Руслан и Људмила

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.24</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60028</id>
    <revision>
      <id>147855</id>
      <parentid>147797</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T11:59:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147855</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1441" sha1="ht4ijegci95grczr8ad91szsubay3tu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>ht4ijegci95grczr8ad91szsubay3tu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Пролог</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60029</id>
    <revision>
      <id>147868</id>
      <parentid>147540</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:14:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147868</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2393" sha1="d4iag20setm436xzcccij8xbcnjgizq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила|-{Садржај}-]]
| '''Пролог'''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Крај морске луке дуб зелени, 
Златан је ланац на дубу том.
Дан и ноћ мачак ту учени 
Шета по ланцу сплетеном.
У десно — песму он изводи, 
У лево — бајку наводи. 
Тамо су чуда, тамʼ дух броди, 
Русалка седи на грани; 
Ту, на брвини потајној, 
Траг видиш звери незнаној; 
Дом на кокошињим ногама, 
Без врата и без окана. 
Ту привиђења шума крије, 
У зору талас пљуска, бије, 
По обалама пешчаним; 
И триест витезова красних 
Из воде редом иду јасних, 
А с њима морски деда им.
Тамо краљевић, мимоходом, 
Оплени цара силеног, 
Тамо у облак, пред народом, 
Преко мора и свемира, 
Вештац носи богатира.
У ропству, ту, царевна тужи, 
А мрки вук јој верно служи;
Ту ступа са Баба-Јагом 
Иде и брбља са собом; 
Цар Коштан ту се на злату нише, 
Ту руски дух — Русијом дише. 
Тамо сам био и мед пио, 
Крај мора видех дуб зелени, 
А под њим мачак учени, 
Своје ми бајке зборио! 
Једне се сећам, и бајку ту, 
Предајем данас народу…
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', 1. април 1904. Тридесет прва књига. Стр. 341–342.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>d4iag20setm436xzcccij8xbcnjgizq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма друга</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60062</id>
    <revision>
      <id>147870</id>
      <parentid>147538</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147870</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24299" sha1="eepkfks965tajzcfzzeltckk6lc82dw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]] 
| '''Песма друга'''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Вештине такмаци крваве 
Не трпте мира благу ћуд, 
Примајте данак мрачне славе 
И опијајте распром груд! 
Нек се камени свет не свикʼо 
Успехе грозне гледати, 
За вама неће жалитʼ нико 
Нитʼ ће вам ико сметати! 
Вама, такмаци другог рода, 
Парнаски борци, велим ја, 
Немојте бити смех народа 
Нескромним шумом раздора; 
Борте се, само предострожно. 
Но ви, такмаци Љељови, 
Живите братски, буде лʼ можно; 
Јер, знајте, моји другови: 
Судбина кога већ намени 
Девојци, њој је мио тај, 
Ма и у наточ васелени; 
Сметати томе, грех је, знај!

Када Родгај необуздани, 
Предосећајем мучен тајним, 
Остави своје другове,
И пође у крај усамљени, 
Кроз неме, јашећʼ, лугове;
Дубоком мишљу замамљени —
Злодух је ревно чупао 
С његове душе љуте ране; 
И он је мрачно шаптао: 
„Убићу ко ми на пут стане… 
Руслане!… знаћеш мене ти… 
Заплакаће ти нева мила…”
И тај час натраг полети, —
Коњицу вихар даде крила.

Међутим, честити Фарлав, 
Све јутро слатко продремав, 
Од жеге заштићен подневне, 
У поточића свежини,
Да силе поткрепи душевне, 
Руча у мирној тишини. 
Одједном спази изненада 
Где неко лети као бес, 
И, не часећи часа сада, 
Фарлав, одбацив свој обед, 
Копље и оклоп до визира, 
Ухвати маглу без обзира; 
А онај за њим у нештед. 
„Бегунче, кукавицо, стани!” —
Фарлаву довикну незнани –
„Презрени, чекни мало ти,
Ја ћу ти главу скинути!” 
Фарлав, чим позна глас Родгаја, 
Престрашеном му мрче свет, 
Сиромах, мисли: ето краја! 
Па с коњем све у бржи лет; 
Баш као зечић – не будʼ криво —
Заметнув уши бојажљиво, 
Што граби пољем брзоног, 
Бежећи испред кера злог. 
Али на месту славног бега, 
Од окопнелог хладног снега, 
Потоци мутни теку свуд
И рију земље влажну груд. 
Долете рову коњ блатљивом, 
Узмахну репом, белом гривом, 
Загризе у ђем челични 
И преко рова прескочи;
Коњаник к небу избаци пете, 
Стрмоглав слете у блатни ров, 
Из очију му светлаци лете, 
За смрт је био већ готов. 
Родгај на сами руб долета, 
Зазвони мача смртни звон: 
„Сад гини!” — грмну — „губо клета!” 
Алʼ ту Фарлава позна он. 
Гледа и руку мирно спусти, 
Лице му покри досада, гнев, 
Челом се надви облак густи, 
Шкрипећи зубма, онемев, 
Клонуле главе, препун једа, 
Одјезди витез ко бачен кам, 
Беснећи… но тек једва — једва
Не засмеја се себи сам. 

И тада срете под гором 
Старицу једва живу, бледу,
Грбаву, суху, ко снег седу! 
Путничком она палицом, 
Према северној страни пружи: 
„Тамо је” — рече — „тај пут држи!” 
Весело Родгај закликта 
И верној смрти похита.

А Фарлав наш и дах прекидели, 
Лежећʼ у рову, од силна стра, 
Мисли: куда ли то отиде 
Зликовац? Да лʼ сам још жив ја? 
Алʼ у том зачу, у добри час, 
Старице седе гробни глас: 
„Младићу, устај, пусто је поље, 
Где хоћеш, можеш миле воље; 
Доведох, гле, и коња твог, 
Устани и чуј савета мог!”
Сметени витез побауљке 
Из рова пузи блатњав сав, 
Плашљиво око себе гледа, 
Сад чисто живну душа бедна: 
„Но, хвала Богу, кад сам здрав!” 
„Чуј ме!” — рече му стара меко: 
„Тешко је наћи Људмилу, 
Умакла нам је предалеко,
Најмање, ти ћеш наћи њу! 
Опасно јʼ лутати по свету;
Та ни ти ниси томе рад. 
По моме владај се савету, 
Окрени коња, па назад. 
Испод Кијева, у тишини, 
У наслеђеној дедовини,
Безбрижан живот настави: 
Људмилу нама остави!” 

Рече, ишчезну. Нестрпљиво 
Благоразумни наш херој, 
Тај час пожури у дом свој; 
Од срца он се махну славе, 
Нитʼ мисли о неви младој; 
И шум најмањи са дубраве, 
Сенице цвркут, водА гред, 
Бацаху њега у жар и лед. 
Међутим, Руслан далеко оде;
Кроз поља, неме дубраве, 
Његове мисли удиљ броде 
Око Људмиле убаве. 
И збори: да лʼ ћу наћи друга? 
Премила где је сад супруга? 
Хоћу лʼ јој чути слатки глас, 
Гледати лица дивног крас?
Илʼ покрај страшног чаробника 
За слободом ће чезнути, 
Старећʼ ко дева бледолика, 
У вечном ропству венути!
Или ће такмац дрзовити… 
Не, не! Никада, цвете вити!
Мој верни мач је уза ме још, 
Још главу удес не скиде лош!” 

Једном, кад паше ноћне сенке, 
Над обалама каменим, 
Јахаше витез поред реке; 
Тихо је; кад, али у том, 
Зазвижда од стреле зујање, 
Оклопа звук и клик, хрзање 
И топот по пољу немом. 
„Стој!” громовити грмну глас: 
Он се осврте: у пољу том, 
Окомив копље лети ко гром 
Ужасни коњик — али кнез 
На сусрет пође такмацу свом. 
„Аха, стигох те, сад си мој!” 
Кликну небојша коњаник, 
Смрт се за живот маша твој;
На овом месту падај, мри, —
Тамо невесту тражи ти!” 
И Руслан плану од силна гнева, 
Тај бујни он познаје глас… 

Другови моји! а наша нева? 
Махнимо витезе на час
Њима ћемо се вратитʼ скоро. 
А и време је било већ 
О кнегињици коју рећʼ
И о ужасном Црномору.

Ћудљивог свога маштања 
Миљеник кад-кад нездржани, 
Причо сам како, у час тамни, 
Људмила, ко цвет, узабрана, 
Од успламтела Руслана 
Ишчезну у мрак као тајна. 
Јаднице! Злотвор кад те твој 
Уграби у загрљај свој 
И са постеље диже брачне, 
Ко вихар јурну у облак; 
Кроз густи дим и тмине мрачне
У горски с тобом оде мрак —
Теби, се узе свест и глас, 
Па тек у замку вешца тог, 
Дршћући, лица блеђаног, 
У неки ти се освести час.

Са прага свога тако сам 
У један летњи видео дан, 
Кокици кад је плашљивој, 
Султан кокошињака, пето мој, 
Преко дворишта јурио, 
И похотљивим крилима 
Љубезну већ обгрлио; 
Баш тад кружаше над њима, 
Пилића селских стари тАт, 
Пагубна жеља њега жури, 
Носи се, лебди, јастреб сури, 
И, као муња, супостат, 
Слете, изви се. Летнув гор, 
У развалине удаљене, 
Јадницу однесе злотвор. 
Узалуд тугом саломљени 
И ледним страхом, очајано
Љубезну зове пето сад…
Он виде само ужас, јад, 
Где лети перје рашчупано.

До јутра млада кнегиња 
У заносу је тешком била, 
Ко страшне снове да је снила, 
Но, најзад, буди се она; 
Прену, мучена пламним јадом, 
Ужасом страшним смућена, 
Душа јој жуди за насладом, 
Неког са чежњом чека младом: 
„Супруже мили, где си ми?”
Зовну — и страхом онеми. 
Плашљиво гледа, туђе све је…
Људмила, твоја соба где је? 
Лежи несрећна невестица
Усред постеље перјане, 
Под гордом сенком балдахина; 
Завесе, раскошна перина, 
Китице ту су злаћене;
Прострта диба немилице, 
Трепери смарагд и рубин;
А тамо златне кандилнице 
Свој мирисави вију дим. 
Алʼ доста! Није преше сада 
Описивати чаробни дом, 
Давно је већ Шехеризада 
Претекла мене у овом. 
Но жалосна је то наслада, 
Кад мили супруг није с њом!

Три красне моме, у часу том, 
Одете лаком тканином, 
Кнегињи младој ступају, 
До земљице се клањају. 
Нечујно, прва међу њима, 
Над њом се тихо паднела, 
Ваздушним својим прстићима 
Златне јој власи оплела, 
И, са вештином горских вила, 
Бисерни венац обавила 
Около блеђана чела. 
За овом, као робињица, 
Ближи се друга, скромна лица — 
Сарафан плави у тај час, 
Људмилин дивни обви стас;
Витице златне, плећа нежна 
И недарца јој скрише снежна 
Као дим велом прозрачним. 
Одећа љуби завидљива 
Дивоту, вредну небеса, 
Обућа лака обгрлила 
Ножице, чудо чудеса. 
Кнегињу трећа девојчица 
Бисерним пасом обвија, 
А невидовна певачица
Веселе песме извија. 
Ах, ни бисерне низе те, 
Сарафан, нити благо све, 
Ни песме миле и веселе 
Не блаже душу жалосну: 
Узалуд црта огледало 
Лепоту њену, накит њен, 
Њезин је поглед оборен, 
Болом јој срце опхрвало.

Они, што воле истину 
И са дна срца што читају, 
Без сумње знају јасно то: 
Ако је жена у очају, 
Па кроз плач, макар и крадом,
У пркос горком јаду свом,
У огледало не погледа —
Е, ту је онда права беда!

Опет је сама Људмила, 
А та самоћа немила, 
На решме окна сад је води, 
И њезин поглед сетно броди 
Широм по даљи суморној. 
Мртво је свуд. Неме равнине 
Под хладном леже снежином; 
Трепере горске те висине, 
Под једноликом белином, 
И дремљу вечном тишином. 
Не узвија се дим с кровова, 
Нит видиш траг у снегу том, 
Ни звонки рог веселог лова
Да одјекује пустињом; 
Изретка само, с тужним писком, 
Вихар у пољу урла чистом, 
И далеко, у снежни руб, 
Љуља се оголели дуб.

Плачући очајно, Људмила 
У ужасу је лице скрила;
С удесом, јадна, шта ће злим,
Вратима јурну сребрним:
Са музиком се пут, отвори 
И наша нева сад се створи 
У врту. Чаровити крај: 
Дражи од вртова Армиде 
И оних што их уживаше,
Цар Соломон илʼ кнез Тавриде. 
Пред њом се нижу на поглед: 
Дубраве, ко из вилских снова, 
Палме и шуме лаворова, 
И мирисавих мирта ред, 
И горостасних кедра стас; 
Зреле се брескве повијају, 
Над потоком се навијају. 
Брежуљци, џбуње и долине, 
Пролећем блеште од милине; 
Ћарлија благо ветрић мајски 
Сред очараних пољана, 
И пева славујак китајски 
У сенци тананих грана. 
Ту се пљускају шедрвани, 
Веселим шумом у дугин плам, 
Под њима трепте истукани, 
Ко да су живи; Фидије сам, 
Миљеник Феба и Паладе, 
Гледајућʼ на тај дивни рој, 
Он би чаробни длето свој 
Из руку швирно од досаде. 
Прштећʼ мраморној по огради, 
Подобно дузи блиставој, 
Тутње и шуме водопади, 
Поток под сенком мамљивом, 
Ту шуми песмом сањивом. 
Склоништа мира и тишине, 
Кроз зеленило, мимолет, 
Виде се светле сеничице, 
Ода свуд ружа читав сплет, 
Мирисним дахом дише цвет. 
Но очајна је она била,
Несвесно туда пролази; 
Чаровље залуд стреса крила, 
На јад јој све то долази. 
Не знајућʼ ни где стаза води 
Около врта чаробног ходи, 
Сузама горким даје мах; 
Суморни поглед њезин броди 
У немилостива небеса. 
Од једном прену мома красна, 
Принесе прстић к уснама; 
За цело, мисао ужасна 
Paђa ce… Међу стазама 
Пред њом на стуба стоји два, 
Високи мостић над потоком; 
У тешком болу, предубоком, 
Крочи на њега жалосна, 
Валима хучним поглед прати, 
Плачући прокле удес љут: 
Сад ће је талас закопати; 
Алʼ ипак, к води није нагла, 
Већ даље, даље узе пут.

Моја прелепа Људмила, 
Ходећи сунцем јутарњим, 
И сузе већ је осушила, 
Уморна мисли: доста с тим! 
На траву седе, осврну се, 
Одједном над њом шатор, гле,
Раскрили своје сенке густе, 
И богат обед поред ње; 
Посуђе светло од кристала, 
А тамо, иза џбунова, 
Невидна харфа задрхтала. 
Диви се млада Људмила, 
Но ипак рече премила: 
„Кад нема драгог покрај мене, 
Све су то муке нечувене! 
О, ти, нагубна чија страст, 
Растрза мене, проклети, 
Страши ме, мислиш, твоја власт:
Људмила уме умрети. 
Не требају ми шатре те, 
Весеље, песме несносне;
Нитʼ ћу ти јести нити сести, 
Смрт гладна нек ме умори!” —
Помисли тако и — поче јести.

Устаје нева, а шатор, 
Раскошни и сјајни прибор, 
И звуци харфе, свег нестаде 
И мир наново владатʼ стаде.
По врту опет Људмила 
Међʼ џбунићима немо ходи, 
Небесна трепте кандила, 
А међу њима месец броди: 
Маглица слази са свих странʼ, 
На брежуљке се сутон свила, 
Над кнегињом се нија сан; 
Алʼ невидовна у том сила, 
Пролетњег ветра нежнија, 
У месечев је узви зрак, 
Над чаробним се дворцем нија 
И предстрожно с њом се свија. 
Кроз тамњан ружа мирисних, 
На њезин одар жалосни. 
А у том часу све три моме, 
Већ приступају послу своме: 
Скидају накит злаћени; 
Но њихов израз смућени, 
Очију сетних мучаљив збор, 
Одају уздах пригушени 
И судби немоћни прекор. 
Но пожуримо: руком меком 
Скидоше са ње хаљине: 
Премила, у лепоти нежној,
У кошуљици белоснежној, 
Леже да сАна почине. 
Сетно се деве поклонише, 
И журно све се удалише, 
И тихо приклопише клет;
Сад заробљени шта ће цвет? 
Дркће ко листак, дах престаје; 
Недра се леде, крв се таје, 
Тренутни санак махну њу,
Не спава, слуша шумор свак,
И у несносни мотри мрак…
Око ње тама и ћутање 
Тек срца чује трепетање…
Ослухне… шапће тишина; 
Постељи њеној иду тише;
Под јорган сакри се она: 
Ето… ох!… сумње нема више, 
Зачу се шум: озарена 
Затрепта блеском ноћ суморна, 
Врата су већ отворена. 
Безшумно, смело ступајући, 
Сабљама гордо севајући,
Арапа иде дуги ред; 
Два и два, важно и побожно, 
На свилен душек предострожно 
Доносе седу брадуру;
За брадом гордо, кроз ноћ тију. 
Величанствено дигнув шију, 
Грбави кепец пружа крак; 
Његовој глави ошуреној, 
Гломазном шапком покривеној, 
Припадала је брада та. 
Он се приближи, алʼ у том, 
Кнегињица је поскочила, 
За калпак седог грбацу 
Хитро је руком дохватила;
Дршћући диже песницу, 
И опаучи тако њом, 
Да је арапе заглушила. 
У страху он се скљуси свом, 
Блеђи од неве преплашене,
Окломпи уши, бегатʼ стаде, 
Алʼ у густишу дуге браде, 
Забатрга се, сав се пружи, 
Устаде, паде; у тој тмуши
Арапа црних рој се тиска, 
Спотиче, мува, стоји писка,
Да га размрсе из те браде;
Људмили шапка у ћар паде.

Но шта би с нашим витезом, 
На ненадноме свом сусрећу? 
Уметним својим потезом
Цртај, Орловски, ноћ и сечу! 
На месечини блеђаној 
Витези су се дочепали, 
Пламте у ватри помамној;
И копља већ су побацали. 
Саломљени су мачеви, 
Оклопи крвљу обливени, 
Штитови у прах раздробљени:..
Сад се хватају с хатова;
К небу се диже густи прах, 
Коњи се грудма ударају; 
У коштац витези помамни, 
Друг друга стежу и остају 
У седлу као приковани. 
Мишце се мржњом сплетају, 
Ни челик од њих тврђи није, 
Из очију им пламен бије,
Груди о груди пуцају. 
И крају већ се клони бој —
Ко ли ће пасти? — Витез мој, 
Планув притегну борца ближе, 
Гвозденом руком с коња диже, 
Узвину силно над собом —
И рину с обале у реку: 
„Пропадај!” — рикну као гром —
„Злобо, на путу умри свом!” —

Ти већ погађаш, читаоче, 
Ког рину честити Руслан: 
То беше борбе љубимац, 
Родгај, кијевски витез знан, 
Људмиле мрачни просилац.
Около Дњепра дубоког 
Такмаца тражио је свог, 
И нађе — но негдашња сила 
Љубимца свог је оставила; 
Русије древне богатир 
У таласима нађе мир. 
И о Родгају чу се тада, 
Русалка га је једна млада 
На хладне груди узела; 
И жудно љубећи витеза 
Са смехом на дно однела. 
И дуго потом у ноћној тмини, 
Блудећʼ крај тихе обале, 
Богатирев је призрак силни 
Плашио смеле рибаре.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', 1. јул 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Стр. 56–69.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>eepkfks965tajzcfzzeltckk6lc82dw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма прва</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60113</id>
    <revision>
      <id>147869</id>
      <parentid>147539</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147869</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25040" sha1="35m1phvd1mmkuk3jjyxc4ms5xeaiwli" xml:space="preserve">
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]] 
| '''Песма прва'''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Дела давно минулих дана, 
Предања старине дубоке.

Међу синцима рода славна, 
С дружином сред собе високе, 
Владимир-сунце пирује; 
Најмлађу ћерку сватује 
За кнеза храброга Руслана, 
И медовину из бокана 
У њихно здравље испија. 
Није журило претке наше, 
Нит су дизали наглином 
Пехаре и сребрне чаше 
С пенастим пивом и вином. 
Весеље у срце су лили, 
Бризгала пена около, 
Слуге су важно обносили, 
Госту се ниско клањало.

Слила се реч у шум нејасни, 
Гостију бруји весели лук; 
А у том јекну глас прекрасни, 
Гусала јасних бурни звук. 
Сви ћуте, слушају Бајана: 
То слави певац миљени 
Људмилу дивну и Руслана 
И Љељом венац свијени.

Но пламном страшћу уловљени, 
Не пије Руслан заљубљени, 
Он милу неву гледа, ври, 
Уздише, пламти и гори, 
И грицка брк од нестрпљења, 
Сваки му часак — дан мучења…
А тамо, челом стуштеним, 
За столом бурним, свадбеним, 
Витеза троје младих седе 
И ћуте за празном зделом, 
Ни рујно вино да погледе 
Нитʼ руком тичу за јелом; 
Не чују мудрога Бајана, 
Мутан им поглед, срушен над, 
Такмаци то су кнез-Руслана, 
Тишти им душу боља давна: 
Љубави и зависти јад.

Први је Родгај, мишце кивне, 
Он мачем доби земље дивне: 
Кијевска поља богата; 
Други је Фарлав, хвастун худи, 
На пировима први свуди, 
Алʼ увек скроман сред рата. 
А трећи — препун страсног плама, 
Млади хазарски хан Ратмир; 
Сви троје бледи као чама, 
Весели пир им није пир.

И пир се сврши, сви устали, 
У гомиле се измешали, 
Младенци ту су, гледају њих; 
Невеста очи оборила, 
Стидљивим срцем занемила, 
А миљем обасјан жених. 
И тама земљу хвата бледа, 
Поноћ их глуха нука сном; 
Бојари дремљиви од меда, 
С поклоном крећу дому свом. 
Раздраган женик међу њима,
Потајно гледа у мислима 
Стидљиве невестице чар;
А књаз велики, препун миља, 
Младенце сретне благосиља, 
Очинског срца то је дар. 
Време је; милу невестицу 
Постељи брачној воде лећʼ; 
Огњи се гасе… и свећицу 
Поноћну, Љељо пали већ.

Испуниле се слатке наде, 
То љубав нука младенце, 
И саревњива одећа паде 
На цариградске веленце… 

Љубавни да ли чусте говор 
И пољубаца мили звук
И испрекидан тихи шумор, 
Срамежљив шумор? — И супруг, 
Осећа сладост већ зарана, 
Она се ближи… Но, шта би?

Грмну и севну кроз ноћ сАну, 
Утули жижак, густи дим 
Све зави тамом, дрхте сви, 
Претрну душа у Руслану…
Мир је. У страшној тишини 
Загрме два пут глас незнани; 
Неко, у димној густини, 
Узви се црн ко демон тамни… 
И опет трем је пуст и тих. 
Преплашен поскочи жених; 
Са лица капље зној ледени, 
Дршћући као листак лак, 
Рукама пипа неми мрак… 
Но, јаох, миле друге камо? 
Постеља пуста стоји ту, 
Људмиле нема, у мрак, тамо, 
Незнана сила сакри њу.

Љубави патник ако, ах, 
Мучи се страшћу у безпуће, 
Ма да је тежак жића дах 
Живети ипак је могуће. 
Алʼ после дугих, дугих лета
Грлити милу своју другу, 
Па тек тренутну, ах, супругу 
Изгубитʼ на век… Друзи, о! 
И смрт бих рађе него то!

Алʼ ипак жив је Руслан јадни; 
Но шта велики каже књаз? 
Поражен чудом, кО звер гладни 
На зета баца муња млаз. 
Њега и сав двор зове, хита: 
„Људмила где је?” мрко пита;
Са мрачног чела ужас ври. 
А Руслан ћути. „Децо, друзи! 
Вазда сам даво по заслузи: 
О, смилујте се старцу, ви! 
Реците, ко би од вас, жудан 
За мојом ћерком кроза свет? 
Буде лʼ му успех незалудан 
Том — (стењи, плачи зликовче клет, 
Кад жену чуватʼ ниси знао) 
Томʼ за супругу кћер бих дао, 
С по̑ царства дедова мојих! 
Ко се одзива, децо, друзи?”
— Ja! — кликну очајни жених.
— Ja! Ja! — с Родгајем повикаше 
Фарлав и радосни Ратмир: 
„Седлајмо одмах коње наше, 
Прелетећемо света шир. 
Оче, растанка скрати муке 
Не брини, сви ћемо за њом!” 
А старац захвалан у том 
Пружи им обе своје руке, 
Плачан, у горком болу свом.

Сва четир изађоше скупа: 
Руслан је тугом убијен,
Невестин удес срце чупа, 
Тишти га као смрти сен. 
На коње скочише ватрене, 
Низ Дњепар журно хитају, 
За њима прах — стреле итлене 
У недоглед се скривају. 
Јахаче већ не видиш давно, 
Али још дуго, нем ко кам, 
Велики књаз кроз поље равно 
За њима оком жури сам.

Сатрвен болом Руслан мучи, 
Јадима он је изгубљен сав. 
Преко рамена гледајући 
И важно подбочен Фарлав, 
Надуто јаше за Русланом. 
Он проговара: једва ја 
Слободан дахнух, друзи, да! 
Но да лʼ ћу скоро с великаном? —
А већ да видиш крвав бој;…
На жртву љубави ћу смело!…
Весео буди мачу мој, 
Коњицу верни, весело!”

Хазарски хан, у уму свом, 
Људмилу већ грлећи сада, 
Тек што не игра над седлом, 
У њему кипи крвца млада. 
Надеждом пламти поглед мрк, 
Час-по̑ полети у сав трк, 
Час трза дрскога летуна 
Около, упропнице час, 
Илʼ смело уз брег јурне с нова…

Родгај, суморан, баш ни слова…
Незнане судбе мучи га сен, 
Завишћу кињен хата жури, 
Неспокојства је највећи плен; 
Ужасни поглед често јури 
На књаза мрачно устремљен.

Такмаци једним путем нагле, 
Заједно јашу цели дан.
Над Дњепром већ се слазе магле, 
С истока ступа ноћ и сан; 
Тама је над Дњепром дубоким, 
Коњима ваља одахнутʼ; 
Под гором, баш друмом широким,
Унакрст простран дели се пут.
„Разиђимо се!” рекоше они. 
„Незнана судба стазу нек да̑!”
И сваки коњ, без да га гони, 
По вољи пође у тај мах.

Шта радиш, Руслане жалосни, 
Самац у немој пустињи? 
Људмиле свадбу, дан пакосни, 
Ко да си на сну видео ти! 
На веђе медни визир спушташ, 
Из моћних руку узде пушташ, 
Ти кроком ступаш стазом том 
И нечујно у срцу твом, 
Надежда гине, трне вера…

Но пред витезом, гле, пештера, 
У њојзи плам. Он право њој, 
Под дремљиве улази своде 
Срезане рукама природе; 
Суморно уђе: шта је то? 
Унутри старац: свето̑ лик, 
Спокојна ока, брада седа, 
Пред њим кандилце — светилник;
Над древном књигом старац сед, 
Прелеће помно сваки ред. 
„Добро ми дошо̑, о, сине мој!”
С осмејком рече он Руслану: 
Већ дваестʼ лета у шпиљи тој, 
У мраку стари дани сахну. 
Но, најзад, ето, и то би, 
Предвиђо̑ што сам ја одавна, 
Нас два смо судбом везана,
Седи и почуј старца ти. 
Руслане, ти си без Људмиле; 
Снажног ти духа копне силе, 
Али ће брзо минутʼ зло, 
Привремено је, сине, то. 
Са надом и вером веселом, 
Спремај се на све, не тужи; 
Напред! са мачем, мишцом смелом, 
Кроз поноћ свој пут продужи.

„Но знај, Руслане, твој је злотвор 
Чаробник, страшни Црномор, 
Момица дивних отмичар, 
Поноћних гора господар. 
Још ничиј поглед не прониче, 
До овог дана у његов двор, 
Алʼ ти, праведни осветниче, 
Продрећеш тамо, и злотвор, 
Под ножем твојим мора лећи, 
Даље ти ништа несмем рећи; 
Судбине твоје будући дни 
У руци су ти, — господар, ти!”

Наш витез старцу у полет, 
И радосно му љуби руку, 
У оку затрепери свет, 
И заборави срце муку. 
Оживе снова, алʼ опет, 
На свеже лице паʼше јади: 
„Витеже, ја те разумем млади 
Али, разагнај очај клет.”
Рече му старац — „тебе плаши 
Врачара седог гадна страст; 
Но залуд ти се срце страши, 
Невестински је нетакнут крас. 
Он звезде своди с небосклона, 
Кад звизне, дрхће месец, ноћ, 
Но против времена закона 
Науке му је слаба моћ. 
Ревниви и брижни бранилац
Бесрамне своје тврдиње, 
Немоћни он је тек мучилац 
Прекрасне, младе робиње. 
Около ње он немо ходи, 
Опаки куне удес свој…
Но мој витеже, дан проходи, 
А тебе тражи санак твој”. 

На меко ма̑ље Руслан лежи, 
Пред издишућим пламеном; 
Он жудно изгледа за сном 
Врти се, мучи, но сан бежи…
„Узалуд!” Витез рећ ће сад: 
„Не спава ми се, оче! Јад 
Клонулу душу трза живи; 
Дај, срце моје некʼ оживи 
Беседе твоје свети над! 
Питању дрском прости ми; 
Кажи се, ко си, доброчинче, 
Непојмљив судбе миљениче? 
Пустињи ко те догони?”

С осмехом тужним главом махну, 
И рече стари: „љубезни сине, 
Већ и не памтим земљу даљну 
Суморни крај. Рођени Фин, 
Кроз доље, мени знане тада, 
Околних села гонећʼ стада, 
Безбрижни младић, знађах ja, 
Само дубрава сени плавне, 
Поток, пећине планина 
И дивље, сиротне забаве.
Но у тишини дивотној 
Живетʼ ми не би удес мој.

„Тад у близини наших стена, 
Ко̑ цветак нежни, усамљена, 
Наина беше… Међ другама 
Славило сʼ њено лице бајно. 
И једног јутра зором рано 
Изјавих стада у тамни луг;
Надувах своје гајде тада;
Поточићʼ шуми преда мном, 
А на обали мома млада 
Венчић је плела пажњом свом. 
Њојзи ме вукла судба силна…
Ах, сине, беше то Наина! 
Ја к њој — и пламен слатког нада 
За дрски поглед би награда; 
Познадох љубав душом свом, 
С небесном њеном милином 
И мученичком горчином.

„Кад мину года половина, 
Са стрепњом бол јој казах свој, 
Рекох: „љубим те, о, Наина!”
Али на уздах скромни мој, 
Наина гордо погледа ме, 
Једино себе љуби та, 
Без срца баци поглед на ме: 
„„Пастиру, не љубим те ја!””

„И све ми мрачно, дивље стаде, 
Колеба, шуме зелене, 
Пастирске игре милене —
Не зблажи ништа моје јаде. 
У болу срце сахнутʼ стаде, 
И најпосле доконах ја: 
Са финских отићи поља, 
Неверних мора пучине 
С дружином братском бродити 
И бојном славом добити 
Наклоност горде Наине. 
Сакупих јато бораца, 
Злата и борбе жељних вазда. 
Први пут тихи крај отаца 
Витешки зачу звук мачева 
И шум немирних чунова; 
Смело су шајке запливале
Са јатом храбрих другова, 
И десет лета снег и вале
Багрисмо крвљу врагова. 
Рашчу се глас: цареви даљни 
Трепере испред имена мог, 
Њихни се борци распрштали 
У бег од мача северног.
Весело смо се и смело били, 
Делили пљачку, бој и мир; 
С побеђенима братски пили, 
Другарски с њима водили пир.
Но срце, свладано Наином, 
Под шумом битке, пирова, 
И растрзано тугом кивном, 
Жељено је финских брегова.
— Време је дома, похитајмо, 
Оклопе наше повешајмо 
Под светом сенком крова свог —
Рекох и весла замахаше 
И, страх оставив за собом, 
У залив краја рођеног 
Приспеше гордо шајке наше.

„Испунише се дивни сни, 
Извршила се жеља света! 
О, часу слаткога сусрета 
И мени једном засја ти! 
Пред ноге моме омиљене 
Положих ноже обагрене, 
Корале, злато и бисер;
И пред њом занет жаром дивљим, 
Окружен ројем завидљивим 
Друга јој, као уловљен звер, 
Стајо сам немо и послушно: 
Но мома, одлазећи, вај! 
Рече ми хладно, равнодушно: 
„„Витеже, не љубим те, знај!””

„Нашто да причам, сине мој, 
Што исказати немам моћи? 
Ах, у самоћи и сад тој, 
С душом на прагу вечне ноћи,
Осећам тугу, и кад — кад 
У прошлост мисо̑ мене носи, 
И по седој ми бради тад 
Круни се суза, лице роси.

„Но чуј, у крају рођеном, 
Међу браћом ми сиротном, 
Наука ту се чува дивна; 
Под оном вечном тишином, 
Сред шума, у глуши дубокој, 
Врачари живе од давнина; 
К мудрости дивној и високој 
Мисли им дижу полет свој.
Свак чује њихов глас ужасни, 
Шта беше и шта мора бити; 
Вољи су њиховој подвласни 
И љубав и гроб страховити. 
И ја, помамљен душом жедном, 
Реших, у јаду недогледном,
Наину, чарима стећи; 
И гордо срце моме хладне 
Љубављу страсном ужећи. 
Похитах у крило слободе, 
У удаљених шума сен; 
Међ врачарима, усамљен, 
Небројне провео сам годе. 
И наста давно жељени час;
И тајна страхотне природе 
Мом уму поста прави крас. 
Упознах силу заклињања, 
Мету љубави и чекања! 
Наина, сад си ти моја! 
Победио сам — мишљах ја —
Али истински победилац 
Беше мој удес, зли гонилац.

„Замаштан надом млађахном, 
У пламу жуднога чекања, 
Започех своја заклињања 
Дусима. И у шумској тми
Пролете стрела громовита, 
Чаробни вихар затутњи, 
Земља се љуљну пода мном…
У том се створи преда мном
Старица увела и седа, 
Очима упалима гледа 
Згрбљена, с главом дрхтавом: 
Жалосне старости руина, 
Ах, сине, то беше Наина!… 
Душу ми следи страшни страх, 
С грозом сам призрак погледао, 
Чисто још нисам веровао 
И од једаред заплаках; 
Шта видим? Ах, ти си Наина!
Где оде твога лица чар? 
Како ишчезе сјај, милина, 
Изневерило те небо, зар? 
Кажи, давно ли, напустив свет, 
Растах се ја с душом и милом? 
„„Четрдесетог лета цвет!””
Одговор њезин беше клет.
„„Седамдесето већ се свило;
Ех, шта ћеш!”” — запишта јој глас, —
„Много се лета угасило
Пролећа нашег мину крас, 
И лице нам је остарило. 
Но чуј, то нека не мучи нас 
Што мину младост мирисава, 
Мало сам можда и грбава; 
Што бејах онда нисам сад, 
Живахан, мио цветак млад; 
Но за то” — мигну брбљавица —
„Тајну ми чуј — ја сам вештица!

„И истину је одала; 
Нем и као скамењен пред њом, 
Ја бејах права будала. 
Са целом мудрошћу својом. 
Алʼ шта најгоре дочеках ја, 
Чарање мени нахуди самом,
Згрбљена моја богиња 
Страсно ми приђе с новим пламом.
Осмех јој њушку рашири тад, 
И гробним гласом стари гад, 
Шушљетну љубавно тепање; 
Замисли моје очајање!
Дркћем, а поглед блуди гор; 
Тресући главом искашљала 
Вештица страсни разговор: 
„Тек сад сам срце искушала;
Премили друже, ах, оно 
За нежну страст је рођено;
Чуства се буде, умрех ја! 
Љубави моје срце жуди, 
Да те притиснем сад на груди, 
О, мили, горем, горем сва!”
И међутим, да горки дан! 
Намигну усалим очима, 
И међутим, за мој кафтан 
Дохвати коштавим прстима: 
Ах, у том часу, премирах, 
Склопивши од ужаса очи; 
Не могах дуже, нагло скочих
Побегох с криком у тај мах. 
А она тад: „о, недостојни! 
Ти ми узмути век спокојни, 
Невине моме трну сни! 
Наина прими твоје жуди,
Ти презре — ето, то су људи, 
Издајством дишу они сви! 
Ах, саму себе криви ти:
Што он саблазни јадну мене, 
Дадох му дражи нељубљене…
Издајо! Алʼ нек стрепи сад 
Разбојник мома̑, одљуд, гад!”

„Тако се сврши. И од тад 
Усамљен живим у самоћи, 
Сносећи мирно удес свој; 
Старца ће, мних, утешитʼ моћи,
Природа, мудрост и покој. 
Мене изгледа поклопница, 
Алʼ она чуства немила, 
Махнула није помамница, 
И плам познога огњила 
У злобу сад је обратила. 
У црној души гајећʼ зло, 
Вештица стара на тебе сад 
Коварство своје лије сво; 
Но није вечан земаљски јад!”

Витез је помно слушао 
Причање старца; будне очи 
Није му дремеж склапао, 
И тиха крила тамне ноћи 
Замишљен није слушао. 
Но већ се данак јавља жарни…
С уздахом витез благодарни 
Врачара старца загрли; 
Нада му душу обгрли; 
Помамног хата свог обисну 
Руслан је спреман за пут свој, 
У седло скочи, силно звизну…
„Не остављај ме, оче мој!”
И по пустоме каса лугу, 
А седи мудрац младом другу 
Довикну сада: „срећан пут! 
Праштај, и љуби своју другу, 
Савету старца веран будʼ!”
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

==  Извор ==
''Дело'', јун 1904. Свеска трећа. Тридесет прва књига. Стр. 342–355.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>35m1phvd1mmkuk3jjyxc4ms5xeaiwli</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма четврта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60227</id>
    <revision>
      <id>147872</id>
      <parentid>147543</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147872</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16233" sha1="63khjul7w6ic0dh61dsitfc8n9558ig" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]] 
| '''Песма четврта'''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Кад год се пренем иза сна, 
Хвалим те душом, вишњи Бого, 
Зато, што наша времена, 
Чаробника немају много.
А уз то — част и слава им! —
Женидбе су нам безопасне, 
Нити су више већ ужасне 
Момку, момама млађахним.
Но чаробника иних има, 
За које баш не марим ја: 
Осмејком и плавим очима, 
Гласићем љупким — друзи, да! 
Не верујте, лукаве су те! 
Клонте се од њих, као ја, 
Бежʼте од слатког отрова 
И живʼте усред тишине! 
Песништва чудни геније ти, 
Певче виђења чаровних, 
Врагова, маште, љубави 
Гроба и раја жилче верни; 
И моје музе несташне 
Љубимче, мили, заштитниче! 
Праштај Орфеју северни,
Што сред повести моје славне 
За твојим трагом узлетам 
И лиру музе лакоглаве 
У лепој лажи ометам.
Другови, ви сте сви слушали, 
Врагу у давној давнини, 
Зликовац како даде себе 
И душе кћери невиних; 
И како после милостињом, 
Молитвом, вером и постом 
И непритворним покајањем 
Заштите доби у Светом; 
И како умре, како уснуше, 
Дванаест кћери његових —
Алʼ нас пленише, ужаснуше, 
Причања тајних ноћи тих, 
И чудновата та виђења, 
Тај мрачни бес, тај Божји глас, 
Грешничка ужасна мучења 
И непорочних дева крас. 
Плакасмо с њима и бродисмо, 
Око бедема зупчатих, 
И срцем дарнутим љубисмо 
Сужанство тихо, сан им тих; 
Душом Вадима ми их звасмо, 
И пробуђене, видʼли их, 
И ко̂ иноке често њих 
На гроб очински спровађасмо…
Па је лʼ могуће?… Нас су лагали! 
Но да лʼ ћу слагати и ја?

Млађахни Ратмир крете југу 
Нестрпељиви кас коња, 
Мишљаше већ до сутона 
Стићи ће Руслана супругу. 
Но заход већ се багрио; 
Залуд је витез пред собом 
У неме даље мотрио: 
Све беше пусто над реком.
Последњи сунчев блесну зрак
Врх јасно позлаћена бора, 
Наш витез тамног крша мрак 
Тихано пређе и, погледом, 
Међ дрвљем тражи одмора.
Кад сиђе у до̑ међу крше 
Угледа замак пред собом, 
Зупчате стене к небу стрше, 
Црне се куле бедемом; 
И по широкој дева стени, 
ко̂ лабуд морем усамљени, 
Плови у сјају руменом, 
И песма јој се једва чује 
По долу тихом, зеленом:

:„Пољем се нија ноћ и сан, 
:Са реке ле́ће ветар хладни, 
:Позно је, о, путниче млади, 
:Склони се у наш дивни стан!

:„Овде је одмор слађани, 
:А дању шум и пировање, 
:Ходи на братско призивање, 
:Путниче, ходи млађахни!

:„Лепотица је у нас рој, 
:Слатко је њихно миловање. 
:Ходи, на тајно призивање, 
:Ходи, путниче млади, мој!

:„А већ у зрачак јутарњи 
:Пићемо пехар опраштања, 
:Ходи на мирна призивања, 
:Путниче, ходи млађани!”

Она га мами, она пева; —
Под бедем млади хан се креће, 
А њему у срет, ко̂ да снева 
Прекрасних дева јато леће; 
Уз жамор речи ласкавих 
Опкољен је; с њега не своде 
Очију својих убавих; 
Девојке две му коња воде. 
И ступа хан ко̂ под кров свој; 
За њим самица дивни рој; 
Једна му снима шлем крилати,
Друга ће оклоп раскопчати, 
Ова мач скида, она штит; 
Миловање ће заменитʼ
Панцир од гвожђа исковани.
Но прво младог хана воде 
Дивној, удобној руској бањи.
Пуше се ту од топле воде 
Сребром ливени бадани, 
Прскају хладни шедрвани; 
А на ћилиму раскошном 
Уморан хан се већ одмара, 
Над њим прозрачна трепти јара.
Чежњиво, негом милосном, 
Прелепе деве, полунаге, 
У нежности се надмећу; 
Около хана, љупке драге, 
ко̂ јато, жудно облећу.
Изнад витеза једна пише 
Брезове танке гранчице, 
Топлина из њих миром дише;
А друга, соком ружице, 
Уморно тело расхлађује 
И мирисима попрскује 
Тамних му коса витице.
И витез, душе опијене, 
Већ се не сећа заробљене 
Некада миле Људмиле;
Тоне сред слатког уздисања; 
Поглед му жељка жудни час,
И препун чежње и чекања, 
Он срцем таје, гори вас.

Но сад излази он из бање, 
Опет у ризе златоткане; 
И с дивним момама, Ратмир, 
Богати започиње пир. 
Ја нисам Хомер; он једини 
Високим стихом певатʼ зна 
Витеза грчких весеља, 
Вино и звук песама дивних.
Радије ћу вам, ко̂ Парни, 
Безбрижном лиром прослављати 
Наготу у ноћној тами, 
Пољубац слатки, умиљати!
Месецом замак обасјан; 
Ја видим кутак удаљени, 
Где витез, жудњом успаљени, 
Усамљен чека тихи сан;
Његово чело, врело лице, 
У пламену се згарају, 
И полусклопљене уснице 
Пољупце тајне чекају.
Он страсно и лагано дише, 
Види их — у заносном сну 
Покривач грудма вуче више.
Но гле, кроз глуху тишину 
Шкрипнуше врата; по̑д издајни 
Испод ножица шкрипи бајних, 
И под месецом сјајаним 
Промаче дева. Спови лаки, 
Мичите сад вам ваља поћʼ!
Устај — настаје твоја ноћ!
Буди се, — скуп је часак сваки!
Она приступа, он лежи, 
У сладострасном дрема сну;
Са груди покривач бежи.
Осећа даха топлину, 
Ћутљиво дева, ту, пред њим, 
Не дишућʼ стоји нема, бајна, 
Као варљива Дијана 
Пред милим пастирем својим.
И сад на одар свога хана 
Склања се коленом једним, 
Уздахну, лице њему наже 
Чежњиво, с пламом жуђеним,
И санак лаки бегатʼ наже 
Пред пољупцима ватреним…

Ах, браћо, девичанска лира 
Овде прекида звучак свој,
И слаби глас се губи мој —
Махнимо младог хан — Ратмира; 
Ја не смем певати о том, 
Руслан је главно спеву мом, 
Руслан, тај витез безпримерни, 
Душом убојник, драган верни.

Упорним бојем уморан, 
Под богатирском оном главом, 
Он, проспављује слатки сан. 
Но ево већ и зором плавом 
Затрепта Исток обасјан. 
Свануло; јасни зрак јутарњи 
Космату главу осветли, 
Диже се Руслан; коњиц харни 
ко̂ стрела путем полети.

И дани журе; зри пшеница, 
С дрвећа пада листак жут; 
Јесењи ветар звижди љут 
Пернате певце заглушава; 
Магловит и суморни дан 
Брегове наге омотава, 
Ближи се зима, но Руслан 
Свој пут одважно продужава, 
На даљни север; сваким даном 
Њему се нова сметња јавља: 
Или се туче с богатиром, 
С вештицом или са вампиром, 
Или под бледим месецом, 
Чаробним као занет сном, 
Скривене седом маглицом, 
Русалке, тихо са грана, 
Љуљајући се, из сенке тамне, 
Лукавим смехом с усана 
Витеза младог себи маме. 
Но штићен тајним промислом, 
Он смело језди циљу свом; 
За невом пламти врела душа; 
На њих не гледа нит их слуша, —
Срце је пуно Људмилом.
А тамо, јоште усчувана 
Од нападаја грбина, 
Чаробном шапком сачувана, 
Шта ради моја књагиња, 
Прекрасна моја Људмила?
Жалосна она и суморна 
По вртовима самује, 
О другу мисли и тугује,
Или маштава жеља орна,
Кијевском завичају свом, 
Облеће жудњом пламеном; 
Оца и браћу своју грли, 
Другарицама младим хрли 
И мамицама премилим.
И милином се пуне груди!
Но брзо, јадна књагиња, 
Из маштавих се снова буди 
И тужи као робиња.
А слуге страшног чаровњака, 
Дању и ноћу без престанка, 
По замку, врту, јуре свуд; 
Где ли се сакри ропче красно, 
Премећу, зову громогласно, 
Но све им беше узалуд.
Људмила им се подсмевала, 
Измеђʼ чаровних дрвета, 
Без шапке би се указала, 
Кличући: амо, ту сам ја! 
И сви полете у јатима
Кад, али тамо пусто све —
Нечујним она корацима 
Испред носа им исчезе.
Свуд су се јасно опажали
Њезиног бића трагови:
Час позлаћени плодови 
Са гранчица су нестајали, 
Час капље хлађане струје
На изгажен су луг падале;
И тад су сви у замку знали, 
Да пије или благује.

Међу кедрима и брезама,
У ноћи тако скривена, 
Бар кратког тражила је сна —
Алʼ ноћ би прошла у сузама;
Жудећʼ за драгим и за сном, 
Сву ноћ би тако бденисала,
И ретко кад, пред освитом, 
На грани главом клонулом, 
Ако би мало продремала.
Но чим заруди зорин крас, 
А она слапу у тај час, 
Хлађаном струјом лице кваси:
Па и сам кепец једном спази, 
Кроз зору, мотрећи у са̑д, 
Под невидовном како руком 
Пљуска и бризга водопад.
Са тугом љутом и подмуклом 
До нове ноћи, тамо — ту, 
Луташе она по врту; 
Често су у сумрак слушали
И милозвучни гласак њен;
Често су тако набасали 
На венчић њоме одбачен, 
Илʼ персијскога парче шала, 
Илʼ рубац сузом наквашен.

Жестоком страшћу обрањени, 
Досадом, злобом помрачени, 
Вештац у јаду смисли свом, 
Људмили најзад да доскочи.
Тако Лемноса ковач хром 
Примивши венац супруга, 
Из руку Цитереје сјајне, 
Размаче мрежу с пленом дивним, 
Бозима откри подсмешљивим 
Киприде најнежније тајне…
Тако књагиња суморна, 
У хладу мраморне сенице 
Сеђаше покрај прозора, 
И заљуљане кроз гранчице
На цветни гледала је луг. 
Од једном зачу: „мили друг!”
И виде вернога Руслана, 
Стас и ход његов; а поглед 
Замагљен, лицем врло блед, 
А на бедрима љута рана. 
Задрхта срце: „ах, Руслан! 
Руслан!… јест, он је!” у часу том 
Супругу ледну ко̂ стрела, 
Кроз сузе кличе весела: 
„Ти… рањен… шта је то с тобом?” 
Но, стигнув мети жељканој, 
Исчезну призрак… грдни јаде! 
То мрежа беше; с чела јој, 
На земљу, доле, шапка паде, 
Сад она зачу грозни клик: 
„Моја је!” и, у овај миг, 
Вештац се створи пред очима. 
Одјекну уздах жалостан, 
Људмила паде — тешки сан 
Осенчи несретну крилима.

Шта ли ће с јадном књагињом! 
Ужасан час: чаробник гнили, 
Милује руком порочном 
Красоте на младој Људмили! 
Хоће ли сретан бити он? 
Чуј… одјекује рога звон, 
То неко грбу изазива; 
Блед и забуњен страшћу свом, 
Кепец под шапку деву скрива; 
А труба зове под замком! 
И он полети у сусреће, 
А браду затури за плеће.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', Септембра 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 3. Стр. 377–385.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>63khjul7w6ic0dh61dsitfc8n9558ig</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма трећа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60231</id>
    <revision>
      <id>147871</id>
      <parentid>147542</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147871</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22636" sha1="s7eo4pqggx1wvlw5di124ysv1nnrlif" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]] 
| '''Песма трећа'''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Залуд се у сенци таисте, 
За мирну сретну братију 
Стихови! Ви се несакристе 
Од гневних, злобних очију.
Већ бедни критик, на поругу 
Питање ставља с прекором, 
Што Русланову зовем другу 
Бајаги, на подсмех супругу 
Час девом а час књагињом? 
Но читаоче, ти видиш сам 
Проклете злобе бачен кам! 
Па, ето, реци замерниче мој, 
Како да стресем прекор твој? 
Стиди се, бедни; иди збогом! 
Не тражим твоје мудрости; 
Свом душом ја сам невин у том, 
Ћутим у смерној скромности. 
Но ти ћеш појмити, Климена, 
И поникнуће поглед твој, 
Ти, жртво досадног химена…
Да, твојих суза тајни рој 
Пада на стих мој, срцу, дојмљив! 
Румениш, магли ока крас:
Уздишеш немо — уздах појмљив!
Ревнивче, бој се — ту је час! 
Амор с Досадом тврдоглавом 
Завере смеле снује нит, 
И над неславном твојом главом 
Готов је осветни накит.

Јутро је хладно затрептало 
На тамна брда одозгор; 
Но у замку је све ћутало.
Суморан, мрачан Црномор, 
Без шапке, јоште необучен 
С досадом зева, срдњом мучен;
Около браде умешно, 
Облазе немо ропске слуге, 
Коштаним чешљем успешно 
Расчешљавају власи дуге. 
А да лепота блесне јаче,
На брчине му безконачне, 
Источни капљу аромати, 
Па и коврџе завише; 
У том, ни мање ни више, 
Кроз прозор сукну змај крилати: 
Краљушћу звони немилом, 
Па се у колут брзо сави, 
И гле, Наина то се јави 
Пред избеченом гомилом. 
„Да си ми здраво!” — замумлала —
„Сабрате, давно штовани! 
Црномора сам, давно знала 
Само из кажа причаних. 
Но тајни удес сједињава 
Нас двоје, мржњом догробном, 
Теби опасност угрожава, 
Облак се вије над тобом; 
И глас увређене ми части 
На осветнички зове рад.”

С погледом, пуним хитре ласти, 
Кепец јој руку пружа сад,
И збори: о, дивна Наина!
Савезом тим се орјашим: 
Посрамићемо сплетке Фина, 
Алʼ ја се никог не плашим: 
За мене нико страшан није;
Знај, дакле, чудни удес мој: 
У благодатној бради тој 
Витештва ми се сила крије.
Све докле седе васи те, 
Мач злоковарни не пресече, 
Од витезова нико тих, 
Нико од смртних не претече 
Ни мојих мисли најмањих.
За навек моја је Људмила, 
А Руслан мора гробу свом!”
Ту је вештица поновила: 
„Некʼ гине он! Некʼ гине он!”
Затим је трипут закрештала, 
Трипут је треснула ногом, 
И у облак се одвитлала.

У свилу вас одевени 
Вештац вештицом охрабрени
Весело спреман трепти сав.
Да заробљеној носи деви 
Брке, покорност и љубав.
Накинђен грбоња брадати, 
Крак пружа њезиној палати,
Пролази дугих соба ред: 
Књегиње нема! Он хајдʼ у сад, 
Међу ловоре, решетки сада, 
Око језера, водопада, 
Испод мостића, сенице… не! 
Баш нигде, нигде књагиње!
Ко̂ да изрази глас чуђења, 
Урлик и трепет нестрпљења!
Последњи мислиш наста час. 
И дрекну грбин дивљи глас: 
„Робови, амо! пожурите! 
Амо! уздам се још у вас!
Људмилу одмах пронађите!
У час чујете ли, у час!
Не буде лʼ — не играјте с јадом,
Подавићу вас својом брадом!”

Да лʼ да читачу кажем мом 
Где се лепојка замајала?
Сву ноћ се она удесу свом 
Кроз плач чудила и — смејала. 
Њу је плашила тек брада, 
Црномор није већ опасан, 
Смешан је сад; а никада 
Са смехом страх није сагласан.
У срет лучама јутарњим 
Постељу оставља Људмила, 
И сетан поглед обратила 
Огледалима сјајаним.
Невољно злаћане витице 
Са снежних плећа прихвата, 
Невољно густе плетенице 
Немарном руком оплета.
Јучерашње је сјајне ризе 
Из једног угла узела, 
Уздахнув метну светле низе 
И — плакати је почела.
Но ипак с вернога стакла, 
Уздишућʼ, није одмакла;
И деви на ум паде тад 
Кроз буру мисли самовољних 
Да проба шапку Црномора;
Међутим, нема никог ту 
Да буни мому жалосну…
А седамнаест лета шта је, 
Која лʼ ту шапка не пристаје?
Гиздатʼ се нико није лен! 
Људмила шапку је занела, 
На веђа, мало на јеро, 
И напред затиљак навела. 
И шта? О, чуда над чудом!
У огледалу моме није:
Обрте шапку — пред собом 
Опет се види ко̂ и прије; 
Накрену назад — нестаде; 
Скиде — види се! „Прекрасно! 
Пао си, вешче на јаде! 
Одсад ми није ту опасно; 
Спашена!” Она одахну
И шапке зликовца старога, 
Књагиња, лица веселога, 
Затиљак напред наману.

Но вратимо се ка јунаку; 
Није ли стидно гледати 
Толико дуго, браду, шапку, 
А њега судби предати? 
Свршив с Родгајем бој жестоки, 
Сањиве шуме прешав мрак, 
Пред њим, пуче дол широки, 
Јутарњег неба блесну зрак. 
Задрхта Руслан преко воље; 
Ограшја старог спази поље; 
Пусто је, тамо-амо, свуд, 
Жуте се кости; земље груд 
Оклопи крију разбацати; 
Ту копља, захрђали штит, 
У трулој руци ханџар вит; 
Травом обрасто шлем космати 
Лубања трули још у њем; 
Ту костур јуначине смеле, 
Испречен под мртвим коњем, 
Лежи и трули; копља, стреле, 
У влажну земљу заривене, 
Бршљаном давно покривене…
Ништа, сред неме тишине, 
Пустињу не узнемирава, 
И сунце с плаве висине 
Долину смрти обасјава.

Уздахнув сетно жалосно, 
Погледа Руслан по мртвима:
„О, поље, ко лʼ је тебе то 
Мртвачким засејо̂ костима?
Чијʼ брзи коњ пређе тебе 
У задњем часу окршаја? 
Ко̂ смрћу прослави себе? 
Молитва чија доспе раја?
Зашто онеми поље ти 
И растеш правом заборава?…
Времена вечној тамнини 
Можда и моја стреми глава!
Ко̂ знаде, на хумићу том, —
Дизаће с тихи гроб Руслана, 
И струне љупкога Бајана 
Имену неће певатʼ мом!”

Но ту помисли витез мој, 
Јунаку добар мач је нужан, 
Убојни панцир; а херој 
Из борбе дође разоружан.
Обађе пољу места сва; 
Међ џбуњем, сред костију белих, 
У грдној хрпи мачева, 
Оклопа давно опустелих,
Оружја себи тражим он.
Ко̂ из сна прену нема степа, 
Кроз поље јекну јасни звон; 
Негледуш он штит један счепа; 
Шлем нађе, с њим и звучни рог, 
Алʼ нигде мача жељеног.
Долину смрти обилази: 
Јест, ту су многи мачеви, 
Но сваки лак му према снази; 
А књаз је био витешки 
Не такав као данас ми. —
Тек да се чим игра од муке,
Копље у своје узе руке, 
Нагрудњак стави још на груд, 
И тако онда узе пут.

Румени запад трне веће, 
Уснула земља тихо спи,
Оздо се магла сива креће 
И плови месец злаћени;
Омркну степа. Стазом тамном, 
Замишљен Руслан ту ће поћʼ, 
Кад кроз маглену смотри ноћ 
Огромни хум се црни тамо, 
И нешто ужасно хрче.
Он ближе брду, слуша, ближе: 
До беса! да лʼ брег ово дише!
Пажљиво Руслан мотри све, 
Неустрашимо, мирним духом;
Али преплашен, стрижућʼ ухом, 
Коњ се узјазби и дрхће, 
Потреса главом, ватра жива, 
Од страха му се узви грива;
Но у том разби маглен вео, 
Месеца бледог сетни млаз 
Над брдом. И ту храбри књаз 
Угледа чудо нечувено.
Како да кажем страву сву?
Пред њиме глава жива ту.
Огромне очи, сан их прати; 
Хрчући љуља шлем пернати;
Пера у тамној висини, 
Ко̂ дуге сени нијају се 
У страшној ноћној тамнини.
Над мрачном степом љуљајућʼ се,
Кроз поноћ нему и тамну,
Пустиње чувар нечувени, 
Изгледа она Руслану 
Као брег гробни и маглени.
Зачуђен науми Руслан 
Да руши тајанствени сан.
Из близу гледа ове јаде,
Около главе обисну, 
И замишљено пред нос стаде, 
Ноздрве копљем голисну; 
А глава смрштено зинула,
Открила очи и кинула…
Диже се вихор, јекну степа,
Запраши; с трепка, са бркова
И веђа, слете јато сова;
Јекнуше доли пробуђени,
Кинуло ехо — коњ пламени 
Захрза рукну у брз кас, 
На њем се једва држи књаз;
А за њим грмну усклик шумни: 
Куда, витеже неразумни! 
Безочни, бежи отуда,
Док те прогуто нисам ја!”
С презрењем Руслан окрену се, 
Кружећи глави долети, 
И гордим лицем насмехну се. 
„Шта тражиш овде, проклети?”
Смрштено глава виче даље: 
„Гле то ми судба госта шаље! 
Биће ти боље даље поћʼ, 
Мени се спава, ово је ноћ; 
Збогом!” Но витез знаменити 
Кад зачу грубе прекоре 
Срдито викну одозгоре:
„Умукни, пуста главо ти!
Још из давнина то се знало! 
Велика глава — мозга мало! 
Ја идем, идем, не смећем, 
Али кад наиђем не скрећем!”

Љутином тада занешена, 
И силним гневом опијена, 
Наду се глава: ко̂ жар сам 
Крваве очи засијаше, 
У пени зуби зашклоцаше 
С уста, ушију сукну плам; 
И што год у њој беше моћи 
На књаза духну; страшна ћуд; 
Узалуд коњ, склопивши очи, 
Склонивши главу напреже груд, 
Кроз вихор, дажд и сумрак ноћи 
Преплашен граби, хвата пут; 
Занешен страхом, заслепљени
Он даље лети преморени, 
Да безопасни нађе кут.
Но витез опет натраг мери —
Ал’ коњиц штуче ко̂ мало час, 
А за њим глава у сав глас, 
Ко̂ сумахнута све се цери, 
Урла: „Витеже, јуначе, хој!
Куда ћеш? Тише, тише, — стој!
Не ломи луду шију тамо!
Кукавче, куд си одбио? 
Бар једном удари ме само 
Док ниси коња сломно!
А уз то још се на јунака 
Плазила страшним језикам.
Руслан ко̂ муња из облака, 
Затресе копљем у гњеву свом, 
Шкргутну зубма витез млади, 
И јаросно јој ханџар хладни 
У дрски језик заби књаз.
И из беснога шикну зева
Ко̂ бујне реке крви млаз.
Заципљена од бола, гнева, 
Дрскости старе лишена, 
На младог књаза глава гледи 
Железо гризе, звера, бледи. —
Тако охолост пламена, 
Који пут, посред наше сцене, 
Лоши питомац Мелпомене,
Ненадном звизгом заглушен,
Не види ништа, као смушен, 
Бледи и своју ролу губи, 
Уништен, главом клонулом,
Престрашен муца, смерно дуби 
Пред подсмешљивом гомилом.
Користећи се сретним треном, 
Над главом тешко забуњеном, 
Ко̂ јастреб књаз се узвину; 
Па узмахнувши сад десницом 
И својом тешком рукавицом 
По образу је ошину.

Степом одјекну удар нагли, 
И орошена трава сва 
Крвавом пеном већ се багри; 
А она глава ужасна 
Преврнула се, скотрља, 
Гвоздени шлем се занија.
И тад на месту опустелом 
Мач богатирски засија.
Наш витез, у часу веселом, 
Мачину зграби и глави, 
По окрвављеној трави, 
Потрча гневом са жестоким —
Ушима, носу потече;
И готов да их осече, 
Узмахну већ мачем широким, 
Кад, изненађен у тај час,
Молебни главе зачу глас…
И мирно мач он доле спусти, 
Свирепи гнев се стиша пусти, 
Освете крвне мину јед 
У души, молбом примирени; 
Тако у дољи таје лед 
Подневним жаром растопљени,

„Ти ме освести као гром!”
С уздахом глава прошаптала:
„Десница ти је доказала 
Да сам ја кривац пред тобом.
Теби сам одсад ја послушан; 
Но и ти буди веледушан!
Ах, мој је удес жалостан, 
И ја сам био витез знан! 
У страшној борби, супостата 
Равнога себи незнадох; 
Сретан, да само немадох. 
За супарника млађег брата. 
О, Црноморе коварни, 
Јест ти си узрок јаду мом 
Зли удес нашој родбини.
Рођен ко̂ кепец са брадом,
Никада дивни узраст мој 
Без срџбе гледатʼније мого, 
И он у души пакленој 
Мрзаше свога брата много.
Увек сам био мало прост, 
А он, грбоња, неваљао, 
Са глупим растом, на пакост, 
Уман ко̂ ђаво — страшно зао.
Но и то знај, витеже мој, 
У чудној бради његовој,
Скрива се нека сила клета, 
И, презирући све од света, 
Док му је брада цела сва, 
Нитков се тај не страши зла.
Једном, у тешком неспокоју 
Лукаво ми је пришао: 
„Не одбиј” — рече — помоћ своју;
Ја сам у књизи сазнао, 
Тамо, на исток, за горама, 
На тихим, морским обалама, 
Под замка немим зидинама, 
Чува се мач — и тешко нама!
Из чаролија видех тамних; 
По вољи духова помамних, 
Тај мач злокобан биће нам; 
Нас оба он ће погубити, 
Мени ће браду одрубити, 
А теби главу; реци сам, 
Зар није вредно дочепати 
Пакосног духа кобни ков!” 
— Пристајем! Нашто уздисати? —
Рекох кепецу већ готов —
Ићи ћу ма и на крај света; 
И је́лом плеће завргох, 
А свога брата рад савета, 
Посадих на плеће друго. 
Пустих се на пут тих обала,
Идем, идем, и — Богу хвала, 
Пророштву самом ко̂ на зло, 
Ништа се није случило.
За мрачним, далеким горама 
Нађосмо подрум, и тај час, 
Ја га разметнух свег рукама 
И кобни мач допаде нас.
Но, ах! судбина хтеде тако,
Међ нама свађе плану пако —
А имало се и о чем!
Питање: ко ће владатʼ мачем?
Ја спорих, грба заколута, 
Но усред бурне свађе те, 
Он смисли замке лукаве, 
Стиша се, божно, и ућута.

— Махнимо беспослени спор!
Озбиљно рече Црномор: 
Наш савез од тог само пати 
Нитʼ слози служи завада; 
Судба ће сама доконати 
Мач овај коме припада, 
Пригнимо ухом к земљи оба
(Шта измислити неће злоба!)
И ко зачује први звон, 
Некʼ влада мачем тај до гроба. —
Рече и леже к земљи он.
И ја се, безјак, опружих сав;
Лежим, алʼ не чух ничега, 
Мислим: свараћу ја њега! 
Но сам се сварах лудоглав. 
Сред неме злотвор тишине 
Допуза кришом до мене, 
И крадом с леђа тек узмахну, 
Ко̂ вихар звизну мачина, 
Ни оком тренух, ни узданух, 
А глава слете с рамена. 
Но непозната нека сила 
Њојзи је живот оставила.
Мој костур трњак захвати; 
Далеко тамо, замак гди је 
Не сахрањени труп ми гније; 
Главу ми кепец добави
Донесе овде, остави, 
Да вечно чувам тај мач љути, 
Кога ми данас узе ти: 
Витеже, с тобом судба ходи,
Узми га сада, Бог те води!
Но сукобиш ли дана ког 
Грбоњу — вешца коварног;
Сети се мене, у часу том, 
Исплати злоби осветом.
И онда, ја ћу сретан бити, 
Спокојно дух отићʼ ће мој, 
И у захвалности својој 
Шамар ћу твој заборавити.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', Августа 1904. Тридесет друга књига. Година девета. Свеска 2. Стр. 218–230.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>s7eo4pqggx1wvlw5di124ysv1nnrlif</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма пета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60475</id>
    <revision>
      <id>147873</id>
      <parentid>147544</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147873</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25426" sha1="ok0ecpeyorqrn51bp2d8kewpamtebt9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]] 
| '''Песма пета'''
| [[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Како је мила књегиња!
Ћуд јој је дража свију чари:
Осетљива је невина
Супружној љубави верна,
Несташна мало… но шта мари?
Баш тим је још и милија!
Сваког часа с милином новом
Знаде нас она пленити;
Па рец’те, ко сме ценити
Људмилу с Делфиром суровом?
Судба је првој дала дар,
Душу и срце да разгори;
Осмејци, њени разговори,
У мени буде љубавни жар.
А друга — у сукњи хусар,
Дајте јој само брк, мамузе;
Блажен тај, кога у сумрак,
У усамљени кутак,
Људмила моја очекива
И другом срца назива!
Но, верујте, блажен и тај,
Ко од Делфире даље миче,
И непознат је чак са њом.
Но сада није реч о том!
Већ ко то труби? Чаровника
На оглед ко је позвао?
Ко је то вешца препао?
Руслан. Осветом пламтећи смели
Зликовца стиже обители.
Већ витез стоји под гором,
Призивни рог ко бура вије,
Нестрпљив коњиц под замком
Снег моћним копитима бије.
Књаз грбу чека. Но, у тај трен,
По шлему снажном челичному,
Ко усов с горе обрушен,
Ударац паде, сличан грому.
Руслан обрати очи гор’,
Ал’ озго, угод над јунаком —
Са узмахнутим чворноваком,
Узлеће грба, Црномор.
Штитом покривши с’, и у страну
Затресе мачем и узмахну;
Но тај под облак узлети,
Ишчезну у час — и снова
Озго на књаза полети.
Сад витез ко из заседе;
И вештац испод мачине
На земљу паде — и седе;
А Руслан ни речи једине
С коња, у гневу скочи свом,
У браду ко̂  помамљен лети;
Застења кепец, и у том
Ненадно с Русланом одлети…
Коњ за њим гледа помаман;
Под облаком је вештац веће;
О бради виси наш Руслан
И над горама с вешцем леће;
Лете над дивљим горама,
Лете над морским безднама;
Као кост стврднув од напора,
Руслан о бради свог злотвора
Упорним виси рукама.
Међутим, у зраку слабећи,
Надмоћи дивећ’ се руској,
Грбоња Руслану гордоме
Подмукло рече: књаже мој!
Животу нећу сметат твоме;
Младићску смелост волем ја,
Нек’ ти је проста борба сва;
Сићи ћу — али с уговором… 
„Подмукли чаробниче, ћут’!” 
Узвикну витез: „с Црномором,
Са мучитељем жене ми
Руслан не трпи договора!
Мач грозни казниће злотвора,
У звезде можеш хитати
Ал’ ћеш без браде остати!”
Обузе страва Црномора, 
Суморан, блед, у болу свом,
Дугачком брадом залуд он
Уморено је стресат’ стао:
Руслан је није испуштао,
Но је још чупка по кад — кад.
Два дана вештац њега носи,
А трећег смерно милост проси:
„Витеже, сажали се сад,
Предишем једва (не могу крити)
Опрости живот, твој ћу бити;
Реци, где хоћеш, куд велиш…” 
— Аха покоран; сад дрхтиш!
Мирно! Предај се руској сили
И однеси ме ка Људмили.”

Покорно слуша Црномор;
С витезом дома завихори,
Лети — и у час он се створи
Сред страшних гора пред свој двор.
Витешки Руслан тада руком
Прихвати за мач у тај час,
И дохвативши браду муклом,
Он је одреза као клас.
„Ево ти!” узвикну жестоки;
„Шта? куд се дену онај крас?
Где сила?” и на шлем високи
Старчеве браде веза влас.
Звизну на хата пламеног;
Весело лети и хрже коњ;
А витез грбу препалог,
Стрпа у торбу за седлом;
А сам да време не утрати
Жури брду стрменом;
Кад стиже, душом пламеном
Полете чаробној палати.
Смотривши отуд шлем брадати,
Што му победни даде бој,
Пред њим арапа црних рој,
Јато робиња бојажљивих,
Као призраци са свих стран,
Беже — скрише се. Он један, сам,
Посред одаја гордељивих
Супругу милу дозива —
Но ехо свода̑  мучаљивих
Њему се само одзива;
И он узјуран, чуства живих,
Отвара врту двари све —
Иде ал’ никог не налази;
Унакрст оком обилази —
Мртве су шуме дремљиве;
Сенице пусте, врх стрмнина.
Испод потока, сред долина,
Људмилин не види се траг, —
Бар уздах да јој чује драг! —
Књаза захвати очај клет,
У очима му помркну свест,
Мисао мрачна умом лети:
„Можда од туге… плен несретни…
Тренутак… река…” Суморна
Мисо га тишти. Малаксао,
Пониклом главом он је стао,
Кињи га, мори грдни страх.
Заципљен као неми камен;
Ум му се мути, дивљи пламен
И очајање, љубави јад,
Пале му крвцу, трују над.
Но сад књагињин призрак красан
Ко да му к усни долети...
Одједном помаман, ужасан,
Витез по врту полети;
Људмилу боно довикује,
Са брда стење одваљује,
Све крши, мачем руши све;
Обара шуме и сенице,
Мостове руши немилице,
И степа у час оголе!
Далеко одјек одјекује,
Рика и треска, шум и гром;
Свуда мачина звони сева
Опустошен је дивни крај;
Безумни витез жртве снева,
Машући лево, десно; вај!
Пустињски ваздух мачем боде…
Одједном — ненадни удар,
И с невидовне неве оде,
Одлете Црномора дар…
Мађиска у мах мину сила,
Пред њим је лежала Људмила!
Заципљен витез умах стаде;
О среће дивне, премиле;
Опијен срећом Руслан паде
К ногама верне Људмиле.
Љубећи је мреже кида сад
И слатко сузе рони млад,
Зове је, али мома спије,
Склопљене очи, уста — кам;
И сладострасне маште плам
Кроза сан младо срце вије.
Руслан је гледа, цепти вас,
Опет га зграби туга силна…
Кад у том зачу знани глас,
Глас честитога, доброг Фина:
„Не бој се књаже! Већ на пут
С уснулом крени ти Људмилом;
Поткрепи срце новом силом,
Љубави, части веран буд’!
Небо ће злобу у беспуће
И овладаће тишина, —
У светлом Кијеву нева
Пред Владимиром устануће
Из мађијскога овог сна.”

Тим гласом Руслан охрабрени
У наруч жену узима,
И носећ терет драгоцени
Спушта се с ових висина,
И слази у дôм усамљени.

Ћутећи, с грбом за седлом,
Јахаше он по путу свом;
На рукама му спи Људмила,
Свежа, ко зора пролећа,
И на богатирска плећа
Мирно је лице приклонила.
Коврџаве јој косице,
Дотиче ветрић, препун жуди;
Покаткад уздахну јој груди,
Час по час лице невино
Разаспе рујне ружице!
Љубав и машта потајна
Лице јој драгог дочарава,
И име свога Руслана
У санку она прошаптава…
У слатком миљу лови он
Чаробно њено уздисање,
Осмејак, сузе, нежни дах,
Недара саних таласање.

Тако кроз горе, долине,
У дан и ноћне тамнине,
Наш витез језди непрестано.
Станиште жељно још даљно,
А дева спи. Но млади књаз,
Безплодним пламом прожет вас,
Да л’ је страдалник постојани
Супругу своју стражио,
Нескромних жеља сузбив’ тајну,
„Целомудрено” у маштању
Блаженство своје тражио?
Монах, који је сачувао,
Потомству даљноме предање,
О богатиру славном мом,
Утврдо јамчи баш о том.
И ја верујем без двојења, —
Нечиста, груба наслеђења,
Сродна су с нашим временом;
Пастирке, санак књагињице
Не беше налик на ваше сне,
У благе дане, пролетње,
У хладу мекане травице.
Сећам се малог шумарка,
По среди брезове дубраве,
Сећам се једног сумрака
И санка Лидије лукаве…
Ах! пољуб што га улових,
Уздрхтан, лак и нестрпљиви,
Разагн’о није, другови,
Дремеж јој тврд и трпељиви…
Но нашто празан разговор!
Љубави нашто помињање?
Утеху њену и страдање
Забацих давно у тимор;
Сада привлачи пажњу моју
Књагиња, Руслан, Црномор.

Пред њима пукла је равнина,
Витких јела ту је ред,
И страшног брда на поглед
Црни се округла висина,
У јарког неба дере зрак.
Погледа Руслан — ту се сети
Да је то главин боравак.
Силније бујни коњ му лети
Ту је већ чудо над чудом;
Залеђеним га гледа оком,
А власи густи ко гора
Узрасла на челу високом.
На лицу живот угашен,
Бледилом глава покривена,
Орјашка уста откривена,
Огромни зуби стиснути…
Над умирућом главом оном
Последњи час већ облеће.
Њој витез храбри долеће
С Људмилом и са Црномором.
И викну: „Здраво, главо, ти!
Ту сам! Кажњен је издајица
Ево, роб ми је твој убијца!”
И књажев усклик поносни
Поврати мртвој глави дух,
За тренут њој се врати слух,
Пренула као иза сна,
Погледа, страшно застења…
Витезу поглед допаде.
С ужасом брата познаде.
Ноздре се шире; на бледу
Образу огањ просијава,
У умирућем погледу
Последњи гнев се оцртава.
Прожета мржњом толиком,
Она је зубма шкргутала,
И брату хладним језиком,
Нечујни прекор шапутала…
На очи паде маглен прам,
Сврши се патничко страдање:
Тренутни с чела трне плам
И тешко ослаби дисање.
Укочен поглед гледа гор’,
А у том књаз и Црномор
Спазише смртно трепетање…
Почину глава вечним сном.
Ћутљиво витез пође даље;
Дршћући грба за седлом,
Ни дише ни да се промоли,
Већ црнокњижним језиком
Вразима он се страсно моли.

На рубу тамних обала,
Где шуми речица незнана,
Под шумским хладом заклоњен
Кућице кров је нахерен,
Опкољен густим јелама.
У спором току речица
Уз пут је плот од живица
Сананим валом умивала,
Крај њега тихо протицала
Са лаким шумом ветрића.
На месту где се тихо свила
Самотна љупка, долина,
Изгледа да се тишина
Од искон века зацарила.
Руслан устави коња свог.
Све беше тихо, примирено,
Под зраком лица зориног,
Доља са шумом замагљеном,
Трепташе кроз јутарњи дан.
Руслан на траву спусти жену
И сетан глади косу њену
Са болом слатким и немим;
Кад ал’ у часу спази неком
Чунић под крилом једара,
И зачу песму рибара
Над тихом и жуборном реком.
Бацив у вале мамак свој
Рибар, о весло наслоњени,
Обали плови зеленој,
Кућици под кров нахерени.
И гледа Руслан, добри књаз:
Обали чунић заокреће,
А из кућице плахо леће
Девојче мило; танки стас,
Безбрижно власи распуштене,
Осмејак, њезин поглед благ,
Плећа и груди обнажене, —
Заносна као санак драг.
И једно другом на груд пада,
Обала нука хладак свој,
Над њима жудња и наслада
С љубављу плете венац свој.
Но изнурен у том чару,
Наш витез у сретном рибару
Чији ли ово позна лик?
Хазарски-хан, избраник славе,
Љубави и војне крваве
Ратмир, Русланов супарник.
Ратмир сред тихе те пустиње
Људмили, слави превери;
У загрљају моме дивне
За век их он изневери.

Приступа витез у тај час;
Пустињик познаде Руслана,
Полете к њему. Јекну глас…
И књаз загрли младог хана.
„Шта видим?” запита херој,
„Ти овде? Зашто остави
Витешки, бурни живот свој
И мач ког дивно прослави?”

— Мој друже! — на то ће рибар:
Додија души бојна слава,
Таштине пусте варљив чар;
И веруј, невина забава:
Љубав и тихи сан дубрава
Срцу је драже по стократ.
Прош’о је мене крвав санак,
Нити безумљу плаћам данак,
И срећом истинском богат
Све заборавих, друже мили,
Па чак и снове о Људмили!
„Мој мили хане, том сам рад!” —
Рече му Руслан: „Водим је собом.”
— Књагиња руска… она с тобом?
Каквом је срећом нађе ти?
Је л’ то могуће? Па гди је гди?
Допусти! не, не нашто мени?
Ово је моја једина;
И мојој пресретној промени
Узрок је њена милина.
Она је живот, она радост,
Она ми снова врати чар,
И изгубљену моју младост,
И мир и љубав и чисти жар.
Залуд ми срећу обећаше,
Усташца мома чаровних,
Дванаест, што ме миловаше,
Рад ове једне оставих.
Напустих њихов дом весели,
У хладу густе дубраве,
Шлем тешки бацих и мач смели,
Махнух се славе крваве.
Пустињик мирни и незнани
Живим у сретној тишини,
С тобом, драгана, цвете бајни,
Душе ми, зраче једини! —

А пастирка је слушала
Разговор срца пламеног,
Па погледавши хана свог
И смејала се и уздисала.

До мркле ноћи, по дану,
Рибар и витез преседише,
С душом и срцем на длану.
Нечујно часи пролетише.
Потамне шума, слази ноћ;
Звездано јато затрептало,
Витезу наста време поћ’.
Спустивши меко покривало
На деву уснулу, Руслан
Појаха коња, на пут креће,
А замишљено, немо хан
За њиме драгом душом леће,
Руслану срећу, радости
Победу, љубав братски жели…
А санци бујне младости
По сетној души лећу смели.

Што усуд не рече своје
Непостојаној лири мојој
Само витештву да поје
Уз то (незнано у свету)
Љубав и дружбу старине?
Песник суморне истине,
О, зашто морам, рад потомства,
Порок и злобу открити,
И мучке сплетке вероломства
У песми изобличити?

Књагињин просац недостојни,
Језиком храбар као лав,
Презрени кукавац Фарлав,
У степи немој и спокојној
Наину чека прикривен.
И ето, час је стиг’о њен.
Вештица му се јави, збори:
„Да л’ се још сећаш ко сам ја?
За мном. На коња помамна!”
И у мачку се ту промете,
Оседлан коњ је… Она крете;
Стазама мрачних дубрава
Вештица води Фарлава.

Тиханим сном је доља спала
У ноћи, сетном немилу,
Луна је бледа промицала
Кроз облак, па је могилу
Тренутним блеском обасјала.
Под њоме суморни Руслан
Седи, (ко увек тужно лице)
Крај успаване књагињице;
Дубоком мишљу сапутан,
Промичу маште за маштама,
И несносно лебди сан
Над њимe хлађаним крилима.
На мому сананим очима
Кроз дремеж погледа Руслан,
И клонув главом тврдо заспа
Крај њених ногу уморан.

И чудни сан се над њим вије
Он види: као Људмила
Над рубом страшне провалије
Непомично се надвила…
И у час, а ње ко нестаде,
Над бездном самац стоји он…
И познат глас, уздисај бон
Из провале се дизат’ стаде…
Руслан полете за женом,
Стрмоглав тамнини дубокој…
Сад, као види пред собом:
Владимир у соби високој
У колу седих властела,
Између дванаест синова,
С гомилом славних гостију,
Около богатих столова.
И још је гневан стари књаз.
Ко у дан страшног растајања;
И не чује се ничиј глас
Да руши покој од ћутања.
Немо је све међу њима,
Нит кружи пехар румен сјаја…
И виде међу гостима
У борби палога Родгаја.
Убијен ко жив изгледа,
У руци купа злаћана,
Весео пије, не гледа
На зачуђеног Руслана.
Књаз виде и младог хана;
Ту друг и недруг… у тај мах
Зашуми струна са гусала
И поклич славнога Бајана
Певца витештва, забава.
Сад у одају Фарлав дође,
Људмилу он за руку води,
Но старац у срет ни да пође,
Већ на груд тужно главу своди.
Књажеви, бојари и сад
Ћуте, од збора сваки преза;
И све ишчезну — смртни хлад
Обујми уснулога кнеза.
Дремежом тешким опхрван
Он мученичке лије сузе,
Узбуђен мисли: „то је сан!”
Мучи се, али кобне узе
Прекинути је немоћан.

Трепери месец над тмином,
Скривене горе тамнином;
Долина спи у мртву сну…
Издајник језди на коњу.

Пред њим се указа пољана,
Он спази сумрачни курган;&lt;ref&gt;Реч татарска; што и могила, гроб, насуто брдашце.&lt;/ref&gt;
Крај ногу неве спи Руслан.
А коњ му шеће пут кургана,
Фарлав од страха зазире,
Вештицу узе магла густа;
У њему срце премире,
Из хладних руку узде пушта.
И мач лагано извуче,
Готов је витеза без боја,
На поле да раздвоји он…
Тихо се краде. Коњ хероја
Осетив врага завриска,
Копитом бије. Но знак касни
Не чује Руслан — сан ужасни
Ко олово га притиска…
Издајник вештицом храбрени
У груди јунаку, презрени,
Забоде трипут хладни нож…
И оде сад што брже мож’
Добитак носећ’ драгоцени.

Сву ноћ прободен, књаз Руслан,
У мраку лежа, испод горе,
Промиче време. Крви море
Из отворених лопи рана.
Кад зором откри поглед тамни,
Иза њ се одби уздах бон,
И с муком подиже се он;
Ал’ пред очима све потамни,
На узнак паде витез славни. —
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1904. Тридесет трећа књига. Година девета. Стр. 83–97.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>ok0ecpeyorqrn51bp2d8kewpamtebt9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила/Песма шеста</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60632</id>
    <revision>
      <id>147874</id>
      <parentid>147545</parentid>
      <timestamp>2026-10-22T11:15:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147874</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17876" sha1="6xm8bs7isekxs5fqh72gr7qzz6wfuh4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Руслан и Људмила
| ''Превео [[Аутор:Драгутин Илић|'''Драгутин Ј. Илић''']]''
| [[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]] 
| '''Песма шеста'''
|
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Ти велиш, нежни друже мој,
На лири лакој безбрижној,
Давнину древну да сањам
И верној музи поклањам
Одмора свога доколице…
Но ти знаш, мила другарице:
У свађи с мнењем ветрастим,
Твој друг, блаженством запојени,
Напусти пос’о усамљени
И звуке лире милене.
Од складне, сликовне забаве
Одвратих свој блажени лик…
Сад дишем тобом — и горде славе
Не слушам више јасни клик!
Напустио је тајни гениј
Творачке маште, разум мој;
Љубављу страсном занешени
Наслади палим тамњан свој.
Но ти си, велиш, зажелила
Пређашњих прича убавих,
Предања славе, љубави;
Мој богатир, моја Људмила,
Владимир, вештица, Црномор,
И Фина боли истинити
Твоју су машту заносили;
Ти си, слушајућ’ лак ми збор,
С осмејком кад-када сустала;
Но кад-кад погледавши гор’
На певца нежни зрак бацала…
Па добро; брбљов заљубљен,
Позивам лире гласак лен,
Крај ножица ти ево седам
И о витезу приповедам.

Где стадох ја? Где је Руслан?
Мртав је он сред поља равна;
Не лопи крвца већ из рана,
Над њим облеће гладни вран;
Не звучи рог ни мач врхати,
Нит се лелуја шлем космати.

Покрај Руслана коњиц сам,
Сетан, са главом обореном,
Из очију му исчез’о плам,
Ни маше гривом он злаћеном,
Ни поиграва жалостан.
Око Руслана немо шеће…
Но мртвачки је књажев сан,
Штит му блеснути скоро неће!

А Црномор? За седлом он,
У бисазима заборављен,
Збуњен је јоште о злу свом,
Срдит и сањив и заморен,
Књагињу и витеза мог
Псује, од муке, полугласно;
Но кад из кута торбиног
Погледа — тад узвикну јасно.
Он виде: богатир мртав,
У врелој крви окупан сав;
Људмиле нема, пусто поље;
Уздрхта злотвор радостан
Мислећи: сад сам слободан!
Али се вара Црномор.
Међутим, заштићен Наином
Са тихо уснулом Људмилом,
Фарлав у књажев жури двор;
И нада и страх њега пали,
Већ Дњепра пред њим шуме вали,
Пасишта знана ту су сад;
И златоглави ту је град,
У Кијев већ се Фарлав тисну;
По улицама пуче глас,
И одушевљен народ вас
Око коњика град притисну.
На радост трче оцу сви —
Издајник стиже пред врати.
Сносећи душом тужно бреме,
Владимир — сунце у то време,
У своме дому високом,
Сеђаше, мучен горким болом,
Бојари с тугом дубоком
Седе у јаду немилом.
Одједном шум пред капијом,
Узбуна, крици; холуј прави
Затутња бучно; и у том
Непознати се воин јави;
Усташе сви са шапатом,
У чуду закликташе своме:
„Људмила овде! Фарлав… с њоме?”
С лица им мину туге мраз;
Од стола уста стари књаз,
Кораком тешким он приступа
До кћери своје невољне;
Очинско срце бурно лупа,
И он се жељно таче ње.
Ал’ не осећа мила дева,
Заманђиана она снева
На руци врага. Дружина
На књаза пази, сви чекају,
А узбуђени старина
Витеза гледа у очају.
Но Фарлав к устима прстом:
„Људмила спава!” рече он;
„Такву је нађох ја недавно
У непроходним шумама,
У злога духа рукама;
Тамо се сврши дело славно,
Три дана с њим се борих ја,
Над борбом месец трипут прође;
Дух паде; млада књегиња
Мени уснула у плен дође.
Но кад ће чудни престати сан?
Кад ће гранути пробуђење?
Судби је само тај час знан!
А нама нада и стрпљење
Остају тек на утешење.”

И брзо вешћу немилом
Кажа је градом полетела,
И пијаца је узаврела
Народа густом гомилом.
Тужни дом стоји отворен;
И народ јури узбуђен.
Тамо, на одру где високом,
На узглављима свиленим,
Књагиња спи у сну дубоком.
Витези, књази снуждени,
Око ње стоје; гласи трубни,
Тимпани, рози, гусле, бубњи
Грме над њоме. Отац њен,
Претешком тугом изнурен,
Крај ногу кћери у сузама
Припао немо с сединама;
А близу њега блед Фарлав, —
На лицу страх му и досада —
Од раскајања трепти сав.

Настаде ноћ. Нико сред града
Не склопи трепке уморне;
Тискајући се, другар другу,
О чуду сваки умује,
И супруг млад своју супругу
Заборављаше ноћи те.
Но таман месец, ноћи владар
Пред зором скри се у затон,
Кијево снађе нови удар.
Узбуна, клици, шум и звон,
Одјекну свуда. Кијевљани
Над грацким врве бедемом…
А тамо: сред магла јутарњих
Шатори бели за реком,
Штитови јасно одблескују,
Коњици пољем подвикују,
За собом дижућ’ густи прах;
Таљиге у ратничкој спрези
И огањ по брдашцима.
Несрећа! то су Печењези!

Но у то време мудри Фин,
Духова моћни властелин,
Суморне своје сред пустиње
Мирним је срцем чекао,
На неизбежни дан судбине
Који је давно жељкао.
У немој пусти степа знојних,
За дивљих гора даљни сплет,
Станишту ветра, бура громних,
Где и вештица смели лет
У позни час се не узвија,
Долина чудна ту се свија,
А у тој дољи кључа два:
Из једног ''жива'' вода бије,
Жубори шумно весела;
Из другог ''мртва'' вода лије.
Свуда је тихо, ветар спи,
Пролетњи не трепери чар,
Столетно борје не шуми,
Не лећу птице: у летњи жар
Ту јелен не сме жеђ да блажи;
Суморна, нема, с искон света,
Духова овде страшна чета
Обале сане помно стражи…
Пустињик с празним крчазима
Створи се пред тим изворима;
Пренуше дуси иза сна,
И расуше се у забуни,
А старац тајним водама
Сагнув се, оба суда пуни.
Затим, ишчезну као сен.
И обрете се изубаха
Тамо где Руслан убијен
Лежи у крви и без даха.
Наже се он над витезом
И попрска га мртвом водом,
И засја рана за раном,
А труп лепотом блесну дивном:
Старина потом водом живом
Покропи њега, и у трен
Силама новим поткрепљен,
Младошћу заблиставши дивном,
Устаде Руслан на ведар дан;
Очима жељним немо гледи
И као сенка, несвесни сан,
Пред њиме прошлост трне, бледи.
Но где је мила? Он је сам!
У том се трже. Мудри Фин
Зовну га и загрли живо:
„Сврши се судба, сине мој!
Блаженство тебе чека само:
Крвави сад те зове пир,
Ужасом мач ће севнут твој;
На Кијев сић’ ће тихи мир,
И Људмилу ћеш наћи тамо.
Ево ти прстен заветни,
Њим такни чело Људмиле
И мађиске ће минут силе,
Врази ће дрхтат проклети;
Настаће мир и пашће злоба,
Достојни среће буд’те оба.
Збогом на дуго, витеже мој!
Дај руку… там, за врати гроба
Пријатељ ће те видет твој!”
Рече, ишчезну. Опијени,
Изненађењем пламеним,
Руслан, у живот повраћени,
Подиже руке пут за њим…
Но ништа више не чу потом,
Руслан је сам у пољу пустом.
Скочи, с кепецом за седлом,
А нестрпељив Русланов коњ,
Трчи и хрже, машућ’ гривом;
И већ је Руслан у седлу свом,
Коњиц га носи здрава, силна
Преко дубрава и долина.

Но какав страх и ужас жив
Показа Кијев опсађени!
На њиве поглед обратив
Народ, невољом престрављени,
Стоји на кули, стенама,
Небесној он се казни нада,
Тужно је свуд по кућама,
Страх и тишина свуда влада.
Сам, покрај кћери уснуле,
Владимир молитви се дао;
А храбрих витезова збор,
Верних кнезова с њима хор,
Крвном је пољу хитао.

Ограну дан. И врази сви
С гора су зором потекли;
И необуздане те гомиле
Ко талас доље поплавиле
И јуре стени Кијевској;
У граду трубе загрмеше,
Плануше борци полетеше,
На сусрет борби јуначкој;
Сукобише, се плану бој.
На помол смрти лете коњи,
Мачеви гребу, оклоп звони,
Од стрела облак узви се;
Ко муње борци похитали
Коњаници се измешали.
Збијени, као густи рој,
Са стројем ту се коље строј;
С коњаником се пешак хвата,
Ту преплашеног видиш хата;
Рус пада, тамо Печењег,
Тамо клик битке, онде бе́с;
Тај опаучен чворноваком,
Онај прострељен стрелом лаком.
Онај под штитом придављен,
Помамним коњем разгажен.
И бој се био све до ноћи,
Победу нико не слави.
За гором тела крвавих
Склопише борци сане очи.
И крепак беше њихов сан;
Који пут тек на пољу битке
Чуо се уздах немоћан,
И руских витеза молитве.

Пред зору трне, бледи сан.
Сребри се талас у потоку,
Плашљиво помаља се дан
Замагљеноме на истоку.
Брда су тихо рудила
И небеса се будила;
Још само немо и спокојно
Санак што чува поље бојно.
Но шта би: печењега стан,
Узбуђен шумно из сна прену,
Ненадно бурни сукоб севну;
Задрхта срцем Кијевљан
Безредно стреми у јатима;
Кад: ал’ у пољу међ вразима,
Под штитом, блештећ’ ко у пламу,
Чудноват витез, у помаму,
Ко бура тутњи, коље, руби,
У рог громовно, с коња труби…
Руслан је то. Ко божји гром
Наш витез бије басурмана,
Јури, с кепецом за седлом,


Преплашенога посред стана.
Где грозним мачем он завитла,
Где срдит коњиц пролети,
Свуд глава с плећа полети,
Гомила пада валовита.
У часу покривен је луг
Са гором трупина крвавих,
Смрвљених, живих и безглавих;
Сломљена копља, стреле, лук.
На трубне звуке на глас боја,
Витези храбро славенски
Хрле за трагом свог хероја…
О, гин’те, басурмански пси!
И печењеге ужас сколи,
Налетач бурни и охоли
Коњима лети расутим.
За борбу нико нема воље,
Већ с дивљим кликом кроз прашно поље
Беже пред мачем кијевским,
Намењени на жртву аду;
Мач руски ствара крвав пир,
Ликује Кијев… Већ по граду
Витешки лети богатир;
У десници му мач победни,
Копље, ко јела голема,
И крв низ оклоп лије медни,
Лелуја брада са шлема;
Лети надеждом занесени,
Кроз народ бурни у књажев дом.
Радошћу народ опијени
Кличући стреми витезу свом —
Књаза је радост оживила.
У неми он улази трем,
Где чудним санком спи Људмила;
Владимир тугом саломљен
Крај њених ногу сетан стоји;
Он беше сам. Другове све
Одвуче собом бој крвави,
Но с њим је Фарлав, незнан слави,
У књажев двор се забио,
Презревши душом буру стана,
Собна је врата стражио.
Но чим угледа он Руслана,
Смрзну се крвца у тај час,
У грлу страшљив премре глас,
Без чуства на колена паде…
Издајник чека руку правде!
Но Руслан с тајним прстеном
Уснулој Људмили одлети,
Принесе к лицу њезином…
О, чуда! — млада Људмила,
Уздахнув откри светле очи!
Чини се да се премила
Дивила тако дугој ноћи;
Изгледало јој: санак бон,
Чараше маште њој нејасне;
Погледа боље — то је он!
У загрљају је књаз прекрасне.
Ускрснув, душом пламеном
Не чује ништа Руслан врли;
Старац у часу радосном,
Плачући, милу децу грли.

Чиме да свршим дуги спев,
Ти се досећаш друже мили!
Неправи старчев гасну гнев;
Фарлав пред њиме и Људмилом
Пред ноге Руслану паде,
Коварство мрачно признаде;
А сретни књаз му милост даде.
Мађијске силе лишеног
Примише грбу у двор тај;
И светкујући беде крај
Владимир, сред собе високе,
Пирује међу својима.

Дела давно минулих дана
Предања старине дубоке.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Дело'', новембра 1904. Тридесет трећа књига. Свеска друга. Стр. 249–258.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руслан и Људмила]]</text>
      <sha1>6xm8bs7isekxs5fqh72gr7qzz6wfuh4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Основа програма за србску либерално-опозиционо странку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61831</id>
    <revision>
      <id>147866</id>
      <parentid>147728</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:31:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147866</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="592" sha1="7e24z34rcagtdkdqi9xgqqa3h7dnhbb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо страну
| 1869.
|
| Садржај
|
}}

&lt;Center&gt;
[[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>7e24z34rcagtdkdqi9xgqqa3h7dnhbb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61832</id>
    <revision>
      <id>147859</id>
      <parentid>147727</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:07:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147859</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19862" sha1="grgdjy9xd1vrbcdvuwumixco1czq1tv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку|Садржај]]
| I
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]
}}

{{Центар|'''I.'''}}
&lt;poem&gt;
Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали.
Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи.
Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо.
Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности.
Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш.
Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи.
Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва.
Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја.
Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења.
Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа.
Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју.
Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса.
Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке.
Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства.
Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе.
Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако.
Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио.
У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају.
Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају.
Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија.
Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова.
Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају.
Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности.
С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности.
Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“.
У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа.
Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити.
Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве.
Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској.
Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду.
На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана.
Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 5. јануар 1869. Бр. 3. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>grgdjy9xd1vrbcdvuwumixco1czq1tv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147860</id>
      <parentid>147859</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:13:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147860</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19862" sha1="89mue69nj0rybt17dzw2h9dsawfq53k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку|Садржај]]
| I
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]
}}

{{Центар|'''I.'''}}
&lt;poem&gt;
Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали.
Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи.
Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо.
Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности.
Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш.
Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи.
Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва.
Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја.
Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења.
Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа.
Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју.
Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса.
Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке.
Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства.
Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе.
Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако.
Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио.
У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају.
Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају.
Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија.
Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова.
Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају.
Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности.
С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности.
Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“.
У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа.
Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити.
Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве.
Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској.
Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду.
На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана.
Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 5. јануар 1869. Бр. 4. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>89mue69nj0rybt17dzw2h9dsawfq53k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147862</id>
      <parentid>147860</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:14:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/147860|147860]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]])</comment>
      <origin>147862</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19862" sha1="grgdjy9xd1vrbcdvuwumixco1czq1tv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку|Садржај]]
| I
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]
}}

{{Центар|'''I.'''}}
&lt;poem&gt;
Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали.
Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи.
Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо.
Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности.
Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш.
Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи.
Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва.
Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја.
Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења.
Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа.
Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју.
Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса.
Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке.
Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства.
Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе.
Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако.
Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио.
У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају.
Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају.
Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија.
Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова.
Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају.
Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности.
С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности.
Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“.
У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа.
Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити.
Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве.
Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској.
Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду.
На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана.
Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 5. јануар 1869. Бр. 3. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>grgdjy9xd1vrbcdvuwumixco1czq1tv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147864</id>
      <parentid>147862</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:31:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147864</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19905" sha1="77oqv2dfvh2avcrxr7i0xepphfw688g" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку|Садржај]]
| I
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II|-{II}-]]
}}

{{Центар|'''I.'''}}
&lt;poem&gt;
Време је, да коју проговоримо и о политичном програму, ког би се Срби заступници на уг. сабору придржавати имали.
Ми ћемо у следећим линијама да наше мненије о том изложимо, и разложимо, остављајући слободној дискусији како на полу публицистике, тако и у друштвеним круговима и зборовима, да га критикује, разветли, попуни, или изближе обележи.
Наш програм произтиче логично, доследно из онога: шта смо, шта и како хоћемо.
Ми смо Срби, и уједно Славени; као такви смо чланови разкомаданог народа србског, и великог племена славенског. Ми смо с оне стране Дунава грађани уставне државе, која је изкључиво отаџбина хрватског и србског народа, с ове пак стране грађани уставне државе, у којој је више народа, више народности.
Из ти наши својства, из тога нашег положаја произтиче цел наша, правац наш.
Ми имамо интереса, кои су нам са браћом нашом преко Саве, имамо интереса, кои су нам са Славенима у опште, и са Славенима с оне стране Литаве особито, имамо интереса, кои су нам не само са Славенима, него и са другим немађарским народима у Угарској, напоследку интереса, кои су нам и са свима суграђанима, па и Мађарима у Угарској општи.
Интереси, кои су тако многострани, а често и разни, и противуположени, могу се само тако у склад довести, ако су им извесна начела мерило, и регулатор, а тако звани пробирни камен ти начела је највише начело, под ког законом сав род људски, и морални свет стои: а то је цивилизација, или улуђење, свестрано и хармонично усавршење рода људског, као највиша цел човештва.
Ни смо ни једини, ни први, кои су слободу и народност као девизу садањег века на заставу своју написали. Слобода је и цел и средство; цел, јер је суштина човека слобода, т. ј. тако стање, у ком духовне и физичне силе своје најбоље развити може; средство, јер се и друге цели људске само слободним развитком ти сила најбоље постићи дају. Народност је такође и цел и средство; цел, јер она значи одржање и развитак оне особине, којом је Бог поједине народе обдарио, разликовао, и одликовао; средство, јер народи само путем народности, путем свога урођеног или прирођеног језика, своје књижевности могу у се примити плодове наука и искуства, на коима су сви векови и народи радили и раде; њом се само може постићи образованост целог народа, која је образованост хит, кои све народе као браћу спаја.
Слобода и народност нису у својој суштини противуположена начела, или противуположене стихије; где су у противности, ту су само неправда векова и људи, или поједини осиони народи преграде међу слободом и народности подигли; ове преграде, које се монополи, привилегије, и т. д. зову, срушити, задатак је нашег поколења.
Народност, и слобода, то је једно и исто; народност је оваплоћена слобода сваког народа.
Наша је девиза дакле била и јесте: слобода и народност, или утврђење и развитак и свестране слободе, и србске народности у свакој држави, где има Србала у политично важећем броју.
Излазећи с те тачке гледишта, да видимо сад, како стоимо у погледу разни гореозначени интереса.
Казали смо, да има интереса, кои су нам са свима суграђанима у Угарској општи, а то су интереси уставне слободе, и установа, које се односе на свестрани, нарочито материјални развитак земље. Па томе полу налазимо у Угарској две велике странке: тако звану Деаковску, или владину, и опозициону, одпорну странку, која три огранка има; али који се странци ако не у путу, оно у последњој мети слажу, и кои сад настоје, да општи програм склопе. Ми Срби имамо два главна разлога, зашто да такође на страни опозиције будемо: један је тој, што на опозицији морамо бити противу сваке владајуће странке, која нам захтеве народности наше у задовољавајућој мери не испуни, а друго, што су начела и спољашње и унутрашње политике постојеће опозиционе странке боља, либералнија, и така, да нас посредно пре до наше цели довести могу, него начела владајуће странке.
Опозициона странка хоће у одношају свом према „другим земљама Њ. Величанства“ да престане свака тешња свеза Угарске са тим земљама, осим јединства династије; она хоће да нестане тако „звани заједнички послова“ и њени органа, делегација и заједничког министарства.
Делегације ништа друго нису, него „завод за међусобно осигурање господства“ Немаца ооно, Мађара с ове стране Литаве, чему је нужна последица „политична централизација“ с једне и с друге стране. С те га стране и владајућа мађарска странка снађа, и то јој је најјачи разлог, коим тако звано „државоправно поравнање“ пред своим народом брани. Што је левица ипак противу тог поравнања, то није само зато, што је независност, самосталност Угарске формално ограничена, да не рекнемо уништена, него што је у установи „заједничког министарства“ створен орган, кои је над домаћом владом, кои војском и већим делом новца рукује, у кога је власти судбина и саме унутрашње уставне системе и слободе.
Кад би та трећа заједничка власт по свом строју и определењу могла, по свом духу хтела бити заштитница интереса мањине противу већине, и наиме интереса разни немачки, и немађарски народа у монархији, онда би било некога смисла, да је ми бранимо; али овако никако.
Баш кад би Угарска самостална била, били би Мађари и унутрашњим, а наиме спољашњим околностима већма принуђени, да обзир узму на задовољство разни народа у Угарској; и у колико мањ. народ не би, то би круна сама интереса имала, да разне народе у земљи заштити противу тираничне већине, као што је и први уг. краљ свој положај тако схвадио.
У овакој свези Аустрије и Угарске напротив даје се владајућима средство, да прво парализују слободоумне тежње Немаца са Мађарима, а ови са Немцима, а цену господства ови народа над другим народима да увек у својој руци имају.
Међународна политика опозиције у погледу на Аустрију поспешнија је такође и за нашу славенску браћу с оне стране Литаве; Чеси су то сами увидили, и признали, чим су приметили, да од федерализма на њихов начин нема ништа, и сад видимо, да Чеси не само подобан државоправни положај, као Угарска траже, него и увиђају, да би то лакше постигли, кад би Угарска само у личној владалачкој свези са преколитавским земљама била; отуда симпатије између органа ческе и мађарске опозиције, које не само негативног, него и позитивног темеља имају.
Политика опозиције поспешнија је такође и за браћу нашу преко Саве, и у опште за ослобођење хришћански народа, већ и зато, што концентрична сила од 34 милиона већу активну улогу играти може, него одељена у ком би раздељеном стању Угарска доста са собом и са својом обраном посла имала. Начела, која опозиција у унутрашњој политици изповеда, воде и у спољашњим одношајима политици „немешања“, која је политика за хришћанске народе на истоку најпробитачнија.
Што се унутрашње политике тиче, и ту су начела опозиције здравија, и нашим интересима поспешнија, јер је одржање муниципалне аутономије, са одговорном владом у склад доведене на заставу своју написала; а да то у интересу разни немађ. народа у Угарској лежи, очивидно је. Са муниципалном аутономијом упородо иде и већа слобода удруживања, зборова.
Ово су разлози кои нас и са негативне, и позитивне стране у ред опозиције стављају.
Што се разни огранака опозиције тиче, ми смо већ једанпут приметили, да су начела крајње левице најдемократичнија, и по томе наш народ не само са гледишта слободе, него и народности најскладнија. Даљи су огранци: „Ховова“ и „Казанкова“ партија, између кои је прва слободоумнија, и у питању народности бар је ћутала, као и крајња левица, те тим себи врата отворена оставила, да на другом сабору може по нас правичнија бити. „Казанкова“ или Тисина партија између опозиције има за нас најмање вредности.
С друге стране имамо са немађарским народима у Угарској, наиме са Романима, Словацима, Русима солидаран интерес у погледу народности.
Ту би нам начела у предлогу романско-србске мањине на прошлом сабору имала за основ служити; ми питање народности не можемо за решено сматрати, док год се на задовољство свију народа у Угарској не реши, донде је оно за нас отворено, и док нам пут закона отворен буде, ићи ћемо тим путем на промену закона о тако званој „равноправности народности“ исто тако, као што и опозиција иде на промену закона о „поравнању“ и „заједничким пословима“.
У питању о „народности“ треба да су „прави“ заступници немађ. народа тако солидарни, да и посебни „клуб“ сачињају, и да се у друге клубове не мешају, донде, док год који клуб не би на становиште наше у обзиру народности стао. Мађари су покушавали, да солидарност међу Србима и Романима на прошлом сабору поткопају, представљајући Србима, да ће србско питање као засебно поспешније бити решено, ако солидарност са Романима прекинемо. Било је и наши људи, који су солидарност за нама шкодљиву држали; но све да би Мађари и хтели делу народа од 3—400.000 душа учинити веће концесије на рачун општег питања о народности, то би те концесије прекарне, и привремене биле; да пропадну, или клону милиони на северу и истоку Угарске, не би се ни ми одржали, шта више и сама би прекосавска браћа наша осетила тежину „великог“, јамачно и Европом, или бар једном, другом ли великом силом закриљеног народа.
Што се пак самог србског питања тиче, ту би србски заступници имали задатак, да владу непрестано изазивљу, да или на основу закључења од год. 1861. предлог учини, или нов конгрес сазове, да према променутим околностима нов предлог сачини, и поднесе; шта пак народ србски сам има у том погледу код самог престола радити, о том ћемо у згодно време прозборити.
Биће прилика на сабору, да се говори и о одношајима: тројне краљевине: Ердеља, и Преколитаве.
Што се тројне краљевине тиче, ту Срби треба да заступају на угар. сабору начела, која воде правој федерацији ти земаља са Угарском, и да по томе иду на промену закона, који су тројну краљевину провинцијом Угарске начинили, а Ердељ сасвим подложили Угарској.
Исто тако имају наши заступници заступати интерес преколитавских Славена, што ће посредно и тражењем персоналне уније за земље уг. круне бити, а где и непосредна прилика даде, ваља се изјашњавати у смислу политике, коју Славени, а наиме Чеси са обзиром на самосталност земаља уг. круне за себе за најспасоноснију држали буду.
На последку за најсветију своју дужност имају наши заступници сматрати, датом приликом, какви ће у течају три године дана заиста доста бити, најтоплије заузети се за начела, која ослобођењу хришћански народа на истоку воде, међу којима је главно међународно начело; „начело немешања“; као и то начело, да је сваком грађанину, па и једнокрвној браћи с ове стране слободно, браћи својој у помоћ притећи, онако исто, као што су то у Грчкој чинили Јелини спрам Крићана.
Премеривши овако у кратко поље интереса и задатака наши обележићемо наш програм у главним цртама.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 5. јануар 1869. Бр. 3. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>77oqv2dfvh2avcrxr7i0xepphfw688g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мрак (Бајрон)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61856</id>
    <revision>
      <id>147856</id>
      <parentid>147812</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T12:15:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверено и уређено; још једном проверити</comment>
      <origin>147856</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7579" sha1="l9onmhn328hg49rummp6k8g2d0n22sj" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мрак
| одељак=
| аутор= Џорџ Гордон Бајрон
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''МРАК'''&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;&lt;small&gt;— БАЈРОН —&lt;br /&gt;препевао&lt;br /&gt;'''Д. Ј. Димитријевић.'''&lt;/small&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Ја усних сан — страшан и грозан:
Сунце на мутном небу потамне,
Без јасна зрака звезде слетоше,
Кроз вечну тмину јурећ’ без сврхе,
Задрхта земља у тој страхоти,
Прскоше на њој санте ледене;
И час кô муња за часом лети,
Ал’ мрак све већи… нема освитка,
Нити зорица с плавог истока
Да своје рујно лице промоли!..
А људи дршћу у том ужасу,
Ум им се мути, а крвца леди,
И страст пређашња што срца пали
На мах утрну....
А усне шапћу тиху молитву,
Да им с истока зора заруди,
Да зрак сунчани таму одагна;
Ал’ мрак све већи!…
Дворови царски, сјајне палате,
Колибе мале сламом и крите
Ватра је бесним пламом појела,
И свуд згариште пусто остало…
Горе градови, — куле високе
С великим треском ломе се, руше,
А људи стрепе, од страха дршћу
Па се у једно јато збирају.
Где кућа гори тамо полете
Да један другом лице сагледа,
Да им бар пламен с њиних кровова
Таму разагна!..
О, срећни беху они народи
Којима вулкан пламом блисташе.
И у том мраку сав свет страхује,
Па једном надом живот подиже…
И шуму већ је пламен зграбио,
Па је зубима врелим загриза,
И за час тили у прах, пепео
Са страшним треском џини падају.
А лице људско при задњем пламу
Ватрице што се тихо гасила
Беше страхотно!..
Неко на црној земљи лежаше
Покривши очи горко плакаше;
Неко на руку лако наслоњен
Сећаше мирно смешећ’ се злобно;
А неки јуре, гмижу, преврћу
По праху хладном згаришта пустог.
И људи у том страху безумном
Гледаху тужно на небо глухо
Што се кʼо покров шири мртвачки
Над земљом мртвом.
Зубима шкрипе, клеца колено,
Проклињућ’ себе на пепео хладни
Падају сви… Птице са криком
Над пустом земљом ниско прелећу
Машући црним крилма спаљеним,
А звери дивље у тој страхоти
У стадо су се збиле плашљиво;
И змије сикћу посред гомиле,
И мирно пузе, нико не преза, —
Отров страхотни већ је усахн’о…
А људи свуд их гладни тукоше
Да се прихране.. Пламен поново
Букну, распали борбу ужасну:
Крвљу је купљен сваки залогај,
Па ко шта зграби оде на страну
Да га пождере… Неста љубави…
И земља црна беше препуна
Страшном, ужасном мишљу једином:
Смрт, смрт!…
А гладни људи кʼо звери бесне,
Очи им дивље крвца покрила,
Па шкрипе зубма — глад их умори,
Један за другим брзо издишу;
Ал’ црна земља ништа не прима
У недра своја: ни труп меснати;
Ни кости голе —
Глод’о је скелет један другога!…
И пси од глади беснећ’ ужасно,
Са свога газде месо дрпаху,
Па да глад тиме дивљу засите.
А један само пас оста веран
Свом мртвом газди… с трупа његовог
Звери и људе гладне гоњаше,
А с тужним писком, с дивљим урликом
Његову хладну руку лизаше,
Па око њега само облеће,
Пишти и цвили… и њега најзад
Смрца умори.
Тако лагано сав свет изумре.
Двојица само живи осташе,
Престоног града беху грађани, —
Кад свет блисташе у сјају своме,
Мржња је трње међ њих бацила
Један би другом крвцу испио, —
И само у њих душа остаде
Од целог света…
И они после многа лутања
У исти мах гладни дођоше
На пеп’о хладни — пусто згариште
Олтара светог; где беше много
Прибрано светих ствари црквених…
У страшном мраку руком коштаном
Стадоше копат’ пеп’о студени,
Е да би искру нашли ватрице.
Копају тако сухим прстима,
И под пепелом блесну искрица,
И жудно оба слабо духнуше,
А жар засија, — кʼо да с’ насмеши, —
Па им обасја лице паклено;
Кад они један другог смотрише,
Крикнуше зверски и истог маха
Од гнева, срџбе мртви падоше!…
. . . . . . . . . . . . . .
И оста земља без живе душе,
И силним светом пустош овлада, —
Све мртво беше… трава дрвеће
Све без живота, све без покрета, —
То беше хаос смрти вечите!…
Све мирно: реке мора, језера,
Пучином један талас да крене,
Лађе без људи трунуше лако,
Крма падаше с треском у море,
Не дижућ’ нигде неме таласе.
Море већ давно не виде плиму,
Девица с неба — месец сјајани —
Давно издахну… Ветри дунуше
Немим ваздухом. Облаци црни
Несташе с неба…
А мрак вечити свуда рашири
Крила ужасна …
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 12. септембар 1899. Бр. 81. Год. -{III}-, стр. 641-642.

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]][[Категорија:Лорд Бајрон]]</text>
      <sha1>l9onmhn328hg49rummp6k8g2d0n22sj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Џорџ Гордон Бајрон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61862</id>
    <redirect title="Аутор:Џорџ Гордон Бајрон" />
    <revision>
      <id>147857</id>
      <timestamp>2026-10-21T12:17:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон]]</comment>
      <origin>147857</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="69" sha1="ngwyska9lrsge4pseadnuj0136gfggv" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон]]</text>
      <sha1>ngwyska9lrsge4pseadnuj0136gfggv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/1.1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61863</id>
    <revision>
      <id>147858</id>
      <timestamp>2026-10-21T12:46:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147858</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51410" sha1="9h43xhtqfjxiqegsgwc155e9p37psgt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/1|Словени]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.1|Постојбина]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/1.2|Антрополошке особине и карактеристике)]]
}}


Писаних помена о Старим Словенима, као што смо видели, нема ни y једног писца до VI столећа. Крајеви источне Европе, далеко од државних амбиција римских и од грчких колонија на Црном мору, били су за старе писце нека полумитска насеља и све вести о њима биле су или врло опште, кад су дошле по непосреднијем сазнању, или врло легендарне, кад су ce препричавале. Од неких општих имена, која ce тамо помињу, као Скити, Сармати и др., може ce поуздано знати, да ce баш сигурно односе на Словене. С нешто више сигурности и чврстине, могло би ce то примити и за Венете (Veneti, Venedi, Οὐενέβαι, Vinithōs, Vënëthäs, Winden, Wenden), чије име још живи код извесних народа као ознака неких словенских племена. Али ту је опрезност више него потребна, јер је то име раширено по свој Европи (у Италији, Галији и Шпанији) и јер је постојало венетско племе или народ, који је допирао северно до Салцаха и Ина, а обитавао y данашњој млетачкој области, одакле и потиче име Венеције.

Под именом Венети изрично подразумева Словене тек латински писац Јорданис y VI столећу, који казује, да „многобројни народ Венета станује од извора реке Вистуле преко огромних подручја“. „Макар што им ce имена сад мењају према различитим породицама и местима“, напомиње он, „Они ce углавном ипак називају Склавени и Анти“. Њихова пребивалишта означена су y тог писца овако: „Склавени пребивају од града Новијетунемског и језера које ce зове  Мурзијанско све до Данастри и на север све до Вискле. Они имају за насеља мочвари и шуме. A Анти, који су од њих најхрабрији, тамо где ce савија Понтијско море, протежу ce од Данастра све до Данапра“.{{Напомена|''Th. Mommsen'': Jordanis Romana et Getica. — Monummenta Germaniae historica, V, 1, Berlini, 1882, Getica, V, 34—35.}} Ha том терену, под истим именом, постоје и ранији помени може бити баш наших племена и етничких скупина, али ce ни код једног писца не да овако сигурно утврдити на кога непосредно мисли. Већ Плиније наводи међу племенима што допиру до Висле уз Сармате и Сцире и Венеде,{{Напомена|У јужнословенској науци дуго ce одржавао старији ''Шафариков'' навод, да ce код Плинија и Птоломеја помињу Срби. Међутим, Плиније каже, да су становници око Меотског језера народи: Хали, Серни, Сереи (Serrei), Сцизи и Гниси. — Slovanske starožitnosti I, V Praze, 1862, 115 sq.; cfr. ''L. Janus'': c. Plinii secundi naturalis hisoriae libri. Lipsae, 1870. I—VI, 220; ''W. Sieglin'': Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie; ''D. Detlefsen'': Die geographischen Bücher. Berlin, 1904, 131. Томе одговарају Птолемејеви Οὔαλοι, Εέρβοι, Ἄριχροι, Ζιγχοι, Χήσσοι. — ''C. Müller'': Claudii Ptolomaei Geographia I, Parisis, 919. Према томе, то одговара имену Серни и Сереи y Плинија (варијанте места: Εέρβοι долази и Είρβοι и Εέριοι). Стога, идентифицирање није сигурно. Затим, Птолемејеви преписи рукописа потичу из доцнијег доба (византијског), y време грчког општења са Србима, и отуд је врло лако могућа замена (cfr. име Εερβίνον — Servitium).}} a Тацит, нешто опредењеније, одбија да доведе y зајадницу Венете са Германима и Сарматима, иако су, сматра, ближи првима.{{Напомена|Germaniae, cap. 46.}} Птоломеј их означава као становнике Сарматије и према њима даје географско име Οὐενεδικὸς κόλπος за подручје где станују. Ha Пајтингеровој карти обележени су Венеди међу Дунавом и Дњестром, a y северној Дакији су Venedi Sarmatae. Њихова станишта беху тако уопштено означавана од Висле до Дњестра и на том месту они остају углавном кроз читаво доба историје, ширећи ce одатле на југ, исток и нарочито на запад. Код већине писаца, исто тако, они су приказани као „врло велик народ“ или као „безбројна племена“. У тим областима још много пре, код Херодота, помињу ce извесна племена, чији називи изгледају словенски и које извесни писци сматрају као уже ознаке појединих етничких скупина Тако, на пр. Nevpoi — *Noypы, βουδτνοι — Будини.{{Напомена|По ''Шафарику'', нав. дело, 213 sq. извео је то y Јужних Словена ''Т. Maretić'': Slaveni u davnini. Zagreb, 1889. To су примили и ''K. Јиречек'': Историја Срба I, 47; ''F. Šišić'': Poviest Hrvata str. 186; ''L. Niederle'': Manuel de l’antiqueite slave. Paris, 1923, 22—23.}} У руском нурь означава земљу; од истог корена је нырять (тонути), nurzyć y пољском, y нас по-нирати; нырище — јама. У Босни има месно име Нурићи, као и y Пољској Nura, Nur, Нигзес. У имену Будини корен је један од најобичнијих y личним и географским именима целог словенског света: Буда, Будајева, Будишче, Будим, Будишин, Будашево, Будимља итд.; y пољ. budowal значи градити, као и y ческом budavati. Међутим, још није сигурно да су то баш била словенска племена; могуће је да су ce ови називи задржали само код Словена од првобитних  Скита.{{Напомена|Cfr. ''G. A. Gerhard'': да cy скитски Будини „могли фигурирати као кинички пример са својим — животом на колима — слично као Анахарзис Плутархове гозбе седам мудраца.“ — Phoinix von kolophon. Leipzig und Berlin, 1909, all.}} Јер назив Нура може бити y вези и са основом ныривъ — malus, ныра, проныра — петљанац, ὄ πονηρος.{{Напомена|''A. Brückner'', Slavia III (1924), 193—194. ''K. Oštir'' одбија да cy Неури Словени. — Etnolog II (1928), 47.}} Херодот код њих нарочито истиче култ вукодлака, и то оних правих, с вером да ce људи извесно време претварају y вукове. Ст. Романски{{Напомена|Българска ист. библиотека, II (1929), 68—69.}} упозорава на врло важну чињеницу, да y прастаром словенском језику нема никаквих утицаја грчког језика, из чега он, с правом, закључује да није било непосредног додира између Грка и Словена. Како су Грци имали своје јаке колоније на Црном мору и y „Скитији“ то је очевидно, да Словени, y то старо доба, нису још допирали до црноморских обала.

Стару постојбину Словена К. Јиречек обележава на подручје y сливу горње Висле, горњега Дњестра и Буга и y западном делу дњепарског краја, углавном y подручју западно од Припјата. Карактер једне земље најбоље обележавају њени народни топографски називи. Арапи и Персијанци имају безброј имена за све врсте степа и равница; Шпањолци за планине, a код Словена истиче ce богатство назива за текуће и стајаће воде, за изворе и студенце, језера и брље, баре и мочвари; за шуме, жбуње и гајеве. Ретки су заједнички словенски називи за облике планина, те је локална терминологија y Карпатима, источним Алпима, y карсту на Адрији и на Балканском полустрву врло различита.{{Напомена|''К. Јиречек'': Историја Срба I, 45.}} Кад су Словени сишли y данашњу Румунију они, како је то лепо приметио истакнути румунски историчар Н. Јорга, нису мењали имена великих река као Прута и Серета, али су зато дали своја имена читавом низу мањих река, као Димбовица, Путна, Бистрица.{{Напомена|''N. Jorga'': La place des Roumains, 83.}} Значи, дакле, да су Словени живели y неком крају пуном шума и вода. To потврђују и извесни арапски и персијски писци X и XI столећа. „Између Печенега и Словена“, писао је Ал Бекри, „има растојања од десет дана, па нема тамо правог пута, него ce путује кроз изворе и кроз многе шуме. Словенска земља је једна велика равница са многим шумама, и Словени станују већином усред шуме“.{{Напомена|''K. Кадлец — Ф. Тарановски'': Првобитно словенско право пре X века, Београд, 1924, 11.}} К. Кадлец је врло добро упозорио на многубројне називе насеља, која говоре да су Словени становали y мочварним областима. Такви су: Блато, Слатина, Луже, Рохозец (Рогожно — Рогозно), Рокитна (Ракитна), Каљуга, (означава мочвар), Мозир и др. Неки ce од наведених назива сретају врло често.{{Напомена|''К. Кадлец — Ф. Тарановски'': нав. дело, 13.}} Пољски научник Ростафински повлачи границе старе словенске постојбине нешто уже. Словени нису имали свог назива за букву, него су га добили од Германа  (*boka — букъ). Према томе, y њиховој првобитној постојбини није било тог дрвета. A такво подручје постоји на средњем Дњепру, углавном на данашњем широком Полесју, и он стога узима тај крај до Висле као првобитну отаџбину словенског племена.{{Напомена|О pierwornych siedzibach i gospodarstwie Slowian w przedhistoryeznych czasach. — Sprawozolania XIII, 3 (1908), 11—25.}}

Наведеним подацима треба додати и следеће: да су Словени вешти бродари на својим за реке прављеним малим лађама и да их Обри нарочито употребљавају за грађење лађа и прелаз преко река. У Псевдомаврикијевом спису налази ce, даље, ова врло важна карактеристика: „Насеља Склава и Анта леже уз реке једна за другим и једна с другим y вези тако, да нема између њих празнине достојне помена, a око њих су најчешће непосредно шума или баре или ритови“.{{Напомена|''Ст. Станојевић — B. Ћоровић'': Одабрани извори за српску историју, 29.}} Напокон, посебно ce истиче словенска вештина задржавања и маневрисања y води. Српски научник М. Будимир тумачи и словенско име с тим y вези. Од корена *kleu — тећи, пловити, дошло је словенско *слов, *слав. У целом словенском свету имамо имена планина и вода. Kao: Словац, Словин, Славница, Слововица, Слављан , Слава и сл. Реку Дњепар звали су Словени Славут. У народу ce и сад каже „Ославило је пролеће“, кад потеку одмрзле воде. Словѣнин, би, према том, означавао „Човека и племе, које станује y крајевима око река, језера и вода“.{{Напомена|''М. Budimir'': pevr. *kleu-, plaviti, prati čistiti. — Зборник A. Велића I (1921), 97—112. C њим ce слаже ''J. Розвадовски'', нав. дело, 129—131. To тумачење не прихвата ''A. Brückner'', Slavia III, 199—203.}}

Руски научник A. Шахматов је, међутим, мишљења, да су Словени негда живели више на северу, y балтичком приморју, y доњем току Њемена и северне Двине. Њихови источни суседи били су Балтијци, Литавци, Латажи и Пруси; западни Финци, који су заузимали Полесје y базену западног Буга, били су им јужни, a Германи југозападни суседи. После су ce Словени иза Германа померили y Повисље. Ирански елементи дошли су Словенима не непосредно, него преко Финаца. Ако су Словени, истиче Шахматов, од давнина живели y Волонији, зашто главним рекама, Дњепру, Дњестру, Бугу, Ибру, Кодри, Стиру нису дали своја имена? Само име Волиније није словенско него германско (Valhuni, Velhuni). Од Гота, који су себе звали Thinda, Словени имају реч тјудъ, штюдъ и назив Чудь за Финце. Ту смешта Словене и друге народе и Тацит, a донекле и Птоломеј. Тек доцние од III столећа, по одласку Гота, померили су ce Словени y Повисље и ту је тек настала диференцијација међу њима.{{Напомена|Введениіе въ курсъ исторіи рус. языка. Петроградъ, 1916, 32—42. Л. Нидерле мисли да северна граница није ишла даље од Смоленска; на истоку узима као границу средњи Дњепар, али ce коначно не опредељује по питању западне границе: да ли је првобитно ишла до Висле или до Лабе. Ha југу Словени нису прелазили Карпате, a обухватали су северну Украјину до кијевског краја са Десном. Он одбија Шахматовљеву теорију. — Manuel de l’antiqueité slave, 20—26.}}

За стару постојбину Срба казује Константин Порфирогенит y свом важном спису De administando imperio, да Срби „потичу од некрштених Срба, прозваних и Белих, што обитавају с оне стране Турске на подручју, које они зову Бојки — Војки (Bóïki), где граничи Франгија као и велика некрштена Хрватска, прозвана и Бела“. За Хрвате наводи да су становали „с оне стране Багиварије, где су сад „Белохрвати“. Ови Бели Хрвати станују „уз Франачку“, a „подложни су Отоку великом краљу франачком и саском и некрштени су; a с Турцима ce орођавају и пријатељују“. Ha Балканско полуострво досељени Хрвати потичу од тих Белих Хрвата, који станују с оне стране Турске, a близу Франачке, a суседи су Славима, непокрштеним Србима“. Ta Бела Хрватска слабија је и по својој коњаничкој и по својој пешачкој снази од балканске покрштене Хрватске, „Јер бивају чешће нападани од Франака, Турака и Печенега“. Немају као земља без мора, ни значајније флоте. Од ње до мора, које ce зове Црно, има читавих тридесет дана хода.{{Напомена|Ed. Bonn., 143—144, 147—148, 151—152; ''J. D. Bury'': Slavonic Settlements. London 1920, 20—21, 24, 27—28.}}

Ha основу пажљиве, студије извора мисли хрватски научник Л. Хауптман, да је Бела Хрватска заузимала подручје горњег Повисља, односно Мале Пољске. Око 955. год. та ce област налазила под влашћу Чеха, који су признавали Отона Великог као врховног господара. Границе Велике Хрватске ишле су преко Шлеске, све до лужичких међа. Руски кнез Владимир покушавао је да ту област придобије за своју државу, али није успео. Крајем X столећа, 999. године, Болеслав Храбри подвластио је својој пољској држави.{{Напомена|''L. Hauptmann'': Dolazak Hrvata. Zbornik kralja Tomislava. JAZU, Zagreb, 1925 93—111.}} Истакнути хрватски лингвиста П. Скок, међутим, верује, да су Срби и Хрвати били становници Чешке, где још y топономастици има њихових трагова,{{Напомена|Cfr. ''F. Rački'', Rad JAZU, LII (1880), 141 sq.}} и то Хрвати ближе Баварској, a Срби ближе Мађарској. Њихов назив Бели, који им даје Порфирогенит, дошао је по реци Лаби, која ce раније звала Албис, a око које су они становали. Скок сматра, да је Бели узето по лат. albus и да је бѣлъ, по грчком читању вѣлъ, дало повода, да Порфирогенит ту Хрватску назове не само Белом него и Великом. Такав процес Скок претпоставља чак и y Летопису попа Дукљанина.{{Напомена|Starohrvatska prosvjeta I (1927), 69—72.}} „Није никаква смјелост ако узмемо да је извор Дукљанинов створио по граду или племену Лаб Бијелу Хрватску (Croatia alba)“. Он нешто слично претпоставља и код назива „Црвене Хрватске“. Ово многоструко замељивање и учестано и доста сложено претпостављање даје на први поглед повода сумњи; a кад знамо да називи Бели и Црвени нису осамљени само за Србе и Хрвате, него да их налазимо и код Руса, онда ово тумачење Скоково не може да задовољи. Простирање и хрватских и српских племена и етничких скупина до запада, y Чешку, које је дошло померањем било једног дела племена и етничких скупина, или племенских огранака, не би претстављало нимало необичну ствар. Турска држава, која ce овде помиње, то је Мађарска.

Срби су становали, по Порфирогениту, близу Хрвата, a y суседству Франачке. По свој прилици српска насеља хватала су од Лужице, где је српско име до данас очувано, од Лабе до Одре и Висле и хрватске границе. Осим тих Срба на франачкој граници помиње један источни писац српско племе (Surbin) као становнике „који ce простиру према истоку, a далеко су од запада“.{{Напомена|''L. Niederle'': нав. дело, 274—275.}} Један анонимни географ баварски из IX столећа написао је познато и много навођено место, да су „Zerinani (Цервиани, Церивани) толика држава, да су из ње настала сва словенска племена и да, као што тврде, отуд воде порекло“. Постоји y Галицији доиста и име Бојки као име једне мале области и племена, али није нимало сигурно, да су ce Срби налазили y том доста ограниченом крају.{{Напомена|Cfr. ''Ј. Werchratskij'': Woher Stammt der Name „Boйkй? — Archiv f. sl. Philologie XVI (1894), 591—594.}} Сем тога, та област не одговара оним географским границама, које наводи Профирогенитов спис. Стога ће бити вероватније, да Бојка означава Чешку, или један њен део, земљу старих Боја, по којима joj је дошло и име Boio hoemum (terra Boiorum).{{Напомена|M. Барада мисли да би ''Boiki'' могла бити коруптела за Vilki, Вилце, којим ce именом зову Љутићи. — Seoba Hrvata i Srba, 7. J. Маркарт налази, да ce Zerinani не може односите на Србе, него да ce мислило на червенишке градове, прозване по граду Червен. Име села Червоногрод још ce налази y чартковској области y Галицији, a y историји ce помиње град Чрвен и област червенска. To је област Црвене Русије. — Osteuropäische und ostasiatische Straifzüge. Leipzig, 1903, 148.}}

Само лингивстика ту долази y извесну противност са историјском етнологијом. Наиме, језик Лужичких Срба има језичке црте знатно друкчије од српскохрватских, односно хрватскосрпских. Временска разлика од 1500 до 1600 година није довољна да објасни толику промену, нарочито кад ce узме y обзир да Срби и Хрвати на југ нису дошли као појединци или мање групе, него ипак y збијенијим и већим етничким масама: племенима и етничким скупинама. По овој географској смештености и Срби и Хрвати налазили би ce између Пољака и Чеха, a добро је познато, да су Срби и Хрвати по неким језичким цртама и нарочито по степену акцентуације ближи Украјинцима него Чесима и Пољацима. Или је, доиста, средња и источна Галиција имала становништво ближе по језику Србима и Хрватима, него Пољацима. Питање је, даље, да ли су на тако широком простору живели само Срби и Хрвати, или су под њиховим именом, племенским и етничким, била обухваћена и друга словенска племена и етничке скупине, која су ce, вероватно ту налазила? Дуљебе, познато слвенско племе, налазимо на Сану и Стрију и далеко y Чешкој. Слично можда стоји ствар и са Србима и Хрватима.{{Напомена|''J. Werchratskij'': na nav. mestu.}} Они су ce, врло вероватно, столећима померали од истока ка западу и југу, као скупине, ратничке и исељеничке, па су, натурајући своју власт или мешајући ce са покореним племенима и етничким скупинама, ширили своје подручје и своје име. Ha тај начин биле би нам лакше разумљиве крупније дејалектаске разлике, иако тај проблем y словенској филологији није још довољно расветљен.

Још је К. Порфирогенит забележио хумску традицију, по којој је род њихових владара Вушевућа, несумњиво Вишевића, дошао „од некрштених становника око реке Висле“.{{Напомена|''М. Barada'': нав. дело, 100—101.}} Тешко је не веровати, да ова вест није, y тако рано доба, доиста израз стварног предања. Чак су ce и до данас одржала код македонске етничке скупине Мијака y области Река, избледела предања о њиховој прапостојбини, о Галичу, Галицији, Пољској. Везу, уосталом, са Галичем, показује непосредно име македонског Галичника. Да је било баш са тих страна сеоба y балканске крајеве показује овај податак. За Абодрите забележио је Ајнхард y својим Аналима, да једно њихово племе Преденеценти станује у Дакији уз Дунав и да су суседи Бугарима. Абодрити су свакако са Обре, из те старе српскохрватске области.{{Напомена|MGH, ed. ''G. H. Pertz'', Hannoverae, 1826, 213; cfr. ''F. Rački'': Documenta, 327; ''L. Niederle'', нав. дело, 418—420. Да cy Praedenecenti — Враничевци не да ce ничим утврдити и није друго него претпостављати. С именом Водрића био је y вези и назив бачко-бодрошке жупаније.}} У Цивидалском јеванђељу постоји и запис једног Љутића (Lintisti), који је дошао, вероватно, између северних Љутића.{{Напомена|''V. Jagić'': Einige Streitfragen. — Archiv f. sl. Phil. XX (1898), 35.}}

Хрватски историчар Л. Хауптман није постављао себи питање откуд долази та толика и несумњиво утврђена раширеност српског и хрватског имена{{Напомена|O раширености хрватског имена cfr. ''V. Klajić'': Hrvati i Hrvatska. Zagreb, 1930, 57—73. Помињемо и домишљања ''J. Pyca'', Etnolog V—VI (1933), 31—43.}} y средњем веку и с тим y вези и њихових насеља y Повисљу и Полабљу. У питању српске традиције код Порфирогенита за ту прву старину он ce није знао право да определи и дошао је до релативно најлакшег закључка, да Порфирогенит о њој није знао ништа поуздано,{{Напомена|''Lj. Hauptmann'': Konstantin Porfirogenit o porijeklu stanovištva dubrovačkog zaleđa. — Zbornik iz dubrovačke prošlosti M. Rešetaru. Dubrovnik, 1931, 17—24.}} иако је дао читав низ конкретних података. Историчар М. Барада има право, кад тај Хауптманов закључак одбацује, кад ce узме да су ce Хрвати, углавном, налазили y Повисљу, a Срби y Полабљу. Барада мисли, да су ce Белохрвати граничили са Србима негде око Бобре и њене притоке Хвизде.{{Напомена|''M. Barada'': Seoba Hrvata i Srba, 3—7.}} Међутим, мислимо, да између Хрвата и Срба строго повучене границе y то доба није било, него да су ce они на добром делу граничног подручја мешали, као што је то био и касније случај на Балканском полуострву. За то y првом реду говори утврђена заједница њихова језика, која је постојала пре њихова доласка на југ.

У општем покрету сеобе и од истока према западу и од севера према југу, било је врло много мешања разних словенских племенских маса и етничких скупина. Надирање Хуна, Бугара, Обара, повлачење Гота и других германских племена, y једном великом миграционом метежу, кретало је собом и словенска племена и етничке  скупине, и то не по неком реду, него просто онако како је које захватило, гурајући их, измешане, y разним правцима. У даљим излагањима, указаћемо на то, каквих све делова словенских племена и етничких скупина није било на Балканском полуострву, куда су их одвели ти општи покрети миграционих кретања. Тако ћемо видети где ce све јављају имена великих словенских племена и значајниих етничких скупина, a моћићемо делимично и пратити како ce губе и како ce њихови припадници претапају y друге сродне етничке групе и народе.

Словенска цасеља на западу допирала су врло далеко. Она су силазила чак до фурланске равнице и до извора, река Зиље, Драве, Муре и Аниже. У првој половини VII столећа Словени ce боре са Баварцима код старог Агунта, тј. при данашњем селу Стрибаху код Линца y Тиролској. Ta насеља су ce држала река и старих путева, a избегавала су високе планине и нису ce за прво време спуштала до самих морских обала. Пут y равнице Италије затварали су Лангобарди (Ломбарди), који су израдили читав систем једне дефанзивне војничке границе. Западну границу словенских насеља повлачи словеначки историчар М. Кос од Кристенбаха, који је 769. год. означен као словенска међа, на гребен деферешких планина, па преко Високих тура, где превој Виндишарте одржава траг старе племенске ознаке, преко Анкогела на Ниске туре до Радштетер тауерна. Отуд иде међа y долину Аниже и на дахштајнско погорје, па је допирала до Алтауса и Грундлсе до горњоаустријског предгорја. И словенска насеља око Дунава била су доста густа. Крај међу рекама Анижом и Трауном звао ce једно враме „pars Sclavanorum“. Словена је било много и y такозваном Милфиртелу, северно од Дунава. У поречју десних притока Молдаве имена насеља говоре за јужнословенско, a не чешко порекло. Северно од Дунава, од Нарна до Кремса, било је исто тако словенских насеља, која су ce додиривала са насељима Чеха и Мораваца.{{Напомена|''М. Kos'': Zgodovina Slovencev. Ljubljana, 1933, 32—51.}} Од племенских назива овде налазимо трагова y Стодерпалу, на штајерској граници, имену северних браниборских словенских Стодорана, a y имену forestum Susel налази ce траг руско — полапских Сузелаца.{{Напомена|''L. Niederle'': нав. дело, стр. 370. A. Брикнер идеитификује речи *стодор и стобор, која је на југу веома раширена. — Slavia III (1924), 215.}}

Ha овом подручју за Словене Немци су употребљавали y много прилика поред њихова словенског назива још и назив Wenden и Winden. Он је очевидно дошао од старог Венети.

Словеначки научник К. Оштир мисли, да је прединдогерманско илирски народ Венета, који је становао од Карпата до Балтичког мора, био „индогерманизиран“ од Германа и Балтословена и да је словенски племенски назив Анта дериват од тог имена, али y вези са алародским *ant(h) — човек.{{Напомена|''К. Oštir'', Etnolog II (1928), 46—73. O Антима је више пута писао ''H. Жупанић''. По његовом мишљењу и они су пореклом с Кавказа и Алародијци. Данашњи Анди на Кавказу њихови су остаци. — Etnolog VII (1934), 68—97.}} Поменути руски лингиста A. Шахматов  сматра, да су именом Венеда Германи од давнина звали Словене, па су тај назив примили од њих и Финци за Русију (venājä, venä). Међу њима Шахматов Анте сматра као део Словена, и то источних, пошто Прокопије изрично каже да су Словени и Анти истог порекла, a Анти су y свим изворима наведени као онај део који оперише на истоку. У тим источним Словенима он види Русе и са њима почиње историју руског народа.{{Напомена|Введеніе въ курсъ исторіи рус. языка. Петроградъ, 1916, 39, 45—46.}} A. Погодин наглашава, да ce називи као Venedotia, Venta, Vindona и сл. налазе најчешће на подручју Британије и да долазе од келтског придева vindos, који значи бели. За Словене употребљен је тај назив стога што су били бели (отуд Бела Русија, Бела Хрватска), за разлику од црвених Германа и Келта.{{Напомена|Изъ исторіи славянскихъ передвиженій. Спб. 1901, 18.}} И за само име Анта налазимо паралелу y старом имину Андес, за које ce филолози још споре да ли је келтско или илирско.{{Напомена|''Н. Krähe'': Die alten balkanillyrischen geographischen Namen. Heidelberg, 1925, 8.}} Име Венда и Винда све ce више ограничавало током времена на југу на саме Словенце, a y том означавању одржало ce скоро до наших дана.

За поменути многобројни народ савременици дају само ова имена: Словени и Анти. Према речима Прокопијевим „Оба имају исти језик“, a затим наглашава „а ни по спољашности не разликују ce једни од других“ „Па и име Словенима и Антима било је некада заједничко“. Мада им ce имена сад мењају према различитим породицама и местима, они ce углавном ипак називају Словени и Анти“ казује Јорданис. „Племена Склава и Анта истог су начина живота и обичаја“, забележено је y једном војничком спису који ce приписивао цару Маврикију. И други писци VI и VII столећа не помињу друго име сем словенског. Они га не пишу сви једнако. Једни га пишу с осећањем или уверењем као да је основа имена y латинској речи sclavus, отуд Sclavi, Σκλάβοι; међутим, они који су га писали с том речи y основи, као Sclaveni, Σκλαβηνοι, Ἐσκλαβῖνοι према наставцима које су дали y њој — eni, inoi, види ce да су је бележили по словенском изговору. Словени су себе звали Словѣнинъ, Словѣне, а свој језик словенским. Тако су ce уопште звали и наши најстарији преци на Балканском полуострву. У првим нашим оригиналним саставима, y биографијама Ћирила и Методија, писаним y IX столећу, каже ce да је Ћирило био „први наставник словенском народу“, да је спремао „словенске ученике“, да ce његова служба вршила „словенским језиком“. У Методијеву житију наводи ce, да је он y Византији био добио на управу једно „словенско кнежевство“. По том општем имену знају балканске Словене и сви суседи. Извесни западни писци и власти звали су Sclavonia или Σκλαβινια поједине веће групе и области словенских насеља; тако ce Славонијом звала сва землуа од Истре до Бојане и од приморја до Дунава; чак y Дубровнику и Котору XIII и XIV столећа Славонија је почешће идентификована са Србијом, а још и иза XIII столећа Славонија је била назив  за подручје Хрватске и данашње Славоније од Петрове горе до близу Ср. Митровице. Данашња Славонија је остатак тог назива. Код Словенаца тај ce шири словенски назив одржао уопште као њихова племенска и етничка ознака. Архаизовани облици словенског племенског назива налазе ce код старих балканских народа, код Арбанаса: Shk’a, Shk’la = Словен; словенска земља y дијалекту Гега зове ce Shkenija, Shkinikea (од Sclavonica) и код Румуна: Schein, Scheie. Словенима (Sakalib) зову нас и стари арапски писци. Чак y старофранцуском епу помињемо ce као Esclev од Eschavers.{{Напомена|''П. Скок'', Зборник Богдана Поповића. Београд, 1929, 287—293.}} Колико ce тај назив одржао и код нас самих добар је доказ оно место y Копоринском летопису из XIV столећа, где ce за краља Милутина каже, да ce његов добар глас пронео „и по свој грчкој и словенској земљи“.

Словенску распрострањеност тумачи довољно њихов начин живота. Без чврсте унутрашње организације они су живели y етничким скупинама и племенима, не признавајући воћство или власт једне врховне управе. „Овим племенима, Склавенима и Антима“, вели Прокопије, „не влада један човек, него од старине живе y демократији“. Ta општа управа имала је с једне стране за последицу немоћ Словена, који су иначе били бројно јаки, да ce организовани одупру нападима својих непријатеља, па су растројени постајали њихов лак плен. Кад је, чак иза врло рђава искуства, требало организовати устанак и борбу против Обара, онда им ce за вођу натура франачки трговац Само и после његове смрти добар део покрета пропада услед словенске невештине да наставе почето дело. Мало наивно, али y основи тачно казује Кијевска хроника, како су Словени, после међусобних борби, сами пристали да од Варјага приме господара. „Землı-а наша велика и обильна, a нарюда въ ней нѣсть, да поидѣте кнı-ажить и владѣть нами“. Тим ce, уосталом, да донекле тумачити и појава, да су Хуни, Обри и Бугари, бројем несумњиво слабији од њих, могли да им ce натуре као господари не само y првим годинама препада, него за читаве деценије и столећа. С друге стране, такав начин живота и управа, са личним изражајем појединаца и самоодлучивањем братства y свакој акцији, изазивао је љубав за личном и народном слободом. Ту црту Словена запажају многи стари писци, несумњиво по њиховим примерима личног прегалаштва, a што она није дала увек жељене резултате био је понајглавнији разлог y том, y чему им је био и узрок те љубави. За илустрацију тога наводимо поносни словенски одговор хагановим посланицима: „Какав је то човек што ce греје сунчаним зрацима, који ће учинити да ce покоримо?“ Псеудо Маврикијев спис изрично наводи, како ce Словени „никако не дају y ропство или подаништво, a нарочито y својој земљи“.

Демократске особине уређења прастарих примитивних организација претежно су карактеристика земљорадничких елемената, док ce код сточара лакше развија разлика поседа. Нема сталежа, који је толико упућен на узајамну помоћ, као што је то случај са земљорадницима и код њих, осим тога, док сами обрађују земљу, не може бити великих разлика y обиму обделаног поседа. Сточари, међутим, нису y тој мери зависни један од другог и код њих, случајем или отимачином, лакше може настати разлика, и најзад они до свог благостања не долазе искључиво својим трудом. С тим y вези стоји и љубав за земљу хранитељку. Земљорадник је несумњиво више везан за земљу коју сам обрађује, него сточар, који ради потреба naine има номадских склоности. Отуд је он лакше покретан и мање спреман, да ce за одбрану земље, односно њене слободе, заложи y оноликој мери y којој то чини земљорадник.{{Напомена|Cfr. ''Н. Hirt'': Die Indogermanen II, Strassburg, 1907, 433.}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>9h43xhtqfjxiqegsgwc155e9p37psgt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61864</id>
    <revision>
      <id>147861</id>
      <timestamp>2026-10-21T14:14:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Светозар Милетић]] | Основа програма за србску либерално-опозиционо странку | 1869. | [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{i}-]] | II | }}  {{Центар|'''II.'''}} &lt;poem&gt; Ми би црте програма нашег овако из ближе обележили : I…</comment>
      <origin>147861</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19224" sha1="6tpi2ibtp6rn9m2n5ctlt97ho0lxa6c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{i}-]]
| II
|
}}

{{Центар|'''II.'''}}
&lt;poem&gt;
Ми би црте програма нашег овако из ближе обележили :
I. на пољу народности, и то народности у обште.
А. Солидарно са другим народима у Угарској, са правим заступницима Романа, Словака, и Руса на то ићи, да се закон о „равноправности“ народности донесен измене, и замене новим законом, у смислу предлога Србаља и Романа на прошлом сабору, основан на овим главним начелима :
а, да се призна народно-политично биће и равноправност свију народа у Угарској наиме србског, словачког, романског, руског, и немачког народа ; по томе
б, да је језик оне народности у муниципаји и обштини званичан, која је апсолутно или релативно у већини, да званичан саобраштај са владом на том језику иде, и да влада на том језику решења доноси ; због тога
в, да се колективне муниципаје по народности, по мери географски комуникациони и административни обзира заокруже,
г, да се обзир на народност узме и при устројењу виши судски и политични власти ;
д, да се и на сабору призна равноправност разни језика, и да се горња кућа има с погледом на представништво разни народа у њој преустројити ;
е, да се призна органично уједињење сваког народа у Угарској за просветне цели, са правом аутономије у обзиру устројења, уређења, и управе, и са правом пореза на то, последње у сутицају са државном власти.
ж, да се равноправност уведе у вишим школама, наиме да су на државном свеучилишту слободна предавања на свима језицима, и да је држава дужна у средини и у крајевима разни народа у Угарској построити више школе, нарочито правне академије, и разноврстне средње школе са наставним језиком исти народа,
з, да се разним заведењима за књижевност и вештину, или једнако саразмерна државна помоћ даје, или да се ниједној не даје, но у последњем случају у колико су Мађари већ добили помоћи за основ и издржавање таки завода, да се и другима на рачун оснивања, и зграде саразмерни део ђутуре једанпут за свагда даде,
и, да се признањем заставе и грба разни народа призна и спољашњи знак и значај сваке народности,
к, да у земаљској бранилачкој војсци буде језик вежбања и команде онај, кои је језик већине дотичног батаљона.
Б. У погледу србске народности.
 * Захтевати од престола, владе и сабора, да се закључења србског конгреса од год. 1861. било иницијативом круне, било иницијативом сабора, или србски заступника у претрес узму; ако не би успеха било; или зато, што се не би ствар ни предузети хтела, или зато, што се због променути околности у предложеном виду не би предузети могла, да се нов конгрес иште, да нужне промене учини и предложи; ако се и то не би дало, да србски заступници онако особену србску ствар на сабору својом иницијативом покрену, и заступају, како на то сазвана велика конференција народна закључила буде.
 * Што се Краине тиче, то само условно пристати на њено спојење са Угарском, т. j. да се с њом утврде услови скопчања, а нарочито да се у најгорем случају тим поводом већи србски дистрикти образују, и из постојећи жупанија, дистрикта, и регименти заокруже.
II. На пољу земаљске политике, и то :
В. унутрашње политике.
 * подпомагати либерапну опозицију у том, да се промени закон о „поравнању“ са Аустријом, и да се по том одклонивши заједничке послове,
   а, укине установа делегација ;
   б, установа заједничког министарства ;
   в, да се у спољашним како дипломатичним, тако и трговинско-царинским одношајима задобије самостално заступање ови земаља.
 * У погледу законодавног тела, и то; а) у погледу изборног реда на то ићи, да се изборни ред поправи тако, да је фактично извршење изборни права грађанима олакшано, и то прво тиме, што неће се морати сваки на попис пријављивати, него да се званично сваки пописати има, кои има законита својства бирача; друго, што ће сваки у исто време у своме месту гласати.
   б) што се састава сабора тиче, на то ићи, да се горња кућа укине; иначе да се преустроји, и то тако, да у њој интереси великог поседа, велики достојанства, и разни народности заступљени буду.
   в. да се донесе закон и имунитету нар. заступника.
 * У погледу централне владе, да се донесе закон о одговорности министарства, о обвињењу и суђењу министра.
 * Да се преустроје муниципалска обштинства, и муниципалске власти, и то ове на основу оделења судске струке од политичне; при првостепеним судовима да се право избора способности са самосталношћу судија у суглас доведе.
 * У судовима да се заведе начело јавне обвињење, устмености и јавности, у кривичним стварима и установа пороте.
 * С тим у свези да се законици формалног и материјалног права у свакој струци правнова живота саграде.
 * Тако звана краљ. табла да се преустрои, и да се толико апелациони судова заведу да на сваком крају, и средини сваке народности бар поједан таки суд буде.
   Ако не буде обшти кривични порота, да поротни судова у преким парницама буде, свуда где има штампе, и колегијални првостепени судова.
 * Да је сваки званичник пред судом одговоран за преступпак закона, и за учињену увреду или штету.
 * Ослобођење слободне пресе од биљеговине и кауције, и измена строгости материјалног дела преског закона.
 * Да се донесе закон о слободном удружењу и слободним зборовима (митинзима).
 * Слобода вероисповести, и да су све вероисповеди према држави једнако аутономне, међу собом пак равноправне, и да се донесе међувероисповедни закон на тим начелима основан.
 * Да се лична слобода, неповредљивост дома, и тајна писама законом утврди.
 * Да је наука, и по томе предавање и учење науке слободно; у погледу основне наставе пак да се укине закон о дотичним државним школама, у интересу мањ. народности створен; и да се укине определење тога закона, по ком су обштине под извесним околностима, које од мале мањине зависе, заједничке школе завести дужне.
 * Да трговина, занати и обртност буду слободни; и да се олакшају законити услови за оснивање школа, које духовно, и заведења, која материјално, те струке народне привреде и пољоделство унапређују.
 * Да се комуникациона средства путем канала и железница такође и у нашим крајевима набаве.
 * Да се порезна система из основа реформује, нарочито што се посредног данка тиче и терети јавни олакшају; земља да се ослободи од дуванског пропола и монопола државе.
III. На пољу међуземаљске политике. Сваком датом приликом подпомагати тежње хрв. србског народа за потпуном аутономијом у тр. краљевини, и Романа за аутономију Ердеља и равноправност народа у њему.
IV. На пољу спољашње политике, и то :
А. Према тако званим аустријским земљама.
 * Отуда, што Славени тамо нису задовољени, и већином у изузетном стању, повода узети, да је повређен услов поравнања, који уставно стање с оне стране Литаве предпоставља, и да је тим повод разрешењу реалне свезе дат;
 * Сваком даном приликом, било у дискусији спољне европске политике, било у дискусији буџета, било у дискусији о међународном одношају међу преколитавским земљама ове круне, подпомагати права и интересе Славена прама Немцима, и на то смерати, да Славени што већу државоправну аутономију задобију.
   Б. На пољу европске спољашње политике.
 * Сваком приликом бити противу немачке политике аустријске, којом се брине за Мајну и јужне државе, и тежи, да опет у Немачкој положај заузме.
 * Сваком приликом бити противу политике аустро-угарске, која хоће на истоку, наиме у Босни, Херцеговини, и т. д. освојења да чини.
 * Бити противу политике мешања у рату хришћански народа за ослобођење своје од Турске.
 * У случају рата рекламовати сваком грађанину, а нарочито Србима у монархији право, својој браћи сваким начином у помоћ притећи, и то такође на основу уговора наши предака, који су себи право ослобођења своје старе отаџбине задржали.
Само под тим условима може пограничног доброг снашања бити.
Ово су у кратким цртама основи наше народне либерално-опозиционе политике.
Има ту предмета, који ни са народног, ни политичног гледишта нису строго партајни, т. j. где поред свег сагласја међу посланицима у питању народности, и у главном политичном правцу, ипак може у једном или другом материјалном, или строго стручном предмету разлике бити; ту се и у самом сабору међу Мађарима гласови безпартајно слажу, или деле; но зато опет остаје потреба сугласја у главним цртама народне и земаљске политике. Те главне црте у којима се слога свију изискује, обележити, биће задатак конференције србске.
Ми би као главно, и као карактеристику странке означити могли :
I. У погледу народности: Солидарно заступање начела ранавнопрасти народа и народности у ужој Угарској на основу и у смислу предлога од србско-романски заступника уг. сабору поднешеног; заступање права србског народа и интереса србске народности и на основу историјском, кои се и са начелом равноправности слаже.
II. У интересу потпуне уставне слободе: заступање независног положаја зеаља Угарске круне према другим земљама; опозиција и противу установе делегација и заједничког министарства; уређење одговорности министарске, утврђење и развитак свију установа које су јамство уставности, и штит личноји друштвеној слободи и сигурности, нарочито одржање и уређење муниципалске аутономије.
III. У интересу србско-хрватског народа у тројној краљевини. опозиција против незаконито спроведеног поравњана, и заступање автономни и територијални права нашега народа с оне стране Дунава на основу земаљске равноправности федералне и самосталности.
IV. У интересу браће наше Славена преко Литаве: опозицију противу немачке политике аустриске, и заступање њиховог самосталног положаја према Бечу.
V. У интересу наше браће преко Саве: опозиција противу освајачке или ма какве интервенционе политике према истоку; заступање начела „немешања“ према њему, и слобода подпомагања њиховог ослобођења од турског јарма.
Нека се не мисли, да ово превазилази наш домашај; као грађани државе од десетине милијона имамо права, а и дужности, у свима тим стварима глас свој подићи, кои у свези са Романима, Словацима, Русима, ако и неће претежан на сабору бити, а оно ће на ваги европски комбинација доста важити, јер ће свако знати, да за гласовима тима милијони народа стоје.
Но што је најглавније, ту треба мушки и одважни људи, кои ће, и то у течају целог времена, опет, и опет те интересе заступати, и кои ће један уз другог стојати, да не остају поједини на ограшју — иначе би штета било и за време, које би бирачи потрашили, и за време, које би посланици заман трошили, и можда још и свој начин грађанског живота реметили, и занемаривали.
Оволико смо ради оријентовања и даље дискусије за сад проговорити за нужно нашли.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 8. јануар 1869. Бр. 4. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>6tpi2ibtp6rn9m2n5ctlt97ho0lxa6c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147863</id>
      <parentid>147861</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:14:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147863</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19224" sha1="dxtky3m022bmu8urnspq0fspkbyh5qa" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{I}-]]
| II
|
}}

{{Центар|'''II.'''}}
&lt;poem&gt;
Ми би црте програма нашег овако из ближе обележили :
I. на пољу народности, и то народности у обште.
А. Солидарно са другим народима у Угарској, са правим заступницима Романа, Словака, и Руса на то ићи, да се закон о „равноправности“ народности донесен измене, и замене новим законом, у смислу предлога Србаља и Романа на прошлом сабору, основан на овим главним начелима :
а, да се призна народно-политично биће и равноправност свију народа у Угарској наиме србског, словачког, романског, руског, и немачког народа ; по томе
б, да је језик оне народности у муниципаји и обштини званичан, која је апсолутно или релативно у већини, да званичан саобраштај са владом на том језику иде, и да влада на том језику решења доноси ; због тога
в, да се колективне муниципаје по народности, по мери географски комуникациони и административни обзира заокруже,
г, да се обзир на народност узме и при устројењу виши судски и политични власти ;
д, да се и на сабору призна равноправност разни језика, и да се горња кућа има с погледом на представништво разни народа у њој преустројити ;
е, да се призна органично уједињење сваког народа у Угарској за просветне цели, са правом аутономије у обзиру устројења, уређења, и управе, и са правом пореза на то, последње у сутицају са државном власти.
ж, да се равноправност уведе у вишим школама, наиме да су на државном свеучилишту слободна предавања на свима језицима, и да је држава дужна у средини и у крајевима разни народа у Угарској построити више школе, нарочито правне академије, и разноврстне средње школе са наставним језиком исти народа,
з, да се разним заведењима за књижевност и вештину, или једнако саразмерна државна помоћ даје, или да се ниједној не даје, но у последњем случају у колико су Мађари већ добили помоћи за основ и издржавање таки завода, да се и другима на рачун оснивања, и зграде саразмерни део ђутуре једанпут за свагда даде,
и, да се признањем заставе и грба разни народа призна и спољашњи знак и значај сваке народности,
к, да у земаљској бранилачкој војсци буде језик вежбања и команде онај, кои је језик већине дотичног батаљона.
Б. У погледу србске народности.
 * Захтевати од престола, владе и сабора, да се закључења србског конгреса од год. 1861. било иницијативом круне, било иницијативом сабора, или србски заступника у претрес узму; ако не би успеха било; или зато, што се не би ствар ни предузети хтела, или зато, што се због променути околности у предложеном виду не би предузети могла, да се нов конгрес иште, да нужне промене учини и предложи; ако се и то не би дало, да србски заступници онако особену србску ствар на сабору својом иницијативом покрену, и заступају, како на то сазвана велика конференција народна закључила буде.
 * Што се Краине тиче, то само условно пристати на њено спојење са Угарском, т. j. да се с њом утврде услови скопчања, а нарочито да се у најгорем случају тим поводом већи србски дистрикти образују, и из постојећи жупанија, дистрикта, и регименти заокруже.
II. На пољу земаљске политике, и то :
В. унутрашње политике.
 * подпомагати либерапну опозицију у том, да се промени закон о „поравнању“ са Аустријом, и да се по том одклонивши заједничке послове,
   а, укине установа делегација ;
   б, установа заједничког министарства ;
   в, да се у спољашним како дипломатичним, тако и трговинско-царинским одношајима задобије самостално заступање ови земаља.
 * У погледу законодавног тела, и то; а) у погледу изборног реда на то ићи, да се изборни ред поправи тако, да је фактично извршење изборни права грађанима олакшано, и то прво тиме, што неће се морати сваки на попис пријављивати, него да се званично сваки пописати има, кои има законита својства бирача; друго, што ће сваки у исто време у своме месту гласати.
   б) што се састава сабора тиче, на то ићи, да се горња кућа укине; иначе да се преустроји, и то тако, да у њој интереси великог поседа, велики достојанства, и разни народности заступљени буду.
   в. да се донесе закон и имунитету нар. заступника.
 * У погледу централне владе, да се донесе закон о одговорности министарства, о обвињењу и суђењу министра.
 * Да се преустроје муниципалска обштинства, и муниципалске власти, и то ове на основу оделења судске струке од политичне; при првостепеним судовима да се право избора способности са самосталношћу судија у суглас доведе.
 * У судовима да се заведе начело јавне обвињење, устмености и јавности, у кривичним стварима и установа пороте.
 * С тим у свези да се законици формалног и материјалног права у свакој струци правнова живота саграде.
 * Тако звана краљ. табла да се преустрои, и да се толико апелациони судова заведу да на сваком крају, и средини сваке народности бар поједан таки суд буде.
   Ако не буде обшти кривични порота, да поротни судова у преким парницама буде, свуда где има штампе, и колегијални првостепени судова.
 * Да је сваки званичник пред судом одговоран за преступпак закона, и за учињену увреду или штету.
 * Ослобођење слободне пресе од биљеговине и кауције, и измена строгости материјалног дела преског закона.
 * Да се донесе закон о слободном удружењу и слободним зборовима (митинзима).
 * Слобода вероисповести, и да су све вероисповеди према држави једнако аутономне, међу собом пак равноправне, и да се донесе међувероисповедни закон на тим начелима основан.
 * Да се лична слобода, неповредљивост дома, и тајна писама законом утврди.
 * Да је наука, и по томе предавање и учење науке слободно; у погледу основне наставе пак да се укине закон о дотичним државним школама, у интересу мањ. народности створен; и да се укине определење тога закона, по ком су обштине под извесним околностима, које од мале мањине зависе, заједничке школе завести дужне.
 * Да трговина, занати и обртност буду слободни; и да се олакшају законити услови за оснивање школа, које духовно, и заведења, која материјално, те струке народне привреде и пољоделство унапређују.
 * Да се комуникациона средства путем канала и железница такође и у нашим крајевима набаве.
 * Да се порезна система из основа реформује, нарочито што се посредног данка тиче и терети јавни олакшају; земља да се ослободи од дуванског пропола и монопола државе.
III. На пољу међуземаљске политике. Сваком датом приликом подпомагати тежње хрв. србског народа за потпуном аутономијом у тр. краљевини, и Романа за аутономију Ердеља и равноправност народа у њему.
IV. На пољу спољашње политике, и то :
А. Према тако званим аустријским земљама.
 * Отуда, што Славени тамо нису задовољени, и већином у изузетном стању, повода узети, да је повређен услов поравнања, који уставно стање с оне стране Литаве предпоставља, и да је тим повод разрешењу реалне свезе дат;
 * Сваком даном приликом, било у дискусији спољне европске политике, било у дискусији буџета, било у дискусији о међународном одношају међу преколитавским земљама ове круне, подпомагати права и интересе Славена прама Немцима, и на то смерати, да Славени што већу државоправну аутономију задобију.
   Б. На пољу европске спољашње политике.
 * Сваком приликом бити противу немачке политике аустријске, којом се брине за Мајну и јужне државе, и тежи, да опет у Немачкој положај заузме.
 * Сваком приликом бити противу политике аустро-угарске, која хоће на истоку, наиме у Босни, Херцеговини, и т. д. освојења да чини.
 * Бити противу политике мешања у рату хришћански народа за ослобођење своје од Турске.
 * У случају рата рекламовати сваком грађанину, а нарочито Србима у монархији право, својој браћи сваким начином у помоћ притећи, и то такође на основу уговора наши предака, који су себи право ослобођења своје старе отаџбине задржали.
Само под тим условима може пограничног доброг снашања бити.
Ово су у кратким цртама основи наше народне либерално-опозиционе политике.
Има ту предмета, који ни са народног, ни политичног гледишта нису строго партајни, т. j. где поред свег сагласја међу посланицима у питању народности, и у главном политичном правцу, ипак може у једном или другом материјалном, или строго стручном предмету разлике бити; ту се и у самом сабору међу Мађарима гласови безпартајно слажу, или деле; но зато опет остаје потреба сугласја у главним цртама народне и земаљске политике. Те главне црте у којима се слога свију изискује, обележити, биће задатак конференције србске.
Ми би као главно, и као карактеристику странке означити могли :
I. У погледу народности: Солидарно заступање начела ранавнопрасти народа и народности у ужој Угарској на основу и у смислу предлога од србско-романски заступника уг. сабору поднешеног; заступање права србског народа и интереса србске народности и на основу историјском, кои се и са начелом равноправности слаже.
II. У интересу потпуне уставне слободе: заступање независног положаја зеаља Угарске круне према другим земљама; опозиција и противу установе делегација и заједничког министарства; уређење одговорности министарске, утврђење и развитак свију установа које су јамство уставности, и штит личноји друштвеној слободи и сигурности, нарочито одржање и уређење муниципалске аутономије.
III. У интересу србско-хрватског народа у тројној краљевини. опозиција против незаконито спроведеног поравњана, и заступање автономни и територијални права нашега народа с оне стране Дунава на основу земаљске равноправности федералне и самосталности.
IV. У интересу браће наше Славена преко Литаве: опозицију противу немачке политике аустриске, и заступање њиховог самосталног положаја према Бечу.
V. У интересу наше браће преко Саве: опозиција противу освајачке или ма какве интервенционе политике према истоку; заступање начела „немешања“ према њему, и слобода подпомагања њиховог ослобођења од турског јарма.
Нека се не мисли, да ово превазилази наш домашај; као грађани државе од десетине милијона имамо права, а и дужности, у свима тим стварима глас свој подићи, кои у свези са Романима, Словацима, Русима, ако и неће претежан на сабору бити, а оно ће на ваги европски комбинација доста важити, јер ће свако знати, да за гласовима тима милијони народа стоје.
Но што је најглавније, ту треба мушки и одважни људи, кои ће, и то у течају целог времена, опет, и опет те интересе заступати, и кои ће један уз другог стојати, да не остају поједини на ограшју — иначе би штета било и за време, које би бирачи потрашили, и за време, које би посланици заман трошили, и можда још и свој начин грађанског живота реметили, и занемаривали.
Оволико смо ради оријентовања и даље дискусије за сад проговорити за нужно нашли.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 8. јануар 1869. Бр. 4. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>dxtky3m022bmu8urnspq0fspkbyh5qa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147865</id>
      <parentid>147863</parentid>
      <timestamp>2026-10-21T14:31:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147865</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19267" sha1="o4s9yau2orjbv6vp6v9vt8enqbojndf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Милетић|Светозар Милетић]]
| Основа програма за србску либерално-опозиционо странку
| 1869.
| [[Основа програма за србску либерално-опозиционо странку/I|-{I}-]]
| II
|
}}

{{Центар|'''II.'''}}
&lt;poem&gt;
Ми би црте програма нашег овако из ближе обележили :
I. на пољу народности, и то народности у обште.
А. Солидарно са другим народима у Угарској, са правим заступницима Романа, Словака, и Руса на то ићи, да се закон о „равноправности“ народности донесен измене, и замене новим законом, у смислу предлога Србаља и Романа на прошлом сабору, основан на овим главним начелима :
а, да се призна народно-политично биће и равноправност свију народа у Угарској наиме србског, словачког, романског, руског, и немачког народа ; по томе
б, да је језик оне народности у муниципаји и обштини званичан, која је апсолутно или релативно у већини, да званичан саобраштај са владом на том језику иде, и да влада на том језику решења доноси ; због тога
в, да се колективне муниципаје по народности, по мери географски комуникациони и административни обзира заокруже,
г, да се обзир на народност узме и при устројењу виши судски и политични власти ;
д, да се и на сабору призна равноправност разни језика, и да се горња кућа има с погледом на представништво разни народа у њој преустројити ;
е, да се призна органично уједињење сваког народа у Угарској за просветне цели, са правом аутономије у обзиру устројења, уређења, и управе, и са правом пореза на то, последње у сутицају са државном власти.
ж, да се равноправност уведе у вишим школама, наиме да су на државном свеучилишту слободна предавања на свима језицима, и да је држава дужна у средини и у крајевима разни народа у Угарској построити више школе, нарочито правне академије, и разноврстне средње школе са наставним језиком исти народа,
з, да се разним заведењима за књижевност и вештину, или једнако саразмерна државна помоћ даје, или да се ниједној не даје, но у последњем случају у колико су Мађари већ добили помоћи за основ и издржавање таки завода, да се и другима на рачун оснивања, и зграде саразмерни део ђутуре једанпут за свагда даде,
и, да се признањем заставе и грба разни народа призна и спољашњи знак и значај сваке народности,
к, да у земаљској бранилачкој војсци буде језик вежбања и команде онај, кои је језик већине дотичног батаљона.
Б. У погледу србске народности.
 * Захтевати од престола, владе и сабора, да се закључења србског конгреса од год. 1861. било иницијативом круне, било иницијативом сабора, или србски заступника у претрес узму; ако не би успеха било; или зато, што се не би ствар ни предузети хтела, или зато, што се због променути околности у предложеном виду не би предузети могла, да се нов конгрес иште, да нужне промене учини и предложи; ако се и то не би дало, да србски заступници онако особену србску ствар на сабору својом иницијативом покрену, и заступају, како на то сазвана велика конференција народна закључила буде.
 * Што се Краине тиче, то само условно пристати на њено спојење са Угарском, т. j. да се с њом утврде услови скопчања, а нарочито да се у најгорем случају тим поводом већи србски дистрикти образују, и из постојећи жупанија, дистрикта, и регименти заокруже.
II. На пољу земаљске политике, и то :
В. унутрашње политике.
 * подпомагати либерапну опозицију у том, да се промени закон о „поравнању“ са Аустријом, и да се по том одклонивши заједничке послове,
   а, укине установа делегација ;
   б, установа заједничког министарства ;
   в, да се у спољашним како дипломатичним, тако и трговинско-царинским одношајима задобије самостално заступање ови земаља.
 * У погледу законодавног тела, и то; а) у погледу изборног реда на то ићи, да се изборни ред поправи тако, да је фактично извршење изборни права грађанима олакшано, и то прво тиме, што неће се морати сваки на попис пријављивати, него да се званично сваки пописати има, кои има законита својства бирача; друго, што ће сваки у исто време у своме месту гласати.
   б) што се састава сабора тиче, на то ићи, да се горња кућа укине; иначе да се преустроји, и то тако, да у њој интереси великог поседа, велики достојанства, и разни народности заступљени буду.
   в. да се донесе закон и имунитету нар. заступника.
 * У погледу централне владе, да се донесе закон о одговорности министарства, о обвињењу и суђењу министра.
 * Да се преустроје муниципалска обштинства, и муниципалске власти, и то ове на основу оделења судске струке од политичне; при првостепеним судовима да се право избора способности са самосталношћу судија у суглас доведе.
 * У судовима да се заведе начело јавне обвињење, устмености и јавности, у кривичним стварима и установа пороте.
 * С тим у свези да се законици формалног и материјалног права у свакој струци правнова живота саграде.
 * Тако звана краљ. табла да се преустрои, и да се толико апелациони судова заведу да на сваком крају, и средини сваке народности бар поједан таки суд буде.
   Ако не буде обшти кривични порота, да поротни судова у преким парницама буде, свуда где има штампе, и колегијални првостепени судова.
 * Да је сваки званичник пред судом одговоран за преступпак закона, и за учињену увреду или штету.
 * Ослобођење слободне пресе од биљеговине и кауције, и измена строгости материјалног дела преског закона.
 * Да се донесе закон о слободном удружењу и слободним зборовима (митинзима).
 * Слобода вероисповести, и да су све вероисповеди према држави једнако аутономне, међу собом пак равноправне, и да се донесе међувероисповедни закон на тим начелима основан.
 * Да се лична слобода, неповредљивост дома, и тајна писама законом утврди.
 * Да је наука, и по томе предавање и учење науке слободно; у погледу основне наставе пак да се укине закон о дотичним државним школама, у интересу мањ. народности створен; и да се укине определење тога закона, по ком су обштине под извесним околностима, које од мале мањине зависе, заједничке школе завести дужне.
 * Да трговина, занати и обртност буду слободни; и да се олакшају законити услови за оснивање школа, које духовно, и заведења, која материјално, те струке народне привреде и пољоделство унапређују.
 * Да се комуникациона средства путем канала и железница такође и у нашим крајевима набаве.
 * Да се порезна система из основа реформује, нарочито што се посредног данка тиче и терети јавни олакшају; земља да се ослободи од дуванског пропола и монопола државе.
III. На пољу међуземаљске политике. Сваком датом приликом подпомагати тежње хрв. србског народа за потпуном аутономијом у тр. краљевини, и Романа за аутономију Ердеља и равноправност народа у њему.
IV. На пољу спољашње политике, и то :
А. Према тако званим аустријским земљама.
 * Отуда, што Славени тамо нису задовољени, и већином у изузетном стању, повода узети, да је повређен услов поравнања, који уставно стање с оне стране Литаве предпоставља, и да је тим повод разрешењу реалне свезе дат;
 * Сваком даном приликом, било у дискусији спољне европске политике, било у дискусији буџета, било у дискусији о међународном одношају међу преколитавским земљама ове круне, подпомагати права и интересе Славена прама Немцима, и на то смерати, да Славени што већу државоправну аутономију задобију.
   Б. На пољу европске спољашње политике.
 * Сваком приликом бити противу немачке политике аустријске, којом се брине за Мајну и јужне државе, и тежи, да опет у Немачкој положај заузме.
 * Сваком приликом бити противу политике аустро-угарске, која хоће на истоку, наиме у Босни, Херцеговини, и т. д. освојења да чини.
 * Бити противу политике мешања у рату хришћански народа за ослобођење своје од Турске.
 * У случају рата рекламовати сваком грађанину, а нарочито Србима у монархији право, својој браћи сваким начином у помоћ притећи, и то такође на основу уговора наши предака, који су себи право ослобођења своје старе отаџбине задржали.
Само под тим условима може пограничног доброг снашања бити.
Ово су у кратким цртама основи наше народне либерално-опозиционе политике.
Има ту предмета, који ни са народног, ни политичног гледишта нису строго партајни, т. j. где поред свег сагласја међу посланицима у питању народности, и у главном политичном правцу, ипак може у једном или другом материјалном, или строго стручном предмету разлике бити; ту се и у самом сабору међу Мађарима гласови безпартајно слажу, или деле; но зато опет остаје потреба сугласја у главним цртама народне и земаљске политике. Те главне црте у којима се слога свију изискује, обележити, биће задатак конференције србске.
Ми би као главно, и као карактеристику странке означити могли :
I. У погледу народности: Солидарно заступање начела ранавнопрасти народа и народности у ужој Угарској на основу и у смислу предлога од србско-романски заступника уг. сабору поднешеног; заступање права србског народа и интереса србске народности и на основу историјском, кои се и са начелом равноправности слаже.
II. У интересу потпуне уставне слободе: заступање независног положаја зеаља Угарске круне према другим земљама; опозиција и противу установе делегација и заједничког министарства; уређење одговорности министарске, утврђење и развитак свију установа које су јамство уставности, и штит личноји друштвеној слободи и сигурности, нарочито одржање и уређење муниципалске аутономије.
III. У интересу србско-хрватског народа у тројној краљевини. опозиција против незаконито спроведеног поравњана, и заступање автономни и територијални права нашега народа с оне стране Дунава на основу земаљске равноправности федералне и самосталности.
IV. У интересу браће наше Славена преко Литаве: опозицију противу немачке политике аустриске, и заступање њиховог самосталног положаја према Бечу.
V. У интересу наше браће преко Саве: опозиција противу освајачке или ма какве интервенционе политике према истоку; заступање начела „немешања“ према њему, и слобода подпомагања њиховог ослобођења од турског јарма.
Нека се не мисли, да ово превазилази наш домашај; као грађани државе од десетине милијона имамо права, а и дужности, у свима тим стварима глас свој подићи, кои у свези са Романима, Словацима, Русима, ако и неће претежан на сабору бити, а оно ће на ваги европски комбинација доста важити, јер ће свако знати, да за гласовима тима милијони народа стоје.
Но што је најглавније, ту треба мушки и одважни људи, кои ће, и то у течају целог времена, опет, и опет те интересе заступати, и кои ће један уз другог стојати, да не остају поједини на ограшју — иначе би штета било и за време, које би бирачи потрашили, и за време, које би посланици заман трошили, и можда још и свој начин грађанског живота реметили, и занемаривали.
Оволико смо ради оријентовања и даље дискусије за сад проговорити за нужно нашли.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Застава'', 8. јануар 1869. Бр. 4. Год. -{IV}-

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}</text>
      <sha1>o4s9yau2orjbv6vp6v9vt8enqbojndf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Етногенеза Јужних Словена/3</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61865</id>
    <revision>
      <id>147867</id>
      <timestamp>2026-10-21T16:33:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147867</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63480" sha1="a650hr0ujuohmk4ug0mqcaq5guefm38" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Татомир Вукановић|Татомир Вукановић]]
| [[Етногенеза Јужних Словена]]
|  
| [[Етногенеза Јужних Словена/2|Словени у дунавском подручју]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/3|Словени у симбиози са Обрима]]
| [[Етногенеза Јужних Словена/4|Словенско насељавање на Балканско полуострво]]
}}


У седмој деценији VI столећа Византија је променила држање према народима на граници. Место попуштања и поклона, који су више сматрани као последица слабости, него нарочитих обзира, она y то време истиче државни ауторитет и тражи да на противнике делује снага државе. Taj метод одмах примењује према Обрима. Они су, у то време, послали једно посланство y Цариград, тражећи не само уобичајене дарове, него и њихово повећавање. Хвалисави посланици помињали су, поред своје велике снаге још и своје заслуге за Византију, a нарочито то, шту су, њиховом акцијом престали они раније уобичајени нападаји и пљачкања варвара кроз Тракију.{{Напомена|''Menander'': нав. дело, 34.}} У њиховим речима било је колико понуде толико и претње. Али Византија, даде одговор императорски и нимало склон за погодбу. Она је нагласила да ће према њима бити опредељенија, него што је то било раније, и византијско одлучно понашање довешће их најзад до памети. Нису они ни потреба ни страх Византије и ово све, што ce чини за њих, више је милост, него обавеза. Одбивши, да им да оно, што су тражили, Византија им је y једној реченици дала програм своје нове политике: место новаца и откупа вас ће одбијати од Византије страх пред њеном снагом. Одговор, прек и отсечан, имао је свог дејства и збуњени и преплашени обарски посланици напустише Цариград.{{Напомена|''Menander'': нав. дело, 33—36. Јован Ефески казује, да је византијски цар Јустин II, наследник цара Јустинијана, посланике обарске прогнао, њих око 300, затворио их y Халкедон и ту их држао шест месеци. — Нав. дело, 2S3—254; cfr. ''N. Nodllo'': Historija srednjega vijeka III, Zagreb, 1905, 4—10.}}

Окупивши око себе све остатке сродних хунских племена и y источној Европи и y долини Дунава, Обри постају један од најмоћнијих етноса на том подручју. Коњаници, y широким пољанама ових предела, они имају пространо поприште за своје испаде и врло брзо након њихове појаве на границама Византије они знаду за Панонију и желе да је добију и исто тако брзо већ искрсавају и на франачким границама и имају сукоба са њиховим четама.{{Напомена|''Menander'': на нав. месту.}} У страху од Византије они осетивши из близа обарско суседство, искористе промену управе y Италији и сукобе унутар држава, и кренуше тамо 568. год., „са женама и децом и свим покућством“, заузеше Обри и њихове земље. Западни извори казују, да су их Лангобарди сами уступили Обрима с погодбом, да их опет узму, ако им буде нужда да ce враћају. Занимљиво је, доиста, да везе Обара и Лангобарда и иза тога остају доста срдачне, иако је овде тако лако претпоставити, да су Лангобарди на свом терену више узмицали, него што су га даривали. Тако ce Обри раширише доста брзо по свој Панонији. За свега десет година, од 558 до 568, они су успели да постану један од најмоћнијих чинилаца y Дунавској долини.{{Напомена|''Menander'': нав. дело, 58—66.}}

За то сво време о Словенима нема ближих вести. Византија је више забављена Обрима него њима и не обраћа им пуне пажње; по свој прилици и Словени су, да ли због унутрашњих борби или из страха пред византијским припремама, потпуно неактивни према њој. Иако је Византија још од 572. год. била уплетена y поновни рат с Персијом, Словени готово до 578. год. нису ни једном кренули против  Византије. Тек око те године, њихови упади почињу поново и бивају, као и раније, врло опасни.{{Напомена|''Th. Simocattae'': Нав. дело, 128. У то време y Византији је владао Јустин. Крајем 574. год. иза једногодишње владавине царице Софије, одређен му је као сувладар, услед болести, посињеник Тиберије Константин. Приликом предаје власти или пред смрт Јустин је одржао Тиберију врло занимљиву беседу, која историјски није поуздана ради неслагања y изворима, али је занимљива за схватања о монархији y VI столећу. — Cfr. ''В. Валденберг'', Известия Академии наук, VII серия, 1928, № 2, 111—140.}}

Није познат разлог, ради кога су 578. год.{{Напомена|Бикларененс ставља тај поход словенски y 576, кад су и Обри с мора напали трачке обале. — ''Th. Simocattae'': нав. дело, 214.}} Словени y огромном броју, на 100.000, провалили y Тракију да је плене. Византија ce нашла y невољи. Везана на Истоку, где су беснеле побуне, она није могла да сама сузбије нове провале. Стога, уздајући ce y обновљне везе с Обрима, према којима је од раније променила стару политику, шаље посланство Обрима, да је ови заштите од Словена тим, што ће их напасти y њиховој земљи. Обри пристадоше. Византијски изасланик пређе тад са обарском војском која је бројала око 60.000 оклопника, на ромејско подручје и преко Илирика, заобилазним путем, стиже на доњи Дунав, до тзв. „Скитске земље“. Прешавши Дунав y лађама са по две крме, нападоше одмах словенске земље и разграбише сво, јер су ce словенска племена и етничке скупине разбежали, не дајући отпора. Разлог, ради кога су ce Обри тако драговољно одазвали византијском позиву, био је и Византинцима познат и они га, разуме ce, нису много тумачили ни неком љубављу ни захвалношћу обарском.

Про тога, y свом ставу господара, био је вођа Обара Бајан, послао словенским поглавицама и вођи им Лаврентију своје посланство тражећи, да признају његову власт и да му плаћају данак. Један грчки писац казује, да су Словени одговорили том приликом: „Какав је то човек што ce греје сунчаним зрацима, који ће учинити да ce покоримо? Ми нисмо научили да други влада нашом земљом. A то друкчје не може бити док траје ратова и мачева“. Ha то је дошло до препирке, y којој заглави обарско посланство. Памтећи то и кивни, Обри су били лако спремни, да ce потпором Византије нападну на Словене и освете нанету увреду, a и надали су ce уз то „да ће наћи земљу пуну богатства, пошто су пре Словени пленили ромејско подручје, a њихово није нико други од осталих народа“.{{Напомена|''Menander'': нав. дело, 98—100. Biklarenzis, помутивши догађаје, помиње 577: Обре како плене Тракију, „Et regiam urbem a muro longo obsident.“ — Нав. дело, 215.}} Словени су y том рату прошли, изгледа, ипак без нарочито тешких губитака. Обри су успели, да ради словенског повлачења ослободе више хиљада византијских заробљеника, што су ce налазили y словенском ропству, и да натерају Словене на обећање плаћања годишњег данка. Али, чим су ce они повукли, Словени су брзо дигли главу, продирали поново y трачке пределе и нису давали ништа од уговорених намета.{{Напомена|''Menander'', нав. дело, 122—123. ''Biklarenzis'': нав. дело, 216. Код ''В. Јагића'': Ein Kapitel aus der Geschichte der südslavischen Sprachen. Archiv für slav. Philologie XVII (1895), 56, погрешно, да cy Обри, прешавши том приликом код Сингидуна, јужно од реке већ наишли на Словене. И ради ових догађаја, и ради словенских продирања y Византију четрдесетих и педесетих година VI столећа, за време готских ратова, не може ce примити мишљење Н. Јорге, да су Обри били она сила „која је гонила Словене према (Балканском) полуострву.“ Они су их, y другој половини VI столећа, само потстицали понекад на то или експлоатисали њихову снагу. — Cfr. Formes byzantines et réalités balcaniques. Bucarest — Paris, 1922, 50.}}

Обри су осећали да је Византија приморана да их за борбу ангажује, те одлуче, да сами заузму раније тражени Сирмиј. Подигли су велику војску и пали између Сирмија и Сингидунума. Њихова је флота посела Саву и Дунав, која је имала служити као одбрана приликом изградње моста на Сави.{{Напомена|Јован Ефески казује, да су тражили од Византије веште мајсторе, да им за Бајана начине палату и купалиште, и да су онда те мајсторе присилили, да граде мост. — Нав. дело, 254.}} To је изазвало забринутост код Византинаца. Заповедник сингидунски распита ce код хагана шта то све има да значи и ради чега долази кршење уговора и подизање моста без знања Византије и њенога цара. Обри и Бајан су уверавали сингидунског заповедника, и били су вољни да ce закуну, да то није против Ромеја, него да поново хоће да иду на Словене, који не испунише према њима утврђених уговора. Тражили су, тобоже због тога, да им ce пропусти посланство Византији, како би од ње добили потребан број лађа за превоз. Истодобно су изјавили, да ће, одапне ли ce ма једна стрела против оних што ће градити мост, сматрати Ромеје као кршитење уговора и примиће понуђену борбу. Без довољно војске, сингидунска посада пристаде, да Обри и Бајан даду заклетву на све речено и исто тако допусти подизање моста.{{Напомена|О овом проблему cfr. ''Ст. Станојевић'': Три прилога историјској географији. — Глас САН XXVI (1927), 77—78.}} Обарски посланик говорио је y Цариграду, како је потреба ићи на „заједничке непријатеље нас и Ромеја“, на Словене, тражећи дозволу за мост, y ствари обмањујући Византију, да ова не предузме ништа, док Обри сврше посао. Византија је брзо разумела y чему је ствар, али, немајући војске, није имала другог средства, него да Обре препада тобожњом појавом Турака око Херзона, и, дајући најзад вољу за невољу, посла њихова посланика с даровима натраг. Ha повратку сретне обарско посланство једна чета Словена, што је била тамо упала, убије га и опљачка. Иза тога стигао је y престоницу други посланик обарски, послат од хагана, који је сад отворено казао шта ce хоће. Мост је већ готов, Сирмиј отсечен, и сад нема друге, него или ратовати ради тог једног града или дозволити, да он постане обарски, пошто из њега, по њиховом пристанку, изиђу ромејски војници и становници са својом покретном имовином. Обри су, казивао је посланик, обавештени о paту с Персијом и имају разлога мислити, да ће Византија, чим склопи тамо мир, окренути своју војску на њих. Они знају византијску непоузданост према ранијим народима па том подручју и, поучени искуством, неће да доживе њихову судбину. Византија, иако није могла много да помогне, не хтеде ипак пристати. Пад Сирмија значи много више него пад једног обичног града с реда. И, сви покушаји да ce Сирмиј задржи, остали су без успеха, мада ce град храбро држао. Тако је 582. год. предат Обрима. Са Сирмијем је пала предња византијска кула на северној граници, најважнији мостовни браник за прелаз преко Саве и тим падом створена је прва рупа на бедему Царевине.{{Напомена|''Menander'': нав. дело, 123—131; ''Ј. Efeski'': нав. дело, 254—255, 261—263. Он помиње, да је 582. Сирмиј сасвим изгорео. — ''F. Rački'': Documenta historiae chroaticae. Zagrabiae, 1877, 228—234, доноси латински превод Менандра с напоменама. Cfr. ''Stein'': нав. дело 113—116.}}

Словенска племена нису била y први мах много задржана обарском акцијом против њих. Кренувши y онако великом броју y византијско подручје, дубоко y унутрашњост, она можда нису ни знала за њих, a после ce нису дала вратити не свршивши оно, што су наумила и не намиривши штету. Kao обично, и тог пута они су опленили широка византијска подручја, и то, како каже један источни писац, „Читаву Хеладу, тесалске и грчке покрајине“, заузевши многе вароши и градове. Али, они, као што ce већ и раније понекад дешавало, не напуштају одмах земљу, y коју су дошли, него, као што су пре ту проводили зиму, како каже Прокопије, живећи „као y својој земљи“, тако и сад остају овде многи од њих „и станују ту сасвим слободно и без страха, као на свом властитом подручју“. Јован Ефески, који то казује, изрично вели, да Словени „до данашњег дана, то је година 895 (= 584), станују, седе и почивају y ромејским покрајинама, без бриге и страха; пленећи, убијајући и палећи, обогатили су ce, имају злата и сребра, ергеле коња и много оружја и научили су ратовати боље него Ромеји“.{{Напомена|Нав. дело, 255; cfr. ''A. Васиљев'': Славяне въ Греціи. Византійскій временикъ, V (1898), 410—412; ''Ј. Радонић'': Ko су Гети y хроници Комеса Марцелина. — Глас САН, књ. LX (1901), 204—214; cfr. ''L. Niederle'': нав. дело, II, 1, стр. 212; Историја на македонскиот народ, кн. I. 79—83.}} Иако те његове речи не треба узети дословно, јер сам казује, да су Словени били и истеривани (после четири године пребивања y Византији) и да, још увек припрости, не излазе изван шумских предела и да не знају за оружје осим копља, ипак оне казује толико, да Словени почињу да ce привикавају на византијске земље и да иза ратничких упада ради плена остају и понеки, који ce ту настањују.

Да је тог постепеног настањивања било y доста приметној мери крајем VI или почетком VII столећа види ce из једног детаља војничког стратешког списа, који ce приписивао цару Маврикију. Описујући Словене и Анте, тај спис наводи, како су та племена слободољубива и никако вољна ga робују или да неко њима влада, „а нарочито y властитој земљи“. У Тактици цара Лава изрично ce прецизира, да је њихова земља с оне стране Дунава. Значи, дакле, да је с њима било искуства и на другој страни реке, где су чували своје атавистичке особине, иако на новозадобијеном тлу.{{Напомена|''N. Vári'', Byzantinische Zeitshrift XV (1906), 74. Он не сматра да је овај спис с краја VI столећа, како ce то y науци обично узима.}}

Почетком девете деценије VI столећа била су знатна напредовања Обара y византијским земљама. Они пролазе Сингидунум и продиру све до Анхијала, где попале околна села, али поштеде бању с лековитом водом. Византија, налазећи ce y шкрипцу, склапа с Обрима мир, који ови диктују, обавезујући Византију на данак од 100.000 златника.{{Напомена|''J. Marquart'': Osteuropäishe und ostasiatische Streifzüge. Leipzig, 1903, 482. О том како је хаган ca Обрима опљачкао Анхијал прича Михаило Сирски. ''Ј. Marquart'': нав. дело, 483—484. ''Simokata'': нав. дело, 45—52. Чувени византолог из прве половине XIX столећа, ''J. F. Falmerajer'' створио је своју теорију, да је од тих напада и истребљивања, од 590. до 1200, настала потпуна „материјална револуција“ y становништву старе Грчке, y којој је „углавном ишчезла и изумрла стара раса са својим градовима и уметностима, са свом својом уљуђеношћу и својим старим идејама“. Данашња Грчка потиче од смесе „сарматских народа“, Словена и нарочито Арбанаса. — Geschichte der Halbinsel Morea während des Mittelalteras, I. Stuttgart, 1830, II, 1836. O тој теорији најопрезније и најтрезненије разлаже указујући с документима на њена претеривања. — ''A. Васиљев'': нав. дело, 626—670.}}

Али стварног мира ипак није било. Словени, који су видели немоћ Византије, нису хтели да прођу без удела y добити. У време кад Обри склапају мир с Византијом, по свој прилици да ce припреме за нове походе, јављају ce и Словени са својим нападима. По казивању Михаила Сирског Словени су y овом походу „били бесни као лав“ и веома огорчени стога, што су Византинци, да би их одвратили од своје земље, били кренули против њих Анте. Ови су им опљачкали незаштићена насеља. Стога су сад Словени учинили „неописиву пустош“. Поменуто је нарочито како су опљачкали цркве, y Коринту и по другим местима.{{Напомена|''J. Marquart'': нав. дело, 482—484.}} Византијски писци сматрају, да су те нападе директно потакли Обри. Ствар није немогућа иако је мало необична иза оних упада обарских на словенско подручје за рачун Византије. Објаснити ce може или тако, да су и Обри и Словени увидели, да им је много успешније и издашније заједнички нападати на слабу Византију, него ce трошити y узајамној борби; или да су Словени, притешњени и заплашени од обарске силе, примили на ce дужност њихових претходница. Упад Словена, после мира са Обрима, дошао је неочекивано и имао је, услед тога, с почетка, известан успех. Били су продрли чак до Дугог зида и Византија је, y опасности за престоницу, организовала одбрану под руководством самога цара. Извесни одреди византијске војске, међутим, с трачке стране припремали су поход и онда, једнога дана, код реке Ергиније, изненада су извршили напад и знатно су потукли неке словенске ратничке одреде, који су трагали за пленом. Словени су ce ипак задржали y  земљи, и Византија их је морала напасти по другипут код Адријанопоља, близу тврђаве Ансина, где су били под воћством Радогоста.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 53.}} Тек после тога, била је богата Астика сасвим ослобођена.

Наскоро ce против Византије крену и Обри, које је предводио Бајан, y јесен исте године (585), можда y помоћ Словенима. С променљивом ратном срећом, Обри су имали y овом походу великог успеха, продирући чак до Адријанопоља. Ту им ce супротставила ромејска војска, која је успела y ратном сукобу да Обре победи и растера.{{Напомена|Cfr. ''Simokata'': нав. дело, 52—55, 90—105; F. ''Anssaresses'': L’armée byzantine e la fin du VIe siècle. Bordeaux, 1909; ''Павле Ђакон'': нав. дело, 125—126.}}

У то време пада и први словенски поход против Солуна, који је допро све до Пелопонеза, a остао је дуго y народној и црквеној традицији. У легенди св. Димитрија казује ce, да су 22. септембра 586. године, једне недеље, упућени од хагана и Обара, многобројни Словени (наводи ce број од 100.000) осванули ненадно пред градом. Задржали су ce најпре око тврђавице св. Матроне, a онда су свом снагом јурнули на град носећи већ спремљене лествице, да би могли ускочити на зидове. Градска посада, најпре изненађена, a касније прибрана и помогнута грађанима храбро ce опирала, иако су Словени имали све опседне справе, огромне балисте и чак тзв. корњаче, кoje су, да би с балистима биле заштићене, биле прекривене сухим кожама, али, да ce не би запалиле, на њих су стављане воловске и камилске коже. Бацали су камење, каже хагиограф, које је изгледало као читава хумка. Нападај је, дакле, спремљен са свом војном опремом и показивао знатну умешност нападача y ратној виштини. Али је и вештина и срчаност бранилаца била већа и они су успели, да једним испадом препану и отерају неке нападаче, који ce, изгледа, уопште нису надали озбиљном отпору, a друге да изненаде вештином свог гађања, како да ослабе ударце из балиста. Седми дан, кад је требало да буде општи јуриш, Словени су нагло узмакли.{{Напомена|''L’abbé A. Tougard'': De l’histoire profane dans les actes grecs des Bollandistes. Paris, 1874, 86—116. O датирању тог нападаја ''Ст. Станојевић'': Византија и Срби II (1906), 208; cfr. ''L. Niederle'': нав. дело II, 1, стр. 210—216.}} Оставивши Солун, они су продрли дубоко y Грчку и пленили тамо све до 589. год.

Кад је окончан рат y Персији, Византија је одмах пребацила војску y Европу једва дочекавши, да са довољном снагом обезбеди северне границе и са средствима достојним византијске државе иступи пред варваре. Своју војску почела је да прибира око Анхијала, који је био највише угрожен и одатле су биле најповољније погодбе за акцију. Лично тадањи византијски цар Маврикије, као ниједан владалац пре њега, кренуо је тамо, да прегледа стање земље и градова и да изврши смотру војске. Том приликом била су ухваћена и пред њега доведена три Словенина, који уза ce нису имали ништа од оружја, него само своје китаре. Ha царево питање ко су и шта раде y његовој земљи, они су одговорили врло уопштено и нимало вероватно. Они рекоше да су родом Словени, a да станују на западном океану; њима је хаган послао људе с богатим поклонима за поглавице, да би ту могли купити народ за војску. Они су, истина, примили поклоне, али одбили понуду, изговарајући ce на тегобе пута. Њих тројица су били послани, да то саопште хагану, a он их је, заборављајући општи закон о посланицима, силом задржавао. Они су, најзад, чувши за ромејску земљу, добегли y Тракију. Носе китаре, јер ce y њиховој земљи не зна за оружје; певају уз лире, a не уз бојне трубе. Цару су ce свиделе њихове песме и дивио ce узрасту њихових телеса; погости их стога лепо и упути y Хераклеју.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 218—224.}} Сасвим је оправдано, што ce мисли, да приче ових Словена нису много веродостојне и да су они, с тим казивањем, имали да прикрију своју праву службу ухода. Важно је y саопштењу то, да су Обри, спремајући ce за напад, тражили да ce добро снабдеју војском и из даљих области, посебно баш словенских, и да ce, истодобно, смире са осталим противницима. Године 591. они су склопили мир с Лангобардима. Византинцима су опет понудили савез Франци тражећи за то новчане помоћи, али је Византија то одбила, верујући довољно y своју снагу.{{Напомена|''Павле Ђакон'': нав. дело, 136, 145. Ту приказане Франачке везе с Цариградом 590. године; ''Simokata'': нав. дело, 225.}} Рат се спремао на обе стране и по свим тражењима веза и припремама могло ce мислити, да ће бити тежак и врло крвав. 

Непријатељства су почела још 591. год. Византија је одбила Обрима повишење годишњих плаћања, што су ови, по свој прилици намерно удесили као повод за рат. Са Обрима ратују и Словени и то, судећи по наводима неких грчких извора, као њихови подложници. У Димитријевој легенди изрично ce вели, да је обарском хагану подложно цело племе Словена, бива, Хаган је, ῖὸ ἕθνος, ἅπαν{{Напомена|''L’abbé A. Tougard'': нав. дело, 90.}} казује Симотката, „наредио“ Словенима, да му приправе много лађа, како би на њима прешао Дунав. Ови су почели посао близу ушћа Саве y Дунав, али их је y том ометала сингидунска посада, која је често испадала из града и палила грађу. За сваку сигурност опседну обарске и словенске чете град, али их седми дан позове хаган, да га оставе. Kao цену напуштања узму Обри од грађана две хиљаде златника, једну скупоцену хаљину и златом окићен сто. Припреме за прелаз почете су онда на другом, западнијем месту, близу Сирмија. Хаган „припреми мноштво Словена да тешу дрво“. Кад су лађе биле готове, он пошаље једно одељење војске напред, да задаје страх; a сам са војском крену према Бононији. Обри доспу до Хераклеје, носећи свуда победу над Византинцима. Ha концу, Византија ce спасла помоћу лукавства, дајући Обрима дарове и склопивши примирје.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 225—320. За датирање cfr. F. ''Dölger'': Corpus der griechisehen Urkunden I, München und Berlin, 1924, 12—13.}}

С пролећа 592. год. посла Византија велику војску на Дунав, да настоји спречити словенска упадања и плењења по Тракији. Византија је овом приликом истакла, да ce непријатељ сигурно неће  смирити, док ce не увери, да према себи има опасна такмаца, односно ако ce солидном одбраном и утврђивањем дунавских граница не онемогуће њихови насртаји. Ромејска војска, сабравши ce y Хераклеји, дође до Доростола потпуно спремна за борбу. Обри упутише тој војсци посланство тражећи објашњења, чему има да служи тај војни поход, кад је између њих прошли пут склошљен мир. Предводништво византијске војске је одговорило, да ce Византинци не спремају на Обре, него на Словене и према том, онда, о повреди уговора о миру нема ни говора. Дванаести дан после тога, пошто су лађе биле готове, пређу Византинци Дунав. Ноћу, сасвим изненада, напала је византијска војска Радагоста и његове чете и нагнала их y бег; сам Радагост једва је скочио нанеоседлана коња, да спасе главу. Изненађени Словени били су тучени од византијске војске и сва им тамошња земља опустошена. Добивени плен послали су византијске војсковође царској породици, ради чега је било приговора код војника. Плен је пратило 300 војника с вођом Татимиром, можда погрченим Словенином, али их на шестом конаку, y подне, нападне једно одељење Словена, који су ce нашли y Тракији, и збуни их толико, да је њихов вођа почео да бежи и y бегу био је рањен. Транспорт је спасла једна друга ромејска чета, која је првима дошла y помоћ и одбила нападаче, заробивши 50 људи. Овај је случај врло карактеристичан за етничке прилике y залеђини византијске војске, за слободу и распрострањење словенског живља и словенских чета y унутрашњности Византије, a можда и за њихове везе са саплеменицима преко Дунава.

Византија је после првог успеха, наставила ратовање против Словена. Taj ратни подухват имао је огромног успеха, понајвише преко услуга коje joj је пружио један Гепид, који је разним преварама издавао Словене. Тако је допао ропства и словенски поглавица Мужок, након даће коју је давао y спомен свога умрлог брата. Након повољно извршених акција, византијска војска одлучи да ce повуче на своје подручје.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 230—239; ''Teofan'', Ed. de Boor, I, 270; ''N. Nodilo'': нав. дело, III, 104.}}

Обрима је било необично ово повлачење грчке војске и они послаше људе Византинцима да извиде ствар. После три дана већ су били почели припреме, да они са своје стране напану Византинце и хаган је дао наредбу, да словенске чете пређу Дунав. Очевидно је, дакле, ма колико иначе вести биле нејасне, да су словенска насеља не само на западу, око Саве, била y извесној зависности од Обара, него да је то био случај и са онима y Дакији, само што је ту та зависност, због удаљености од обарског средишта, долазила мање до изражаја. Уосталом, постоје од раније извесне вести, да је хаган баш овим Словенима слао посланства, да му плаћају данак и да их је, кад су они одбијали, присиљавао на то.

Кад је чула за те припреме, византијска војска пошаље Обрима свог посланика, умна човека, неког лекара Теодора, да их одврати од те акције. И пред њим ce хаган хвалио, да је господар „целог народа“, и да је византијски војни заповедник Приск „ступио на моју земљу и напао на моје поданике“. Тражио је стога учешће y плену. Приск је с муком наговорио војнике да пристану на то. Хагану су враћени заробљени Словени, 5000 на броју, и он ce тим задовољио, приставши да византијска војска може проћи преко његовог подручја. Византија је ради тога оштро прекорила Приска, осећајући врло добро, да је тим хаганов положај знатно појачан и да ће, услед овог успелог посредовања, утицај Обара на Словене бити још већи. Чак, уколико су ce Словени раније опирали Обрима, они ће сад с једне стране из страха због Византије, a с друге осећајући стварну и респектовану снагу хаганову, почети, да ce друже с њим.

Словенска насеља на западу ширила су ce y вези с обарском моћи. После пропасти Гепида, трагом Лангобарда, освојивши Панонију, кретали су према западу и поједина словенска племена и етничке скупине и ту су, с Обрима заједно, долазили y сукоб са франачким владарима или њиховим заступницима. Њихово име на тој страни, на подручју данашње Словеније и Корушке, помиње ce за време баварског војводе Тосила, око 595. године, кад ce казује, да је он с војском ушао y „покрајину Словена“ (cum exercitu in Sclavorum provinciam introiens), добио победу и вратио ce са великим пленом.{{Напомена|''Павле Ђакон'': нав. дело, 146.}} Иза тога, борбе између Бавараца и Словена помињу ce чешће. Словенима долазе y помоћ 596. год. Обри, проваливши из Паноније. Они упадају y Тирингију и воде љуте борбе, bella gravissima, са Францима, док краљица Брунхилда богатим новчаним откупом не добије мир. Утицај хаганов и његове везе врло су широке. У исто време он шаље своје посланике и миланском војводи Агилуфу и склапа с њим поново мир. Од њега су Обри добили и мајсторе за прављење лађа, које су им, како је било јављено, потребне за рат y Тракији.{{Напомена|Нав. дело, 150, 154.}} Словени су и на том подручју били нека врста експонената обарских. Обри су им били врховни господари и искоришћавали су њихове етничке скупине, које су с планом започеле главне прометне везе и долине са Италијом. Да ce власт Обара осећала непосредније y Дунавској низији може ce узети с обзиром на тај за њих важни предео, али да је била утицајна и y овим алпијским областима и о том нема сумње.{{Напомена|''A. Leeper'', The Slavonic review XII (1933), 122—123.}} Уосталом, за то сведоче најбоље важна обарска средишта са „ринговима“ y доњој Аустрији на Кампу и код Кенигштетена.

С пролећа 597. год. отпочело је и ново ратовање на Дунаву. Византијска војска била је скупљена y Одиси (Варна) доста поколебана y дисциплини и не много одушевљена извесним намераваним царским реформама. Словени су већ били делимично прешли преко Дунава и почели пљачкања. Византијско војно заповедништво пређе из Одисе y Марцијанопољ, a посла 1000 коњаника као извидницу.

Ова ce сукоби са једном четом од 600 Словена, која је опленила неке градове и гонила богат плен, водећи са собом и доста заробљеника. Кад опазише византијску војску Словени почеше убијати заробљенике, остављајући само жене и децу, a од кола направише бедем. Византинци су ce устручували да их нападну, јер су словенске стреле добро гађале њихове коње. Стога они, сјахаше и тако, личним јунаштвом, разбију непријатеља. Словени су y јарости секли и остале заробљенике, што је нарочито подјарило нападаче и донело им победу. Међутим, остала ромејска војска оста дуго неактивна. У самој престоници Цариграду, шириле су ce вести да Словени спремају напад на сам Цариград. Због тога је византијска војска имала да поседне Тракију. Том приликом, једна византијска извидница од 1000 људи наиђе на исто толики број Протобугара, исто обарских поданика, који су, тобоже знајући да њихов владар не ратује, хтели мирно проћи поред Византинаца. Византинци, сматрајући да је то само изговор, напану их. Али Протобугари храбро дочекају напад и натерају Ромеје y бег, па ce онда и сами повуку, бојећи ce веће силе. Потужили су ce уједно хагану на тај неизазван насртај. Хаган је одмах упутио посланство Византији, да тражи објашњење. Ова ce извињавала тим, да joj није била позната читава ствар и да то као потврди, посла хагану као пријатељу сјајне дарове.

Након неколико дана, опет је дошло до сукоба између једне византијске војничке извиднице и Словена. Вазантијска извидница је била заробљена. Приликом преласка византијске војске преко Дунава, дошло је до сукоба са Словенима, које је предводио Пирогост. У првом сукобу, пало је око хиљаду византијских војника, али y каснијем окршају, погинуо је и словенски предводитељ Пирогост, погођен од византијске стреле. Након тога, y два наредна сукоба, победу односе словенске ратничке чете, те приморавају византијску војску да ce, без икаквог успеха, врати преко Дунава.{{Напомена|Cfr. ''Simokata'': нав. дело, 245—254.}}

У пролеће 598. год. прибрала је Византија војску y Астици, и с војском, коja је била веома проређена, пређу Дунав и дођу до Нова. To је зачудило Обре, те траже објашњење од Византинаца, шта ће они y обарској земљи. Заповедник византијске војске је одговорио, да је земља византијска и да Византинци с правом долазе ту. Обри су, дакле, стали потпуно уз Словене, штитећи их као своје поданике. Стога су на тај византијски упад, одговорили освајањем Сингидунума, који нису успели да задрже y својој власти, већ поново долази y византијске руке, која га стале чврсто утврђивати. Обри су то узели за повод да објаве рат Византији.

Обарска војска овог пута није упала y источне византијске земље, већ ce определила на Истру и Далмацију. Овамо је хаган имао више изгледа на плен, јер су крајеви били раније неисцрпени. Исто тако, можда ce и устручавао да прими борбу с византијском војском y непроходним балканским кланцима, где су ce Грци били добро припремили. Незаштићена Далмација страдала је много; помиње ce  да су Обри и Словени том приликом разорили на 40 градова. Византија посла за њима одред од 2000 војника, да их извиђа и узнемирава. Избегавајући војнички пут, опрезни византијски одред верао ce кроз кланце с успехом изненађивао и робио обарске страже и комору.{{Напомена|''Simokata'': nav. delo, 256, 262—266.}} Једна таква победа над већим једним одељењем Словена и Обара силно је овеселила папу Гргура Великог, кад га је о њој обавистио екзарх Италије.{{Напомена|''F. Rački'': nav. delo, 255.}}

При борбама на западу Обри су хтели да имају и савезника. Са старим пријатељима Лангобардима утврдили су „вечни мир“ и савез и стога су упутили посланство франачком краљу, да га упозоре, да буде y миру како с њима, тако и са Лангобардима. С овима заједно словенске и обарске чете продиру y Истру, палећи и пустошећи свет.{{Напомена|''П. Ђакон'': нав. дело, 156.}} У јулу 600. године папа Гргур, пишући солинском епископу Максиму, каже му, да ce много брине и жалости поводом тога, што му овај јавља о опасности „de Sclavorum gente“ и то тим више, „јер кроз пролаз Истре почеше већ улазити и y Италију“.{{Напомена|''F. Bulić'', Supplemento al „Bulletino di archeologia e storia dalmata“. (1904), 46; cfr. ''A. Guillou'': Migration et présence Slaves en Italie du VIe au IXe siècle. — Зборник радова Византолошког института, св. 14—15. Београд, 1973, стр. 11—16.}} A тешећи га резигнирано примећује, да ce не жалости сасвим ради тога, „јер они, који ће живети после нас, видеће још гора времена“.

После катастрофалног пораза Византинаца y бици код града Јастре са Обрима, цариградски сенат одлучи да тражи мир. Ho, y то време је међу Обрима завладао страшни помор. Византијско посланство нашло је хагана y Дризипери, ожалошћена за помрлом породицом (за један дан хагану је умрло 7. деце) и склона за преговоре. Уговор је гласио да Дунав постане међа између Византинаца и Обара, и да ce може прећи само y борби против Словена. По том уговору Византинци су добили као признато оно, што је византијски војсковођа Приск обележавао Обрима и хагану као ромејску сферу на почетку рата. Тако су Обри препустили источне (дачке) Словене њиховој судбини, не одричући ce права да примају данак и од њих.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 266—273. Теофан, који ce дотле служио, углавном, само њим има од приказа ових догађаја и друге изворе. Cfr. Ed. de Boor, I, 278 sq, O том ''O. Adamek'': Beiträge zur Gesehichte des byzantinischen kaisers Mauricius. Jahresbericht des K.K. ersten Staats — Gymnaziums in Graz, 1890, 4—32; ''E. Patzig'', Jahresbericht der Thomasschule in Leipzig über das Schuljahr 1891, 1892,7—13.}}

Сви ратови које су y то време водили Обри с Византијом, завршили су ce византијским победама. У једној од тих битака (600), Византици су заробили 8000 Словена, 3000 Обара и 6200 разних варвара. И поред таквих успеха, овај рат y Византији није био много популаран.

У Византији је владала пометња и несносно стање. Обри су упали y Тракију и опленили је, a онда, склопивши погодбу с Византијом, која им је повисила годишње давање, окренуше ce према западу.

Тамо беше дошло до борбе између Ромеја из Равене и Лангобарда. Обри послаше y помоћ свом савезнику Лангобардима известан број словенских чета. С њима y друштву почеше Лангобарди опседати Кремону, па је и заузеше и порушише 603. год. a тако су пали и неки други градови.{{Напомена|''Simokata'': нав. дело, 284—314; ''Teofan'': нав. дело, 283—292; ''Nicephori'': Archiepiscopi Constantinopolitani, opuscula historica, Ed. C. de Boor. Lipsiae, 1880.3.}}

Северне границе Византије, после одласка гарнизона y борбе против Персије, остале су незаштићене, те почињу и чести упади Словена и Обара. Осетивши да немају озбиљна отпора, a кивни ради претрпљених губитака y минулим ратовима и увек спремни на ратни поход, они пустоше и харају по целом Балканском полуострву. Несумњиво је, да су „Обри y то време опустошили Европу“ (европске области Византије). По речима Исидора Севиљског, тада су „Словени отели Ромејима Грчку“.{{Напомена|Cfr. ''C. Jireček'': Die Romanen in den Städten Dalmatiens. (Denkschriften dez K. Akademie in Wien XLIII), I, 26.}} Несметани од грчке војске, Словени су ce, узевши извесна места и пределе, и задржали y њима, не више појединачно и y мањим групама као пре, него овог пута већ и y већим племенским заједницама и етничким скупинама. Појединости о њиховом продирању нема, и тај процес можемо само замишљати и претпостављати. Пошто је задовољен први бес разарања и плењено све што је било од вредности, зауставило ce и на оцени земље Балканско полуострво било је и климатски и по култури повољно делимично повољније од територије Добруџе и Баната. Осећала ce можда и потреба мењања места, нешто да ce склоне с оног подручја коje је било угрожено непријатељским и непријатним суседством и служило за пролазе многим туђим народима, a можда, делимично, и да ce избегне обарској власти. У слабо насељеним подручјима ceверног и западног Балкана било је довољно места, да ce, без непосредног притиска ромејских власти, могло живети на свој начин. Опште линије кретања ишле су, главном, овако: према западу, кроз Панонију, продирали су Обри са Словенима y Далмацију, y алпијске земље и y Истру, где су 611. год. разбили и потиснули римске чете. Обарски трагови очувани су до данас на Балканском полуострву углавном на подручју Босне и Херцеговине, северне Далмације и Лике. Словени су ишли делом с Обрима, a делом сами, нарочито они из Дакије. Они су ce спуштали понајвише y подручје Протобугарске, где их ce око 680. год. налазило осам племена, чему свакако треба додати и знатан број етничких скупина, само са братсвеничким друштвеним уређењем, и долином Тимока и Мораве, те Ибра и Вардара y Србију и Македонију. С почетка су упади имали ратнички карактер ради плена или витешке пљачке, a после све више колонизациони; првих година VII столећа превлађивао је први, a доцније други тип.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [https://macedonia.kroraina.com/tvet/tvet_1.htm Етногенеза Јужних Словена]

[[Категорија:Етногенеза Јужних Словена]]</text>
      <sha1>a650hr0ujuohmk4ug0mqcaq5guefm38</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>