Алфред Вегенер
Из пројекта Википедија
Алфред Вегенер (1. новембар 1880 у Берлину – новембар 1930 на Гренланду) - немачки геофизичар, познат по теорији континенталних путовања која се још назива и теорија Вегенера.
Вегенер се у почетку бавио астрономијом из које је одбранио докторску тезу 1905. године у Берлину. После се заинтересовао за метерологију. Био је професор универзитета у Хамбургу (од 1919) а од 1924. у Грацу.
Он је такође уочио и сличност између облика континената са обе стране Атлантика. Вегенер је створио тезу по којој су континенти настали пре око 200 милиона година услед распада једног суперконтинента, Пангее. Своју теорију је јавно представио 1912 године. Рањен је за време Првог светског рата.
Савременици су оспоравали његову теорију, посебно што Вегенер није рекао шта је покренуло тај континент да се распадне. Исто, проблем су представљала слаба премеравања растојања и непрецизно датирање па је померање континеаната према Вегенеру текло огромном брзином (на геолошкој скали) сто пута брже од данас прихваћених вредности. (Померањ се и данас одвија брзином упоредљивом са брзином рата наших ноктију.) Тек половином XX века, акда је прикупљено довољно солидних доказа, Вегенерова теорија је прихваћена.
Занимљиво је да је Вегенер знао М. Миланковића преко радова о леденима добима из 1920. а лично су се упознали 1924. године у Инсбруку и постали присни пријатељи.
[уреди] Дела
- Thermodynamik der Atmosphäre (1911)
- Die Entstehung der Kontinente und Ozeane (1915)
- Die Klimate der geologischen Vorzeit (1924, заједно са W. Keppenоm)
- Mit Motorboot und Schlitten in Grönland (1930)