Славко Родић
Из пројекта Википедија
Славко Родић, Генерал ЈА.
[уреди] Биографија
Генерал-лајтнант Славко Ђ. Родић је рођен 11. маја 1916. у селу Горњи Рибник, близу Приједора (Република Српска)
После завршетка основне школе, одлази у Београд где завршава средњетехничку школу (1939). Након тога, ради као геометар у Вршцу.
Приступио је КПЈ уочи рата и био је организатор устанка у Босанској Крајини. Учествовао је у ослобађању Дрвара 27. јула 1941. Славко Родић је затим био на различитим дужностима у партизанским одредима. Прешао је дуг пут од десетара до команданта одреда.
Године 1942. био је командант партизанског одреда „Јаворје“. Учествује у освајању Босанске Крајине. Затим је вршио дужност команданта Бихаћког и Петровачког батаљона, команданта Петог крајишког партизанског одреда, заменика команданза Оперативног штаба за Босанску Крајину, а затим и дужност команднта Пете крајишке дивизије НОВ и ПОЈ-а.
Нарочито се исткао у операцијама на Неретви, када је његова дивизија обезбеђивала мирну евакуацији Врховног Штаба у источну Херцеговину.
Чин генерал-мајора је добио крајем 1943, а генерал-лајтнанта крајем 1944. године. Од тада, па све до рата, генерал Родић учесвује у свим важним операцијама Југословенске армије. По завршетку рата, постављен је за команданта 5. Југословенске Армије. После рата, генерал Родић врши одговорне дужности у Југословенској народној армији. Као један од способнијих команданата, послат је на Вишу војну академиоју "Ворошилов" у Совјетском Савезу.
На оснивачком конгресу Комунистичке партије БИХ, изабран је за члана Централног комитета. Био је народни посланик Народне скупштине Босне и Херцеговине и члан Савезног одбора Народног фронта Југославије.
Судбина генерала Славка Родића за време борбе КПЈ и Информбироа је била у најстрожој тајности чувана. Објављено је да је од последица срчаног удара преминуо у Москви 29. априла 1949. године.
Међутим, на почетку 1949. генерал Родић се изјаснио за резолуцију ИБ-а, и као такав је изведен пред Војни Суд, да би на тајном суђењу био осуђен као совјетски агент НКВД-а на казну смрти стрељањем.
Генерал Родић је у рату два пута рањаван, а остао је упамћен и као најмлађи генерал у Југословенској армији. Са својих 27. година имао је чин генерал-мајора НОВЈ-а.