Милица Мићић Димовска
Из пројекта Википедија
Милица Мићић Димовска је књижевница рођена 1947. године у Новом Саду. Дипломирала је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Објавила је следеће збирке приповедака:
- Приче о жени, 1972,
- Познаници, 1980,
- Одмрзавање, 1991,
- У процепу, 1998;
- Заручнице (избор из прозе), 2003;
и романе:
и водич кроз књижевне изразе и појмове за ученике основних и средњих школа Од А до Ш, у коауторству са Стеваном Бељанским, 1987. године.
Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик. Заступљена је у неколико домаћих и страних антологија српске прозе.
Живи и ради у Новом Саду. Једна је од уредница Летописа Матице српске.
Књига «Последњи заноси МСС» је прича о животу Милице Стојадиновић Српкиње, трагичне фигуре нашег романтизма. За живота слављена, а потом брзо заборављена, песникиња је парадигма једног времена у коме су узвишени заноси врло брзо пали у блато животног прагматизма. Роман је поема о човековом паду и поразу у бурном времену.
[уреди] Награде и признања
- За "Познанике" је добила награду „Карољ Сирмаји"
- за "Одмрзавање" Андрићеву награду
- за "Последње заносе МСС" награде: Нолитову, „Бранко Ћопић" и Награда Борисав Станковић
[уреди] Погледати такође
[уреди] Спољашње везе
- Опширнији приказ књиге Последњи заноси МСС можете прочитати овде: