Ивица Марушић Ратко
Из пројекта Википедија
Ивица Марушић Ратко је рођен 6. марта 1912. у Грабу, Обаљ, Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Био је жељезнички службеник а као члан КПЈ дјелује од 1932. или 1933. године. У НОБ је ступио 1941. Погинуо је септембра 1942. на Мањачи. За народног хероја проглашен 20. децембра 1951. године.
Јуна 1941. године Ивица долази на Козару, која је тада представљала легло партизанских јединица тог дијела Босне. Био је један од руководилаца устанка на Козари. Када су се организовале партизанске јединице на Козари септембра 1941. године, Ивица Марушић је постављен за командира Треће чете 2. крајишког НОП одреда. Био је вјешт диверзант. Почетком 1942. године организовао је напад на њемачки оклопни воз на прузи Приједор-Босански Нови. Преобучен у домобранску униформу на станици Доња Драготиња зауставља воз и улази у њега. Са својим борцима успијева да разоружа усташку посаду и већим дијелом побије, а потом да искочи из воза. Партизани су искочили из воза и притом носили једног погинулог друга. Крајем 1941. године Ратко је као командант батаљона паралисао пругу Приједор-Босански Нови, која је тада представљала важну комуникациону жилу за НДХ.
Јануара 1942. године заробио је око 100 непријатељсих војника. Минирао је вијадукт Костајница - Волиња. Учествовао је у борбама за ослобођење Приједора маја 1942. Када је формирана, постаје командант Прве крајишке бригаде.
[уреди] Литература
Коришћена књига "Козара" др. Љубе Михића