Сидарта Гаутама
Из пројекта Википедија
![]() |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Буда. (Разговор) |
Сидарта Гаутама звани Буда је био духовни вођа који је живео у Индији од 566.п.н.е. до 486.п.н.е.»постоје и други датуми« Гаутама Буда је постигао комплетно и потпуно просвећење.Такође је познат под именом Шакјамуни Буда»Sakyamuni Buddha« а рођен је као Сидарта Гаутама »Siddharta Gauthama« Име Сидарта значи "онај чији је циљ постигнут" или "чија је свака жеља испуњена" Често се скраћено назива Буда. Он је један у низу од 28 Буда »према Теравада-Theravada« будизму.
[уреди] Његов живот
Животна прича Буде је у будизму пример и извор инспирација за постизање просвећености. Сидарта Гаутама је рођен у Лумбини у садашњем јужном Непалу. Његова мати се је наводно звала Боди»Bodhi« што у санскриту такође значи просвећеност. Његова отаџбина је била земља Сакија»Sakya« Име Шакјамуни упућује на Сакија:дословце значи мудрац из Сакије. Према традицији је Сидата Гаутама био принц, чији су родитељи од разних мудраца чули да ће њихов син бити или ненадмашан владар или ће одбацити сву земаљску имовину и постићи просвећеност. Пошто се његовом оцу прво пророчанство свиђало он је био обасут најбољим стварима које су постојале на земљи како он у свом животу не би познавао незадовољство и непријатне ствари. Тиме се он не би морао одрећи земаљског поседа. Његов отац је изградио три палате и Сидарта Гаутама је своје време проводио међу зидовима палата. Његових 29 година је на тај начин прошло.
Након 29 година је пак почео продубљеније размишљати о животу и желео је видети како изгледа "прави" живот иза зидова палата. Криомице је ноћу заједно са својим слугом отишао у град. На његово велико изненађење видео је једног старца, једног болесника и једног мртваца. Зато што је увек био заштићен од спољашњег света није још никад видео једног старог човека, једног болесног човека и једног мртваца. Упитао је свог слугу за објашњење. Речено му је да сви људи старе, обољевају и умиру. То је био нормалан ток живота чак и ако је неко богат или сиромашан, леп или ружан, учен или нешколован. Сама помисао да овако страшна судбина погађа сва жива бића потресла је Сидарту дубоко. Он је осетио неограничено милосрђе према свим живим бићима и на крају је одлучио да упорно тражи лек који ће заувек привести крају овакво ужасно стање коме су подложна сва жива бића. Након тога је такође Сидарта Гаутама у пролазу видео и једног спокојног и прибраног монаха. Ганут његовом мирноћом и једноставној одећи дуго време га је пратио погледом. Он је упитао слугу ко је то и било му је речено да је то био један калуђер који се је добровољно одрекао своје имовине, да живи скроман живот усмерен духовном буђењу. Кратко време затим је Сидарта напустио своју породицу и палату и започео монашки живот у шумама Индије. У Бенаресу»Benarès« је студирао под водђством два веома цењена учитеља и брзо је напредовао у учењу. Он је ипак налазио да њихово учење не даје решење за проживљавање патње. Након тога је пошао својим сопственим путем, почео је живот пун строгости и самокажњавања. Крстарио је Индијом, живео је далеко од друштва сам у шумама и хранио се веома оскудно поставши тако мршав да је малте не умро.
Након 6 година је увидео да самокажњавање не води просвећености и крају патњама. Он је пронашао средњи пут између стремљења ка чулним задовољствима и самокажњавању и одлучио је медитирати испод Боди дрвета у месту Бодгаја»Bodhgaya« Све док не постигне просвећеност или премине. Следећег дана у јецај зоре је постигао просвећеност. Од тада се он назива Сидарта Гаутама тј. Буда. Њему је тада било 35 година. Он је почео да своје новостечено схваћање ткз.дарма»Dharma« поучава и предаје другима. Свој први говор је одржао у Сарнату»Sarnath« Он је 45 година путовао по тадашњим градовима северне Индије. Постао је високо цењени духовни вођа и краљеви два највећа града Косала и Магада»Magadha« су постали његови ученици заједно са многим другим људима из свих друштвених слојева. Умро је у својој 80-ој години у месту Кушинагор»Kuschinagoar« Његови говори и учење су запамћени и касније записани у канону Пали.