Гердзень
From Вікіпедыя
Гердзень (Gerdine de Nailse, Гердень) (? - 1267), князь нальшанскі.
Упершыню Гердзень згадваецца як нальшанскі князь у якасці сваяка і сведкі Міндоўга ў яго грамаце, дзе запісаны чацвёртым пасля самога Міндоўга, брата яго жонкі Лонгвіна, набліжаных баяраў і добра вядомага Парбуса. Грамата лічыцца падробленай, але гэта не паменшае значнасці звестак, бо ніхто не стаў бы, фальшуючы грамату, пазначаць у ёй нерэчаісных сведак.
«Myndowe dei gracia Rex Lettowie universis cristi fidelibus presentes litteras inspecturis. Salutem in nomine Jhesu Cristi. Quamvis inspiracionis divine gracia faciente per consilium dilectorum nobis in cristo Magistri et Fratrum domus Theutonice in Lyvonia. de tenebris gencium in ecclesie ihesu cristi Iumen vocati simus ac renati per unde graciam baptismalis et Sanctissimus pater et dominus noster Innocencius papa quartus ad instanciam et operam efficacem predictorum magistri et Fratrum personam nostram. Regnum nostrum et omnia bona nostra Jurisdiccioni sedis apostolice subiciens . auctoritate sua nos fecerit corooari in Regem tocius Lettowie . ac terrarum omnium . quas divine virtutis auxilio iam eripuimus de infidelium manibus vel eripere poterimus in futurum. Tamen ante nostram conversionem et post tam nos quam regnum nostrum Lettowie per aliquos cristiane fidei inimicos et aliquorum apostasiam sic turbati fuerimus et concussi quod nisi dictorum magistri et Fratrum magnum consilium et auxilium nobis affuisset totum regnum nostrum fuisset cum subversione fidei annullatum. Unde nos considerantes labores et expensas ac voluntatem magistri et Fratrum prenominatorum que in promocione nostre persone. Regni nostri ymmo pocius fidei cristiane habuerunt. de consilio voluntate et consensu heredum nostrorum nostrorumque nobilium totum regnum nostrum Lettowie. et omnes terras adiacentes quocunque nomine censeantur. exceptis terris et iure episcopali. domino Episcopo Lettowie in dicto regno nostro deputatis. sepedictis magistro et Fratribus de domo Theutonica in Lyvonia dedimus contulimus et donavimus. et presencium tenore donamus in verum ius et proprietatem sue religionis. Ita tamen si nos sine legittimis heredibus decedere contingeret Transferentes in ipsos ex nunc ut ex tunc dominium et possessionem tocius regni Lettowie supradicti. In cuius translate possessionis iudicium Conventum Fratrum predictorum in nostra curia collovavimus speciali Et licet varias et diversas donaciones prius fecerimus circa Fratres memoratos. sicud in litteris inde confectis continetur. Tamen hanc piam nostram et providam donacionem factam predictis magistro et Fratribus ac successoribus eorumdem. tamquam nostris principalibus coadiutoribus aliarum precedencium donacionum conclusionem esse volumus plenariam et finalem. In cuius rei perpetuam memoriam ut prehabita nostra donacio robur obtineat firmitatis. hanc certam inde conscribi et nostri sigilli munimine fecimus confirmari. Huius autem donacionis testes sunt. Venerabilis dominus Culmensis Episcopus et magister Andreas Fratrum predictorum ac Fratres sui. Langwinus sororius noster. Lygeyke Schabbe. Bixe. Bune. nostri Barones et consangwinei. Parbusse de Nere. Gerdine de Nailse. Vege. Veseyele. Ibid. et Parbusse junior. De Fratribus predicatoribus Frater Syndarinus. de Fratribus minoribus Frater Adolphus et sui socii. et alii quam plures fidedigni. qui omnes simul et semel dicte donacioni nostre a nobis provide facte Magistro et Fratribus. ac eorum successoribus supradictis fuerunt vocati ad hoc in testimonium premissoruni. Datum Lettowie in Curia nostra anno domini Millesimo Ducentesimo Sexagesimo. In medio Mensis Junii.»[1]
Падрабязнасці жыцця Гердзеня да 1264 году невядомыя. 23 снежня 1264 году ад Полацкага і Віцебскага княстваў Гердзень заключыў мірны дагавор з Рыгай і Готландам, які вызначаў правілы гандлю і паводле якога Гердзень пацвярджаў перадачу князем Канстанцінам Лівонскаму ордэну земляў ва Усходняй Латгаліі, за што Ордэн абавязваўся не нападаць на Полацкую зямлю.
«Княз(ь) Гердень кланяетьс(я) всем темь, кто видить сую грамот(у), тие люд(и), што ныне живи суть, а темь, кто напосле приидуть, темь ведомо буди, как мир есмы створил(и) промежи местеря и с ратьманы рижьскыми, и с полочаны и видьбляны тако, како грамот(а) написано, тако им надо всею землею отступит(и), што есть Лотыгольская земля, как не вступатися на тую землю, што княз(ь) Костянтин дал местерю с своею брат(ь)ею, с своею грамот(ой) и с печатью, како боле того на ту землю не поискывати. Верху того, про ту пакость, што ся в розмирьи створило, как им от обою сторону отступити, што Руськая земля словеть Полочькая, от тое земли местерю и брат(ь)и его отступит(и) с всею правдою. Верху того, немечькому гостю в Полочьскую волно ехат(и) торговат(и), купити и продат(и). Тако ж полочаном и видиблянину волно гостити в Ригу и на Готьскы берег. А где будет(ь) кто кому виноват, в томь городе правити, где тот ч(е)л(о)в(е)к живеть, инде суд(а) ему не искати, которой волости ч(е)л(о)в(е)к извинитьс(я), ту ему правда дат(и), или вина его. А старому миру стояти княз(я) Герденя, княз(ь) тыих, кто по нем будет(ь). Што поклепани на резне и што словеть Лотыгольская земля, от того ся отступили с всею правдою, Местерь, также брат(ь)я его, отступили, што словет(ь) Полочьская земля, со всею правдою. Сию грамот(у) тогды нап(и)сана в Ризе, коли б(ог) был а/(1000) лет и с/(200) лет и з/(60) лет и д/(4) ле(т) по рожен(ьи) б(о)жии дни за три дни.»[2]
На падставе гэтай граматы некаторыя даследчыкі лічаць Гердзеня ў той час полацкім князем, але ўжо слушна заўважана, што грамаце Гердзень названы проста князем, а не князем Полацка. Калі прыняць гэтую заўвагу, то развязваецца даўняе пытанне ці быў Гердзень адзіным князем у Полацку, бо ў 1265, як полацкі князь згадваецца Ізяслаў, у той час аб смерці Гердзеня крыніцы паведамляюць толькі ў 1267.[3] Некаторымі даследчыкамі лічалася, што згадка Ізяслава ў грамаце ёсць памылкаю перапісчыка, што Ізяслаў быў толькі віцебскім князем, а полацкі сталец заняў толькі пасля смерці Гердзеня, але ніякіх сведчанняў гэтаму няма. Да таго ж, Гердзень не знаходзіўся ў Полацку, а быў у Нальшанах ці Літве і верагодна быў не адзіным князем у Нальшанах, а адным з тамтэйшых князёў. Былы нальшанскі князь Даўмонт стаўшы пскоўскім князем у 1266-1267 гг. тройчы рабіў паходы на Літву і Полацкую зямлю. У час апошняга з іх Гердзень загінуў, а яго жонка і два сыны трапілі ў палон.
[правіць] Паходжанне
Паводле аднаго з наўгародскіх летапісаў Гердзень сын нейкага Давыда Расціславіча,[Крыніца?] якога некаторыя даследчыкі лічаць смаленскім князем,[Крыніца?] але гэта малаверагодна, бо той жа летапіс кажа аб Гердзеню як аб «літоўскім князю». У гэтым святле цікава паведамленне пазнейшага Васкрасенскага летапісу які кажа, што Гердзень быў сынам Давіла Расціславіча і малодшым братам Віда, згодна з гэтым летапісам Гердзень быў стрыечным братам Міндаўга. Дарэчы, некаторыя крыніцы завуць Давіла Расціславіча Давыдам і нават Данілам, мо менавіта гэтым, ды рэдкасцю імя, тлумачацца разходжанні паміж наўгародскім і Васкрасенскім летапісамі наконт імя бацькі Гердзеня. Меў за жонку нейкую Еўпраксію, цётку Даўмонта, і з ёй двух сыноў Андрэя і невядомага на імя (магчыма Гольшу).
- ↑ Codex Diplomaticus Lithuaniae e Codicibus Manuscriptis, in Archivo Secreto Regiomontano Asservatis, edidit Eduardus Raczynski. Vratislaviae, sumptibus Sigismundi Schletter. 1845.
- ↑ Полоцкие грамоты XIII - начала XVI в. / Сост. А.Л. Хорошкевич 4.1. М.,1977. С. 35-36.
- ↑ Александров Д.Н., Володихин Д.М. Борьба за Полоцк между Литвой и Русью в XII-XVI веках. // Отв.редактор: академик В.Л. Янин. М.: Аванта+ 1994. С.37.