Хлотар II

Из пројекта Википедија

Споразум Хлотара II са Ломбардима
увећај
Споразум Хлотара II са Ломбардима

Хлотар II или Клотар II (584.-629.) зван је и Хлотар Велики или Хлотар Млађи. Био је краљ Франачке од 613. до 629. из династије Меровинга. Он је трећи меровиншки владар и успео је ујединити царство. Истовремено битно је умањио краљевску моћ у корист племића, а припремио је пут уздизању мајордома као великих моћника царства.

Садржај

[уреди] Стални сукоби за контролу над царством

Његов отац Хилперик I умро је пре његовог рођења 584. Хлотарова мајка Фредгонда била је регент до своје смрти 597. Од тада Хлотар влада али само Неустријом. Аустразијом је владала краљица Брунхилда.

Започео је 599. рат са својим рођаком Теудериком II из Бургундије и Теудебером II из Аустразије. Био је поражен у тој бици, али друга два брата су се сукобила после тога. Напао је поново Теудерикову Бургундију 605., али не успева да овлада тако да је са Теудериком касније био у сталним сукобима. Теудерик је умро 613.

[уреди] Клотар постаје краљ целе Франачке 613.

Мајордом Аустразије и мајордом Бургундије предају та два дела царства на управљање Хлотару II, тако да Франачка поново након Хлодовека и Хлотара I има обједињено царство. Дотадашња краљица Аустразије Брунхилда није хтела да мирно преда власт. Намеравала је да Теудерикова сина Сигберта II постави на престо Аустразије и Бургундије.

Изазвала је побуну дела племства, па је кренула са војском против Хлотара. Међутим напустили су је многи савезници тако да је била присиљена да побегне. Након дуге потере Клотарови витезови хватају њу и младог краља Сигберта II. Погубљени су по Хлотаревом наређењу.

[уреди] Даје племству велике концесије

Хлотар даје племству велике концесије Париским едиктом 615. Париски едикт је једна врста енглеске повеље слободе (Магна Чарта). Тим едиктом забрањено је запошљавање Јевреја у краљевску службу. Племство је добило много већа права, па је царство постало слабије. Два мајордома, који су Клотару помогли да дође до краљевства Аустразије и Бургундије успели су да приволе Клотара да мајордом постане доживотна функција и да имају велику законодавну моћ. Тим потезима Клотар је изгубио доста законодавних овлашћења.

Краљевство Аустразију је предао свом сину Дагоберу I. То је поново била политичка цена подршке коју су му давала два највећа племића Аустразије бискуп Арнулф од Меца и мајордом Пепин I. Тиме су бискуп и мајордом добили велику аутономију деловања.

Клотар је умро 629. године након 45 година на трону. На крају његове владавине моћ краља је битно умањена. Он је припремио пут уздизању мајордома.

[уреди] Види још