Савест
Из пројекта Википедија
Савест је у теологији, људској природи инхерентна способност или од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралних вредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
[уреди] Спољашње везе
Емоције |
---|
Прихваћеност • Наклоност • Амбиваленција • Гнев • Мука • Предосећај • Брига • Равнодушност • Огорчење • Досада • Сталоженост • Compersion • Стид • Депресија • Разочарање • Гађење • Сумња • Усхићеност • Срамота • Испражњеност • Непријатељство • Досада • Одушевљење • Завист • Просветљење • Фанатичност • Страх • Фрустрација • Задовољство • Захвалност • Туга • Кривица • Срећа • Мржња • Носталгичност • Нада • Гроза • Понижење • Љубомора • Limerence • Усамљеност • Љубав • Пожуда • Потиштеност • Паника • Милосрђе • Понос • Кајање • Одбацивање • Савест • Жаљење • Озлојеђеност • Само-сажаљење • Брижност • Срамота • Стидљивост • Патња • Изненађење |