, нарочито у политици. Способан је да буде кријумчар и јатак, и зато је увек тражен и увек потребан великашима. Савремено друштво у којем су интереси толико изукрштани, скоро потпуно искључују пријатељства на основи уверења и личног афинитета, и све већма изграђује тип циника по осећањима и сноба по идејама. Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>gyyb1zk49tgqbpbcbrlgw0hzjhbxrra</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147676</id>
      <parentid>147675</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:21:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Цео текст проверен</comment>
      <origin>147676</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11960" sha1="8izaydly9p7ngx67ewu9ym5wol62pds" xml:space="preserve">Између човека и жене постоји осећање пријатељства само док су млади; а они су пријатељи у младости само ако су физички равнодушни једно према другом. Има у том пријатељству нечег увредљивог за обоје, ма да то не би никад једно другом ни признали; јер та равнодушност једног према другом долази од разлике темперамента, али за њих би изгледало да је томе узрок недопадање и разлика укусâ. Између старијег човека и старије жене не прави се никакво пријатељство. Он је њој непотребан, а она њему одвратна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је раса које су нарочито прослављале пријатељство. Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. И старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем. За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи; јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и стари Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади. Код старих раса све је одмерено обзирима, као код стараца, и регулисано конвенцијама. Старе расе су без спонтаности и топлине, које су главна ствар младићског пријатељства. — Исто тако нису за пријатељство способне расе које немају храбрости. Живео сам међу народима у којима нисам видео других пријатељстава него породичних и пословних. Француз је добар пријатељ и частан непријатељ. Талијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него поуздан пријатељ. Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпањолац је више фамилијаран него друштвен; већма воли рођака по крви, него пријатеља по уверењу; и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације. Бугарин мрзи човека свога племена, и не зна за пријатељство идејно са странцима; зна само за односе клике и за завереничке везе. Осећање пријатељства се нарочито ставља високо у земљама витештва као што су Француска и Пољска и Мађарска. Немци су једини народ на свету који оснивају друштва са кокардама и заставама да би њихови чланови изазивали међу собом вештачке мржње, и ишли на двобоје, да један другом секу уши и носеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. Међутим, људи често због једне жене упропасте част свог имена и извршују самоубиство, и онда кад је нису волели, или кад су је чак и мрзели, а данас нема ни у најкултурнијим друштвима примера да се за пријатељство приносе жртве какве се приносе за жену. Само још у Јапану је харакири можда нешто што наличи на идеално пожртвовање себе за другога. Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало срећа постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нису ни сва пријатељства логична ни разговетна. Знам врло моралних људи који су волели развратне пријатеље, и врло славних људи који су искрено волели ништавне личности. Ово су инстинктивне љубави, ствари крви и расе. Свакако, претерано чест додир двају људи изазове увек нагле и жестоке обрте у осећањима који постоје између њих. Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са пријатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте. Пошто је непријатељ учинио добро, он је сам себе уверио о осећањима каква није знао да има код себе, а добио је и поверење да ћемо после тога примити његово пријатељство и престати мрзети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има случајева када се пријатељима досади да вам и даље буду пријатељи, и почну лагано да скрећу ка непријатељству; али има и случајева кад се непријатељима досади да се и даље замарају прогонећи вас непрестано, и тада почну да скрећу ка фронту ваших пријатеља. Јер све остари па остари и осећање љубави. Али, извесно, још лакше остари тегобно осећање мржње. Најмање остаре пријатељства која не замарају, и непријатељства која не коштају труда или новца. Није тешко од непријатеља направити пријатеља ако се добро искористи овакав моменат кризе у његовим осећањима. Хортензије и Цицерон су били најпре огорчени непријатељи, али доцније најбољи пријатељи. Тешко је, и можда немогуће, ово постићи само ако је по среди физичка антипатија, или увреда речима, коју људи никад не заборављају. Обичне мржње иначе поцркају саме од себе. Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике. Довољно би било мржње класификовати, и видело би се колико у њима има неразумног и случајног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пријатељи су обично људи слични по знању, уверењу, моралу, али и по положају и по угледу. Није никад сигурно пријатељство између богатог и убогог, ни пријатељство између образованог и необразованог. Нарочито није сигурно пријатељство између човека отменог и углађеног укуса и човека грубог и простог. У стварима пријатељства, пресуднији је укус него ли новац и ученост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда када нам највећма требају. Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и људи по природи лишених сваког осећања пријатељства, као што има људи без слуха за музику или без гласа за певање. Такав човек нема ниједног пријатеља. Тим именом зове само људе из групе, из странке, из клуба, из ложе. Не разликује људе из групе од људи истих осећаја и идеја. Такав човек нема потребе за друге везе, нити зна да их има. Коректан је из љубави за конвенције; великодушан је из кокетерије према себи; љубазан је из обзира за своју репутацију. Ничег од себе не даје ником, ни најближем до себе. Ово је човек такозвани добро васпитан, и који је најдосаднији створ на земљи. Без персоналности и без уверења, он је раширен свугде, нарочито у политици. Способан је да буде кријумчар и јатак, и зато је увек тражен и увек потребан великашима. Савремено друштво у којем су интереси толико изукрштани, скоро потпуно искључују пријатељства на основи уверења и личног афинитета, и све већма изграђује тип циника по осећањима и сноба по идејама. Има таквих људи који више припадају некој групи него ли и породици и отаџбини.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>8izaydly9p7ngx67ewu9ym5wol62pds</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147677</id>
      <parentid>147676</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:22:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147677</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12440" sha1="n4vb111skde2bz5x1jb2dpso2cgquqa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]]
| 9.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''9.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Између човека и жене постоји осећање пријатељства само док су млади; а они су пријатељи у младости само ако су физички равнодушни једно према другом. Има у том пријатељству нечег увредљивог за обоје, ма да то не би никад једно другом ни признали; јер та равнодушност једног према другом долази од разлике темперамента, али за њих би изгледало да је томе узрок недопадање и разлика укусâ. Између старијег човека и старије жене не прави се никакво пријатељство. Он је њој непотребан, а она њему одвратна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је раса које су нарочито прослављале пријатељство. Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. И старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем. За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи; јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и стари Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади. Код старих раса све је одмерено обзирима, као код стараца, и регулисано конвенцијама. Старе расе су без спонтаности и топлине, које су главна ствар младићског пријатељства. — Исто тако нису за пријатељство способне расе које немају храбрости. Живео сам међу народима у којима нисам видео других пријатељстава него породичних и пословних. Француз је добар пријатељ и частан непријатељ. Талијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него поуздан пријатељ. Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпањолац је више фамилијаран него друштвен; већма воли рођака по крви, него пријатеља по уверењу; и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације. Бугарин мрзи човека свога племена, и не зна за пријатељство идејно са странцима; зна само за односе клике и за завереничке везе. Осећање пријатељства се нарочито ставља високо у земљама витештва као што су Француска и Пољска и Мађарска. Немци су једини народ на свету који оснивају друштва са кокардама и заставама да би њихови чланови изазивали међу собом вештачке мржње, и ишли на двобоје, да један другом секу уши и носеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. Међутим, људи често због једне жене упропасте част свог имена и извршују самоубиство, и онда кад је нису волели, или кад су је чак и мрзели, а данас нема ни у најкултурнијим друштвима примера да се за пријатељство приносе жртве какве се приносе за жену. Само још у Јапану је харакири можда нешто што наличи на идеално пожртвовање себе за другога. Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало срећа постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нису ни сва пријатељства логична ни разговетна. Знам врло моралних људи који су волели развратне пријатеље, и врло славних људи који су искрено волели ништавне личности. Ово су инстинктивне љубави, ствари крви и расе. Свакако, претерано чест додир двају људи изазове увек нагле и жестоке обрте у осећањима који постоје између њих. Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са пријатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте. Пошто је непријатељ учинио добро, он је сам себе уверио о осећањима каква није знао да има код себе, а добио је и поверење да ћемо после тога примити његово пријатељство и престати мрзети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има случајева када се пријатељима досади да вам и даље буду пријатељи, и почну лагано да скрећу ка непријатељству; али има и случајева кад се непријатељима досади да се и даље замарају прогонећи вас непрестано, и тада почну да скрећу ка фронту ваших пријатеља. Јер све остари па остари и осећање љубави. Али, извесно, још лакше остари тегобно осећање мржње. Најмање остаре пријатељства која не замарају, и непријатељства која не коштају труда или новца. Није тешко од непријатеља направити пријатеља ако се добро искористи овакав моменат кризе у његовим осећањима. Хортензије и Цицерон су били најпре огорчени непријатељи, али доцније најбољи пријатељи. Тешко је, и можда немогуће, ово постићи само ако је по среди физичка антипатија, или увреда речима, коју људи никад не заборављају. Обичне мржње иначе поцркају саме од себе. Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике. Довољно би било мржње класификовати, и видело би се колико у њима има неразумног и случајног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пријатељи су обично људи слични по знању, уверењу, моралу, али и по положају и по угледу. Није никад сигурно пријатељство између богатог и убогог, ни пријатељство између образованог и необразованог. Нарочито није сигурно пријатељство између човека отменог и углађеног укуса и човека грубог и простог. У стварима пријатељства, пресуднији је укус него ли новац и ученост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда када нам највећма требају. Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и људи по природи лишених сваког осећања пријатељства, као што има људи без слуха за музику или без гласа за певање. Такав човек нема ниједног пријатеља. Тим именом зове само људе из групе, из странке, из клуба, из ложе. Не разликује људе из групе од људи истих осећаја и идеја. Такав човек нема потребе за друге везе, нити зна да их има. Коректан је из љубави за конвенције; великодушан је из кокетерије према себи; љубазан је из обзира за своју репутацију. Ничег од себе не даје ником, ни најближем до себе. Ово је човек такозвани добро васпитан, и који је најдосаднији створ на земљи. Без персоналности и без уверења, он је раширен свугде, нарочито у политици. Способан је да буде кријумчар и јатак, и зато је увек тражен и увек потребан великашима. Савремено друштво у којем су интереси толико изукрштани, скоро потпуно искључују пријатељства на основи уверења и личног афинитета, и све већма изграђује тип циника по осећањима и сноба по идејама. Има таквих људи који више припадају некој групи него ли и породици и отаџбини.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>n4vb111skde2bz5x1jb2dpso2cgquqa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147679</id>
      <parentid>147677</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:23:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147677</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12440" sha1="n4vb111skde2bz5x1jb2dpso2cgquqa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]]
| 9.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''9.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Између човека и жене постоји осећање пријатељства само док су млади; а они су пријатељи у младости само ако су физички равнодушни једно према другом. Има у том пријатељству нечег увредљивог за обоје, ма да то не би никад једно другом ни признали; јер та равнодушност једног према другом долази од разлике темперамента, али за њих би изгледало да је томе узрок недопадање и разлика укусâ. Између старијег човека и старије жене не прави се никакво пријатељство. Он је њој непотребан, а она њему одвратна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је раса које су нарочито прослављале пријатељство. Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. И старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем. За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи; јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и стари Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади. Код старих раса све је одмерено обзирима, као код стараца, и регулисано конвенцијама. Старе расе су без спонтаности и топлине, које су главна ствар младићског пријатељства. — Исто тако нису за пријатељство способне расе које немају храбрости. Живео сам међу народима у којима нисам видео других пријатељстава него породичних и пословних. Француз је добар пријатељ и частан непријатељ. Талијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него поуздан пријатељ. Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпањолац је више фамилијаран него друштвен; већма воли рођака по крви, него пријатеља по уверењу; и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације. Бугарин мрзи човека свога племена, и не зна за пријатељство идејно са странцима; зна само за односе клике и за завереничке везе. Осећање пријатељства се нарочито ставља високо у земљама витештва као што су Француска и Пољска и Мађарска. Немци су једини народ на свету који оснивају друштва са кокардама и заставама да би њихови чланови изазивали међу собом вештачке мржње, и ишли на двобоје, да један другом секу уши и носеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. Међутим, људи често због једне жене упропасте част свог имена и извршују самоубиство, и онда кад је нису волели, или кад су је чак и мрзели, а данас нема ни у најкултурнијим друштвима примера да се за пријатељство приносе жртве какве се приносе за жену. Само још у Јапану је харакири можда нешто што наличи на идеално пожртвовање себе за другога. Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало срећа постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нису ни сва пријатељства логична ни разговетна. Знам врло моралних људи који су волели развратне пријатеље, и врло славних људи који су искрено волели ништавне личности. Ово су инстинктивне љубави, ствари крви и расе. Свакако, претерано чест додир двају људи изазове увек нагле и жестоке обрте у осећањима који постоје између њих. Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са пријатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте. Пошто је непријатељ учинио добро, он је сам себе уверио о осећањима каква није знао да има код себе, а добио је и поверење да ћемо после тога примити његово пријатељство и престати мрзети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има случајева када се пријатељима досади да вам и даље буду пријатељи, и почну лагано да скрећу ка непријатељству; али има и случајева кад се непријатељима досади да се и даље замарају прогонећи вас непрестано, и тада почну да скрећу ка фронту ваших пријатеља. Јер све остари па остари и осећање љубави. Али, извесно, још лакше остари тегобно осећање мржње. Најмање остаре пријатељства која не замарају, и непријатељства која не коштају труда или новца. Није тешко од непријатеља направити пријатеља ако се добро искористи овакав моменат кризе у његовим осећањима. Хортензије и Цицерон су били најпре огорчени непријатељи, али доцније најбољи пријатељи. Тешко је, и можда немогуће, ово постићи само ако је по среди физичка антипатија, или увреда речима, коју људи никад не заборављају. Обичне мржње иначе поцркају саме од себе. Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике. Довољно би било мржње класификовати, и видело би се колико у њима има неразумног и случајног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пријатељи су обично људи слични по знању, уверењу, моралу, али и по положају и по угледу. Није никад сигурно пријатељство између богатог и убогог, ни пријатељство између образованог и необразованог. Нарочито није сигурно пријатељство између човека отменог и углађеног укуса и човека грубог и простог. У стварима пријатељства, пресуднији је укус него ли новац и ученост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда када нам највећма требају. Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и људи по природи лишених сваког осећања пријатељства, као што има људи без слуха за музику или без гласа за певање. Такав човек нема ниједног пријатеља. Тим именом зове само људе из групе, из странке, из клуба, из ложе. Не разликује људе из групе од људи истих осећаја и идеја. Такав човек нема потребе за друге везе, нити зна да их има. Коректан је из љубави за конвенције; великодушан је из кокетерије према себи; љубазан је из обзира за своју репутацију. Ничег од себе не даје ником, ни најближем до себе. Ово је човек такозвани добро васпитан, и који је најдосаднији створ на земљи. Без персоналности и без уверења, он је раширен свугде, нарочито у политици. Способан је да буде кријумчар и јатак, и зато је увек тражен и увек потребан великашима. Савремено друштво у којем су интереси толико изукрштани, скоро потпуно искључују пријатељства на основи уверења и личног афинитета, и све већма изграђује тип циника по осећањима и сноба по идејама. Има таквих људи који више припадају некој групи него ли и породици и отаџбини.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>n4vb111skde2bz5x1jb2dpso2cgquqa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/10.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10280</id>
    <revision>
      <id>147681</id>
      <parentid>47123</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:26:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147681</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9532" sha1="7zcqal64glafu1q1nik527u3geau44v" xml:space="preserve">Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.

Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости, а не мудрости. I животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. - Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверзија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чиме се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра даје велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. - Ми одиста не разумемо ничију природу друкчије него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.

Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразума, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требало би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златнцх векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.

Није нажалост што рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму место паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље.

Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.

Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда покоји такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипартом отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се филозофије, спалио доцније све филозофске књиге у Александрији и истерао филозофе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарелијем, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу, Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.

Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>7zcqal64glafu1q1nik527u3geau44v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147682</id>
      <parentid>147681</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:30:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147682</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9930" sha1="dhvnp6bdzb8bl24hnif8godtdfxlqpl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.

Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости, а не мудрости. I животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. - Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверзија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чиме се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра даје велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. - Ми одиста не разумемо ничију природу друкчије него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.

Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразума, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требало би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златнцх векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.

Није нажалост што рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму место паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље.

Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.

Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда покоји такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипартом отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се филозофије, спалио доцније све филозофске књиге у Александрији и истерао филозофе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарелијем, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу, Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.

Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>dhvnp6bdzb8bl24hnif8godtdfxlqpl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147684</id>
      <parentid>147682</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T07:32:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Први пасус проверен</comment>
      <origin>147684</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9946" sha1="tjub1opbr8vngitk3h6anmn93ec7s79" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства, јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца, и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости, а не мудрости. I животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. - Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверзија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чиме се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра даје велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. - Ми одиста не разумемо ничију природу друкчије него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.

Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразума, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требало би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златнцх векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.

Није нажалост што рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму место паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље.

Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.

Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.

Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда покоји такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипартом отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се филозофије, спалио доцније све филозофске књиге у Александрији и истерао филозофе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарелијем, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу, Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.

Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истовремено упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>tjub1opbr8vngitk3h6anmn93ec7s79</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147685</id>
      <parentid>147684</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T10:47:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен; уређено</comment>
      <origin>147685</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10124" sha1="mm2x3v1szjqn35hv43uobpf90p8i37p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства, јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца, и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости. И животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. — Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверсија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чим се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра да је велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. — Ми одиста не разумемо ничију природу друкче него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразумâ, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требао би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златних векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље. Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда по који такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипатром отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се философије, спалио доцније све философске књиге у Александрији и истерао философе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарели, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу. Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истивремено (''-{sic}-: истовремено'') упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>mm2x3v1szjqn35hv43uobpf90p8i37p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147687</id>
      <parentid>147685</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T10:48:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147685</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10124" sha1="mm2x3v1szjqn35hv43uobpf90p8i37p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Глупост је највећи непријатељ зближавања међу људима; глупост је неумитни фактор непријатељства, јер је извор свих неспоразума и заблуда. Глупак не верује да уошпте мудрост постоји. Јер чему служи мудрост? Срећи? Па зашто се онда није својом мудрошћу користио Сократ, него га је његова мудрост одвела на губилиште. Сократ је допустио, иако најмудрији, да га победе противници, који нису били мудраци. Као најпаметнији Атињанин, требало је Сократ да имадне и највише новаца, и најмоћније пријатеље, и чак да буде краљ Атине. А он то није био. Глупаци тако не верују да има људи који се труде, и који умиру, не да победе они, него да победи једна идеја. Глупак се не одваја од себе, као ни рђав човек. Увек се нађу два глупака да се један другом диве, и увек се нађу глупа жена и глуп човек да се пољубе у уста. Глупак се наслања на глупака, као слепац на слепца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истински умни и дубоки људи немају мржње нити подништавају друге. Мржња је ствар непотпуног ума, колико и непотпуне главе. Прва особина примитивног човека, то је да се боји свега што не разуме; а на првом месту се боји памети. Глуп човек не може мирно да саслуша паметну реч, јер га она ошине као бич по очима. Глуп човек сматра паметног човека као своју карикатуру. Зато је он по природи и по свом генију нетолерантан, пошто је нетолеранција ствар глупости а не мудрости. И животиње, ако умеју мислити (а кажу да је слон чак религиозна животиња), онда извесно о нама мисле горе него ми о њима. Глупаци нису добри људи, и не треба себи о њима правити много илузија. — Прост човек се брани лукавством, као што се културан човек брани памећу. Лукавство, то је памет непаметних, и лукавство је перверсија разума. Лукавство је интелигенција неинтелигентних и снага немоћних. Лукавство је памет подлих. Опрезност је код добрих оно што је лукавство код рђавих. А пошто је лукавство једино чим се глупак брани, он верује да је човек који је паметнији од њега, само лукавији од њега; и да се овај не служи мудрошћу него само изоштреним лукавством. Простак сматра да је велико лукавство једина велика памет, страховито и смртоносно оружје против сваког слабијег. Он не може ни да замисли да права памет значи само кристализовану доброту и дубоко човекољубље. — Ми одиста не разумемо ничију природу друкче него само кроз своју природу. Први људи су веровали да јаки треба да управља, и да има право да једе слабог; а сви први људски закони су били грађени само према обрасцу природе. Тек много доцније, дошли су закони морала и правде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећи неморал, то је глупост. Више беде долази од глупости, која је извор неспоразумâ, него од свег урођеног зла на свету. Као болестан што смета здравим, тако и глупак смета умним. Као болестан што иде лекару, требао би и глупак да иде учитељу. Глупост је заразнија од свих болести. Од лупежа нас брани и сусед и држава, али нико нас не брани од глупака и незналице, који ништа не признаје, и који свему смета. Биће највећи од златних векова онај век кад људи буду бацали везаног у тамницу на две недеље човека који је казао две глупаве мисли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим. Државни и друштвени систем је рђав кад од добрих људи направи рђаве, а то је кад врлина изгуби своју цену међу људима, и кад међу добрим људима није сразмерна њихова врлина са њиховом снагом воље. Тирани све проституишу и упропасте. Није зло само у самовољи рђавих него у слабости добрих. Не зна се шта је кобније и одвратније: самовоља и насиље тирана, или кукавиштво њихових народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је беда човекова што ни памет ни врлина не силазе с оца на сина, али је још већа беда што ни памет ни врлина нису онолико заразне колико глупост и порок. Син честитог Фокиона и син племенитог Катона били су савршено развратни, а син Гетеов био је потпуно блесаст. Бокачо каже да је Дантеова сестра удата за Леона Пођи имала сина Андреју који је имао исто лице као Данте, његов стас и кретање, чак и био мало погурен као Данте, а био је потпуно неписмен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Највећи људи имају и најжешће непријатеље. Један од највећих случајева непријатељства међу великим људима, који је мени познат, то је непријатељство беседника Есхина према беседнику Демостену. Прочитајте парницу Есхина против Тимарха, пријатеља Демостеновог супарника у слави. Само још можда Тацит у својим аналима наводи сличних примера подлости и подвале, као што су ове Есхинове; и само можда по који такав пример садрже још протоколи некадашње хришћанске инквизиције. Истина, интрига је стара као земља. Чак и племенити Плиније подмеће Аристотелу да је он са Антипатром отровао Александра, због чега је Каракала, бојећи се философије, спалио доцније све философске књиге у Александрији и истерао философе из Рима. Леонардо да Винчи је вођен на суд после једне анонимне оптужбе да је имао срамних односа са младићем Јакопом Салтарели, и био затим проглашен невин. Расина су били оптужили да је отровао своју љубавницу. Данте је био судски осуђен за корупцију и издајство.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није рђавом човеку довољно да отме ваш положај него да вас истивремено (''-{sic}-: истовремено'') упрља и уништи; нити му је довољно да седне на вашу столицу, него да седне на вашу гробну плочу. То су највећма искусили највиши људи. Зато све свете и велике ствари имају тужну историју.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>mm2x3v1szjqn35hv43uobpf90p8i37p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/11.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10281</id>
    <revision>
      <id>147660</id>
      <parentid>47122</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:16:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147660</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10237" sha1="rq6cud1rrs7apvk77xuga8tgil1ef53" xml:space="preserve">Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. - Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. I ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља. Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живота било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али уколико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам насупрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног. Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг направи незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакост у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. - После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела&quot;. Међутим, ниједан од ова два филозофа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе што изазива завист других људи. Живот сопствених, овде значи живот одвојен од свих других живота. - Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. - Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа I Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је даје наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англосаксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима. Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свим нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулв и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабрује за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. - Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>rq6cud1rrs7apvk77xuga8tgil1ef53</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147661</id>
      <parentid>147660</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:20:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен први пасус</comment>
      <origin>147661</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10664" sha1="js3kfswer1e73z3at31v44q0szx1j7l" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живота било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али уколико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам насупрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног. Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг направи незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакост у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. - После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела&quot;. Међутим, ниједан од ова два филозофа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе што изазива завист других људи. Живот сопствених, овде значи живот одвојен од свих других живота. - Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. - Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа I Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је даје наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англосаксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима. Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свим нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулв и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабрује за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. - Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>js3kfswer1e73z3at31v44q0szx1j7l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147668</id>
      <parentid>147661</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:35:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147668</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10679" sha1="4e124sk6st3ywtrzjeckyucr6e27jpu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живот било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али у колико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам на супрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг направи незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакост у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. - После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела&quot;. Међутим, ниједан од ова два филозофа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе што изазива завист других људи. Живот сопствених, овде значи живот одвојен од свих других живота. - Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. - Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа I Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је даје наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англосаксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима. Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свим нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулв и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабрује за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. - Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>4e124sk6st3ywtrzjeckyucr6e27jpu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147669</id>
      <parentid>147668</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:36:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147669</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10677" sha1="6cfno5vbncz074a6vtmoy22cchl2x71" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живот било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али у колико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам на супрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг направи незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакост у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. - После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела&quot;. Међутим, ниједан од ова два филозофа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе што изазива завист других људи. Живот сопствених, овде значи живот одвојен од свих других живота. - Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. - Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа I Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је даје наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англосаксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима. Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свим нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулв и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабрује за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. - Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>6cfno5vbncz074a6vtmoy22cchl2x71</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147689</id>
      <parentid>147669</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:04:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>147689</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10814" sha1="faba84nl35slm6mzzg9i5ok133fso61" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живот било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али у колико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам на супрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг прави незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакости у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. — После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела.” Међутим, ниједан од ова два философа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе на живот сопствени, али и да се тако чува свега што изазива завист других људи. Живот сопствени, овде значи живот одвојен од свих других живота. — Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. — Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа и Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је да је наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англо-саксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година, и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца шпанске ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свима нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулâ и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабљује (''-{sic}-'') за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. — Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>faba84nl35slm6mzzg9i5ok133fso61</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147690</id>
      <parentid>147689</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:04:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10898" sha1="8szx1tiicqulwpwygrkd4dcemt1q7sj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живот било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али у колико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам на супрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг прави незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакости у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. — После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела.” Међутим, ниједан од ова два философа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе на живот сопствени, али и да се тако чува свега што изазива завист других људи. Живот сопствени, овде значи живот одвојен од свих других живота. — Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. — Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа и Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је да је наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англо-саксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година, и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца шпанске ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свима нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулâ и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабљује (''-{sic}-'') за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. — Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>8szx1tiicqulwpwygrkd4dcemt1q7sj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147692</id>
      <parentid>147690</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:05:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10898" sha1="8szx1tiicqulwpwygrkd4dcemt1q7sj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''11.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Наш непријатељ, то још није наш најопаснији противник, јер често од непријатеља направимо доцније доброг пријатеља. Непријатељи, то су често само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда. Половина ваших непријатеља мрзе вас само зато што мисле да их ви презирете, и раде вам зло за леђима, мислећи да бисте то њима и ви учинили чим бисте могли. — Али лажни пријатељ, то је најгори и најопаснији човек у нашој околини. Непријатељ нас гледа често само кроз једну своју заблуду које се доцније може да одрекне, и да је се најзад и сам стиди; али нас лажни пријатељ гледа кроз своју природу која је потпуно супротна нашој природи, и кроз своје интересе који су савршено непроменљиви са нашим добром и нашим миром. И ако тај човек није отворен непријатељ, то је што нас се боји већма него онај први, а зато и већма мрзи него онај први. Он је подмуклији и опаснији, јер нам лакше пронађе у чему смо слаби, и служи се у борби већма нашом слабошћу и нашом погрешком него својом снагом. Колико год је често пута лако од непријатеља направити верног друга, од лажног пријатеља је немогуће икад направити искреног пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који нису имали ништа друго него угледне пријатеље, и којима је то за живот било довољно. То није само први успех у животу, него цело једно огромно имање. Истина је да човек не дели с пријатељем само његова остала пријатељства, него и непријатељства и омразе; али у колико себи тим може да загорчи дане, толико олакша пријатељу. А пошто су среће и несреће заједничке међу правим пријатељима, оне се лако сносе јер су заједничке; јер подељена несрећа је за половину мања. Ретко који човек није несрећан ако је сам на супрот једном моћном непријатељу. Али је често и какав кукавица готов да се бије с гомилом ако има поред себе само једног човека који му је дубоко одан. Храброст је ствар васпитања колико је и ствар урођена. Познавао сам велики број људи чију су храброст други инспирисали својим примером или својим размишљањем. Монтескје је говорио да је заљубљен у пријатељство. Он се поносио говорећи да је до краја живота сачувао све своје пријатеље осим једног.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велики услов пријатељства, то је не тражити благодарност за учињене услуге. Стога су антички писци и истакли реч: све је заједничко међу пријатељима. Јер благодарност би била сметња заједничкој судбини међу пријатељима; у природи човековој лежи да благодарност не одводи у љубав него у потајну мржњу. Благодарност је осећање инфериорности према другом. Мали дуг прави дужника, а велики дуг прави непријатеља, а сваки дуг прави незадовољника. Питагористи су, према прописима свог учитеља, имали сва имања уједињена у заједници у којој су били сви чланови равноправни, зато што је једнакост у осећањима и једнакости у имању међу пријатељима, сматрана законом заједничког живота. Сам Питагора је себе сматрао равним осталим пријатељима. Он их је учио, кад су били здрави, а неговао их, кад су били болесни; он их је тешио, кад су били тужни, и чак им певао неке магијске песме. — После Питагоре, Аристотел је дао ову дефиницију пријатељства: „Иста душа која живи у два разна тела.” Међутим, ниједан од ова два философа не тражи да се личност човекова, која је извор величине и највећег дела, потпуно изгуби у другом човеку или у гомили једнаких. На једном месту саветује Питагора да човек научи себе на живот сопствени, али и да се тако чува свега што изазива завист других људи. Живот сопствени, овде значи живот одвојен од свих других живота. — Било је великих усамљеника међу људима, жалосних људи који никад нису нашли себи пријатеља. Бекон је говорио о људском друштву као о човечјој пустињи. Песник Петрарка, протеран из Италије, отишао је у Воклизу, и онде написао очајне странице о својој самоћи без пријатеља и без љубави. — Али је било зато других људи који су се прославили својим пријатељствима колико и својим делима. Међу писцима новијег доба познато је нежно пријатељство између два велика немачка песника, Гетеа и Шилера, који су оставили богату преписку од двадесет година њиховог дописивања. Кад се Гете са Шилером спријатељио, говорио је да је наишло пролеће, и у његовој души све проклијало и пропевало; а после Шилерове смрти Гете је очајно говорио како је сахранио с њим и половину самог себе. На то пријатељство налик је била само љубав између два англо-саксонска писца Емерсона и Карлајла, који су се дописивали пуних четрдесет година, и најзад имали изглед да држе перо у руци само један за другог. Ово се не може рећи за двојицу главних писаца шпанске ренесансе. Сервантес је оштро нападао неке бизарности и претераности у комедијама Лопе де Вега, и отуд њихово непријатељство и крвава битка епиграмима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ипак је једно непобитно: нема пријатељства без сродности међу душама. Пријатељство се не да измислити. Једно су лепе везе, а друго су интимна пријатељства. Наша су пријатељства малобројна, искључива, саможива, љубоморна. Не везују се људи само заједницом осећања и идеја, него и заједницом укуса и навика. Наш пријатељ је наш помоћник у свима намерама и наш пратилац у свима нашим кретањима. Симпатија међу људима је физичка, и зато је пресудна и прека. Али отуд долази блаженство и душе и тела после једног сата проведеног с искреним пријатељем. То је највећа радост чулâ и мисли; продужење и повећање себе; свој ехо и свој одблесак; своје друго ја, које опија и охрабљује (''-{sic}-'') за све могућно и немогућно. Било је великих освајача који су мрзели све људске законе и читаве народе, али су волели своје пријатеље. — Писма Плинија Млађег пуна су изванредно нежног пријатељства према његовим друговима који су били људи првог реда, почињући од императора Трајана, до писца Тацита, и драматичара Марцијала и памфлетисте Светонија.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>8szx1tiicqulwpwygrkd4dcemt1q7sj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10282</id>
    <revision>
      <id>147655</id>
      <parentid>147654</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:11:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен цео текст</comment>
      <origin>147655</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6864" sha1="5bqqjm0heqst12d58ek2qrwmu91b0cg" xml:space="preserve">Ми немамо срећу да себи бирамо непријатеља ни пријатеља. Непријатељи нас сами пронађу и први нападну, а пријатељи увек дођу случајно. Људи се зближе или разилазе по судбини и по афинитету, већма по темпераменту него по духу, и већма по интересу него по моралу. — Љубав нема свог извора ни свог разлога, а мржња долази из извора и због разлога који су скоро увек потпуно јасни. Постоји мржња расна међу људима двају разних племена; и постоји мржња начелна између људи двеју разних политичких странака; а постојала је одувек и постојаће за свагда и мржња религиозна између људи двеју разних вера. Мрзе се често људи двеју разних покрајина једне исте земље, и људи двеју разних породичних традиција. Има чак и једна инстинктивна мржња у човека малог стаса према човеку високог стаса. Све разлике међу људима изазивају на нетрпељивост или на мржњу. — Најбољи пријатељи, то су они у чијем друштву можемо да ћутимо а да се ипак осећамо добро као и да се најсрдачније разговарамо. С непријатељем се може разговарати, али се не може ћутати. Тако је ћутање једна мера пријатељства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су велики песници били апостоли пријатељства. Ако је изузетак био Данте према пријатељу песнику Кавалканту, можда је овде разлог у том што је Данте политички био гвелф, а Кавалканти гибелин. Затим, Данте је био политичар и државник, члан републиканске флорентинске владе; а политичари, долазећи на власт, прво изневере људе које су дотле волели свим срцем. — Међутим, случај Шекспиров је можда најлепши од свију. Овај божански песник је прославио пријатељство већма него ико и пре и после њега. За Шекспира је пријатељство једно свеобимно осећање пред којим се губи све друго; то је за њега осећање које иде у самоодрицање, у оданост на смрт и на живот. Шекспир, који је према речима његовог првог биографа Рау, био у приватном животу неизмерно нежан и племенит, унео је и у своје драме тај култ пријатељства на начин сасвим антички. Одиста, поред сваког протагонисте какве Шекспирове драме има увек један веран пријатељ: поред Отела има Касије, поред Хамлета има Хорације, поред Ромеа има Меркуције; чак и поред Хелене има пријатељица Хермија, поред Беатриче има пријатељица Херо, поред Паулине има Хермиона. — Познато је да је у драми „Два племића из Вероне” описан лични живот Шекспира као мужа. Измећу двојице пријатеља, Валентина и Протеја, има жена коју обојица безумно воле, али љубав према пријатељу побеђује љубав према жени, и драма завршава једним моралним триумфом. Међутим, Шекспир је овде описао свој случај сасвим противно од оног што се догодило у истини: јер је Шекспиров пријатељ већма волео Шекспирову жену него Шекспира, због чега је несрећног песника жена преварила а пријатељ изневерио. Шекспир је овај случај болно опевао и у својим славним сонетима, двадесет деветом и тридесет другом. И у поменутој драми и у поменутим песмама, његова доживљена туга нашла је на личне акценте какви се можда не виде више ни у каквом другом Шекспировом делу. — Истина је и то да су биографи већ скоро четири века узалуд истраживали стварније везе између споменуте драме и породичне несреће Шекспирове. Уосталом, није то ни потребно. Ниједан велики песник није написао ништа што није извучено из његовог најинтимнијег живота. Песници су толико усамљени на свету да и не виде ништа него оно што су сами отпатили, нити опевају друго него што су сами најпре оплакали; а тек после тога остали људи налазе како су песници изразили на божански начин и оно што је сваки од малих људи истински проживео и у свом личном животу. — Један од најсјајнијих типова правог пријатељства, то је Шекспирово венецијанско лице Антонио, који даје јеврејском зеленашу Шајлоку килограме сопственог тела да би његов пријатељ Басанијо био срећан у љубави са женом коју воли.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5bqqjm0heqst12d58ek2qrwmu91b0cg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147656</id>
      <parentid>147655</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:12:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Уређено</comment>
      <origin>147656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7348" sha1="pgz9s1024r297hgfsrqr4sqtqdixi1h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''12.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ми немамо срећу да себи бирамо непријатеља ни пријатеља. Непријатељи нас сами пронађу и први нападну, а пријатељи увек дођу случајно. Људи се зближе или разилазе по судбини и по афинитету, већма по темпераменту него по духу, и већма по интересу него по моралу. — Љубав нема свог извора ни свог разлога, а мржња долази из извора и због разлога који су скоро увек потпуно јасни. Постоји мржња расна међу људима двају разних племена; и постоји мржња начелна између људи двеју разних политичких странака; а постојала је одувек и постојаће за свагда и мржња религиозна између људи двеју разних вера. Мрзе се често људи двеју разних покрајина једне исте земље, и људи двеју разних породичних традиција. Има чак и једна инстинктивна мржња у човека малог стаса према човеку високог стаса. Све разлике међу људима изазивају на нетрпељивост или на мржњу. — Најбољи пријатељи, то су они у чијем друштву можемо да ћутимо а да се ипак осећамо добро као и да се најсрдачније разговарамо. С непријатељем се може разговарати, али се не може ћутати. Тако је ћутање једна мера пријатељства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су велики песници били апостоли пријатељства. Ако је изузетак био Данте према пријатељу песнику Кавалканту, можда је овде разлог у том што је Данте политички био гвелф, а Кавалканти гибелин. Затим, Данте је био политичар и државник, члан републиканске флорентинске владе; а политичари, долазећи на власт, прво изневере људе које су дотле волели свим срцем. — Међутим, случај Шекспиров је можда најлепши од свију. Овај божански песник је прославио пријатељство већма него ико и пре и после њега. За Шекспира је пријатељство једно свеобимно осећање пред којим се губи све друго; то је за њега осећање које иде у самоодрицање, у оданост на смрт и на живот. Шекспир, који је према речима његовог првог биографа Рау, био у приватном животу неизмерно нежан и племенит, унео је и у своје драме тај култ пријатељства на начин сасвим антички. Одиста, поред сваког протагонисте какве Шекспирове драме има увек један веран пријатељ: поред Отела има Касије, поред Хамлета има Хорације, поред Ромеа има Меркуције; чак и поред Хелене има пријатељица Хермија, поред Беатриче има пријатељица Херо, поред Паулине има Хермиона. — Познато је да је у драми „Два племића из Вероне” описан лични живот Шекспира као мужа. Измећу двојице пријатеља, Валентина и Протеја, има жена коју обојица безумно воле, али љубав према пријатељу побеђује љубав према жени, и драма завршава једним моралним триумфом. Међутим, Шекспир је овде описао свој случај сасвим противно од оног што се догодило у истини: јер је Шекспиров пријатељ већма волео Шекспирову жену него Шекспира, због чега је несрећног песника жена преварила а пријатељ изневерио. Шекспир је овај случај болно опевао и у својим славним сонетима, двадесет деветом и тридесет другом. И у поменутој драми и у поменутим песмама, његова доживљена туга нашла је на личне акценте какви се можда не виде више ни у каквом другом Шекспировом делу. — Истина је и то да су биографи већ скоро четири века узалуд истраживали стварније везе између споменуте драме и породичне несреће Шекспирове. Уосталом, није то ни потребно. Ниједан велики песник није написао ништа што није извучено из његовог најинтимнијег живота. Песници су толико усамљени на свету да и не виде ништа него оно што су сами отпатили, нити опевају друго него што су сами најпре оплакали; а тек после тога остали људи налазе како су песници изразили на божански начин и оно што је сваки од малих људи истински проживео и у свом личном животу. — Један од најсјајнијих типова правог пријатељства, то је Шекспирово венецијанско лице Антонио, који даје јеврејском зеленашу Шајлоку килограме сопственог тела да би његов пријатељ Басанијо био срећан у љубави са женом коју воли.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>pgz9s1024r297hgfsrqr4sqtqdixi1h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147658</id>
      <parentid>147656</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:13:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7348" sha1="pgz9s1024r297hgfsrqr4sqtqdixi1h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''12.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ми немамо срећу да себи бирамо непријатеља ни пријатеља. Непријатељи нас сами пронађу и први нападну, а пријатељи увек дођу случајно. Људи се зближе или разилазе по судбини и по афинитету, већма по темпераменту него по духу, и већма по интересу него по моралу. — Љубав нема свог извора ни свог разлога, а мржња долази из извора и због разлога који су скоро увек потпуно јасни. Постоји мржња расна међу људима двају разних племена; и постоји мржња начелна између људи двеју разних политичких странака; а постојала је одувек и постојаће за свагда и мржња религиозна између људи двеју разних вера. Мрзе се често људи двеју разних покрајина једне исте земље, и људи двеју разних породичних традиција. Има чак и једна инстинктивна мржња у човека малог стаса према човеку високог стаса. Све разлике међу људима изазивају на нетрпељивост или на мржњу. — Најбољи пријатељи, то су они у чијем друштву можемо да ћутимо а да се ипак осећамо добро као и да се најсрдачније разговарамо. С непријатељем се може разговарати, али се не може ћутати. Тако је ћутање једна мера пријатељства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су велики песници били апостоли пријатељства. Ако је изузетак био Данте према пријатељу песнику Кавалканту, можда је овде разлог у том што је Данте политички био гвелф, а Кавалканти гибелин. Затим, Данте је био политичар и државник, члан републиканске флорентинске владе; а политичари, долазећи на власт, прво изневере људе које су дотле волели свим срцем. — Међутим, случај Шекспиров је можда најлепши од свију. Овај божански песник је прославио пријатељство већма него ико и пре и после њега. За Шекспира је пријатељство једно свеобимно осећање пред којим се губи све друго; то је за њега осећање које иде у самоодрицање, у оданост на смрт и на живот. Шекспир, који је према речима његовог првог биографа Рау, био у приватном животу неизмерно нежан и племенит, унео је и у своје драме тај култ пријатељства на начин сасвим антички. Одиста, поред сваког протагонисте какве Шекспирове драме има увек један веран пријатељ: поред Отела има Касије, поред Хамлета има Хорације, поред Ромеа има Меркуције; чак и поред Хелене има пријатељица Хермија, поред Беатриче има пријатељица Херо, поред Паулине има Хермиона. — Познато је да је у драми „Два племића из Вероне” описан лични живот Шекспира као мужа. Измећу двојице пријатеља, Валентина и Протеја, има жена коју обојица безумно воле, али љубав према пријатељу побеђује љубав према жени, и драма завршава једним моралним триумфом. Међутим, Шекспир је овде описао свој случај сасвим противно од оног што се догодило у истини: јер је Шекспиров пријатељ већма волео Шекспирову жену него Шекспира, због чега је несрећног песника жена преварила а пријатељ изневерио. Шекспир је овај случај болно опевао и у својим славним сонетима, двадесет деветом и тридесет другом. И у поменутој драми и у поменутим песмама, његова доживљена туга нашла је на личне акценте какви се можда не виде више ни у каквом другом Шекспировом делу. — Истина је и то да су биографи већ скоро четири века узалуд истраживали стварније везе између споменуте драме и породичне несреће Шекспирове. Уосталом, није то ни потребно. Ниједан велики песник није написао ништа што није извучено из његовог најинтимнијег живота. Песници су толико усамљени на свету да и не виде ништа него оно што су сами отпатили, нити опевају друго него што су сами најпре оплакали; а тек после тога остали људи налазе како су песници изразили на божански начин и оно што је сваки од малих људи истински проживео и у свом личном животу. — Један од најсјајнијих типова правог пријатељства, то је Шекспирово венецијанско лице Антонио, који даје јеврејском зеленашу Шајлоку килограме сопственог тела да би његов пријатељ Басанијо био срећан у љубави са женом коју воли.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>pgz9s1024r297hgfsrqr4sqtqdixi1h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/14.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10284</id>
    <revision>
      <id>147667</id>
      <parentid>47119</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:26:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147667</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9432" sha1="bxfn3bmenb96816kmls69hpcygmk4qn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
| 14.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''14.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Досада, смртоносно осећање човеково, није ипак иста ствар за мудраца што и за немудраца. Код мудраца је досада чисто духовна, а код другог је чисто физичка; првом треба лек духовни, а другом посао физички, да ту досаду растерају. Филозоф Џон Лок већма је волео и присуство детета, него потпуну самоћу. - Људи су рођени незадовољници; и свако налази да је живот непотпун, кад и не би умео да каже зашто тако мисли. Овакво мрачно незадовољство на земљи немамо једино у младости, кад су и све радости и све туге подједнако нерасудне, и кад се живи више у бунилу крви него у светлост ума, али сва остала наша доба прожета су таквим очајањем. - Иначе, само су ограничени људи задовољни собом и својом судбином. То задовољство глупака и ветрогоња повећава још већма горчину живота оних који стварима живота дају претерану цену. Најбољи људи били су по природи невесели и жалосни. Простак налази за себе све квалитете античког савршенства: јачи од Киклопа, бржи од Бореја, богатији од Мидаса, моћнији од Пелопса, и речитији од Адраста. Међутим, сјајни писац Стендал је говорио за себе да се сам чуди како га поред његовог рђавог карактера ико воли, а филозоф Русо је веровао да га цео свет мрзи. Ко има потребу за пријатељством? Свакако не сви људи. Пријатељство траже весели и добри људи, а рђави људи и разбојници (они из шуме, и они из салона), траже само јатаке и ортаке. Завидљивци не знају за пријатељство; а тврдице су неспособне да другом дадну имало од своје душе, као што не дају нимало од свог новца. Никад нас ни новац не усрећи, колико нас усрећи обична љубазност других људи. Има безбројно срећа које иду улицама и тржиштима. Топао поглед и љубак осмех наших познаника, усрећава и охрабрује више него материјална помоћ. Стари мудраци сматрали су један град само насељем искрених пријатеља, који су заједнички повезани у безбројним срећама и несрећама; чак и сама држава, то је, стварно, само једна велика институција пријатељства. Зато је пријатељство било доктрина и наука; чак и један култ, пошто су Грци пријатељству дизали олтаре. - Постоји пријатељство и према гомили, а први израз овог пријатељства јесте добар друштвени тон. Где нема доброг друштвеног тона, ту не постоји друштво него руља; и не постоји ни пријатељство, него злурадост и зла намер. а У простачких народа нема доброг тона, јер је његова мржња разуздана и неукроћена. Антички народи имали су више друштвеног тона него и модерни. Позната је висока куртоазија старих Персијанаца и деликатност старих Грка. Још стари Херодот каже на више места, како не може нешто да напише из обзира доброг тона према читаоцу. На пример, не може да напише зашто уметници у Египту сликају Пана са челом козе и ногама јарца, и зашто у Египту жртвују свињче, за време пуног месеца, божанствима Месецу и Баху, а не у друге дане; и неће исти писац да опширније говори ни о свечаностима богиње Изиде. Међутим, у наше време, могуће је све ставити на хартију, чак и оно за што се иначе људи избаце из друштва на улицу. Као да радост није двострука гадост кад се напише. Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељетво је једна крупна истина зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говоржти пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже; и све лако осети. За рђаве људе је искреност што је и светлост за ноћне грабљивице; зато рђави људи воле помрчину и лаж, конфузију и замршеност. Неваљалци ч.ак имају инстинктивни отпор и за религију, јер осећају да је она једина јача од њиховог ножа и отрова. Зликовац разуме божанство само као његовог помагача у свима неделима, иначе га не разуме и не трпи. Нерон је ишао у Делфе да испита Аполона, али, примивши непријатне одговоре, он је у том истом храму подавио људе, и бацио њихова тела у свештени понор. Један тужилац, за време француске револуције, није спавао ни дан ни ноћ само да би што више оптужених посало на губилиште и да би набавио што више лажних сведока. Тај исти човек, који се звао Фукије Тенвиљ, успео је да у Консиержерији, где је некад Луј XIV рекао „Држава, то сам ја&quot;, удеси да и Марију Антоанету пошаље једног дана на гиљотину. Кажу, међутим, да је тај човек имао истог тог дана иконицу Богородице обешену о врату, јер је био дубоко побожан и веровао да му у свему овом Бог помаже. Познато је и да се разбојник на друму, који гађа пролазнике, најпре прекрсти да не би промашио. Један српски разбојник, пожаревачки хајдук Јосовац, пошто је пљачкао ноћу сеоску цркву, целивао је икону, и на тас оставио два динара. А један пријатељ ми је причао у Мадриду како се некакав човек сатима скрушено молио Богу у цркви, али излазећи из цркве, опази недалеко од врата један сребрни свећњак који брзо дограби и сакрије под свој огртач, док га стражари нису ухватили на улици. - Рђави људи мрзе и уметност и филозофију, јер обе иду за истим, и јер су чисте. Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно јер ни њега мудрост и сузе не воле.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>bxfn3bmenb96816kmls69hpcygmk4qn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147670</id>
      <parentid>147667</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T15:50:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Цео текст проверен</comment>
      <origin>147670</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9493" sha1="2noke14aqjofoqbw2lo6q8v37ytrrdd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
| 14.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''14.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Досада, смртоносно осећање човеково, није ипак иста ствар за мудраца што и за немудраца. Код мудраца је досада чисто духовна, а код другог је чисто физичка: првом треба лек духовни, а другом посао физички, да ту досаду растерују. Философ Џон Лок већма је волео и присуство детета, него потпуну самоћу. — Људи су рођени незадовољници; и свако налази да је живот непотпун, кад и не би умео да каже зашто тако мисли. Овакво мрачно незадовољство на земљи немамо једино у младости, кад су и све радости и све туге подједнако нерасудне, и када се живи више у бунилу крви него у светлости ума, али сва остала наша доба прожета су таквим очајањем. — Иначе, само су ограничени људи задовољни собом и својом судбином. То задовољство глупака и ветрогоња повећава још већма горчину живота оних који стварима живота дају претерану цену. Најбољи људи били су по природи невесели и жалосни. Простак налази за себе све квалитете античког савршенства: јачи од Киклопа, бржи од Бореја, богатији од Мидаса, моћнији од Пелопса, и речитији од Адраста. Међутим, сјајни писац Стендал је говорио за себе да се сам чуди како га поред његовог рђавог карактера ико воли, а философ Русо је веровао да га цео свет мрзи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко има потребу за пријатељством? Свакако не сви људи. Пријатељство траже весели и добри људи, а рђави људи и разбојници (они из шуме, и они из салона), траже само јатаке и ортаке. Завидљивци не знају за пријатељство; а тврдице су неспособне да другом дадну имало од своје душе, као што не дају нимало од свог новца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад нас ни новац не усрећи, колико нас усрећи обична љубазност других људи. Има безбројно срећа које иду улицама и тржиштима. Топао поглед и љубак осмех наших познаника, усрећава и охрабрује више него материјална помоћ. Стари мудраци сматрали су један град само насељем искрених пријатеља, који су заједнички повезани у безбројним срећама и несрећама; чак и сама држава, то је, стварно, само једна велика институција пријатељства. Зато је пријатељство било доктрина и наука; чак и један култ, пошто су Грци пријатељству дизали олтаре. — Постоји пријатељство и према гомили, а први израз овог пријатељства, јесте добар друштвени тон. Где нема доброг друштвеног тона, ту не постоји друштво него руља; и не постоји ни пријатељство, него злурадост и зла намер. У простачких народа нема доброг тона, јер је његова мржња разуздана и неукроћена. Антички народи имали су више друштвеног тона него и модерни. Позната је висока куртоазија старих Персијанаца и деликатност старих Грка. Још стари Херодот каже на више места, како не може нешто да напише из обзира доброг тона према читаоцу. На пример, не може да напише зашто уметници у Египту сликају Пана са челом козе и ногама јарца; и зашто у Египту жртвују свињче, за време пуног месеца, божанствима Месецу и Баху, а не у друге дане; и неће исти писац да опширније говори ни о свечаностима богиње Изиде. Међутим, у наше време, могуће је све ставити на хартију, чак и оно зашто се иначе људи избаце из друштва на улицу. Као да гадост није двострука гадост кад се напише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељство је једна крупна истина, зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говорити пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже, и све лако осети. За рђаве људе је искреност што је и светлост за ноћне грабљивице; зато рђави људи воле помрчину и лаж, конфузију и замршеност. Неваљалци чак имају инстинктивни отпор и за религију, јер осећају да је она једина јача од њиховог ножа и отрова. Зликовац разуме божанство само као његовог помагача у свима неделима, иначе га не разуме и не трпи. Нерон је ишао у Делфе да испита Аполона, али, примивши непријатне одговоре, он је у том истом храму подавио људе, и бацио њихова тела у свештени понор. Један тужилац, за време Француске Револуције, није спавао ни дан ни ноћ само да би што више оптужених посало на губилиште и да би набавио што више лажних сведока. Тај исти човек, који се звао Фукије Тенвиљ, успео је да у Консиержарији, где је некад Луј -{XIV}- рекао „Држава, то сам ја”, удеси и да Марију Антоанету пошаље једног дана на гијотину. Кажу, међутим, да је тај човек имао истог тог дана иконицу Богородице обешену о врату, јер је био дубоко побожан и веровао да му у свему овом Бог помаже. Познато је и да се разбојник на друму, који гађа пролазнике, најпре прекрсти да не би промашио. Један српски разбојник, пожаревачки хајдук Јосовац, пошто је пљачкао ноћу сеоску цркву, целивао је икону, и на тас оставио два динара. А један пријатељ ми је причао у Мадриду како се некакав човек сатима скрушено молио Богу у цркви, али излазећи из цркве, опази недалеко од врата један сребрни свећњак који брзо дограби и сакрије под свој огртач, док га стражари нису ухватили на улици. — Рђави људи мрзе и уметност и философију, јер обадве иду за истим, и јер су чисте. Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>2noke14aqjofoqbw2lo6q8v37ytrrdd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147671</id>
      <parentid>147670</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T15:51:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147671</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9577" sha1="rgrwe962et8vz4r3lgwbyztp69k1t3k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
| 14.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''14.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Досада, смртоносно осећање човеково, није ипак иста ствар за мудраца што и за немудраца. Код мудраца је досада чисто духовна, а код другог је чисто физичка: првом треба лек духовни, а другом посао физички, да ту досаду растерују. Философ Џон Лок већма је волео и присуство детета, него потпуну самоћу. — Људи су рођени незадовољници; и свако налази да је живот непотпун, кад и не би умео да каже зашто тако мисли. Овакво мрачно незадовољство на земљи немамо једино у младости, кад су и све радости и све туге подједнако нерасудне, и када се живи више у бунилу крви него у светлости ума, али сва остала наша доба прожета су таквим очајањем. — Иначе, само су ограничени људи задовољни собом и својом судбином. То задовољство глупака и ветрогоња повећава још већма горчину живота оних који стварима живота дају претерану цену. Најбољи људи били су по природи невесели и жалосни. Простак налази за себе све квалитете античког савршенства: јачи од Киклопа, бржи од Бореја, богатији од Мидаса, моћнији од Пелопса, и речитији од Адраста. Међутим, сјајни писац Стендал је говорио за себе да се сам чуди како га поред његовог рђавог карактера ико воли, а философ Русо је веровао да га цео свет мрзи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко има потребу за пријатељством? Свакако не сви људи. Пријатељство траже весели и добри људи, а рђави људи и разбојници (они из шуме, и они из салона), траже само јатаке и ортаке. Завидљивци не знају за пријатељство; а тврдице су неспособне да другом дадну имало од своје душе, као што не дају нимало од свог новца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад нас ни новац не усрећи, колико нас усрећи обична љубазност других људи. Има безбројно срећа које иду улицама и тржиштима. Топао поглед и љубак осмех наших познаника, усрећава и охрабрује више него материјална помоћ. Стари мудраци сматрали су један град само насељем искрених пријатеља, који су заједнички повезани у безбројним срећама и несрећама; чак и сама држава, то је, стварно, само једна велика институција пријатељства. Зато је пријатељство било доктрина и наука; чак и један култ, пошто су Грци пријатељству дизали олтаре. — Постоји пријатељство и према гомили, а први израз овог пријатељства, јесте добар друштвени тон. Где нема доброг друштвеног тона, ту не постоји друштво него руља; и не постоји ни пријатељство, него злурадост и зла намер. У простачких народа нема доброг тона, јер је његова мржња разуздана и неукроћена. Антички народи имали су више друштвеног тона него и модерни. Позната је висока куртоазија старих Персијанаца и деликатност старих Грка. Још стари Херодот каже на више места, како не може нешто да напише из обзира доброг тона према читаоцу. На пример, не може да напише зашто уметници у Египту сликају Пана са челом козе и ногама јарца; и зашто у Египту жртвују свињче, за време пуног месеца, божанствима Месецу и Баху, а не у друге дане; и неће исти писац да опширније говори ни о свечаностима богиње Изиде. Међутим, у наше време, могуће је све ставити на хартију, чак и оно зашто се иначе људи избаце из друштва на улицу. Као да гадост није двострука гадост кад се напише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељство је једна крупна истина, зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говорити пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже, и све лако осети. За рђаве људе је искреност што је и светлост за ноћне грабљивице; зато рђави људи воле помрчину и лаж, конфузију и замршеност. Неваљалци чак имају инстинктивни отпор и за религију, јер осећају да је она једина јача од њиховог ножа и отрова. Зликовац разуме божанство само као његовог помагача у свима неделима, иначе га не разуме и не трпи. Нерон је ишао у Делфе да испита Аполона, али, примивши непријатне одговоре, он је у том истом храму подавио људе, и бацио њихова тела у свештени понор. Један тужилац, за време Француске Револуције, није спавао ни дан ни ноћ само да би што више оптужених посало на губилиште и да би набавио што више лажних сведока. Тај исти човек, који се звао Фукије Тенвиљ, успео је да у Консиержарији, где је некад Луј -{XIV}- рекао „Држава, то сам ја”, удеси и да Марију Антоанету пошаље једног дана на гијотину. Кажу, међутим, да је тај човек имао истог тог дана иконицу Богородице обешену о врату, јер је био дубоко побожан и веровао да му у свему овом Бог помаже. Познато је и да се разбојник на друму, који гађа пролазнике, најпре прекрсти да не би промашио. Један српски разбојник, пожаревачки хајдук Јосовац, пошто је пљачкао ноћу сеоску цркву, целивао је икону, и на тас оставио два динара. А један пријатељ ми је причао у Мадриду како се некакав човек сатима скрушено молио Богу у цркви, али излазећи из цркве, опази недалеко од врата један сребрни свећњак који брзо дограби и сакрије под свој огртач, док га стражари нису ухватили на улици. — Рђави људи мрзе и уметност и философију, јер обадве иду за истим, и јер су чисте. Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>rgrwe962et8vz4r3lgwbyztp69k1t3k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147673</id>
      <parentid>147671</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T15:52:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147671</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9577" sha1="rgrwe962et8vz4r3lgwbyztp69k1t3k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/13.|13.]]
| 14.
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''14.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Досада, смртоносно осећање човеково, није ипак иста ствар за мудраца што и за немудраца. Код мудраца је досада чисто духовна, а код другог је чисто физичка: првом треба лек духовни, а другом посао физички, да ту досаду растерују. Философ Џон Лок већма је волео и присуство детета, него потпуну самоћу. — Људи су рођени незадовољници; и свако налази да је живот непотпун, кад и не би умео да каже зашто тако мисли. Овакво мрачно незадовољство на земљи немамо једино у младости, кад су и све радости и све туге подједнако нерасудне, и када се живи више у бунилу крви него у светлости ума, али сва остала наша доба прожета су таквим очајањем. — Иначе, само су ограничени људи задовољни собом и својом судбином. То задовољство глупака и ветрогоња повећава још већма горчину живота оних који стварима живота дају претерану цену. Најбољи људи били су по природи невесели и жалосни. Простак налази за себе све квалитете античког савршенства: јачи од Киклопа, бржи од Бореја, богатији од Мидаса, моћнији од Пелопса, и речитији од Адраста. Међутим, сјајни писац Стендал је говорио за себе да се сам чуди како га поред његовог рђавог карактера ико воли, а философ Русо је веровао да га цео свет мрзи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко има потребу за пријатељством? Свакако не сви људи. Пријатељство траже весели и добри људи, а рђави људи и разбојници (они из шуме, и они из салона), траже само јатаке и ортаке. Завидљивци не знају за пријатељство; а тврдице су неспособне да другом дадну имало од своје душе, као што не дају нимало од свог новца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад нас ни новац не усрећи, колико нас усрећи обична љубазност других људи. Има безбројно срећа које иду улицама и тржиштима. Топао поглед и љубак осмех наших познаника, усрећава и охрабрује више него материјална помоћ. Стари мудраци сматрали су један град само насељем искрених пријатеља, који су заједнички повезани у безбројним срећама и несрећама; чак и сама држава, то је, стварно, само једна велика институција пријатељства. Зато је пријатељство било доктрина и наука; чак и један култ, пошто су Грци пријатељству дизали олтаре. — Постоји пријатељство и према гомили, а први израз овог пријатељства, јесте добар друштвени тон. Где нема доброг друштвеног тона, ту не постоји друштво него руља; и не постоји ни пријатељство, него злурадост и зла намер. У простачких народа нема доброг тона, јер је његова мржња разуздана и неукроћена. Антички народи имали су више друштвеног тона него и модерни. Позната је висока куртоазија старих Персијанаца и деликатност старих Грка. Још стари Херодот каже на више места, како не може нешто да напише из обзира доброг тона према читаоцу. На пример, не може да напише зашто уметници у Египту сликају Пана са челом козе и ногама јарца; и зашто у Египту жртвују свињче, за време пуног месеца, божанствима Месецу и Баху, а не у друге дане; и неће исти писац да опширније говори ни о свечаностима богиње Изиде. Међутим, у наше време, могуће је све ставити на хартију, чак и оно зашто се иначе људи избаце из друштва на улицу. Као да гадост није двострука гадост кад се напише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рђави људи беже од пријатеља, јер, по инстинкту, беже од истине; а пријатељство је једна крупна истина, зато што је гола искреност. Рђав човек бежи од пријатеља, јер се пред њим осећа провидан и без маске; и не усуђује се говорити пријатељским језиком у којем се све брзо прокаже, и све лако осети. За рђаве људе је искреност што је и светлост за ноћне грабљивице; зато рђави људи воле помрчину и лаж, конфузију и замршеност. Неваљалци чак имају инстинктивни отпор и за религију, јер осећају да је она једина јача од њиховог ножа и отрова. Зликовац разуме божанство само као његовог помагача у свима неделима, иначе га не разуме и не трпи. Нерон је ишао у Делфе да испита Аполона, али, примивши непријатне одговоре, он је у том истом храму подавио људе, и бацио њихова тела у свештени понор. Један тужилац, за време Француске Револуције, није спавао ни дан ни ноћ само да би што више оптужених посало на губилиште и да би набавио што више лажних сведока. Тај исти човек, који се звао Фукије Тенвиљ, успео је да у Консиержарији, где је некад Луј -{XIV}- рекао „Држава, то сам ја”, удеси и да Марију Антоанету пошаље једног дана на гијотину. Кажу, међутим, да је тај човек имао истог тог дана иконицу Богородице обешену о врату, јер је био дубоко побожан и веровао да му у свему овом Бог помаже. Познато је и да се разбојник на друму, који гађа пролазнике, најпре прекрсти да не би промашио. Један српски разбојник, пожаревачки хајдук Јосовац, пошто је пљачкао ноћу сеоску цркву, целивао је икону, и на тас оставио два динара. А један пријатељ ми је причао у Мадриду како се некакав човек сатима скрушено молио Богу у цркви, али излазећи из цркве, опази недалеко од врата један сребрни свећњак који брзо дограби и сакрије под свој огртач, док га стражари нису ухватили на улици. — Рђави људи мрзе и уметност и философију, јер обадве иду за истим, и јер су чисте. Рђав човек није никад био пријатељ мудрости и муза, и то сасвим природно, јер ни њега мудрост и музе не воле.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>rgrwe962et8vz4r3lgwbyztp69k1t3k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О пријатељству/16.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10286</id>
    <revision>
      <id>147695</id>
      <parentid>47117</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:07:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147695</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10286" sha1="jvzm0bcd4rk7koso05iu888pxthv0ip" xml:space="preserve">Пријатељство се зове љубав између човека и човека. Али постоји и пријатељство човека према гомили, држави, идеји, животињама. Тако исто постоји и непријатељство према свима овим предметима. Има људи који по свом инстинкту беже од гомиле, а то су мизантропи који су свагде егоисти, и тврдице, који су свагда кукавице. Има и људи рођених противника сваке организоване заједнице, и редовних односа међу људима, и они нагонски постају противници и државе која је највећа форма те заједнице. Затим постоје и људи који су рођени непријатељи сваке идеологије, и који никад не умеју бити религиозни јер је религија највећа идеологија. Зато нису ни социјални ни национални. Најзад, има људи који не воле животиње, и не могу чак ни да их трпе у својој близини. Значи: љубав и мржња, обе су увек свеобимне и апсолутне. Одиста, кад би се пријатељство односило само на људе, живот би био горак, тескобан, и пун разочарења; али срећом што има људи који воле идеје, са истом страшћу као што други воле људе и жене. Затим, срећом, што има и људи који уживају у лепим стварима, колико други уживају у идејама и људима. Они тим стварима оките своју кућу, и обогате свој живот, налазећи често њихово друштво за потпуно довољно. Нарочито је велика срећа оних људи који знају да воле лепе и племените животиње. - Шопенхауер је говорио да је омрзнуо људе откад је познао животиње. Али је, несумњиво, ипак пријатељство човек за човека најдубља веза и најлепше осећање. Зато су стари атински мудраци говорили да пријатељ треба да пази и прислушкује чак по улицама градским шта свет говори о његовим пријатељима, да би неопрезног пријатеља учинио пажљивим ако му прети опасност; и да међу пријатељима нема обзира материјалне врсте, јер пријатељи не могу позајмити ништа један другом зато што је међу њима све заједничко. - Истина, Грци су и овде постављали своју познату љубав за меру у свачем, говорећи да и пријатеља треба само толико волети као да ћеш га сутра мрзети, а треба га мрзети као да ћемо га сутра волети. - Ово није сметало да Грци дадну пуно примера идеалног пријатељства. Познато је завештање једног убогог Коринћанина двојици својих пријатеља који су били богати: „Завештавам свом пријатељу Аретију да храни моју мајку док је жива, а пријатељу Харискену да уда моју ћерку, пошто јој дадне најбољи мираз који могне; а који од њих двојице мојих пријатеља преживи другога, нека наследи и његово имање&quot;. Оваква грчка завештања, тако чудна за нас данас, сматрана су онда као логична и свештена ствар пријатељства. I многи римски богаташи, велики и мали, остављали су своја имања већма пријатељима него родбини, а чак врло често и самом Цезару. Има људи који не могу ни да силно воле, ни да силно мрзе; то су онда опасни ситничари и убеђени циници. А пошто и за отворену љубав као и за отворену мржњу, треба храбрости, значи да човекова неспособност да неког воли или да неког мрзи, долази само из кукавиштва. Римски тиранин Сула је говорио за себе да нико није од њега био ни бољи пријатељ за своје пријатеље, ни страшнији према својим непријатељима; а те речи је дао тиранин да се напишу и у његовом гробу. Али Сула се овде варао у људској природи: човек је или створен да воли, или створен да мрзи, али никад није створен за обоје. Сула, развратник и крволок и распикућа, само је знао да мрзи, и успео је да постигне жалосну славу највећег од свих римских тирана. Јер тиранин не убија само људе, него и људска дела и људске идеале. Сула је најпре оборио законе, како би затим могао да поубија људе. Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни. Глуп човек се боји другог човека, и увек га мери смо по томе колико њему самом може бити опасан или користан; а уман човек мери другог човека независно од себе, и само по принципима, гледајући у њему општу човекову природу већма него појединачну личност, увек људство више него човека. Стога и велики људи не познају мале људе, грешећи у појединостима, нарочито у односу према себи самом. Такве заблуде се не догађају плићим и нижим људима, јер ови све добро мере пошто мере једино у односу према себи. Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилени црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота. Има читавих раса у којима нема примера пријатељства. Код примитивних људи постоје извесни обреди пријатељства, који су далеко од наше идеје о пријатељству. Такво је било гостољубље код старих Јевреја, или данас гостољубље код Бедуина. Гостољубивост је, уосталом, црта некултурних народа; културни народи су по природи искључиви у погледу породице и државе. За некултурне народе никад странац није сматран за непријатеља, осим ако је наоружан, а за културне је народе странац непријатељ или пријатељ без икакве везе да ли је наоружан. Европски народи не знају за гостопримство, или бар за гостољубље. Шпанци се хвале својим гостољубљем, али су њине куће затворене за сваког осим за најближе рођаке, и никакав странац не зна какав изгледа шпански тањир и виљушка. Стари су Јевреји били гостољубиви, али само међу собом; чак ни људе из Самарије нису примали у своју кућу и у своје друштво људи из Галилеја. Марија из Магдале, просувши уље на главу Христову, разбила је затим бочицу, а то је био знак да је гостољубље и пријатељство добило тиме свој крајњи израз. Међу племенима куд и данас пролазе каравани, гостопримство је само друштвени пропис и скоро верски обред. - Где има страха, нема пријатељства. Страх је особина дивљака и животиња јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>jvzm0bcd4rk7koso05iu888pxthv0ip</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147696</id>
      <parentid>147695</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:08:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147696</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10609" sha1="5tr7tixvhkk6k293qwnp3aik3cpt48c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
| 16.
|
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''16.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Пријатељство се зове љубав између човека и човека. Али постоји и пријатељство човека према гомили, држави, идеји, животињама. Тако исто постоји и непријатељство према свима овим предметима. Има људи који по свом инстинкту беже од гомиле, а то су мизантропи који су свагде егоисти, и тврдице, који су свагда кукавице. Има и људи рођених противника сваке организоване заједнице, и редовних односа међу људима, и они нагонски постају противници и државе која је највећа форма те заједнице. Затим постоје и људи који су рођени непријатељи сваке идеологије, и који никад не умеју бити религиозни јер је религија највећа идеологија. Зато нису ни социјални ни национални. Најзад, има људи који не воле животиње, и не могу чак ни да их трпе у својој близини. Значи: љубав и мржња, обе су увек свеобимне и апсолутне. Одиста, кад би се пријатељство односило само на људе, живот би био горак, тескобан, и пун разочарења; али срећом што има људи који воле идеје, са истом страшћу као што други воле људе и жене. Затим, срећом, што има и људи који уживају у лепим стварима, колико други уживају у идејама и људима. Они тим стварима оките своју кућу, и обогате свој живот, налазећи често њихово друштво за потпуно довољно. Нарочито је велика срећа оних људи који знају да воле лепе и племените животиње. - Шопенхауер је говорио да је омрзнуо људе откад је познао животиње. Али је, несумњиво, ипак пријатељство човек за човека најдубља веза и најлепше осећање. Зато су стари атински мудраци говорили да пријатељ треба да пази и прислушкује чак по улицама градским шта свет говори о његовим пријатељима, да би неопрезног пријатеља учинио пажљивим ако му прети опасност; и да међу пријатељима нема обзира материјалне врсте, јер пријатељи не могу позајмити ништа један другом зато што је међу њима све заједничко. - Истина, Грци су и овде постављали своју познату љубав за меру у свачем, говорећи да и пријатеља треба само толико волети као да ћеш га сутра мрзети, а треба га мрзети као да ћемо га сутра волети. - Ово није сметало да Грци дадну пуно примера идеалног пријатељства. Познато је завештање једног убогог Коринћанина двојици својих пријатеља који су били богати: „Завештавам свом пријатељу Аретију да храни моју мајку док је жива, а пријатељу Харискену да уда моју ћерку, пошто јој дадне најбољи мираз који могне; а који од њих двојице мојих пријатеља преживи другога, нека наследи и његово имање&quot;. Оваква грчка завештања, тако чудна за нас данас, сматрана су онда као логична и свештена ствар пријатељства. I многи римски богаташи, велики и мали, остављали су своја имања већма пријатељима него родбини, а чак врло често и самом Цезару. Има људи који не могу ни да силно воле, ни да силно мрзе; то су онда опасни ситничари и убеђени циници. А пошто и за отворену љубав као и за отворену мржњу, треба храбрости, значи да човекова неспособност да неког воли или да неког мрзи, долази само из кукавиштва. Римски тиранин Сула је говорио за себе да нико није од њега био ни бољи пријатељ за своје пријатеље, ни страшнији према својим непријатељима; а те речи је дао тиранин да се напишу и у његовом гробу. Али Сула се овде варао у људској природи: човек је или створен да воли, или створен да мрзи, али никад није створен за обоје. Сула, развратник и крволок и распикућа, само је знао да мрзи, и успео је да постигне жалосну славу највећег од свих римских тирана. Јер тиранин не убија само људе, него и људска дела и људске идеале. Сула је најпре оборио законе, како би затим могао да поубија људе. Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни. Глуп човек се боји другог човека, и увек га мери смо по томе колико њему самом може бити опасан или користан; а уман човек мери другог човека независно од себе, и само по принципима, гледајући у њему општу човекову природу већма него појединачну личност, увек људство више него човека. Стога и велики људи не познају мале људе, грешећи у појединостима, нарочито у односу према себи самом. Такве заблуде се не догађају плићим и нижим људима, јер ови све добро мере пошто мере једино у односу према себи. Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилени црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота. Има читавих раса у којима нема примера пријатељства. Код примитивних људи постоје извесни обреди пријатељства, који су далеко од наше идеје о пријатељству. Такво је било гостољубље код старих Јевреја, или данас гостољубље код Бедуина. Гостољубивост је, уосталом, црта некултурних народа; културни народи су по природи искључиви у погледу породице и државе. За некултурне народе никад странац није сматран за непријатеља, осим ако је наоружан, а за културне је народе странац непријатељ или пријатељ без икакве везе да ли је наоружан. Европски народи не знају за гостопримство, или бар за гостољубље. Шпанци се хвале својим гостољубљем, али су њине куће затворене за сваког осим за најближе рођаке, и никакав странац не зна какав изгледа шпански тањир и виљушка. Стари су Јевреји били гостољубиви, али само међу собом; чак ни људе из Самарије нису примали у своју кућу и у своје друштво људи из Галилеја. Марија из Магдале, просувши уље на главу Христову, разбила је затим бочицу, а то је био знак да је гостољубље и пријатељство добило тиме свој крајњи израз. Међу племенима куд и данас пролазе каравани, гостопримство је само друштвени пропис и скоро верски обред. - Где има страха, нема пријатељства. Страх је особина дивљака и животиња јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>5tr7tixvhkk6k293qwnp3aik3cpt48c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147697</id>
      <parentid>147696</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:37:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен један део</comment>
      <origin>147697</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10672" sha1="8zbo661wnr6e7p7wre0dje622xzrlib" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
| 16.
|
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''16.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Пријатељство се зове љубав између човека и човека. Али постоји и пријатељство човека према гомили, држави, идеји, животињама. Тако исто постоји и непријатељство према свима овим предметима. Има људи који по свом инстинкту беже од гомиле, а то су мизантропи који су свагда егоисти, и тврдице, који су свагда кукавице. Има и људи рођених противника сваке организоване заједнице, и редовних односа међу људима, и они нагонски постају противници и државе која је највећа форма те заједнице. Затим постоје и људи који су рођени непријатељи сваке идеологије, и који никад не умеју бити религиозни, јер је религија највећа идеологија. Зато нису ни социјални ни национални. Најзад, има људи који не воле животиње, и не могу чак ни да их трпе у својој близини. Значи: љубав и мржња, обе су увек свеобимне и апсолутне.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одиста, кад би се пријатељство односило само на људе, живот би био горак, тескобан, и пун разочарења; али срећом што има људи који воле идеје, са истом страшћу као што други воле људе и жене. Затим, срећом, што има и људи који уживају у лепим стварима, колико други уживају у идејама и људима. Они тим стварима оките своју кућу, и обогате свој живот, налазећи често пута њихово друштво за потпуно довољно. Нарочито је велика срећа оних људи који знају да воле лепе и племените животиње. Шопенхауер је говорио да је омрзнуо људе откад је познао животиње. — Али је, несумњиво, ипак пријатељство човек за човека најдубља веза и најлепше осећање. Зато су стари атински мудраци говорили да пријатељ треба да пази и прислушкује чак по улицама градским шта свет говори о његовим пријатељима, да би неопрезног пријатеља учинио пажљивим ако му прети опасност; и да међу пријатељима нема обзира материјалне врсте, јер пријатељи не могу позајмити ништа један другом зато што је међу њима све заједничко. — Истина, Грци су и овде постављали своју познату љубав за меру у свачем, говорећи да и пријатеља треба само толико волети као да ћеш га сутра мрзети, а треба га мрзети као да ћемо га сутра волети. — Ово није сметало да Грци дадну пуно примера идеалног пријатељства. Познато је завештање једног убогог Коринћанина двојици својих пријатеља који су били богати: „Завештавам свом пријатељу Аретију да храни моју мајку док је жива, а пријатељу Хариксену да уда моју ћерку, пошто јој дадне најбољи мираз који могне; а који од њих двојице мојих пријатеља преживи другога, нека наследи и његово имање.” Оваква грчка завештања, тако чудна за нас данас, сматрана су онда као логична и свештена ствар пријатељства. И многи римски богаташи, велики и мали, остављали су своја имања већма пријатељима, него родбини, а чак врло често и самом цезару.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који не могу ни да силно воле, ни да силно мрзе; то су онда опасни ситничари и убеђени циници. А пошто и за отворену љубав као и за отворену мржњу, треба храбрости, значи да човекова неспособност да неког воли или да неког мрзи, долази само из кукавиштва. Римски тиранин Сула је говорио за себе да нико није од њега био ни бољи пријатељ за своје пријатеље, ни страшнији према својим непријатељима; а те речи је дао тиранин да се напишу и на његовом гробу. Али Сула се овде варао у људској природи: човек је или створен да воли, или створен да мрзи, али никад није створен за обоје. Сула, развратник и крволок и распикућа, само је знао да мрзи, и успео је да постигне жалосну славу највећег од свих римских тирана. Јер тиранин не убија само људе, него и људска дела и људске идеале. Сула је најпре оборио законе, како би затим могао да поубија људе.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни. Глуп човек се боји другог човека, и увек га мери смо по томе колико њему самом може бити опасан или користан; а уман човек мери другог човека независно од себе, и само по принципима, гледајући у њему општу човекову природу већма него појединачну личност, увек људство више него човека. Стога и велики људи не познају мале људе, грешећи у појединостима, нарочито у односу према себи самом. Такве заблуде се не догађају плићим и нижим људима, јер ови све добро мере пошто мере једино у односу према себи. Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилени црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота. Има читавих раса у којима нема примера пријатељства. Код примитивних људи постоје извесни обреди пријатељства, који су далеко од наше идеје о пријатељству. Такво је било гостољубље код старих Јевреја, или данас гостољубље код Бедуина. Гостољубивост је, уосталом, црта некултурних народа; културни народи су по природи искључиви у погледу породице и државе. За некултурне народе никад странац није сматран за непријатеља, осим ако је наоружан, а за културне је народе странац непријатељ или пријатељ без икакве везе да ли је наоружан. Европски народи не знају за гостопримство, или бар за гостољубље. Шпанци се хвале својим гостољубљем, али су њине куће затворене за сваког осим за најближе рођаке, и никакав странац не зна какав изгледа шпански тањир и виљушка. Стари су Јевреји били гостољубиви, али само међу собом; чак ни људе из Самарије нису примали у своју кућу и у своје друштво људи из Галилеја. Марија из Магдале, просувши уље на главу Христову, разбила је затим бочицу, а то је био знак да је гостољубље и пријатељство добило тиме свој крајњи израз. Међу племенима куд и данас пролазе каравани, гостопримство је само друштвени пропис и скоро верски обред. - Где има страха, нема пријатељства. Страх је особина дивљака и животиња јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>8zbo661wnr6e7p7wre0dje622xzrlib</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147698</id>
      <parentid>147697</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:47:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен остатак и уређено</comment>
      <origin>147698</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10767" sha1="0fohmafyb6c8plsj3efwp0gub4fvr6y" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
| 16.
|
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''16.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Пријатељство се зове љубав између човека и човека. Али постоји и пријатељство човека према гомили, држави, идеји, животињама. Тако исто постоји и непријатељство према свима овим предметима. Има људи који по свом инстинкту беже од гомиле, а то су мизантропи који су свагда егоисти, и тврдице, који су свагда кукавице. Има и људи рођених противника сваке организоване заједнице, и редовних односа међу људима, и они нагонски постају противници и државе која је највећа форма те заједнице. Затим постоје и људи који су рођени непријатељи сваке идеологије, и који никад не умеју бити религиозни, јер је религија највећа идеологија. Зато нису ни социјални ни национални. Најзад, има људи који не воле животиње, и не могу чак ни да их трпе у својој близини. Значи: љубав и мржња, обе су увек свеобимне и апсолутне.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одиста, кад би се пријатељство односило само на људе, живот би био горак, тескобан, и пун разочарења; али срећом што има људи који воле идеје, са истом страшћу као што други воле људе и жене. Затим, срећом, што има и људи који уживају у лепим стварима, колико други уживају у идејама и људима. Они тим стварима оките своју кућу, и обогате свој живот, налазећи често пута њихово друштво за потпуно довољно. Нарочито је велика срећа оних људи који знају да воле лепе и племените животиње. Шопенхауер је говорио да је омрзнуо људе откад је познао животиње. — Али је, несумњиво, ипак пријатељство човек за човека најдубља веза и најлепше осећање. Зато су стари атински мудраци говорили да пријатељ треба да пази и прислушкује чак по улицама градским шта свет говори о његовим пријатељима, да би неопрезног пријатеља учинио пажљивим ако му прети опасност; и да међу пријатељима нема обзира материјалне врсте, јер пријатељи не могу позајмити ништа један другом зато што је међу њима све заједничко. — Истина, Грци су и овде постављали своју познату љубав за меру у свачем, говорећи да и пријатеља треба само толико волети као да ћеш га сутра мрзети, а треба га мрзети као да ћемо га сутра волети. — Ово није сметало да Грци дадну пуно примера идеалног пријатељства. Познато је завештање једног убогог Коринћанина двојици својих пријатеља који су били богати: „Завештавам свом пријатељу Аретију да храни моју мајку док је жива, а пријатељу Хариксену да уда моју ћерку, пошто јој дадне најбољи мираз који могне; а који од њих двојице мојих пријатеља преживи другога, нека наследи и његово имање.” Оваква грчка завештања, тако чудна за нас данас, сматрана су онда као логична и свештена ствар пријатељства. И многи римски богаташи, велики и мали, остављали су своја имања већма пријатељима, него родбини, а чак врло често и самом цезару.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који не могу ни да силно воле, ни да силно мрзе; то су онда опасни ситничари и убеђени циници. А пошто и за отворену љубав као и за отворену мржњу, треба храбрости, значи да човекова неспособност да неког воли или да неког мрзи, долази само из кукавиштва. Римски тиранин Сула је говорио за себе да нико није од њега био ни бољи пријатељ за своје пријатеље, ни страшнији према својим непријатељима; а те речи је дао тиранин да се напишу и на његовом гробу. Али Сула се овде варао у људској природи: човек је или створен да воли, или створен да мрзи, али никад није створен за обоје. Сула, развратник и крволок и распикућа, само је знао да мрзи, и успео је да постигне жалосну славу највећег од свих римских тирана. Јер тиранин не убија само људе, него и људска дела и људске идеале. Сула је најпре оборио законе, како би затим могао да поубија људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни. Глуп човек се боји другог човека, и увек га мери смо по томе колико њему самом може бити опасан или користан; а уман човек мери другог човека независно од себе, и само по принципима, гледајући у њему општу човекову природу већма него појединачну личност, увек људство више него човека. С тога и велики људи не познају мале људе, грешећи у појединостима, нарочито у односу према себи самом. Такве заблуде се не догађају плићим и нижим људима, јер ови све добро мере, пошто мере једино у односу према себи. Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилен црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има читавих раса у којима нема примера пријатељства. Код примитивних људи постоје извесни обреди пријатељства, који су далеко од наше идеје о пријатељству. Тако је било гостољубље код старих Јевреја, или данас гостољубље код Бедуина. Гостољубивост је, уосталом, црта некултурних народа; културни народи су по природи искључиви у погледу породице и државе. За некултурне народе никад странац није сматран за непријатеља, осим ако је наоружан, а за културне је народе странац непријатељ или пријатељ без икакве везе да ли је наоружан. Европски народи не знају за гостопримство, или бар за гостољубље. Шпанци се хвале својим гостољубљем, али су њине куће затворене за сваког осим за најближе рођаке, и никакав странац не зна какав изгледа шпански тањир и виљушка. Стари су Јевреји били гостољубиви, али само међу собом; чак ни људе из Самарије нису примали у своју кућу и у своје друштво људи из Галилеје. Марија из Магдале, просувши уље на главу Христову, разбила је затим бочицу, а то је био знак да је гостољубље и пријатељство добило тиме свој крајњи израз. Међу племенима куд и данас пролазе каравани, гостопримство је само друштвени пропис и скоро верски обред. — Где има страха нема пријатељства. Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0fohmafyb6c8plsj3efwp0gub4fvr6y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147703</id>
      <parentid>147698</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:51:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)]] на [[Благо Цара Радована/О пријатељству/16.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147698</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10767" sha1="0fohmafyb6c8plsj3efwp0gub4fvr6y" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О пријатељству'''
| [[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]
| 16.
|
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''16.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Пријатељство се зове љубав између човека и човека. Али постоји и пријатељство човека према гомили, држави, идеји, животињама. Тако исто постоји и непријатељство према свима овим предметима. Има људи који по свом инстинкту беже од гомиле, а то су мизантропи који су свагда егоисти, и тврдице, који су свагда кукавице. Има и људи рођених противника сваке организоване заједнице, и редовних односа међу људима, и они нагонски постају противници и државе која је највећа форма те заједнице. Затим постоје и људи који су рођени непријатељи сваке идеологије, и који никад не умеју бити религиозни, јер је религија највећа идеологија. Зато нису ни социјални ни национални. Најзад, има људи који не воле животиње, и не могу чак ни да их трпе у својој близини. Значи: љубав и мржња, обе су увек свеобимне и апсолутне.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одиста, кад би се пријатељство односило само на људе, живот би био горак, тескобан, и пун разочарења; али срећом што има људи који воле идеје, са истом страшћу као што други воле људе и жене. Затим, срећом, што има и људи који уживају у лепим стварима, колико други уживају у идејама и људима. Они тим стварима оките своју кућу, и обогате свој живот, налазећи често пута њихово друштво за потпуно довољно. Нарочито је велика срећа оних људи који знају да воле лепе и племените животиње. Шопенхауер је говорио да је омрзнуо људе откад је познао животиње. — Али је, несумњиво, ипак пријатељство човек за човека најдубља веза и најлепше осећање. Зато су стари атински мудраци говорили да пријатељ треба да пази и прислушкује чак по улицама градским шта свет говори о његовим пријатељима, да би неопрезног пријатеља учинио пажљивим ако му прети опасност; и да међу пријатељима нема обзира материјалне врсте, јер пријатељи не могу позајмити ништа један другом зато што је међу њима све заједничко. — Истина, Грци су и овде постављали своју познату љубав за меру у свачем, говорећи да и пријатеља треба само толико волети као да ћеш га сутра мрзети, а треба га мрзети као да ћемо га сутра волети. — Ово није сметало да Грци дадну пуно примера идеалног пријатељства. Познато је завештање једног убогог Коринћанина двојици својих пријатеља који су били богати: „Завештавам свом пријатељу Аретију да храни моју мајку док је жива, а пријатељу Хариксену да уда моју ћерку, пошто јој дадне најбољи мираз који могне; а који од њих двојице мојих пријатеља преживи другога, нека наследи и његово имање.” Оваква грчка завештања, тако чудна за нас данас, сматрана су онда као логична и свештена ствар пријатељства. И многи римски богаташи, велики и мали, остављали су своја имања већма пријатељима, него родбини, а чак врло често и самом цезару.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који не могу ни да силно воле, ни да силно мрзе; то су онда опасни ситничари и убеђени циници. А пошто и за отворену љубав као и за отворену мржњу, треба храбрости, значи да човекова неспособност да неког воли или да неког мрзи, долази само из кукавиштва. Римски тиранин Сула је говорио за себе да нико није од њега био ни бољи пријатељ за своје пријатеље, ни страшнији према својим непријатељима; а те речи је дао тиранин да се напишу и на његовом гробу. Али Сула се овде варао у људској природи: човек је или створен да воли, или створен да мрзи, али никад није створен за обоје. Сула, развратник и крволок и распикућа, само је знао да мрзи, и успео је да постигне жалосну славу највећег од свих римских тирана. Јер тиранин не убија само људе, него и људска дела и људске идеале. Сула је најпре оборио законе, како би затим могао да поубија људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Глупаци су по правилу лукави, а умни су по правилу наивни и лаковерни. Глуп човек се боји другог човека, и увек га мери смо по томе колико њему самом може бити опасан или користан; а уман човек мери другог човека независно од себе, и само по принципима, гледајући у њему општу човекову природу већма него појединачну личност, увек људство више него човека. С тога и велики људи не познају мале људе, грешећи у појединостима, нарочито у односу према себи самом. Такве заблуде се не догађају плићим и нижим људима, јер ови све добро мере, пошто мере једино у односу према себи. Мали човек живи у својој глупости безбрижно и спокојно, као свилен црв у својој сјајној чаури. Само велики људи имају велика разочарења; и најчешће су несрећни зато што принципе живота свагда стављају изнад случајности живота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има читавих раса у којима нема примера пријатељства. Код примитивних људи постоје извесни обреди пријатељства, који су далеко од наше идеје о пријатељству. Тако је било гостољубље код старих Јевреја, или данас гостољубље код Бедуина. Гостољубивост је, уосталом, црта некултурних народа; културни народи су по природи искључиви у погледу породице и државе. За некултурне народе никад странац није сматран за непријатеља, осим ако је наоружан, а за културне је народе странац непријатељ или пријатељ без икакве везе да ли је наоружан. Европски народи не знају за гостопримство, или бар за гостољубље. Шпанци се хвале својим гостољубљем, али су њине куће затворене за сваког осим за најближе рођаке, и никакав странац не зна какав изгледа шпански тањир и виљушка. Стари су Јевреји били гостољубиви, али само међу собом; чак ни људе из Самарије нису примали у своју кућу и у своје друштво људи из Галилеје. Марија из Магдале, просувши уље на главу Христову, разбила је затим бочицу, а то је био знак да је гостољубље и пријатељство добило тиме свој крајњи израз. Међу племенима куд и данас пролазе каравани, гостопримство је само друштвени пропис и скоро верски обред. — Где има страха нема пријатељства. Страх је особина дивљака и животиња, јер они немају презирање смрти, него имају само слепило и за смрт и за живот. Све врлине, па и храброст, јесу плод цивилизације.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0fohmafyb6c8plsj3efwp0gub4fvr6y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>147657</id>
      <parentid>147651</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:12:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147657</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9671" sha1="my5znqt0e7lxhvzdqiyqzi9pasuwz6b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>my5znqt0e7lxhvzdqiyqzi9pasuwz6b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147672</id>
      <parentid>147657</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T15:52:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>147672</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9648" sha1="hjna65scsnnf5uaoxyy1pfwtfyvqipf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hjna65scsnnf5uaoxyy1pfwtfyvqipf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147678</id>
      <parentid>147672</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T16:23:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>147678</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9544" sha1="5rczcxfuiwfdx55hxfvxj65xgpc44e4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>5rczcxfuiwfdx55hxfvxj65xgpc44e4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147686</id>
      <parentid>147678</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T10:47:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147686</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9521" sha1="hfohk9spqtjua5f5k2w5n628cnt1k60" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hfohk9spqtjua5f5k2w5n628cnt1k60</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147691</id>
      <parentid>147686</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:05:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147691</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9498" sha1="inws6x15n7le849x8dadoe7tgx7xnzr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>inws6x15n7le849x8dadoe7tgx7xnzr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147702</id>
      <parentid>147691</parentid>
      <timestamp>2026-10-14T11:51:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147702</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9475" sha1="ssyfcqjdietl3d0f8k87sz9l0hmo5p1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пријатељству/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ssyfcqjdietl3d0f8k87sz9l0hmo5p1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бакоња фра Брне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>19671</id>
    <revision>
      <id>147683</id>
      <parentid>146960</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T23:09:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Обрисао редни број првог поглавља из везе у заглављу.</comment>
      <origin>147683</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1555" sha1="j8l9o7p6uh6zeudmudn1y2ctaqv64zz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]]
| [[Бакоња фра Брне]]
|
|
| Садржај
| [[Бакоња фра Брне/I|-{СВЕТА ЛОЗА}-]]
}}


&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
-{I}- [[Бакоња фра Брне/I|СВЕТА ЛОЗА]]&lt;br&gt;
-{II}- [[Бакоња фра Брне/II|КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ]]&lt;br&gt;
-{III}- [[Бакоња фра Брне/III|ИЗБОР]]&lt;br&gt;
-{IV}- [[Бакоња фра Брне/IV|УВОД У НОВИ ЖИВОТ]]&lt;br&gt;
-{V}- [[Бакоња фра Брне/V|ПРВИ ДОГАЂАЈ]]&lt;br&gt;
-{VI}- [[Бакоња фра Брне/VI|ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ]]&lt;br&gt;
-{VII}- [[Бакоња фра Брне/VII|ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ]]&lt;br&gt;
-{VIII}- [[Бакоња фра Брне/VIII|УЖАС]]&lt;br&gt;
-{IX}- [[Бакоња фра Брне/IX|МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ]]&lt;br&gt;
-{X}- [[Бакоња фра Брне/X|КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ]]&lt;br&gt;
-{XI}- [[Бакоња фра Брне/XI|ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ]]&lt;br&gt;
-{XII}- [[Бакоња фра Брне/XII|ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}}

== Извор ==
* [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне]

[[Категорија:Бакоња Фра Брне]]</text>
      <sha1>j8l9o7p6uh6zeudmudn1y2ctaqv64zz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59899</id>
    <revision>
      <id>147662</id>
      <parentid>138687</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:21:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147662</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9307" sha1="tqkm5c9nnrqrjvudxy0h9p0kmz3edxt" xml:space="preserve">Само песник ствара, јер само он мисли да би измислио.
Ко је год нешто створио, он је био песник. Јер све ново што је поникло, поникло је из поменуте недокучне тајне стварања: из нечег нереалног које је извор свег реалног. Песник је свагда и непомирљиво идеалист, јер све гледа кроз идеал, то јест кроз призму савршенства. То не значи да песник нема осећања стварности, могућности и немогућности; песници су, напротив, једини људи који гледају на стварност помичући је увек до њених крајњих граница усавршења. Он је суперреалан, онај који међу људима види реалност јасније него ико други, јер је једини он види у њеној непотпуности и недовршености. Он најтачније зна одакле треба да се довеже конац
којим се иде од данашње непотпуне стварности до њеног сутрашњег усавршења. Само обични људи виде онолико колико постоји; творци виде и оно што не постоји данас, а што може постојати сутра, јер иначе не би били творци. Реалисти нису ништа створили, него су само примењивали туђе стварање; а кад год су се одмакли од туђег узора, они су само кварили. У парадоксу речено: утописти више вреде него реалисти, јер је много пута једна утопија само зачетак једне истине; утопија, то је једна идеја у њеном првом заметку. Песник мисли подсвесно; он је једини сасвим интуитиван, и није измислица кад се каже како он има једно чуло више него други људи. Јер стварно, и оно што не постоји, они виде у облику као да постоји. За све друге људе један комад белог мрамора, јесте само један комад белог камена, а за њега је у том хладном предмету затворена једна богиња или једна сотона, који траже само руку скулптора да те замисли пусти из њиховог каменог заточења у живот и у обожавање. На белом листу хартије, на којем за сео свет нема ничег написаног, за човека који се зове Данте или Шекспир, на том празном простору, затрепере истог часа речи најлепше које су речене после речи божјих.
Песник је тумач божанства, јер је божанство слика човековог идеала. Тај идеал је песник био некад изразио у виду предмета, или доцније у виду човека, сликајући свог бога увек према развитку своје културне историје. Бог просвећених народа има све мудрости и врлине које човек у свом сну о идеалу сматра за највише. - Пошто песниково дело свагда говори само о највећим вредностима, и говори и усхићењем и вером, он је тумач божанства, онако како то у две речи каже Платон. Има и философа који су веровали да је космос могао постати без учешћа божјег, што би могло значити да је могао постати и без његове воље, и против његове воље, по једном закону чисто механичком, који је сам себи довољан. Али ја не познајем ниједног песника који је био безбожан, и веровао да је грађевина постала без грађевинара. Никад ниједан песник није опустошио свемир, ни оставио просторе без великог божанског даха који избија из свих ствари. Песник је религиозан, јер су песници и измислили религију. Да Бог није чак ни створио свет и човека по свом образу, него да је човек направио Бога по свом идеалу, песнику би и то било довољно да буде побожан: он би ничице пао пред лепотом таквог човековог дела које превазилази све друге лепоте на свету. И зато, песник и кад сумња, он верује; јер је сумња један осећај, а не мисао. - Ни атеизам није право одсуство религије, то је индиферентност. Песници су баш, напротив, најпобожнији међу људима. Сви антички и грчки песници били су побожни, јер нису никад видели човека друкче него у вези са божанством. Хомер и Хесиод били су прави хијерофанти, а ''Илијада'' једног и ''Теогонија'' другог, биле су највеће религиозне књиге. Тако је било и са латинским песницима. Кад се за време последњих латинских краљева и почетком републике водила борба у Риму да народ не прими грчки Олимп, и не призна грчка божанства и за своје небо, онда су то радили само свештеници и политичари. Али доцније, чак и у цезарско доба, било је у народу латинском много присталица да се римска вера поново врати свом примитивном националном култу из времена Ромула и Нуме, значи пољским и планинским божанствима старих Латина. Тада су први поборници овог повратка били песници Вергилије, Хорације и Овидије. Енејида је била подједнако религиозно и национално дело. - Такав је побожан песник био доцније и Данте. Његова ''Божанствена комедија'' је једно дело које је утицало на религиозност католичког света можда мало мање него еванђеље.
Песник безбожан не да се ни замислити. Есхил је ратовао против божанства, али једног божанства конвенционалног, које није потекло из моралног идеала, него из шарене бајке; борио се против Хомерових богова који су претворили били Олимп у легло својих порока, и у тврђаву против свих идеала човекових. Песник Есхил, међутим, веровао је у једно ново божанство, пријатељство према људима: у Прометеја, распетог на Кавказу, претечу Христовог, распетог на Голготи...
Песник је први објавио Бога. Идеја о божанству јавила се, извесно, у својој чистоти и величини само кроз уметност: чим је примитиван човек почео да ствара, он је добио идеју о стварању; а видећи себе као творца свих других ствари, питајући се откуд и све друго око њега. Само тако мерећи своја дела са делима тог непознатог градитеља, добио је појам о његовој свемоћи, свезнању, свеумењу.</text>
      <sha1>tqkm5c9nnrqrjvudxy0h9p0kmz3edxt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59900</id>
    <revision>
      <id>147663</id>
      <parentid>138688</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:21:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147663</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11280" sha1="7wa39wqkchromvp3mpdq21j9afzrft4" xml:space="preserve">Најизразитији и најпотпунији тип једне расе, то је песник. Он је мерило расног генија, сензибилитета, идеологије. Као што песник увек стоји на раскршћу између два доба, он стоји увек и на раскршћу између два народа. То је сунчани сат на којем сама сунчева луча црта своје путеве у васиони; и песник је есенција расе, као што је можда и њен крајњи мотив. Зато је песник непобитно и фатално највећи патриота. Било је и великих писаца који су били кивни на своју отаџбину, и то изражавали често безобзирно и горко. Данте се потписивао: „Фирентинац по рођењу али не по моралу&quot;. Шопенхауер се горко и отворено кајао за своје немачко порекло.
Ниче је говорио да се стиди што је Немац. Бајрон је напустио Енглеску с огорчењем и заклео се да се у њу никад неће вратити. Русо се формално одрекао своје Женеве, а Жозеф де Местр и Стендал су писали рђаво о својој Француској. Баш најбољи патриоти говоре често о својој земљи с оваквом дубоком горчином, зато што је њихов идеал о отаџбини виши него отаџбина њиховог времена, а нарочито него њихови савременици. Они који се хвале, или су незналице, или лажови, или циници. Хтети све савршено, то је највеће осећање љубави.
Први просвећени човек је био највећи патриота. Отаџбина, то је савест друштва. Осећање љубави почиње с родитељима, наставља одмах с отаџбином, и свршава, тек на трећем месту, у љубави за жену. - Песник је зато увек огледало своје расе. Еуклид и Хипократ су могли бити научници ма којег народа у културној историји старог доба; а Галилеј је могао лако бити и сународник Архимедов. Међутим, Софокле је могао бити песник само грчки, а не ни персијски, ни египатски. Тако исто је Данте могао бити само песник хришћанске религије и латинске расе, и песник католичке Италије тринаестог века. Тринаестог, јер је песник огледало не само своје
расе него и свог времена: идеала једне генерације. Тако је Тасо био песник једног колена, а Ариосто једног другог колена, ма колико било кратко доба које је раздвајало периоде ренесансе и реформе. Између Дантеа и Петрарке има растојање од четрдесет година, а то се већ види и по њиховим делима. Између Корнеја и Расина има иста разлика у годинама: као шездесет према двадесет шест, што се и овде добро види по њиховој естетици и њиховој фактури. 
Песник је најчистија груда своје земље. Обичном човеку може отаџбина изгледати једна предрасуда историје. Одиста, земља коју називамо отаџбином може данас бити малена, а
сутра велика; данас на северу, а сутра на југу; данас једнорасна, а сутра састављена од више расе; значи, нешто што не представља ни једно исто земљиште, ни исту климу, ни исту
крв. За време Тукидида, Грци су сматрали својом отацбином само сваки своју покрајину са једним главним божанством, а не целу Хеладу, ни сва грчка божанства. Али предмет човекове љубави за отаџбину који се мењао с временом по форми, ипак се није мењао по суштини; и та љубав је стара колико и историја човекова. То је осећање стечено у првој заједници срећа и несрећа једне групе људства: у сигурности код куће, у страху од непријатеља споља. Језик и традиције заједничке, само су еманација једног вишег мотива: мрачне човекове љубави за тло које га је хранило одмах после мајчиног млека. Једно од најстаријих грчких божанстава била је Геа, што значи земља која рађа; а једно од највећих божанстава, богиња Деметра, била је божанство земљиног плода, са светилиштем у Елеусини, која је постала центром грчког света. Тако
је осећање за домаће тло постало мрачним атавизмом, и јачим од свег нашег унутрашњег живота. За племенитог човека љубав према земљи превазилази љубав према породици.
Већи му је бол кад непријатељ загази у његову земљу, него кад негде на граници потуче војску. Ми волимо своју земљу и кад не волимо своје суграђане; и ми волимо свој родни град и онда кад нас прогна из себе, као што је био случај Овидија и Дантеа. Човек се после свих неправди враћа у своју отаџбину кад је у опасности, да јој ипак помогне, као Аристид што се кришом вратио из прогонства да се бори у битки код Саламине; или као Платон што се вратио, да би учио своје
суграђане како да управљају својом државом. - Најпросвећенији човек није неминовно и највећи патриота, али је највећи патриота неоспорно онај човек који је најдубљи; значи најдушевнији, и значи најраснији. А то је увек песник. Он је то и онда кад није највећи војник. Било је рђавих војника међу песницима, јер се помињу Архилох и Хорације; али је било и хероја као што су били Есхил, Сервантес, Камоинш, и стотину других пре и после њих. Есхил је један од највећих хероја са Саламине, а у Атини на сликама су представљали Есхила како је правио чуда од јунаштва и у битки на Маратону. - Јунаштво је често ствар грубе и тврде воље, наслеђе, васпитање, лична сујета, патолошко крволоштво, љубав за физичку победу човека над човеком, жеђ за славом или за
осветом, чак и страст за један страшан лов. Али песник који би био кукавица, не да се ни замислити. Хорације је сам говорио да је бацио штит у једној битки и побегао из борбе;
међутим, зна се добро да је код Филипа био храбар војник. И песник Овидије се код Филипа борио храбро на страни републиканаца Брута и Касија. Бајрон је ишао да се мачем бори за ослобођење Грчке, а и Пушкин и ЈБермонтов су погинули на двобојима. Немачки песник Гете, присуствујући битки на Валми, шетао се пољем, које су засипали топовски меци, да би окушао снагу својих нерава, а у истом рату је Шатобријан, бретонски војник, био озбиљно рањен. И сам Данте је у два маха био флорентински војник. Све ово доказује исто крвно порекло хероја и песника. - Међутим, хероизам није само пред животом: има свакодневних моралних храбрости које су страшније и лепше неголи и физичка храброст на бојном пољу. Оно што понекад нема песник од хероја (снагу воље), то има херој од песника (идеал). Херој и песник, то су два близанца и два најсавршенија узора људског соја. 
Не да се замислити истински уметник који није дубоко частан човек. Поштење уметниково је једна главна основа његовог дела. Шарлатан, то је уметник без поштења. Може неко бити рђав кројач, или рђав војник, па ипак бити поштен човек. Али рђав писац није само човек који рђаво пише, него је још рђав и непотпун у многим стварима, а најчешће покварен и зао човек. Сви лоши писци су били неваљали људи. Ја сам их познавао много таквих.</text>
      <sha1>7wa39wqkchromvp3mpdq21j9afzrft4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59901</id>
    <revision>
      <id>147664</id>
      <parentid>138689</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:22:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147664</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6265" sha1="i5eocmgce93mgs0exygh2b0gzkpstst" xml:space="preserve">Кад једно осећање постаје поезија, и кад се јави искра творачка? Ко би на то могао одговорити, кад знамо да је тајна уметникова велика као и тајна божја. Мени се ипак чини да се та искра јавља у судару двеју супротности, у додиру двају полова, На пример, у осећању трагичног, а то је када идеја о вечности стане насупрот идеји о смрти. Затим, та искра избија у осећању љубави, а то је у спајању двеју душа или двају тела. Или, најзад, у осећању идеала: када инстинктивна љубав човекова за себе треба да се жртвује у свесној љубави за другог. И тако даље. Искра поезије избија, дакле, равно из оне тачке где су се таква два противна правца укрстила - Човек је утолико дубљи, уколико има више оваквих сукоба у његовој души. А ако томе зна и да дадне уметнички израз, да један моменат уопште и направи свеобимним људским фатумом, онда тај човек постаје песник. Велики број људи живе без оваквих унутрашњих потреса, или су ти потреси код њих сасвим епидермички; а то је онда гомила обичних људи, непотпуних, недовршених и плитких. Овакав човек, и кад је у стању да нешто осети, он није у стању да том осећању дадне место ни цену. За ситне људе је све ситно, а за велике духове нема ситнице; јер велики духови виде све у недељивости. Ситница је за њих само део нечег безмерног. Велики духови су као дубоке планине из којих се понова сваки ехо враћа стократан. Један шпански мислилац каже на једном месту: „За разочараног философа нема ничег новог под сунцем, али за песника илузионисту све је ново у сваком тренутку&quot;. А илузија, то је највећи фактор стварања. - Илузија о животу, то је читав оптимизам космички. Зато је оптимизам одлика младости, а песник је увек млад, често и увек дете. Све философке школе, кад су биле силне и младе, биле су оптимистичне: и Платонова академија, и Зенонов стоицизам, и Александријска школа. Платонизам је постао скептичким тек са Карнеадом, значи тек у доба пропадања. И две најснажније расе европске дале су две моћне струје философског оптимивма: Француска са Декартом и Малбранцем, и Немачка са Лајбницом. Немци су постали песимисти у философији тек са Шопенхауером, а то значи кад су били изгубили веру у своју државу и љубав за своју нацију. Тако је некад и скептичка философија Пиронова у старој Грчкој избила наскоро после пропасти код Херонеје, и за време националног помрачења. 
Оптимиста изгледа лакоуман и без јасне идеје шта може и шта хоће; а песимиста изгледа дивљи страдајући од жеља великих и несразмерних, али зна шта хоће и уме да мери шта може. Међутим, оптимиста ствара, јер у све верује, а песимиста задржава стварање и сам себе искључује из покрета. Први је позитиван и користан, а други негативан и разоран. Било је великих песимиста међу песницима, као Леопарди и
Алфред де Вињи; а било је чак и великих песимистичких религија, као будизам. Али најсилнији народи нису знали за
песимизам. Велтшмерц или ''mal de vivre'', јесте једно ново људско осећање. Међу старинским песницима није било песимиста. - Песник је природно оптимиста, јер је он једини стваралачка сила, и јер нешто хоће до крајњих граница. Зато је он у сталном сукобу поменутих двеју супротности, и у сталном додиру двају поменутих полова. Зато је свако његово осећање једна искра зачећа. 
Треба волети човечанство само због неколико великих људи које дадне с времена на време. Ја не знам шта је Бог, али велики човек даје ми идеју о томе. Стари Грци су имали реч ημιφεοι, што значи људи-богови. Тај исти народ је распео критичара Зоила што је напао песника Хомера.</text>
      <sha1>i5eocmgce93mgs0exygh2b0gzkpstst</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59902</id>
    <revision>
      <id>147665</id>
      <parentid>138690</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:22:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147665</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12391" sha1="cdrnznhqopp4e2jfjddhkioqe7wiqvk" xml:space="preserve">О песницима се могу рећи или само обичне ствари, или само необичне заблуде; зато ко о њима не каже ово прво, у опасности је да каже ово друго. Јер је уметност најискључивија творевина људског генија, пошто за њу ниједна дефиниција није добра ни довољно тачна. А тако исто и никакво тумачење за њу није потребно. Није могуће ништа тумачити што се тумачењем не даје преправити или поправити. Лепота и божанство се не дају изразити речима; покушајте то па ћете видети колико је велико сиромаштво људског говора. Једини песник успе да нађе речи и да се приближи тим неприступачним и неизрецивим величинама. Треба одиста невероватна смелост онима који се умешају између песника и тих извора његове инспирације. Стари Грци нису за уметност ни имали критичаре него само памфлетисте; а зна се да су имали историју књижевности још у старо време. Имали су и уџбенике о законима естетике. Поликлетов канон је била књига које су се држали они који су учили скулптуру само
по школама; али у атељеу самог Поликлета су, извесно, учили без те књиге. Јер се уметност учи од уметника, а не од критичара, који увек истиче себе више него уметника. Скулптура се учи од скулптора, сликарство од сликара, а техника поезије се учи само из песничких дела. Уметност се не даје објаснити него само осетити. У томе је она супериорнија од свих творевина људског генија. Једино се она позива на
форме мисли које нису опште и свачије, него привилегија извесних природа које су затворене у себе и у своју тајну. 
Сви су људи способни бар за једну од многих грана науке, али су за уметност способни само изабрани духови и нарочити сензибилитети. Има велики број људи који би радије вукли лађе, него читали песме, или посматрали слике. Аристотелов ученик, Александар, није се одвајао од Илијаде, али сам признаје да је из тог епоса учио стратегију, а не сублимну лепоту песничке визије. Било је великих научника и војсковођа који су или сами писали песме, или са страшћу читали туђа песничка дела. Између великих људи има један афинитет који показује да људски геније излази из једног истог извора, и да се велики људи увек сретну у највишим висинама. Тако кад један песник постане одиста велик, он постане философ; а чим један философ постане одиста велик, он постане песник. Међутим, укус за лепоту је донекле урођен свима људима. Примитивни човек је почео да прави уметничке шаре и фигуре на зидовима своје пећине и пре него што је знао да броји, и пре него што је знао да говори. Можда је и певао мелодије, пре него што је изговорио и прву фразу. Али ко нема такво урођено уметничко осећање, узалуд му је тумачити ствар лепоте. Тумачења лепоте нису учинила друго него да се укуси нивелишу, и да људи пођу за једном општом формулом лепоте више него за својим сопственим осећањем: више за туђим речима, него за својим очима. 
И заиста, укуси су најзад постали више колективни него индивидуални, више сугерисани него инспирисани. Зато су на свима раскршћима историје постојали заједнички укуси у великој групи културних народа, и на пољу различитих дела. Не само да су се посвећени људи једног истог доба подједнако дивили истом уметничком делу из поезије или музике, него су имали и исти начин говора, облачења, намештаја, плеса. Тај заједнички смисао ишао је понегде до готове формуле, која је увек била силнија од појединог човека. Разлике су постојале само у нијансама. Пред делима великих мајстора сви људи имају исте утиске, бар за све крупне одлике, а разликују се најчешће само у детаљима. То је као високо стабло палме која иде у висину док се не почне рачвати и гранати у своје лепезе на све стране. - Колективни укус диже се на тај начин до своје висине, али наједном престаје да буде једини и апсолутни вођ, него почне да се грана и рачва у индивидуалне укусе, који затим постају стварима срца и темперамента сваког појединца. Полазећи са места где се одвајамо од опште формуле, књишке и школске, ту већ настаје осећање личности, кад мање тумачимо и судимо, него што волимо и мрзимо. Одатле све гледамо кроз себе и за себе; и више није толико реч о уметничком делу, колико о нашој природи. Одатле већ делује нетрпељиви и непомирљиви лични укус, који је често урођен. На том делу линије тражимо у једној уметничкој ствари свој сопствени смисао за лепоту, за природу, за љубав, за срећу, за смрт. 
Види се из овог колико је критичар једно потпуно страно лице у стварима где престаје колективни, а почиње индивидуални укус и суђење. Ипак ће критика увек постојати, ако не као књижевност и уметност, а оно као наука. Критика, то је наука о човековом духу (као што је антропологија наука о човековом телу), али је критика наука само кад је у питању човек уметник. Предмет проучавања критичког, то су особине писца које су у вези с делом. Можда су то бескорисне дисертације за читаоца, а нарочито за писца, али ипак тесно везане за његово стварање. Критичар треба да пише само о добрим уметницима и добрим делима; а он је користан само кад хвали. О рђавим се писцима нема шта рећи, као ни о најбољим. 0 рђавим писцима пишу само рђави људи. - Критичара мрзе подједнако и рђави и добри уметници. Рђави писци се боје његовог знања, а добри писци се не боје његове памети, него његовог злог језика. 
Има, дакле, у сваком уметничком делу нешто апсолутно и опште, и нешто релативно и лично. У првом ми идемо за оним што смо научили а у другом за оним што смо сами осетили. Прво одговара укусу свих људи једног истог времена, а друго одговара личном темпераменту и раси. О првом се даје говорити с изгледом да и други поделе наше мишљење, али се о другом не даје говорити без опасности да увек дођемо у сукоб и с оним људима с којим смо иначе у свему другом потпуно сложни. Зато је посао критичара неблагодаран; и није чудо ако изазива злу крв када хоће да буде насилан. Критичари би били потребни само када би у књижевности плевили и рашчишћавали. Међутим, они одиста нису били у стању да шкоде ни најгорим писцима кад су писали противу њих, ни да ишта исправе и измене. Лажни писци пропадну једино пред равнодушношћу читалаца, а то је када су читаоци од њих књижевнији. - Не постоји у уметничком суђењу експеримент ни принцип, него осећање и каприс; нити се суди до краја методом и памећу, него темпераментом који није ни методичан ни паметан. Зато је критика непотребна. Један страни писац је рекао да песник увек говори о себи, а нама изгледа да говори о нама. Неоспорно, оно што ми нађемо на једној слици или у једној песми, као да је интимно наше, то је оно што је најлепше и најдубље за нас лично, и кад је најповршније за него другог. Због тога делића ми волимо или мрзимо једну песничку ствар и њеног творца, и на том делићу нико није потребан да нам ишта тумачи.
Историја уметности, то је историја развијања само општег, колективног укуса. То је прича о том шта су културни људи заједнички сматрали лепим у разним периодима историјског процеса. Та прича ништа не доказује, него само показује.</text>
      <sha1>cdrnznhqopp4e2jfjddhkioqe7wiqvk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О херојима/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60082</id>
    <revision>
      <id>147666</id>
      <parentid>143643</parentid>
      <timestamp>2026-10-13T12:23:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147666</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8259" sha1="pnf0aue0gac4u48jouv1m4luxz38oxl" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О херојима'''
|
| 1.
| [[Благо Цара Радована/О херојима/2.|-{2.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''1.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{gap}}Сваки човек је херој. Још и више: сваки је човек херој у много случајева; чак и већма него једном дневно. Није човек херој само кад свој живот ставља на коцку, него је он херој и у небројеним малим случајевима племените храбрости. Али обично херојем зовемо човека који сав жртвује себе за добро других; а такав човек је за старе народе био божанствен. Постојао је култ херојâ као виших бића, чак и пре него што је постојао култ богова као бесмртних бића. Питагористи су били поставили хероје између богова и људи, и као посреднике између неба и земље. Највеће почасти су припадале Богу, организатору свемира, а одмах затим боговима који су највећа бића на свету, и која излазе из њега, као прва после њега, бесмртна и њему слична, и који су његови сарадници у организацији ствари. Али на трећем месту, после богова, долазе хероји, који су примили снагу од највећег бића, и зато не могу бити одведени у зло. Они окружују Бога као хор; вечно су добри и вечно озарени. Тек на четврто место долазе људи, који су мањи од богова јер су смртни. — Херакле је направио дванаест чудеса која су сва учињена за добро других људи, и зато је Херакле највећи херој античког света. И Тезеј и Белерофонт су исто тако хероји ослободиоци. — Наш је Обилић херој ослободилац, дакле херој свештеног карактера. Сви косовски хероји су истог рода. Код Троје ратују све ахајске војске, и цео грчки свет и сви грчки богови, због једне лепе Јелене; рат између Тебе и Фокеје био је исто тако због отмице лепе Тебанке Теано; а између Фокејанаца и Киреанаца због лепе Мегисте. Међутим, на Косову се бију војске српске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево царство небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над небеским. — Херојизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божaнства зла, Бог против сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обадвоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је силa свесног и доброг генија.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Има момената кад многе и највеће одлике човекове постану излишне, а кад живот тражи од човека само снагу железног карактера. Има и момената кад се више не мисли како ће се живети, него у каквој ће се лепоти умрети. Херој је пре свега карактер. Инстинкт за живот, који је урођен човеку, постане у њему мањи и слабији него човекова љубав за идеал, која, међутим, човеку није урођена, него само створена историјом. Има људи који се не боје смрти, јер немају идеју о смрти; или који умиру лако, јер су очајници; или погину својевољно, јер немају осећање љубави за живот. Зато се умире често без великог бола за животом, мада је љубав за живот усађена у инстинкт. Храбрости су зато разноврсне. Има људи који су храбрији пред смрћу него пред животом. Има и људи који радије умру за једну заблуду, него што хтедну да живе за једну идеју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Има дакле хероја и хероја, а има кукавица и кукавица. Нико није до краја ни једно ни друго. Према томе херојство не значи храброст тренутног прегнућа, него неограничена преданост идеји. Ово може бити идеја о отаџбини, или идеја о вери, или идеја о друштву, или, најзад, идеја о својој породици, домаћем миру, љубави за једну жену. Али човечанство зове херојима само оне велике духове који су умрли за највиши смисао о добру, а то је идеја за коју се боре његови сународници. Ово је најчешће идеал о отаџбини и вери. Наш херој Лазар је један од највећих и најлепше изграђених хероја човечанства, зато јер се борио за тај двоструки идеал који је он звао небеским царством.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;– Постоји разлика између идеала и фикције, за које људи умиру често са истом лакоћом. Идеал, то је једно сазнање о највишој истини; а фикција, то је само пуста машта. Ка идеалу се иде памећу и науком, а ка фикцији се иде страшћу и перверзијом. Херој умире само за идеал. Зато храброст мора да има племенит и несебичан циљ да би се звала херојством. Само је таква храброст свесна и божанска; а друкчија храброст је само несвесна и животињска сила. Српски је херој Лазар који гине за веру, и Милош који гине за своју војничку част, и Марко који умире од замора што се целог века борио бранећи нејаке. Херој хришћанства је мученик.</text>
      <sha1>pnf0aue0gac4u48jouv1m4luxz38oxl</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>