Протозоа

Из пројекта Википедија

Праживотиње (Protozoa) су једноћелијске еукариотске животиње које припадају царству протиста (Protista). Тело праживотиња изграђено је од једне ћелије, која своје функције обавља разноврсним органелама и одговара појединачној ћелији у вишећелијском организму.

Садржај

[уреди] Органи једноћелијских праживотиња

Oрганеле представљају диференцијације цитоплазме, које обављају различите функције и одговарају органима вишећелијског организма. Протозое имају следеће органеле :

  • органеле за кретање : псеудоподије, трепље (цилије) и бичеве (флагелуме);
  • органале за варење су хранљиве вакуоле у којима се вари храна (унутарћелијско варење);
  • органеле за излучивање – контрактилне вакуоле чија је примарна функција осморегулација (одржавање сталног осмотског притиска у ћелији) која се обавља избацивањем вишка воде; са том водом се избацују и непотребне материје;
  • органеле за примање дражи, каква је нпр. стигма (очна мрља) за пријем светлосне дражи, код бичара.

[уреди] Грађа ћелије

Ћелија протозоа је по грађи еукариотска ћелија, што значи да се у цитоплазми налазе једро и ћелијске органеле. Цитоплазма је диференцирана на спољашњи, гушћи део назван ектоплазма и унутрашњи, ређи део – ендоплазму. Цитоплазма може да буде без мембране (код амеба ), са мембраном (назива се пеликула), док многе протозое образују и љуштуру. Протозое могу да садрже једно или већи број једара. Код вишеједарних протозоа, какви су трепљари, могу да се разликују два типа једра : макронуклеус (вегетативно једро) и микронуклеус (генеративно једро – учествује у размножавању).

[уреди] Вегетативне функције

  • Исхрана протозоа се одвија на два начина : аутотрофно и хетеротрофно. Аутотрофно се хране зелени бичари, чији је најпознатији представник Еуглена. Хетеротрофна исхрана може да се врши сапрозојски, тако што се течна храна апсорбује целом површином тела и холозојски – захватањем чврсте хране. Већ смо рекли да је варење унутарћелијско.
  • Излучивање се врши на два начина : преко целе површине тела и контрактилним вакуолама.
  • Примање дражи (углавном светлосних,тактилних и хемијских) се , такође, може вршити на два начина – целом површином тела и чулним органелама.

[уреди] Размножавање

Протозое се размножавају на два начина бесполно и полно.

Бесполно се обавља деобом једног родитеља при чему настају две или више младих јединки које се развијају у одрасле.

Начини бесполног размножавања су :

  • бинарна деоба – подела родитељске јединке на две;
  • мултипна (вишеструка) деоба – подела на већи број ћелија ;
  • плазмотомија – деоба вишеједарних протозоа, при којој се дели само цитоплазма;
  • пупљење – образују се спољашњи (егзогено пупљење) или унутрашњи (ендогено пупљење) израштаји; ако се ти пупуљци не одвоје од родитељског тела , онда постају колонијалне протозое.

Полно размножавање обухвата мејозу којом се формира хаплоидан број хромозома полним ћелијама или у једрима, који се затим спајају и поново образују диплоидан број хромозома.

Начини полног размножавања су:

  • копулација (сингамија) – спајање гамета који могу да буду међусобно исти (изогамети) или различити (анизогамети);
  • коњугација – при којој се две јединке споје цитоплазматичним мостићем и размене микронуклеусе;
  • аутогамија – спајање микронуклеуса једне исте јединке, чиме се постиже рекомбинација гена.

[уреди] Класификација (систематика) протозоа

На основу органела за кретање и начина размножавања тип протозоа се дели на 4 подтипа :

1. Sarcomastigophora, који обухвата амебе са псеудоподијама и бичаре. Многе врсте су важне за хуману медицину, као узрочници обољења :

    • амебe:
      • Entamoeba histolytica – паразитира у цреву човеке и изазива дизентерију;
      • Entamoeba coli - живи у дебелом цреву и није патогена ;
      • Entamoeba gingivalis – живи у устима човека и није патогена;
    • бичари
      • Trypanosoma, коју преноси мува це-це и изазива болест спавања;
      • Leishmania, коју преносе комарци и изазива обољења кала-азар и болест оријенталних рана;
      • Trichomonas vaginalis – изазива запаљење вагине,односно V групу секрета.

2. Sporozoa су углавном ендопаразити са најчешће два домаћина. Најпознатији представник је Plasmodium, који изазива болест маларију, а преноси га маларични комарац;

3. Cnidospora су углавном паразити животиња;

4. Ciliophora(трепљари) су најсложеније протозое. Најпознатији њихов представник је Paramecium (папучица). Важно је поменути и протозое које живе у симбиози у зелуцу преживара и имају способност разлагања целулозе.

[уреди] Литература

  • Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.


[уреди] Спољашње везе

Bioscolos

BioNet Skola