Сумери

Из пројекта Википедија

Један од најстаријих античких народа, непознатог порекла. Већ пет хиљада година пне. насељавали су јужну Месопотамију. Уређење им је било најпре родовско, затим рано робовласничко. У 4. и 3. миленијуму пне. развили су врло високу културу, чија је материјална основа била у земљорадњи заснованој на иригационом систему. Творци су клинастог писма које су, заједно са читавом сумерском културом, примили познији семитски становници Месопотамије (Акађани, Вавилонци, Асирци). Од Сумера потичу и многи антички митови (о стварању света, о потопу) који су са незнатном изменом ушли доцније и у Библију. Били су подељени на бројне државице чији су центри били градови Ур, Урук, Лагаш, Нипур и други. Године 2350. пне. напали су их и покорили северни семитски суседи Акађани, чији је цар Саргон I, као творац прве веће државе у Месопотамији, узео титулу „цар све четири стране света", коју су после носили сви антички владари Вавилона и Асирије. Ишчезли су у 2. миленијуму, стопивши се с далеко многобројнијим Семитима.