Сомбор

Из пројекта Википедија


Сомбор
Сомбор на мапи Србије


Координате: 45° 47′ СГ Ш, 19° 07′ ИГД

Грб Сомбора
увећај
Грб Сомбора

Сомбор је град у северној српској покрајини Војводини 45.78° N 19.12° E. Град има укупно 50.950 становника (2002.) а општина 96.669 становника. Сомбор је административни центар Западнобачкog округa.

Садржај

[уреди] Географски положај

Рукавац Дунава у Сомбору
увећај
Рукавац Дунава у Сомбору

Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине. Са истока атар му почиње Телечком висијом, западне стране му запљускују воде Дунава, делећи га од Хрватске, на северу се граничи са Мађарском, а на југу је отворен према унутрашности Србије. Сомбор је лако уочљив јер је просечна висина његовог атара само 90m.

На 1178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

175 km југоисточно од Сомбора налази се Београд, 220 km северно је Будимпешта, а да бисте стигли до Беча, треба да путујете 345 km према северозападу.

[уреди] Насељена места

[уреди] Етничке групе

[уреди] Познати Сомборци

  • Василије Дамјановић (1734-1792), писац прве аритметике код Срба;
  • Аврам Мразовић (1756-1826), оснивач “Норме”, прве школе за образовање учитеља за словенски живаљ;
  • Иван Југовић (Јован Савић) (1772-1813), попечитељ просвете и секретар Правитељштвујућег совјета код Карадјордја и оснивач Велике школе у Београду;
  • Аврам Максимовић (1772-1845), прота сомборски, писац прве књиге о пчеларству у нас и први председник Српске читаонице у Сомбору;
  • Николај Шимић (1766-1848), писац прве логике код Срба;
  • Павле Атанацковић (1788-1867),епископ, професор Препарандије и књижевник;
  • Јожеф Шлезингер (1794-1870), композитор, капелник музичке банде књаза Милоша и утемељивач српске градјанске музике;
  • Јован Хаџић (Милош Светић) (1794-1869) оснивач и први председник Матице српске;
  • Јожеф Швајдл (1796-1849) генерал у Кошутовој војсци и један од 13 “Арадских жртава”;
  • Самуило Маширевић (1804-1870), патријарх српски;
  • Ђорђе Бркић (1830-1914), геолог, проналазач графита;
  • Никола Вукићевић (1830-1910), педагог и педагошки писац, 53 године наставник и управник Учитељске школе у Сомбору;
  • Милка Гргурова (1840-1924), велика драмска уметница;
  • Антал Кох (1843- ), геолог европског угледа и академик;
  • Карољ Вертеши (1843-1917), путописац и новинар;
  • Ђула Вароши (1846- ), калочки надбискуп и писац;
  • Јухас Арпад (1863-1914), сликар;
  • Јожеф Тим (1864-1959), лекар, угледни историк;
  • Јован Лалошевић (1870-1935), друштвено-политички и културни радник;
  • Ернест Бошњак (1876-1963) утемељивач кинематографије у Србији, штампар и уредник бројних листова и часописа у Сомбору;
  • Вељко Петровић (1884-1967), књижевник и академик;
  • Милан Коњовић (1898-1993), сликар;
  • Геза Барци (1894-1975), мађарски лингвист и академик;
  • Јанош Херцег (1909-1995), књижевник, новинар и академик;
  • Радивој Кораћ (1938-1969), репрезентативац и један од најбољих кошаракаша Европе;

[уреди] Спољашње везе


Насељена места општине Сомбор

Алекса Шантић • Бачки Брег • Бачки Моноштор • Бездан • Гаково • Дорослово • Кљајићево • Колут • Растина • Риђица • Светозар Милетић • Станишић • Стапар • Телечка • Чонопља



 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места