Будизам

Из пројекта Википедија

Напомена: За позајмљенице чија се санскритска и пали форма разликују примарно је наведена санскритска, док се пали форма даје у загради. Разлог за овакву конвенцију је већа распрострањеност санскритских варијанти у јавности. Уколико имате замерку на овакву конвенцију размотримо то на страници за разговор.
Слика:Buddha-Sarnath-sepia.jpg
Реплика древне статуе Буде са рукама у дармачакра мудри (Сарнат, Индија)

Будизам је религија и филозофија настала у Индији oкo 527. године пне. Оснивач будизма је Сидарта Гаутама (пали: Сидата Готама), по чијој духовној титули, Буда (пробуђени, односно, онај који зна), је ова религија и добила име.

Циљ будизма је достизање просветљења, или, тачније речено, пробуђења (пали и санскрит: боди). Пробуђење се може одредити као увиђање истине (санскрит: дарма, пали: дама) која се крије иза појавне стране феномена, напуштање и превазилажење гнева, жеље и незнања, те достизање ослобођења од свеколике патње, односно стања блаженства и унутрашњег мира, нирване (пали: нибана — утрнуће, гашење), а тиме и прекидања циклуса препорођења (самсара). Начин за достизање пробуђења Буда је изложио у осмоструком племенитом путу.

Будизам се данас може поделити у три велике гране: Теравада (као једина преостала школа Никаја будизма), Махајана и Ваџрајана будизам.

Будизам се током 45 година Будиног подучавања и у првих неколико векова после његове смрти брзо проширио индијским подконтинентом, а потом и централном, јужном, источном и југоисточном Азијом. Почетком двадесетог века Будизам стиже у Европу и Америку. Земље са највише будиста (приближни бројеви у милионима) су Кина (102), Јапан (89,5), Тајланд (55,5), Вијетнам (49,7), Мијанмар (41,6), Шри Ланка (12,5), Јужна Кореја (10,9), Тајван (9,2), Камбоџа (9,1) и Индија (7) [1]. Процењује се да у свету тренутно постоји од 230 до 500 милиона будиста, са најпоузданијом проценом на око 350 милиона [2], што будизам чини једном од великих светских религија.


Садржај

[уреди] Основни појмови и принципи будизма

[уреди] Четири племените истине

Четири племените истине представљају фундаментални концепт будизма. Управо њиховим увиђањем Шакјамуни Буда (како се често назива историјски буда, Сидарта Гаутама) је доживео пробуђење и нирвану. У том смислу тежња и напор да се четири племените истине схвате, не само на интелектуалном нивоу већ, пре свега, на интуитивном нивоу, тзв. директним увидом, представљају суштину будистичког учења и праксе.

Чауканди ступа у Парку јелена (Сарнат, Индија), близу места на ком је Шакјамуни Буда одржао прву проповед о четири племените истине
увећај
Чауканди ступа у Парку јелена (Сарнат, Индија), близу места на ком је Шакјамуни Буда одржао прву проповед о четири племените истине

Сматра се да је управо ово била тема прве проповеди коју је Буда одржао након што је доживео пробуђење.

Четири племените истине су:

  1. Племенита истина о патњи (пали: дука) — постоји патња у животу свих бића
  2. Племенита истина о настанку патње (пали: самудаја) — постоји узрок патње, а то су везаност и жеља (пали: танха - жеља, жеђ) који настају из незнања (авидја)
  3. Племенита истина о престанку патње (пали: нирода) — постоји начин да се патња превазиђе, а то је ишчезавање и искорењивање везаности и жеље
  4. Племенита истина о путу који води до престанка патње (санскрит: марга, пали: мага) — постоји начин да се елиминишу везаност и жеља, а то је осмоструки племенити пут

Када се говори о четири племените истине Буда се често упоређује са лекаром јер су истине изложене према древном индијском медицинском моделу:

  1. постоји болест (постављање дијагнозе)
  2. постоји узрок болести (анализа фактора који до болести доводе)
  3. постоји начин да се болест излечи (констатовање прогнозе и постојања или непостојања начина за отклањање узрока болести)
  4. прописивање лека односно начина да се болест излечи

Овакав приступ проблему представља једну од кључних карактеристика у дискусији будизма у односу на друге религије. Наиме, овиме се избегава метафизичка спекулација и потреба за вером у оно што се излаже. У свакој од четири племените истине се реферира на појаве и појмове који су у потпуности у домену искуства сваке особе што јој омогућава да на основу тог искуства да суд о истинитости или неистинитости предмета расправе. Штавише, у будистичким списима Буда управо инсистира на оваквом, емпиријском, приступу и неослањању на слепо веровање његовим речима. Од будисте се очекује да све изложено не прихвата само на основу вере у истинитост, већ се инсистира на активном преиспитивању учења кроз лично искуство и анализу тог искуства јер је, према Буди, то једини начин да се дође до истинског знања и самим тиме до ослобођења од патње.

Треба, међутим, истаћи да би било погрешно рећи да вера нема никакву улогу у будизму. Напротив, термин шрада (пали: сада) је битан конституент будистичког учења. Овај термин се приближно преводи као вера, мада он обухвата самопоуздање, упорност, скромност и истрајан напор. Иако се Буда противи слепом веровању базираном на ауторитету, традицији и сл. остаје потреба за одређеном дозом вере у будистичко учење. У принципу, срада је резултат дубоког промишљања и акумулираног искуства.

У контексту четири племените истине ово се пре свега односи на четврту — поверење у то да осмоструки племенити пут заиста води ка уништењу везаности и жеље. Једини доказ делотворности осмоструког племенитог пута и будистичког учења у целини је достизање нирване од стране Шакјамуни Буде и, касније, архата (пали: арахат или арахантонај који је вредан; особа која је достигла пробуђење и нирвану али не самостално, као што је случај са будама, већ следећи будино учење). Но, пошто не постоји начин да се објективно и директно провери да ли су ове особе заиста постигле ослобођење од патње остаје нам да ту могућност прихватимо као истиниту на основу поверења. Иако се у различитим будистичким школама степен и објекти вере, односно поверења, разликују, можемо рећи да је вера у истинитост осмоструког племенитог пута заједничка свим школама. На тај начин вера у будизму игра улогу покретача особе на путу достизања пробуђења и нирване.

[уреди] Племенита истина о патњи

[уреди] Племенита истина о настанку патње

[уреди] Племенита истина о престанку патње

[уреди] Племенита истина о путу који води до престанка патње

[уреди] Три карактеристике феномена

[уреди] Племенити осмоструки пут

[уреди] Будистичка пракса

[уреди] Узимање уточишта

[уреди] Пет рецепата живљења

[уреди] Медитација

[уреди] Гране и школе будизма

[уреди] Никаја

[уреди] Теравада

[уреди] Махајана

[уреди] Чан/Зен/Сеон/Тијен

[уреди] Чиста земља

[уреди] Ваџрајана

[уреди] Тибетански будизам

[уреди] Шингон

[уреди] Будистички списи

[уреди] Трипитака

[уреди] Махајанске сутре

[уреди] Ваџрајански списи

[уреди] Види још

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

  • Будизам — Сајт на српском језику посвећен Теравада будизму. Садржи мноштво текстова преведених на српски језик укључујући и делове Пали канона.
  • Дијамантски пут — Домаћи сајт посвећен Дијамантском путу, једној од школа Ваџрајана будизма.
  • Access to Insight — Чувени сајт посвећен Теравади на енглеском језику.