Тасос
Из пројекта Википедија
Координате: 40° 40' С.Ш., 24° 40' И.Д
Положај острва | |
---|---|
Општи подаци | |
Префектура: | Кавала |
Провинција: | нома, (Тасос) |
Координате: | 40.7115/40°42'39" Сгш 24.775/24°46'34" Игш |
Становништво: (1991) | 13,527 |
Висина: -најнижа: -центар: -највиша: |
Тракијско море 5 m (центар) Ипсарио (1,045 m) |
Број општина: | - |
Поштански број: | 640 04 |
Позивни број: | +30- 25930-2 |
Код општине: | 3506 |
Регистарске таблице: | KB |
Трослова абревиација: | THA Thasos |
Адреса управе: | Thassos 640 04 |
Веб страна: | www.thassos.gr |
Сателитски снимак | |
![]() |
Тазос, или Тасос (гр. Θάσος, женско име) је грчко острво које се налази у сјеверним Егејима, тј. сјевероисточном дијелу Грчке. Од македонске обале острво је удаљено свега 8 km, а уједно представља најсјеверније острво грчког архипелага у Егеју. Географски, острво припада територији званој Тракија, а политички је уврштено у префектуру (управни округ или нома) Кавала. Површина Тасоса износи округло 390 km², што га чини деветим по величини острвом Грчке. Највиши врх, на овоме иначе веома брдовитом острву, јесте мермерни масив Ипсарион (1.204 m). Главном острву, припадају још три веома малена острва: Тасопуло на сјеверној страни, Кинира на источној страни и Панагија на јужној, са укупном површином од 0,4 km² и узвишењима од 60 до 80 m. Број сталних становника на острву износи око 16.000 (2005). Данашње главно мјесто острва је Лименас (Liménas), понекад звано и Тасос (Thásos), иако је антички град Тасос на другој страни острва, док се пријашње главно мјесто острва називало Телохос (Theologos), а оно се налази у самој унутрашњости острва.
Острво представља нај јужнији и најисточнији дио префектуре Кавала. Између Кавале и Тасоса постоје редовне линије које се одржавају трајектом.
Тасос има неколико школа, читаоницу, гимназију, цркву и један сквер (plateia).
Садржај |
[уреди] Историја
Острво су колонизовали Феничани још у старо доба, а на острво су их највјероватније привукле богате златне жиле. Поред њих на острву су живјели и Трачани. Феничани су на Тасосу подигли Херкулов храм, који је у Херодотово вријеме још увијек постојао.Острво је добило име по Тасусу, Фениксовом сину, који је био вођа народа Феничани.
Године 720. пне. или 708. пне. на Тасос су колонизовани Грци са острва Парос. У рату против Сајанаца, једног тракијског племена, Грци са Пароса су преузели власт над острвом предвођени лиричарем и плаћеним ратником, Архилохосом (гр. Αρχιλοχος). Потом су Грци проширили своју власт и на тракијско копно, гдје су запосјели руднике злата, много богатије него на самом Тасосу. Из тих извора Тасијанци (Грци са Тасоса) су стекли велико богатство, тако да је по глави долазило 200 или чак 300 талената (антички новац). Херодот, који је једном посјетио Тасос, записао је да су најбогатији рудници злата на острву отворени још за вријеме Феничана, и да се налазе на источној страни острва, која гледа према Самотраки.
Острво је постало значајно током Јонског устанка против Персије, али су становници острва доста пропатили током Персијских ратова. Након слома Милета, 494. пне., јонски вођа је организовао опсаду Тасоса. Опсада му није успјела, али упозорени овом опасношћу, Грци са Тасоса су уложили своје залихе у изградњу ратних бродова и ојачавање својих утврђења. То је прилично узбунило Персијанце, па је њихов цар Даријe наредио Ташанима да му се предају бродови а одбрамбени зидови и утврде сруше. Након грчке побједе над персијским царем Ксерксесом (Ξερξης), Ташани су се учланили у Делски савез, али не задуго, због разлика у плаћању пореза ради њихових рудника и развијене трговине ускоро су се побунили.
Атињани под вођством Кимона су их побједили на мору, и након опсаде која је трајала дуже од двије године, успјели су да освоје престолницу Тасос 463. пне. Присилили су Ташане да поруше своје одбрамбене зидове, да предају ратне бродове, плате одштету те годишњи износ од 21 талента почевши од 449. пне, а по 30 талената од 445. пне. Такође, били су присиљени да напусте своје власништво на копну.
441. пне.., за вријеме револуције атинске олигархије (мањина), Тасос се поново побунио против Атине и прихватио је лакедемонијског (спартанског) владара, али 407. пне. представници из Лакедемона (Λακεδαιμωνа) су протјерани, те је поново прихваћена власт Атињана под вођством Трасибула.
Послије Битке код Егоспотама, 405. пне., Тасос је поново пао у руке Лакедемона којим је управљао Лисандер. Он је на Тасосу формирао декадархију (врховни орган из десет чланова). Међутим Атина је поново преузела острво, што је био један од главних разлога неслагања између њих и Филипа II Македонског. 340. пне. Филип је постао владар острва. Касније, у сукобу између Римљана и Филипа III Македонског, Тасос се подчинио Филипу, али је његова слобода ипак пала у руке Римљана и тако "слободан", Тасос је под Римљанима остао све до у Плинијево вријеме. Под Римљанима је острво било од 197. пне., а од 4. вијека Тасос је био под Византијским Царством.
Након периода римљанске окупације, Тасос је освојило Османско царство у 1462.-ој години. Султан Махмуд II је острво поклонио Мехмет Алију од Египта, те је острво било у његовом приватном власништву. 1914. године, током Балканских ратова, острво је ослободио грчки адмирал Павлос Кунтуриотис (Pávlos Kountouriótis), па је Тасос, Будимпештанским споразумом, коначно постао дио Грчке.
Антички град Тасос, престолница, некад се налазио на сјеверној страни острва, имао је двије луке, од којих је једна била затвореног типа. Архилохус је описао Тасос као " једну магарећу кичму, прекривену дивљом шумом". Овај опис је потпуно разумљив када се зна да је острво веома брдовито и богато шумама јеле.
Поред рудника злата, Тасос је у античко вријеме био на гласу и због вина, коштуњавих плодова и трговине.
[уреди] Општине
- Алики
- Астрис
- Калирахи,
- Каливес
- Кастро
- Кинира
- Крини
- Лименарија
- Марис
- Панагија
- Потамија
- Потос
- Принос
- Рахони
- Скала Калирахис
- Скала Марис
- Скала Рахину
- Скала Сотирос
- Сотирис
- Телохос
[уреди] Популација
Година | Становништво | Промјена | Градско становништво | промјена |
---|---|---|---|---|
1981 | 2,312 | - | - | - |
1991 | 2,600 | - | 288/12.46% | 13,527 |
[уреди] Привреда
Између осталих фактора, инострани саобраћај представља најзначајнију привредни фактор. Најважнији производи овога острва су мермер, мед, маслиново уље, узгој овце, козе и рибарство. Обрада руде цинка и живе почела је 1939. године, а до 1964. вадила се и руда гвожђа. Раније је на острву у функцији била и дрвна индустрија. Тасос, који је некада био позант по своме вину, данас узгаја винову лозу само за властите потребе.
[уреди] Геологија и структура тла
Састав централних планина острва углавном чине солне (силикати, алуминати) и кречњачке наслаге, које су се под утицајем спољашњих фактора (притисак, температура...) потпуно преобразиле у кристалне плоче и у стијене различитог састава (од кречњачког до мермерног).
[уреди] Литература
Туристички водич:
- Antje und Günther Schwab: Thassos - Samothraki. 2005. ISBN 3-89953-207-4.
[уреди] Спољашње везе
- Острво Тасос - Веома опширна страница о острву (њемачки и енглески)
- Инфо, слике, форум, туристички извјештаји (њемачки језик)
- Туристички водич, актуелне инфомације (њемачки језик)
- Тасос - Кратак преглед Тасоса
- Грчка:Тасос (њемачки језик)
- Онлајн мапа Тасоса - Страница Петера Коленбуша (енглески и њеачки)
- Навигациона мапа Тасоса
Источно егејска острва
Хиос | Фурни | Икарија | Лезбос | Псара | Самос | Тсимена
Сјеверно егејска острва
Ајос Ефстратиос | Лимнос | Самотраки | Тасос
Антикитира | Антипаксос | Итака | Кефалонија | Крф | Видо | Китира | Лефкада | Паксос | Закинтос |
Отонска острва | Отони | Ерикуза | Матраки
Киклади
Аморгос | Анафи | Андрос | Антипарос | Антимилос | Делос | Фолегандрос | Јарос | Иос | Кеа | Кимолос | Китнос | Марконисос | Милос | Миконос | Наксос | Парос | Санторини | Серифос | Сифнос | Сикинос | Сирос | Тинос
Калдера Санторини | Аспронизи | Неа Камени | Палеа Камени | Тиразиа
Мали источни Киклади | Ираклија | Схинуза | Епано Куфонизи | Като Куфонизи | Гларос | Керос | Антикерос | Като Антикери | Донуза
Додекани
Агатонизи | Амила | Арки | Астипалаиа | Халки | Калимнос | Карпатос | Касос | Кастелоризо | Кос | Лерос | Липси | Нисирос | Патмос | Прасонизи | Псеримос | Родос | Сими | Телендос | Тилос | Јали
Еубеја и Споради
Алонизос | Скиатос | Скопелос | Скирос
Саронска острва
Аихина | Ангистри | Хидра | Метана | Порос | Саламис | Спетсес
Хризи | Диа | Гавдос | Гавдопула | Крит | Куфониси | Паксимадја | Спиналонга
Атина | Источна Атика | Пиреј | Западна Атика
Еубеја | Евританија | Фокис | Фтиотис | Боетија
3. Периферија Средишња Македонија
Халкидик | Иматија | Кукуш | Пела | Пијерија | Сер | Солун
Канија | Ираклион | Ласити | Ретимно
5. Периферија Источна Македонија и Тракија
Драма | Еврос | Кавала | Родопи | Ксанти
Арта | Јањина | Превез | Теспротија
Крф | Кефалинија | Лефкада | Закинтос
Хиос | Лезбос | Самос
Аркадија | Арголис | Коринт | Лаконија | Месинија
Киклади | Додекани
Кардица | Лариса | Магнезија | Трикала
Ахаја | Етолија Акарнија | Елис