Дон Кихот
Из пројекта Википедија
Дон Кихот (шпански: Don Quijote - Дон Кихоте, оригинални наслов књиге је шпански: Don Quijote de la Mancha - Дон Кихоте де ла Манћа) је витез у чијем је тужном лицу Сервантес сабрао слику свога доба. Он је племић са мало земље и са славним успоменама. Истеривање Мавара захтевало је многе оклопљене јунаке. Они витешки редови од Алсантаре и Сантијага, од Монтесе и Салатраве били су елитни батаљони шпанске моћи у епохи ширења империје. Но потом их је било и сувише много који су се враћали. Прошло је доба подвига, а на двору и у новој управи није било довољно положаја. Задатак витешких редова завршен је, те су разрешени или су изгубили моћ. И ето тако седи сада већ излишни племић у сеоској осами Манће (Manche) и покушава да се помоћу узбудљивих ритерских романа из прошлих дана отме чами и досади своје данашњице. Легенде и дела славних витезова оживљују у њему, и он се припрема да изјаше у далеке крајеве, да се бори за племенито и добро, како су то некада чинили јунаци његових књига. У сва су времена витезови-луталице имали уза се коњушаре. Дон Кихоте бира Санћа Пансу, сељака из околине. На кукавном кљусету, на своме Росинанту, каска наш витез са берберским тањиром на глави, који проглашава драгоценим шлемом, а за њим, флегматичан, дебељушкаст и доброћудан, његов коњушар на сивој грбачи мазге.
Садржај |
[уреди] Важност
Дон Кихот се често спомиње као најбоље дело фикције свих времена. Он се налази у јединственој позицији између средњовековне каваљерске романсе и модерног романа. Каваљерске романсе (витешки романи) су готово увек неповезане приче са мало истраживања унутарњег живота главног лика. Модерни роман, наравно, је готово увек фокусиран на психолошку еволуцију појединачних ликова. У првом делу романа, Кихот се намеће друштву и околини. У другом делу, он више није физички способан, али га људи знају, пошто су прочитали његове авантуре, па мора радити мање да би одржао свој углед. До своје смрти, он је почео да преузима нови идентитет, укључујући и надимак, Добри.
У роману су многи новитети за европску књижевност као жена која се жали на менопаузу, неко са поремећајем исхране, и њихово психолошко разоткривање унутарњих проблема.
Такође, приказ различитих перспектива је суптилно урађен. Ликови говоре о жени која је узрок смрти тужитеља, приказивајући је као зло, али када се она појави, она показује другачију перспективу ради које је Кихот (и читатељ) бране. Велики говор о лепоти и њеном повезаношћу са истином следи. Када Кихот силази у пећину, Сервантес признаје да не зна шта се тамо догодило.
Као и његови савременици, Сервантес је веровао да књижевност мора садржати моралну поруку, али, он није волео проповедати у својим делима комичне нарави. Његово решење је било да стави све моралне савете свог времена у дело, али да их стави у Кихотова уста, чија су решења често била погрешна. На пример, када он ослобађа робове са галија, који су тврдили да су невини, нападајући њихове чуваре, тражи од њих да изразе поштовање Дулцинеји, а они га гађају камењем и одлазе. Према овоме јако је лако буквално схватити моралне поруке.
Читаоци из различитих доба су различито тумачили дело. Када је први пут објављано, гледано је као комични роман. После Француске револуције дело је било популарно ради своје централне нити да индивидуалци могу бити у праву иако се друштво уопште не слаже - нису гледали на дело као комично. У деветнаестом веку дело је гледано као друштвени коментар, али нико са сигурношћу није могао рећи на чијој је страни Сервантес био. До двадесетог века било је јасно да је то једноставно било јединствено и велико дело, први прави модерни роман.
Послије Кубанске револуције, револуционарска влада је основала штампарску кућу звану Instituto Cubano del Libro (Кубански Књижевни Институт), да штампа пуно копија великих књига светске књижевности за шире масе. Прва књига која је објављана била је Дон Кихот.
[уреди] Списак главних ликова
ДОН КИХОТ- херој романа. Кихот одлази на мисију да оживи витештво у свету који га је одбацио. Он верује само у оно у шта жели да верује и свет види пуно другачије од осталих људи. Придев кихотски значи идеалистички и непрактичан, и изведен је из имена протагонисте, а израз јуришати на ветрењаче је такође изведен из доживљаја Дон Кихота.
САНЋО ПАНСА- Кихотов перјаник. Он је приказ обичног човјека...
(и други)
[уреди] Филмови и иконографија
Неколико је филмова снимљено о Дон Кихоту, укључујући:
- Дон Кихот (1933), којег је режирао Георг Вилхелм Пабст.
- Дон Кихот (1957), совјетски филм којег је режирао Григориj Козинцев.
- Човек Ла Манће (1972), режирао Артур Хилер (такође направљен мјузикл)
- El Quijote de Miguel de Cervantes(1991), телевизијске мини серије, режирао Мануел Гутијерез Арагон
- Дон Кихот, кога је почео снимати Орсон Велс, али га никада није завршио; друга верзија је била Хесуса Франка (1992)
- Дон Кихот, режирао Питер Јејтс.
- Изгубљени у Ла Манћи (2002), документарац о неуспелом покушају снимања филма о Дон Кихоту.
Хана-Барбера je издала анимирани филм Дон Кихот и Санћо Панса.
Дон Кихот је инспирисао многе сликаре као што су Пабло Пикасо, Салвадор Дали, Антонио де ла Гандара и Густав Дор.
Опера Дон Кихот је премијерно изведена у Опери Монте Карла 24. фебруара 1910, а аутор јој је Жил Масне. Главна улога је био легендарни руски бас Фјодор Чалијапин, за кога је улога и написана.
[уреди] Види још
Чланак Дон Кихот је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |