Пчела
Из пројекта Википедија
Пчеле | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
|||||||||||||
Таксономија | |||||||||||||
|
Пчела је врста инсеката из реда опнокрилаца. Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 мм до 4 цм. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.
Садржај |
[уреди] Солитарне пчеле
Солитарне пчеле живе усамљенички живот тако да свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради земљане коморе за полагање јаја и одгајање ларви.
[уреди] Друштвене пчеле
Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Унутар друштва постоји јасна подела улога зависно од пола и старости пчела. Тако да одређене пчеле се брину за одбрану, скупљање хране, размножавање, чистоћу, климатизацију итд. Граница није оштра пошто постоје пчеле које живе исто као солитарне, осим што више женки дели исто гнездо. Неке живе у мањим заједницама (2 до 7 пчела), неке граде привремене колоније које ујесен изумиру и само оплођена женка преживи зиму (пример је бумбар). Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (Apis mellifica L.), која се узгаја широм света.
[уреди] Медоносна пчела
![]() |
За више информација погледајте Медоносна пчела. |
Медоносна пчела је друштвени инсект , чије друштво сачињавају: матица (1), радилице (од 25 до 150 000 пчела) и трутови (неколико стотина).
[уреди] Матица
Матица је једина полно зрела женка у пчелињем друштву, чији је задатак ношење јаја и тиме обезбеђивање опстанка друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем феромона које лучи. Из оплођених јаја се развијају женке (радилице или матице), док из неоплођених се развијају мужјаци (трутови).
Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, доћи ће до поделе друштва природним ројењем.
Матицу оплођавају трутови. Током живота матица излеће из кошнице само једном при парењу и изузетно ако доже до ројења Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из највећег броја јаја излегу се радилице, из малог броја јаја излегу се трутови, а из неколико посебно уграђених матичњака излегу се матице.
Матица се рађа из оплођеног јајета, а да ли ће постати зависи од исхране. Дневно матица може снети од 2500 до 5000 јаја.
Матица се од пчеле радилице разликује и по изгледу: њено тело је много дуже и трбушни део тела је отвореније (бронзане) боје, ноге су дуже, а леђа без длачица. На задњим ногама она нема корице за одлагање цветног праха (као радилице) и облик жаоке је другачији него код радилице.
Матица се у кошници креће у правцу кретања Сунца. Ујутро је на источном делу кошнице, у подне је између средишњих рамова, а увеће на западној страни.
[уреди] Трут
Трут је полно развијен мужјак и у једној кошници их је од пет до шест стотина, изузетно може их бити и више хиљада. Излеже се из неоплођених јаја тзв. Девичанским рађањем (партеногенезом). Циљ трута је спаривање са матицом, тако да никакве друге улоге немају у друштву. За разлику од женки они не поседују жаоку.
Нешто је већи од радилице, а мањи је од матице. Служи углавном да одржава микроклиму у кошници, за оплођавање матице и да једноставно буде психолошка подршка радилицама у смислу сигурности. Пчелиње друштво може да има неколико стотина трутова, а ако се деси да излеже велики број њих, радилице их побију.
[уреди] Радилица
![]() |
За више информација погледајте Пчела радилица. |
Радилица је полно неразвијена женка пчеле. Излеже се из оплођених јаја и од полагања јаја до излегања јединке прође 21 дан. Она обавља све послове у пчелињем друштву: храни легло, сакупља нектар, цветни прах, прополис (пчелињу смолу), гради саће, одржава температуру и влажност ваздуха у кошници, одржава чистоћу, брани кошницу од уљеза, храни и негује матицу, производи мед, млеч итд. Број радилица у друштву је променљив и зависи од расе пчела, годишњег доба, плодности матице итд. Дужина живота радилице је такође променљив и пре свега зависи од годишњег доба.
[уреди] Опрашивање
Пчеле играју велику улогу у опрашивању цветова. Могу се фокусирати на скупљање нектара или скупљање полена, у зависности од њихових тренутних потреба.
Претпоставља се да трећина људске хране зависи од опрашивања које чине пчеле. Већина пчела има електростатски набој који повећава апсорпцију полена. Полен и нектар стварају масу која је најчешће вискозна, али може и бити крута. Та маса је сфероидног облика те похрањена у мале ћелије у којима се и јајашца налазе.