Треће заседање АВНОЈ-а
Из пројекта Википедија
Треће и последње заседање АВНОЈ-а одржано је у Београду 7. августа 1945. Задатак АВНОЈ-а био је да припреми изборе за Уствотворну скупштину, као и да донесе поједине законе. Он је био нека врста Привремене скупштине до проглашења нове, после народних избора.
[уреди] Међународно признање Југославије
Крајем 1944. године успешно је онончана борба за међународно признање нове Југославије. На Кримској конференцији представника водећих сила одржане фебруара 1945, поред осталог, дата је препорука о споразумевању Националног комитета и чланова избегличке владе ради формирања заједничке владе у Југославији.
У међувремену, дошло је до првих контакта између председника краљевске Владе у Лондону, др Ивана Шубашића и председника НКОЈ-а, Јосипа Броза Тита на Вису. Тада је потписан и Вишки споразум, који је предвиђао да се и даље настави са плановима о формирању мешовите владе.
После преговора Тита са премијером Черчилом и на инсистирање великих сила, дошло је до стварања привремене владе Демократске Федеративне Југославије 7. марта 1945. у Београду. Исту владу су признали СССР, Велика Британија, САД]] и друге савезничке државе. Већину министра нове владе чинили су припадници НОП, док су из изегличке владе били осим Шубашића, др Јурај Шутеј, Милан Грол и Сава Косановић.
[уреди] Треће заседање АВНОЈ-а
После образовања јединствене владе, приступило се стварању влада федералних јединица. Народна влада Србије образована је 9. априла, Хрватске 14. априла, Македоније 16. априла, Црне Горе 17. априла, Босне и Херцеговине 27. априла, а Словеније 5. маја 1945.
7. августа 1945. одржано је Треће заседање АВНОЈ-а у Београду. Он је проширен са посланицима последњег југословенског парламента из 1938. године, који се нису компромитовали сарадњом са окупатпром, а таквих је било 36.
Проширени АВНОЈ назван је Привремена народна скупштина, која је донела низ важних закона. Посебно се истичу изборни закони за Уставотворну скупштину и Закон о аграрној реформи и колонизацији.
[уреди] Избори за Уставотворну скупштину
Избори за Уставотворну скупштину одржани су новембра 1945. Са 96% гласова, снаге Народног Фронта су победиле. Након избора, нова Уставотворна скупштина се први пут састала новембра 1945. и једногласно усвојила Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ). Тиме је она испунила свој први задатак, решавања питања облика владавине.
Други важан задатак је било доношење Устава. После два месеца претреса у Скупштини и општенародне дебате, 31. јануара 1946. усвојен је Устав ФНРЈ. Њиме су озакоњене тековине НОР-а, Истога дана Уставотворна скупштина је претворена у народну скупштину. На тај начин збачена је монархија и успостављена Република.
АВНОЈ је на тај начин престао да постоји.