Габријеле Д'Анунцио

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Габријеле Д'Анунцио</title>
    <ns>0</ns>
    <id>21167</id>
    <redirect title="Аутор:Габријеле Д’Анунцио" />
    <revision>
      <id>147844</id>
      <parentid>49862</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T14:32:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>EmausBot</username>
        <id>3982</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>исправљено двоструко преусмерење из [[Аутор:Габријеле Д'Анунцио]] у [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]].</comment>
      <origin>147844</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="73" sha1="ida5wqpmsy174y1e04wsismxyy76hom" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Габријеле Д’Анунцио]]</text>
      <sha1>ida5wqpmsy174y1e04wsismxyy76hom</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61258</id>
    <revision>
      <id>147847</id>
      <parentid>145557</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T09:28:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147847</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2511" sha1="ob2ba3r4pbm1x7sf52nhi4odwznlfyn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Алфонс Доде|Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
|
| Садржај:
| [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]
}}
&lt;Center&gt;
'''ПРВИ ДЕО'''&lt;br&gt;
У Тараскону&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]]

'''ДРУГИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу Турцима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;

'''ТРЕЋИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу лавовима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]]
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Француска књижевност]]</text>
      <sha1>ob2ba3r4pbm1x7sf52nhi4odwznlfyn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61586</id>
    <revision>
      <id>147839</id>
      <parentid>146555</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:43:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147839</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57285" sha1="hi58tx3atwtbd5kpccd5wintifee2q2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор г. Адолфа Хитлера
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}

Берлин, 30 јануара

ДНБ јавља:

У свом говору пред првим Рајхстагом велике Немачке г. Хитлер је пре свега подсетио на 30 јануар 1926 године.

„Тада је, изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13 милиона националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20 милиона гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединили у одбрану својих интереса и радили заједно са јеврејством.
Све њих благосиљали су бискупи разних вера који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо још може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонула Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити.
Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светошћу једне демократске идеје или на граници дезинтересованих држава. Са Мусолинијем и са италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је ово спасење на другом крају, а ових дана доживљујемо на другој једној страни јеврејски интернационални покушај уништења према европском културном свету.“
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног канцелара пун брига за будућност свог народа. Данас, шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације можемо да схватимо побожни смисао изреке „Какав преокрет божијим Провиђењем“. Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна да се наш народ уједини, тако како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али не без борбе, као што то, можда, верују грађани који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро двадесет година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех дошао је после борбе, кроз безграничне напоре воље и снаге храбре и фанатично одржане одлуке.
Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих речи дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Он је рекао између осталога:
Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон дао у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требало да послуже као база за успостављање мира у свету налазе се и делимично начела о правима народа да сами одлучују о својој судбини.
Стварно су се савезници старали да примене то начело кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њене колонијалне поседе, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких урођеника.

Међутим, док су се 1918 године на тај начин истицали као заступници примитивних црначких племена у име начела о самоопредељењу народа одбили су да признају просвећеном немачком народу то исто основно опште људско право које му је претходно било загарантовано.
Сви ви знате како је прошле године извршена она чехословачка мобилизација којој је била намера да прво изазове Немачки Рајх, а друго да изазове пораз Рајха и његовог међународног престижа. Одржава се широка фикција да је Чехословачка била немачком мобилизацијом с друге стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Др. Бенеш пустио је да се шири верзија да је Рајх одлучним мерама које је предузео враћен у одговарајуће границе. Ја сам се на основу ове неподношљиве провокације која је још била појачана и самим терорисањем наших тамошњих Немаца решио да рашчистим питање Судетских Немаца. Ако остали свет хоће из тога да закључи да је тиме Немачка војничким изненађењима претила другим народима то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области где ни Енглези ни друге нације немају шта да траже издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен.
Рајх се само брани против покушаја мешања. Не морам да вас уверавам да у будућности нећемо дозволити да се запад меша у извесне ствари које се само нас тичу, да би својим присуством спречио природно и паметно решење. Због тога смо сви били срећни да је захваљујући иницијативи нашег пријатеља г. Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. г. Чемберлена и Даладјеа успело да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложне ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за омогућавање општег трезвеног расправљања и решавања извесних проблема од животне важности. Свакако да није было одлучности да се тај проблем реши не би дошло ни до каквог споразума европских сила.
Судетски Немци одлучили су с друге стране да приступе великом немачком Рајху и то са тако огромном већином гласова као што су показали избори за први немачки Рајхстаг. Тиме смо добили претставништво немачког народа које се с правом може сматрати као истинско уставнотворно тело.

Затим је вођа Рајха рекао:

— Постоји нешто што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да је година 1938 у првом реду била година тријумфа једне идеје. Видели смо да је та идеја ујединила наш народ. Постигли смо то насупрот веровању ранијих столећа, да се народи могу ујединити само мачем. Овога пута није било потребно потрзати мач да се оствари наредно уједињење. Мач је потребан још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је на дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. При томе је вођа Рајха између осталог рекао:
— Наша дисциплинована народна заједница васпитана у духу послушности у стању је да мобилише и такве снаге које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној снази не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје. Националсоцијализам тежи стварној истинској народној заједници у правом смислу те речи. У први мах изгледало је да је стварање такве народне заједнице засада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Па сама лепота тога на изглед још далеког идеала храбри наш непрекидан и неуморан рад да се доследно приближујемо томе идеалу. Ево вам разлике између такозваног партиског програма и једног доба које је код нас било и прошло и циљева које је себи поставио националсоцијализам.

Другим речима, док се рад ранијих странака своди углавном само на расправљање државних или приватних дневних питања, због чега је тај рад више-мање био ограничен на парламенат, националсоцијалистички покрет имао је да изврши битни део свога задатка у самом народу. Има додуше људи које чак ни најузбудљивији догађаји не могу принудити на какво дубље размишљање, акамоли их душом потрести. Такви људи не желе да се развију у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје.

Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава раније или доцније успети да реши све задатке који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен да ће немачки народ једном за свагда добро имати на уму искуства тешких и претешких деценија, те да ће, ослањајући се на та историска искуства вазда одлучно ићи за својим вођством.

У једном ставу свога говора вођа Рајха устао је против појаве коју је у свом говору назвао „дреком демократских бранилаца морала и спасилаца света“. У том ставу вођа Рајха рекао је између осталог:
„Из говора политичара и штампе тих демократија слушамо из дана у дан о тешкоћама са којима се боримо ми Немци. Стално нас у тону најзлурадејег убеђења у тачност својих речи стално уверавају да ми Немци или већ патимо од глади или да ћемо у најмању руку — ако Бог да — ускоро доживети глад.

Уверавају нас да ћемо пропасти било од финансиске кризе, било, у супротном случају, од кризе производње. Кажу даље, у случају да не дође ни до једног случаја поменуте кризе, пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.
Баш у току ове последње недеље, с обзиром на толико учестале доказе о нашој вољи да устрајемо на нашем путу, могли смо насупрот свим доказима о противном који су демантовали саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: 1) да Немачка додуше располаже вишком производње, али да ће пропасти због оскудице потрошње; 2) Сасвим супротно овоме, да немачка влада располаже огромним могућностима за потрошњу, али да Немачка пропада због оскудице у продукционим добрима; 3) Да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; 4) Насупрот претходном да ми не намеравамо да се и даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо и преко последњих освешталих приватнокапиталистичких предрасуда и схватања те да ћемо због оваких својих начела — ако Бог да — да пропаднемо; 5) Говоре нам да се немачки народ буни због ниског степена живота који му се намеће; 6) Сасвим супротно претходном: да немачка држава више није у стању да немачком народу даље омогућава досадашњи високи стандард живота“, итд. итд.

Сва ова пророчанства и сва ова кукања на туђем гробљу искрена су само у једном једином погледу: искрена је поштена демократска жеља да немачки народ, а нарочито данашња немачка држава већ једном изволи пропасти!

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налази у тешком природном положају. Већ сутрадан по 1918 години наш природни положај изгледао је многимa безнадежан.

Али националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисана је ванредним успехом, тако да ја сад пре свега могу да констатујем двоје:

„Прво, да смо ми збиља водили гиганску борбу и да смо у ту борбу уложили свеколику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи да смо већ победили.

У чему је извор свих наших привредних тешкоћа? Одговор гласи: У пренасељености простора којим наш народ располаже за живот. При свему томе нико не може да спори чињеницу да немачки народ — иако има 135 становника на квадратном километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је напротив. Једну и по деценију најнемилосрдније био пљачкан од осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

„С друге стране, намеће се питање: која ли би од тако званих великих демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?

„Има на земљиној кугли држава, чији број становништва претставља само пет до једанаест душа од квадратног километра, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу и свим осталим природним благом какве се лепше не може замислити, а које при свему том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворна својства њихове демократије. Нека то и даље чине у колико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали то демократско „вјерују“, имали смо 7 милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду и на селу, и најзад имали смо друштво које се налази пред самом револуцијом.

„Сад смо пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме, и то смо их решили захваљујући свом садашњем државном поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.

„Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијег режима; да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији? Међутим, за нас је пре свега битно питање: каквим правом желе да нам наметну неку демократију, иако ми демократију, — бар ако хоћемо да је схватимо само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду но што је имају други.

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућа сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице, уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могло би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, при мало разумног размишљања и при мало објективне оцене, да покажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке. Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А у колико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.“

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру.“
Вођа Рајха затим подсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; подсетио је на огромне репарације наметнуте Немачкој; подсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка била дошла потпуно исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принађује се читавим низом управно генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Читаво држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно. Отмица немачких колонија била је са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико подло и ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим. Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај проблем сад гласи: како се може замислити правично и разумно учешће всех великих нација у коришћењу светских богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
„Једно је јасно: Или ће се подела богатства овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом вазда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности; т. ј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћивању права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна. Претпоставка, напротив, да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет, а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија. Проблем није решен ни тиме што један од најјистакнутијих државника просто уз подругљив осмејак каже да има нација које нешто имају а да има нација које су осуђене да буду вечите гоље. Државе у којима влада истинска народна управа одбијају оваква начела, као што се тиче властите земље, тако и што се тиче односа према осталом свету. Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах.
Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника.Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то насупрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје. Тврђење да тај наш бивши колонијални посед није претстављао неку већу вредност, могло би једино послужити као разлог да се тим лакше одлуче да нам тај отети посед врате. Напротив, смешан је разлог да Немачка не би знала шта да ради са тим евентуално враћеним колонијама, пошто тобож ни пре рата није умела да их користи. Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђивала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија. Други један разлог који се чује, разлог да се Немачкој не могу вратити колоније због тога што би Немачка тиме дошла до нових стратешких позиција, претставља управо нечувени покушај да се једној нацији „а приори“ оспори извесно опште право признато свим осталим нацијама. Немачкој нису потребне колоније да би она од урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене сопствене расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом. Међутим потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питање: да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него правва других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности.“

Вођа Рајха затим одлучно устаје против тврђења да светска трговина трпи од метода размене робе које Немачка примењује у својој спољној трговини. Ако би та замерка сама по себи уопште била оправдана, рекао је вођа Рајха, она би се могла учинити једино онима који су својим држањем изазвали Такав развој ствари. А такав су развој ствари изазвале интернационалистичко-капиталистичко оријентисане државе које су, руководећи се својим тренутним себичним прохтевима, изазивале стална колебања на валутном пољу и које су тим својим радом стално онемогућавали неки утврђени и трајни однос вредности међу главним светским валутама. Под таквим околностима и у поређењу са наведеном самовољним и себичним радом, немачки систем — који почива на начелу да поштен рад треба платити исто тако поштено отвореним еквивалентом — мора се сматрати далеко исправнијом праксом но што је плаћање робе у девизама које ће годину дана доцније изгубити ко зна оклико процената од своје раније вредности.

„Ако неке земље устају против немачког трговачког метода, оне то, изгледа, чине по свој прилици из разлога што овај немачки систем уређења трговинског промета онемогуће досадашњу праксу међународне валутне и берзанске спекулације, а олакшава поштено и честито трговачко пословање. Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње средствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем. Треба имати на уму да смо на тај систем принуђени тешкоћама које су туђом кривицом, а без икакве неопходне потребе, наметнута читавој нашој народној заједници. Потпуно је безначајно питање, под каквим се привредним поретком боље могу штитити интереси немачког народа. Битно је само питање да ли се позвани искрено старају о интересима немачког народа. Последице политичке репарација излечиле су немачки народ не само од многих илузија, већ су га излечиле и од многих привредних идеологија као и од многих финансијских начела, која су сматрана толико неоспорним да су их објављивали неким управо теолошки освештаним тоном. Ако је тачно тврђење да човек у невољи научи правилно да посматра, то се тврђење више него ма кога било може применити на немачки народ. Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу. Данас се само још уз сажаљив осмех сећамо оних времена кад су и наши економисти најозбиљније заступали мишљење да се вредност једне валуте одређује и пре свега зајемчују злато и девизе нагомилане у трезорима државне банке. У времену када су финансијски и привредни „теолози“ других народа стално прорицали Немачкој привредни и валутни слом, кад у року од најдаље три месеца, када у року од најдаље шест месеци, националсоцијалистичка држава успела је да стабилише вредности своје валуте. То је постигла тиме што је до крајњих граница могућности појачала своју производњу.

„Међутим, свесни смо да постоји једна област на којој не можемо остварити одговарајуће појачање досадањег рада. Та област јесте исхрана народа. На овом пољу је сама природа повукла границе преко којих не можемо прећи. Ако на овом пољу не дође до неке промене, потрошачка снага нашег народа наићи ће на брану коју је поставила сама природа у виду крајње могуће границе наше производње животних намирница. Стање које би настало у том тренутку, може се пребродити само на два начина, и то:

1) Повећањем увоза животних намирница, т. ј. упоредним појачањем немачког извоза, ради покривања тога увоза;

2) Проширењем простора којим располаже наш народ за живот.
„Пошто услед упорне заслепљености некадашњих победника још не постоје услови за друго наведено решење, принуђени смо да се изближе позабавимо првим решењем. Другим речима, морамо да повећамо свој извоз да бисмо били у стању да купујемо животне намирнице. Пошто то појачање нашег извоза делом изискује и повећање наше потребе у сировинама, јаких у земљи немамо, то преко малочас поменутог повећања морамо још и даље појачати свој извоз да бисмо били у стању да купујемо више сировина него до сада. На то нас не принуђује неки капиталистички прохтеви који би можда били меродавни у другим земљама, већ нас на то принуђује најљућа невоља каква уопште може да снађе један народ, — принуђује нас брига за хлеб наш насушни! А ако неки страни државници прете незнам каквим привредним репресалијама, то не могу друкчије него да их уверим да би у том случају дошло до очајничке привредне борбе, до борбе коју ћемо ми врло лако моћи да издржимо. Могу да уверим све међународне скептике да ће немачки народ, ако устреба, ставити на расположење своме вођству и свеколику радну снагу нове националсоцијалистичке народне заједнице, да би тиме оспособило вођство да прими и до крајње победе издржи ту борбу.

„Што се пак самог вођства тиче, то могу да уверим све којих се тиче да је оно решено на све.

„Међутим, до коначног решења тога проблема, до решења у духу разума, кад код појединих народа општељудски разум буде најзад надвладао њихову досадашњу грамзљивост, т.ј. кад ти народи најзад буду научили да увиде да је упорно остајање при једној неправди не само са политичког већ и са привредног гледишта безкорисно, да је таква упорност чак шта више махнитост“.

Том приликом је вођа Рајха још једном указао на кобне последице политике слепе мржње која је после рата вођена према Немачкој.

У току својих разлагања вођа Рајха је рекао да је та политика мржње на привредном пољу онемогућила оваку разумну успоставу светске трговине. Са војничког гледишта, напоменуо је вођа Рајха, тежња да се побеђени трајно запоставља у погледу могућности за државну одбрану, морала је самим собом принудити запостављенога да раније или доцније силом одбаци та ограничења. Затим је вођа Рајха наставио:

„У току 1933 и 1934 године стављао сам предлог за предлогом у смислу разумног ограничења оружања. Као год и наш захтев за враћањем отетог нам колонијалног поседа, ти су предлози сви до једног наилазили на хладно, ледено одбијање. Ако генијални државници и политичари извесних земаља данас повуку биланс и покушају да утврде чисту добит, до које су дошле захваљујући упорном одржавању неједнакости у погледу наоружања и колонија, неједнакости која се изметнула и у свеопшту правну неједнакост, можда више неће бити у стању да порекну да су већ тих до сада увелико преплатили своју тобожњу надмоћност у наоружању и дивни колонијални посед отет Немачкој. Баш ако се ствар посматра са привредног гледишта, било би много паметније да су политичка питања уопште, а колонијална питања напосе решена споразумима основаним на здравом разуму, уместо што се ударило путем који можда одбацује горостасне дивиденде међународним ћићарцијама — индустријалцима који производе оружје и ратну спрему, али који народима намећу страховите терете.

„Мислим да ће она три милиона квадратних километара немачког колонијалног поседа што су припала Енглеској и Француској, у вези са непристанком на политичку и војничку равноправност Немачке, кроз кратко време стати само Енглеску више него 20 милијарди златних марака. Уз то се бојим да ће ова велика свота у догледном времену још куд и камо више нарасти. Ако дакле бивше немачке колоније не производе злато, може се бар рећи да гутају тим више новаца. Могао би неко рећи да би то исто важило и за Немачку. Тачно! Не уживамо у тој помисли. Али постоји једна разлика: Ми се боримо за једно животно право, без кога у будућности нећемо моћи да опстанемо, док се они тамо боре за неправду, чије одржавање за њих претставља само терет уместо што би им било од користи.“

После тога је вођа Рајха говорио о претстојећим задацима који се постављају немачкој привредној политици. Рекао је између осталог:

„За наредне године намеће нам се дужност да брижљиво проучимо, проценимо и групишемо своју радну снагу да је плански користимо; дужност да рационализацијом производње и бољом техничком организацијом услова за рад омогућимо још боље резултате, како бисмо тиме уштедели радну снагу потребну за нове гране производње, односно за даље појачање производње у постојећим гранама. Ова последња потреба принуђује нас да нашем капиталу дамо слободнијег маха за техничко изграђивање постојећих и нових предузећа, другим речима да у мањој мери него до сада апелујемо на приватни капитал за државне потребе. Све наведене потребе пак с друге стране указују на неопходност што одлучнијег концентрисања читавог нашег привредног и финансијског живота. Решен сам да идем до краја на путу преображаја наше Рајхсбанке, у смислу њеног претварања од банкарског предузећа изложеног међународним утицајима у емисиони завод наше државе.

„Сматрам да је дужност сваког појединог Немца да правилно схвата привредну политику свога вођства. Треба жалити што морамо толико знатан део своје радне снаге улагати у наоружање, које само по себи није продуктивно. Међутим, у том погледу на жалост не можемо ништа изменити, пошто на крају крајева читава привреда наше данашње државе зависи од безбедности наше државе. То је чињеница коју је много боље увидети на време него сагледати је тек када је доцкан. Стога сматрам најважнијим задатком националсоцијалистичког вођства наше државе да учини све што је у људској моћи за нашу државну одбрану. Не треба заборавити да у времену када смо били у војничком погледу голоруки, нисмо можда били у међународном, политичком или бар у привредном погледу равноправни, већ да је напротив то доба војничке немоћи уједно било доба кад смо били изложени највећим понижењима која је икад у историји подносила велика нација, да је то било доба кад смо били изложени сталним уценама. Немамо разлога да претпоставимо да бисмо друкчије прошли ако бисмо у будућности у неком наступу слабости поново пристали да се лишимо свих средстава за одбрану. Напротив: У неким демократски уређеним државама изгледа да сматрају да је едно од главних преимућстава демократског политичког живота да се на све могуће начине вештачки распаљује мржња против тако званих тоталитарних држава, тојест да се непрекидном бујицом које потпуно изопачених, које од почетка до краја измишљених вести јавно мнење раздражује против извесних народа, који не само што нису ништа учинили на жао другим народима него и не мисле да им ма шта учине на жао. А кад год станемо да се бранимо од таквих апостола рата, какви су г. Даф-Купер, мистер Идн, мистер Черчил, мистер Ајкс и др., та се наша одбрана приказује као насртај на освештена права демократија. Међутим, доклегод Немачка буде била независна и суверена држава, вођство те државе неће допустити да јој ма који енглески или амерички политичар забрањује да одговара на такве нападе и клевете. А да ћемо вазда остати независна и суверена држава, за то ће се за сва времена старати оружје које кујемо. Уз то се зато старамо и избором својих пријатеља:

„Не смемо да сметемо с ума следеће:

1) Што се поменутих демократија тиче, имамо посла са државом, у којима, захваљујући њиховом политичком уређењу, за свега неколико месеци најгори проповедници рата могу да се нађу на челу владе;

2) Стога је наша дужност према безбедности Немачке да благовремено обавестимо немачки народ о тим људима.

Пошто немачки народ не гаји никакву мржњу према Енглеској, Америци или Француској, већ не тражи друго него да буде остављен на миру, а пошто разни јеврејски или нејеврејски подстрекачи стално подбадају те народе против Немачке, наш народ, у случају да би једног дана успели планови ових поборника рата, могао би запасти у психолошки неприпремљену и за њега необјашњиву ситуацију. Стога сматрам да је потребно да отсад наша пропаганда и наша штампа одговоре на све нападе и да се постарају да немачки народ сазна за све те нападе.

== Извор ==
''Политика'', 31. јануар 1939. Бр. 11018. Година -{XXXVI}-, стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Говори Адолфа Хитлера]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>hi58tx3atwtbd5kpccd5wintifee2q2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 20. септембар 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61610</id>
    <revision>
      <id>147841</id>
      <parentid>147202</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:43:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147841</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2604" sha1="dgwvdtlv61erjzd90ocfxemh2tpp1ck" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор Хитлера 20. септембар 1939. 
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Данциг је јуче први пут видео г. Хитлера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха одржао је том приликом велики говор, први од почетка рата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Главне пароле из говора г. Хитлера су следеће:&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка је хтела мир и споразум, а Пољска је хтела рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка војска заробила је 100.000 пољских војника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пољска војска борила се јуначки, али су се пољски војни команданти показали потпуно неспособни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Према немачком становништву у Пољској учињена су у току рата многа зверства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пољску државу преуредиће Немачка и Русија на такав начин да ће у овом делу Европе доћи до смирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Главни кривац за рат је Енглеска.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка нема никаквих ратних циљева према Енглеској и Француској. Нека Енглези наговештавају трогодишњи рат; Немачка је у стању да ратује осам година, и она ће ићи до краја.&lt;br /&gt;
{{gap}}На блокаду од стране Енглеске Немачка ће одговорити равном мером. Ако Енглеска нема обзира према женама и деци, Немачка ће бити принуђена да уђе у исту ситуацију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никада се неће остварити планови непријатеља о распарчавању Немачке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка сарађује лојално са Русијом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 20. септембар 1939. Бр. 6343. Година -{XIX}-, стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Говори Адолфа Хитлера]]</text>
      <sha1>dgwvdtlv61erjzd90ocfxemh2tpp1ck</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61639</id>
    <revision>
      <id>147829</id>
      <parentid>147828</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T12:24:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147829</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56324" sha1="hge45khevcbeb61zarksdogfis9d6ly" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}},,„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>hge45khevcbeb61zarksdogfis9d6ly</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147830</id>
      <parentid>147829</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T12:35:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147830</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56394" sha1="fr71cz2wdb2j6gfi8l5hqwerxfrxm4c" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}},,„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}},,„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>fr71cz2wdb2j6gfi8l5hqwerxfrxm4c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147831</id>
      <parentid>147830</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T12:54:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147831</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="53166" sha1="d5mywa8nkbgl7tos3elxfoekvgre9n1" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

{{gap}}Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>d5mywa8nkbgl7tos3elxfoekvgre9n1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147832</id>
      <parentid>147831</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:13:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Сав текст је проверен</comment>
      <origin>147832</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="53383" sha1="0mx4ri369r9ytp45eo8i55gtk1jbb2u" xml:space="preserve">{{рут}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

{{gap}}Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.&lt;br /&gt;

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>0mx4ri369r9ytp45eo8i55gtk1jbb2u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147833</id>
      <parentid>147832</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:18:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147833</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="53438" sha1="2p7osl2rf5c4lnu7fdiy0456v5t94mm" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

{{gap}}Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>2p7osl2rf5c4lnu7fdiy0456v5t94mm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147834</id>
      <parentid>147833</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:25:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147834</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="53535" sha1="jjuwtatzrxwd22tjxb7ads3tixd47v6" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

{{gap}}— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

{{gap}}— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.&lt;br /&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

{{gap}}— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

{{gap}}Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

{{gap}}Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.&lt;br /&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

{{gap}}С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.&lt;br /&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.&lt;br /&gt;

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

{{gap}}Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>jjuwtatzrxwd22tjxb7ads3tixd47v6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147835</id>
      <parentid>147834</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:36:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147835</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54179" sha1="jhac728cevelqdyf6z5j88cuechkhw9" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.
&lt;/div&gt;

'''Вилсоново начело самоопредељења народа и немачки захтеви колонија'''

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.
&lt;/div&gt;

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:
&lt;/div&gt;

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.
&lt;/div&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
&lt;/div&gt;

'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.
&lt;/div&gt;

'''Идеалисти стварају историју'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.
&lt;/div&gt;

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.
&lt;/div&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.
&lt;/div&gt;

'''Немоћ демократија'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.
&lt;/div&gt;

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;/div&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>jhac728cevelqdyf6z5j88cuechkhw9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147836</id>
      <parentid>147835</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:39:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147836</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54502" sha1="lfmhvpcxm5vznq3jwsnna0qx9mlebwl" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Вилсоново начело самоопредељења народа и немачки захтеви колонија'''}}

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

{{Центар|'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.
&lt;/div&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Идеалисти стварају историју'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрим људима'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.
&lt;/div&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Немоћ демократија'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''О унутрашњем уређењу других држава'''}}

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

{{Центар|'''Неразумно одузимање колонија'''}}

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Потреба нове поделе светских богатстава'''}}

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

{{Центар|'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;/div&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

{{Центар|'''О Јеврејима'''}}

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

{{Центар|'''Рајх и религија'''}}

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

{{Центар|'''Сарадња са Италијом'''}}

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

{{Центар|'''О Јапану'''}}

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

{{Центар|'''Односи са Пољском'''}}

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''}}

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

{{Центар|'''Кампања у Америци против Рајха'''}}

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>lfmhvpcxm5vznq3jwsnna0qx9mlebwl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147837</id>
      <parentid>147836</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:42:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147837</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54754" sha1="sa7lib0mzfizadopsqsybv6tax8p78n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Вилсоново начело самоопредељења народа и немачки захтеви колонија'''}}

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

{{Центар|'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.
&lt;/div&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Идеалисти стварају историју'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрим људима'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.
&lt;/div&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Немоћ демократија'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''О унутрашњем уређењу других држава'''}}

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

{{Центар|'''Неразумно одузимање колонија'''}}

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Потреба нове поделе светских богатстава'''}}

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

{{Центар|'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;/div&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

{{Центар|'''О Јеврејима'''}}

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

{{Центар|'''Рајх и религија'''}}

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

{{Центар|'''Сарадња са Италијом'''}}

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

{{Центар|'''О Јапану'''}}

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

{{Центар|'''Односи са Пољском'''}}

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''}}

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

{{Центар|'''Кампања у Америци против Рајха'''}}

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>sa7lib0mzfizadopsqsybv6tax8p78n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147840</id>
      <parentid>147837</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:43:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147840</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54820" sha1="qmh72yekxdor2vppdosxj2zic3v7xeg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Вилсоново начело самоопредељења народа и немачки захтеви колонија'''}}

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

{{Центар|'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.
&lt;/div&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Идеалисти стварају историју'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрим људима'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.
&lt;/div&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Немоћ демократија'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''О унутрашњем уређењу других држава'''}}

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

{{Центар|'''Неразумно одузимање колонија'''}}

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Потреба нове поделе светских богатстава'''}}

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

{{Центар|'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;/div&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

{{Центар|'''О Јеврејима'''}}

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

{{Центар|'''Рајх и религија'''}}

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

{{Центар|'''Сарадња са Италијом'''}}

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

{{Центар|'''О Јапану'''}}

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

{{Центар|'''Односи са Пољском'''}}

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''}}

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

{{Центар|'''Кампања у Америци против Рајха'''}}

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Говори Адолфа Хитлера]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>qmh72yekxdor2vppdosxj2zic3v7xeg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147843</id>
      <parentid>147840</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:49:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147843</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54872" sha1="3f3moaqd904l6vlf1ii49t05r5qy28j" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Вилсоново начело самоопредељења народа и немачки захтеви колонија'''}}

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Указује и на то да је нови аустриски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

{{Центар|'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, ни ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладјеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставотворно тело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха рекао је затим:
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година триумфа једне идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.
&lt;/div&gt;
{{gap}}После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Наша дисциплинованост народне заједнице, васпитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Националсоцијализам као васпитни фактор'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога на изглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.&lt;br /&gt;
Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл” робу, као какав неупотребљиви „нуз” производ природе.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Идеалисти стварају историју'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера готовости за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрим људима'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једна година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим воћством.
&lt;/div&gt;
{{gap}}У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света”. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свима доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократскаој (''-{sic}-: демократској'') жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многима је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свима тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сада, пре свега, могу да констатујем двоје:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Немоћ демократија'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?&lt;br /&gt;
{{gap}}Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују” имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, за нас је пре свега битно питање:&lt;br /&gt;
{{gap}}С каквим правом желе да нам наметну неку демократију иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа” — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''О унутрашњем уређењу других држава'''}}

{{gap}}„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и тако званих диктатура.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Шта треба то да значи?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)”.&lt;br /&gt;
{{gap}}У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка, да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

{{Центар|'''Неразумно одузимање колонија'''}}

{{gap}}„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:0em;&quot;&gt;
Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласио: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим сретствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
&lt;/div&gt;

{{Центар|'''Потреба нове поделе светских богатстава'''}}

{{gap}}„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

{{Центар|'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''}}

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.&lt;/div&gt;
{{gap}}Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

{{Центар|'''О Јеврејима'''}}

{{gap}}„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети воћство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

{{Центар|'''Рајх и религија'''}}

{{gap}}Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се”. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге”. Због тога нас нападају.

{{Центар|'''Сарадња са Италијом'''}}

{{gap}},,С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије.(Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

{{Центар|'''О Јапану'''}}

{{gap}}На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

{{Центар|'''Односи са Пољском'''}}

{{gap}}Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

{{Центар|'''Г. Хитлер о храбрости српског народа'''}}

{{gap}}Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

{{Центар|'''Кампања у Америци против Рајха'''}}

{{gap}}Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најодушевљенији поклици „сиг-хајл”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тиме је седница завршена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид” и Песму Хорста Весела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свечана седница завршена је у 22.40 часова.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Говори Адолфа Хитлера]]
[[Категорија:Антисемитизам]]
[[Категорија:Антикомунизам]]</text>
      <sha1>3f3moaqd904l6vlf1ii49t05r5qy28j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 1. маја 1933.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61753</id>
    <revision>
      <id>147838</id>
      <parentid>147196</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T13:43:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147838</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10463" sha1="svw7hslzowgaaypqiz475e0gq9j7c2w" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Немачки другови и другарице, дошао је мај. Тако почиње једна немачка народна песма. Столећима је овај дан био симбол дана доласка пролећа, био је симбол радости и уверења. Дошло је после једно време које је овај дан присвојило и прокламовало дан радости и наде као дан унутрашње борбе. Раширила се наука која је покушала да дан буђења природе, дан очигледног наступа пролећа, претвори у дан мржње, крвопролића, братоубиства, борбе. Деценијама је овај дан био споменик који је раздвајао немачки народ, споменик унутрашње поцепаности. Дошло је време разума. Данас можемо запевати: Дошао је мај, наш народ је васкрсао! Симбол класне борбе претворен је данас у симбол части и јединства нашег народа. Зато је дан буђења природе дан поновног повратка части нашем народу. Радни народ, који не познаје баријере и уске границе, који није везан само уз фабрику, биро и службу схватио је правилно значење првог маја [?] овамо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки народ трпи невољу не зато што му недостаје агилност, већ што га је упропастила класна борба. Од резултата ове класне борбе ми се учимо, ми смо и научили много.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први је наш задатак да се међусобно упознамо. Растргани, у звању и у лудилу које се зове класна борба, ми морамо наћи пут један другом. Тешко је порушити све оно што је 70 година политика учила, политика која је раздвајала наш народ. Али, ја вам кажем, оно што је човекова лудост саградила може његово сазнање опет да преброди. Процес стапања и приближавања нашег народа није процес који се може извршити за једну годину дана рада. Али, ми смо ипак решени да испунимо овај велики задатак, који нам намеће немачка историја. Ако неколицина Немаца не буде хтела сама од себе да поради на овом стапању у један јединствени народ, ми ћемо их силом на то присилити. (Бурно одобравање и клицање: Браво! Хајл!)&lt;br /&gt;
{{gap}}Од сада ће 1 мај остати столећима дан немачког рада, који ће националне раднике окупљати да бар једном у години пруже један другом руке. Зато постављам за овај дан лозинку: Поштујте рад, цените радника!&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа велико на овоме свету није поклоњено, већ је извојевано. Ми желимо и даље да радимо и да се боримо. Данас први пут славимо први мај у знаку националног јединства. Зато ћемо рећи који су нам циљеви у будућности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да нови дух у Немачкој остане и да се јача под победоносном заставом немачког васкрса. Ову заставу ћемо бранити од свакога ко покуша да је скине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да у нашем народу пробудимо самосвест.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да изведемо немачки народ из заблуде о двојности, о две класе у уверењу да је народ другога реда. Времена понижења су прошла. Пред нама је почетак новог века: стварање велике Немачке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да уверимо наш народ да није слаб. Народ је јак ако сам жели да буде јак. Ново стечено јединство дало је нову унутрашњу снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да уверимо наш народ да нас нико више не може угњетавати и присиљавати. Та су времена прошла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да ојачамо веру народа у самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове наше жеље ми ћемо и документарно прокламовати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да искоренимо у нашем народу уверење да мануелан рад је срамна ствар. Наша је непоколебива одлука да заведемо општу обавезу рада, како би сваки појединац, био он племић или сиромах, богат или интелектуалац, једанпут у животу осетио важност мануелног рада, да се научи радити и научи слушати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо, у овој години први пут да остваримо велики етички дух рада и мануелног рада.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове године улазимо у прву етапу организације привреде. Наше је основно уверење да нема напретка ако он није нашао корене у сељаку, јер тек када оздрави сељак оздравиће и цела привреда. Често ћемо почети код сељака, и порадити на његовом оздрављењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даљи је наш задатак да уклонимо беспослицу стварањем прилика за рад.&lt;br /&gt;
{{gap}}И на крају, намеравамо да се бацимо на обарање неподношљиве каматне стопе (Бурно одобравање и усклици: Браво!) И овде ћемо да спроведемо одлучно оно што је за сваког националсоцијалисту већ годинама било разумљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}У трговинској политици осигураћем[о] делетност немачке продукције, да при томе не уништимо немачког земљорадника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми хоћемо да радимо, и ми ћемо радити! Ми смо присталице националне државе. Немац ће наћи своје спасење.&lt;br /&gt;
{{gap}}На крају, све би ово било залудно ако нас при томе не би пратио благослов Свевишњега. Ми хоћемо да радимо и у борби да решавамо наше проблеме. Знамо, да ћемо при том наићи на тешкоће, али ћемо их пребродити. Знамо, да нам нико ништа неће поклонити. Наш пут у будућност биће исто тако тежак као што је био 14-годишњи пут до васкрса. Цео свет нас прогони. Ми хоћемо мир, а они неће наше право на живот, не признају нам заштиту отаџбине. Када је тако цео свет противу нас, онда ми морамо постати још више једно (Усклици: Хајл!). Они неуморно могу чинити што хоће, а ми никада нећемо савити кичму, никада признати јарам. Поклич за једнаким правом никада неће у Немачкој нестати. Не надајте се да ће се испунити оно што вам говоре наши издајници. Немачки народ је дошао себи. Ниједан човек неће више трпети понижење. (Бурно и дуготрајно клицање: Хајл!).&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми желимо, да остваримо нашу обнову, путем вредноће и истрајности, желимо да ном [''-{sic}-: нам''] се поново врати наша част. Ми не молимо Свемогнога: Ослободи нас! Ми желимо да радимо и заједнички да да [''-{sic}-''] се боримо. А када дође час, ми ћемо ступити пред Њега и рећи: Господе, ти видиш нашу беду. Немачки народ није нечастан, сраман и безверан. Немачки народ је поново јак, својим духом, својом вољом и својом истрајношћу. Господе! Ми не одлазимо од тебе, Благослови нам, дакле, нашу борбу за слободу немачког народа и отаџбине.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 3. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4067, стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Говори Адолфа Хитлера]]</text>
      <sha1>svw7hslzowgaaypqiz475e0gq9j7c2w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Говори Адолфа Хитлера</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61858</id>
    <revision>
      <id>147842</id>
      <timestamp>2026-10-19T13:44:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Други светски рат]]</comment>
      <origin>147842</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57" sha1="ldzpajxznbfca21rajko06z3lhpru5r" xml:space="preserve">[[Категорија:Други светски рат]]</text>
      <sha1>ldzpajxznbfca21rajko06z3lhpru5r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61859</id>
    <revision>
      <id>147845</id>
      <timestamp>2026-10-19T23:17:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147845</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16647" sha1="gmcztcc7914fag8niyhfaurbrpu4zng" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена|Садржај]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]
}}

Проблем порекла Словена, као што је познато, веома је важан, и то како y етничком погледу, тако и y иеторијском. Важност овога проблема, од старине, добро су осећали сви истакнути научници слависти и детаљно су ce њиме позабавили.

Име ''Словěнинъ'' и ''Славјанинъ'', свакако означава човека и етничку скупину или племе које станује y крајевима око река, језера и вода,{{Напомена|О одређивању словенске прадомовине на основу хидронима cfr. ''J. Razwadowski'', R SI. VI, 39—58.}} са именом изведеним од основе *слов — *слав — из *kleu *klou y значењу тећи{{Напомена|За старија тумачења cfr. ''Ј. Миккола'', Зборникъ статеј... Фортунатову, 270—273; ''L. Niederle'': Slov. Starožitnosti II, 2, 482; ''Fr. Miklosich'': Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen, Wien, 1886, s. v. За новија тумачења cfr. ''M. Budimir'': Ievr. *kleu-, plaviti, prati, čistiti. — Зборник филолошких и лингвистичких студија A. Белићу, Београд, 1921, 97—112; ''J. Razwadowski'': Encore une étymologie — ou pseudologie — du nom slave. — Нав. Зборник, 129—131; cfr. Историја на македонскиот народ, кн. I, 59 sq.}}. Тих имена има приличан број. Помињемо и Пајскерове речи: „The Slav is the son and product of the marsh“.{{Напомена|The Cambridge Medieval History II, 426.}} Сва племена и етничке скупине y првим столећима средњега века, зову ce општим називом Словена, који је очито живео и код писаца и y народу ('''Словѣнинъ''', '''словѣнъскъ'''), по коме су остала све до данас многа локална и покрајинска имена и назив једном читавом народу Јужних Словена — ''Словенци''.

Први пут ce помиње словенско име као ознака племина y теолошким питањима и одговорима Псеудо Цезара Назијанског y VI столећу. Значи, помен је из доба, када су углавном, Словени били становници око Дунава, непосредно на домаку Римскога Царства, где их мало после наводи и Прокопије y неколико махова као и други писци из VI столећа.{{Напомена|O веродостојности овога списа cfr. ''O. Seeck'', Pauly-Wissowa R. E, III, 1300; ''E. Norden'': Die german. Urgesch. in Tac. Germania, 495.}} Данашња ce Влашка звала тада неко време ''словенском земљом''. Још y IX столећу, y панонским легендама, када ce говори о раду Ћирила и Методија, наводи ce само да су оба књижевника знала Словене и њихов језик и да су превели за народ обредне књиге '''ѡтъ грьчьска ı-азыка въ словѣньскъ'''{{Напомена|Кад је 862. год. византијски цар Михаило послао као мисионаре y Моравску Солуњане браћу Ћирила и Методија, ради ширења хришћанске проповеди на словенском језику, казао им је: „Ви сте Солуњани, a Солуњани сви говоре чисто словенски.“ — ''Теодоровъ'' — ''Баланъ'': Кирилъ и Методи I, София, 1920, 88, гл. V.}}. Латински хроничар Јордание изричито вели: „Макар што им ce имена сад мењају према различитим породицама и местима, они ce ипак углавном називају Скалавени и Анти“.{{Напомена|Ст. ''Станојевић'' — В. ''Ћоровић'': Одабрани извори за српску историју. Београд, 1921, 1.}} И стара руска хроника казује, да су словенска племена имала најпре само један општи назив Словена, a да су касније, разишавши ce са својих првобитних седишта, добила нова имена „'''къде сѣдьше на, которѣмѣ мѣстѣ'''“.{{Напомена|Ст. ''Станојевић'' — В. ''Ћоровић'': нав. дело, 38.}} Од VII до X столећа византијски писци зову „''εκλαβιωία'', ''εκλαβίαι''“, а латински „Sclaveni“ и „Sclavonia“ читаву земљу између Истре и Задра на западу, a до Родопа и Солуна на ЈИ.{{Напомена|''К. Jireček'': Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien I. (1912), 1—2.}}

Још је П. Ј. Шафарик потпуно убедљиво и за своје време према расположивим научним подацима доказао, да су Словени аутохтони y Европи. To је самобитно становништво, које није ниодкуда дошло, већ је одувек живело y својим исконским земљама.{{Напомена|''P. J. Šafarik'': Slovanský Narodopis. Praha, 1842. У Јужних Словена најпре cy ову теорију прихватили В. Шулек и A. Мажуранић. Подробан преглед те литературе дао је ''A. Белић'': Језичко јединство Срба, Хрвата и Словенаца код Ђуре Даничића и његових савременика. — Даничићев зборник. GAH, књ. LV, Београд — Љубљана, 1925, 28 sq.}} Л. Нидерле је затим знатно обогатио и повећао аргументе Шафарикове.{{Напомена|''L. Niederle'': Slovanské Starožitnosti II, 1—2. Puvod a počatku Slovanu jižnih, 1906, 71 sq., 93—99.}} Нидерлеова је огромна заслуга, што је извршио систематизацију богатог археолошког материјала. Концепције овог ученог чешког научника, не могу ce сасвим прихватити, јер је он тражио већ „готове“ Словене и због тога, много што-шта, несумњиво словенског или протословенског, што ce појављивало y разним облицима, одбацивао је y страну.{{Напомена|Cfr. B. ''Дитякин'': Советская наука о происхождении Славян. — Славяне 8—9, Москва, 1945, 28.}}

Праисторијске етничке скупине, једна врста протоплемена, могу ce сматрати као субстрати, као база доцнијих племена и народа. Процес стварања Словена, као етноса из тог субстрата, још није y науци разјашњен. Међутим, основни етнички масив из кога су даље израсли сви словенски народи, један је за све њих. To су били прастари становници централне, источне и југоисточне Европе, њени исконски становници од палеолита па до свавремене историје. To су тзв. „јефетиди“, или ''алародске'' етничке скупине и племена. Te етничке скупине и племена, налазили су ce y непрекидном мешању и исчезавању. Имена многих од њих уошпте нису доспела до историјске епохе, и тек нека постају позната y другој половини друге хиљаде година пре н. ере. Само y односу на то време, могуће је говорити о ближим прецима Словена, односно о етничким скупинама, племенима и народима, који ce налазе између етничке скупине прастарог neриода и племена и народа историјске Европе.{{Напомена|Cfr. В. ''Дитякин'': нав. рад, 29.}}

Почев од VIII столећа пре н. ере, па све до II столећа н. ере, на тлу источне Европе, живи група племена и етничких скупина, позната код класичних писаца под општим именом Скити, раније Кимери. Савремена славистика је утврдила, да термин Скити, као и скоро сва друга племенска имена и скупине древних времена, је заједнички термин за низ племена, етничких скупина и народа северне обале Црног мора, међу којима су били и протословенске етничке скупине, племена и народи, ближи преци Словена. Скити су себе називали Сколоти, што ce сматра као протооснова термина „Скловен — Словен“. Суседе Скита — Невре, који су обитовали на територији садање Подолије, Волиније, Галиције и дела Пољске, давно су већ сматрали словенски научници као Словене.{{Напомена|До тих резултата су дошли y својим научним истраживањима: Карамзин, Лелевел, Нидерле и Шафарик. Cfr. В. ''Дитякин'': нав. рад, стр. 29.}}

У IV столећу пре наше ере на територији Украјине, јављају ce етничке и племенске скупине, познате под именом Сармати.{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту.}}

Нешто раније, постају позната имена и других предака словенских народа. To су Венеди, Венети, које знају још Херодот и Софокле (V ст. пре н. ере).{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту.}}

Са Скитима и Венедима, као с именима етничких скупина и целих савеза племена, a не појединих народа, ступа ce y период стварања Словена као засебног етноса, сачињеног из скупина и племена. Протословени, тј. Словени y стадију дословенског етничког оформљења — такав је исконски, y дубокој старини, народ, племена и етничке скупине y Европи, као и њихови доцнији суседи — Германи и Келти, првобитно Протогермани и Протокелти на западу или Протолитавци и Протофини на истоку.{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту; ''Th. Mommsen'': Jordanis Romana et Getica, Berolini 1882, Getica. V, 34—35.}}

По својим језичким особинама, Словени припадају доиндоевропској заједници, a њихови језици групи сатем језика. Сродност и сличност словенских језика врло је велика. Главни разлози за то јесу следећи. Наиме, Словени су дуго времена живели y једној непрекидној етничкој маси, груписани на територији која ce простирала недељена великим морима и све до X столећа, нису били раскидани од других туђих народа. Затим, словенски етнос није ушао y онакве етничке амалгамирајуће процесе с туђим етничким елементима, y какве су улазили нпр. Илири — Арбанаси или Дако Романи, него су, изузевши једино Бугаре и њихове ондашње словенске претке  још не оформљене y словенски етнос, одржавали свој етничко лингвистички карактер углавном чист, y колико није сасвим подлегао физички моћнијем страном утицају. Најзад, свест о словенској заједници била је доста жива и везе између појединих етничких скупина, племена и народа, трајале су кроз читаву прошлост са изграђеним уверењем о сродној етничкој припадности.{{Напомена|Cfr. ''J. J. Mikola'': Urslavische Gramatik. Heidelberg, 1913. 1—12.}} Kao што је оштроумни В. Јагић истакао, сви словенски језици или наречја одржали су верно и чисто до сада стари заједничко словенски језични тип, истина е различитим губицима или модификацијама. При том је доста значајан моменат, који ce не сме изгубити из вида, да ce управо оне карактеристичне особине, по којима данас разликујемо словенске језике, највише слажу баш y тим истим тачкама и да ce те тачке разлика шире по правилу преко више језика, само y неједнаким размерама.{{Напомена|''V. Jagić'': Einige Streitfragen. — Archiv für slav. Phil., XXII (1900), 30.}}

Језичка заједница и непосредно сродство претпоставља и једну заједничку језичку и општу културу. Проучавања y том правцу дала су видне резултате. Ту ce на првом месту истиче питање, где су и на каквом терену становали Словени и одакле су нарочито Јужни Словени по својој постојбини.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>gmcztcc7914fag8niyhfaurbrpu4zng</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147846</id>
      <parentid>147845</parentid>
      <timestamp>2026-10-19T23:17:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Додао празан ред.</comment>
      <origin>147846</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16648" sha1="gypekwp0wzim2rmd46c2gnfjoq70sop" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена|Садржај]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]
}}


Проблем порекла Словена, као што је познато, веома је важан, и то како y етничком погледу, тако и y иеторијском. Важност овога проблема, од старине, добро су осећали сви истакнути научници слависти и детаљно су ce њиме позабавили.

Име ''Словěнинъ'' и ''Славјанинъ'', свакако означава човека и етничку скупину или племе које станује y крајевима око река, језера и вода,{{Напомена|О одређивању словенске прадомовине на основу хидронима cfr. ''J. Razwadowski'', R SI. VI, 39—58.}} са именом изведеним од основе *слов — *слав — из *kleu *klou y значењу тећи{{Напомена|За старија тумачења cfr. ''Ј. Миккола'', Зборникъ статеј... Фортунатову, 270—273; ''L. Niederle'': Slov. Starožitnosti II, 2, 482; ''Fr. Miklosich'': Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen, Wien, 1886, s. v. За новија тумачења cfr. ''M. Budimir'': Ievr. *kleu-, plaviti, prati, čistiti. — Зборник филолошких и лингвистичких студија A. Белићу, Београд, 1921, 97—112; ''J. Razwadowski'': Encore une étymologie — ou pseudologie — du nom slave. — Нав. Зборник, 129—131; cfr. Историја на македонскиот народ, кн. I, 59 sq.}}. Тих имена има приличан број. Помињемо и Пајскерове речи: „The Slav is the son and product of the marsh“.{{Напомена|The Cambridge Medieval History II, 426.}} Сва племена и етничке скупине y првим столећима средњега века, зову ce општим називом Словена, који је очито живео и код писаца и y народу ('''Словѣнинъ''', '''словѣнъскъ'''), по коме су остала све до данас многа локална и покрајинска имена и назив једном читавом народу Јужних Словена — ''Словенци''.

Први пут ce помиње словенско име као ознака племина y теолошким питањима и одговорима Псеудо Цезара Назијанског y VI столећу. Значи, помен је из доба, када су углавном, Словени били становници око Дунава, непосредно на домаку Римскога Царства, где их мало после наводи и Прокопије y неколико махова као и други писци из VI столећа.{{Напомена|O веродостојности овога списа cfr. ''O. Seeck'', Pauly-Wissowa R. E, III, 1300; ''E. Norden'': Die german. Urgesch. in Tac. Germania, 495.}} Данашња ce Влашка звала тада неко време ''словенском земљом''. Још y IX столећу, y панонским легендама, када ce говори о раду Ћирила и Методија, наводи ce само да су оба књижевника знала Словене и њихов језик и да су превели за народ обредне књиге '''ѡтъ грьчьска ı-азыка въ словѣньскъ'''{{Напомена|Кад је 862. год. византијски цар Михаило послао као мисионаре y Моравску Солуњане браћу Ћирила и Методија, ради ширења хришћанске проповеди на словенском језику, казао им је: „Ви сте Солуњани, a Солуњани сви говоре чисто словенски.“ — ''Теодоровъ'' — ''Баланъ'': Кирилъ и Методи I, София, 1920, 88, гл. V.}}. Латински хроничар Јордание изричито вели: „Макар што им ce имена сад мењају према различитим породицама и местима, они ce ипак углавном називају Скалавени и Анти“.{{Напомена|Ст. ''Станојевић'' — В. ''Ћоровић'': Одабрани извори за српску историју. Београд, 1921, 1.}} И стара руска хроника казује, да су словенска племена имала најпре само један општи назив Словена, a да су касније, разишавши ce са својих првобитних седишта, добила нова имена „'''къде сѣдьше на, которѣмѣ мѣстѣ'''“.{{Напомена|Ст. ''Станојевић'' — В. ''Ћоровић'': нав. дело, 38.}} Од VII до X столећа византијски писци зову „''εκλαβιωία'', ''εκλαβίαι''“, а латински „Sclaveni“ и „Sclavonia“ читаву земљу између Истре и Задра на западу, a до Родопа и Солуна на ЈИ.{{Напомена|''К. Jireček'': Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien I. (1912), 1—2.}}

Још је П. Ј. Шафарик потпуно убедљиво и за своје време према расположивим научним подацима доказао, да су Словени аутохтони y Европи. To је самобитно становништво, које није ниодкуда дошло, већ је одувек живело y својим исконским земљама.{{Напомена|''P. J. Šafarik'': Slovanský Narodopis. Praha, 1842. У Јужних Словена најпре cy ову теорију прихватили В. Шулек и A. Мажуранић. Подробан преглед те литературе дао је ''A. Белић'': Језичко јединство Срба, Хрвата и Словенаца код Ђуре Даничића и његових савременика. — Даничићев зборник. GAH, књ. LV, Београд — Љубљана, 1925, 28 sq.}} Л. Нидерле је затим знатно обогатио и повећао аргументе Шафарикове.{{Напомена|''L. Niederle'': Slovanské Starožitnosti II, 1—2. Puvod a počatku Slovanu jižnih, 1906, 71 sq., 93—99.}} Нидерлеова је огромна заслуга, што је извршио систематизацију богатог археолошког материјала. Концепције овог ученог чешког научника, не могу ce сасвим прихватити, јер је он тражио већ „готове“ Словене и због тога, много што-шта, несумњиво словенског или протословенског, што ce појављивало y разним облицима, одбацивао је y страну.{{Напомена|Cfr. B. ''Дитякин'': Советская наука о происхождении Славян. — Славяне 8—9, Москва, 1945, 28.}}

Праисторијске етничке скупине, једна врста протоплемена, могу ce сматрати као субстрати, као база доцнијих племена и народа. Процес стварања Словена, као етноса из тог субстрата, још није y науци разјашњен. Међутим, основни етнички масив из кога су даље израсли сви словенски народи, један је за све њих. To су били прастари становници централне, источне и југоисточне Европе, њени исконски становници од палеолита па до свавремене историје. To су тзв. „јефетиди“, или ''алародске'' етничке скупине и племена. Te етничке скупине и племена, налазили су ce y непрекидном мешању и исчезавању. Имена многих од њих уошпте нису доспела до историјске епохе, и тек нека постају позната y другој половини друге хиљаде година пре н. ере. Само y односу на то време, могуће је говорити о ближим прецима Словена, односно о етничким скупинама, племенима и народима, који ce налазе између етничке скупине прастарог neриода и племена и народа историјске Европе.{{Напомена|Cfr. В. ''Дитякин'': нав. рад, 29.}}

Почев од VIII столећа пре н. ере, па све до II столећа н. ере, на тлу источне Европе, живи група племена и етничких скупина, позната код класичних писаца под општим именом Скити, раније Кимери. Савремена славистика је утврдила, да термин Скити, као и скоро сва друга племенска имена и скупине древних времена, је заједнички термин за низ племена, етничких скупина и народа северне обале Црног мора, међу којима су били и протословенске етничке скупине, племена и народи, ближи преци Словена. Скити су себе називали Сколоти, што ce сматра као протооснова термина „Скловен — Словен“. Суседе Скита — Невре, који су обитовали на територији садање Подолије, Волиније, Галиције и дела Пољске, давно су већ сматрали словенски научници као Словене.{{Напомена|До тих резултата су дошли y својим научним истраживањима: Карамзин, Лелевел, Нидерле и Шафарик. Cfr. В. ''Дитякин'': нав. рад, стр. 29.}}

У IV столећу пре наше ере на територији Украјине, јављају ce етничке и племенске скупине, познате под именом Сармати.{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту.}}

Нешто раније, постају позната имена и других предака словенских народа. To су Венеди, Венети, које знају још Херодот и Софокле (V ст. пре н. ере).{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту.}}

Са Скитима и Венедима, као с именима етничких скупина и целих савеза племена, a не појединих народа, ступа ce y период стварања Словена као засебног етноса, сачињеног из скупина и племена. Протословени, тј. Словени y стадију дословенског етничког оформљења — такав је исконски, y дубокој старини, народ, племена и етничке скупине y Европи, као и њихови доцнији суседи — Германи и Келти, првобитно Протогермани и Протокелти на западу или Протолитавци и Протофини на истоку.{{Напомена|В. ''Дитякин'': на нав. месту; ''Th. Mommsen'': Jordanis Romana et Getica, Berolini 1882, Getica. V, 34—35.}}

По својим језичким особинама, Словени припадају доиндоевропској заједници, a њихови језици групи сатем језика. Сродност и сличност словенских језика врло је велика. Главни разлози за то јесу следећи. Наиме, Словени су дуго времена живели y једној непрекидној етничкој маси, груписани на територији која ce простирала недељена великим морима и све до X столећа, нису били раскидани од других туђих народа. Затим, словенски етнос није ушао y онакве етничке амалгамирајуће процесе с туђим етничким елементима, y какве су улазили нпр. Илири — Арбанаси или Дако Романи, него су, изузевши једино Бугаре и њихове ондашње словенске претке  још не оформљене y словенски етнос, одржавали свој етничко лингвистички карактер углавном чист, y колико није сасвим подлегао физички моћнијем страном утицају. Најзад, свест о словенској заједници била је доста жива и везе између појединих етничких скупина, племена и народа, трајале су кроз читаву прошлост са изграђеним уверењем о сродној етничкој припадности.{{Напомена|Cfr. ''J. J. Mikola'': Urslavische Gramatik. Heidelberg, 1913. 1—12.}} Kao што је оштроумни В. Јагић истакао, сви словенски језици или наречја одржали су верно и чисто до сада стари заједничко словенски језични тип, истина е различитим губицима или модификацијама. При том је доста значајан моменат, који ce не сме изгубити из вида, да ce управо оне карактеристичне особине, по којима данас разликујемо словенске језике, највише слажу баш y тим истим тачкама и да ce те тачке разлика шире по правилу преко више језика, само y неједнаким размерама.{{Напомена|''V. Jagić'': Einige Streitfragen. — Archiv für slav. Phil., XXII (1900), 30.}}

Језичка заједница и непосредно сродство претпоставља и једну заједничку језичку и општу културу. Проучавања y том правцу дала су видне резултате. Ту ce на првом месту истиче питање, где су и на каквом терену становали Словени и одакле су нарочито Јужни Словени по својој постојбини.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>gypekwp0wzim2rmd46c2gnfjoq70sop</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>