Вишки споразум
Из пројекта Википедија
[уреди] Увод
За признавање нове Југославије посебно су били значајни писмени и особни контакти југословенског маршала Тита и енглеског премијера Винстона Черчила 1944. године.
Највећи проблеми су се тицали судбине младог краља Петра II Карађорђевића, коме је АВНОЈ забранио вршење било које функције до ослобођења и формирање владе нове Југославије.
Првенствено је било неопходно елиминисати дотадашњег министра Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерала Драгољуба Михаиловића и распуштање владе др Божидара Пурића, који је био поборник Михаиловићеве струје. Као прелазно решење учињени су следећи кораци.
1. јуна 1944. нову владу је формирао предратни бан Хрватске, др Иван Шубашић, искључивши из ње Михаиловића као министра војног. Ово је подржао и сам Винстон Черчил.
Као коначно решење проблема састава нове владе предложен је договор председника НКОЈ-а, маршала Тита и председника Краљевске избегличке владе, др Ивана Шубашића.
[уреди] Вишки споразум
Нови Председник Краљевске владе др Иван Шубашић кренуо је половином јуна месеца 1944 године из Лондона на острво Вис, где се налазио Врховни Штаб партизанских одреда Југославије.
Путовао је преко Барија. Ту је имао краће разговоре и са вођом социјалистичке странке др Живком Топаловићем, који је боравио као специјални политички опуномоћеник генерала Драже Михаиловића.
На Вису је стигао 14. јуна 1944. Дочекан је с почастима, музиком 26. дивизије и почасном четом. Са њим су још допутовали Ралф Стивенсон (британски амбасадор на југословенском двору у Лондону) и мајор Рид (Обавештајни сервис за Балкан -ОСС).
До разговора са др Иваном Шубашићем дошло је у пећини у селу Хум, где је било седиште Врховног штаба. Шубашић је на Вису остао три дана. Разговори су трајали до 16. јуна 1944. Поред маршала Тита, имао је опсежне разговоре и са осталим представницима НКОЈ-а.
Шубашић је започео разговоре, тиме што је прочитао нацрт свога предлога, којим је од Националног комитета тражио да два његова члана уђу у краљевску владу, да се краљ призна као врховни командант војске, те да НОВЈ сарађује с краљевском војском и другим борбеним одредима. Овај предлог је одмах одбацио читав НКОЈ и прочитао свој нацрт.
Влада др Ивана Шубашића је на крају у начелу прихватила опште захтеве НОП-а. Емигрантска влада с Шубашићем се обавезала да ће издати јавну декларацију у којој ће признати националне и демократске тековине које су извојеване у оружаној борби, одати признање НОВЈ, осудити све издајнике народа, који су јавно или прикривено сарађивали с непријатељем. Шубашић је признао НОП и АВНОЈ и обећао пуну подршку ради добијања савезничке помоћи. Шубашић је искључио било какве преговоре са организацијом Драже Михаиловића и једино је договорено да се свим поборницима Михаиловићеве линије упути захтев да се ставе под окриљем Народноослободилачког покрета Југославије.
На крају се НКОЈ обавезао да ће јавном декларацијом истаћи како ће коначно решење државног уређења земље донети народ после ослобођења читаве земље. Истовремено је дао сагласност да у владу др Ивана Шубашића уђу Драго Марушић и Сретен Вукосављевић, али не као представници НКОЈ-а већ као угледне личности и присталице НОП-а. Шубашић је тражио попуну своје владе појединим министрима из НКОЈ-а. Тражио је да православни свештеник Влада Зечевић буде један од њих, али је овај то одбио.
На крају је договорено је да споразум буде корак ка формирању јединствене владе, с тим што би Шубашићеви представници ушли у НКОЈ.
Као резулата дводневних разговора између Тита и др Шубашића, проистекао је тзв. "Вишки споразум", докуменат који си заједно потписали председник НКОЈ-а и председник Краљевске владе 16. јуна 1944. на Вису.