Холандија

Из пројекта Википедија


Координате: 51°-53° СГ Ш, 3°-7° ИГД

Koninkrijk der Nederlanden
Краљевина Холандија
Netherlands Coat of Arms
(Умањена) (Умањен)
Национални мото: Je Maintiendrai
(Француски, Издржаћу)
Слика:LocationNetherlands.png
Службени језик Холандски
(+Фризијски у Фризији)
Главни град Амстердам, Хаг је седиште владе
Највећи град Амстердам
Краљица Беатрикс
Премијер Јан Петер Балкенеде
Површина
 - Укупно
 - % веде
131. по површини
41,526 km²
18.41%
Становништво
 - Укупно (?)
 - Густина
59. по броју становника
?
393/km² (ранг)
Независност

 - Assumed

 - Проглашена

 - Призната
од Шпаније
види: Осамдесетогодишњи рат
23. јануар, 1579
види: Утрехтска унија
26. јул, 1581
види: Заклетва о одрицању
Шпаније 30. јануара 1648
види: Вестфалски мир
Валута Евро(€)¹, Холандски евро новчићи
Часовна зона CET, CEST
Државна химна Het Wilhelmus
Интернет домен .NL
Позивни број 31
(1) Пре 2001: Гулден

Холандија је западноевропска држава која се граничи на југу са Белгијом а на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море. Њен европски део је парламентарна демократија, која заједно са острвима Холандски Антили и Аруба чине уставну Краљевину Холандију. Ова држава је светски чувена по изузетној либералности и грађанским слободама, по чувеном Амстердаму познатом по његовим бројним каналима и слободи живљења.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Холандије.

Холандија или како се још назива Низоземска - представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у XVI веку је био како буржоаски тако и верски и национални. Том револуцијом је настала прва република која је имала већу територију, и федералистичко уређење које је носило обележја конфедерализма. Овакво уређење трајаће до почетка XIX века, када ће Холандија постати монархија (мада ће ка томе постојати тежње у дужем периоду) са провинцијама као административним регионима, а не федералним јединицама.

Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, да наметне нове порезе и да искорени протестантизам (католички фанатизам Филипа II врло је познат). Треба напоменути да је отац Филип II, Карло V (који је наслеђем и добио Низоземску) поштујући аутономију Низоземске остварио успешну симбиозу домицилних и шпанских интереса: низоземски трговци добили су огроман простор за трговину, а Шпанија велике пореске приходе.

[уреди] Политика

Холандија је држава парламентарне демократије и уставне монархије. Краљ је владар државе-он представља државу. Влада династија. Извршну власт има министарско веће-одговорно је Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Холандија је подељена на 12. провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев повјереник. Судбену власт има врховни суд. Краљевина се састоји од Холандија, Арубе и Холандских Антила-сва три дела су равноправна. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18. година, а пасивно старији од 21. годину. Од 31.4.1980. на престољу је краљица Беатриx Армгард из куће Орање-насам. Престол се равноправно насљеђује по мушкој и женској линији са обзиром на наследни ред. Холандија има дводомни парламент: Први дом има 75 чланова, а други 150 заступника. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити прихваћени у оба дома и мора их прихватити краљица.

[уреди] Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и монарха се налази у Хагу, као и већина амбасада, међутим по уставу у Амстердаму владар полаже заклетву.