Бечка сецесија
Из пројекта Википедија


Бечка сецесија је покрет у уметности који је настао у Аустрији, а допринео је ширењу Арт Нувоа. Формирана је 1897. од стране 19 бечких уметника који пре тога напуштају оригиналну државну асоцијацију. Први председник и главни оснивач, био је Густав Климт.
[уреди] Стил сецесиониста
За разлику од других уметничких покрета не постоји одређени стил који би могао повезивати све уметнике бечке сецесије. Једино што их повезује јесте сама управна зграда, која се сматрала иконом покрета. Одмах на улазу у зграду стоји написана фраза "сваком времену његова уметност, уметности њена слобода". Уметници бечке сецесије имали су слободу да испробају сваку врсту уметности, без обзира да ли старе школе то прихватале или не. Надали су се да ће створити нови стил који неће имати историјског утицаја као сви уметнички радови у прошлости. Млади уметници нису више били спремни па прихвате туторство академизма, захтевали су да излажу на местима изван „закона тржишта“, да окончају културни изолационизам Беча, да позову стране уметнике, и да своја дела покажу изван граница Аустрије. Програм сецесије није био окренут једино естетским начелима, већ преставља и борбу за право на „слободу уметничког стваралаштва“.
Сецесија издаје и свој часопис, назван "Ver Sacrum" (Свето пролеће). Часопис приказује масу декоративних радова крчећи пут Арт Деко периоду. Густав Климт биће њихов сарадник читаве две године.
Архитекте бечке сецесије најчешће декоришу спољашњост својих зграда са линеарним орнаментима. Ото Вагнерова кућа Мајолика у Бечу (направљена 1898.) је типичан пример тог стила сецесије код архитеката.
[уреди] Уметници Бечке сецесије
- Густав Климт
- Егон Шиле
- Коло Мозер
- Оскар Кокошка
- Карл Мол
- Максимилијан Курцвејл
- Рудолф Бахер