Лукијан Мушицки

Из пројекта Википедија

Лукијан Мушицки (1777 - 1837) је рођен у селу Темерин. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду и Сегедину, а права и филозофију у Пешти. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у Карловцима, наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира Шишатовца. Умро је као епископ у Плашком.

Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде", Давид „псалмопјевац" и нарочито Хорације, чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку" и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.

Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено „стихотвореније" врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, „благонаравију" и „добродјетељи" и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме Глас народољупца и Глас харфе шишатовачке биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова пезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља интересантан покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике".

Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика. Живећи у доба Вукове реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:

Словенски, сербски језик — два су пута
К једној цели воде нас.


Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.

[уреди] Спољашње везе

Други језици