Дрвар

Из пројекта Википедија

Дрвар је град у западном делу Босне и Херцеговине, тј. у Западнобосанском кантону (област: Крајина), недалеко од границе са Хрватском (од Бос. Грахова је удаљен око 30 км, а од Книна је око 60 км). Налази се на реци Унац. За време Другог светског рата (25. маја 1944. године) немачке снаге су извеле операцију Коњићев скок, која је код нас познатија као Десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање вође комунистичких снага Јосипа Броза Тита, који је у то време боравио у Дрвару.


Дрвар


[уреди] Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Дрвар имала је 17.126 становника, распоређених у 38 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 20.064

[уреди] Насељена мјеста

Аташевац, Бастаси, Бобољусци, Босански Осредци, Брда, Бунчевац, Дрвар, Дрвар (село), Горњи Тишковац, Груборски Наслон, Каменица, Љесковица, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Мокроноге, Мотике, Мрђе, Очигрије, Палучци, Подић, Подови, Пољице, Потоци, Прекаја, Срнетица, Шајиновац, Шиповљани, Трнинић Бријег, Трубар, Увала, Велики Цвјетнић, Велико Очијево, Видово Село, Врточе, Заглавица, Жупа и Жупица.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Потоци, Срнетица и Увала. Од овог подручја формирана је општина Источни Дрвар. Дио општине Дрвар послије Дејтона, припојен је општини Бихаћ и то насељена мјеста: Бобољусци, Босански Осредци, Горњи Тишковац, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палучци, Трубар, Велики Цвјетнић и Велико Очијево.

Некада готово 100% српски град је у операцији хрватске војске "Олуја" у августу 1995. године етнички очишћен и у њега су насељени Хрвати из средње Босне. Данас у граду има доста српских повратника, тако да по незваничним информацијама чине више од 50% становника града (општине).

 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine