Стјепан Радић

Из пројекта Википедија

Стјепан Радић
увећај
Стјепан Радић

Стјепан Радић (Требарјево Десно поред Сиска, 11. априла 1871. - Загреб, 8. августа 1928.), хрватски политичар.

Године 1896. путује у Русију, а у периоду између 1897. - 1899. године завршава у Паризу Вишу политичку школу. Затим живи неко време у Прагу сарађујући с чешким листовима, а када га полиција протера из Прага одлази у Земун за балканског дописника чешких, француских и руских листова. Од 1902. године живи у Загребу и ради као секретар Хрватске уједињене опозиције.

Од 1902. године, па све до 1906., главни је уредник месечника Хрватска мисао. С братом Антуном 1904. године оснива ХПСС (Хрватска пучка сељачка странка) - странку која на изборима за Хрватски Сабор добија девет мандата. У Хрватски сабор први пут је изабран 1908. године у изборном округу Лудбрег.

Стјепан Радић у свом листу Дом од 22. септембра 1914. године, прикључујући се општој антисрпској хистерији велича Старчевићево мишљење о Србима :Срби у Хрватској су Цигани, Власи и бог зна што, који су с турског коца утекли нама. Срби су дакле Влашки накот зрио за сикиру. Они су смет и србеж на тијелу хрватског народа. Радићев Дом се чак хвалио како су Хрвати у Сарајеву разорили око две стотине српских радњи, да је проглашен преки суд,као и дам се у Загребу данима одржавају жестоке антисрпске демонстрације.

Стјепан Радић је већ с почетка уједињења ишао је у Беч, Лондон и Москву, да заитересује свет за хрватско питање независности, и да направи међународно питање од хрватског питања.

Италијански публициста Итало Цингарели писао је 1927. о Радићевој превртљивости која му је према приликама дозволила да несумљиво докаже да је био пријатељ Хабсбурга и непријатељ Карађорђевића, непријатељ аустријске куће и верни слуга српске краљевске куће, републиканац и монархист, пријатељ и непријатељ Италије, комунист и империјалист.

Па ипак, изгледа да је најпримерније сведочанство о личности и делу Стјепана Радићу дао његов син Владимир, 1942. године у чланку Дан и домовина. објављеном у загребачком листу Нова Хрватска : У главним стварима, у темељним начелима, усташки наук није ништа друго него наук Стјепана Радића. Под поглавниковим мудрим водством изводи се наук Браће Радић.

[уреди] Атентат у Народној скупштини

20. јуна 1828. , током веома бурне седнице НС, у којој је надвикивањима и претњама између клупа народних посланика, напетост доведена до усијања, у тренутку кад је за говорницом био Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, и кад је рекао: „За ову земљу ја сам и своју крв проливао”, посланих ХСС – а, Иван Пернар, му је добацио: „Кажи колико си крви пролио, да ти платимо у злату”. Рачић је, неколико пута тражио да тргне реч натраг, на што Пернар није хајао. Тад је Рачић извадио пиштољ и са неколико хица убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, а ранио Ивана Пернара, Ивана Гранђу и Стјепана Радића, који ће 8. августа умрети.

Овај догађај ће довести до даљег повећања мржње и антагонизма унутар Краљевине СХС.