Аутор:Јован Дучић

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>147853</id>
      <parentid>147751</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T15:17:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Јовану Дучићу */</comment>
      <origin>147853</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12568" sha1="apgd348dmxr85vrpb4z983c974ltp1u" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редоследом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1911)|Петар Кочић]] (1911)
* [[Петар Кочић (Ј. Дучић, 1912)|Петар Кочић]] (1912)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[Вера и Сталеж]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Велика Србија и Србија Велика]] (1941)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аутор:Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>apgd348dmxr85vrpb4z983c974ltp1u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Алфонс Доде</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59992</id>
    <revision>
      <id>147849</id>
      <parentid>146889</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T12:37:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147849</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="959" sha1="ivohtdc2wndntpr34fxw72xmpxe1rbh" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алфонс
| презиме = Доде
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1897
| опис = '''Алфонс Доде''' био је француски књижевник. 
| слика = Alphonse Daudet 2.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Алфонс Доде
| вики_цитати = Алфонс Доде
| остава = 
| остава_кат = Alphonse Daudet
}}

== Дела ==
* [[Тартарен Тарасконац]]
* [[Тартарен на Алпима]]
* [[Тарасконска лука: последњи доживљаји славног Тартарена]]
* [[Привиђење колмарског судије]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Милан Грол|Милан Грол]]
* [[Душан Л. Ђокић]]
* [[Аутор:Јеремија Живановић|Јеремија Живановић]]</text>
      <sha1>ivohtdc2wndntpr34fxw72xmpxe1rbh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Светозар Милетић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60588</id>
    <revision>
      <id>147852</id>
      <parentid>147723</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T13:04:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147852</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1961" sha1="0hq8u93nc5mqdqq62w3z6z5jhwgfg6h" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светозар
| презиме =  Милетић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1826
| годинасмрти = 1901
| опис = '''Светозар Милетић''' био је српски адвокат, политичар, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века.
| слика =Svetozar Miletić.jpg
| опис_слике =
| википедија = Светозар Милетић
| вики_цитати = Светозар Милетић
| остава = 
| остава_кат = Svetozar Miletić
}}
== Дело ==
* [[Славјанки]] (1847)
* [[Стефан Душан Силни, цар српски]] (1847)
* [[Вилински збор]] (1847)
* [[Србији (С. Милетић)|Србији]] (1847)
* [[Бродари]] (1847)
* [[Спасова ноћ]] (1847)
* [[Питање гледишта о војводству српском]] (1860)
* [[Туциндански чланак]] (1860)
* [[Источно питање]] (1863)
* [[Значај Матице српске]] (1864)
* [[Политична исповест]] (1865)
* [[Значај и задатак српске омладине]] (1866)
* [[Федерални дуализам]] (1866)
* [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку]] (1866)
* [[Беседа Светозара Милетића на угарском сабору приликом расправе о питању народности]] (1868)
* [[О образовању женскиња]] (1871)
* [[О уставу и установама у Србији]] (1871)

{{DEFAULTSORT:Милетић,_Светозар}}
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>0hq8u93nc5mqdqq62w3z6z5jhwgfg6h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61258</id>
    <revision>
      <id>147848</id>
      <parentid>147847</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T12:37:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147848</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2510" sha1="m625lgxx7ra1f2i0voxklxso1xrpu09" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Алфонс Доде|Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превео [[Милан Грол]]
|
| Садржај:
| [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]
}}
&lt;Center&gt;
'''ПРВИ ДЕО'''&lt;br&gt;
У Тараскону&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]]

'''ДРУГИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу Турцима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;

'''ТРЕЋИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу лавовима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]]
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Француска књижевност]]</text>
      <sha1>m625lgxx7ra1f2i0voxklxso1xrpu09</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147850</id>
      <parentid>147848</parentid>
      <timestamp>2026-10-20T12:38:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147850</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2541" sha1="dg2rxtcs9zffecofy2cmnxbiq0kjdq9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Алфонс Доде|Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превео [[Аутор:Милан Грол|Милан Грол]]
|
| Садржај:
| [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]
}}
&lt;Center&gt;
'''ПРВИ ДЕО'''&lt;br&gt;
У Тараскону&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]]

'''ДРУГИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу Турцима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]&lt;br&gt;

'''ТРЕЋИ ДЕО'''&lt;br&gt;
Међу лавовима&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]]
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Француска књижевност]]</text>
      <sha1>dg2rxtcs9zffecofy2cmnxbiq0kjdq9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/1.2</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61860</id>
    <revision>
      <id>147851</id>
      <timestamp>2026-10-20T12:48:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147851</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12254" sha1="i4ta1jeb9th9jmk6l010i9ruombnst5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.2|Антрополошке особине и карактеристике]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.3|Занимање, друштвени живот и карактерне особине&lt;br&gt;словенског становништва]]
}}


Антрополошки тип Старих Словена није сигурно утврђен, Л. Нидерле је успео да докаже, да трвдња о њиховој брахикефалији нема никаква основа и да новија ископаваља и мерења дају исто толико процената и мезикефалије и долихокефалије.{{Напомена|''L. Niederle'': Slovanské starožitnosti I, 80—110; cfr. и његов Manuel de l’antiquité Slave. Paris, 1923, 10—12.}} Да старо-словенски антрополошки тип није сасвим поуздано утврђен, главни је разлог y оскудици поузданих гробних налаза и y њиховом честом мешању и заједници с елементима симбиозе и етничке мимикрије са етничким групама, племенима и народима сасвим етнички несродних елемената. Читав низ готских племена и етничких скупина смељивао ce, после распада Атилине државе, као становници и господари подручја на левој обали балканског Дунава: Готи, Гепиди, Херули, Ругијци, Лангобарди. Са остацима Хуна, с бугарским етничким скупинама и са гомилама Словена које су ce туда налазиле, они су правили једну етничку мешавину, за коју етнологија не познаје много аналогија. Опасно је стога оперисати са подацима који нису тачно утврђени на кога ce односе.

Дунавске Словене описују византијски писци као врло јаке и високе. Сам цар Маврикије ce једном приликом чудио величини њихових телеса и развијености удова.{{Напомена|''Prokopie'': De bello Goth., 14, 294; ''Simokata'': нав. дело, VI, 224.}} Прокопије каже за њих, да им је боја косе била риђа.{{Напомена|''Prokopie'': нав. дело.}} To потврђују и неки арапски писци, који Словене приказују руменим и са русом косом. Један је чак писац њихов назван Словеном, што је био стасит, светле косе и модрих очију.{{Напомена|''L. Niederle'': нав. дело, 97—98; ''A. Я. Гаркави'': Сказанія мусльманскихъ писателей о Славянахъ. Спб., 1870, 5—6.}} Код старих писаца, који карактеришу спољашње особине појединих раса, плави тип није само карактеристика Словена, него северних народа уопште, за разлику од смеђег и мрког типа јужњака. У Илијади, и y неким другим старијим списима, налази ce често пута, да су чак и стари грчки јунаци били плави. Мешања с другим народима, племенима и етничким скупинама и на подручју старе постојбине, и после y Дунавској котлини, и најзад на Балканском полуострву, изменила су y знатној мери антрополошка обележја Словена, као и свих народа, племена и етничких скупина упоште, који су били y честом покрету.

Да су сви Стари Словени били долихокефали, како ce чешће тврди y науци, тешко је примити без велике резерве.{{Напомена|Некои проблеми о српском народу. Београд, 1927, 3; ''Ј. Ердељановић'', Јубиларни зборник живота и рада СХС. Београд, 1928, 18.}}

Јужнословенски антрополошки нордијски тип, има највише особина из старе словенске постојбине: висок раст, белу кожу, светле очи, русу косу, али уза све то је брахикефалан. „Због тога што је тај тип посвему другоме сличан са нордијским, a само ce по облику главе од њега разликује ми га називамо нордијским“.{{Напомена|Јубиларни зборник, 18—19.}}

У крајевима Словеније, Штајерске и Доње Аустрије, краниолошки материјал из раносредњовековних некропола, указује да су лобање нординоидног фенотипа (дугуљасти облик, мезокраног фенотипа, долихокефални антрополошки тип).{{Напомена|''N. Županić'': Etnogeneza Jugoslavena. — Rad JAZU, knj. 222. Zagreb, 1920, 167—170.}}

У другој фази раног средњег века, краниолошки налази показују делимично измењену слику фенотипа словенских популација које су населиле данашње крајеве Југославије. To говори о великој етничкој мешаниви, где су поред основног нордионоидног фенотипа, запажају и елементи других расних типова.{{Напомена|''F. Ivaniček'': Staroslavenska nekropola u Ptuju. — Razp. SAZU, Ljubljana, 1951, 85, tabl. 105.}}

Јужни Словени, углавном, припадају још увек долихокефалном антрополошком типу (дугоглаве лобање). Кратке лобање нађене су код источнословенских племена и етничких скупина и народа, a код Јужних Словена само y Брестовику и y бугарским словенским некрополама. Ту и тамо, има и брахикефалних мешања са долихокефалним антрополошким типом.{{Напомена|''G. Pilarić'': Antropološka istraživanja starohrvatskog groblja u Daraz — Bošnjacima 1961. god. — JAZU Arheološki radovi i rasprave IV—V. Zagreb, 1967, 188; cfr. ''B. Skerlj'': Srednjeveška okostja z Bieda, izkopana leta 1949. — Razpr. SAZU, delà 3, Ljubljana, 1953, 313—333; ''B. Skerlj'' — ''Z. Dolinar'': Staroslovenska okostja z Bieda. — SAZU delà 2, Ljubljana, 1950, 67—103; ''Z. Dolinar'': Staroslovenska okostja iz Dobrače pri Kragujevcu. — Arh. vest., 5. Ljubljana, 1954, 63—91.}}

Kao што је y науци истакнуто, још није дефинитивно приказана и проучена морфологија словенских етничких скупина, племена и народа, насељених на данашњем подручју Југославије. Исто, тако, нема ни довољно података који би нам осветлили којем је културном кругу припадао поједини антрополошки фенотип, као значајна карактеристика неке популације. Интересантан прилог за решавање ових проблема, пружају нам антрополошка истраживања словенских некропола некадашњег Илирика, где је брахикефални антрополошки тип био знатно застуљен, a који је данас опет доминирајући антрополошки тип становника тих крајева.{{Напомена|''G. Pilarić'': nav. rad, 186; ''T. И. Алекceeвa'': Этногенез Восточных Славян по данным антропологии. Москва 1973, 41.}}

Још је код старих Трачана y Македонији био обичај y првом столећу наше ере, да ce новорођенчад и одојчад вежу за даску, да би им потиљак био широк.{{Напомена|''H. Ploss'' — ''В. Renz'': Das Kind II, Leipzig, 1912, 85.}} Трагови овог обичаја запажају ce y балканских Словена местимично све до данашњих дана (околина Тузле, Косово),{{Напомена|''P. Јеремић'': О пореклу становништва тузланске области. — Гл. Геогр. др. VII—VIII, Београд, 1922, 154—157; ''М. С. Филиповић'': Деформисање лубање y Југославији. — Гл. Етн. музеја y Београду X (1935), 18 sq.; ''T. Р. Vukanović'': Antropološko-folklorni prilozi sa Kosova i Metohije. — Glasnik Muzeja K. i M. VI, Priština, 1961, 150—156.}} што јасно сведочи о траговима етногенезе, наслеђене достигнућима антрополошких обичаја и навика, о чему ће касније бити посебно разлагано.

Спољашњи изглед Словена није каткад правио добар утисак. „Живе тешко и убого као Масагети“, пише Прокопије. Овај његов податак изгледа сасвим чудноват и по свој прилици односи ce само на извесне словенске етничке скупине и племена, јер знамо сигурно, да су Словени радо и често ишли y воду и да су, при једној опсади Солуна, неки Словени били принуђени на предају при купању.{{Напомена|''Prokopie'': нав. дело.}}

Иначе, хвали ce нарочито словенска издржљивост. Гоњени од Хуна и Обара они нису били нимало разнежени. По Стратегикону, Словени „лако подносе и врућину и студен и мокрину и голотињу тела и оскудицу y намирницама.“ Kao сви стари народи тога времена из тих и суседних крајева, нарочито као њихови трачки суседи, воле да пију и пијући без мере опијају ce и страдају због тога.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>i4ta1jeb9th9jmk6l010i9ruombnst5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61861</id>
    <revision>
      <id>147854</id>
      <timestamp>2026-10-20T20:48:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147854</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34638" sha1="hxk8mdb5177t0nsw626y7s0rax52g0w" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/3|Словени у симбиози са Обрима]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/4|Словенско насељавање на Балканско полуострво]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/5|Карактер словенског насељавања на Балканско полуострво&lt;br&gt;(Словенци, Хрвати, Срби, Македонски Словени)]]
}}


Првих деценија VII столећа y Византији настају ванредно тешке прилике. Дошљаци су ce осилили на све стране, a y самој држави пољуљан је ауторитет централне власти. Готово све покрајине захватила је невоља било непријатељских упада, било узајамних обрачунавања после једног режима самовоље и обести. Дунавска граница је лишена војске и готово напуштена; финансије су биле потпуно поремећене a општа невоља врло велика; и што је најгоре, услед узурпације византијских царева, који су ce одржавали само терором подивљале су нарави, порасли прохтеви, a уторитет и царске и феудалне државне власти силно је пао. Византија је све мање могла да делује на дунавској граници. Поред тога, y Цариграду ce веровало да је Персија, као моћна и организована држава, више опасна од словенских племена и етничких скупина, макар они били и y заједници с Обрима. За Персију треба велик напор да буде савладана, a са Словенима и Обрима, после успеха византијских чета против њих, сматрало ce да су војнички лакше на ударцу и мање отпорни. Последица тога било је систематско надирање Словена, с Обрима заједно, преко ранијих државних граница и све јаче потискивање и иначе проређеног ромејског етноса из северних балканских земаља.{{Напомена|Cfr. ''Анастасијевић Н. Д.'': Година савеза Фокина с Бугарима против Руса. Гласник Скопског научног друштва, књ. XI. Скопље, 1932, стр. 51—59; ''Antoljak S.'': Unsere Sklavinnen. — Actes du XIIe Congrès International d’Etudes Byzanitines. Ochride, 10—16. septembre 1961, t. II. Beograd, 1964; ''исти''; „Македонија” и „Македонците“ во средниот век. (Прилог кон етногенезата на македонскиот народ). — Гласник XVI, бр. 1 (Институт за национална историја). Скопје 1972, стр. 111—123; ''Баласчевъ, Г.'': Най-старата славянска държава на Балканския полуостровъ презъ VII и нейния етнически състав съ две карти. София 1924; ''Баришић: Ф.'': Чуда Димитрија Солунског „као историјски извор.“ — Византолошки институт књ. 2. Београд, 1953, стр. 52 sq.; ''исти'': Цар Фока (602—610) и подунавски Аваро—Словени. — Зборник радова Визант. инст. књ. IV. Београд, 1956, стр. 73—86; ''Белић A.'': Дијалекти источне и јулсне Србије. Београд, 1905; исти; Диалектологическая карта сербскаго языка, Спб. 1906; ''Benac A.'': Neke karakteristične pojave па zapadnom Balkanu pri proučavanju kulturnih i etničkih kretanja. VI Kongres arheol. Jugosl. 1964, str. 47 sq.; ''Bratanić B.'': Uz problem doseljenja Južnih Slavena. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu I (1951), str. 221—250; ''Брикнер A.'': O паганству код Старих Словена. — Књига о Балкану II. Београд, 1937, стр. 51—61; ''Brozović D.'': Doseljenje Slovena i njihovi dodiri sa starosjediocima u svijtlu lingvističkih istraživanja. — Simpozijum. — Akad. nauka i umjetn. B. i H., pos. izd. lmj. XII, Sarajevo, 1969, str. 129—137; ''isti'': Dialekatska slika hrvatsko-srpskoga jezičkog prostora. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru. 5. Zadar, 1970; ''Будимир M.'': Antai Antes Anti Anticus. — Зборник радова Византолошког института САНУ, књ. VIII, 2, Београд, 1964, стр. 37—45; ''Vukanović P. Т.'': Selo kao socijalna zajednica kod Srba. Priština, 1965, str. 11—14; ''Гарашанин M. и Ковачевић Ј.'': Преглед материјалне културе Јужних Словена y раном средњем веку. Београд, 1950; ''Grafenauer В.'': Nekaj vprašanj in dobe naseljavanja Južnih Slovanov ZC. 4 (1950); ''isti'': Razmerje med Slovani in Obri do obleganja Carigrada (626) in njegove gospodarsko-družbene pođlage. ZC. 9 (1955); ''isti'': Kronološka vprasanja selitke Južnih Slovanov ob podatkih spisa: Miracula s. Demetrii. — Zbornik Fil. fak. II. Ljubljana 1955, str. 23—39; ''isti'': Slovanski naselitvenl valovi na Balkanski polotok. ZC. 18 (1964), str. 219—227; ''isti'': Naselitev slovenov v Vrhodnih Alpah in vprašanje kontinatiete. — Arheološki vestnik XXI—XXII, Ljubljana 1970—1971, str. 23 sq.; ''Dvornik F.'': The Slaves, Their Early History and Civilisation. Boston 1956, str. 29—42; ''Dimitrijević D.'': O etničkom problemu Vojvodine u vreme doseljavanja Slovena, — Simpozijum. Akad. nauka i umjetn. B. i H. poseb. izd. knj. XII. Sarajevo, 1969, str. 85—94; ''Djurdjev B.'': Osnovna istorijsko-etnčka pitanja u razvitku južnoslovenskih naroda do obrazovanja nacija. „Pregled&quot;, Sarajevo, 1960, XII, sv. 2, br. 7—8, str. 1—13; ''Zlatarski N. V.'': Die Besiedelungen der Balkanhalbinsel durch die Slaven — Revue intern. des etudes balkanique, II. Beograd 1936, str. 358—375; ''Ивановски O.'': Борбите на Македонските Словени за завладување на градот Солун во VI—VII век. Гласник Инст. за нац. ист. III, 1, Скопје 1959, стр. 237—267; ''Lemerle P.'': Invasions et migrations dans les Balkans depuis la fin de l’époque romane jusqu’au VIIIe siècle. — Revue historique CCXI (1954), str. 287—293; ''Korošec J.'': Razmerje med Sloveni in Obri do obleganja Carigrad (626) in njegove gospodarsko družbene podlage. ZČ. 9 (1955); ''Максимовић Љ.'': О хронологији словенских упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година VI века. — Зборник радова Византолошког института САН, књ. VIII, 2. Београд, 1964, стр. 263—271; ''Nestor I.'': La pénétration des Slaves dans la péninsula Balkanique et la Grèce continentale. — Revue des Etudes Sud-est Européennes 1 (1963), str. 45—48; ''Острогорски Г.'': Византија и Јужни Словени. Београд, 1970; ''Панов Б.'': За етногенезата на македонскиот народ. Гласник Инст. за нац. ист. XVI, 3, Скопје 1972, стр. 77—90; ''Skok Р.'': Slovensvo i romanstvo na jadranskim otocima I — II. Zagreb, 1950; ''Ćirković S.'': Ostaci starije društvene strukture u bosanskom feudalnom društvu. — Istorijski glasnik, 3—4 (1958), str. 155—169; ''Hauptmann Lj.'': Seoba Hrvata i Srba. JIČ III, Beograd, 1937; Tapkova — ''Zaimova N.'': Sur quelques aspects de la colonisation slave en Macédoine et en Grèce, Etudes balkanique I, str. 111—124.}} Без нарочитих борба с редовном византијском војском, које  је на Балкану било мало, они су освајали читава подручја, с мање или више суровости, и током друге и треће десетине VII столећа они су већ становници предела испод Дунава и целих области Илирика, Далмације и дубоко y Македонији.

Словени су били веома експанзивни. Ноихова насеља захватају од Црног мора, па све до баварске границе, и судећи по јачини њихових чета, насеља су била честа. Ha западу, као подложна форојулијанским војводама помиње ce непозната „Sclavorum regio“ од „Сеlie“ од „Megarie“;{{Напомена|''П. Ђакон'': нав. дело, 166—167. Celie ће бити Цеље код Кормона y Горици. — ''L. Hauptmann'', Mitteilungen des Instituts für öster. Geschichtsforschung, XXXVI (1915), 230—231; cfr. ''W. Scmid'', Mitteilungen des Musealver. für Krain XVIII (1905), 94—96; ''F. Kos'', Izvestja Muz. društva za Kranjsko XI 1901), 119—121.}} источни део, од Горице отприлике, био је под Обрима. Словенске борбе наводе ce на обе стране. Године 611. они проваљују y Истру и плене је, a туку ce и по Баварској.{{Напомена|''F. Kos'': нав. рад, 166—168.}} Исто су тако чести упади Обара, и с њима Словена, и y источне делове Византије. Солунска легенда св. Димитрија казује, како ce дигао огроман словенски народ разних племена, и то: Дрогувита — Друговића, Сагудата, Велегезита, Војунита, Брзита и других племена, која сва, као и нека од набројених, судећи по називу, нису била потпуно словенска;{{Напомена|Ни име вође тог похода Χάῖφων није словенског типа.}} и како је опленио не само унутрашњност, него како је, на чуновима, стигао и опленио и сву Тесалију, околна острва заједно са Цикладима, сву Ахају, Епир, велик део Илирика и чак један део Азије; опустошио многе градове и покрајине и напао најзад и сам  Солун. Напад је био и са мора и са сува. Да то није био обичан пљачкашки поход закључивало ce y Солуну по том, што су с нападачима биле и њихове жене са покућством, спремне да ce настане ту одмах после пада града.{{Напомена|Димитријева легенда, 118; cfr. ''Н. Gelzer'': Die Genesis der byzantinischen Themenverfassung. — Abhandlungen der sächs. Gesellshaft der Wissenschaften XVIII. Leipzig, 1899, 42 sq.}} Значи, да је насељавање Словена већ вршено на тај начин и да су, пре те опсаде Солуна, сасвим доле на југу Византије, други неки градови, севернији и ближи непријатељу, прешли тако y словенске руке. Kao избеглице y Солуну доиста ce помињу становници Наиса и Сардике, и други с обала Дунава, из Паноније, Дакије и Дарданије.

Словенски напад на Солун и овог је пута био безуспешан. Словенски бродари, с намештеним на чуновима покривачем од дасака и кожа, заштићени од стрелица, што су на њих падале са градских зидова, удешавали су под самим бедемом припремна ухођења и припреме за јуриш, али нису приметили вешта и лукава средства одбране. Кад је почео општи напад на град, тако су збијено појурили и лоше маневрисали, да ce велик број лађа сопственом кривицом сударао и извртао и изазвао тим општу забуну целе флоте. Сам словенски вођа експедиције, Хацон, био је заробљен и каменован. Иза тог пораза Словени ce обраћају Обрима и траже помоћ, односно „савезнииггво“. Мислило ce, на основу тога позива, да су ово радили слободни Словени, који су подузели читаву акцију на своју руку. Међутим, може ce рећи, на основу имена, да y овом читавом походу нису учесници сами Словени, a позивање Обара y помоћ или y „савезништво“, још не значи потпуну слободу према њима. To су по свој прилици били делови оних источних Словена са Балкана, који су им давали обавезе на данак, a иначе многе ствари радили по својој вољи, као y Маврикијево доба, били некако сматрани и као независни од Обара и опет y вези с њима. Обри су ce одазвали позиву, али тек после две године. Легенда не каже поближе, шта су за то дуго време радили Словени, али је највероватније да су ce задржали негде y непосредној околини Солуна, на подручју Егејске Македоније. Обри су, вели легенда, покупили „сва племена варварска” са Словенима и Протобугарима и онда послали коњицу, да хитро посвршава претходне послове и изврши потребни препад. Сам хаган је дошао мало касније са огромном војском и са потребним справама за опсаду. Епископ солунски Јован организовао је енергичну одбрану града. После опсаде од 33 дана хаган ce са Обрима и Словенима повукао од вароши с неком малом оштетом плаћеном од грађана.{{Напомена|Димитријева легенда, 118—140.}} У то време Словени су ce толико измешали и саживели са Обрима, да су ове стали претапати и асимиловати y ce, оформљавајући ce y дугом историјском процесу y словенски етнос.

У време тих ратничких похода словенских по свему ондашњем грчком подручју на Балкану, чак и по острвима, пада по свој прилици, и обарско — словенско освајање Далмације.{{Напомена|''F. Bulić'', Bulletino di archeologia e storia dalmata, XXIX (1906), 268—304.}} Вести о том потичу од писаца после неколико столећа, кад су елементи историјског предања могли да добију нешто легендарних особина. По К. Профирогениту Словени „звани Обри“, Славообри, напали су Салону преодевени као ромејски војници и, успевши y том подухвату, побили су и протерали грађане и пошто су ce ту сами настанили, почели су одатле испаде на друге стране. Ромеји су могли да ce одрже само y тврдим приморским градовима.{{Напомена|''C. Porphyrogenitus'', Ed. Bonn (1840), 126—128, 141—143; cfr. ''J. D. Bury'': Slavonic Settlements, 9—11, 19—20.}} Архиђакон Тома, описује по историјском предању, читаву борбу нешто друкчије и вероватније. Готи — Словени заузели су том приликом Сплит и Диоклицијанову палачу. Поред Салоне, страдања су захватила Епидаур.{{Напомена|''Thomas archidiaconus'': Historia Salonitana. Ed. F. Rački, Zagrabiae, 1898, 26—28; ''C. Jireček'': Die Romanen I, 28; Chronicon Baschale I, Ed. Bonn (1832), 704—705.}}

Негде око 617. године Обри су имали огромног успеха ратујући и пустошећи Тракију, тако да су продрли до самог Цариграда.{{Напомена|Cfr. ''E. Gerland'', Byzantinische Zeitschrift III (1894), 330—339; ''Pernice'': нав. дело, 96—97; Dölger: нав. дело, 19.}}

Словени су ce y то време били већ потпуно усталили на подручју око Византијске Царевине и y њој самој. У војничком спису цара Маврикија, наводи ce да Словени станују y шумама, око река, мочвара и језера, на местима тешко приступачним. Спис изрично каже, да су y вештини прелаза преко река спретнији од свих других људи. Они имају и посебан начин ратовања. Тако, изненада нападнути, брзо скачу y воду узимајући y уста дуге трстике, пробушене и нарочито удешене за то, па легнувши наузначке, дишу кроз те трстике и остају y води, све док опасност не прође.{{Напомена|''Strategikon'' XI, 5; ''P. J. Šafarik'': Slowanske starožitnosti. V Praze, 1837, 967—968; ''Ст. Станојевић и B. Ћоровић'': Одабрани извори за српску историју I, Београд, 1921, 27—32.}} Може ce претпостављати да и име Србин долази отуд. У литавском нашем сркати — *србкати одговара не само surbiù, suřbt, него и srēbliu и srēbli; y летском surbt, y латинском sorbeo, y грчком φςφέω и φνφεω. У руском има глагол cepбáть, y малоруском высербинути (дакле *сьрб). Kao што старијем *дьрж одговара црквенословенско дрьжати, тако облику сьрб одговара срьб. Важно је, да нас најстарији латински текстови зову Sorabi, a земљу Sorbulia. Срби би, према том, били етнос вода, као што су Древљани етнос шума, a Пољани етнос поља и равница. Има још и тумачење, да је реч сьрбь означавала најближе крвно сродство.{{Напомена|Cfr. ''A. Brikner'', Slavia III (1924), 207—209.}} Видели смо, да су Словени припремали Обрима лађе за прелаз преко Дунава. Њихова флота, из лаких чамаца, обилази Егејско и Јонско море и наноси знатне штете Византији. У 623. години забележено је чак, да су Словени са својим лађама допрли чак до  Крита и опленили га.{{Напомена|Cfr. ''С. Jireček'': нав. дело, 29; ''Ст. Станојевић'': нав. дело, 21—22, 210.}} Словенска флота била је добро позната и њој је наскоро била намењена једна врло видна улога.

Почетком лета 626. год. кренули су ce Обри са Протобугарима, Гепидима и Словенима и опседоше Цариград. Обри позваше y помоћ, преко својих Словена, и оне Словене, који им нису били y обавези. Сишавши лађама преко Црног мора Словени су, као раније при опсади Солуна, водили са собом и жене, које су им вршиле извесне послове на лађама. Ha једној страни нападали су Обри, a на другој Словени, који су имали прве редове „голих пешака“, a друге y оклолима. Но, опсада није уродила ратном победом. Словенска је погибија била страховита, јер су их y ратном окршају, преваром Византинци потукли, a уз то напали су их и савезници Обри.{{Напомена|Cfr. ''Teofan'': нав. дело, 315—316; ''Пасхалина хроника'', 716—726; ''Nikifor'': нав. дело, 17—18; ''L. Sternbach'': Analecta avarica. Cracorial, 190; ''G. Pisades'': Bellum Avaricum. Ed. Bonn. (1836), 47 sq. Опис Влахерна види ''G. Schlumberger'': Les iles des princes. Paris, 1925, 307 sq.}} Пораз је завршен 8. августа 626. године.

Обарско-словенски пораз под Цариградом почиње нову фазу y односима између та два народа. Поступање Обара са Словенима настрадалим y борби за њихову ствар, на очиглед непријатељу, деловало је тешко на све који су учествовали y борби. Огорчење је, природно, појачавало и то, што ce осетило, да снага господара није толика колика ce њима чинила, и што је византијска победа обуставила сва богата финансијска средства, која су дотад јачала Обре и осигуравала им престиж над осталим народима с оне стране Дунава. A своју власт они су дотле искоришћавали на најсвирепији начин. Фредегар, германски историчар, бележи, да су Словени, „које зову Венеди“, били подложни Обрима и трпели од њих врло много. Кад би Хуни — Обри ишли против кога y бој, они су стајали по страни, a Словени су ce морали борити за њих. Ако победе, истрче Обри да узму плен, a тек ако подлегну, они би им давали помоћ. Стога су их Обри и звали Bifulei.{{Напомена|У талијанском bifolco, од lat. bubulcus, означава оног, који с воловима обрађује земљу, после земљорадника уопште.}} После ратовања, зими, долазили би они међу Словене да ce нахране, спавали им са женама и кћерима и одузимали им плен. Морали су им, наравно, плаћати и данак. Te вести потврђује и Несторова хроника. У њој ce прича, да су Обри војевали на Словене, посебно на племе Дуљеба, и да „насили творı-ахоу женамъ доулѣбвскимъ“. Место коња запрезали би y кола по три до пет словенских жена, па их нагонили да вуку.{{Напомена|''F. Miklosich'': Chronica Nestoris. Vindabona, 1860, 6.}} По том робовању Словена Обрима, настала је вероватно y западних писаца општа ознака и етимологија имена Словена од sclavus. Они су их претежно познали по том односу. Стога, чим ce дала прилика, да може бити успеха y акцији против Обра, Словени дижу устанак против њих, исто као и друга обарском кагану подложна племена и етничке скупине.

Искоришћавајући одлазак хагана и доброг дела ратничких Обара према Цариграду, на најсевернијем делу обарске државе, отприлике на подручју данашње Аустрије и Чешке, диже ce један део Словена, да стресе са себе несносни јарам. Ha чело устанка стави ce франачки трговац Само, који је од раније имао пословних веза са Словенима. Устанак, који је почео око 624. године, развио ce нарочито после пораза под Цариградом и Само је с успехом одбио све навале и организовао прву словенску слободну државу. Може ce претпостављати да је устанак дело византијске дипломатије, која је, да одврати Обре од Цариграда и Византије, још од 623. год. радила да им на властитом подручју или y непосредном суседству зада посла. Касније казивања К. Порфирогенита о борбама Хрвата с Обрима без непосреднијег доказа, о том, не могу ce сматрати конкретним. Уосталом, то је стара и опробана тактика Византије, којом ce она y исто време послужила и код Протобугара, добивши их на своју страну. Хаганов сурови поступак према Словенима под Цариградом могао би ce тумачити тим, да је он сумњао y њихове везе с Византинцима, чувши, можда, о држању Словена y далекој Панонији и верујући y такву могућност и ту, пред престоницом. Самова словенска држава једним делом ce ослањала и на Словенце, бар на њихове северне крајеве.{{Напомена|''F. Kos'', Izvestija Muz. društva XI (1901), 124; ''Vj. Klaić'': Slike iz slavenske povjesti, Zagreb, 1903, 18—21; ''Lj. Hauptmann'': нав, дело, 245—259; ''K. Кадлец'': Првобитно словенско право. Београд, 1924, 46—47, сматра да је Самова граница ишла и преко Драве, али то не изгледа вероватно.}} Очевидно, само ради Словенаца, ушли су y борбу против Сама Лангобарди, којима је успело, да своје суседе покоре и одвоје од новостворене словенске заједнице. Само је y својој држави срећно владао 35 година (624—659), опирући ce не само Обрима, него и моћним франачким владарима.{{Напомена|С разлогом је одбачена комбинација да је Само идентичан с Пшемислом. — Cfr. Vierteljahrschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte V (1907) 197—238. Недовољни разлози за, код ''Е. Goldmana'', Mitteilungen der Instituts für öster. Geschichtsforschung, XXX (1909), 327—337.}} После веће борбе, коју је 631—632. год. водио с краљем Дагобертом, Саму ce, као победиоцу, придружио Дрван, кнез тзв. Лужичких Срба, „dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum erant“, који ce дотле налазио под франачком влашћу.{{Напомена|''Fredegar'': нав. дело, 154—155.}} To је најстарији историјски спомен српског имена уопште, које ће ce после јавити и код словенских племена и етничких скупина на југу.

Веома успешан покрет против Обара био је Протобугара на истоку, званих Уногундура. Њихова пребивалишта налазила су ce на подручју око Црног и Азовског мора. „Стара Бугарска је велика“, напомиње Теофан давајући ближе обавештење о земљи и њеним племенима.{{Напомена|''Fredegar'': нав, дело, 157; ''П. Ђакон'': нав, дело, 196—197.}} Из историјских извора није познато тачно, докле је ту допирала обарска власт и колико је притискала Протобугаре. Знамо само да су они устали против Обара, из извесних места протерали обарске претставнике, и одмах ce наслонили уз Византију, односно  уз Куврата. Око овог енергичног вође прикупио ce добар број Протобугара, слободних и ослобођених, и он је, као што је исти случај код свих народа с Истока, за час створио моћну и велику државу. Византија је направила Куврата својим патрицијем и слала му богате поклоне. Он joj је до краја живота остао пријатељ и исправан сусед.{{Напомена|''Nikifor'': нав. дело, 24; ''Teofan'': нав. дело, 356—357; cfr. ''B. Н. Златарски'': нав. дело, 86 sq.}} Византији је један нови противник Обара увек добро дошао и она је са своје стране настојала, да га одржи y том расположењу према хагану и оданости према себи.

У првој половини VII столећа, на темељима Мухамедове науке, настала је нова арапска држава, обједињавајући бројна арапска племена и етничке скупине. У опсегу арапске државе налазе ce: Сирија, Палестина, Ирак, западна Персија, Месопотамија. Арапи избијају на обале Средоземног и Црног мора. Ислам постаје вера готово целе Мале Азије. Брза арапска коњица продире и y Африку и осваја Египат и Триполис. Већ пре средине VII столећа, нова арапска држава, постајо један од главних фактора y Средоземном базену и један од најделотворнијих елемената y цивилизацији Европе, Азије и Африке VII — X столећа. Византија је и опет била угрожена, овога пута од арапског насртаја.{{Напомена|Cfr. ''Gobineau'': Religions et philozophies l’Asie centrale Ed. Gallimard, 40—45.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>hxk8mdb5177t0nsw626y7s0rax52g0w</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>