Јованка Будисављевић Броз

Из пројекта Википедија

Јованка Будисављевић Броз (рођена 7. децембра 1924) у Пећанима, селу у Лици, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, данашња Хрватска) је удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита. Били су у браку од 1952. до његове смрти 1980. Сада живи у Београду. Имала је чин мајора ЈНА.

Јованка Броз током партизанских дана
увећај
Јованка Броз током партизанских дана

Као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, она је још увек предмет огромног регионалног медијског интересовања. Са своје стране, Јованка се држи у екстремној повучености и ретко даје интервјуе. Већина мисли да њен повучен живот долази као последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор.

Извештено је да живи у релативном сиромаштву када је 2006. владина комисија открила да њен стан у Београду није одржаван од њеног хапшења. Сада сe чине напори да се побољшају њени услови за живот.

Садржај

[уреди] Биографија

Јованка са сестрама Зором и Надом
увећај
Јованка са сестрама Зором и Надом

Јованка Броз је рођена 7. децембра 1924. од оца Миће и мајке Милице као друго дете у породици. Са 17 година је ступила у СКОЈ. Године 1943. у Другом светском рату је рањена у ногу и разболела се од тифуса. У 21. години је мала два ордена за храброст, а такође је и носилац Партизанске споменице. Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на Дрвар 1944. [1]

[уреди] Живот са Титом

Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.

Према једној верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу. [1]

Друга верзија тврди да је Јованку одабран Иван "Стево" Крајачић, тадашњи повереник НКВД-а за Југославију, одакле вероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна. [1]

Следећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додељена Маршалу већ 1945. као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. После смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица. "Тако је од 1946. спадала у најужи круг физичке заштите општег безбедносног система око Тита. Пре тога је у сваком случају морала да потпише обавезу о тајној сарадњи са Службом државне безбедности. Такав је био закон", објашњава генерал Крањц. [1]

[уреди] Почетак везе

Тако је шест година, до 1952. Јованка била члан Титовог окружења у недефинисаној улози љубавнице/секретарице/члана послуге, док је он обављао своје уобичајене послове који су повремено укључивали романсе са другим женама као што је оперска певачица Зинка Кунц.

Милован Ђилас, један од водећих чланова и идеолога комунистичког револуционарног покрета, даје више детаља о Јованки током овог периода у "Дружење са Титом". Према њему, односи са Титом су били изузетно тешки за њу. "Нигде и никад се није појављивала изван круга Титове личне пратње. Много пута смо је виђали како сатима дежура у неком предсобљу, док он не пође на починак. Стога је суревњивост и неповерење особља према њој било готово неизбежно. Њена блискост с Титом могла се тумачити на сто начина, ниједан повољан за њу: каријеризам, удвориштво, подмукла женска раскалашност, злоупотреба Титове усамљености, користољубље..."

Ђилас наставља: "Тито је за њу био партијско и ратно божанство, коме су сви били дужни све да жртвују. А она је била и жена која је спознавала Тита као мушкарца и све се преданије заљубљивала у њега. Решена, ако треба, да сагори и свене, незнана и непризната, крај божанства о коме је сањала и коме је једино могла припадати, кад ју је већ одабрао".

[уреди] Брак

Јованка са Титом
увећај
Јованка са Титом

Тачан датум њиховог венчања је такође предмет дебата. Оно што је неоспорно је да је за Јованку коначно откривено да је више од обичне секретарице, барем у ужем Титовом окружењу, током његове епизоде са жучном кесом 1951. Милован Ђилас је забележио: "Уочи Титове операције засели смо у салону. Уз лекаре и читав Политбиро нашла се и Јованка, први пут уздигнута из лажне и неприродне улоге пратиоца, тиха и помало постиђена".

Тајно венчање се десило кратко након тога у лепој вили Дунавка у Илоку са Александром Ранковићем као младожењеним кумом и генералом Иваном Гошњаком као младиним кумом. Међутим, њено званично откривање као прве даме се одиграло годину дана касније током државне посете британског министра спољних послова Ентонија Идна.

Према Ђиласу, Јованка није имала утицаја на Тита приликом доношења одлука и време је највише проводила бринући о дому и свом супругу: "С њом су око Тита завладале уредност и савесност. А Тито је знао да буде према њој осоран и циничан и пред другима. Јованка је опет трпела, ћутљива и постиђена".

Међутим, генерал Крањц, тврди да је Јованка убрзо по склапању брака почела да сплеткари, те да је имала државничке амбиције, [1], иако није понудио доказе у прилог таквим оптужбама.

Ни Ђилас није био без критика према Јованки, али су оне биле много мање озбиљније, а највише су се тицале њеног држања: "Брак је рoдио Јованку из протокола. Седећи на висинама које није сама освојила, слава и моћ су брзо ударили у главу. Окупљала је уметнике, новинаре, сугерисала филмске теме, дакако о Титу, чак и о себи и својој чети. Боље упућени тврде да је стога била на нишану већ крајем шездесетих година".

[уреди] Ствари полазе наопако

Тито и Јованка са Пет и Ричардом Никсоном
увећај
Тито и Јованка са Пет и Ричардом Никсоном

Односi у брачном пару су почели да се нарушавају раних 1970их. Њихов однос је постао тема оштрих политичких расправа. Јованка је тврдила да је покушавала да заштити свог остарелог супруга од разних агената - сматрала је десет од једанаест његових државних секретара (министара) за некакве агенте. Њени противници су тврдили супротно, да је она та која ради против свог супруга.

Према извештају из 1988. написаног за Председништво СФРЈ, између 1974. и 1988, највиши југословенски форуми су на 59 састанака расправљали само о Јованци. Овај процес је започео сам Тито 21. јануара 1974. када је наредио Савезу комуниста Југославије да оснује специјалну комисију која ће проучавати "случај другарице Јованке". Комисијом је председавао Рато Дугоњић, а у њој су још били Стеван Дороњски, Тодо Куртовић, Фадиљ Хоџа, генерал Милош Шумоња, Џемил Шарац и Иван Кукоч.

Тих година је Јованка била оптуживана да је совјетски шпијун, за одавање државне тајне, шуровање са српским генералим, за постављање и смењивање највиших функционера, учествовање у завери против Александра Ранковића, планирање државног удара са генералом Ђоком Јованићем са циљем узурпирања Маршалове улоге...

Многи верује да је она жртва амбиција разних политичара који су успели да манипулишу остарелог Маршала против своје супруге. Према Иви Етеровићу, писцу и фотографу који је имао деценијски приступ владајућем југословенском пару: "Главни кривци за разлаз Тита и Јованке су онај прасац Стане Доланц и генерал Никола Љубичић". [1]

[уреди] Коначни разлаз

До половине седамдесетих, Јованка је постала још удаљенија од Тита, који је у том времену био скоро потпуно под утицајем Станета Доланца и Митје Рибичича.

Разлаз се одвијао у етапама. Током 1975. није била присутна на неким Титовим иностраним посетама, а почеле су да круже гласине да се често свађају. Априла исте године Тито је напустио њихову резиденцију у Ужичкој 15 и сам се преселио у Бели двор.

Јованка је задњи пут виђена у јавности 14. јуна 1977. на званичном пријему за премијера Норвешке. Касније тог лета је ухапшена под сумњивим околностима. Није било званичног објашњења за њено хапшење, које је наводно наредио сам Тито. [2] Није се видела са Титом последње три године његовог живота. На кратко се појавила у јавности током Титове сахране почетком маја 1980. У свим државним објавама и новинским извештајима је била наведена као Титова удовица. Иако је стање између супружника споменуто, званичан развод се никад није десио.

[уреди] После Титове смрти

27. јула 1980, ни три месеца од Титове смрти, људи из тајне службе су упали у њен стан у Ужичкој 15. Испретурали су стан, конфисковали Јованкину имовину и присилили је да се пресели у Булевар мира 75, где је стављена у кућни притвор. Њеној млађој сестри Нади, која је била присутна док се све ово дешавало, је прећено смрћу ако каже било коме шта је видела.

У децембру 1985. у отвореном писму посланицима Савезне скупштине, Јованка је описала како се све издешавало: "Та мучна преметачина је трајала од једанаест сати пре подне до дубоко у ноћ. Ујутру су све то некуд однели. Ништа нису помогла уверавања да су то моја лична писма, рачуни, документи. Била сам сама у кући, све особље које је ту радило некуд је послато. Била сам са десет непознатих људи и бојала сам се. Бојала сам се чак и за свој живот. Кад су почели обијати врата, позвала сам своју сестру Наду да дође. Она је присуствовала целој тој мучној ситуацији чишћења. При одласку, пришао ми је тај Николић и запретио да ће ако Нада буде говорила шта је тог дана видела, то и главом платити." [1]

Од тада Јованка живи повучено. Недавно, у интервјуу који је дала 2003. је порекла Титову одговорност за оно што јој се дешавало, казавши да је урадио све да јој спасе живот. У истом интервјуу је истакла Станета Доланца ("сметало му је што сам Српкиња") и генерала Љубичића ("прозрела сам његову борбу за власт") као главне разлоге зашто је била на ивици провалије крајем 1970их и раних 1980их.

[уреди] Занимљивости

  • Јованка Броз је инспирисала презиме (првобитно алтернативни избор за име) Теган Јованке, лика из британске научно-фантастичне телевизијске серије Доктор Ко.
  • Јованка Броз је била инспирација за модну ревију на којој је представљена колекција "Јованка Броз", са манекенкама које су носиле одећу као и она током шездесетих и седамдесетих. [2]

[уреди] Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714
  2. http://lists.peacelink.it/yugoslavia/msg}-00464.html

[уреди] Спољашње везе

Остали језици