Имануел Кант
Из пројекта Википедија
Имануел Кант | |
---|---|
Портрет Имануела Канта |
|
рођен: | 22. април, 1724. Кенигсберг, Немачка |
преминуо: | 12. фебруар, 1804. Кенигсберг, Немачка |
Имануел Кант (Kant Immanuel (1724-1804) професор Универзитета у Кенигсбергу, родоначелник класичне немачке идеалистичке филозофије. Његово филозофско учење носи назив "трансцендентални идеализам", што значи да је за њега свет објективно реалан само у границама искуства, док је преко тих граница "трансцендентално" идеалан, дат само у мисли. Искуство је сједињена делатност чулности и разума, двају ступњева људске сазнајне моћи, који помоћу својствених, датих им "а приори" форми - простора, времена, узрочности, супстанцијалности и других категорија сређују и прерађују хаос утисака који у нашој свести изазива дејство објективног света ствари по себи (Ding an sich). Ван оквира тих форми свет је принципијални незазнајан и ми о њему нити шта знамо нити можемо знати. Према томе, метафизика као наука о свету какав је он ван граница искуства (могућег само у оквиру поменути форми сазнања) је немогућа и немогуће је доказати нпр. постојање бога и бесмртности душе, али човек као носилац моралног закона, категоричког императива има могућност да се увери у постојање бога и бесмртности душе, јер му тај закон потврђује његову припадност вишем, ноуменалном свету. Систем те своје "трансценденталне философије" Кант је изложио у познатим делима: Критика чистог ума, Критика практичног ума и Критика моћи суђења, написаним у току последњих 30 година живота (у тзв. критичком периоду). Општа црта тог његовог критицизма је идеализам и агностицизам. Пре тога, у тзв. "доктричком периоду", Кант је дао низ других дела, већином природно-научног и далеко мање агностичког карактера, међу која се особито истиче Општа историја природе и теорија неба, у којој је изнео своју хипотезу о природном постанку Земље и небесних тела (Кантова космологијска хипотеза).