Скореновац
Из пројекта Википедија
Скореновац (срп: Skorenovac или Скореновац, мађ: Székelykeve, нем. Skorenowatz) је село лоцирано у општини Ковин, у Јужнобанатском округу Аутономне покрајине Војводине републике Србије. Географски најближи већи градови су Kовин (6km), Панчево (30km) и Београд (46km). Село се налази на 44° 45' 42.9" северне географске ширине и 20° 54' 20.72" источне географске дужине.
Садржај |
[уреди] Историја
Село по имену Ђурђево (мађ. Gyurgyova) је постојало између 1869. и 1886. године на локацији између Банатског Брестовца и реке Дунав. Првобитно становништво које је населило Ђурђево су били мађарске (Палоц-мађ. Palóc) фамилије које су дошле из следећих места: Банатско Ново Село (мађ. Újfalu), Јерменовци (мађ. Ürményháza) и Шандорфалва (мађ:Sándorfalva), такође нешто мало из околине Сегедина (мађ. Szeged) и Банатског Душановца (мађ. Szőlősudvarnok/нем. Rogendorf). У Ђурђеву је 1869. године било 396 становника. Касније, 1883. године, је дошло до првог већег насељавања са Секељима и то 645 фамилија, или укупно око 2,000 душа, је насељено у Ђурђево. У том периоду се, због недостатка насипа, Дунав изливао сваке године и наносио огромне штете селу и обрадивoм земљишту, такође је угрожавао животе становништва, па је ово насеље напуштено и већи део популације је пресељен на место данашњег Скореновца, а мањи део у Иваново.
Скореновац (Тада знано по имену Секељ, мађ. Székelykeve) је основан 1886. године за време владавине Фрање Јосипа, тадашње Аустро-Угарске монархије.
У другој години од оснивања села 1888. село је имало 506, а 1910. године 685 кућа. Већина популације досељеника су били Секељи који су дошли из Буковине. Истовремено, са Секељима, је у Скореновац дошао и известан број немачких породица из данашњег Пландишта (мађ. Zicsifalva) и Плочице (мађ. Plosic) и банатско бугарских породица из Дудешти Веки (Dudestii-Vechi/Ó-Besenyő/Altbeschenowa/Stár Bišnov). Већина становника, Мађари, Бугари и Немци, су били римокатоличке вероисповести, тако да од средине 1891. године, (када је почела градња цркве), и почетком 1892. године (када је градња завршена), су почели са писањем црквених књига. Од 1869. па до 1892. године црквене књиге су биле држане и писане у Банатском Брестовцу у тамошњој католичкој цркви.
[уреди] Историјски називи региона и самог места
Историјски називи региона:
- Зкореновец Тера - Zkorenovetz Terra (1412.)
- Зкореноц Пуста - Zkorenocz Puszta
- Вила Регалис - Villa Regalis (1428.)
Име села кроз историју:
- Нађђерђфалва - Nagygyörgyfalva (1883. - 1886.)
- Скореновац - Skorenowatz (Коришћен од стране Немаца у разним периодима)
- Секељ - Székelykevе (1886.-1922.)
- Скореновац - Skorenovac (од 1922.)
Секељкеве у преводу значи село (kevе) Секеља (Székely)
[уреди] Број становника и проценат по већинским етничким групама
[уреди] Табела 1
Година | Број становника | МађариОвоје | НемцисаСрпс | БугарикеВик | Србиипедије | СловациЛале | Југословени |
1910. | 4,541 | 73.31% | 11.94% | 9.69% | 1.26% | 2.53% | 0,00% |
1921. | 4,195 | 81.83% | 7.34% | 10.27% | 0.36% | 0,05% | 0,00% |
1948. | 4,465 | 84.46% | 0.70% | 11.22% | 3.18% | 0.05% | 0.00% |
1991. | 3,213 | 80.36% | 0.15% | 2.53% | 9.40% | 0.03% | 3.36% |
2002. | 2,501 | 86.71% | 0.07% | 2.99% | 5.47% | 0.00% | 1.04% |
[уреди] Остали:
Поред наведених у Скореновцу још живе Албанци, Македонци, Муслимани, Роми, Румуни, Словенци, Украјинци и Хрвати.
[уреди] Табела 2
Година | 1869. | 1875. | 1880. | 1900. | 1910. | 1915. | 1921. | 1931. | 1936. |
Број становника | 396 | Н/П | 298 | 3,399 | 4,541 | 4,486 | 4,195 | 4,099 | 4,366 |
Број домаћинстава | Н/П | 265 кућа | Н/П | 664 | 853 | Н/П | 847 | 927 | Н/П |
Година | 1939. | 1942. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
Број становника | 4,271 | 4,464 | 4,465 | 4,403 | 4,306 | 4,021 | 3,731 | 3,213 | 2,501 |
Број домаћинстава | Н/П | 1020 | 1069 | 1105 | 1143 | 1119 | 1328 | 1086 | Н/П |
[уреди] Графикон
Тенденција пораста/опадања популације | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
[уреди] Село данас
|
[уреди] Порекло скореновачких Секеља
Постојбина Секеља који су се доселили у Скореновац је Ердељ (мађ:Erdély, Transylvania), сада подручје у Румунији које се зове Харгита (рум:Harghita).
Путешествије Секеља је почело 1764. године, када су се у месту званом Мадефалва, Секељи побунили против тадашње власти, Марије Терезије, и присилне мобилизације. 7. јануара 1764. године је због непослушности становништва према тадашњој власти, направљен покољ, када је побијено између 200 и 400 Секеља. Велики број становника је пребегао у Молдавију и недуго после у Буковину, заједно са неидентификованим бројем чанго породица, где су основали пет села: „Иштеншегитш (мађ:Istensegits), Фогадјиштен (мађ:Fogadjisten), Хадикфалва (мађ:Hadikfalva), Јожеффалва (мађ:Józseffalva) и Андрашфалва (мађ:Andrásfalva)“, сада у Румунији поред реке Сучаве, (рум:Suceava) у истоименом округу.
Ова села су основана осамдесетих година седамнаестог века. У другој половини деветнаестог века део популације је расељен у Јужни Банат, у места Скореновац, Иваново и Војловица. Почетком двадесетог века неколико стотина фамилија је емигрирало у Саскачеван (енг:Saskatchewan,Canada) у околини Ређајне (енг:Regina). А 1941. године комплетно становништво из свих пет села је расељено у регион Толна у тадашњој Мађарској.
Као популација, Секељи потичу из краја у народу званог Земља секеља која је у некадашњој Краљевини Мађарској обухватала подручја, историјски, позната по називима: „Чиксек (мађ:Csikszék), Марошсек (мађ:Marosszék), Арањошсек (мађ:Aranyosszék), Удвархељсек (мађ:Udvarhelyszék) и Харомсек (мађ:Háromszék)“.
Секељи своју етничку аутохтност приказују кроз културну баштину, обичаје и традицију. Најпознатији примери за то су Секељ капија (мађ:székelykapu), Копја (мађ:кopjafa), и Ровашко писмо (мађ:rovásirás). Затим орнаментални везови, ручни радови, орнаменталне кутије где су се остављале породичне ствари од вредности итд...
[уреди] Презимена првих насељеника Скореновца:
Из Андрашфалве: Дарадич (Daradics), Чисер (Csiszer), Ереш (Erõs), Фабиан (Fábián), Гал (Gál), Геце (Geczõ), Ђерђ (György), Илеш (Illés), Јакаб (Jakab), Јанош (János), Катона (Katona), Келемен (Kelemen), Кемењ (Kemény), Киш (Kis), Короди (Koródi), Ковач (Kovács), Лакатош (Lakatos), Ласло (László), Липина (Lipina), Лукач (Lukács), Милер (Müller), Палко (Palkó), Пастор (Pásztor), Петреш (Petres), Петар (Péter), Хомпот (Hompot), Хушори (Husori), Шебешчан (Sebestyén), Шидт (Schidt), Сакач (Szakács), Сатмари (Szatmári), Ранц (Ranc) и Варга (Varga).
Из Иштеншегитша: Амбруш (Ambrus), Барабаш (Barabás), Бартиш (Bartis), Береш (Béres), Бот (Bot), Борбанди (Borbandi), Бете (Bõte),Дудли (Dudli), Фалукези (Faluközi), Финња (Finnya), Филеп (Fülöp), Ђерфи (Gyõrfi), Јанош (János), Като (Kató), Ловас (Lovász), Мађарош (Magyaros), Макраи (Makrai), Миклош (Miklós), Нађ (Nagy), Њистор (Nyisztor), Пек (Pék), Шанта (Sánta), Сабо (Szabo), Сас (Szász), Сете (Szõte), Тамаш (Tamás), Уркон (Urkon) и Ванча (Váncsa).
Из Фогадјиштена: Амбруш (Ambrus), Барабаш (Barabás), Гашпар (Gáspár), Куруц (Kuruc), Пап (Pap), Ваци (Váci), Сабо (Szabó) и Секељ (Székely).
Из Хадикфалве: Берети (Beréti), Брети (Bréti), Биро (Biro), Чики (Csiki), Дани (Dani), Ердеш (Erdõs), Фазекаш (Fazekas), Фодор (Fodor), Фораи (Forrai), Галамбош (Galambos), Керекеш (Kerekes), Киш (Kis), Козма (Kozma), Кожан (Kozsán), Келе (Kölõ) и Шкасиан (Skasszián).
Из Јожеффалве: Курко (Kurkó), Кушар (Kusár), Пало (Palló), Максем (Mákszem), Мезеи (Mezei), Секељ (Székely) и Варда (Várda).
[уреди] Важнији догађаји у животу села по годинама
- 1885 - Михаљ Јанош (Mischel János) је био први учитељ у селу. Првобитно је службовао у Ђурђеву а затим се, 1886. године, са целокупном популацијом преселио у новоосновани Скореновац.
- 1886 - Први судија, a уједно и председник села је био Колар Агоштон (Kollár Ágoston), у периоду од 1886 до 1890.
- 1889 - Завршена је школска зграда. Први учитељи су били Штајнер Јохан (Steiner Johаnn), који је уједно био и управник, затим Милер Отилиа (Müller Ottilia), Шомођи Етелка (Somogyi Etelka) и Михаљ Јанош. У то време основна школа је трајала шест година, а у школској 1905/1906-ој години било је 561 ученика. Убрзо је основан и школски одбор, а Ласло Имре (László Imre), Фехер Михаљ (Fehér Mihály), Винтергершт Франц (Wintergerst Francz), Босилков Бона (Boszilkov Bóna), Међеши Јожеф (Medgyessy József) и Варга Андраш (Varga András) су током 30-их година прошлог века били њени чланови.
- 1892 - 18. децембра је завршена градња католичке цркве и први свештеник је био Делеме Ференц, који је тамо службовао у временском периоду од 1892 до 1898 године.
- 1894 - 25-ог новембра је основана Земљорадничка кредитна задруга у Скореновцу. Бројала је 71-ог члана са председником Делеме Ференцом.
- 1895 - 6-ог октобра је основана и прва библиотека, где је први библиотекар био Хајагош Јанош. Имала је 50 чланове а председник је био Делеме Ференц.
- 1898 - Др. Клајн Јожеф (Dr.Klein József), са службом у Ковину, је прихватио да се брине о здрављу скореновчана.
- 1899 - Основана је прва Добровољна Ватогасна Бригада, бројала је 60 чланове. Председник је био Киршгаснер Јохан (Kirchgäsner Johann) а командир ватрогасне јединице Михаљ Јохан (Mischel Johann).
- 1900 - Др. Урбанек Еде (Dr.Urbanek Edе) је постао први стални лекар у селу.
- 1906 - Основано је ловачко друштво са 14 чланова, оснивачи су Сабатка Ђула (Szabatka Gyula) и Тери Деже (Töry Dezsö).
- 1912 - Ригер Каталин (Rüger Katalin) је отворила први млин на моторни погон у селу. Млин је радио све до почетка 70-их година када је зграда срушена.
- 1913 - 27-ог априла је основана Потрошачка и Употребљивачка Задруга са о.о. Скореновац, са продавницом "Ханђа" (Hangya = мрав) и имала је 128 чланова на челу са председником Викел Аладаром (Wikel Aladár).
- 1924 - Црвени Крст је почео са хуманитарним активностима, али је тек званично основан 1931. Организација је имала 57 чланова, а председник је био Др. Ласло Имре (Dr. László Imre).
- 1925 - Основано је културно уметничко друштво (мађ: 'Kultúrszövetség', нем. 'Kulturbund'). Од 1948 је познато као КУД Петефи Шандор (мађ:Petõfi Sándor).
- 1932 - Основано је Повереништво удружења занатлија на челу са обућарем Бирчак Андрашем (Bircsák András) као председником.
- 1932 - 14-ог јуна је основан ФК „Плави Дунав“ ("Kék Duna"). Председник је био Миливој Ђуркин, а подпредседник Др. Ласло Имре (Dr. László Imre). Екипа је била у саставу: Фазекаш Антал (Fazekas Antal), Сирак Јанош (Szirák János), Ердељан Станко, Боршош Јожеф (Borsós József), Брашњо Јанош (Brasnyó János), Босилков Јожеф (Boszilkov József), Хуберт Пуби (Hubert Pubi), Киш Иштван (Kiss István), Галац Имре (Galac Imre), Јунг Тамаш (Jung Tamás), Ковачевић Деже (Kovačević Dezsö), Урбан Иштван (Urbán István), Комароми Имре (Кomáromi Imre), Миглеци Јанош (Migléci János), Перић Миле, Станисављевић Ђуро и Ивков Славко.
[уреди] Слике из традиционалног и свакодневног живота у селу
|
[уреди] Сеоски славе и обичаји
- Свети Стефан (мађ: Szent István). Сеоска слава, "кирвај", која се слави сваке године за 20. август.
- Грожђенбал (мађ: Szüretbál). Одржава се у јесен после бербе грожђа, цела сала се окити са јесењим плодовима, виновом лозом и служи се домаће вино и грожђе.
- Машкаре (мађ: Farsang). Одржава се у фебруару месецу, када се већином омладина маскира у кожне гуњеве, носе разна звонца, праве буку да би отерали "зле духове", и истовремено се забављају до дуго у ноћ. Овај обичај је био израженији до 1960 тих.
- Маскенбал. Традиционална игранка младих када се пресвлаче у разне костиме
- Ловачки бал(мађ: Vadászbál). Забава младих у дугим зимским месецима, обично поред дружења и игранке, служи се месо од дивљачи као закуска.
- Баба Марта. Обичај чију традицију нарочито одржавају скореновачки банатски Бугари. И наравно, одржава се у месецу марту.
- Дани жетве (мађ: Aratás napok). Одржава се у Јулу месецу после завршетка жетве, младо и старо прослављају успешну годину. Преко дана млади у народним ношњама са запрежним колима обилазе село објављају крај жетве, најављују славље које се одржава увеће у неколико сала и сеоским кафанама које су све окићене у жетвеним бојама.
- Имендан (мађ: Névnap). До пре три или четири генерације уназад рођендан се није славио, већ имендан. Имендан се славио на дан свеца чије је име домаћин носио. Светац је уједно био и заштитник куће и фамилије. Имендан се наслеђивао по мушкој линији. Прворођени син је обично добијао име свога оца а са тиме и наслеђивао свеца којег је славио (Зато је код Секеља било веома учестало да у више генерација име и презиме се преноси са оца на сина). Другорођени син је имао могућност да преузме имендан (свеца) од деде по мајци или да слави свеца по свом имену. Пошто се у раније доба није заустављало на једно или двоје деце, већ више од тога, ова задња солуција је била најчешћа.
- Свадба(мађ: Lakodalom). Свадба се одржавала по обичајима који су се преносили традиционално и читава процедура је трајала од три па до седам дана.
[уреди] Познати и мало мање познати Скореновчани
- Золтан Дани
- Др. Мр. Габриел Атаљанц, Габи − Доктор, неуропсихијатар, песник, омладински првак Србије у троскоку. Радио у Скореновцу, Ковину, Панчеву, Идрији, на Рабу и у Француској
- Др. Урбан Магдолна, Магда − Најпознатији зубар панчевачке општине 50−их, 60−их и 70−их година прошлог века. Једна од оригиналних играчица женског кошаркашког клуба из Вршца из 1940−их.
- Јунг Тамаш (1911- 1992) Бискуп
- Бот Иштван (Both István) (1943 - 2004) Свештеник
- Лука Узун – Адвокат, просветни радник, редактор “Банатски български гласник”−а, издаваног у Темишвару.
- Нађ Деже (Nagy Dezsö), пољопривредник, првак Југославије у приносу жита по хектару за 1975
- Шебешчан Золи, бивши фудбалер Бајерна из Минхена
- Комароми Ерне, играо фудбал за Војводину, Нови Сад, Динамо из Панчева и Плави Дунав из Скореновца
- Пап Ђурка, фудбалер, један од тренера Динама из Панчева, радио са младима. Тренерску школу је завршио у класи са Миљаном Миљанићем.
- Варга Ласло, средњошколски првак, 1977. на СОШОВ−у, у скоку у даљ.
- Михајловић Зоран, омладински првак Војводине у бацању кугле из 1977. године. Бубњар и певач групе "Дунавски Камичци" који гаје традиционалну мађарску музику. Издали су неколико касета и ЦД−а.
![]() |
|
![]() |
---|---|---|
|
[уреди] Спољашње везе
Енглеска Скореновац на Викимапи
Енглеска Скореновац на мапи, са основним географским подацима
Мађарска Скореновачки Гласник - Локални лист на мађарском
Мађарска Реч Истине Локалне вести
[уреди] Види још
Насељена места општине Ковин |
---|
Баваниште • Гај • Делиблато • Дубовац • Ковин • Мало Баваниште • Мраморак • Плочица • Скореновац • Шумарак |