Аутор:Сергеј Јесењин

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Сергеј Јесењин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>9554</id>
    <revision>
      <id>147818</id>
      <parentid>140562</parentid>
      <timestamp>2026-10-18T15:02:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147818</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6610" sha1="39txgzoit4t6k2nv3qti6jqzfl1j9nb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Сергеј Александрович
| презиме = Јесењин
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1895
| годинасмрти = 1925
| опис = '''Сергеј Јесењин''' (рус. -{Сергéй Алексáндрович Есéнин}-, 1895-1925), био је руски песник, имажинист.
| слика = Esenin Moscow 1922.jpg
| опис_слике =
| википедија = Сергеј Јесењин
| вики_цитати = Сергеј Јесењин
| остава = Sergei Yesenin
| остава_кат = Sergei Yesenin
}}

== Песме ==
* [[Већ је вече. Роса (Јесењин) | Већ је вече. Роса]] (1910)
* [[Ту, где исток купусиште (Јесењин) | Ту, где исток купусиште]] (1910)
* [[Пева зима и завија (Јесењин) | Пева зима и завија]] (1910)
* [[Подражавање песми (Јесењин) | Подражавање песми]] (1910)
* [[Уткала у језеро зраке рујна зора (Јесењин) | Уткала у језеро зраке рујна зора]] (1910)
* [[Немам снаге за песму ни сузе (Јесењин) | Немам снаге за песму ни сузе]] (1910—1912)
* [[Зар сам ја крив што ми живот није мио (Јесењин) | Зар сам ја крив што ми живот није мио]] (1910—1912)
* [[Мисли (Јесењин) | Мисли]] (1910—1912)
* [[Звуци туге (Јесењин)| Звуци туге]] (1910—1912)
* [[Сузе (Јесењин) | Сузе]] (1910—1912)
* [[Будућност је ко магла далека (Јесењин) | Будућност је ко магла далека]] (1910—1912)
* [[Мећава на дан 26. априла 1912. г. (Јесењин)| Мећава на дан 26. априла 1912. г.]] (1910—1912)
* [[Боравак у школи (Јесењин) | Боравак у школи]] (1910—1912)
* [[Далека весела песма (Јесењин) | Далека весела песма]] (1910—1912)
* [[Моји снови (Јесењин) | Моји снови]] (1910—1912)
* [[Запалих свој огањ (Јесењин) | Запалих свој огањ]] (1910—1912)
* [[Под маглом сам опет (Јесењин) | Под маглом сам опет]] (1910—1912)
* [[Сеоска кућица (Јесењин) | Сеоска кућица]] (1910—1912)
* [[Не долази под прозоре мени (Јесењин) | Не долази под прозоре мени]] (1910—1912)
* [[Пролећно вече (Јесењин) | Пролећно вече]] (1910—1912)
* [[И нада мном звезда сја (Јесењин) | И нада мном звезда сја]] (1910—1912)
* [[Песник (Јесењин) | Песник]] (1911-1912)
* [[Сећање (Јесењин) | Сећање]] (1911-1912)
* [[Покојнику (Јесењин) | Покојнику]] (1911-1912)
* [[Песма старца разбојника (Јесењин) | Песма старца разбојника]] (1911-1912)
* [[Песник - Жарко вољеном пријатељу, Гриши (Јесењин) | Песник - Жарко вољеном пријатељу, Гриши]] (1912)
* [[Капљице (Јесењин) | Капљице]] (1912)
* [[Бреза (Јесењин) | Бреза]] (1913)
* [[На гробу (Јесењин) | На гробу]] (1913)
* [[Пада снег (Јесењин) | Пада снег]] (1914)
* [[Ускршња звона (Јесењин) | Ускршња звона]] (1914)
* [[Добро јутро! (Јесењин) | Добро јутро!]] (1914)
* [[Шта је то? (Јесењин) | Шта је то?]] (1914)
* [[Ој, Русијо, драга моја (Јесењин) | Ој, Русијо, драга моја]] (1914)
* [[Белгија | Белгија]] (1914)
* [[Јесен (Јесењин) | Јесен]] (1914-1916)
* [[Грчка (Јесењин) | Грчка]] (1915)
* [[Песма о керуши (Јесењин) | Песма о керуши]] (1915) 
* [[Последњи ја сам песник села (Јесењин) | Последњи ја сам песник села]] (1919)
* [[Хулиган (Јесењин) | Хулиган]] (1920)
* [[Исповест хулигана (Јесењин) | Исповест хулигана]] (1920)
* [[Молитва за умрле (Јесењин) | Молитва за умрле]] (1920)
* [[Пугачов (Јесењин) | Пугачов]] (1921)
* [[Писмо мајци (Јесењин) | Писмо мајци]] (1924)
* [[Пушкину (Јесењин) | Пушкину]] (1924)
* [[Пасји син (Јесењин) | Пасји син]] (1924)
* [[Писмо жени (Јесењин) | Писмо жени]] (1924)
* [[Писмо од мајке (Јесењин) | Писмо од мајке]] (1924)
* [[Одговор (Јесењин) | Одговор]] (1924)
* [[Писмо деди (Јесењин) | Писмо деди]] (1924)
* [[Мећава (Јесењин) | Мећава]] (1924)
* [[Пролеће (Јесењин) | Пролеће]] (1924)
* [[Кафана Москва (Јесењин) | Кафана Москва]] (1924)
* [[Ана Сњегина (Јесењин) | Ана Сњегина]] (1925)
* [[Ко сам, шта сам? (Јесењин) | Ко сам, шта сам?]] (1925)
* [[Снежно поље (Јесењин) | Снежно поље]] (1925)
* [[Писмо сестри (Јесењин) | Писмо сестри]] (1925)
* [[Не, не крши руке, не, осмех не криви (Јесењин)| Не, не крши руке, не, осмех не криви]] (1925) 
* [[Црни човек (Јесењин) | Црни човек]] (1925)
* [[Качаловљевом псу (Јесењин) | Качаловљевом псу]] (1925)
* [[Ти не гледај прекорно у мене (Јесењин) | Ти не гледај прекорно у мене]] (1925)
* [[Ти не волиш и не жалиш мене (Јесењин) | Ти не волиш и не жалиш мене]] (1925)
* [[До виђења друже мој (Јесењин) | До виђења друже мој]] (1925)
* [[Вучја пропаст]]

[[Категорија:Сергеј Јесењин]]
[[Категорија:Руски књижевници]]</text>
      <sha1>39txgzoit4t6k2nv3qti6jqzfl1j9nb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја сум се напроменило</title>
    <ns>0</ns>
    <id>49383</id>
    <revision>
      <id>147823</id>
      <parentid>108585</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T00:17:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-55921-16</username>
        <id>20150</id>
      </contributor>
      <origin>147823</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1248" sha1="b98b166qq1t3winsfbecxcz169x0jwk" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;[Ја сум се напроменило]&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Ја сум се напроменило, (2)
Ал’ нема кој да ме гледа, (2)
Лудо на гурбет отишло,
Па ми го нема да дојде,
Да дојде да ме рашета, {{стих|5}}
Низ таја чешма царева,
Да пијем вода студена, 
Да јадем леб и сирење, 
Да бидем бела црвена, 
Да бидем танка, висока! {{стих|10}}}} 

=== Певач и место записа ===

Певао Селман Хасан Рахте (Драгаш, 1946).

== Референце ==
{{reflist}}

===Извор===
* Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 254.

[[Категорија:Лирске народне песме]]
[[Категорија:Печалбарске песме]]
[[Категорија:Југословенски музички фолклор I]]</text>
      <sha1>b98b166qq1t3winsfbecxcz169x0jwk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61639</id>
    <revision>
      <id>147824</id>
      <parentid>146564</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T11:30:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен и уређен још један део</comment>
      <origin>147824</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55841" sha1="k15zny4aflu0evcrvybh21qi018dz1x" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}},,— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>k15zny4aflu0evcrvybh21qi018dz1x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147825</id>
      <parentid>147824</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T11:34:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147825</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55928" sha1="j0z39mkrcierepypit77m4vk8jpzsrg" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}},,— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>j0z39mkrcierepypit77m4vk8jpzsrg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147826</id>
      <parentid>147825</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T11:54:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Још неколико пасуса проверено</comment>
      <origin>147826</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56067" sha1="3w2zl1sohcpabpzso0c1nagfo4gar3g" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}},,— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>3w2zl1sohcpabpzso0c1nagfo4gar3g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147827</id>
      <parentid>147826</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T11:55:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147827</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56074" sha1="97f9h97gzdo7esqube2wffxi008ezze" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}},,— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>97f9h97gzdo7esqube2wffxi008ezze</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147828</id>
      <parentid>147827</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T11:57:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147828</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56072" sha1="aqi5dm3mls8xlakf73ilmhy3jyvxqn4" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>aqi5dm3mls8xlakf73ilmhy3jyvxqn4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вучја пропаст</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61857</id>
    <revision>
      <id>147819</id>
      <timestamp>2026-10-18T15:11:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|50%}} {{заглавље | наслов=Вучја пропаст | одељак= | аутор=Сергеј Јесењин | преводилац= | белешке= }} &lt;poem&gt; Svet tajinstveni, svete moj drevni Ti si kao vetar umuknuo i seo. Za vrat pritisle su selo Kamene ruke šoseja.  Tako zaplašeno u snežnu belinu Zameo se zvonki užas. Zdravo ti, moja crna propasti, Ja izlazam tebi ususret!  Grad, grad! Ti si u žestokom hrvanju Okrstio na…</comment>
      <origin>147819</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1435" sha1="o5v25437c30r2cxyf9zvxeanr63sdo2" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| наслов=Вучја пропаст
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| преводилац=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Svet tajinstveni, svete moj drevni
Ti si kao vetar umuknuo i seo.
Za vrat pritisle su selo
Kamene ruke šoseja.

Tako zaplašeno u snežnu belinu
Zameo se zvonki užas.
Zdravo ti, moja crna propasti,
Ja izlazam tebi ususret!

Grad, grad! Ti si u žestokom hrvanju
Okrstio nas, kao strvinu i smrad,
Obamire polje u tuzi voloočnoj,
Gušeći se telegrafskim stupovima.

Žilava je mišica u đavolske šije
I laka joj gvozdena gnjus.
No, pa šta onda! Nije nam prvi put
Rasklimati se i propadati.

Neka. Za srce elastično i bodljikavo
To je pesma zverskih prava.
Tako lovci truju vuka
Goneći ga u škripac lova.

Zver je prilegla . . . . . i iz tmurnih nedara
Odmah će neko odapeti kokot . . .
Nenadno skok . . . i dvonožnog nedruga
Razdiru na delove kao kljove.

O,pozdrav tebi, Zveri moja ljubljena!
Ne podaješ se uzalud nožu.
Kao i ti, ja odasvud gonjen
Sred železnih neprijatelja prolazim.

Kao i ti, ja sam uvek spreman
I makar čuo rog pobede, —
No, okušaće neprijateljsku krv
Moj poslednji smrtni skok.

Neka. Ja ću na raspadnu belinu
Pasti i zakopati se u snegu . . . . .
Ipak za propast — pesma osvete
Propevaće mi na onome bregu.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Зенит'', бр. 17/18. Год. -{II}-, стр. 54.</text>
      <sha1>o5v25437c30r2cxyf9zvxeanr63sdo2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147820</id>
      <parentid>147819</parentid>
      <timestamp>2026-10-18T15:12:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147820</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2244" sha1="llr8b47fb2lcwkdw4wdye0dg98uqivw" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| наслов=Вучја пропаст
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| преводилац=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свет тајинствени, свете мој древни
Ти си као ветар умукнуо и сео.
За врат притисле су село
Камене руке шосеја.

Тако заплашено у снежну белину
Замео се звонки ужас.
Здраво ти, моја црна пропасти,
Ја излазам теби усусрет!

Град, град! Ти си у жестоком хрвању
Окрстио нас, као стрвину и смрад,
Обамире поље у тузи волоочној,
Гушећи се телеграфским ступовима.

Жилава је мишица у ђаволске шије
I лака јој гвоздена гњус.
Но, па шта онда! Није нам први пут
Расклимати се и пропадати.

Нека. За срце еластично и бодљикаво
То је песма зверских права.
Тако ловци трују вука
Гонећи га у шкрипац лова.

Звер је прилегла . . . . . и из тмурних недара
Одмах ће неко одапети кокот . . .
Ненадно скок . . . и двоножног недруга
Раздиру на делове као кљове.

О,поздрав теби, Звери моја љубљена!
Не подајеш се узалуд ножу.
Као и ти, ја одасвуд гоњен
Сред железних непријатеља пролазим.

Као и ти, ја сам увек спреман
I макар чуо рог победе, —
Но, окушаће непријатељску крв
Мој последњи смртни скок.

Нека. Ја ћу на распадну белину
Пасти и закопати се у снегу . . . . .
Ипак за пропаст — песма освете
Пропеваће ми на ономе брегу.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Зенит'', бр. 17/18. Год. -{II}-, стр. 54.</text>
      <sha1>llr8b47fb2lcwkdw4wdye0dg98uqivw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147821</id>
      <parentid>147820</parentid>
      <timestamp>2026-10-18T15:18:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Проверен цео текст</comment>
      <origin>147821</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2246" sha1="k47dkdpzryvpntm3ofzweetqx2g6r1j" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| наслов=Вучја пропаст
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| преводилац=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свет тајинствени, свете мој древни
Ти си као ветар умукнуо и сео.
За врат притисле су село
Камене руке шосеја.

Тако заплашено у снежну белину
Замео се звонки ужас.
Здраво ти, моја црна пропасти,
Ја излазам теби усусрет!

Град, град! Ти си у жестоком хрвању
Окрстио нас, као стрвину и смрад,
Обамире поље у тузи волоочној,
Гушећи се телеграфским ступовима.

Жилава је мишица у ђаволске шије
И лака јој гвоздена гњус.
Но, па шта онда! Није нам први пут
Расклимати се и пропадати.

Нека. За срце еластично и бодљикаво
То је песма зверских права.
Тако ловци трују вука
Гонећи га у шкрипац лова.

Звер је прилегла . . . . . и из тмурних недара
Одмах ће неко одапети кокот . . .
Ненадно скок . . . и двоножног недруга
Раздиру на делове као кљове.

О,поздрав теби, Звери моја љубљена!
Не подајеш се узалуд ножу.
Као и ти, ја одасвуд гоњен
Сред железних непријатеља пролазим.

Као и ти, ја сам увек спреман
И макар чуо рог победе, —
Но, окушаће непријатељску крв
Мој последњи смртни скок.

Нека. Ја ћу на распадну белину
Пасти и закопати се у снегу . . . . .
Ипак за пропаст — песма освете
Пропеваће ми на ономе брегу.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Зенит'', бр. 17/18. Год. -{II}-, стр. 54.</text>
      <sha1>k47dkdpzryvpntm3ofzweetqx2g6r1j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147822</id>
      <parentid>147821</parentid>
      <timestamp>2026-10-18T15:19:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147822</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2300" sha1="4wdu0x129o0mr64ywmgnva460v1r0tv" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| наслов=Вучја пропаст
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| преводилац=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свет тајинствени, свете мој древни
Ти си као ветар умукнуо и сео.
За врат притисле су село
Камене руке шосеја.

Тако заплашено у снежну белину
Замео се звонки ужас.
Здраво ти, моја црна пропасти,
Ја излазам теби усусрет!

Град, град! Ти си у жестоком хрвању
Окрстио нас, као стрвину и смрад,
Обамире поље у тузи волоочној,
Гушећи се телеграфским ступовима.

Жилава је мишица у ђаволске шије
И лака јој гвоздена гњус.
Но, па шта онда! Није нам први пут
Расклимати се и пропадати.

Нека. За срце еластично и бодљикаво
То је песма зверских права.
Тако ловци трују вука
Гонећи га у шкрипац лова.

Звер је прилегла . . . . . и из тмурних недара
Одмах ће неко одапети кокот . . .
Ненадно скок . . . и двоножног недруга
Раздиру на делове као кљове.

О,поздрав теби, Звери моја љубљена!
Не подајеш се узалуд ножу.
Као и ти, ја одасвуд гоњен
Сред железних непријатеља пролазим.

Као и ти, ја сам увек спреман
И макар чуо рог победе, —
Но, окушаће непријатељску крв
Мој последњи смртни скок.

Нека. Ја ћу на распадну белину
Пасти и закопати се у снегу . . . . .
Ипак за пропаст — песма освете
Пропеваће ми на ономе брегу.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Зенит'', бр. 17/18. Год. -{II}-, стр. 54.

[[Категорија:Сергеј Јесењин]]</text>
      <sha1>4wdu0x129o0mr64ywmgnva460v1r0tv</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>