Викизворник:Аутори-Г

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Г</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1321</id>
    <revision>
      <id>147768</id>
      <parentid>147031</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:18:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147768</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2096" sha1="q8un9u65l6fzwlb4d9eebv7lbu4p4wq" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ge - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Андра Гавриловић|Гавриловић, Андра]] (1864&amp;ndash;1929)
* [[Аутор:Емануел Гајбел|Гајбел, Емануел]]
* [[Аутор:Ђузепе Гарибалди|Гарибалди, Ђузепе]] (1807–1882)
* [[Аутор:Всеволод Гаршин|Гаршин, Всеволод]]
* [[Аутор:Владимир Гаћиновић|Гаћиновић, Владимир]]
* [[Аутор:Јозеф Гебелс|Гебелс, Јозеф]]
* [[Аутор:Антун Глеђевић|Глеђевић, Антун]]
* [[Аутор:Димитрије Глигорић Сокољанин|Димитрије Глигорић Сокољанин]]
* [[Аутор:Милован Глишић‎|Глишић, Милован]]
* [[Аутор:Ђорђе Глумац‎|Глумац, Ђорђе]]
* [[Аутор:Ема Голдман|Голдман, Ема]] (1869—1940)
* [[Аутор:Максим Горки|Горки, Максим]]
* [[Аутор:Симон Грегорчич|Грегорчич, Симон]]
* [[Аутор:Милан Грол|Грол, Милан]]
* [[Аутор:Андра Грујић|Грујић, Андра]]
* [[Аутор:Никанор Грујић|Грујић, Никанор]]
* [[Аутор:Радослав Грујић|Грујић, Радослав]] (1878—1955)
* [[Аутор:Јован Грчић Миленко‎|Јован Грчић Миленко]]
* [[Аутор:Иван Гундулић|Гундулић, Иван]]
* [[Аутор:Иван (Џиво) Гундулић |Иван (Џиво) Гундулић]]
* [[Аутор:Шишко Гундулић|Шишко Гундулић]]
* [[Аутор:Иван Гучетић|Иван Гучетић]]
* [[Аутор:Јохан Волфганг Гете|Гете, Јохан Волфганг]]

{{Ауторски индекс}}

[[da:Wikisource:Forfattere-G]]
[[en:Wikisource:Authors-G]]
[[pt:Autor:G]]
[[vi:Wikisource:Tác gia/G]]
[[zh:Wikisource:作者/G]]</text>
      <sha1>q8un9u65l6fzwlb4d9eebv7lbu4p4wq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>147744</id>
      <parentid>147743</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T12:46:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Политички радови */</comment>
      <origin>147744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12519" sha1="l76xnuulup789gpi1f4p71awepc93wx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редоследом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Велика Србија и Србија Велика]] (1941)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>l76xnuulup789gpi1f4p71awepc93wx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147751</id>
      <parentid>147744</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T17:41:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>147751</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12557" sha1="8whuklqpg6eiuzmc5q0domj1zrgk3ln" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редоследом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[Вера и Сталеж]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Велика Србија и Србија Велика]] (1941)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>8whuklqpg6eiuzmc5q0domj1zrgk3ln</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61716</id>
    <revision>
      <id>147752</id>
      <parentid>147377</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T08:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147752</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91555" sha1="c7qiffltvl5dbsdyod1y8se5h8qcb0g" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачева, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Најзад, хришћанство дугује своју победу једном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и -{pontifex maximus}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и ''Илијада'' потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!… Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос… Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.

{{gap}}Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.

{{gap}}Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.

{{gap}},,Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем... Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије... Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују... Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.
Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>c7qiffltvl5dbsdyod1y8se5h8qcb0g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147753</id>
      <parentid>147752</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T08:26:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147753</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91568" sha1="0sugh5bv0765lusedwbeaahqgnh4b4t" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачева, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Најзад, хришћанство дугује своју победу једном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и -{pontifex maximus}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и ''Илијада'' потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!… Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос… Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.

{{gap}}Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.

{{gap}}Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.

{{gap}}Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем… Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије… Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују… Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>0sugh5bv0765lusedwbeaahqgnh4b4t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ђузепе Гарибалди</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61830</id>
    <revision>
      <id>147755</id>
      <parentid>147718</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:33:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147755</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="774" sha1="5a8a2zebgynmq3drs213oeot3zl3e2e" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђузепе
| презиме = Гарибалди
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1807
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Ђузепе Гарибалди''' био је италијански револуционар и борац за уједињење и слободу Италије. Он је допринео уједињењу Италије и стварању Краљевине Италије.
| слика = Giuseppe Garibaldi 1861.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђузепе Гарибалди
| вики_цитати = Ђузепе Гарибалди
| остава = 
| остава_кат = 
}}

* [[Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.]]</text>
      <sha1>5a8a2zebgynmq3drs213oeot3zl3e2e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147765</id>
      <parentid>147755</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:10:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147765</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="808" sha1="1woaul138ilpjmeu9x63kicklslh106" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђузепе
| презиме = Гарибалди
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1807
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Ђузепе Гарибалди''' био је италијански револуционар и борац за уједињење и слободу Италије. Он је допринео уједињењу Италије и стварању Краљевине Италије.
| слика = Giuseppe Garibaldi 1861.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђузепе Гарибалди
| вики_цитати = Ђузепе Гарибалди
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Писма ===
* [[Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.]]</text>
      <sha1>1woaul138ilpjmeu9x63kicklslh106</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147769</id>
      <parentid>147765</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:30:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Писма */</comment>
      <origin>147769</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="882" sha1="p63v3iqvru2cbwqxztu3ichjuhew5bo" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђузепе
| презиме = Гарибалди
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1807
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Ђузепе Гарибалди''' био је италијански револуционар и борац за уједињење и слободу Италије. Он је допринео уједињењу Италије и стварању Краљевине Италије.
| слика = Giuseppe Garibaldi 1861.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђузепе Гарибалди
| вики_цитати = Ђузепе Гарибалди
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Писма ===
* [[Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.]]
* [[Писмо Грабалдија браћи Херцеговцима]]</text>
      <sha1>p63v3iqvru2cbwqxztu3ichjuhew5bo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147770</id>
      <parentid>147769</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:30:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Писма */</comment>
      <origin>147770</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="884" sha1="cnbpoxclxcvgradio6dfp7fz5kh2na2" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђузепе
| презиме = Гарибалди
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1807
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Ђузепе Гарибалди''' био је италијански револуционар и борац за уједињење и слободу Италије. Он је допринео уједињењу Италије и стварању Краљевине Италије.
| слика = Giuseppe Garibaldi 1861.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђузепе Гарибалди
| вики_цитати = Ђузепе Гарибалди
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Писма ===
* [[Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.]]
* [[Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима]]</text>
      <sha1>cnbpoxclxcvgradio6dfp7fz5kh2na2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147773</id>
      <parentid>147770</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:35:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147773</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="898" sha1="s1jusety8yad4je48y3od0paakqp3w3" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђузепе
| презиме = Гарибалди
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1807
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Ђузепе Гарибалди''' био је италијански револуционар и борац за уједињење и слободу Италије. Он је допринео уједињењу Италије и стварању Краљевине Италије.
| слика = Giuseppe Garibaldi 1861.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђузепе Гарибалди
| вики_цитати = Ђузепе Гарибалди
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
=== Писма ===
* [[Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.]] (1868)
* [[Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима]] (1875)</text>
      <sha1>s1jusety8yad4je48y3od0paakqp3w3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Велика Србија и Србија Велика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61837</id>
    <revision>
      <id>147745</id>
      <timestamp>2026-10-16T13:17:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147745</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10675" sha1="al4uhf1bejpradowhou5xv3jmlss1g3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}
Када смо изашли из ратова 1912–1918, Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победничка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финансијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутрадан после тога, Србија је дала готовину за вересију. 

Без икакве потребе она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никада нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. „Два света!“ На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете цркве. Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ и православна већина да буде већином у њиховој држави.

Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити.

Такозвани „Преврат“ у Загребу, 22. октобра 1918. у Београду био је насиље и моментална солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је из Загреба говорено и писано. „Пунктације“, које је једном потписао и Мачек са Корошецом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване у српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без довољног знања српског народа. Од 6. јануара 1929. није више било ни једног слободног листа у Београду.

Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристања. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили уколико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целог века и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победничка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти решити у Паризу на конференцији мира оваквије своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.

Шта нам је, дакле, требало давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо „Србији великој“ добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште икада постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље падну, заједно са Аустријом, под вечни јарам Немачке. — Зар има данас, питамо вас, икакве „идеје“ и икаквог уображеног „братства“ (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако олако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли да нам Хрвати покољу 350.000 нејачи за прва три месеца рата и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!

Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила) није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је безмало била у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колко Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога Хрвати су после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.

Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу „браћом“ почела је уосталом, већ сутрадан после уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.

На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српског народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао се у осињак, постао поприштем трговаца „југословенством“, изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкаревој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20.000 католика није дошло до двадесет свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 19411. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>al4uhf1bejpradowhou5xv3jmlss1g3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147746</id>
      <parentid>147745</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T13:18:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147746</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10674" sha1="o38ukr88mixs4q26318g8fy3rvdk9oc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}
Када смо изашли из ратова 1912–1918, Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победничка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финансијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутрадан после тога, Србија је дала готовину за вересију. 

Без икакве потребе она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никада нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. „Два света!“ На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете цркве. Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ и православна већина да буде већином у њиховој држави.

Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити.

Такозвани „Преврат“ у Загребу, 22. октобра 1918. у Београду био је насиље и моментална солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је из Загреба говорено и писано. „Пунктације“, које је једном потписао и Мачек са Корошецом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване у српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без довољног знања српског народа. Од 6. јануара 1929. није више било ни једног слободног листа у Београду.

Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристања. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили уколико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целог века и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победничка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти решити у Паризу на конференцији мира оваквије своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.

Шта нам је, дакле, требало давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо „Србији великој“ добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште икада постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље падну, заједно са Аустријом, под вечни јарам Немачке. — Зар има данас, питамо вас, икакве „идеје“ и икаквог уображеног „братства“ (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако олако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли да нам Хрвати покољу 350.000 нејачи за прва три месеца рата и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!

Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила) није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је безмало била у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колко Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога Хрвати су после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.

Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу „браћом“ почела је уосталом, већ сутрадан после уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.

На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српског народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао се у осињак, постао поприштем трговаца „југословенством“, изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкаревој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20.000 католика није дошло до двадесет свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 1941. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>o38ukr88mixs4q26318g8fy3rvdk9oc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147747</id>
      <parentid>147746</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T14:29:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен, исправљен: усклађен са примарним извором</comment>
      <origin>147747</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10954" sha1="gh2wuydbq3p22qdor5bugcun584rqw8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}

{{gap}}Када смо изашли из ратова 1918–1918 (''-{sic}-: 1912–1918''), Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победилачка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финанцијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутра дан после тога, Србија је дала готовину за вересију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Без икакве потребе, она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никад нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. “Два света!” На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете Цркве. — Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ, а православна већина да буде већином у њиховој држави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог и пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити. Такозвани “Преврат” у Загребу, 22 октобра 1918, био је за њих истина и идеал; а 1 децембар 1918 у Београду, био је насиље и момента[л]на солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је затим из Загреба говорено и писано. “Пунктације”, које је једном потписао и Мачек са Корошцом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без д[о]вољног знања српског народа. Од 6 јануара, 1929, није више било ни једног слободног листа у Београду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристанка. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили, у колико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целога века, и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња, без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победилачка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти, решити у Паризу на конференцији мира овакве своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говоре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта нам је, дакле, требало то давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо “Србији великој” добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште када постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље, падну заједно са Аустријом под вечни јарам Немачке. — Зар има даанс (''-{sic}-: данас''), питамо вас, икакве “идеје” и икаквог уображеног “братства” (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли и да нам Хрвати покољу 360,000 нејачи за прва 3 месеца рата, и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!&lt;br /&gt;
{{gap}}Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила), није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је била безмало у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колико Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога, Хрвати су, после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу “браћом” почела је уосталом, већ сутрадан после Уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.&lt;br /&gt;
{{gap}}На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српскго (''-{sic}-: српског'') народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао у осињак, постао поприштем трговаца “југословенством,” изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкареовој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20,000 католика у Београду није дошло до 200 свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 1941. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>gh2wuydbq3p22qdor5bugcun584rqw8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147748</id>
      <parentid>147747</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T14:32:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147748</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11143" sha1="22scxsjsjbch8r1bid831lkxrtjtvxc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''ВЕЛИКА СРБИЈА И СРБИЈА ВЕЛИКА''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Када смо изашли из ратова 1918–1918 (''-{sic}-: 1912–1918''), Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победилачка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финанцијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутра дан после тога, Србија је дала готовину за вересију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Без икакве потребе, она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никад нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. “Два света!” На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете Цркве. — Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ, а православна већина да буде већином у њиховој држави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог и пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити. Такозвани “Преврат” у Загребу, 22 октобра 1918, био је за њих истина и идеал; а 1 децембар 1918 у Београду, био је насиље и момента[л]на солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је затим из Загреба говорено и писано. “Пунктације”, које је једном потписао и Мачек са Корошцом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без д[о]вољног знања српског народа. Од 6 јануара, 1929, није више било ни једног слободног листа у Београду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристанка. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили, у колико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целога века, и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња, без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победилачка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти, решити у Паризу на конференцији мира овакве своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говоре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта нам је, дакле, требало то давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо “Србији великој” добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште када постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље, падну заједно са Аустријом под вечни јарам Немачке. — Зар има даанс (''-{sic}-: данас''), питамо вас, икакве “идеје” и икаквог уображеног “братства” (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли и да нам Хрвати покољу 360,000 нејачи за прва 3 месеца рата, и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!&lt;br /&gt;
{{gap}}Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила), није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је била безмало у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колико Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога, Хрвати су, после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу “браћом” почела је уосталом, већ сутрадан после Уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.&lt;br /&gt;
{{gap}}На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српскго (''-{sic}-: српског'') народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао у осињак, постао поприштем трговаца “југословенством,” изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкареовој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20,000 католика у Београду није дошло до 200 свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 1941. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>22scxsjsjbch8r1bid831lkxrtjtvxc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147749</id>
      <parentid>147748</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T14:33:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147749</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11192" sha1="49byfhbrv2pz5oepw92542a6tt536eh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''ВЕЛИКА СРБИЈА И СРБИЈА ВЕЛИКА''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Када смо изашли из ратова 1918–1918 (''-{sic}-: 1912–1918''), Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победилачка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финанцијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутра дан после тога, Србија је дала готовину за вересију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Без икакве потребе, она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никад нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. “Два света!” На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете Цркве. — Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ, а православна већина да буде већином у њиховој држави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог и пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити. Такозвани “Преврат” у Загребу, 22 октобра 1918, био је за њих истина и идеал; а 1 децембар 1918 у Београду, био је насиље и момента[л]на солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је затим из Загреба говорено и писано. “Пунктације”, које је једном потписао и Мачек са Корошцом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без д[о]вољног знања српског народа. Од 6 јануара, 1929, није више било ни једног слободног листа у Београду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристанка. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили, у колико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целога века, и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња, без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победилачка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти, решити у Паризу на конференцији мира овакве своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говоре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта нам је, дакле, требало то давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо “Србији великој” добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште када постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље, падну заједно са Аустријом под вечни јарам Немачке. — Зар има даанс (''-{sic}-: данас''), питамо вас, икакве “идеје” и икаквог уображеног “братства” (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли и да нам Хрвати покољу 360,000 нејачи за прва 3 месеца рата, и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!&lt;br /&gt;
{{gap}}Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила), није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је била безмало у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колико Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога, Хрвати су, после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу “браћом” почела је уосталом, већ сутрадан после Уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.&lt;br /&gt;
{{gap}}На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српскго (''-{sic}-: српског'') народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао у осињак, постао поприштем трговаца “југословенством,” изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкареовој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20,000 католика у Београду није дошло до 200 свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 1941. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>49byfhbrv2pz5oepw92542a6tt536eh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147750</id>
      <parentid>147749</parentid>
      <timestamp>2026-10-16T14:34:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147750</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11276" sha1="oqan0rih8h39pkfy2c5az9xbpklrz1l" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Велика Србија и Србија Велика
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1941
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''ВЕЛИКА СРБИЈА И СРБИЈА ВЕЛИКА''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Када смо изашли из ратова 1918–1918 (''-{sic}-: 1912–1918''), Србија је била постигла највећи престиж међу народима: три победилачка рата, ненадмашне заслуге српске војске, сјајно место српске династије, финанцијски кредит без такмаца, најтешња веза са савезницима, најкултурнијим и најбогатијим. Сутра дан после тога, Србија је дала готовину за вересију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Без икакве потребе, она је пришла остварењу Југославије у заједници са католичким народима, који никад нису имали са Србима заједничку историју, ни заједничку традицију, ни заједничко законодавство, ни заједничку културу и навике. “Два света!” На скоро насилан начин, сама је себи Србија везала руке, везујући се за Хрвате, који су дотле ратовали против сваког јединства са Србима, осим језичког, као војска католичког цара, који је у неку руку, одмах после Папе, био главни бранилац и заточеник Свете Цркве. — Никад Хрвати, ни у здравицама, ни при последњој чаши, нису изразили жељу да српски Београд буде њихова престоница, српски краљ њихов краљ, а православна већина да буде већином у њиховој држави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијанци, без и најмањег познавања хрватске мале историје, хрватске чудне и компликоване психе, њихове неиздерживе ћуди, непоузданог и пријатељства и непријатељства, њихове узнемирене визије о стварностима, њиховог вечито уплашеног става пред животом, Србијанци су до краја држали Хрвате за оно што нису никад били, нити икад желели себе политички за такве представити. Такозвани “Преврат” у Загребу, 22 октобра 1918, био је за њих истина и идеал; а 1 децембар 1918 у Београду, био је насиље и момента[л]на солуција, која, уосталом, није престајала да буде из темеља потресана свим оним што је затим из Загреба говорено и писано. “Пунктације”, које је једном потписао и Мачек са Корошцом, нису у Београду узели за озбиљно. Хрватске демонстрације у хиљаду разних форми, биле су прикриване српској јавности. Атентати су ницали и угушивани без д[о]вољног знања српског народа. Од 6 јануара, 1929, није више било ни једног слободног листа у Београду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нико у Српству, осим оних горе, није желео да држи Хрвате у заједничкој држави без њиховог пристанка. Међутим, они су о својој будућој независној држави све отвореније говорили, у колико је Србија своју назависност све више прегоревала. Свако је подједнако сматрао да је глупо веровати како Срби и Хрвати не могу живети један без другог. Срби су живели без осталих целога века, и били срећни и славни, а живели би са истим срећама и несрећама и даље! Чак су новим ратовима били заузели и све земље српске за које никад нису веровали да ће их задобити, а тиме су били ојачани и постали најбогатијим у држави. — Нико од Срба није желео ВЕЛИКУ СРБИЈУ, која би, по дефиницији, заробила стране народе, него СРБИЈУ ВЕЛИКУ, значи државу за трећину мањом него остварену Југославију: Србију од Лике до Улциња, без иједног Хрвата у свом јарму, али ни у свом срцу. Победилачка Србија је могла једним ударцем мача по географској карти, решити у Паризу на конференцији мира овакве своје захтеве. Хрвати, бивши аустријски војници, ратовали су целог века против савезника, и проливали њихову крв, а зато с њима победиоци уопште нису ни имали шта да говоре да се Срби нису умешали у корист Хрвата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта нам је, дакле, требало то давање готовине за вересију? Ако смо хтели, могли смо “Србији великој” добити доцније Хрвате и Словенце за савезнике, и за савезну државу, ако би је они уопште када постигли без нас. Могли смо их иначе препустити Аустрији, да затим с њом плаћају репарације и с њима гладују 10 првих година поратних, а да после других десет година даље, падну заједно са Аустријом под вечни јарам Немачке. — Зар има даанс (''-{sic}-: данас''), питамо вас, икакве “идеје” и икаквог уображеног “братства” (о којем су, уосталом, говорили само министри у Београду свом лаковерном свету), којим се даје оправдати погрешка што се овако давала готовина за вересију: и што смо данас ми први пали под јарам немачки, а, после своје 25-годишње политике експеримената, дошли и да нам Хрвати покољу 360,000 нејачи за прва 3 месеца рата, и, најзад, да можда после рата не остане више никог нашег у три или четири српске покрајине где смо дотле били у већини!&lt;br /&gt;
{{gap}}Повика на ВЕЛИКУ СРБИЈУ (која би друге заробила), није била повика на СРБИЈУ ВЕЛИКУ, која је била безмало у нашим рукама: Србију са целим Српством у себи. Један Бог, један краљ, један народ! Чак ни Хрвати не би ову одрицали онолико колико Југославију, са њеним камелеонским мењањем боја, бар по њиховом мишљењу. Поред тога, Хрвати су, после пораза Аустрије, а победе Италије и Србије, били осуђеници на белом хлебу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србијански министри и режими, који су по правилу најмање познавали историју Хрвата, њину психу и навике, никад нису отишли лично до Загреба да се на месту упознају са приликама и људима. Ишли су само на море и на плаже. Борба међу “браћом” почела је уосталом, већ сутрадан после Уједињења. Сваки додир је био брзо онемогућен. А био би извесно још немогућнији однос да је дошло и до личног додира . . . Значи да су већ од почетка сви мостови међу Србима и Хрватима били порушени.&lt;br /&gt;
{{gap}}На тај начин је држава била одржавана насиљем за Хрвате, а највећом неправдом и штетом за Србе. Била је пре свега спречена природна еволуција и нормални развитак младог и победилачког српскго (''-{sic}-: српског'') народа. Београд је брзо изменио свој морални изглед, дегенерисао у осињак, постао поприштем трговаца “југословенством,” изгубио атракциону силу код осталих Срба, а постао предметом свих погрда и завера од стране Хрвата. Католичка пропаганда је зидала у њему своје манастире, населила је Језуите у Поенкареовој улици, а милосрдне сестре настанила на Врчару, где је спаљен Свети Сава, док на 20,000 католика у Београду није дошло до 200 свештеника, што значи по један свештеник на хиљаду душа, како није ни у Риму.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Американски Србобран'', 26. новембар 1941. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>oqan0rih8h39pkfy2c5az9xbpklrz1l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо Гарибалдијево, 24. дек. 1868.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61838</id>
    <revision>
      <id>147754</id>
      <timestamp>2026-10-17T09:33:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Гарибалдијево писмо | одељак= | аутор= Ђузепе Гарибалди | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; '''Писмо Гарибалдијево,''' што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран: У Капрери, 24. дек. 1…</comment>
      <origin>147754</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8416" sha1="99p31am5l4hwh3hzcqmrlzhk583uug4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
'''Писмо Гарибалдијево,'''
што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:
У Капрери, 24. дек. 1868.
Мојим бирачима из Галуре.
Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је заиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.
Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.
Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.
Оће те ли од многих само једно да чујете:
Ватајући азну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.
Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страху за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).
Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
 * новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>99p31am5l4hwh3hzcqmrlzhk583uug4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147756</id>
      <parentid>147754</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:46:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147756</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8566" sha1="3m8d9zfdi3uosxig69kvwfu46iu5v35" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
 * новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>3m8d9zfdi3uosxig69kvwfu46iu5v35</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147757</id>
      <parentid>147756</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:46:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147757</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8560" sha1="9sain71xktatihfj39a92m88lt6610k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
 * новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>9sain71xktatihfj39a92m88lt6610k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147758</id>
      <parentid>147757</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:46:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147758</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8559" sha1="turhbq4yyy21yts1z6f4exkvhaidbpa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
 * новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>turhbq4yyy21yts1z6f4exkvhaidbpa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147759</id>
      <parentid>147758</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:47:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147759</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8560" sha1="9sain71xktatihfj39a92m88lt6610k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
 * новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>9sain71xktatihfj39a92m88lt6610k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147760</id>
      <parentid>147759</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:48:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147760</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8555" sha1="h6uv5spd8v5dwm8a93kf5miwbojfqzb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>h6uv5spd8v5dwm8a93kf5miwbojfqzb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147761</id>
      <parentid>147760</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T09:48:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147761</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8559" sha1="cmfn08skypy8vixkg6j71c4r56wtev4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=1868
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>cmfn08skypy8vixkg6j71c4r56wtev4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147762</id>
      <parentid>147761</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T10:44:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147762</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8644" sha1="ea9m1sh1r24ldtaphi4c6hwwn3t070t" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=1868
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове“ (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.
Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.
новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је оплачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.
Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)
Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.
Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодушни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.
Што се тиче непокредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав непоткупљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.
Ваш за живота
'''Гарибалди.'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>ea9m1sh1r24ldtaphi4c6hwwn3t070t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147763</id>
      <parentid>147762</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:08:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Цео текст проверен</comment>
      <origin>147763</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8751" sha1="s57nog67ez890v3usn02xlnsca5dvp7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=1868
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове” (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.&lt;br /&gt;
{{gap}}3. новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је опљачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодужни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се тиче неповредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав неповредљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваш за живота{{gap}}{{gap}}'''Гарибалди.'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>s57nog67ez890v3usn02xlnsca5dvp7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147764</id>
      <parentid>147763</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:09:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147764</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8817" sha1="pr2ja6iqu77etgz8bxqnj7xtco8yhyt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гарибалдијево писмо
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=1868
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''Писмо Гарибалдијево,'''&lt;br /&gt;што га је писао своме изборном срезу Галура, ди је за посланика на сабор изабран:&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}У Капрери, 24. дек. 1868.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Мојим бирачима из Галуре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако ме је ишта кадгод збунило, то ме је зајиста највећма збунило, што сам по други пут изабран за посланика галурска; јер сам се колебао, међу симпатијом, за мој драгоцени народ гарулски, ком би и са животом својим послужио, и међу тим што немам вољу, да се приближим влади, која се бога одрекла, као што је један чувен Британац године 1860. за владу Напуљску рекао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као стари републиканци по начелу и делу, примамо ми, ја и моји пријатељи, у лепој вери монархију, и неиштемо од ње ништа друго, него да поправи стање овог сиромашног народа, и да чува своју част од пресилни и од свога хиљадугодишњег вампира. Шта је досад од те владе добивено, то остављам вама самим да пресудите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од природе трпељив није по мојој ћуди, да ма на кога жестоке речи просипам; и на сваки би начин по том поштовао свако добро дело владино, па коме она служила. Ал питање је, да ли се влада на срећу Италије? Моји пријатељи у парламенту, међу којима је и славни Кајроли, сасвим су ме потпуно заменили, и они су се својски отимали за благо ове провинције, али шта се може од једне владе добити, која неради ништа, него само порез утерује, и која се понизила да буде скутоноша страном тирану. Част и поштење истини, али владање владино при последњим догађајима у Ромањи била је читава поворка издајничких дела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оће те ли од многих само једно да чујете:&lt;br /&gt;
{{gap}}Ватајући асну од мога изгнања на Капреру, ди је свашта покушавано само да ме заробе, правили су се владајући, као да су они избавитељи, па разтрубише, да би доста било само неколко пушака да плану у Риму, па да се Капитол победи. То је било издајство и лаж, којом су несрећни Римљани и она седамдесеторица мученика под предвођењем Кајрола обманута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја, који сам знао фаличност те господе, сумњао сам, да су они тако што племенито намислили, и у страу за те храбре синове, послао сам заповест Кајролу, да се до нас на границу повуче. Али је већ било доцкан, ова моја наредба није извршена, јер мој гласоноша, доспео је у Рим, кад је већ катастрофа прошла. (Ја могу о том документе показати).&lt;br /&gt;
{{gap}},,Кад сам ја из Капрере утекао, што без помоћи мојих пријатеља из Гаруле и Мадалене неби могло бити, покрет је већ био почео, ја сам нашао моје синове у послу, и журио сам се на границу, да учествујем у најславнијем најлепшем и највеликодушнијем делу људском — на обарању владе „Сатанове” (у Риму). 22. октобра прешли смо границу, 23. сјединили смо се са Менотовом четом, 24. смо ударили на Монте-Ротондо, 26. смо папину војску, која је од стра ћуприје за собом порушила, у Рим сузбили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо стајали под зидовима старе метрополе земаљске, а садашња прибежишта свега гадна измета светска. Ми смо стајали под вароши, која има најлепше и најславније име у Италији, ми смо стајали пред нашим каптолом, без ког Италија није Италија, него празна реч, на коју се мора човеку разжалити.&lt;br /&gt;
{{gap}}3. новембра борила се мала чета младића, које је влада, коју ме је стид назвати талијанском, не само напустила, него продала, не не само да је није помагала, него јој и муницију и лебац отела. И ипак је та мала чета, која је опљачкана и издана, арсенале државне са више материјала напунила него што је икад у њима било. И ако вам кажу да су и 1860 као и 1867. ти млади људи од владе помагани, то им одговорте, да лажу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те исте лисице, те исте лажи и варанције и 1860. ко и 1867. али ни трага од помоћи, него по наредби Наполеоновој 40.000 војске, која је спремна, да се против нас бори, и грађански рат разпали. То је било стање, у ком је морала она шака људи да се опире најнепоштенијим преварама, с којима су тели, да је деморализују, и да је одбију од велика дела ослобођења. (Читајте само дипломатичну ноту Фаринина Бонопарти.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Напоследку су, без ичега што треба војнику код Ментана по дана борили се против две непријатељске војске, и у почетку су мегдан одржали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драги пријатељи, ја сам мислио, да сте ви према моме владању, које је било више револуционарно него парламентарно, већ равнодужни постали и ја би вас само воло уверити, да удови немогу бити здрави док срце није здраво. Зато сам за вас за Гарулу борио се на обалама Тибера, јер тамо болује срце Италије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се тиче неповредљивости депутирске, сви ви добро знате како се она решпектује; непримам се дакле почасти мандатске за љубав неповредљивости, него за љубав народа, који је са мојом незнатошћу задовољан, и чије ћу интересе ја можда рђаво, али зацело са свом душом заступати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваш за живота{{gap}}{{gap}}'''Гарибалди.'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Застава'', 5. јануар 1869. Бр. 3. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>pr2ja6iqu77etgz8bxqnj7xtco8yhyt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ђузепе Гарибалди</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61839</id>
    <redirect title="Аутор:Ђузепе Гарибалди" />
    <revision>
      <id>147766</id>
      <timestamp>2026-10-17T11:14:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Ђузепе Гарибалди]]</comment>
      <origin>147766</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="alo2bdud4fmz7d1cx0e6lqilkegg23z" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Ђузепе Гарибалди]]</text>
      <sha1>alo2bdud4fmz7d1cx0e6lqilkegg23z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гарибалди</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61840</id>
    <redirect title="Аутор:Ђузепе Гарибалди" />
    <revision>
      <id>147767</id>
      <timestamp>2026-10-17T11:14:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Ђузепе Гарибалди]]</comment>
      <origin>147767</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="alo2bdud4fmz7d1cx0e6lqilkegg23z" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Ђузепе Гарибалди]]</text>
      <sha1>alo2bdud4fmz7d1cx0e6lqilkegg23z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61841</id>
    <revision>
      <id>147771</id>
      <timestamp>2026-10-17T11:34:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима | одељак= | аутор= Ђузепе Гарибалди | година= | белешке= }}  {{Центар|'''ПИСМО ГАРИБАЛДИЈА БРАЋИ ХЕРЦЕГОВЦИМА.'''}} &lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt; {{gap}}Гарибалди је пи…</comment>
      <origin>147771</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3006" sha1="9hbx3hktwvtxe29qf0vhl7uw4vowx9c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година=
| белешке=
}}

{{Центар|'''ПИСМО ГАРИБАЛДИЈА БРАЋИ ХЕРЦЕГОВЦИМА.'''}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Гарибалди је писао Херцеговцима, које својом браћом назива ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Напоље с Турчином, у Брусу с њиме. Као вук је дошао преко Босфора, пљачка, тлачи и убија оне красне народе, које су нам Пелазги дали, мож’ бити први цивилизатори Европе. Нек негази више овај полуоток, које је тако унесрећио. У Бруси, у малој ће Азији наћи још доста света, ког са својим почанлуком, рашкошности и свирепости, мучити и у очајање довести може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дижте се јуначки синови Црне Горе, Херцеговине, Босне, Србије, Тесалије, Македоније, Грчке, Епира, Албаније, Бугарске и Румуније! Ви сте родили мужеве као што беху Леонид Ахил, Александар, Скендербег, Спартак. И данас ћете међ вашим крепким земљацима мужеве наћи као што беху Спартак и Леонид. Неверујте дипломацији, ова стара баба без срца превариће Вас зацело. Ал уз Вас стоје сви срчани људи васцелог света. Па и сама Енглеска, која је досад Турцима наклоњена била, показала Вам је новчаном помоћи и доказима симпатије једног од њених великаша, да претпоставља алијанцију и благодарност сајуза слободних народа пропалом блеску турског полумесеца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само се тако можете ослободити и независни бити. Докле је Турчин с ове стране Босфора, дотле ћете бити у вечитој борби, и никад нећете уживати моћи света права човечанства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Капрери 6. октобра.&lt;br /&gt;
{{gap}}'''Ђ. Гарибалди.'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Застава'', 3. (15.) октобар 1875. Бр. 124. Год. -{X}-

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>9hbx3hktwvtxe29qf0vhl7uw4vowx9c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147772</id>
      <parentid>147771</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:34:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147772</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3011" sha1="e8x8qdkzw6g85nf6ex16wcexctzweoi" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година= 1875
| белешке=
}}

{{Центар|'''ПИСМО ГАРИБАЛДИЈА БРАЋИ ХЕРЦЕГОВЦИМА.'''}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Гарибалди је писао Херцеговцима, које својом браћом назива ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Напоље с Турчином, у Брусу с њиме. Као вук је дошао преко Босфора, пљачка, тлачи и убија оне красне народе, које су нам Пелазги дали, мож’ бити први цивилизатори Европе. Нек негази више овај полуоток, које је тако унесрећио. У Бруси, у малој ће Азији наћи још доста света, ког са својим почанлуком, рашкошности и свирепости, мучити и у очајање довести може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дижте се јуначки синови Црне Горе, Херцеговине, Босне, Србије, Тесалије, Македоније, Грчке, Епира, Албаније, Бугарске и Румуније! Ви сте родили мужеве као што беху Леонид Ахил, Александар, Скендербег, Спартак. И данас ћете међ вашим крепким земљацима мужеве наћи као што беху Спартак и Леонид. Неверујте дипломацији, ова стара баба без срца превариће Вас зацело. Ал уз Вас стоје сви срчани људи васцелог света. Па и сама Енглеска, која је досад Турцима наклоњена била, показала Вам је новчаном помоћи и доказима симпатије једног од њених великаша, да претпоставља алијанцију и благодарност сајуза слободних народа пропалом блеску турског полумесеца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само се тако можете ослободити и независни бити. Докле је Турчин с ове стране Босфора, дотле ћете бити у вечитој борби, и никад нећете уживати моћи света права човечанства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Капрери 6. октобра.&lt;br /&gt;
{{gap}}'''Ђ. Гарибалди.'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Застава'', 3. (15.) октобар 1875. Бр. 124. Год. -{X}-

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>e8x8qdkzw6g85nf6ex16wcexctzweoi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147774</id>
      <parentid>147772</parentid>
      <timestamp>2026-10-17T11:42:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147774</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3092" sha1="mil766a3bkntt97toxiypyos1hp1iww" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо Гарибалдија браћи Херцеговцима
| одељак=
| аутор= Ђузепе Гарибалди
| година= 1875
| белешке=
}}

{{Центар|'''ПИСМО ГАРИБАЛДИЈА БРАЋИ ХЕРЦЕГОВЦИМА.'''}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Гарибалди је писао Херцеговцима, које својом браћом назива ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Напоље с Турчином, у Брусу с њиме. Као вук је дошао преко Восћора, пљачка, тлачи и убија оне красне народе, које су нам Пелазги дали, мож’ бити први цивилизатори Европе. Нек негази више овај полуоток, које је тако унесрећио. У Бруси, у малој ће Азији наћи још доста света, ког са својим почанлуком, рашкошности и свирепости, мучити и у очајање довести може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дижте се јуначки синови ''Црне Горе'', ''Херцеговине'', ''Босне'', ''Србије'', ''Тесалије'', ''Македоније'', ''Грчке'', ''Епир'', ''Албаније'', ''Бугарске'' и ''Румуније''! Ви сте родили мужеве као што беху ''Леонид'', ''Ахил'', ''Александар'', ''Скендербег'', ''Спартак''. И данас ћете међ вашим крепким земљацима мужеве наћи као што беху Спартак и Леонид. Неверујте дипломацији, ова стара баба без срца превариће Вас зацело. Ал уз Вас стоје сви срчани људи васцелог света. Па и сама Енглеска, која је досад Турцима наклоњена била, показала Вам је новчаном помоћи и доказима симпатије једног од њених великаша, да претпоставља алијанцију и благодарност сајуза слободних народа пропалом блеску турског полумесеца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само се тако можете ослободити и независни бити. Докле је Турчин с ове стране Боепора, дотле ћете бити у вечитој борби, и никад нећете уживати моћи света права човечанства.&lt;br /&gt;
На Капрери 6. октобра.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Ђ. Гарибалди.'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Застава'', 3. (15.) октобар 1875. Бр. 124. Год. -{X}-

{{ЈВ-аутор|Ђузепе Гарибалди|1882}}</text>
      <sha1>mil766a3bkntt97toxiypyos1hp1iww</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>