Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.24
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Догађај
Разговор о догађају
Викизворник:Аутори-Ш
4
1325
147794
142902
2026-10-18T08:11:35Z
Coaorao
19106
/* */
147794
wikitext
text/x-wiki
* [[Аутор:Алекса Шантић|Шантић, Алекса]] (1868–1924)
* [[Аутор:Јаков Шантић|Шантић, Јаков]] (1882–1905)
{{Ауторски индекс}}
3ycj1hz09ys8lieqzox9thtli1fq17z
Викизворник:Аутори-Т
4
7775
147776
134528
2026-10-17T13:22:13Z
Coaorao
19106
/* */
147776
wikitext
text/x-wiki
[[Слика:Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]
* [[Аутор:Лаза Телечки|Телечки, Лаза]]
* [[Аутор:Никола Тесла|Тесла, Никола]] (1856 — 1943)
* [[Аутор:Алексеј Константинович Толстој|Толстој, Алексеј Константинович]]
* [[Аутор:Јаша Томић|Томић, Јаша]]
* [[Аутор:Милица Томић|Томић, Милица]]
* [[Аутор:Коста Трифковић|Трифковић, Коста]]
* [[Аутор:Глигорије Трлајић|Трлајић, Глигорије]]
* [[Аутор:Јанко Туфегџић|Туфегџић, Јанко]]
* [[Аутор:Димитрије Туцовић|Туцовић, Димитрије]]
{{Ауторски индекс}}
o1bfrw46a3l2bpnrbuh54b9zy11zayp
147777
147776
2026-10-17T13:23:17Z
Coaorao
19106
/* */
147777
wikitext
text/x-wiki
[[Слика:Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]
* [[Аутор:Лаза Телечки|Телечки, Лаза]]
* [[Аутор:Никола Тесла|Тесла, Никола]] (1856 — 1943)
* [[Аутор:Алексеј Константинович Толстој|Толстој, Алексеј Константинович]]
* [[Аутор:Јаша Томић|Томић, Јаша]] (1856–1922)
* [[Аутор:Милица Томић|Томић, Милица]] (1859–1944)
* [[Аутор:Коста Трифковић|Трифковић, Коста]]
* [[Аутор:Глигорије Трлајић|Трлајић, Глигорије]]
* [[Аутор:Јанко Туфегџић|Туфегџић, Јанко]]
* [[Аутор:Димитрије Туцовић|Туцовић, Димитрије]] (1881–1914)
{{Ауторски индекс}}
6z48gyw7qbf9yz1kwl6m6oy8qh6dy74
147792
147777
2026-10-18T08:08:48Z
Coaorao
19106
/* */
147792
wikitext
text/x-wiki
[[Слика:Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]
* [[Аутор:Лаза Телечки|Телечки, Лаза]] (1841—1873)
* [[Аутор:Никола Тесла|Тесла, Никола]] (1856—1943)
* [[Аутор:Алексеј Константинович Толстој|Толстој, Алексеј Константинович]]
* [[Аутор:Јаша Томић|Томић, Јаша]] (1856–1922)
* [[Аутор:Милица Томић|Томић, Милица]] (1859–1944)
* [[Аутор:Коста Трифковић|Трифковић, Коста]] (1843—1875)
* [[Аутор:Глигорије Трлајић|Трлајић, Глигорије]] (1766–1811)
* [[Аутор:Јанко Туфегџић|Туфегџић, Јанко]] (1907–1944)
* [[Аутор:Димитрије Туцовић|Туцовић, Димитрије]] (1881–1914)
{{Ауторски индекс}}
imr0mxnpvjrrxd74keloo4wu3nzx0ot
147793
147792
2026-10-18T08:09:01Z
Coaorao
19106
/* */
147793
wikitext
text/x-wiki
[[Слика:Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]
* [[Аутор:Лаза Телечки|Телечки, Лаза]] (1841—1873)
* [[Аутор:Никола Тесла|Тесла, Никола]] (1856—1943)
* [[Аутор:Алексеј Константинович Толстој|Толстој, Алексеј Константинович]] (1817–1875)
* [[Аутор:Јаша Томић|Томић, Јаша]] (1856–1922)
* [[Аутор:Милица Томић|Томић, Милица]] (1859–1944)
* [[Аутор:Коста Трифковић|Трифковић, Коста]] (1843—1875)
* [[Аутор:Глигорије Трлајић|Трлајић, Глигорије]] (1766–1811)
* [[Аутор:Јанко Туфегџић|Туфегџић, Јанко]] (1907–1944)
* [[Аутор:Димитрије Туцовић|Туцовић, Димитрије]] (1881–1914)
{{Ауторски индекс}}
3oyi73v4nrvg3f2bs4x28507azhmmeh
Аутор:Габријеле Д’Анунцио
100
15313
147786
71563
2026-10-17T16:09:17Z
Coaorao
19106
Coaorao преместио је страницу [[Аутор:Габријеле Д'Анунцио]] на [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]: Уобичајен назив
71563
wikitext
text/x-wiki
{{аутор
| име = Габријеле
| презиме = Д'Анунцио
| иницијал_презимена = А
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1938
| опис = италијански песник, авантуриста и политичар
| слика = Gabriele D'Annunzio.jpg
| википедија = Габријеле Д'Анунцио
| остава = Gabriele d'Annunzio
| остава_кат = Gabriele D'Annunzio
| опис_слике = Габријеле Д'Анунцио
}}
* [[Ода народу српском]] (1915)
[[Категорија:Габријеле Д'Анунцио|*]]
[[Категорија:Италијански књижевници]]
[[Категорија:Краљевина Италија]]
m98yg3dsyvmtccne0r34tnbzhkcvud5
147789
147786
2026-10-17T16:10:29Z
Coaorao
19106
147789
wikitext
text/x-wiki
{{аутор
| име = Габријеле
| презиме = Д'Анунцио
| иницијал_презимена = А
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1938
| опис = италијански песник, авантуриста и политичар
| слика = Gabriele D'Annunzio.jpg
| википедија = Габријеле Д'Анунцио
| остава = Gabriele d'Annunzio
| остава_кат = Gabriele D'Annunzio
| опис_слике = Габријеле Д'Анунцио
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Ода народу српском]] (1915)
[[Категорија:Габријеле Д'Анунцио|*]]
[[Категорија:Италијански књижевници]]
[[Категорија:Краљевина Италија]]
2m2kkvfnwo5s8i5rzb3kh28egy4riyr
147790
147789
2026-10-17T16:12:27Z
Coaorao
19106
/* Дела */
147790
wikitext
text/x-wiki
{{аутор
| име = Габријеле
| презиме = Д'Анунцио
| иницијал_презимена = А
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1938
| опис = италијански песник, авантуриста и политичар
| слика = Gabriele D'Annunzio.jpg
| википедија = Габријеле Д'Анунцио
| остава = Gabriele d'Annunzio
| остава_кат = Gabriele D'Annunzio
| опис_слике = Габријеле Д'Анунцио
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Ода народу српском]] (1915)
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Милутин Бојић|Милутин Бојић]]
[[Категорија:Габријеле Д'Анунцио|*]]
[[Категорија:Италијански књижевници]]
[[Категорија:Краљевина Италија]]
6lxvrwjg4awsz3l1gktb0ki3q3oxgml
Аутор:Динко Златарић
100
17681
147795
54212
2026-10-18T08:12:41Z
Coaorao
19106
/* */
147795
wikitext
text/x-wiki
{{аутор
| име = Динко
| презиме = Златарић
| иницијал_презимена = З
| годинарођења = 1558
| годинасмрти = 1613
| опис = дубровачки песник
| слика = Zlataric.jpg
| википедија =Динко Златарић
| опис_слике =
}}
== Dela ==
* [[ŽIVOT I DJELA DOMINKA ZLATARlCA]]
**[[I]]
**[[II]]
**[[III]]
**[[IV]]
**[[V]]
**[[VI]]
**[[VII]]
* [[Elektra]]
* [[Ljubmir]]
* [[Ljubav Pirama i Tizbe]]
* '''Pjesni u smrt od razlicijeh'''
**[[U smrt gospodina Miha Matufića]]
**[[U smrt gospođe Linje Jerove Klisović]]
**[[U smrt iste]]
**[[U smrt gospođe Made Nikove Zlatarić, gospodinu Baru Zlatariću nje sinu]]
**[[Nadgrobje gospodina Miha Monalda]]
**[[U smrt gospodina Bara Zlatarića]]
**[[U smrt istoga, gospođi Dijani Držić ženi njegovoj]]
**[[Nadgrobje istoga]]
**[[U smrt gospodina Maroja Mažibradića Šuljage]]
**[[U smrt gospodina Bartolomea Pešona]]
**[[U smrt istoga, gospođi Fiori Zuzorić ženi njegovoj]]
**[[U smrt gospodina Tomka Vodopića]]
**[[U smrt gospođe Kate Mihove Zlatarić]]
**[[U smrt gospodina Andruška Nemanjića, gospodinu Niku Đuka Nalješkovića]]
**[[U smrt gospodina Šimuna Zlatarića oca svoga]]
**[[U smrt gospodina Savka Mišetića Glušca]]
**[[U smrt gospodina Mara Jerkulića, gospodinu Franu bratu njegovu]]
**[[U smrt Šimuna sina svoga prvorođenoga...]]
**[[U smrt istoga (Dinko Zlatarić)|U smrt istoga]]
**[[U smrt istoga, gospođi Mari Džonović ženi svojoj]]
**[[Nadgrobje istoga (1)|Nadgrobje istoga]]
**[[U smrt Kate kćere svoje]]
**[[U smrt iste (1)|U smrt iste]]
**[[U smrt iste (2)|U smrt iste]]
**[[U smrt gospođe Kate Džonkove Ruljičić]]
**[[U smrt gospodina Andrije Meknića]]
**[[Duši svojoj]]
**[[Prislavnoj Djevici Mariji]]
* '''Pjesni razlike'''
** PJESAN I [[Zač da ja ne zovu blažen tvoj plam i stril]]
** PJESAN II [[Od kosi prameni s kim zlato gubi čes]]
** PJESAN III [[Kad lice veselo ovej vil' najprija]]
** PJESAN IV [[Ka zvijezda zlobiva vodi vas naprijeda]]
** PJESAN V [[Prošli su mnozi dni (koli sam pritužan!)]]
** PJESAN VI [[Veće krat nemir moj odlučim tebi rit]]
** PJESAN VII [[„Mrem s tebe", rijeh tebi; „rugaš se", reče ti;]]
** PJESAN VIII [[Čini što s' počela; ne vjeruj zlu momu;]]
** PJESAN IX [[Množi bde želeći vaskolik svit vladat]]
** PJESAN X [[Ka srića bi moja i milos oni dan]]
** PJESAN XI [[Kad godir mjesto ja spomenem i vrime]]
** PJESAN XII [[Kaže se ma vila milosna njeki hip]]
** PJESAN XIII [[Studena vil nika užiže pozori]]
** PJESAN XIV [[Čudiš se sveđ, vilo, i prašaš na svak čas]]
** PJESAN XV [[Ako t' moj obraz blijed ugodno ni gledat]]
** PJESAN XVI [[Da meni veseli ne braniš pogled tvoj]]
** PJESAN XVII [[U hvalu pokoja i mirne pameti]]
** PJESAN XVIII [[U hvalu jedne vile i nje liposti]]
** PJESAN XIX [[Tuži se na odvrtnos svoje vile]]
** PJESAN XX [[Uzdisanje na prvo svoje bitje slobodno, cvileći poslednje podložno ljubavi]]
** PJESAN XXI [[Rat suproć omrazi]]
** PJESAN XXII [[Nesrećni ljubovnik svudi se oziru]]
** PJESAN XXIII [[U drugoj čim strani prosvjetlja sad druge]]
** PJESAN XXIV [[Ljuvene pun tuge tukuć se pozađoh]]
** PJESAN XXV [[Gospodinu Dinku Ranjini vlastelinu dubrovačkomu]]
** PJESAN XXVI [[Boles na daleče svoje gospođe]]
** PJESAN XXVII [[Nepokoj na daleče svoje gospođe]]
** PJESAN XXVIII [[Tužba da zaludu dvori jednu vilu koja ne zna ljubav što je]]
** PJESAN XXIX [[Gospodinu S. B.]]
** PJESAN XXX [[Molba jednoj mladici da ga prigrli]]
** PJESAN XXXI [[Nadgrobje Vice]]
** PJESAN XXXII [[Špotica prijatelju]]
** PJESAN XXXIII [[Gospodinu Dinku Ranjini]]
** PJESAN XXXIV [[Nenavidos noći]]
** PJESAN XXXV [[U smrt Kate svoje sestre]]
** PJESAN XXXVI [[Vili bjegućoj]]
** PJESAN XXXVII [[Gospodinu F. K.]]
** PJESAN XXXVIII [[U smrt F. P.]]
** PJESAN XXXIX [[Nika čini dar od svoga zrcala božici Veneri]]
** PJESAN XL [[Ljubovnik učinjen prah od časa]]
** PJESAN XLI [[Nadgrobje N. N.]]
** PJESAN XLII [[Nadgrobje N. N. (1)|Nadgrobje N. N.]]
** PJESAN XLIII [[Nadgrobje Margarite]]
** PJESAN XLIV [[Gospodinu S. B. (1)|Gospodinu S. B.]]
** PJESAN XLV [[Pokle sam kroz ljubav pun smrtna nemira]]
** PJESAN XLVI [[Što hoću? što činim? s kijem li boj spravljam bit?]]
** PJESAN XLVII [[Odlučim ja mnokrat ovoj vil ne dvorit]]
** PJESAN XLVIII [[Opet se pripravlja ufanje k meni doć]]
** PJESAN XLIX [[Gospodinu Maru Kljašiću]]
** PJESAN L [[Čemu već da cvilim? zašto li nastoju]]
** PJESAN LI [[Vili bjegućoj (1)|Vili bjegućoj]]
** PJESAN LII [[Nadgrobje Dinka Ranjine]]
** PJESAN LIII [[Ja gorim i pojem veselo u pjesan]]
** PJESAN LIV [[Ljuvena toli moć oblada tužnu (sic) mnom]]
** PJESAN LV [[Ti želiš nemila, da mi prij' dođe smrt]]
** PJESAN LVI [[Koli ja prominjen ćutih se u meni]]
** PJESAN LVII [[Sad s ribam steć Febo, ke mati Ljubavi]]
** PJESAN LVIII [[Da bi mi moć lipos izdvorit ovej vil]]
** PJESAN LIX [[Kaje svoje grijehe i prosi od Boga milos]]
** PJESAN LX [[Tegnu me tva ruka, Bože moj, ter boles]]
** PJESAN LXI [[Sve je već žestočij' udorak ki meni]]
** PJESAN LXII [[U plač se obraća razgovor slatki moj]]
** PJESAN LXIII [[Šali s gizdavijem prijateljem]]
** PJESAN LXIV [[Za moju nesreću molbami ke stvorih]]
** PJESAN LXV [[Velmi se ponosiš kroz dike ljuvene]]
** PJESAN LXVI [[Ti svijetlijem pozorom sunčana uresa]]
** PJESAN LXVII [[Hoće li ikada vrijeme doć, da pozrem]]
** PJESAN LXVIII [[Ne čin, da tvoj um zamijera]]
** PJESAN LXIX [[Uzdah se odveće u moju njekad moć]]
** PJESAN LXX [[Nadgrobje Buća Plovdinjanina]]
** PJESAN LXXI [[Vuhuje da boli, ter s himbom ištuć lik]]
** PJESAN LXXII [[Ova me gospoja hitro tač priblazi]]
** PJESAN LXXIII [[Dali ja plaćen bih svakim zlom za trud moj]]
** PJESAN LXXIV [[Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit]]
** PJESAN LXXV [[Neka ti zao človik gizda se u zlobi]]
** PJESAN LXXVI [[Strile van izima i oštri ljuven bog]]
** PJESAN LXXVII [[Hitro tajim i pokrivam]]
** PJESAN LXXVIII [[Mnoga je razlikos u mislijeh sveđ mojih]]
** PJESAN LXXIX [[Poprav se može rit, gospoje, da nije]]
** PJESAN LXXX [[Čemu je suzami da glasim nemir moj]]
** PJESAN LXXXI [[Lipos kom nadili Bog tebe svršeno]]
** PJESAN LXXXII [[Ljubav mi sveđ pravi: Zamijeraj ovuj vil]]
** PJESAN LXXXIII [[Sad se ja blažen mnim: ovdi je vil draga]]
** PJESAN LXXXIV [[Gizdava gospoje, sva diko ljubavi]]
** PJESAN LXXXV [[Krasnu te svršeno i dragu Bog sazda]]
** PJESAN LXXXVI [[Sužan bit i gorit u ognju zlo nije]]
** PJESAN LXXXVII [[Od tebe čuh ja rit, kad ti cvil odkrih moj]]
** PJESAN LXXXVIII [[Jur zora vrhu nas rumen zrak razmeće]]
** PJESAN LXXXIX [[Smrt porcije Brutove]]
** PJESAN XC [[Veće krat budem reć sam sebi: „Sto tvoriš?]]
** PJESAN XCI [[U prvo kneštvo gospodina Jera Klisovića 1609 setembra]]
** PJESAN XCII [[Bojeć se da meni vik se ti neć smilit]]
** PJESAN XCIII [[Čim dalek moja čes drži me po sili]]
** PJESAN XCIV [[Čemu neć da čekaš? ali se toj prima]]
** PJESAN XCV [[Što takoj, gospoje, u ognju pribivaš]]
** PJESAN XCVI [[Trnem ja predajuć i ne imam pokoja]]
** PJESAN XCVII [[Još od prij' svu moju stavil sam kripko moć]]
** PJESAN XCVIII [[Jur poznam i vidim, da zaman stupaje]]
** PJESAN XCIX [[Još odkle ti pozna da divni pogled tvoj]]
** PJESAN C [[Ljubke ti plamene iz lijepijeh očiju]]
** PJESAN CI [[Toli je čes moja pritužna, da u vik]]
** PJESAN CII [[Molim te, Bože moj, proć meni obrati]]
** PJESAN CIII [[Što veće gospođu ja molim, to veću]]
** PJESAN CIV [[Deset ljet prohodi, ako se ne varam]]
** PJESAN CV [[Pokle želiš da t' očitim]]
** PJESAN CVI [[Kad lišće na prozor ovaj vil iznese]]
** PJESAN CVII [[Deset krat zora dan skončavši noć stvori]]
** PJESAN CVIII [[Dali, jaoh, dvije zvizde ljuvene prikri mrak]]
** PJESAN CIX [[Mnokrat mi ljuven boj tač prike zda trude]]
** PJESAN CX [[Toli drag i sladak i toli pun čudnih]]
** PJESAN CXI [[Poče se odkrivat očiju svitli zrak]]
** PJESAN CXII [[Već lijepe dvi oči svital dan izvode]]
** PJESAN CXIII [[Pritrudne me oči, sve suze parjajte]]
** PJESAN CXIV [[Ljuven luk i strile ne držah od scjene]]
** PJESAN CXV [[Ginu, jaoh, kako san sva dobra na saj svit]]
** PJESAN CXVI [[Evo zrak iz oči ljuvenih prosiva]]
** PJESAN CXVII [[Što se tač nemila ponosiš od mene]]
** PJESAN CXVIII [[U srdžbi proć meni ljubav luk opreže]]
** PJESAN CXIX [[Općaše daj u san gospoja k meni prit]]
** PJESAN CXX [[Tebi se dah u dar i nijesam veće moj]]
** PJESAN CXXI [[Česa dil obraz tvoj i pozor ljuveni]]
** PJESAN CXXII [[Tebe sam vrh svijeh vil ke slovu ljepotom]]
** PJESAN CXXIII [[Zlo ti me ovaj vil porazi nevjerom]]
** PJESAN CXXIV [[Ni čudo da moje dni trajem u smeći]]
** PJESAN CXXV [[Gizdave mnoge vil' stanem ja gledaje]]
** PJESAN CXXVI [[Svak zaman svis trudi u misleh na saj svit]]
** PJESAN CXXVII [[Sve na svit prihodi, sve trpi do mala]]
** PJESAN CXXVIII [[Nisam ja dostojan, hud sluga, da primim]]
** PJESAN CXXIX [[Iz oči od vile ka ljubko tancaše]]
** PJESAN CXXX [[Slavju koji s milim pjesni]]
** PJESAN CXXXI [[Oh kosi prameni ki ste tač u slavi]]
** PJESAN CXXXII [[Evo t' ja umiram, ne trati strile man]]
** PJESAN CXXXIII [[Nigdir se ne ustavlja protivna meni čes]]
** PJESAN CXXXIV [[Mnokrat se ja spravim opojen ljubezni]]
** PJESAN CXXXV [[U prvi cvijet moje mladosti drag ukras]]
** PJESAN CXXXVI [[Želiš znat, kako ja provodim ove dni]]
** PJESAN CXXXVII [[Hlepim ja i ginu od straha za gledat]]
* [[Aminta Torkvata Tassa (Ļubmir)]]
===Извори===
* [[:Датотека:Дела_Доминика_Златарића .pdf|Дела Доминика Златарића]]
[[Категорија:Динко Златарић| ]]
[[Категорија:Дубровачка књижевност]]
sc8ue1ctqa4cv4ieyzccfjwi7x0d8zx
Свршио си пут живота!
0
54390
147810
147276
2026-10-18T10:27:48Z
Coaorao
19106
/* */
147810
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Свршио си пут живота! (-{Thy Days Are Done}-)
| одељак=
| аутор= Џорџ Гордон Бајрон
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке=
}}
<poem>
Свршио си пут живота!
Ал’ тек сад ће слава стићи:
У песмама земље твоје
Народ ће ти хвалу дићи,
За јунаштво, за рад твој,
Што слободу даде њој.
Док ти ј’ народ у слободи,
Ту заборав нема силе;
Не тече ти крв по земљи,
Већ кроз наше струји жиле.
Твоје дело гони студ
И храброшћу пуни груд.
Кад у боју име т’ чује
Побледеће душман клети!
Девојке ће тебе певат’, —
Како треба за род мрети!
Суза неће имат’ мах:
Вређала би свети прах.
</poem>
== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 4-5, стр. 49.
{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Преводи]][[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
gz546p0kld2dvhkmey5q7q6cj7srda9
Аутор:Џорџ Гордон Бајрон
100
54392
147798
147272
2026-10-18T10:08:50Z
Coaorao
19106
/* Дела */
147798
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[На разореном Јерусалимом]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
jype0usc87guk0mnf2cpikaadoj2h1i
147801
147798
2026-10-18T10:17:59Z
Coaorao
19106
/* Дела */
147801
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[На разореном Јерусалимому]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
kv3ezdogxp1s3zku726pybmjn2tnb05
147804
147801
2026-10-18T10:18:36Z
Coaorao
19106
/* Дела */
147804
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[На разореном Јерусалиму]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
tf71s3xfu8fq0z5089o5fcpkcuqj50f
147806
147804
2026-10-18T10:19:22Z
Coaorao
19106
/* Преводиоци */
147806
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[На разореном Јерусалиму]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
* [[Д. Ј. Димитријевић]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
1xw406fayo2mf8qtkrk9yif1lzvqjo4
147807
147806
2026-10-18T10:21:05Z
Coaorao
19106
/* Дела */
147807
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[Мрак (Бајрон)]]
* [[На разореном Јерусалиму]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
* [[Д. Ј. Димитријевић]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
nptgdnml4ob1f88mvv2sewkjcqf1b42
147813
147807
2026-10-18T10:52:45Z
Coaorao
19106
/* Преводиоци */
147813
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]
* [[Мрак (Бајрон)]]
* [[На разореном Јерусалиму]]
* [[Ноћни призор код Рима]]
== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Аница Савић Ребац]]
* [[Д. Ј. Димитријевић]]
[[Категорија:Романтизам]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]
1riqau6jz5ldjcrbk7nbx5lne6kc67l
Руслан и Људмила
0
60028
147796
147541
2026-10-18T09:50:46Z
Coaorao
19106
/* */
147796
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превоо [[Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]<br>
</div>
</div>
{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
bbkcpcsc262p2xwx38jgds9gfcvl0nc
147797
147796
2026-10-18T09:50:52Z
Coaorao
19106
/* */
147797
wikitext
text/x-wiki
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]<br>
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]<br>
</div>
</div>
{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}
[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
iu8eajcuw112npnxdwnut9ghtjqmo0e
Аутор:Станислав Винавер
100
61622
147814
147742
2026-10-18T11:03:15Z
Coaorao
19106
/* Проза */
147814
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Бетовен]] (1909)
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[У зимску ноћ]] (1912)
** [[У зимску ноћ/Време|Време]]
** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]]
** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]]
** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]]
** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]]
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)
* [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953)
==== Збирке песама ====
* [[Мјећа]] (1911)
=== Проза ===
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913)
* [[Варош злих волшебника]] (1920)
* [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920)
* [[Скрајбин]] (1920)
* [[Манифест експресионистичке школе]] (1920)
* [[Euphorion]] (1921)
* [[Громобран свемира]] (1921)
* [[.ДАНТЕ]] (1922)
* [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922)
* [[Чувари света]] (1926)
* [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927)
* [[Шабац и његове традиције]] (1935)
* [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938)
* [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938)
* [[Живи оквири]] (1938)
* [[Ратни другови]] (1939)
* [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945)
* [[Европска ноћ]] (1952)
* [[Надграматика]] (1963)
* [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963)
==== Књижевне критике ====
* [[Црњански и критика]] (1920)
* [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) (''Време'', 31. август)
* [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) (''Идеје'', 17. јануар)
* [[У одбрану наше књижевности]] (1935) (''Идеје'', 4. маја)
== Дела о Станиславу Винаверу ==
* ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-)
[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
n2tb04sudl6ofnvxpmrde08veb69lyt
147815
147814
2026-10-18T11:03:49Z
Coaorao
19106
/* Проза */
147815
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Бетовен]] (1909)
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[У зимску ноћ]] (1912)
** [[У зимску ноћ/Време|Време]]
** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]]
** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]]
** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]]
** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]]
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)
* [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953)
==== Збирке песама ====
* [[Мјећа]] (1911)
=== Проза ===
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913)
* [[Варош злих волшебника]] (1920)
* [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920)
* [[Скрајбин]] (1920)
* [[Манифест експресионистичке школе]] (1920)
* [[Euphorion]] (1921) (''Зенит'', бр. 1)
* [[Громобран свемира]] (1921)
* [[.ДАНТЕ]] (1922)
* [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922)
* [[Чувари света]] (1926)
* [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927)
* [[Шабац и његове традиције]] (1935)
* [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938)
* [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938)
* [[Живи оквири]] (1938)
* [[Ратни другови]] (1939)
* [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945)
* [[Европска ноћ]] (1952)
* [[Надграматика]] (1963)
* [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963)
==== Књижевне критике ====
* [[Црњански и критика]] (1920)
* [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) (''Време'', 31. август)
* [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) (''Идеје'', 17. јануар)
* [[У одбрану наше књижевности]] (1935) (''Идеје'', 4. маја)
== Дела о Станиславу Винаверу ==
* ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-)
[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
h1opnecegawpzhn0w4vbwkydm5tfz8h
147816
147815
2026-10-18T11:13:12Z
Coaorao
19106
/* Песме */
147816
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Бетовен]] (1909)
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[У зимску ноћ]] (1912)
** [[У зимску ноћ/Време|Време]]
** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]]
** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]]
** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]]
** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]]
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[У албум Саве Поповића]] (1921)
* [[Спасење]] (1922)
* [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953)
==== Збирке песама ====
* [[Мјећа]] (1911)
=== Проза ===
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913)
* [[Варош злих волшебника]] (1920)
* [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920)
* [[Скрајбин]] (1920)
* [[Манифест експресионистичке школе]] (1920)
* [[Euphorion]] (1921) (''Зенит'', бр. 1)
* [[Громобран свемира]] (1921)
* [[.ДАНТЕ]] (1922)
* [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922)
* [[Чувари света]] (1926)
* [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927)
* [[Шабац и његове традиције]] (1935)
* [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938)
* [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938)
* [[Живи оквири]] (1938)
* [[Ратни другови]] (1939)
* [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945)
* [[Европска ноћ]] (1952)
* [[Надграматика]] (1963)
* [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963)
==== Књижевне критике ====
* [[Црњански и критика]] (1920)
* [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) (''Време'', 31. август)
* [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) (''Идеје'', 17. јануар)
* [[У одбрану наше књижевности]] (1935) (''Идеје'', 4. маја)
== Дела о Станиславу Винаверу ==
* ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-)
[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
haoizpnso0fjmbeagck3lh4b6yc0ent
147817
147816
2026-10-18T11:17:45Z
Coaorao
19106
/* Песме */
147817
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Бетовен]] (1909)
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[У зимску ноћ]] (1912)
** [[У зимску ноћ/Време|Време]]
** [[У зимску ноћ/Коб|Коб]]
** [[У зимску ноћ/Последња драма|Последња драма]]
** [[У зимску ноћ/Интимна драма|Интимна драма]]
** [[У зимску ноћ/Фантазија (за клавир и оркестар)|Фантазија (за клавир и оркестар)]]
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[У албум Саве Поповића]] (1921)
* [[Богови у опасности]] (1921)
* [[Спасење]] (1922)
* [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953)
==== Збирке песама ====
* [[Мјећа]] (1911)
=== Проза ===
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Приче које су изгубиле равнотежу]] (1913)
* [[Варош злих волшебника]] (1920)
* [[Пантологија новије српске пеленгирике]] (1920)
* [[Скрајбин]] (1920)
* [[Манифест експресионистичке школе]] (1920)
* [[Euphorion]] (1921) (''Зенит'', бр. 1)
* [[Громобран свемира]] (1921)
* [[.ДАНТЕ]] (1922)
* [[Нова пантологија пеленгирике]] (1922)
* [[Чувари света]] (1926)
* [[Гоч гори, једна југословенска симфонија]] (1927)
* [[Шабац и његове традиције]] (1935)
* [[Чардак ни на небу ни на земљи (Винавер)|Чардак ни на небу ни на земљи]] (1938)
* [[Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике]] (1938)
* [[Живи оквири]] (1938)
* [[Ратни другови]] (1939)
* [[Године понижења и борбе: живот у немачким „офлазима”]] (1945)
* [[Европска ноћ]] (1952)
* [[Надграматика]] (1963)
* [[Заноси и пркоси Лазе Костића]] (1963)
==== Књижевне критике ====
* [[Црњански и критика]] (1920)
* [[Београд и г. Крлежа: Загонетка г. Крлеже]] (1924) (''Време'', 31. август)
* [[Винавер о својој генерацији, Крлежи и т. д.]] (1935) (''Идеје'', 17. јануар)
* [[У одбрану наше књижевности]] (1935) (''Идеје'', 4. маја)
== Дела о Станиславу Винаверу ==
* ''Песме Станислава Винавера'' (1912), од Божидара Пурића (''Дело'', књига 62, год. 17, стр. 256-;443-)
[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
9r771zektdc3mlh0do3t000ykdp1ggc
Ноћни призор код Рима
0
61774
147811
147277
2026-10-18T10:27:59Z
Coaorao
19106
/* */
147811
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ноћни призор код Рима
| одељак=
| аутор= Џорџ Гордон Бајрон
| преводилац= Аница Савић Ребац
| година=
| белешке=
}}
'''-{Lord Byron}-: „-{Manfred}-”'''
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НОЋНИ ПРИЗОР КОД РИМА'''</font></center>
<poem>
Звезде трепте; месец са висине
Сија доле на снежне планине.
Диван призор! Да човека могу
Тако знати, кʼо што знам природу!
:Ова нојца, звездана и света,
Научи ме језик с другог света:
Добро знам — кʼо момче некад бејаʼ
На видовма силног Колосеја;
Што су дрва крај стубова стариʼ
Као сенке месец их озари,
Близу нас, из Цезаревих двори,
Совуљагин дуги крик се ори,
С друге стране, из те околине,
Јаук гладне надолази псине,
А кроз ноћно тихо шапутање
Стражарево допире певање...
<div style="text-align:right;"><small>С енглеског</small> '''''Аница'''''</div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Бранково коло'', 25. август 1905. Бр. 33. и 34. Год. -{XI}-, стр. 1026.
{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]
ki9fcy9bkx6lvral7y92zo934mojq4g
Аутор:Милица Томић
100
61842
147775
2026-10-17T12:28:44Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{Аутор | име = Милица | презиме = Томић | иницијал_презимена = Т | годинарођења = 1859 | годинасмрти = 1944 | опис = '''Милица Томић''' је била српска политичарка, новинарка, уредница, јавна радница и феминистичка активисткиња. | слика = | опис_слике = | википедија = Милица Т…
147775
wikitext
text/x-wiki
{{Аутор
| име = Милица
| презиме = Томић
| иницијал_презимена = Т
| годинарођења = 1859
| годинасмрти = 1944
| опис = '''Милица Томић''' је била српска политичарка, новинарка, уредница, јавна радница и феминистичка активисткиња.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Милица Томић
| вики_цитати =
| остава =
| остава_кат =
}}
== Дела ==
* [[Школе за домаћице]] (1911)
3q8ntc4sfy2l8ui2zrisq1wrjs0x1jx
Категорија:1875.
14
61843
147778
2026-10-17T15:12:26Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1870-е|5]]
147778
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1870-е|5]]
m8l0ux2xe232o055lalx9mhffomgm5f
Категорија:1874.
14
61844
147779
2026-10-17T15:13:24Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1870-е|4]]
147779
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1870-е|4]]
e3jsvopsbkee6serpuq50nh80906gt7
Категорија:1879.
14
61845
147780
2026-10-17T15:14:01Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1870-е|9]]
147780
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1870-е|9]]
ebvv0bao3bo9jdbwvnuhywebcvmxd5k
Категорија:1860-е
14
61846
147781
2026-10-17T15:14:58Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:18-е]]
147781
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:18-е]]
nb6tnkyhar1hwn64892rwjocs5ir9ga
Категорија:1864.
14
61847
147782
2026-10-17T15:15:43Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1860-е|4]]
147782
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1860-е|4]]
buyehjildhgeou3g0khlfh2c9qi48zx
Категорија:1869.
14
61848
147783
2026-10-17T15:16:46Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1860-е|9]]
147783
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1860-е|9]]
axctbylou9vl04e9y6cees7gs0ipry8
Категорија:1867.
14
61849
147784
2026-10-17T15:17:35Z
Coaorao
19106
Нова страница: [[Категорија:1860-е|7]]
147784
wikitext
text/x-wiki
[[Категорија:1860-е|7]]
dz5ru4ml0aaa66wqjgok0vjk11gf7u6
Милица Томић
0
61850
147785
2026-10-17T15:59:38Z
Coaorao
19106
Преусмерена страница на [[Аутор:Милица Томић]]
147785
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Аутор:Милица Томић]]
94g69zwsln2j2te5g1fw2966gsnr4q6
Аутор:Габријеле Д'Анунцио
100
61851
147787
2026-10-17T16:09:17Z
Coaorao
19106
Coaorao преместио је страницу [[Аутор:Габријеле Д'Анунцио]] на [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]: Уобичајен назив
147787
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]
ida5wqpmsy174y1e04wsismxyy76hom
Габријеле Д’Анунцио
0
61852
147788
2026-10-17T16:10:00Z
Coaorao
19106
Преусмерена страница на [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]
147788
wikitext
text/x-wiki
#Преусмери [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]
ida5wqpmsy174y1e04wsismxyy76hom
Школе за домаћице
0
61853
147791
2026-10-18T08:05:58Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Школе за домаћице | одељак= | аутор= Милица Томић | година=1911 | белешке= }} У целом напредном свету постоје још од 20, а негде и од више година школе за домаћице. Те су школе врло разноврсне; има их са ужим и са пространијим…
147791
wikitext
text/x-wiki
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Школе за домаћице
| одељак=
| аутор= Милица Томић
| година=1911
| белешке=
}}
У целом напредном свету постоје још од 20, а негде и од више година школе за домаћице. Те су школе врло разноврсне; има их са ужим и са пространијим програмом, али је цел свима тим школама, да одраслије девојке од 14 година на више, науче ономе, што им је неопходно потребно за кућу и живот, а негде посећују те школе и удате жене чак и до шездесете године. Ако су и једном народу потребне таке школе, оне су потребне нама Српкињама у Угарској, јер код Срба у Угарској видимо једну врло жалосну појаву, да ми у Угарској сразмерно највише умирамо. У Угарској умире од сваких 1000 душа просечно 26, али кад посматрамо поједине народности, уверићемо се, да се то не догађа једнако. На пример, Чивута не умире од сваке хиљаде по 26, него само 17. Мађара умире од сваке хиљаде годишње 24 до 25, Румуна умире од сваке хиљаде годишње 28, а Срба највише, јер нас умире 31·4 од сваке хиљаде. Према томе ми Срби и Српкиње у Угарској губимо сваке године смрћу око 2300 душа више, но што би то просечно требало да буде, када се сравнимо са другим народима у Угарској.
Но ово је када узмемо у опште, али када узмемо у рачун само децу испод 7 година, онда добијамо још много жалоснију слику. У Угарској умире од хиљаду деце испод 7 година нешто преко 69. Али код Чивута умире од сваке хиљаде деце испод 7 година само 41, а код нас скоро 99, а то значи да наша деца испод 7 година двапута, па и много више него двапута умиру, него деца код Чивута. Кад узмемо у рачун друге народе у Угарској, видимо да и њихова деца умиру у много јачој мери но код Чивута (Мађари 67 од хиљаде, Немци 64 од хиљаде, Румуни 74 од хиљаде и т. д.), али смртни случајеви код мале деце нису ни код једног народа у Угарској таке чести као код Срба. У Хрватској и Славонији стојимо много боље, нарочито у брдским крајевима.
Много сам разговарала са нашим лечницима и људима, који познају народни живот, о овим жалосним појавама, и већина мисли, да то није стога, што смо ми Срби дегенерисани, него што жена код ратара нигде није оптерећена толико послом као наша Српкиња. Пре више година читала сам један подлистак поп Јована Гавриловића у „Застави“, где је описао, шта све жена Српкиња у ратарској кући мора да ради. Тамо је изнео, да и најимућнији ратари, који држе и по неколико слугу, никада неће узети слушкињу; домаће жене морају посвршавати све послове, па ма им како било тешко. Из тога излази не само то, да је жена толико преоптерећена, да нема ни сна довољно, него она не може да се чува кад је у благословеном стању, она не одржава бабиње колико би требало, нема за време бабиња и болести довољно неге, и нема довољно времена да посвети нези своје ситне дечице, која због те недовољне неге пропадају. Г. парох Јован Гавриловић изнео је, да у тој преоптерећености жене, треба тражити главни узрок, што наше ратарке неће да рађају, него се трују, због чега тако често гину и здравствено пропадају.
Ко познаје живот нашега народа, мора признати, да у овим речима има врло много истине, и дужност би била наших књижевника и лечника, да у књигама и предавањима упозоравају наш ратарски сталеж на ову несрећу. Жена не треба да се извлачи из својих домаћих дужности, али не треба ни да буде роб, нити да је мање чувају од теглеће марве. Но ако и претпоставимо, да је ово главни узрок, због чега наш свет толико гине, ипак морамо признати, да у нашим ратарским кућама, (а тих је кућа скоро 90 од стотине), нема довољно чистоће, морамо признати, да наше жене не знају како би требало да негују ни себе, ни своје домаће, а најмање децу своју. У нас је још пуно празноверица, лечнике држимо за излишне, и у свему смо још врло заостале.
Овде би једино могле да помогну, и то много да помогну школе, Или боље рећи курсеви за домаћице. Таквих школа има данас у свију просвећених народа, а нарочито су у Шведској веома распрострањене и разноврсне. Тамо те школе помаже држава, општине, женске задруге и друга добротворна друштва. У Упсали има „Нормална школа за домазлук“, где се учи 2 године. Али има школа, у којима траје курс 3 месеца, па и 4 недеље. Нарочито су ти кратки курсеви удешени по селима, и има путујућих учитељица, које су за ту струку нарочито училе и иду од села до села, те поучавају девојке од 14—24 година о свему што им је најпотребније да знају. Тамо се предаје све што је напредно у домазлуку, све што је модерна наука о чувању здравља установила; тамо се говори о васпитању деце, о кујни, о позиву девојке, жене и матере и т. д. За целокупну наставу у томе правцу истакнута је лозинка: „Да заштедимо времена, снагу, здравље и трошак!“
У Србији постоји већ од 8—9 година „Друштво за чување народног здравља,“ и чим је то друштво стало на ноге, почело је оснивати школе за сељачке домаћице. У програму тих школа пише у уводу ово:
„Сви мислени људи, који добро познају живот народни, тврде, да се широки слојеви народни неће моћи дићи културно ни здравствено, ако се не почне радити на томе, да се сама кућа тога народа, у коме он свој век проводи, не дигне са овога нивоа, на коме је она данас. А основ свакој кући је — домаћица. За образовање наших домаћица није се скоро нико бринуо. Оно што су од својих неуких и празноверних матера у кући научиле, то су уносиле у куће у које су дошле као домаћице, те је зато сељачка кућа и остала неуређена и запуштена, јер у њу није тако лако могла да уђе ни једна здравија мисао, ни један напреднији рад.
Културни народи давно су увидели да је један од главних основа, како материјалном напретку, тако и здравственом, у томе, ако у сељачким домовима буде паметних, вредних и разумних домаћица. Они су зато обратили бригу на образовање домаћица сељачких, и подижући школе за такве домаћице, они су подигли и материјално и здравствено стање народно.
У нашем народу је исто тако, ако не још јача потреба да се сељачко женскиње колико толико образује, и за то је Друштво за чување Народног Здравља узело иницијативу, да стварањем школа за домаћице укаже на један пут, којим ваља ићи у подизању благостања народног“.
Школе за домаћице има у Србији већ више, и по правилу требало би школско време да траје 3 месеца, од 1. септембра до 1. децембра, али су ти курсеви трајали према приликама и краће време, 6 недеља до два месеца. Наставници су у тим школама: Домаћица, која предаје предмете који се односе на рад и одржање куће, стаја и дворишта. Срески економ предаје предмете, који се односе на вртарство, воћарство, негу живине и домаће стоке и прераду њихових продуката. Лекар предаје негу тела, негу породиље и мале деце, зравље и болести домаћих. Учитељ предаје читање, писање и рачун; свештеник веру, празноверу и морал.
У Србији помаже те школе „Друштво за чување народног здравља“ држава и срезови. Ми се, на жалост, у Угарској и другим крајевима слабо можемо надати да ће нам држава помагати такве школе са српским наставним језиком. Било би природно, да школе за домаћице узме у програм српски народни црквени сабор и донесе уредбу о њима, али за овај мах нема изгледа за то, јер је тај сабор одузео припомоћ и оним вишим девојачким школама, које постоје. Код нас би остало да ту ствар узму у руке наше добротворне женске задруге и друге наше женске, па и мушке установе, а нема сумње, да би и наше родољубиве и имућније црквене општине, па можда и некоје политичке општине, притекле у помоћ.
У идућем броју „Жене“ изаћи ће програм школе за домаћице, који је установљен у Србији, али није потребно да се ма у ком погледу држимо строго шаблона. Треба приступити још прве зиме оснивању тих курсева. Не мора бити свуда много наставника, нити мора свуда трајати курс 3 месеца, нити се мора исцрпети баш цео програм. Нека се свуда учини према приликама. Женске задруге, друга друштва или одбори пронаћиће оно што је најпотребније и установиће програм, који се може извести. У Новом Саду, на пример, где би се могло наћи довољан број предавача за све струке, намера је основати таку школу у зимским вечерима, која би могла трајати и диже од три месеца. Треба да се почне свуда озбиљно мислити о овом питању и урадити колико се где може макар и најмање, јер ваљда нам нису само на језику оне речи: „Не стоји кућа на земљи него на жени“, и да „будућност једнога народа зависи од ваљаности његовог женскиња и његових матера“.
== Извор ==
{{ЈВ-аутор|Милица Томић|1944}}
6asoxd3yoh5z185l72wpja92pw7ki3k
На разореном Јерусалиму
0
61854
147799
2026-10-18T10:17:31Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На разореном Јерусалимом | одељак= | аутор= Лорд Бајрон | преводилац= Д. Ј. Димитријевић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(…
147799
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На разореном Јерусалимом
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(из „ЈЕВРЕЈСКИХ МЕЛОДИЈА”)<br />— '''ЛОРД БАЈРОН''' —</center>
<poem>
Са хума где се путник опрашта са Сионом,
Ја видох свети храм како га пламен гута,
По њему тумара Тит са бесним легијоном,
Свет се у диму гуши посред ватреног пута.
Очима тражих храм и свој убоги дом,
Ал’ свуд ватрено море у своме бесу ври,
Руше се високе куле, и чујем страшан лом,
И тешки ланци звече, и сузе лију сви…
Ја гледах страшну ватру како се гаси лако,
Дим се у небо пење, црно се згариште пуши,
А кад заплави зора освану пусти пако,
Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши.
У мене задрхта срце, ја чеках божански гром,
Ја чеках да муња спали тиранску чету ту,
Да се затресе небо у срџби, у гневу свом,
И да заљуља море и пусту земљу сву.
Ал’ залуд чеках то… Господе, у храму твоме
Туђи погани бози цароват никад неће,
Олтар ти спаљен свети; ал’ народ у срцу своме
Храмове диже ти лепше, сјајније и много веће.
<div style="text-align:right;"><small>'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 10. октобар 1899. Бр. 88. Год. -{III}-, стр. 697.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
kw7awhqdwgaxct60s1esj8ukutr5sj2
147800
147799
2026-10-18T10:17:49Z
Coaorao
19106
/* */
147800
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На разореном Јерусалимому
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(из „ЈЕВРЕЈСКИХ МЕЛОДИЈА”)<br />— '''ЛОРД БАЈРОН''' —</center>
<poem>
Са хума где се путник опрашта са Сионом,
Ја видох свети храм како га пламен гута,
По њему тумара Тит са бесним легијоном,
Свет се у диму гуши посред ватреног пута.
Очима тражих храм и свој убоги дом,
Ал’ свуд ватрено море у своме бесу ври,
Руше се високе куле, и чујем страшан лом,
И тешки ланци звече, и сузе лију сви…
Ја гледах страшну ватру како се гаси лако,
Дим се у небо пење, црно се згариште пуши,
А кад заплави зора освану пусти пако,
Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши.
У мене задрхта срце, ја чеках божански гром,
Ја чеках да муња спали тиранску чету ту,
Да се затресе небо у срџби, у гневу свом,
И да заљуља море и пусту земљу сву.
Ал’ залуд чеках то… Господе, у храму твоме
Туђи погани бози цароват никад неће,
Олтар ти спаљен свети; ал’ народ у срцу своме
Храмове диже ти лепше, сјајније и много веће.
<div style="text-align:right;"><small>'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 10. октобар 1899. Бр. 88. Год. -{III}-, стр. 697.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
ixbwfm3u4cg39wd6qxw8nxogl2kny8p
147802
147800
2026-10-18T10:18:27Z
Coaorao
19106
Coaorao преместио је страницу [[На разореном Јерусалимом]] на [[На разореном Јерусалиму]]: Правилан назив
147800
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На разореном Јерусалимому
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(из „ЈЕВРЕЈСКИХ МЕЛОДИЈА”)<br />— '''ЛОРД БАЈРОН''' —</center>
<poem>
Са хума где се путник опрашта са Сионом,
Ја видох свети храм како га пламен гута,
По њему тумара Тит са бесним легијоном,
Свет се у диму гуши посред ватреног пута.
Очима тражих храм и свој убоги дом,
Ал’ свуд ватрено море у своме бесу ври,
Руше се високе куле, и чујем страшан лом,
И тешки ланци звече, и сузе лију сви…
Ја гледах страшну ватру како се гаси лако,
Дим се у небо пење, црно се згариште пуши,
А кад заплави зора освану пусти пако,
Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши.
У мене задрхта срце, ја чеках божански гром,
Ја чеках да муња спали тиранску чету ту,
Да се затресе небо у срџби, у гневу свом,
И да заљуља море и пусту земљу сву.
Ал’ залуд чеках то… Господе, у храму твоме
Туђи погани бози цароват никад неће,
Олтар ти спаљен свети; ал’ народ у срцу своме
Храмове диже ти лепше, сјајније и много веће.
<div style="text-align:right;"><small>'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 10. октобар 1899. Бр. 88. Год. -{III}-, стр. 697.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
ixbwfm3u4cg39wd6qxw8nxogl2kny8p
147805
147802
2026-10-18T10:18:55Z
Coaorao
19106
/* */
147805
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На разореном Јерусалиму
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(из „ЈЕВРЕЈСКИХ МЕЛОДИЈА”)<br />— '''ЛОРД БАЈРОН''' —</center>
<poem>
Са хума где се путник опрашта са Сионом,
Ја видох свети храм како га пламен гута,
По њему тумара Тит са бесним легијоном,
Свет се у диму гуши посред ватреног пута.
Очима тражих храм и свој убоги дом,
Ал’ свуд ватрено море у своме бесу ври,
Руше се високе куле, и чујем страшан лом,
И тешки ланци звече, и сузе лију сви…
Ја гледах страшну ватру како се гаси лако,
Дим се у небо пење, црно се згариште пуши,
А кад заплави зора освану пусти пако,
Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши.
У мене задрхта срце, ја чеках божански гром,
Ја чеках да муња спали тиранску чету ту,
Да се затресе небо у срџби, у гневу свом,
И да заљуља море и пусту земљу сву.
Ал’ залуд чеках то… Господе, у храму твоме
Туђи погани бози цароват никад неће,
Олтар ти спаљен свети; ал’ народ у срцу своме
Храмове диже ти лепше, сјајније и много веће.
<div style="text-align:right;"><small>'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 10. октобар 1899. Бр. 88. Год. -{III}-, стр. 697.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
acrtvl3r8txe8t813k5er0ewvrgf31v
147809
147805
2026-10-18T10:27:34Z
Coaorao
19106
/* */
147809
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На разореном Јерусалиму
| одељак=
| аутор= Џорџ Гордон Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+1">'''НА РАЗОРЕНОМ ЈЕРУСАЛИМУ'''</font><br />(из „ЈЕВРЕЈСКИХ МЕЛОДИЈА”)<br />— '''ЛОРД БАЈРОН''' —</center>
<poem>
Са хума где се путник опрашта са Сионом,
Ја видох свети храм како га пламен гута,
По њему тумара Тит са бесним легијоном,
Свет се у диму гуши посред ватреног пута.
Очима тражих храм и свој убоги дом,
Ал’ свуд ватрено море у своме бесу ври,
Руше се високе куле, и чујем страшан лом,
И тешки ланци звече, и сузе лију сви…
Ја гледах страшну ватру како се гаси лако,
Дим се у небо пење, црно се згариште пуши,
А кад заплави зора освану пусти пако,
Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши.
У мене задрхта срце, ја чеках божански гром,
Ја чеках да муња спали тиранску чету ту,
Да се затресе небо у срџби, у гневу свом,
И да заљуља море и пусту земљу сву.
Ал’ залуд чеках то… Господе, у храму твоме
Туђи погани бози цароват никад неће,
Олтар ти спаљен свети; ал’ народ у срцу своме
Храмове диже ти лепше, сјајније и много веће.
<div style="text-align:right;"><small>'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></div>
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 10. октобар 1899. Бр. 88. Год. -{III}-, стр. 697.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
i0rw692i7b63aqtwmnr1nry9zvzfzfq
Мрак (Бајрон)
0
61856
147808
2026-10-18T10:26:50Z
Coaorao
19106
Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мрак | одељак= | аутор= Лорд Бајрон | преводилац= Д. Ј. Димитријевић | година= | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <center><font size="+2">'''МРАК'''</font><br /><small>— БАЈРОН —<br />препевао<br />'''Д. Ј. Дими…
147808
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мрак
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+2">'''МРАК'''</font><br /><small>— БАЈРОН —<br />препевао<br />'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></center>
<poem>
Ја усних сан — страшан и грозан:
Сунце на мутном небу потамне,
Без јасна зрака звезде слетоше,
Кроз вечну тмину јурећ’ без сврхе,
Задрхта земља у тој страхоти,
Прскоше на њој санте ледене;
И час кô муња за часом лети,
Ал’ мрак све већи... нема освита,
Нити зорица с плавог истока
Да своје рујно лице промоли!..
А људи дршћу у том ужасу,
Ум им се мути, а крвца леди,
И страст пређашња што срца пали
На мах утрну....
А усне шапћу тиху молитву,
Да им с истока зора зачуди,
Да зрак сунчани таму одагна;
Ал’ мрак све већи!...
Двори царски, сјајне палате,
Колибе мале сламом покрите
Ватра је бесним пламом појела,
И свуд згариште пусто остало.
Горе градови, — куле високе
С великим треском ломе се, руше,
А људи стрепе, од страха дршћу
Па се у једно јато збирају.
Где кућа гори тамо полете
Да један другом лице сагледа,
Да им бар пламен с њиних кровова
Таму разагна!..
О, срећни беху они народи
Кјима вулкан пламом блисташе.
И у том мраку сав свет страхује,
На одном надом живот подиже...
И шуму већ је пламен зграбио,
Па је зубима врелим загриза,
И за час тили у прах, пепео
Са страшним треском џини падају.
А лице људско при задњем пламу
Ватрице што се тихо гасила
Беше страхотно!..
Неко на црној земљи лежаше
Покривши очи грко плакаше;
Неко на руку лако наслоњен
Сећаше мирно смешек’ се злобно;
А неки јуре, гмижу, преврћу
По праху хладном згаришта пустог.
И људи у том страху безумном
Гледаху тужно на небо глухо
Што се кô покров шири мртвачки
Над земљом мртвом.
Зубима шкрипе, клеца колено,
Проклињућ’ себе на пепео хладни
Падају сви... Птице са криком
Над пустом земљом ниско прелећу
Машући црним крилма спаљеним,
А звери дивље у тој страхоти
У стадо су се збиле плашљиво;
И змије сикћу посред гомиле,
И мирно пузе, нико не преза, —
Отров страхотни већ је усахн’о...
А људи свуд их гладни тукоше
Да се прихране.. Пламен поново
Букну, распали борбу ужасну:
Крвљу је купљен сваки залогај,
Па ко шта зграби оде на страну
Да га пождере... Неста љубави...
И земља црна беше препуна
Страшном, ужасном мишљу једином:
Смрт, смрт!...
А гладни људи кô звери бесне,
Очи им дивље крвца покрила,
Па шкрипе зубма — глад их умори,
Један за другим брзо издишу;
Ал’ црна земља ништа не прима
У недра своја: ни труп меснати;
Ни кости голе —
Глод’о је скелет један другога!...
И пси од глади беснећ’ ужасно,
Са свога газде месо дрмаху,
Па да глад тиме дивљу засите.
А један само пас оста веран
Свом мртвом газди.. с трупа његовог
Звери и људе гладне гоњаше,
А с тужним писком, с дивљим урликом
Његову хладну руку лизаше,
Па око њега само облеће,
Пишти и цвили... и њега најзад
Смрца умори.
Тако лагано сав свет изумре.
Двојица само живи осташе,
Престоног града беху грађани, —
Кад свет блисташе у сјају своме.
Мржња је трње међ њих бацила
Један би другом крвцу испио, —
И само у њих душа остаде
Од целог света...
И они после многа лутања
У исти мах гладни дођоше
На пеп’о хладни — пусто згариште
Олтара светог; где беше много
Прибрано светих ствари црквених...
У страшном мраку руком коштаном
Стадоше копат’ пеп’о студени,
Е да би искру нашли ватрице.
Копају тако сухим престима,
И под пепелом блесну искрица,
И жудно оба слабо духнуше,
А жар засија, — кô да с’ насмеши, —
Па им обасја лице паклено;
Кад они један другог смотрише,
Крикнуше зверски и истог маха
Од гнева, срџбе мртви падоше!...
. . . . . . . . . . . . . .
И оста земља без живе душе,
И силним светом пустош овлада, —
Све мртво беше... трава дрвеће
Све без живота, све без покрета, —
То беше хаос смрти вечите!...
Све мирно: реке мора, језера,
Пучином један талас да крене,
Лађе без људи трунуше лако,
Крма падаше с треском у море,
Не дижућ’ нигде неме таласе.
Море већ давно не виде плиму,
Девица с неба — месец сјајани —
Давно издахну... Ветри дунуше
Немим ваздухом. Облаци црни
Несташе с неба...
А мрак вечити свуда рашири
Крила ужасна ...
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 12. септембар 1899. Бр. 81. Год. -{III}-, стр. 641-642.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
4313c29ileoj7q7ga278lxo2fl05tvl
147812
147808
2026-10-18T10:28:10Z
Coaorao
19106
/* */
147812
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мрак
| одељак=
| аутор= Џорџ Гордон Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
<div style="text-align:center;">
<div style="display:inline-block; text-align:left;">
<center><font size="+2">'''МРАК'''</font><br /><small>— БАЈРОН —<br />препевао<br />'''Д. Ј. Димитријевић.'''</small></center>
<poem>
Ја усних сан — страшан и грозан:
Сунце на мутном небу потамне,
Без јасна зрака звезде слетоше,
Кроз вечну тмину јурећ’ без сврхе,
Задрхта земља у тој страхоти,
Прскоше на њој санте ледене;
И час кô муња за часом лети,
Ал’ мрак све већи... нема освита,
Нити зорица с плавог истока
Да своје рујно лице промоли!..
А људи дршћу у том ужасу,
Ум им се мути, а крвца леди,
И страст пређашња што срца пали
На мах утрну....
А усне шапћу тиху молитву,
Да им с истока зора зачуди,
Да зрак сунчани таму одагна;
Ал’ мрак све већи!...
Двори царски, сјајне палате,
Колибе мале сламом покрите
Ватра је бесним пламом појела,
И свуд згариште пусто остало.
Горе градови, — куле високе
С великим треском ломе се, руше,
А људи стрепе, од страха дршћу
Па се у једно јато збирају.
Где кућа гори тамо полете
Да један другом лице сагледа,
Да им бар пламен с њиних кровова
Таму разагна!..
О, срећни беху они народи
Кјима вулкан пламом блисташе.
И у том мраку сав свет страхује,
На одном надом живот подиже...
И шуму већ је пламен зграбио,
Па је зубима врелим загриза,
И за час тили у прах, пепео
Са страшним треском џини падају.
А лице људско при задњем пламу
Ватрице што се тихо гасила
Беше страхотно!..
Неко на црној земљи лежаше
Покривши очи грко плакаше;
Неко на руку лако наслоњен
Сећаше мирно смешек’ се злобно;
А неки јуре, гмижу, преврћу
По праху хладном згаришта пустог.
И људи у том страху безумном
Гледаху тужно на небо глухо
Што се кô покров шири мртвачки
Над земљом мртвом.
Зубима шкрипе, клеца колено,
Проклињућ’ себе на пепео хладни
Падају сви... Птице са криком
Над пустом земљом ниско прелећу
Машући црним крилма спаљеним,
А звери дивље у тој страхоти
У стадо су се збиле плашљиво;
И змије сикћу посред гомиле,
И мирно пузе, нико не преза, —
Отров страхотни већ је усахн’о...
А људи свуд их гладни тукоше
Да се прихране.. Пламен поново
Букну, распали борбу ужасну:
Крвљу је купљен сваки залогај,
Па ко шта зграби оде на страну
Да га пождере... Неста љубави...
И земља црна беше препуна
Страшном, ужасном мишљу једином:
Смрт, смрт!...
А гладни људи кô звери бесне,
Очи им дивље крвца покрила,
Па шкрипе зубма — глад их умори,
Један за другим брзо издишу;
Ал’ црна земља ништа не прима
У недра своја: ни труп меснати;
Ни кости голе —
Глод’о је скелет један другога!...
И пси од глади беснећ’ ужасно,
Са свога газде месо дрмаху,
Па да глад тиме дивљу засите.
А један само пас оста веран
Свом мртвом газди.. с трупа његовог
Звери и људе гладне гоњаше,
А с тужним писком, с дивљим урликом
Његову хладну руку лизаше,
Па око њега само облеће,
Пишти и цвили... и њега најзад
Смрца умори.
Тако лагано сав свет изумре.
Двојица само живи осташе,
Престоног града беху грађани, —
Кад свет блисташе у сјају своме.
Мржња је трње међ њих бацила
Један би другом крвцу испио, —
И само у њих душа остаде
Од целог света...
И они после многа лутања
У исти мах гладни дођоше
На пеп’о хладни — пусто згариште
Олтара светог; где беше много
Прибрано светих ствари црквених...
У страшном мраку руком коштаном
Стадоше копат’ пеп’о студени,
Е да би искру нашли ватрице.
Копају тако сухим престима,
И под пепелом блесну искрица,
И жудно оба слабо духнуше,
А жар засија, — кô да с’ насмеши, —
Па им обасја лице паклено;
Кад они један другог смотрише,
Крикнуше зверски и истог маха
Од гнева, срџбе мртви падоше!...
. . . . . . . . . . . . . .
И оста земља без живе душе,
И силним светом пустош овлада, —
Све мртво беше... трава дрвеће
Све без живота, све без покрета, —
То беше хаос смрти вечите!...
Све мирно: реке мора, језера,
Пучином један талас да крене,
Лађе без људи трунуше лако,
Крма падаше с треском у море,
Не дижућ’ нигде неме таласе.
Море већ давно не виде плиму,
Девица с неба — месец сјајани —
Давно издахну... Ветри дунуше
Немим ваздухом. Облаци црни
Несташе с неба...
А мрак вечити свуда рашири
Крила ужасна ...
</poem>
</div>
</div>
== Извор ==
''Звезда'', 12. септембар 1899. Бр. 81. Год. -{III}-, стр. 641-642.
[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]
2k4h35mwbqdwtn2wutl0s5eyblp1o0g