Меланезија

Из пројекта Википедија

Меланезија (грч. μελας црн, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Микронезије и Полинезије. Придев црн се односи на таман тен првобитних становника. Обухвата области источног Пацифика северно и северо-источно од Аустралије.

Мапа меланезије
Мапа меланезије

Површина је око пола милиона km² на којој живи око 7 милиона становника, од тога преко 5 милона на Папуи Новој Гвинеји. Ова дефиниција не укључује индонезијски део Нове Гвинеје.

Садржај

[уреди] Политичка подела

Меланезија је подељена на следеће нације или територије: Фиџи, Нова Каледонија (Француска територија), Папуа Нова Гвинеја, Соломонска оства и Вануату. Због мешаног Меланезијско−Полинезијског становништва, постоје дилеме око класификације Фиџија у Меланезијску групу.

[уреди] Становништво

Првобитни становници Меланезије били су Папуанци, а са њима су у контакт дошли Аустралонежани, пре око 4000 година. Данас се становништво састоји од ове две расе, њихове мешавине, и досељеника из Европе, Кине и Индије.

У Меланезији се говори око 600−700 језика, што је импресиван број. Томе нарочито доприноси постојање изолованих долина и племена на Новој Гвинеји. Такође, присутан је велеки број пиџин језика (мешавине домаћег и језика колонизатора).

Доминантна религија је Хришћанство (Римокатолицизам и Протестантизам).

Народ Меланезије (Нова Гвинеја)
увећај
Народ Меланезије (Нова Гвинеја)
Кућа у Меланезији (Соломонска острва)
увећај
Кућа у Меланезији (Соломонска острва)

[уреди] Историја

Током 19−ог века, Меланезију су колонизовали Европски народи. Нову Гвинеју су запосели Холанђани, Немци и Британци, Нову Каледонију Французи, Ванауту (Нови Хебриди) су били под заједничком управом Британије и Француске, а остала острва су припала Британији.

Током Другог светског рата, Меланезију су са севера запосели Јапанци, али је њихов продор био заустављен од стране Американаца, крајем 1942., у бици код Гвадалканала (Соломонска острва).

После рата, територије су враћене колонијалним силама, а нове нације су добиле независност током 1970−1990−их.

[уреди] Привреда

Привреда држава Меланезије се заснива на пољопривреди (рибарство, палмино уље, шећер), рударству (злато, бакар, никл) и туризму.

[уреди] Занимљивости

Банџи скокови су настали као народна традиција на острвима Вануату пре око 1500 година. Скакачи користе дрвене платформе и лијане које везују за чланке. Ови скокови за становнике острва симболизују мужевност и плодност.




Региони света

Африка Африка · Источна Африка · Северна Африка · Средња Африка · Јужна Африка · Западна Африка
Афричка велика језера · Гвинеја · Рог Африке · Магреб · Средоземно море · Средњи Исток · Сахел · Подсахарска Африка · Судан

Америка Северна Америка Кариби · Средња Америка · Северна Америка
Велика језера · Велике висоравни · Латинска Америка · Пацифички северо-запад · Пацифички обруч
Јужна Америка Државе Анда · Гијана · Латинска Америка · Патагонија · Пацифички обруч · Јужна купа

Евроазија Азија Централна Азија · Источна Азија · Северна Азија · Јужна Азија · Југоисточна Азија · Југозападна Азија
Мала Азија · Арабијско полуострво · Кавказ · Далеки Исток · Индије · Индијски потконтинент · Левант · Средњи Исток · Блиски Исток · Пацифички обруч · Сибир
Европа Источна Европа · Северна Европа · Јужна Европа · Западна Европа
Балкан · Балтички регион · Бенелукс · Британска острва · Кавказ · Средња Европа · Средоземно море · Нордијски регион · Скандинавија

Океанија Аустралазија · Меланезија · Микронезија · Полинезија
Пацифички обруч

Поларни Арктик · Антарктик