Апулија

Из пројекта Википедија

Апулија
Главни град Бари
Површина 19.366 km²
(6,4% Италије)
Становништво
%
4.071.518
7,0% Италије
Густина становништва 210 стан./km²
Провинције Бари
Бриндизи
Фогија
Леће
Тарант
Број комуна 258
Слика:Italy Regions Apulia Map.png

Апулија (или Пуља) је регија у југоисточном делу Италије. Излази на Јадранско и Јонско море ,на Тарантски залив и на Отрантски пролаз. Јужни део Апулије (Саленто) чини "пету" талијанске чизме. Апулија има 4,023 милиона становника и 19.345 km² . Граничи се са Кампанијом на западу, Молизеом на северу и Базиликатом на југоистоку. Албанија је удаљена 80 километара преко Јадранског мора. Завршне фазе Другог пунског рата одвијале су се у Апулији.

Садржај

[уреди] Историја

У прошлости се северни део звао Апулија, а јужни Калабрија. Име Калабрија се касније користи за "врх" талијанске чизме. Регију су насељавали најприје талијански народи и Грци који су ту створили колонију Велика Грчка. У IV веку пне. Римљани освајају део подручја, а у трећем веку после Пирова рата и потпуно то подручје. То подручје је било и поприште Другог пунског рата.

После пада Рима Апулију најпре Готи, па Лонгобарди па Византија. То подручје је било и поприште Готског рата.

У 11 веку Нормани освајају Апулију, па Роберт Гвискар оснива 1059. војводство Апулију. После норманског освајања Сицилије крајем 11 века Палермо постаје центар норманске власти, а Апулија постаје само провинција најпре Краљевства Сицилије, а касније Напуљског краљевства.

Апулија око 1200. постаје омиљено боравиште царева из династије Хохенштауфен, посебно Фридрика II . Обалу су касније знали освајати Турци и Млечани. Апулија постаје 1861. део Италије. Феудални систем је дуго опстао у сеоским подручјима Апулије, а социјалне и аграрне реформе су биле споре у 19 веку, али су се убрзале у 20. веку. Архитектура Апулије из 11-13 века показује утицај Грка, Арапа, Нормама и Пизе. Универзитети су у Барију и Лечеу.

[уреди] Географија

Апулија је углавном равничарска, изузев планинског полуострва Гаргана на северу , а постоје планине на северу центалног дела регије. Бари је главни град регије, која има 5 провинција и пет градова истог имена:

Значајни градови су:

  • Алборобело
  • Конверсано
  • Барлета
  • Каноса
  • Сан Ђовани Ротондо
  • Манфредонија
  • Мартина Франка
  • Месањe
  • Молфета
  • Остуни
  • Отрант
  • Санта Мариа ди Лука
  • Трани
  • Сан Вито де Нормани
  • Барлета
  • Ђоја дел Коле
  • Андрија.

[уреди] Економија

Пољоприведа је важна грана, а у задње време индустрија се брзо развија. Главни пољопривредни проиводи су маслине, грожђе, житарице, бадеми, смокве, дуван. Од стоке значајан је узгој оваца, свиња, говеда и коза. Рибари лове рибу у Тарантском заливу и у Јадранском мору. Недостатак воде је један од великих проблема, па се вода допрема акведуктима из Кампаније.

Од индустрије Апулије значајна је прерада нафте,кемијска индустрија, индустрија цемента, гвожђа и челика, пластике те прерада хране и индустрија вина.

[уреди] Језик

  • Службени језик је талијански од 1861.

Као посљедица животописне историје многи други језици су се говорили у тој регији вековима.

  • У северном делу говори се дијалект наполитанског језика зван "северни пуљански".
  • У јужном делу говори се дијалект сицилијанског језика.
  • хибридни Грико језик , који потиче из 9 века говори се у изолираним деловима Салента
  • ретки дијалект провансалског језика зван "Фатар" говори се у два места провинције Фођа
  • дијалект албанског се говори у неколико места, а потиче од албанских избеглица из 15. века.

[уреди] Спољашње везе


Регије Италије Застава Италије
Абруцо | Апулија | Базиликата | Венето | Калабрија | Кампанија | Емилија-Ромања | Лацио | Лигурија | Ломбардија | Марке | Молизе | Пијемонт | Тоскана | Умбрија | Долина Аосте | Фријули-Венеција Ђулија | Сардинија | Сицилија | Трентино-Јужни Тирол