Плазма (физика)

Из пројекта Википедија

Ако тражите чланак о кондиторском производу, погледајте чланак Плазма кекс.
Плазмена лампа, илуструје неке од сложенијих појава у плазми укључујући настајење влакана. Боје су последица електронских прелаза при преласку рекомбинованог атома из побуђеног у основно стање.
увећај
Плазмена лампа, илуструје неке од сложенијих појава у плазми укључујући настајење влакана. Боје су последица електронских прелаза при преласку рекомбинованог атома из побуђеног у основно стање.
Сунчева коронарна ерупција избацује огромне количине плазме у Сунчев систем.
увећај
Сунчева коронарна ерупција избацује огромне количине плазме у Сунчев систем.

У физици, хемији и физичкој хемији плазма је јонизован гас који се због једиснствених особина сматра посебним агрегатним стањем материје уз чврсто, течно и гасовито стање. Јонизован значи да се бар један електрон одвојио од матичног атома или молекула преводећи га у позитиван јон. Слободна наелетрисања чине плазму елетрично прповодљивом због чега она снажно осећа утицај елетромагнетног поља.

Ово четврто агрегатно стање прво је идентификовао Крукс (Sir William Crookes) 1879. године у цеви за пражњење (Круксовој цеви). [1]. Природу катодних зрака у Круксовој цеви детаљније је проучио Џ. Џ. Томпсон (Sir J.J. Thomson) 1897. године.[2]. Име "плазма" увео је Лангмир 1928. године. [3], наводно што га је подсетила на крвну плазму. [4]. Лангмир је написао:

"Осим у близини елетрода, где постоје слојеви са врло мало електрона јонизовани гас садржи јоне и електроне у отприлике истом броју тако да је укупно резултујуће просторно наелетрисање врло мало. Користићемо назив плазма да опишемо то подручје са уједначеним бројем јона и електрона."[3]

Плазма обично има облик неутралног облака или наелектрисаног јонског млаза али може исто да садржи зрнца прашине и наночестица када се назива 'прашњава плазма'.[5] Плазма обично настаје загревањем и јонизацијом гаса када долази од одвајања елетрона од атома а настала наелетрисања се слободно крећу.


[уреди] Литература

  1. ^ Крукс је одржао предавање пред Британским удружењем за унапређење науке British Association for the Advancement of Science, у Шефилду, у петак, 22. августа 1879. [1] [2]
  2. ^ Обзнањено у његовом вечерњем редавању у Крањевској иснтитуцији Royal Institution у петак, 30. априла 1897., и објављено у Филозофском магазину Philosophical Magazine, 44, 293 [3]
  3. ^ 3,0 3,1 I. Langmuir, "Осцилације у јонизованим гасовима (Oscillations in ionized gases)," Proc. Nat. Acad. Sci. U.S., vol. 14, p. 628, 1928
  4. ^ G. L. Rogoff, Ed., IEEE Transactions on Plasma Science, vol. 19, p. 989, Dec. 1991. Видети извод у http://www.plasmacoalition.org/what.htm
  5. ^ Greg Morfill et al, Focus on Complex (Dusty) Plasmas (2003) New J. Phys. 5


физика Овај незавршени чланак Плазма (физика), везан је за физику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.