Извори за истраживање старе словенске вере

Из пројекта Википедија

Извори за истраживање старе словенске вере своде се на хронике које су писали хришћански мисионари и свештеници.Према етничкој припадности могу се поделилити на:

  • Домаће,које су писали Словени,свештеници неке од хришћљнских цркава
  • Стране,које су најчешће писали германски мисионари и које одишу јасним антисловенским расположењем

Као једини спис који су створили Словени многобошци,а који је опстао до данашњих дана,сматра се Велесова књига,али је њена аутентичност и даље спорна.Најстарији запис о веровањима Словена доноси нам чувени византијски историчар Прокопије из Цезареје који је у VI веку забележио да су словенска племена Анта и Склавена:

Викицитати „веровала да је један од богова, творац муње, једини господар света, коме су жртвовали говеда и остале животиње да обожавају и реке и друга нека нижа божанства и свима њима приносе жртве и по њима врачају.“
({{{2}}})

Каснији писани извори односе се углавном на веровања Балтичких Словена и Руса, док се о религији осталих Словена - Чеха, Пољака и Јужних Словена - може судити једино на основу лингвистичких остатака и фолклорне грађе.

Садржај

[уреди] Извори за веровања Полабских Словена

Религија Балтичких Словена реконструише се на основу историјских списа и хроника XI и XII века, и то хроника:

  • Титмара од Мерсенбурга (око 1012-1018.)
  • Адама из Бремена „Геста Хамбургенис Еклесие“ лат: Gesta Hammburgensis Ecclesiae (око 1074-1076)
  • Хелмолдове Хронике Славорум лат: Chronika Slavarum (између 1167. и 1186.године

Још поузданији подаци о религији Западних Словена могу се наћи у биографијама бамбершког бискупа Отона у којима су подробно описани његови походи против Словена на Балтику, а посебно њихови храмови.Биографије су у XII веку написали монаси:

  • Прифлигенсис лат: Prifligensis
  • Ебо лат: Ebbo
  • Херборд лат: Herbord

Од скандинавских извора,поуздани подаци могу се наћи у делу:

у коме су описани походи данског краља Валдемара против Словена.

[уреди] Извори за веровања Западних Словена

Данас не располажемо ниједним ваљаним извором за многобожачку веру Западних Словена,међутим има неколико старих извора који доносе покушаје реконструкције словенског Пантеона.

У „Историји Пољске“ Јана Длугоша (око 1460.године) набројана су имена божанства старог пољског пантеона, а уз њих и одговарајућа божанства из римске митологије:

Пољски писци из XI века додали су том списку још неколико имена, на пример

  • Lel
  • Polel
  • Pogwizd
  • Pohvist

Тај пољски пантеон је, међутим, вештачка творевина, коју у целини треба одбацити.

Код чешких аутора из XVI века такође су поменута имена неких прехришћанских божанстава, на пример Зелу, Климба, Кросина, Красатина, Морена, Лада и др., али су и она произвољне творевине.

[уреди] Извори за веровања Руса

За религију Источних Словена најзначајнији и најстарији извор јесте такозвана Несторова хроника, настала у првој половини XII века, у којој се наводе имена богова поштованих у Кијеву. Мање су поуздани подаци садржани у спеву Слово о полку Игорову (крај XII века), као и у хомелијама и полемичким списима насталим између XI и XVII века. Подаци арапских путописаца не само да су одвећ фантастични већ је неизвесно да ли се односе на Словене или Нормане. Исто вреди и за пољске историчаре и путописце из XVI и XVII века, чије су конструкције о словенском пантеону без икакве стварне основе.

Пантеон Источних Словена може се реконструисати на основу података који су садржани у уговорима између Византије и Русије из 945. и 971.године, односно у такозваној „Првобитној хроници“, компилираној око 1111.године.

[уреди] Извори за веровања Јужних Словена

Старих извора о многовбоштву код Јужних Словена скоро и да нема.Поред већ наведене забелешке Прокопија из Цезареје,нека митолошка имена појављују се у неколико записа(„Хроника Јована Малале“,„Путовање Огњене Марије по Паклу“).Поред овога у запису о покрштавању Срба у Неретвљанској области 871.године византијски извори су забележили да је њихов највећи храм био посвећен Световиду.

[уреди] Археолошка и фолклорна грађа као извор

За реконструкцију словенске религије археолошка грађа се може користити само у ограниченој мери. Како још није поуздано утврђено порекло Словена, односно време њиховог формирања, то се археолошка грађа не може сматрати поузданим документом све до времена кад Словене сагледавамо у историјским условима, тј. до VI века. Најдрагоценији су подаци до којих се дошло археолошким истраживањима светилишта Балтичких Словена, а у којима су нађени и кипови појединих божанстава.

У свим областима насељеним Словенима фолклорна грађа је изузетно богата. Иако је христијанизација Словена обављена између средине IX и краја X века (осим Полапских Словена, који су хришћанство примили тек у XII веку), питање је да ли су њоме били захваћени сви друштвени слојеви, јер подаци из каснијег времена показују да је свештенство морало да уложи много напора како би искоренило паганска веровања, посебно на селу. Та паганска веровања дуже су се одржала у источним него у западним словенским областима, где је деловање католичке цркве било веома успешно. Због тога су у фолклорној грађи и народним умотворинама Јужних и Источних Словена садржани многи елементи старе словенске религије. У руским билинама, а и у српским народним песмама и дугим усменим народним умотворинама, сачуване су успомене на старе словенске богове и хероје, а вероватно и нешто од првобитне словенске митологије. Елементи старе религије одржали су се и у ликовима и култовима појединих хришћанских светаца, на пример, св. Ђорђа, св. Николе, св. Илије, а код Срба - и св. Саве.

Стара словенска вера

Божанства:
Сварог | Перун | Дабог | Световид | Велес
Радгост | Јаровид | Симаргл | Руђевид | Триглав | Стрибог | Хорс
Весна | Лада | Мокоша | Морана
Натприродна створења:
Вила | Вукодлак | Лешиј | Русалка | Чума | Усуд - Суђеница
Ала | Змај | Караконџула
Вампир | Вештица | Некрштенац | Живи Вампир
Сродни чланци:
Збручки стуб | Велесова књига | Словенски погреб | Трачки коњаник
Списак словенских митолошких бића

Извори за истраживање ССВ | Истраживачи ССВ