Котор Варош

Из пројекта Википедија

Котор Варош је општина, која се налази у Републици Српској југоисточно од Бање Луке у долини реке Врбање. Већинско становништво у општини су Срби


Котор Варош

Садржај

[уреди] Историја

Подручије општине Котор Варош је археолошки и историјски веома мало истражено. Историја бележи, да су на овим просторима постојала насеља у далекој прошлости, чак и у периоду неолита. Ово подручје су тада насељавали Илири. У IV веку п.н.е. на ово подручје су први пут продрли Келти, који су се у више наврата задржавали на подручју БиХ. Пред крај старог века подручје око реке Врбас, Врбање и Сане насељавало је трачанско племе Мезеји. У I век у ово подручје освајају Римљани који постепено асимилирају Мезеје и ангажују их у своје легије и своју морнарицу. Из тог периода постоји више локалитета који указују на римске грађевине. У седмом веку ово подручје насељавају Јужни Словени. Словенизацијом овог дела Балканског полуострва ту се формирају прве државице Јужних Словена. Први писани документи о насељу на овом подручју датирају из 1323. и 1412. године. То је повеља Стјепана II Котроманића (босанског бана од 1322. до 1353. године), који дарује Вукосаву Хрватинићу 1322. године жупе Даницу и Врбању са градовима Кључем и Котором као лични посед, зато што му је овај помогао приликом преузимања власти у сукобу са Бабунићима. Овај феудални посед Хрватинића је касније, 1404. године још више проширио Хрвоје Вукчић Хрватинић (Стјепанчић), који се називао господарем Доњих краја (подручје од ријеке Врбаса до преко Сане а касније је још више прошуре).

[уреди] Географски положај

Општина Котор Варош опасана је планинама Боријом на истоку, Узломцем на северу, Влашићем на југу и Чемерницом на западу. Граничи са општинама Теслић, Челинац, Кнежево и Травник. Површина општине је око 560 кв. километара. Надморска висина креће се од 220 m на северозападу до 1.739 m на југоистоку. Клима је умерено континентална са утицајима планинске климе и климе панонског басена. Средња годишња температура износи 10,5 степени Целзијуса (- 1,3 у јануару, а 20,2 у јулу и августу).

[уреди] Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Котор Варош имала је 36.853 становника, распоређених у 42 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва 1971. године, био је следећи:

укупно: 32.832

[уреди] Насеља

Баштина, Билице, Бољанићи, Борци Доњи, Борци Горњи, Ћорковићи, Дуратовци, Гарићи, Грабовица, Хадровци, Хрваћани, Јакотина, Котор Варош, Крушево Брдо I, Крушево Брдо II, Липље, Маљева, Масловаре, Ободник, Орахова, Паливук, Плитска, Подбрђе, Подосоје, Постоје, Присочка, Радохова, Раштани, Равне, Селачка, Соколине, Стопан, Шибови, Шипраге, Товладић, Вагани, Варјаче, Вечићи, Вишевице, Вранић, Врбањци, Забрђе и Засеље.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Котор Варош ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушао је дио насељеног мјеста Крушево Брдо II.

[уреди] Спољашње везе

Званични сајт општине Котор Варош


 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine