Елзмир
Из пројекта Википедија
Елзмир је најсеверније од канадских артичких острва, има површину од 196,235км² што га чини трећим канадским острвом по величини и десетим на свету. По територијалној подели Канаде Елзмир чини део савезне територије Нунавут. Елзмир је због своје изузетно хладне и за живот изузетно неповољне арктичке климе готово ненасељен тако да је према попису становништва из 2001. имао само 168 сталних становника.
Први европљанин који је угледао острво био је британски истраживач Вилијам Бафин 1616., а 1852. експедиција Едварда Ингелфилда је острво назвала по Франсису Егертону првом грофу Елзмира.
Елзмир спада међу најсеверније копнене крајеве света, а више од једне петине његове територије је заштићено као национални парк Кутинирпак, у коме се између осталог налази седам фјордова и мноштво ледњака. Највиши врх острва је 2,616 метара висок Барбо Пик. Ледом и ледницима је око 80,000 км², а уз северозападну обалу се сусрећу и ледени шелфови, укључујући и ледени шелф Вард Хунт који је током лета 2002. доживео велики распад. Северно од Елзмира се налази Северни океан И Линколново море, на истоку га Наресов пролаз одваја од Гренланда, на југу га Џонсов пролаз одваја од острва Девон, а на западу се налази острво Аксел Хајдерг.
Највеће и заправо једино насеље на острву је Гриз Фјорд који је према попису становништва из 2001. имао је популацију од 163 становника. На северу од Гриз Фјорда се налазе још два трајно насељена места. На западној обали се налази Еурека, мала истраживачка база која се састоји авионске писте дуге 1474 метара, војног особља које одржава комуникацијску опрему и метереолошке станице. Ова база тренутно нема сталних становника већ у њој борави особље од најмање осам чланова. Још једна база је Алерт, смештена на североисточном крају острва на обали Линколновог мора, само 817 км од северног пола, и најсеверније је трајно насеље на свету. Алерт је према попису из 2001. имао пет сталних становника, али у њему привремено борави и по педесетак чланова особља. База се састоји од станице канадских оружаних снага, метеоролошке станице и лабароторије за осматрање земљине атмосфере и поседује авионску писту дужине 1676 метара.
Околина базе Еурека је позната по богатој флори и фауни која се у таквом изобиљу не сусреће нигде на крајнем северу арктика. Животињски свет се састоји од мошусних говеда, леминга, арктичких лисица, вукова и зечева, а лети се на том подручју гнезде птице попут галебова, гаврана, гусака, патака, сова и многих мањих птица које овде подижу своје младе пре него што се у августу врате у јужне крајеве. Будући да се налази далеко од северног поларника, Елземир има дуг поларни дан и поларну ноћ. У бази Еурека сунце не заалази више од четри и по месеца у периоду од 10. априла до 29. августа, док поларна ноћ траје отприлике исто толико од 14. октомбра до 1. марта.