Хипертекст

Из пројекта Википедија

Хипертекст је појам који се појавио, деведесетих година 20. века, са појавом текстуалних датотека које личе на књиге.

Књига је по својој природи секвенцијални медијум, јер се чита од прве до последње стране. Због тога је на почеку (а понегде на крају) књиге додат посебан одељак, садржај. Тај одељак нам помаже да по књизи на основу броја странице пронађемо неки део, али ако унапред знамо наслов поглавља или подпоглавља. На тај начин можемо читати књигу и на прескоке. Међутим, ни то није довољно код обимних књига за сналажење па се уводи и индекс појмова где се алфабетски наводе битни појмови у књизи и где се све могу наћи према броју странице. Ово је посебно користан, али и изузетно напоран начин читања књиге. Даље се компликује увођењем индекса слика, таблица, формула итд. Пример компликове књиге за претрагу је Енциклопедија Британика где поред томова са садржајем придружен известан број томова који садрже само индексе.

Рачунарски читљив текст омогућује да се начину читања и претраге приступи другачије. Текст јесте написан тако да се може читати секвенцијално, од почетка до краја, али постоји начин да се потом крене у хијерархијско ишчитавање (по груписању појмова) у смислу разраде започете тематике или од појединачног ка општем. Међутим, сем овога, постоји и начин за потпуно слободно обележавање појмова као чворних места од којих се може ићи у разраду (ишчитавање) следећег појма. Оваква места су посебне везе и зато имају назив хипервезе (хиперлинкови). Текст који је на посебан начин обрађен да садржи испреплетане хипервезе између релевантних речи се зове хипертекст, а поступак прављења хипертекста се назива хипертекстовање.

[уреди] Хипертекст у Википедији

И сама Википедија је урађена на хипертекстуалном принципу. Поједини значајнији, мање познати или интересантни термини или речи или особе се приликом креирања обележавају да у завршеном тексту буду хипертекстуални прелази тзв. хиперлинкови.

Електронске књиге као што су Википедија и сличне одмах претражују сопствену базу и проналазе да ли текст о обележеној речи - појму постоји. Ако постоји обележава се плавом бојом, ако не црвеном.

Приликом кретања курсором миша кроз текст на екрану наиласком хипертекстуано обележеног појма, курсор миша се претвара у слику људске руке која има све прсте згрчене осим кажипрста који показује на горе.

Ако се кликне мишем на плаву хипертекстуалну реч или групу речи аутоматски се прелази на нову страну где постоји чланак о обележеној речи или појму.

Читалац може даље да путује хипертекстуално кроз Википедију и слично рађене електронске књиге а може и да се враћа на почетни текст.

Ово је веома погодно за читаоца који о неком појму жели да сазна више, и да се по читању чланка о њему врати назад.

Ако је, у Википедији, хипертестуална реч црвене боје значи да о њој не постоји чланак и да кликтањем на ту реч отвара се "бели папир" на коме је могуће написати нови, недостајући чланак.

Хипертекст је нарочито погодан за уџбенике где ученик или студент може у сваком тренутку да сазна шта неки појам у тексту значи. Наравно претпоставља се да је писац текста имао осећај да хипертекстуално обележи речи или појмове за које је очекивати да их читалац можда неће знати.

Добар пример је и овај чланак у коме су готово све обележене речи у моменту настанка чланка (19. септембар 2005.) црвене!