Бакар (хемијски елемент)

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Ni - Cu - Zn
 
Cu
Ag  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Бакар, Cu, 29
Припадност скупу прелазних метала
група, периода VIIIB , 4
густина, тврдоћа 8920 kg/m3, 3,0
Боја црвенкаста
Особине атома
атомска маса 63,546 u
атомски радијус 135 (145) pm
ковалентни радијус 138 pm
ван дер Валсов радијус 140 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 1
оксидациони бројеви 1, 2, 3, 4
Особине оксида средње базни
кристална структура регуларна зидно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1357,6 K
(1084,4 °C)
температура кључања 2840 K
(2567 °C)
молска запремина 7,11×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 300,3kJ/mol
топлота топљења 13,05 kJ/mol
притисак засићене паре 0,0505 Pa (1358 K)
брзина звука 3570 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,90 (Паулинг)
1,75 (Алред)
специфична топлота 380J/(kg*K)
специфична проводљивост 59,6×106 S/m
топлотна проводљивост 401W/(m*K)
I енергија јонизације 745,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1957,9 kJ/mol
III енергија јонизације 3555 kJ/mol
IV енергија јонизације 5536 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.zpadu|e.r. MeV p.r.
63Cu 69,17% стабилни изотор са 34 неутрона
64Cu (веш.) 12,7 сати з.е. 1,675 64Ni
β- 0,579 64Zn
65Cu 30,83% стабилни изотор са 36 неутрона
67Cu (веш.) 61,9 сати β- 0,58 67Zn
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови
Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Бакар (Cu, латински - cuprum) - хемијски елемент, метал VIIIB групе. Поседује 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 58-73. Постојана са само два: 63 i 65.

Бакар је познат од давнина, као осовни састојак бронзе.

Садржај

[уреди] Заступљеност

рудник бакра

Заступљен је у земљиној кори у количини од 55 ppm (енг. parts per million) у виду минерала: Халкопирита, халкозина и других.

Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима бакра највише има у остригама. Бакар се такође моће наћи и у зрнастом црном хлебу, махунастом поврћу, куваним изнутрицама и кивију.

[уреди] Особине

Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике топлотне и електричне проводљивости

На ваздуху не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата или хидроксихлорида). Ако се у ваздуху налази велика количина сумпордиоксида уместо зелене патине твара се црни слој бакар сулфида.


[уреди] Једињења

CuSO4 има бактерицидне особине, а безводни је јака стипса (упија воду). Комплексна једињења бакра су стабилна, ипак доста лако се мења оксидацион број бакра у таквим једињењима и зато се она често користе као катализатори. Водени раствори соли бакра(I) имају интезивну зелену, а раствори соли бакра(II) интензивну плаву боју.

руда бакра
увећај
руда бакра

Бакар са калајем, цинком, молибденом и другим прелазним металима чини групу растопа који се уопштено називају бронзити. Од њих су најпознатији: томбак који подсећа на злато и који има веома добре мехаичке особине и отпорност на корозију.

[уреди] Употреба

Бакар се масовно употребљава за продукцију електричних проводника и уопште у електроници. Због малих резерви и велике примене бакар представља материјал од стратешког значаја. Бакар се додаје у разне легуре. Меша се и са сребром и златом што у знатној мери побољшава њихове механичке особине.

[уреди] Биолошки значај

Бакар је микроелемент који се јавља у реактивим центрима многих ензима. Потребан је за стварање црвених крвних зрнаца, улази у астав хемоцијанина, има позитиван утицај на ћелијску мембрану нервних ћелија, и има утицај у слању нервних импулса. Дневно је потребно минимално унети 0,5 ppm. Недостатак бакра доводи до Вилсонове болести.

Недостатак бакра може да проузрокује и малокрвност, јер недовољна количина бакра изазива лошу апсорпцију гвожђа и смањење броја крвних зрнаца. Претпоставља се да сем тога недостатак бакра изазива поремећаје у раду срца и успорава рад нервног система (на пример слаба концентрација). Недостатак бакра такође смањује и количину белих крвних зрнаца, а самим тим и отпорност организма на болести.