Призрен

Из пројекта Википедија

Призрен (42.23° северно, 20.74° источно) је град смештен у јужној Метохији у подножју Шар планине. Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи цара Василија II (976 – 1025 ), и његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика. Град има 159.145 становника (2005. год).

Призрен
Prizreni
Локација
Локација Косово и Метохија
Градоначелник Eqrem Kryeziu
Становништво 165,227 (2006)
Позивни број 029
Званична презентација града


Координате: 42.23° С., 20.73 И.

Садржај

[уреди] Историја

Познат у античко време као град Теранда, Призрен се развијао између 6. и 9. века (тврђава Каљаја, подграђе и мања насеобина око базилике на чијим деловима остатака је касније подигнута црква Богородица Љевишка).

[уреди] Византијски период

У време Византије, Призрен је био значајније регионално седиште и у то време у њему су изграђена утврђења Дрвенград и Вишеград, познат као призренски Горњи град. У њему је било седиште Византијске епископије. Повељом цара Васлиија из 1019. године, Охридској архиепископији се поклања призренска епископија и ово је први писани документ у коме се помиње Призен тада под именом Приздријана. За време византијске власти над Призреном, у њему је подигнут устанак против цара Михаила VII Дуке (1071. – 1078.) и на сабору који је ту организован 1072., учесници устанка, властелини и скопски бољари прогласили су кнеза Бодина за владара и крунисали су га за бугарског цара. Устанак је недуго затим био крваво угушен.

[уреди] Средњовековни српски период

Од 1275. године припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина (1282, – 1321.), Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина , цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и манастирски комплекс Свети Арханђели задужбина цара Душана. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. На дворцу ових царева издате су и сачуване њихове повеље у Призрене и на Рибнику које представљају сведочанство о боравку српских владара у 14. веку. У то време у Призрену се насељавају трговци из Дубровника и Котора и ту се почињу организовати познати сајмови (панађури), у дане великих верских празника. Призренским градом управљао је кефалиија који је увек био Србин, док је тргом управљао кнез који је по правилу био из приморских градова Дубровника и Котора. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају “царски град” и “царска престоница”, а у народним епским песмама наводи се као “српски Цариград”.

После смрти цара Уроша, Призреном је овладао краљ Вукашин и држао га од 1362. до 1371. године. Краљ Марко влада Призреном до 1372., а Балшићи од 1372. до 1376. године и већ од тада почиње опадање Призрена и помиње се 1433. међу напуштеним трговачким местима.

[уреди] Турски период

О томе када су Турци освојили Призрен историчари се нису усагласили. По неким историчарима (Јастребов и Хасан Калеши ) тврди се да је Призрен пао под турску власт 21. јуна 1455. године. На основу турских извора, претпоставља се да је Призрен пао под турску власт тек 1459. године. У периоду турске власти град на обали Бистрице добија нову урбану структуру формирањем чаршија и махала и изградњом монументалних исламских грађавина (Синан пашина џамија, Мехмед пашина џамија, Амам, Сахат кула, Камени мост и др.). Овај период одликује и уништавање српских средњовековних цркава и њиховог претварања у џамије. Тако је црква Богородице Љевишке претворена у џамију а на деловима рушевина манастира Светих Арханђела саграђена је Синан пашина џамија. Године 1878. на скупу муслимана са Косова и Метохије и делова Албаније у Бајракли џамији основана Призренска лига, са циљем спречавања остварења одлука Берлинског конгреса и онемогућавања припајања територија које су припале Црној Гори и Србији, као и постављања питања албанске аутономије у оквиру Турске.

[уреди] Балкански ратови и Први светски рат

После балканских ратова Призрен поново улази у састав Србије.

У јесен 1915. при повлачењу српске војске у Призрену краљ Петар по последњи пут прима чланове српске владе у земљи и ту се доноси одлука о повлачењу српске војске преко Албаније. Призрен и његова околина били су под бугарском окупацијом све до ослобађања 1918. године.

[уреди] Између два светска рата

По ослобађању 1918. Призрен постаје седиште округа и њему се образују Окружни суд. У овом периоду у Призрену се отварају прве фабрике, оснивају прва спортска друштва, граде путеви и др.

[уреди] После Другог светсктог рата

После априлског слома Краљевине Југославије 1941. године и окупације, Призрен улази у састав такозване Велике Албаније. У току ове окупације долази до исељавања српско живља. За време окупације 1941/1944. По ослобађању Призрена 17. новембра 1944. године он постаје средиште аутономне области Косово и Метохија, које ће касније бити премештено у Приштину. После Другог светског рата долази до свестраног развоја Призрена. Развијају се привреда, просвета, култура, здравство, саобраћајнице, а то јепраћено са великом порастом броја становника, великим прираштајем и досељавањем у корист Албанаца. У овом периоду дешавају се и велика исељавања Срба и Турака.

[уреди] Сукоби на Косову и 17. март 2004.

После бомбардовања Југославије и уласка НАТО снага на Косово и Метохију долази до великог протеривања неалбанског становништва, углавном, Срба и Рома као и рушења и паљења њихових кућа, верских објеката и сакралних споменика. У нерeдима који су избили током марта 2004. године долази до уништавања цркава важних историјских споменика српске православне баштине од стране Албанаца. У тим нередима страдли су манастирски комплекс Свети Арханђели, саборна црква у Призрену као и црква Богородице Љевишке.

[уреди] Становништво

После напуштања српске војске и доласка НАТО трупа дошло је до великог прогона неалбанског живља и наглог насељавања Албанаца из руралних средина као и једног броја Албанаца из Албаније, тако да данас не можемо са сигурношћу рећи колико становника има Призрен. Према [1] у Призрену данас живи 200.584 становника од чега је 78,5% Албанаца, 5.67% Срба и 9.60% Муслимана.

[уреди] Географске одлике

Призрен је смештен у јужној Метохији, Призренска котлина, са Призренским и Љубижданским пољем, чине посебан регион шарско-пиндске области. Иначе град Призрен налази се на надморској висини 412 – 500 и на простору између брда Цвилен (1381 м) и планина Ошљак (2212 м), Паштрик (1978 м) и Коритник(2395 м) и планинског ланца Шар планине. Кроз Призрен протиче река Призренска Бистица која га дели на два дела. Њен ток је промењен доласком Турака и скренут десно од познате цркве Богородице Љевишке. Призренска Бистрица извире на Шар планини и улива се у Бели Дрим. На реци су се некада налазиле воденице и вуновлачаре, којих данас нема више. Призренска котлина налази се на веома трусном подручју, у којој је од 1900. до 1936. било забележено 125 земљотреса.

[уреди] Клима

Овај крај има умерено континенталну климу са примесама субмедитеранске климе. У вишим пределима јаче се осећају утицаји планинске климе масива Шар планине, док се у ниским пределима Призренског поља знатнији је утицај Јадранског мора, која продире долином Дрима. Услед утицаја ваздушних маса са Јадранског мора зиме су мање хладније и просечне јануарске температуре се крећу од +0,5°C до -0,5° C и има у просеку 15 до 17 ледених дана. Лета у Призрену су врло топла а просечне температуре у најтоплијем месецу јулу крећу се од +21,5°C до 22,8°C . Трајање сунчевог сјаја у Призрену је велико и износи око 2150 часова годишње.

[уреди] Споменичко наслеђе

[уреди] Утврђења

У Призрену и његовој околини постоје остаци многих утврђења. Већина имају словенске називе иако су многа била грађена пре доласка Словена у ове крајеве.

Каљаја
увећај
Каљаја

[уреди] Каљаја

Византијска тврђава, налази се изнад града, и саграђена је у 11. веку али преправљана и дозиђивана и 12. и 13. веку. Ојачана и дозидана за време цара Душана 14. веку. Преправљана је у пет фаза у турском периоду највише у 17. веку У подножију утврђења изграђено је насеље Поткаљаја.

[уреди] Вишеград

Налази недалеко од Призрена и саграђен је за време цара Душана да би штитио пут у овом делу клисуре, и у оквиру његових зидина налазио се манастир Свети Арханђели.

Поред Каљаје и Вишеграда, у околини Призрена налазе се и остаци Дрвенграда који је био саграђен у дрвету и који је страдао у једном од бројних пожара које још спомиње Ана Комнин.


[уреди] Цркве и манастири

црква Богородице Љевишке
увећај
црква Богородице Љевишке

Богородица Љевишка - црква подигнута за време краља Милутина на остацима цркве из 13. века. За време турске владавине била је претворена је у џамију, али после повратка Призрена под српску власт црква је рестаурисана.

  • Манастирски комплекс Свети Арханђели – налази се 3 km од Призрена и задужбина је цара Душана. Црква у комплексу је посвећена Светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Манастир је за време турака уништен и остатаци су били кориштени за изградњу Синан – пашине џамије.
  • Црква Светог Спаса – налази се на брду изнад Призрена и посвећена је Вазнесењу Христовом.
  • Црква Светог Николе – налази се у самом центру Призрена и подигнута је 1331. године.
  • Црква Свет Недеље – налази се у подграу тврђаве Каљаја и задужбина је Марка Мрњавчевића из 1371. године.
  • Црква Свете Богородице – је католичка црква саграђена је на месту цркве Светог Димитрија.
  • Саборна Црква Светог Ђорђа – налази се у самом центру Призрена и саграђена је 1887.
  • Црква Светих Врача и Светог Томе су цркве саграђене у 19. веку у насељаву Поткаљаја.

[уреди] Џамије

Призрен је за време петовековне владавине био важно исламско седиште и у њему су подигнуте бројне џамије, текије, турбета и медресе. У Призрену је било развијено преписивање арапских, персијских и турских дела са књижевним и научним садржајем. У једном периоду у Призрену је било преко 23 џамија, 15 турбета,21 школа, 4 медресе и два месеџида. Најзначајније џамије су:

  • Бајракли (Мехмед-пашина) џамија – саграђена је 1549. године. Подигао ју је Гази Мехмед Паша.
  • Синан пашина џамија - саграђена 1615. године, а за њену градњу коришћен је материјал са порушеног манастира Св. Арханђела. Карактерише је висок и витак минарет. Налази се у самом центру Призрена.

[уреди] Хамам (турско купатило)

У Призрену се и данас налази један од три највећа хамама у Србији. Хамам је грађен у време када и Бајракли џамија. У њему су постојале посебне одаје за мушкарце и жене.

[уреди] Камени мост

Камени мост у Призрену је и данас једно од обележја града. Грађен је у време градње Синан пашине џамије. Страдао је у поплавама 1980. године али је обновљен и враћен му је првобитни изглед. Његова лепота посебно се истицала у време када је било јазова и воденица.

[уреди] Богословија

Богословија у Призрену основана је 1. октобра 1871. године од стране великог српског добротвора Симе Андрејевића Игуманова иначе рођеног Призренца. Налазила се у самом центру Призрена али је током мартовских нереда 2004. запаљена. Иначе по доласку НАТО снага 1999. у Призрен, богословија је престала са радом и премештена је у Ниш због сигурносних разлога, а у њој су живели расељени.

[уреди] Архитектура

Поткаљаја, аутентично насеље у Призрену
увећај
Поткаљаја, аутентично насеље у Призрену

Призрен је најзначајније и највредније старо градско насеље на Косову и Метохији. Изглед овог града-споменика чине га јединственим. Махале - Поткаљаја, Пантелија, Мараш, Поток и Терзи - сликовити су комплекси стамбених зграда, кривудави сокаци омеђени су високим бело окреченим оградним зидовима, иза којих су раскошна дворишта богата бујним зеленилом. У унутрашњим калдрмисаним двориштима, кроз која су протицали мали канали са водом биле су неговане баште. Далеко од велике улазне капије, уз коју су економски објекти са истакнутом великом кухињом - мутваком, у дубини дворишта смештене су удобне куће за становање, префињене организације, са пространим тремом. Куће у Призрену припадају типу традиционалне балканске бондручне (дрвена скелетна конструкција са различитом испуном и малтерисање блатом) једноспратне грађевине са доксатима и резбареним таваницама, и великим, далеко у простор истуреним стрехама. Кровови су покривени мрком плитком ћерамидом. Призренска посебност су фасаде окречене колористички смело - јарким бојама. Посебна пажња посвећивана је зидању каменом, нарочито слогу и наглашавању спојница. Архитектонске, конструктивне и ликовне вредности ових здања сврставају их у споменике градитељске традиције највишег домета. После 1912. године у више таласа урбанизације и изградње језгро добија данашње облике.

[уреди] Привреда

Призрен је до почетка 20. века био познат као занатски и трговачки центар. Призрен је био препознатљив по обради метала и обради коже. После Балканских ратова долази до отварања првих фирми и банака. Ипак тек после другог светког рата долази до отварања првих већих фабрика који су постали носиоци развоја Призрена .

  • Фармакос – производња лекова
  • Фамипа – производња металне галантерије
  • Филигран – обрада племенитих метала и производња накита
  • Прогрес – индустрија хране
  • Перлонка – производња целулозе
  • Принтекс - текстилна индустрија
  • Комуна – производња обуће

[уреди] Насеља

У именима насеља преовладавају турски називи. Насеља су Табана, Баждарана, Терзи мала, Мараш, Ортакол, Јени мала, Тусус, Пантелија, Поткаљаја, Папаз чаршија, Шадрван и др. Шадрван је централни трг у Призрену, у чијем се центру налази чесма.

[уреди] Ношња

Призренка
увећај
Призренка

Утицаји више народа и култура на простору Призрена утицали су и на ношњу која се носила. Призренска ношња поготову женска је врло колоритна и тотално атипична у односу на ношњу из других крајева Србије. Једна од карактеристика призренске женске ношње јесу димије, што представља јасан утицај Турске. Разлике у ношњи између сва три доминантна народа у Призрену, Турака, Срба и Албанаца нису биле велике. Призренско платно и призренски вез јесу нешто по чему је Призрен препознатљив.

[уреди] Референце


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места