Хабзбуршка династија
Из пројекта Википедија
Хабсбург (множина: Хабсбурзи, Хабсбурговци; придјев: Хабсбуршки; за припаднике те лозе користи се израз "Хабсбурговац") била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабсбурговци су владали Аустријом (као војводе 1282-1453., надвојводе 1453-1804. и цареви 1804-1918.), били су краљеви Шпаније (1516-1700.) и цареви Светог Римског Царства више вијекова до 1806.
Њихово име потиче од швајцарског дворца Habichtsburg ("Јастребов дворац"), сједишта породице у 12. и 13. вијеку у мјесту Хабсбург. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог Римског Царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278-1382.). Након само двије-три генерације, Хабсбурзи су успјели досегнути царско пријестоље, које ће уз краће прекиде држати вијековима (1273-1291., 1298-1308., 1438-1740., и 1745-1806.).
Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516-1556.), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабсбурговце.
Шпански су Хабсбурговци изумрли 1700. године, што је изазвало рат за шпанско насљедство, док су аустријски Хабсбурговци изумрли 1740. године, што је изазвало рат за аустријско насљедство. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице, мада је оваквих веза било мало у аустријској лози, а мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, насљедница последњег аустријског Хабсбурга, Марија Терезија, удала се за Франца Стефана, лоренског војводу, па су њихови насљедници наставили хабсбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабсбург-Лорен.
Свето Римско Царство је нестало 1806. године, кад је француски цар Наполеон I реформисао власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити наслов Светог Римског Цара, Франц II се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Франц I.
Цар Фрањо I Аустријски службено је носио овај велики наслов: "Ми, Франц Први, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Мађарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорене, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомира, Масовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тесина и Фурланије; кнез Бертхесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабсбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".
Аустријско Царство је постало Аустро-Угарска 1867. године. Хабсбурзи су одступили с власти 1918. године, након пораза у 1. свјетском рату.
Данашњи главешина породице Хабсбург је Ото фон Хабсбург, најстарији син цара Карла.
[уреди] Аустријски војводе
- Фридрих I (1296-1330.)
- Леополд I (1290-1326.)
- Албрехт II (1298-1358.)
- Рудолф IV (1339-1365.)
- Фридрих III (1347-1362.)
- Албрехт III (1348-1395.)
- Албрехт IV (1377-1404.)
- Леополд III (1351-1386.)
- Вилим (1370-1406.)
- Леополд IV (1371-1411.)
- Ернест I (1377-1424.)
[уреди] Цареви Светог Римског Царства
[уреди] Кућа Хабсбург
- Рудолф I, царевао 1273-1291.
- Алберт I, царевао 1298-1308.
- Алберт II, царевао 1438-1439.
- Фридрих III, царевао 1440-1493.
- Максимилијан I, царевао 1493-1519.
- Карло V, царевао 1519-1556.
- Фердинанд I, царевао 1556-1564.
- Максимилијан II, царевао 1564-1576.
- Рудолф II, царевао 1576-1612.
- Матија, царевао 1612-1619.
- Фердинанд II, царевао 1619-1637.
- Фердинанд III, царевао 1637-1657.
- Леополд I, царевао 1658-1705.
- Јосип I, царевао 1705-1711.
- Карло VI, царевао 1711-1740.
Напомена: Марија Терезија Аустријска, хабсбуршка насљедница и жена цара Франца I Стефана, владала је као надвојвоткиња Аустрије и краљица Хрватске, Угарске и Чешке од 1740. до 1780. године.
[уреди] Кућа Хабсбург-Лорен (Лотарингија)
- Фрањо I Стјепан, царевао 1745-1765.
- Јосип II, царевао 1765-1790.
- Леополд II, царевао 1790-1792.
- Фрањо II, царевао 1792-1806.
[уреди] Аустријски цареви из куће Хабсбург-Лорен
- Фрањо I, аустријски цар 1804-1835.
- Фердинанд I, аустријски цар 1835-1848.
- Фрањо Јосип I, аустријски цар 1848-1916.
- Карло, аустријски цар 1916-1918. Умро у прогонству 1922.
[уреди] Краљеви Угарске из куће Хабсбург и Хабсбург Лотариншки
- Алберт I, угарски краљ 1437.-1439.
- Ладислав V Постум, угарски краљ 1444.-1457.
- Фердинанд I, и угарски краљ 1540.-1564.
- Максимилијан I, угарски краљ 1564.-1576.
- Рудолф I, угарски краљ 1576.-1608.
- Матија II, угарски краљ 1608.-1619.
- Фердинанд II, угарски краљ 1619.-1637.
- Фердинанд III, угарски краљ 1637.-1657.
- Леополд I, угарски краљ 1657.-1705.
- Јосип I, угарски краљ 1705.-1711.
- Карло III, угарски краљ 1711.-1740.
- Марија Терезија I,угарска краљица 1740.-1780.
- Јосип II, угарски краљ 1780.-1790.
- Леополд II, угарски краљ 1790.-1792.
- Фрањо I, угарски краљ 1792.-1835.
- Фердинанд IV, угарски краљ 1835.-1848.
- Фрањо Јосип I, угарски краљ 1848.-1916.
- Карло IV, угарски краљ 1916.-1918.
[уреди] Краљеви Шпаније из куће Хабсбург
- Филип I, 1506. (само краљ Кастиље)
- Карло I, 1516-1556.
- Филип II, 1556-1598.
- Филип III, 1598-1621.
- Филип IV, 1621-1665.
- Карло II, 1665-1700.
[уреди] Краљеви Португалије из куће Хабсбург
- Филип I, 1580-1598.
- Филип II, 1598-1621.
- Филип III, 1621-1640.
[уреди] Велики војводе Тоскане из куће Хабсбург-Лорен
- Фрањо Стјепан, 1737-1765.
- Леополд I, 1765-1790.
- Фердинанд III, 1790-1800., 1814-1824.
- Леополд II, 1824-1849., 1849-1859.
- Фердинанд IV, 1859.
[уреди] Војводе Модене из куће Хабсбург-Лорен
- Фрањо IV, 1814-1831., 1831-1846.
- Фрањо V, 1846-1848., 1849-1859.
[уреди] Војвоткиња Парме из куће Хабсбург-Лорен
- Марија Лујза, 1814-1847.