Мали

Из пројекта Википедија


Координате: 10°–25° СГ Ш, 12° ЗГД–4° ИГД

Република Мали
République du Mali
Застава Малија Грб Малија
Застава Грб
Мото: One people, one goal , one faith
Химна: Pour l'Afrique et pour toi
Положај Малија
Главни град Бамако
Службени језик француски, бамбара¹
Председник: Амаду Тумани Туре
Премијер: Ousmane Issoufi Maïga
Независност: Од Француске
22. септембра 1960.
Површина  
 - Укупно 1.240.278 km² (24.)
 - Вода (%) 1,6
Становништво  
 - 2005. 13.518.000 (65)
 - Густина 10,9/km² 
Валута Франак ¹ (100 центи)
Временска зона UTC (UTC+0)
(UTC+1) лети
Интернет домен .ml
Позивни број +223
¹ (није службен, широко се користи)

Мали (фр. République du Mali) је пустињска држава у Африци без излаза на море, а главни град је Бамако. Незавсна је од 1960. године. Површина око 1.238.000 km², број становника око 13,5 милиона. Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче.

Садржај

[уреди] Историја

Најстарији становници су семитска и берберска племена. Француска колонија од 1895, као Француски Судан, а касније Француска западна Африка. Учествовао је у неколико државних конфедерација. Мали је независна држава од 1960. У њој се 1968. догодио државни удар, преседник - диктатор постаје Муса Траоре, који је владао све док није збачен 1991.

[уреди] Влада

По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.

[уреди] Административна подела

Осам округа и један дистрикт (главни град Бамако).

[уреди] Географија

Налази се у западном делу северне Африке. Рељеф претжно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 метара. Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. 65% државе је пустиња. Колебања температуре су од 21-33°C. Биљни свет степе и саване. Једине важне реке су Нигер и Сенегал.

[уреди] Привреда

Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985 постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине..

[уреди] Становништво

Има око 13,5 милиона становника, око 9 стан./km². Главни део чине судански народи. Неки од њих живе номадским начином живота.