Поп арт

Из пројекта Википедија

Кућа I, аутор Рој Лихтенстејн  1996, дизајнирана је да буде оптичка варка. Кућа је изокренута; угао који се чини најближим у ствари је најудаљенији од гледаоца.
увећај
Кућа I, аутор Рој Лихтенстејн 1996, дизајнирана је да буде оптичка варка. Кућа је изокренута; угао који се чини најближим у ствари је најудаљенији од гледаоца.

Стил 60-их година, Поп арт задире у прошлост, корене налазимо у дадаизму, кубизму. Дословце значи популарна уметност, парафразирајући свеприсутност културе у свакодневици обрнутом парадигмом свакодневнице у уметности, поигравајући се са до тада постављеним границама небитног и баналног.

Садржај

[уреди] Поп арт у дизајну

Мода и уметност су јако утицале на дизајн производа и ниједан уметнички правац није имао такав снажан утицај на комерцијални дизајн као поп арт. Поп уметници као Енди Ворхол, Џаспер Џонс, Рој Лихтенштајн, Роберт Индијана су окренули свет уметности наопако цртајући свакодневницу и рециклирајући то као иронију, ирелевантну уметности. Енди Ворхол је јавно славио амерички конзумеризам у својим понављајућим сегментима призора икона популарне културе, "Кембел" супе или Елвиса Прислиjа. Иронично али произвођачи почињу употребљавати поп-арт у дизајну толико да је то постало део свакодневног живота са рецимо поштанском марком "LOVE" коју је створио Роберт Индијана.

[уреди] Поп арт као умјетничка форма

Интегрисање умјетности у социолошки контекст, започето дадаизмом, представља и саму суштину умјетности Поп. Правац настаје практично у исто вријеме у САД и Енглеској. Његов главни циљ је уздизање наизглед баналних предмета и производа свакодневног модерног живота у Умјетност. Интересује се за естетске вриједности тог тривијалног репертоара индустријске револуције у модерном друштву, чија је вриједност, наизглед, само употребна и на који се послије и не обраћа пажња. Такозвана "фигурација" Поп арт-а, први пут се јавља у сјеверноамеричкој умјетности, када Роберт Рошенберг у својим "комбајн пејнтингс" користи инустријске производе, фотографије и комаде крпа. У то вријеме Џаспер Џонс прави слике чији је мотив "национални симбол", застава САД-а, алтеришући и мјењајући њихов препознатљиви колорит, играјући се ликовним формалистичким језиком, без наизглед, било каквих других претензија. Такође, слика реалистично, живим колоритом, конзерве пива "Кампбел", као ироничну антитезу абстрактном експресионизму.

Док су у Америци дадаистичке демонстрације против "Умјетности", чиниле ћелију зачетницу Поп арт-а, у Енглеској је то била аутоктона субкултура, чије су главне медије за распростирање чиниле рекламне плакате, жута штампа, илустрације научне фантастике и стрип.

Познати њујоршки умјетници уједно са својим колегама са западне обале, Клаес Олденбург, Рој Лихтенштајн, Енди Ворхол, Том Веселман, Џејмс Росенкуист, Вајне Тиебанд, и Едвард Руша, користе привлачне флуоресцентне боје, које модерни човјек лако препознаје са неонских реклама, комерцијалних центара и индустрије спектакла, полазећи од њихове "случајне егзистенције", трансформишући тако свакодневницу у један нови спектакл "супер стар".

Тако Клаес Олденбург производи гигантске пластичне телефоне, купатила, утичнице и прекидаче прави од платна и облаже их транспарентном пластиком, (дајући им карактер надреалистичког садржаја), такође ствара монументалне торте и сендвиче које послије излаже на трговима градова као "јавне скулптуре".

Веселманн слика Грејт Америкен Нудс, претварајући Пин-ап Гламур у обичне стилизоване амблеме.

Енди Ворхол проглашава конзерве супе и флаше кока коле "суперзвијездама" исто онолико као што су то и филмски идоли и звијезде рок-ен-рола.

Лихтенштајн указује на естетске вриједности вињета из стрипа пресликавјаући их на огромне табле техником ретикулације.

Умјетници са западне обале САД, покушавају да, преко надприродне репродукције штампе и плаката, објасне технике графичке пропагнаде и њене посљедице.

Енглески Поп арт са Дејвидом Хокнијем, Аленом Џонсом, Ричардом Хемилтоном, Питером Блејком, Питером Филипсом, Џимом Дином и Р.Б. Китајом, покушава да преко техника импровизације и спонтаности, прикупи елементе момента за властити креаторски репертоар.

Карактеристично за све умјетнике Поп арт-а је коришћење технике "колажа", преко којег се послије иронично пласира витални садржај модерног човјека, манипулисаног конзумистичким друштвом, социјалним фетишизмом, преко тривијалних идола и потребе за чистим разбацивањем.

Тако Поп-арт излаже околности једне цивилизације условљене индустијским напретком, критикује модерну меркантилистичку културу и уједно учествује у самом механизму.

"Поп арт жели, без икакве илузије, да ствари говоре саме за себе", изјавио је негдје Енди Ворхол.

[уреди] Познати поп уметници

  • Peter Blake
  • Derek Boshier
  • Patrick Caulfield
  • Dimitrios
  • Jim Dine
  • Marisol Escobar
  • Philip Guston
  • Keith Haring
  • Richard Hamilton
  • Robert Indiana
  • Jasper Johns
  • Allen Jones
  • Yayoi Kusama
  • Roy Lichtenstein
  • Peter Max
  • Claes Oldenburg
  • Eduardo Paolozzi
  • Hariton Pushwagner
  • Mel Ramos
  • Robert Rauschenberg
  • James Rosenquist
  • Ed Ruscha
  • Wayne Thiebaud
  • Енди Ворхол
  • Tom Wesselmann

[уреди] Познати поп уметници на Балкану

[уреди] Спољашње везе


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелитас · Академска уметност · Импресионизам · Неоимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам