Полинезија

Из пројекта Википедија

Полинезија (грчки: πολύς много, νήσος острва) је велика група са преко 1.000 острва у средишњем делу Тихог океана. Површина је око 43.000 km². Заједно са Меланезијом и Микронезијом сачињава Океанију.

Област Полинезије: троугао Хаваји−Нови Зеланд−Ускршње острво
увећај
Област Полинезије: троугао Хаваји−Нови Зеланд−Ускршње острво

Величином и значајем се истичу Хаваји, Самоа, Туамоту, Тонга, Кукова острва, Тувалу, Валис и Футуна, Ускршње острво, Острва Питкерн, Острва Маркиз и Друштвена острва (Тахити, Бора Бора). Већина острва се налази у троуглу: Хаваји−Нови Зеланд−Ускршње острво.

Садржај

[уреди] Географија

Сва острва су вулканског и коралског порекла. Чести су активни вулкани. Клима је тропска, а дешавају се понекад катастрофални урагани.

[уреди] Становништво кроз историју

Залив Кук на острву Муреа, Француска Полинезија
увећај
Залив Кук на острву Муреа, Француска Полинезија

Становништво Полинезије броји око 6 милиона, од чега 1 милион чине староседеоци, Полинежани. Они су населили острва Полинезије пре око 6000 година. Каснији таласи досељеника ширили су области насељених острва, и довели до развоја сточарства, обраде глине и других вештина. Традиционално, на полинезијским острвима су развијана занимања: пољопривреда, риболов, градња бродова (катамаран), предвиђање времена, а нарочито морепловство. За навигацију су кориштене звезде, кретање морских струја, ветрови, правци лета птица и облаци.

Европљани су почели да истражују острва пацифика у 16. веку, колонизовали су их у 19−ом, праћени хришћанским мисионарима. Локално становништво, радознало и добронамерно по природи, брзо је прихватило нову веру. Доласком Европљана, на острвима је потискивана традиционална култура, а појавиле су се нове болести.

Пол Гоген: Жене са Тахитија (На плажи) 1891
увећај
Пол Гоген: Жене са Тахитија (На плажи) 1891

Сликар Пол Гоген је импресиониран једноставношћу, неисквареношћу и лепотом живота на острвима јужног Пацифика овде провео своје последње године живота (1891−1903).

[уреди] Привреда

Главна занимања становништва су земљорадња (банане, кафа, какаовац, каучуковац и пиринач). Највећи привредни центар је Хонолулу на Хавајима. За многа острва најзначајнији извор прихода су стране донације и дознаке запослених у иностранству. Развијен је туризам.

[уреди] Политичка подела Полинезије

Независне државе су: Самоа, Тонга (никад није била колонија) и Тувалу.

Остала острва припадају: САД (Хаваји, Источна Самоа), Новом Зеланду (Кукова острва, Токелау, Ниуе), Француској (Валис и Футуна, Француска Полинезија), Великој Британији (Острва Питкерн) и Чилеу (Ускршње острво).


Региони света

Африка Африка · Источна Африка · Северна Африка · Средња Африка · Јужна Африка · Западна Африка
Афричка велика језера · Гвинеја · Рог Африке · Магреб · Средоземно море · Средњи Исток · Сахел · Подсахарска Африка · Судан

Америка Северна Америка Кариби · Средња Америка · Северна Америка
Велика језера · Велике висоравни · Латинска Америка · Пацифички северо-запад · Пацифички обруч
Јужна Америка Државе Анда · Гијана · Латинска Америка · Патагонија · Пацифички обруч · Јужна купа

Евроазија Азија Централна Азија · Источна Азија · Северна Азија · Јужна Азија · Југоисточна Азија · Југозападна Азија
Мала Азија · Арабијско полуострво · Кавказ · Далеки Исток · Индије · Индијски потконтинент · Левант · Средњи Исток · Блиски Исток · Пацифички обруч · Сибир
Европа Источна Европа · Северна Европа · Јужна Европа · Западна Европа
Балкан · Балтички регион · Бенелукс · Британска острва · Кавказ · Средња Европа · Средоземно море · Нордијски регион · Скандинавија

Океанија Аустралазија · Меланезија · Микронезија · Полинезија
Пацифички обруч

Поларни Арктик · Антарктик