Љубица Марић
Из пројекта Википедија
Љубица Марић (1909. - 2003.), композитор, академик САНУ
Рођена је у Крагујевцу 18. марта 1909. године. Од 1911. године живи у Београду. Виолину учи од своје једанаесте године, а мало затим почиње да се бави композицијом, коју потом учи код Ј. Славенског и М. Милојевића. Године 1929. завршава Музичку школу у Београду (данас школа Мокрањац) као ученица Славенског. Студије наставља у Прагу - композицију на Мајсторској школи прашког Конзерваторијума код Јосефа Сука, виолину код професора Маржака а дириговање код професора Долежила и Николаја Малка. Истовремено студира четвртстепени тонски систем код А. Хабе. Мајсторску школу за композицију дипломирала је 1932. године.
Године 1933. учествује својим Дувачким квинтетом на фестивалу Међународног друштва за савремену музику у Амстердаму, и исте године у Стразбуру диригује своју Музику за оркестар у оквиру „Session d' études musicales et dramatiques“, по плану Х. Шерхена. Затим 1934. и 1935. године диригује у Београду, 1937. у Прагу (на радију) а онда тек 1945. и 1946. на јавним студио концертима београдског Радија.
Од 1938. до 1945. године била је професор Музичке школе Станковић , а од 1945. до 1967. године доцент, затим професор Музичке академије у Београду. Од 1947. до 1953. била је секретар Удружења композитора Србије.
Непосредно после Другог светскиг рата дала је известан број клавирских композиција, соло песме и Сонату за виолину и клавир, али њено стваралачки најпуније раздобље је између 1955. и 1963. године када су настајале композиције: кантата Песме простора (репрезентовала нашу музику на Светској изложби у Бриселу 1957), Passacaglia за симфонијски оркестар, Музика октоиха бр. 1, Византијски концерт за клавир и оркестар, Праг сна, камерна кантата за три солиста и камерни оркестар, Ostinato super thema octoiha, за камерни оркестар и клавир соло.
За свој рад добила је Награду Савезне владе (1949), Октобарску награду (1957 и 1996. за животно дело) и Седмојулску награду (1965).
За дописног члана САНУ изабрана је 1963. а за радовног 1981. године. Према својим резултатима убраја се у највеће српске композиторе 20. века.
Умрла је у Београду 17. септембра 2003.