Геологија

From Wikipedia

Геологија је знаност која се бави проучавањем Земље. Покушава објаснити како је Земља формирана и како се мијења. Знанственици који се тиме баве зову се геолози и проучавају тло, стијене, планине, ријеке, оцеане и друге дијелове Земље. Ријеч геологија је настала од грчких ријечи γη (Геа = Земља) и λογος (логос = знаност) (расправа, дискусија).

Sadržaj/Садржај

[edit] Повијест

Спознаје о врло сложеној проблематици постанка и развитка Земље јављале су се поступно, а неке датирају још из античких времена. Но, тек у 15.ст. долази до покушаја систематизације знања о Земљи, а поступно се јављају и нови појмови као темељ геологије у настајању.

У Средњем вијеку су остаци изумрлих организама најчешће сматрани "игром природе" или доказима "опћег потопа". Но, већ је Леонардо да Винци (1452 - 1519) упозорио да једним се "потопом" не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свјестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први геокемијски циклус (вода испире сол из тла и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се лагуне гдје се вода испарује и таложи нови слој, који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винци је схватио и одос ерозије тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у литосфери, а она се поновно успоставља издизањем).

Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. Нептунисти, на челу с А. Г. WЕРНЕРОМ су оживили стару идеју Тхалеса из Милета (7/6.ст.пр.Кр.), приписивајући постанак стијена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу оцеана Нептуну. Плутонисти, на челу с Ј. ХУТТОНОМ су оживили запажање Страбона (1.ст.пр.Кр.) држећи да су поједине стијене настале у вези с вулканским ерупцијама. Названи су по богу подземља, Плутону.

Х.Б. де САУССУРЕ (18.ст.) први је схватио да су нагнути слојеви посљедица кретања литосфере и продора старијих стијена кроз млађе. Е. де Беаумонт (19.ст.) први спознаје улогу расједа у постанку долине Рајне, а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања њезина обујма.

Г. ЦУВИЕР (18/19.ст.) поставља темеље знанственог проучавања фосилних остатака организама, а W. СМИТХ их суставно примјењује за одређивање релативне старости стијена Земљине коре. Уочава се и латерална варијабилност истодобних стијена, па тако настаје појам фацијеса (А. ГРЕССЛY, 1838).

Појам геосинклинале као лабилног седиментацијског простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добива на значењу 1900.г. када га је истакао Е. ХАУГ при постанку уланчаних горских сустава. Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све донедавно, када ју је дијелом истиснула концепција тектонике плоча.

Од наших истраживача који су у раним фазама развитка знаности о Земљи истичу се Руђер Бошковић (1711 - 1787) који је писао о компензацији масâ унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је различитом густоћом горњих и доњих дијелова Земљине коре. Касније је Гјуро Пилар (1846. - 1893.) расправља о узроцима ледених доба и повезује их с ексцентричношћу Земљине путање, а касније се бави узроцима потреса за које каже да су најуже повезни са стварањем пукотина и расједа у Земљиној кори.

Андрија Мохоровичић (1857. - 1936.) на основи потреса са жариштем у Покупљу (25км јужно од Загреба) доказао је 1909. да у дубини од 54км постоји јак дисконтинуитет у ширењу потресних валова, који је по њему добио назив Мохоровичићев дисконтинуитет.

И. М. Миланковић (1879. - 1958.) сврстао се након 1930. у круг свјетских знанственика својом концепцијом и узроцима глацијација у квартару као посељдици осцилација у примању Сунчевих зрака на Земљи због промјене положаја Земљине екваторијалне равнине у односу на равнину Земљине путање.

За развитак геологије у националним оквирима заслужан је Љ. Вукотиновић (1813 - 1893.) потичући писање знанствених дјела на народном језику што је захтијевало и ствараје домаће терминлогије.

Професионалне темеље националном геолошком школству у Хрватској, не само у оквиру високошколског образовања, него и у истраживачком погледу, постављају Дјуро Пилар и Драгутин Горјановић - Крамбергер (1856. - 1936.).

[edit] Важнији геолошки принципи

Данас опћепознати принцип униформитаризма је кључ за рјешавање неких или можемо чак рећи и свих питања геолошке прошлости. Гласи: "Прошлост је кључ за садашњост" што би рекло да процеси који владају данас су владали и у прошлости те проматрањем данашњих збивања можемо закључивати о геолошкој прошлости.

[edit] Поља и сродне дисциплине

  • економска геологија
    • рударска геологија
    • нафтна геологија
  • геокемија
  • геокронологија
  • геодезија
  • геомикробиологија
  • геоморфологија
  • геофизика
  • глациологија
  • повјесна геологија
  • хидрогеологија
  • минерологија
  • палеоклиматологија
  • палеонтологија
  • механика тла
    • микропалентологија
    • палинологија
  • петрологија
  • седиментологија
  • сеизмологија
  • спеологија
  • стратографија
    • биостратографија
    • кемостратографија
    • кроностратографија
    • литостратографија
  • структурална геологија
  • вулканологија

[edit] Регионална геологија

Регионална геологија рашчлањује Земљу на поједине заокружене регије: континенте, оцеане, горске суставе, копнене водене базене, рудне појасеве и друге цјелине, приказујући њихову грађу, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе стратиграфске и опће геологије, пажња се посвећује и проблемима усмјереног интереса (минералне сировине, вода, могућност геотехничких захвата и др.), па постоји уска веза с инжињерском геологијом и хидрогеологијом, рудном геологијом, сеизмологијом, оцеанологијом итд.

[edit] Национална геологија

[edit] Вањске повезнице


Види:

  • Ерозија
  • Криптодепресија