Бром

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Se - Br - Kr
 
Cl
Br
I  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Бром, Br, 35
Припадност скупу халогених елемената
група, периода VIIA, 4
густина, тврдоћа 3119 kg/m3, без података
Боја црвенкаста
Особине атома
атомска маса 79,904 u
атомски радијус 115 (94) pm
ковалентни радијус 114 pm
ван дер Валсов радијус 185 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s24p5
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 7
оксидациони бројеви ±1, 3, 5, 7
Особине оксида јако кисели
кристална структура ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање течно
температура топљења 265,8 K
(-7,3 °C)
температура кључања 332 K
(59 °C)
молска запремина 19,78×10-3 m³/mol
топлота испаравања 15,438 kJ/mol
топлота топљења 5,286 kJ/mol
притисак засићене паре 5800 Pa (280,1 K)
брзина звука 206 m/s (293,15 K)
Pozostałe dane
Електронегативност 2,96 (Паулинг)
2,74 (Алред)
специфична топлота 480 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,122 W/(m*K)
I енергија јонизације 1139,9 kJ/mol
II енергија јонизације 2103 kJ/mol
III енергија јонизације 3470 kJ/mol
IV енергија јонизације 4560 kJ/mol
V енергија јонизације 5760 kJ/mol
VI енергија јонизације 8550 kJ/mol
VII енергија јонизације 9940 kJ/mol
VIII енергија јонизације 18600 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
77Br (веш.) 57,0 сати з.е.   77Se
79Br 50,69% стабилни изотор са 44 неутрона
81Br 49,31% стабилни изотор са 46 неутрона
82Br (веш.) 35,3 сати β-   82Kr
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада

Бром (Br, латински - bromium) је неметал VIIA групе.

Поседује 4 изотопа 77, 79, 81 i 82, од којих су постојани 79 и 81. Ова два изотопа се јављају у пропорцији 1:1 код брома који се налази у природи.

Садржај

[уреди] Заступљеност

У природи бром је распрострањен у виду једињења. Најпознатији минерал брома је бром-карналит, KBr* 6 H2O. Растворени бромиди јављају се у неким сланим језерима и у морској води. Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,37 ppm, углавном као нечистоћа у морском песку и у каменој соли. Бром се у већим количинама јавља у морској води (65 ppm). У оба случаја јавља се у виду соли натријумбромида

Откривен је 1826 године од стране A.J. Balarda и C. Lowinga.

[уреди] Једињења

Најпознатија једињења брома су: бромоводоник (HBr) - веома јака киселина, као и њене соли натријум бромид и калијум броид. Велики значај у хемији имају његове флуоридне соли NaBrFx x=4,5,6. Бромид сребра се масовно користи у фотографији.

[уреди] Биолошки значај

Бром је заступљен у човековом организму у количини од око 50 ppm, али он нема никакву битну улогу. Паре брома оштећују слузокожу органа за дисање, а ако доспе на кожу бром прави ране које веома тешко зарастају. У великим количинама чист бром је веома отрован. Његова смртоносна доза износи 35 грама. Јони брома Br- су бозопасн уколико њихова количина не прелази преко оне која је у морској води.

[уреди] Особине и примена

На собној температури чист бром је мркоцрвена течност оштрог, непријатног мириса, која лако испарава. Користи се у бројним хемијским реакцијама. Бром се употребљава и у фармацеутској и хемијској индустрији.

У органској и аналитичкој хемији посебно је интересантан слаб раствор брома у води - бромна вода. То је течност наранџасте боје и користи се за доказне реакције код алкена/алкина и фенола. Уз помоћ бромне воде могуће је разликовати алкане (који имају све засићене везе) од алкена/алкина (који су незасићени). Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се претпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.