Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.24 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 4 1654 147731 147219 2026-10-15T12:21:17Z Coaorao 19106 /* */ 147731 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter je.svg|центар|250п]] * [[Аутор:Ђура Јакшић|'''Јакшић, Ђура''']] (1832—1878) * [[Аутор:Милета Јакшић|Јакшић, Милета]] (1863–1935) * [[Ђура Јанковић]] (1851–1876) * [[Аутор:Пал Јамбор|Пал Јамбор]] * [[Аутор:Алексеј Јелачић|Алексеј Јелачић]] * [[Аутор:Јосип Јелачић|Јосип Јелачић]] * [[Аутор:Сергеј Јесењин|Сергеј Јесењин]] * [[Аутор:Јефимија|Јефимија]] * [[Аутор:Јован Златоусти|Јован Златоусти]] * [[Аутор:Војислав Јовановић Марамбо|Војислав Јовановић Марамбо]] * [[Аутор:Василије Јовановић|Василије Јовановић]] * [[Аутор:Евгеније Јовановић|Евгеније Јовановић]] * [[Аутор:Јован Јовановић Змај|'''Јовановић Змај, Јован''']] (1833—1904) * [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]] * [[Аутор:Ранко Јовановић|Ранко Јовановић]] * [[Аутор:Спиридон Јовић|Спиридон Јовић]] * [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]] * [[Мило Јововић]] (1866–1916) * [[Аутор:Мор Јокаи|Мор Јокаи]] * [[Велибор Јонић]] (1892–1946) * [[Милосав Јелић]] (1883–1947) * Јовановић, Слободан (1869—1958) {{Ауторски индекс}} 8eey7incsjcodth5wsjvdo4cfrs7io5 100 8342 147743 146481 2026-10-16T11:09:05Z Coaorao 19106 /* Верзије есеја */ 147743 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Дучић | иницијал_презимена = Д | годинарођења = 1874 | годинасмрти = 1943 | опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = Ducic.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Дучић | вики_цитати = Јован Дучић | остава = | остава_кат = Jovan Dučić }} == Песме == ''Дучићеве песме су наведене хронолошким редоследом'' * [[Самохрана мајка]] (1886) * [[Анаграми]] (1887) * [[Два гроба]] (1887) * [[Двоје сирочади]] (1887) * [[Зора (Јован Дучић)]] (1887) * [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887) * [[Слијепац]] (1887) * [[Вече (На западу у румени)]] (1888) * [[Мелем болу]] (1888) * [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888) * [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888) * [[Три Црногорца]] (1888) * [[Браћи на ново љето]] (1889) * [[Гори (Јован Дучић)]] (1889) * [[Мислио сам....]] (1889) * [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889) * [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889) * [[Ој ти небо]] (1889) * [[Отпало лишће]] (1889) * [[Сиротанова клетва]] (1889) * [[У болести (Јован Дучић)]] (1889) * [[У зиму]] (1889) * [[Црква у самоћи]] (1889) * [[Васкрс]] (1890) * [[Ластама]] (1890) * [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890) * [[На мору (Јован Дучић)]] (1890) * [[На рад!....]] (1890) * [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890) * [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890) * [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890) * [[Пустињак]] (1890) * [[Сељеницима]] (1890) * [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890) * [[Србин (Јован Дучић)]] (1890) * [[У јесен]] (1890) * [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891) * [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891) * [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] * [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891) * [[*** (На пољу силна бура)]] (1891) * [[Прољетно цвијеће]] (1891) * [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892) * [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892) * [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892) * [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892) * [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892) * [[Oј, гдје сте]] (1892) * [[Покрај чаше]] (1892) * [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892) * [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892) * [[У спомен]] (1892) * [[Ходи ближе!....]] (1892) * [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893) * [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893) * [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893) * [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893) * [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893) * [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893) * [[Немојте тако!]] (1893) * [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893) * [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893) * [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893) * [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894) * [[Jесења елегија]] (1894) * [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894) * [[На гробовима бораца]] (1894) * [[Ноћ у Деволу]] (1894) * [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894) * [[Први цвет]] (1894) * [[Прича (Јован Дучић)]] (1894) * [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894) * [[Пророк]] (1894) * [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894) * [[Уз пехар]] (1894) * [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894) * [[Војиславу над гробом]] (1895) * [[Једном пјеснику]] (1895) * [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) * [[*** (Не питај како је мени)]] (1895) * [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895) * [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895) * [[Пред једном статуом]] (1895) * [[Прољетне мелодије]] (1895) * [[Расуће се...]] (1895) * [[Сестри (Над гробом)]] (1895) * [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895) * [[На обали (Јован Дучић)]] (1896) * [[Српски борац]] (1896) * [[Гусар]] (1896) * [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896) * [[Пјесникова молитва]] (1896) * [[Не чекај ме...]] (1897) * [[Гроб]] (1897) * [[Вјетре!]] (1897) * [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897) * [[Салангана]] (1897) * [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899) * [[Писмо другу]] (1900) * [[Аида]] (1900) * [[Истоку]] (1900) * [[Драма]] (1901) * [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901) * [[Зашто?...]] (1901) * [[Антички мотиви]] (1903) * [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908) * [[Врбас]] (1941) * [[На царев Аранђеловдан]] (1942) * [[Вечној Србији]] (1942) * [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943) * [[Сатира]] (1943) * [[Нова влада]] (1943) * [[На обали Неретве]] (1943) * [[Лички мученици]] (1943) * [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943) * [[Песма (Мој добри роде)]] (1943) * [[Југославија]] (1943) * [[Француској]] (1943) * [[Сину тисућљетне културе]] (194?) === Преводи === * [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла * ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]] * ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина * ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина * ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина * ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина * ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина * ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]] * ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа * ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова * ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ == Збирке песaма == * [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901) * [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911) * [[Песме сунца]] (1929) * [[Песме љубави и смрти]] (1929) * [[Царски сонети]] (1930) * [[Плаве легенде]] (1930) * [[Лирика]] (1943) == Проза == * [[Патриотизам у Књижевности]] (1899) * [[Писмо из Женеве]] (1900) * [[Писмо из Алпа]] (1906) * [[Писмо с Јонског мора]] (1911) * [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911) * [[Мисли о песнику]] (1924) * [[Писмо из Рима]] (1929) * [[Благо Цара Радована]] (1932) * [[Писмо из Палестине]] (1938) * [[Писмо из Египта]] (1940) * [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930) * [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940) === Преводи === * [[Гете и Шилер]] (1900), од [[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]] === Верзије есеја === * [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907) * [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911) * [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912) === Књижевни прикази и белешке === * [[Споменик Војиславу]] (1902) * [[Наши писци и наши читаоци]] (1908) * [[Историја образованости]] (1908) * [[Два нова уметника]] (1922) * [[Књижевни космополитизам]] (1928) * [[Наше књижевно време]] (1929) * [[За вечни спомен Змају]] (1929) === Политички радови === * [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908) * [[Словени и Босна]] (1908) * [[Два Рибникара]] (1924) * [[Реч Југославија]] (1929) * [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942) * [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942) * [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942) * [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943) == Дела о Јовану Дучићу == * ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила * ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]] * ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]] * ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.) * ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.) * ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.) * ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]] * ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић * ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) * ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]] === Новински чланци === * ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал * ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал * ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика * ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран * ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран [[Категорија:Јован Дучић| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] nehl3uwgsqopzpj7o0f2j9uixq56fhp 0 10275 147732 147694 2026-10-15T12:26:29Z Coaorao 19106 /* */ Проверен први пасус 147732 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О пријатељству''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/4.|4.]] | 5. | [[Благо Цара Радована/О пријатељству/6.|6.]] }} <center><font size="+1"> '''5.''' </font></center> {{gap}}Један од највећих злочина старог века био је злочин Александров, кад је у Персији пијан бацио копље, и убио свог најбољег пријатеља Клита, који му је у битци на Гранику спасао живот. Млади краљ је носио кроз историју мржњу целог света за ово грозно убиство, што најбоље показује и колико је култ пријатељства био раширен у свету грчком и римском. По свему изгледа да су чак и школе сматрале једним својим важним предметом опширна предавања тих доктрина о пријатељству. Није ни чудо кад се зна да је пријатељство, већ доктринарно, тумачио и један од најстаријих рапсода, Хесиод, и да је оно заузимало један важан део најдубљег размишљања у књигама и свих философа. Овај стари писац је кратак и хладан говорећи о пријатељству. Пријатеља, каже, не треба сматрати братом, али му никад не треба први учинити неправду. Не треба ни пријатељу опростити увреду, него му је чак вратити двоструко; али ако се он доцније покаје, ваља примити пружену руку. Треба бити пријатељ само добрих. Већ и Хесиод полази од тачке да пријатељство не постоји међу сличним људима, него међу различним.<br /> {{gap}},,Ово је мишљење доцније постало и основом малог али лепог Платоновог дела о Лисиду. Сократ је, истина, у овој Платоновој књизи доста неразговетан и нешто неодлучан, питајући се стално стално да ли се воле пријатељски само људи који су по карактеру слични, или, баш напротив, људи који су по карактеру различити. После једне невероватне игре софизма, Сократ не даје овде прецизан одговор, него најзад напушта ученике с којима је о пријатељству дискутовао кроз целу ту књигу. Свакако, Сократ ставља пријатељство изнад Даријевог блага. Цитира и једног песника који каже колико је срећан онај којем су и деца пријатељи, и једнокопитни коњи, и ловачки пси, и гост туђинац. Исти мудрац још прави и алузију на филозофа Емпедокла који је говорио да у природи постоје два принципа: привлачење и одбијање, љубав или раздор, и да зато Бог воли сличног сличном. Само је Питагорина теорија о пријатељству отворила пут Христовој теорији о једнакости и милосрђу. Али као у свему великом, тако су и у теорији о пријатељству грчки трагичари били најпотпунији! Софокле и Еурипид говоре скоро као Хришћани о љубави међу људима, о једнакости и о зближавању. Аристотел је у свом делу „Етика Никомахова", посвеће-ном Никомаху, сину своје друге жене, који се и сам бавио филозофијом, дао и своју сопствену теорију о пријатељству, која је славна. Аристотел је познат као песимист у питању осећања пријатељства, мада знамо да је Аристотел подигао олтар у спомен на свог пријатеља Хернија. Познате су његове честе речи: „Драги моји пријатељи, знајте да не постоји пријатељ на свету". али у својој књизи признаје да је човек по инстинкту „друштвена животиња", која не може без друштва осталих људи. Постоје дакле закони који везују човека за човека, и по којима затим постоји и друштво. Према томе, рат није инстинктиван међу људима, него дружељубље. Пријатељство има три мотива: пријатно, добро, корисно. Зато има и три врсте пријатељства: из дружељубља, из доброљубља и из користољубља. Ово последње је осећање најниже врсте, егоистично, пролазно, и садржи исто толико мржње колико и љубави, због чега не може бити ни предметом етике. Затим, као и Хесиод и као Сократ, и он поставља питање да ли се међусобно воле слични и сродни, или неслични и несродни. Али Аристотел овде најзад затвара линију говорећи да је потребна сличност мећу пријатељима, јер је у питању снага нагоћске љубави, а не само моћ размишљања. Чак пријатељство, каже, има снагу да нивелише, изједначује, прави сличним и сродним. Зато је пријатељство и основ сваке правде, највећи закон друштва, једина могућност да живи свет у заједници. То имају на уму и законодавци, који у питању права стављају пријатељство и изнад правде. - Има и пријатељство према себи, које је или рђаво или добро. Оно је добро само кад човек у себи воли оно што је највише: а то је разум. Све друго су само мрачне импулсије себичности. Тако је мислио Аристотел. - Етика, то је наука о пријатељству. Одиста, сви људски закони уједно сачињавају један велики законик срца и пријатељства. Зачудо, француска филозофија нема узбудљивих страница о пријатељству. Паскал мисли да у срцу људском нема урођене племенитости. Све је међу људима само пожуда физичка и охолост. Нема љубави, него користољубља; нема ни чистог милосрђа које није прорачунато. Нема ни херојства без сујете. Сви се људи мрзе по инстинкту: човек је човеку курјак, као што су говорили и старински људи. - Ни Ларошфуко нема племенитијих речи о природи човековој. Егоизам је, каже, једини покретач наше акције и расуђивања. У нама се смењују само страсти; једна угине а друга се роди; али су све подједнако себичне. Вара се ко каже да се у нама боре срца и разум, него се боре само страсти једна с другом. Све врлине су случајне: сва наша размишљања су производ наше добре или зле судине. Исти човек је способан за свако зло и за свако добро; али увек из егоизма. Једини је од Француза био добри стари Монтењ ученик Сенеке у античким идејама о пријатељству. Он ставља пријатељство и изнад крвног сродства. Монтењ хвали свог оца, и затим свога брата који је био протестант, не помињући нигде своју мајку која је била покрштена Јеврејка; као да се осећа нешто проживљено горко на свом сопственом огњишту. Он сматра да крвно сродство још не значи пријатељство. Чланови породице могу бити сасвим различни међу собом, једни честити, а други неваљали, једни умни, а други глупаци. Зато је само пријатељство, каже Монтењ, одиста највише осећање човеково. Плутарх није волео свог брата, као што ни Аристид пре њега није волео своју сопствену децу. У браку има трговине, али у пријатељству нема. Кажу да су се пријатељи тражили и пре него што су се видели очима, и верује да су се најзад нашли само милошћу божјом: сасвим као што су веровали и старогрчки мудраци. - Монтењ, непријатељ друштва и велики самотник, помиње један дирљив случај античког пријатељства који уосталом знамо из Плутархове биографије о Тиберију Граху. Кад су после осуде Граха похватали и његове пријатеље, тад сенатори најпре испиташе Каја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља Граха. - Све, одговори Блосије. - Зар и да запалиш храмове? -Он ми то не би никад наредио. - Али да ти је наредио? - Ја бих запалио храмове. Монтењ додаје овде своја фина опажа-ња, говорећи да су ова два човека, Грах и Блосије, били више типични пријатељи него типични патриоти; и више лични пријатељи један другом, него пријатељи своје отаџбине. Пра-во пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума. Сва остала размишљања Монтењева о пријатељству, одиста, нису његова него античка. Данте је славио у „Божанственој комедији" идеално пријатељство међу људима. У књизи „Нови живот" каже Данте да нико није тако интиман пријатељ као што су син и отац један према другом. Данте је имао, колико се зна, два пријатеља: у младости је то био чувени песник Гвидо Кавалканти, а у његовој зрелости и старости Чино де Пистоја. Због своје нарочито тешке ћуди, вероватно, Данте није могао да лако пријатељује с људима. Због своје претеране охолости Данте је изазивао само опака непријатељства. Чак је тужно поменути да и према песнику Кавалкантију, другу његових најлепших младих дана, није Данте задржао став пријатељства чим су дошле међу њима у питање разлике двеју њихових политичких група у тадашњој Фиренци. Као члан владе своје републике, Данте је потписао акт изгнанства против свог пријатеља Кавалкантија, а другом приликом није пристао да му олакша помиловање и повратак у отаџбину. Ово је љага на карактеру божанственог талијанског песника, који је овде био само син свог времена. - Бајрон и Шели се нису слагали као пријатељи, али су се волели или бар тражили. Гете и Шилер били су тако исто различни по карактеру, али је њихово пријатељство остало као најлепши документ идејног пријатељства, и један нарочити понос немачке расе. m2sksjl9612sjqzenzrxbde3y3kf9y8 100 60588 147723 147719 2026-10-15T12:10:17Z Coaorao 19106 /* Дело */ 147723 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Светозар | презиме = Милетић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1826 | годинасмрти = 1901 | опис = '''Светозар Милетић''' био је српски адвокат, политичар, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. | слика =Svetozar Miletić.jpg | опис_слике = | википедија = Светозар Милетић | вики_цитати = Светозар Милетић | остава = | остава_кат = Svetozar Miletić }} == Дело == * [[Славјанки]] (1847) * [[Стефан Душан Силни, цар српски]] (1847) * [[Вилински збор]] (1847) * [[Србији (С. Милетић)|Србији]] (1847) * [[Бродари]] (1847) * [[Спасова ноћ]] (1847) * [[Питање гледишта о војводству српском]] (1860) * [[Туциндански чланак]] (1860) * [[Источно питање]] (1863) * [[Значај Матице српске]] (1864) * [[Политична исповест]] (1865) * [[Значај и задатак српске омладине]] (1866) * [[Федерални дуализам]] (1866) * [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку]] (1866) * [[О образовању женскиња]] (1871) * [[О уставу и установама у Србији]] (1871) {{DEFAULTSORT:Милетић,_Светозар}} [[Категорија:Српски књижевници]] qhpmq327y4hg7typutnwya9dbmdlin7 0 61255 147730 144465 2026-10-15T12:18:43Z Coaorao 19106 /* */ 147730 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Мило Јововић]] quod4qdhp4l676ehsav8eytvjuwqudq 100 61622 147734 147590 2026-10-16T10:31:41Z Coaorao 19106 /* Песме */ 147734 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Бетовен]] (1909) * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[У зимску ноћ]] (1912) ** [[У зимску ноћ/Време|Време]] ** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]] ** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]] ** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]] ** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]] * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) ==== Збирке песама ==== * [[Мјећа]] (1911) === Проза === * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913) * [[Варош злих волшебника]] (1920) * [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[Громобран свемира]] (1921) * [[.ДАНТЕ]] (1922) * [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922) * [[Чувари света]] (1926) * [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927) * [[Шабац и његове традиције]] (1935) * [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938) * [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938) * [[Живи оквири]] (1938) * [[Ратни другови]] (1939) * [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945) * [[Европска ноћ]] (1952) * [[Надграматика]] (1963) * [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963) ==== Књижевне критике ==== * [[Црњански и критика]] (1920) == Дела о Станиславу Винаверу == * ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] prkqg15izw68apntlsjh2tgfibmyptv 147739 147734 2026-10-16T10:51:09Z Coaorao 19106 /* Књижевне критике */ 147739 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Бетовен]] (1909) * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[У зимску ноћ]] (1912) ** [[У зимску ноћ/Време|Време]] ** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]] ** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]] ** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]] ** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]] * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) ==== Збирке песама ==== * [[Мјећа]] (1911) === Проза === * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913) * [[Варош злих волшебника]] (1920) * [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[Громобран свемира]] (1921) * [[.ДАНТЕ]] (1922) * [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922) * [[Чувари света]] (1926) * [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927) * [[Шабац и његове традиције]] (1935) * [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938) * [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938) * [[Живи оквири]] (1938) * [[Ратни другови]] (1939) * [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945) * [[Европска ноћ]] (1952) * [[Надграматика]] (1963) * [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963) ==== Књижевне критике ==== * [[Црњански и критика]] (1920) * [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) == Дела о Станиславу Винаверу == * ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 1xjm2v60lysz5usw9m0dga0oawqgx0e 147740 147739 2026-10-16T10:54:58Z Coaorao 19106 /* Књижевне критике */ 147740 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Бетовен]] (1909) * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[У зимску ноћ]] (1912) ** [[У зимску ноћ/Време|Време]] ** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]] ** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]] ** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]] ** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]] * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) ==== Збирке песама ==== * [[Мјећа]] (1911) === Проза === * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913) * [[Варош злих волшебника]] (1920) * [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[Громобран свемира]] (1921) * [[.ДАНТЕ]] (1922) * [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922) * [[Чувари света]] (1926) * [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927) * [[Шабац и његове традиције]] (1935) * [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938) * [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938) * [[Живи оквири]] (1938) * [[Ратни другови]] (1939) * [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945) * [[Европска ноћ]] (1952) * [[Надграматика]] (1963) * [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963) ==== Књижевне критике ==== * [[Црњански и критика]] (1920) * [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) * [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) == Дела о Станиславу Винаверу == * ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] rxqk3o8pq6lgohydekxegil3zg2r9mc 147741 147740 2026-10-16T10:55:55Z Coaorao 19106 /* Књижевне критике */ 147741 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Бетовен]] (1909) * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[У зимску ноћ]] (1912) ** [[У зимску ноћ/Време|Време]] ** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]] ** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]] ** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]] ** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]] * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) ==== Збирке песама ==== * [[Мјећа]] (1911) === Проза === * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913) * [[Варош злих волшебника]] (1920) * [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[Громобран свемира]] (1921) * [[.ДАНТЕ]] (1922) * [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922) * [[Чувари света]] (1926) * [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927) * [[Шабац и његове традиције]] (1935) * [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938) * [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938) * [[Живи оквири]] (1938) * [[Ратни другови]] (1939) * [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945) * [[Европска ноћ]] (1952) * [[Надграматика]] (1963) * [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963) ==== Књижевне критике ==== * [[Црњански и критика]] (1920) * [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) * [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) * [[У одбрану наше књижевности]] (1935) == Дела о Станиславу Винаверу == * ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] eg3s2b5kkpwewthwd3dqaup0qb5cbug 147742 147741 2026-10-16T10:59:11Z Coaorao 19106 /* Књижевне критике */ 147742 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Песме === * [[Бетовен]] (1909) * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[У зимску ноћ]] (1912) ** [[У зимску ноћ/Време|Време]] ** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]] ** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]] ** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]] ** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]] * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) ==== Збирке песама ==== * [[Мјећа]] (1911) === Проза === * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913) * [[Варош злих волшебника]] (1920) * [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[Громобран свемира]] (1921) * [[.ДАНТЕ]] (1922) * [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922) * [[Чувари света]] (1926) * [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927) * [[Шабац и његове традиције]] (1935) * [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938) * [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938) * [[Живи оквири]] (1938) * [[Ратни другови]] (1939) * [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945) * [[Европска ноћ]] (1952) * [[Надграматика]] (1963) * [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963) ==== Књижевне критике ==== * [[Црњански и критика]] (1920) * [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) (''Време'', 31. август) * [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) (''Идеје'', 17. јануар) * [[У одбрану наше књижевности]] (1935) (''Идеје'', 4. маја) == Дела о Станиславу Винаверу == * ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 865irfrpih9ctzp62quer8oh6kk4t9s 0 61831 147726 147720 2026-10-15T12:11:10Z Coaorao 19106 /* */ 147726 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Светозар Милетић]] | Основа програма за србску либерално-опозиционо страну | 1869. | | Садржај | }} <Center> [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{I}-]]<br> [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}} 4vog42xmee8rqip3o31z281uxacxqgj 147728 147726 2026-10-15T12:12:15Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Основа програма за србску либерално-опозиционо страну]] на [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку]]: Правилан назив 147726 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Светозар Милетић]] | Основа програма за србску либерално-опозиционо страну | 1869. | | Садржај | }} <Center> [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{I}-]]<br> [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}} 4vog42xmee8rqip3o31z281uxacxqgj 0 61832 147724 147722 2026-10-15T12:10:55Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Основа програма за србску либерално-опозиционо страну/I]] на [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I]]: Правилан назив 147722 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Светозар Милетић]] | Основа програма за србску либерално-опозиционо страну | 1869. | [[Основа програма за србску либерално-опозиционо страну|Садржај]] | I | [[Основа програма за србску либерално-опозиционо страну/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''I.'''}} <poem> Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали. Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи. Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо. Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности. Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш. Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи. Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва. Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја. Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења. Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа. Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју. Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса. Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке. Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства. Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе. Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако. Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио. У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају. Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају. Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија. Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова. Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају. Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности. С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности. Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“. У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа. Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити. Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве. Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској. Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду. На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана. Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама. </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}} 5lp83gqbdphxvw26guc2kq94fbl2yt7 147727 147724 2026-10-15T12:11:46Z Coaorao 19106 /* */ 147727 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Светозар Милетић]] | Основа програма за србску либерално-опозиционо странку | 1869. | [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку|Садржај]] | I | [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''I.'''}} <poem> Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали. Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи. Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо. Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности. Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш. Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи. Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва. Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја. Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења. Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа. Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју. Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса. Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке. Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства. Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе. Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако. Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио. У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају. Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају. Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија. Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова. Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају. Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности. С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности. Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“. У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа. Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити. Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве. Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској. Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду. На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана. Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама. </poem> == Извор == {{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}} psx2mrgejycsgq0kom1bw63xlu7hmoc 0 61835 147733 2026-10-15T22:51:10Z Galicijac 19151 израда странице 147733 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]] | [[Етногенеза Јужних Словена]] | | | Садржај | [[Етногенеза Јужних Словена/1|-{Словени}-]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> -{1}- [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]]<br> {{Tab}}-{1.1}- [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]<br> {{Tab}}-{1.2}- [[Етногенеза Јужних Словена/1.2|Антрополошке особине и карактеристике]]<br> {{Tab}}-{1.3}- [[Етногенеза Јужних Словена/1.3|Занимање, друштвени живот и карактерне особине<br>{{Tab}}словенског становништва]]<br> -{2}- [[Етногенеза Јужних Словена/2|Словени у дунавском подручју]]<br> -{3}- [[Етногенеза Јужних Словена/3|Словени у симбиози са Обрима]]<br> -{4}- [[Етногенеза Јужних Словена/4|Словенско насељавање на Балканско полуострво]]<br> -{5}- [[Етногенеза Јужних Словена/5|Карактер словенског насељавања на Балканско полуострво<br>(Словенци, Хрвати, Срби, Македонски Словени)]]<br> </div> </div> == Извор == * [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена] [[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]] lykgnkw3ega6gc4ntspvo3zrasbpe2r 147737 147733 2026-10-16T10:39:00Z Coaorao 19106 /* */ 147737 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]] | [[Етногенеза Јужних Словена]] | | | Садржај | [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]] }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> 1 [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]]<br> {{Tab}}1.1 [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]<br> {{Tab}}1.2 [[Етногенеза Јужних Словена/1.2|Антрополошке особине и карактеристике]]<br> {{Tab}}1.3 [[Етногенеза Јужних Словена/1.3|Занимање, друштвени живот и карактерне особине<br>{{Tab}}словенског становништва]]<br> 2 [[Етногенеза Јужних Словена/2|Словени у дунавском подручју]]<br> 3 [[Етногенеза Јужних Словена/3|Словени у симбиози са Обрима]]<br> 4 [[Етногенеза Јужних Словена/4|Словенско насељавање на Балканско полуострво]]<br> 5 [[Етногенеза Јужних Словена/5|Карактер словенског насељавања на Балканско полуострво<br>(Словенци, Хрвати, Срби, Македонски Словени)]]<br> </div> </div> == Извор == * [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена] [[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]] ji99u9f66r0geulngk6sywla1jhtfku 0 61836 147735 2026-10-16T10:36:00Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бетовен | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1909 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+2">БЕТОВЕН.</font><br />(-{Clair de Lune}-)</center> <poem> Около је пустош, а на голом вису Пијан очајањем у нес… 147735 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бетовен | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1909 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+2">БЕТОВЕН.</font><br />(-{Clair de Lune}-)</center> <poem> Около је пустош, а на голом вису Пијан очајањем у несвести гледа, Занемео човек лица сузна, бледа, Уза ромор мисли које мисли нису. И док се кроз сутон уз акорде меке У клонулом молу, немоћном и мртвом, Врши сад опело над незнаном жртвом Тихо плачу елфе из даљне далеке… …Громови и ужас и пурпурна буна; Од алегре страшног цела земља јечи, Уза дивљу песму без смисла и речи, А небом се ваља разбешњена Луна. Црвена, огромна, посрће и јури За увреде давне где ће да се свети Крвавоме пиру на крвавој мети, А облака за њом чопор нагли тмури… У то, из плавкастог, тихог мирног мора Замишљена сетно устала је вила, На љиљанском лицу туга јој је била, Док тамо, далеко, свитала је зора. </poem> </div> </div> == Извор == 1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} [[Категорија:Станислав Винавер]] [[Категорија:Песме Станислава Винавера]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] njeqtoostqd5qa05nt6s3dllw6jbhl9 147736 147735 2026-10-16T10:36:18Z Coaorao 19106 /* Извор */ 147736 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бетовен | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1909 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+2">БЕТОВЕН.</font><br />(-{Clair de Lune}-)</center> <poem> Около је пустош, а на голом вису Пијан очајањем у несвести гледа, Занемео човек лица сузна, бледа, Уза ромор мисли које мисли нису. И док се кроз сутон уз акорде меке У клонулом молу, немоћном и мртвом, Врши сад опело над незнаном жртвом Тихо плачу елфе из даљне далеке… …Громови и ужас и пурпурна буна; Од алегре страшног цела земља јечи, Уза дивљу песму без смисла и речи, А небом се ваља разбешњена Луна. Црвена, огромна, посрће и јури За увреде давне где ће да се свети Крвавоме пиру на крвавој мети, А облака за њом чопор нагли тмури… У то, из плавкастог, тихог мирног мора Замишљена сетно устала је вила, На љиљанском лицу туга јој је била, Док тамо, далеко, свитала је зора. </poem> </div> </div> == Извор == 1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 112. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} [[Категорија:Станислав Винавер]] [[Категорија:Песме Станислава Винавера]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] rmkbno82pu01xgv68nw12z6vgk455e6 147738 147736 2026-10-16T10:41:57Z Coaorao 19106 /* Извор */ 147738 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бетовен | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1909 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+2">БЕТОВЕН.</font><br />(-{Clair de Lune}-)</center> <poem> Около је пустош, а на голом вису Пијан очајањем у несвести гледа, Занемео човек лица сузна, бледа, Уза ромор мисли које мисли нису. И док се кроз сутон уз акорде меке У клонулом молу, немоћном и мртвом, Врши сад опело над незнаном жртвом Тихо плачу елфе из даљне далеке… …Громови и ужас и пурпурна буна; Од алегре страшног цела земља јечи, Уза дивљу песму без смисла и речи, А небом се ваља разбешњена Луна. Црвена, огромна, посрће и јури За увреде давне где ће да се свети Крвавоме пиру на крвавој мети, А облака за њом чопор нагли тмури… У то, из плавкастог, тихог мирног мора Замишљена сетно устала је вила, На љиљанском лицу туга јој је била, Док тамо, далеко, свитала је зора. </poem> </div> </div> == Извор == ''Српски књижевни гласник'', 16. јул, 1909. Књига -{XXIII}-, број 2, стр. 112. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} [[Категорија:Станислав Винавер]] [[Категорија:Песме Станислава Винавера]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] syc5fxzzwf109hogash1chhqkvamtnq