Штитаста жлезда

Из пројекта Википедија

Штитаста и параштитасте жлезде
увећај
Штитаста и параштитасте жлезде

Штитаста или тиреоидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем, која се налази у вратном пределу и секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон калцитонин, чија је улога у регулацији концентрације калцијума у крви и има антагонистичко дејство паратхормону, кога луче параштитасте жлезде.


Садржај

[уреди] Положај и грађа

Штитаста жлезда је у облику штита или лептира и налази се у увратном делу непосредно испод гркљана, а испред и са страна душника. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог и десног, који су повезани сужењем-истмус (лат: isthmus). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ (лат: lobus pyramidalis) у средњем делу жлезде. У сваком режњу налази се велики број фоликула, који су функционалне јединице.

Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)1-фоликули испуњени колоидом2-коцкасте ћелије3-крвни капилари
увећај
Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)
1-фоликули испуњени колоидом
2-коцкасте ћелије
3-крвни капилари

Фоликули су обложени базалном мембраном на којој се налази један ред коцкастих епителних ћелија, које секретују у унутрашњост фоликула супстанцу колоид. Колоид садржи гликопротеин велике молекуларне масе, тиреоглобулин. Разлагањем овог молекула настају хормони штитасте жлезде. Између коцкастих, епителних ћелија налазе се и Ц-ћелије (парафоликуларне ћелије), које секретују калцитонин.

Штитаста жлезда је једна од већих жлезда са унутрапшњим лучењем и њена тежина је око 10-20 g. Непосредно иза штитасте шлезде са обе стране пролази повратни гркљански живац (лат: n. laringeus recurrens), бочно лежи такође са обе стране заједничка каротидна артерија (лат: a. carotis comunis), унутрашња југуларна вена (лат: vena jugulsris interna) и живац вагус (лат: n. vagus). Испред је мишићни слој предње стране врата.

[уреди] Крвни судови

Сваки режањ штитасте жлезде снабдевају 2 пара артеија: горња (лат: a. thyroidea superior) и доња штитна артерија (јез-лат|a. thyroidea inferior). Горња штитна артерија потиче из спољашње каротидне артерије (лат: a. carotis externa), док доња штитна артерија потиче из поткључне артерије (лат: a. cubclavia dextra et sinistra). Вене штитне жлезде се уливају у горњу шупљу вену (лат: vena cava superior).

У односу на своју масу штитаста жлезда спада у нејбоље прокрвљене органе у телу (око 1% минутног волумена срца или 160 mL/min/100g ткива).


[уреди] Ембрионални развој

Ткиво штитасте жлезде се за време емброналног развоја спушта од корена језика до своје крајње локације испред душника, штитасто-језичким каналим (лат: canalis tyreoglossus). Некада могу постојати остаци ткива штитасте жлезде у области корена језика или у каналу низ који се штитаста жлезда спушта.


[уреди] Хормони штитасте жлезде

Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: тироксин, тиронин и калцитонин.

  • Тиронин (Т3) је активна форма хормона (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из аминокиселине тирозин и садржи 3 атома јода. Полуживот овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајм ензима дејодаза губи 1 атом јода, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: преалбумин, албумин и тироксин-везујући глобулин у крви, свега 0.4% овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
  • Тироксин (Т4), такође настаје из аминикиселине тирозин, али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: преалбумин, албумин, тироксин-везујући глобулин, него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.

За стварање ова два хормона потребан је јод, који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 mg. У неким крајевим је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се кихуњска со јодира. Јод се апсорбује из црева и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују транспортни механизам (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у ендоплазматичном ретикулуму и голџијевом комплексу се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима јодазе везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депоније у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.

За више информација погледајте Тироксин.
За више информација погледајте Тиронин.
  • Калцитонин је пептидни хормон који игра улогу у регулисању метаболизма калцијума. Он смањује концентрацију калцијума у крви тако што подстиче његову уградњу у кости у виду калцијумфосфата.
За више информација погледајте Калцитонин.


[уреди] Улога хормона штитасте жлезде и њихова регулација

Производња и секреција тироксина и тиронина леже под контролом тирео стимулишућег хормона (ТСХ) хипофизе. ТСХ стимулише синтезу и ослобађање ових хормона, али и он стоји под контролом тиреотропина (ТРХ), хормона хипоталамуса , који стимулише лучење ТСХ. Тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге смањују лучење ТРХ и ТСХ и на тај начин се прекида даља синтеза хормона штитасте жлезде.Када им концентрација у крву опадне, одблокира се лучење ТРХ и ТСХ и тако омогућава производња тироксина и тиронина. Такође и ТСХ делује механизмон негативне повратне спреге на хипоталамус (ТРХ).

Тироксин и тиронин се везују рецепторе у једру ћелије што доводи до интензивне транскрипције великог броја гена структурних и транспортних протеина. Промене се остварују на нивоу читавог организма. Ови хормони доводе до:

  • повећања базалног метаболизма услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,
  • повећава се и активност ендокриних жлезда, секреција инсулина, глукокортикоида...
  • Повећава се број и величина митохондрија у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енргије, јер митохондрије стварају АТП.
  • Повећава се активности натријумско-калијумске пумпе.
  • Подстиче се раст и развиак мозга у феталном приоду и током првих неколико година живота. Недостатак тироксина у овом периоду може изазвати менталну заосталост (кретенизам).
  • Повећава се разграња глукозе-гликолиза, али и њено стварање-глуконеогенеза,
  • разграђују се масти из масног ткива и повећава количина слободних масних киселина у крви,
  • У срцу долази до повећања његовог рада (минутни волумен срца се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.
  • Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.
  • Умерена концентрација тироидних хормона повећава снагу мишићне контракције се повећава, а повишена концентрација ових хормона доводи на мишићима до појаве тремора (подрхтавања) и слабљења мишића.
  • За нормалну сексулану функцију потребни су такође ови хормони.

[уреди] Поремећаји функције штитне жлезде

Струма означава повећање штитасте жлезде. Ово повећање жлезде може бити прећено њеномм смањеном, нормалном и повећаном функцијом. Повећање функције се зове хипетиреоидизам, а смањење хипотиреоидизам. И један и други поремећај може бити: примаран (ако је поремећај на нивоу штитасте жлезде), секундаран (ако је поремећај на нивоу хипофизе) и терцијаран (ако је поремећај на нивоу хипоталамуса).


[уреди] Хипотиреоидизам

  • Хашимото тиреоидитис
  • Де Кварвејнов тиреоидитис
  • Тиреоидитис (запаљење штитасте жлезде)
  • јатрогени (после операције) хипотиреоидизам
  • Хипотиреоидизам изазван разним медикаментима
  • Ендемски кретенизам

[уреди] Хипертиреоидизам

  • Базедовљева болест
  • Тиреоидитис (у почетној фази)
  • Аденом штитасте жлезде
  • Карцином штитасте жлезде
  • Тиреотоксична криза

[уреди] Струма

  • Дифузна и нодуларна струма

[уреди] Види још

  • Тироксин
  • Тиронин
  • Жлезде са ендокриним лучењем

[уреди] Литература

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).