Рзав

Из пројекта Википедија

Рзав је река у Босни и Херцеговини, са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Вардиште (БиХ), на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.

Кањон реке Рзав код села Вардиште (БиХ)
увећај
Кањон реке Рзав код села Вардиште (БиХ)

Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

Пре 2 године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома знацајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

[уреди] Види још

Други језици