Кевендишов оглед

Из пројекта Википедија

Хенри Кевендиш је 1798. извршио прво мерење гравитационе константе у лабораторијским условима.

На танкој кварцној нити је обешена лака полуга (занемарљиве масе). На крајевима полуге се налазе две оловне куглице маса m. У непосредној близини куглица су симетрично постављене две веће оловне кугле,маса M. Гравитационе силе између тела маса m и M изазивају спрег, чији је момент интензитета:

M=F\cdot l=\gamma\frac{mMl}{d^2}.

Овај момент спрега ротира штап на коме се налазе куглице за угао θ, који представља угао упредања конца на коме виси штап. Због еластичности ће се у концу изазвати момент спрега упредања (торзије).

Mt = - Cθ,

где је C торзиона константа. Моменти М и Mt имају супротну оријентацију, и под њиховим дејством ће систем (торзиона вага) заузети равнотежни положај под условом:

M + Mt = 0 или \gamma=\frac{C\theta d^2}{mMl}.

Ако измеримо величине на десној страни последње једначине, можемо да израчунамо гравитациону константу, чија је вредност:

\gamma=6,7\cdot10^{-11}\,\frac{\mathrm{Nm}^2}{\mathrm{kg}^2}.

Мала вредност гравитационе константе показује да су гравитационе силе малог интензитета,и стога се убедљивије манифестују између тела релативно великих маса.