Галијум

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Zn - Ga - Ge
 
Al
Ga
In  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Галијум, Ga, 31
Припадност скупу слабих метала
група, периода IIIA, 4
густина, тврдоћа 5904 kg/m3, 1,5
Боја плавичастосребрна
Особине атома
атомска маса 69,723 u
атомски радијус 130 (136) pm
ковалентни радијус 126 pm
ван дер Валсов радијус 187 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s24p1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 3
оксидациони број 3
Особине оксида амфотерни
кристална структура ромбоидна
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 302,91 K
(29,76 °C)
температура кључања 2477 K
(2204 °C)
молска запремина 11,80×10-3 m³/mol
топлота испаравања 258,7 kJ/mol
топлота топљења 5,59 kJ/mol
притисак засићене паре 9,31×10-36 Pa (302,9 K)
брзина звука 2740 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,81 (Паулинг)
1,82 (Алред)
специфична топлота 370 J/(kg*K)
специфична проводљивост 6,78×106 S/m
топлотна проводљивост 40,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 578,8 kJ/mol
II енергија јонизације 1979,3 kJ/mol
III енергија јонизације 2963 kJ/mol
IV енергија јонизације 6180 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
67Ga (веш.) 78,25 сати з.е.   67Zn
69Ga 60,1% стабилни изотор са 38 неутрона
71Ga 39,9% стабилни изотор са 40 неутрона
72Ga (веш.) 13,95 сати β-   72Ge
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Галијум (Ga, латински - gallium) је метал IIIA групе Има 4 изотопа од којих су постојани 69 i 71.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 18 ppm као пратилац руда бакра и цинка.

откривен је 1875 од стране Paula Lecoqa de Boisbaudrana.

Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају силицијуму који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих процесора. Метални галијум се користи за пуњење термометара који мере високе температуре.

Биолошки значај- нема никакав биолошки значај.

Чисти галијум је сребрнаст метал, који не реагује са водом и кисеоником

Једињења галијума боје пламен у љубичасто.

кристал галијума
увећај
кристал галијума