Хендрик Антун Лоренц
Из пројекта Википедија
Хендрик Антун Лоренц (Hendrik Antoon Lorentz, 18. јул 1853. - 4. фебруар 1928.), холандски физичар; развио електромагнетску теорију светлости. Проучавао дифракцију светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетном пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лopенцов принцип). Добио је Нобелову награду за физику 1902. за радове из електромагнетне теорије свњетлости. Ајнштајн је општом теоријом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформације којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, специјална теорија релативности настала је из Лоренцовеих трасформација. За Лоренцом је остала још Лоренцова сила, Лоренцова инваријантност, Лоренцова коваријантност.
![]() |
Овај незавршени чланак Хендрик Антун Лоренц, је везан за научнике. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |