Корисник:Бормалагурски/Врњачка Бања
Из пројекта Википедија
Врњачка Бања је привредни, политички и културни центар општине са укупно 14 насеља на простору од око 240km2. На подручју општине живи око 25.000 становника, а сама Бања има око 10.000 становника. Врњачка Бања се налази у централном делу Републике Србије, на 43° 23' северне географске ширине и 20° 54' источне географске дужине, око 200 км јужно од Београда. Бањско насеље је делом на благим, обронцима планине Гоч према Западној Морави и делом у питомим долинама Врњачке реке и Липовачке реке.
Зависно од положаја појединих делова насеља надморска висина се креће од 220 до преко 300 метара. Са југа, истока и запада Бања је заклоњена планином Гоч и њеним огранцима, док је са севера заштићена венцем Гледићких планина и није изложена јаким ветровима. Уже планинско подручије Врњачке Бање, са планином Гоч, део је огромног шумско-планинског комплекса Копаоника, које представља залеђе Врњачке Бање и простире се према југу. Поред Гоча (1.147 m) и Копаоника (2.017 m), ту су још и Жељин (1.785 m), Јастребац (1.492 m) и Столови (1.375 m). То огромно шумско пространсво од стотине хиљада хектара дочарава шумско-планински амбијент Врњачке Бање. Читаво шире планинско туристичко подручје Бање избраздано је зеленим котлинама кроз које протиче низ брзих планинских потока и речица на свом путу према Западној Морави. Сви ови потоци и речице обилују планинском пастрмком. Веће реке, поред Западне Мораве, су још Ибар на западу и Расина на истоку региона.
Врњачка бања је највеће и најпознатије бањско лечилиште у Србији и традиционално врло привлачан туристички центар за одмор и рекреацију. Бања се налази у централној Србији, око 200 км јужно од Београда. Друмском и железницком саобраћајницом која долином Западне Мораве спаја магистралне путеве Балкана, Београд - Софија и Београд - Атина, Врњачка Бања је веома добро повезана са свим крајевима Југославије, а добрим локалним путевима са својим шумско – планинским залеђем које чини широко подручје очуване природне средине.
У овај комплекс спадају високе планине Копаоник (2017m), Жељин (1785m), затим Столови и оближњи питоми Гоч. Клима је умерено континентална. Утицај оближњих планина даје микро клими Врњачке Бање посебан карактер и чини је веома пријатном. Лета су умерено топла са свежим јутрима и вечерима, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура је 10,5°C, а средња летња 20°C. Врњачка Бања има веома дугу лечилишну традицију. На Врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили своје лецилиште и опоравилиште. О томе нам сведоче археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно базен за купање, римски извор топле минералне воде [Фонс Романус] и мноштво кованог новца који је из култних мотива остављен у лековити извор.
Овде су на лечење и опоравак махом долазили легионари V легије Флавиана и VII легије Клаудиана, као и романизована племенска аристократија староседелаца. Шира област Врњачке Бање представља најбогатије и најзанимљивије туристичко подручје Србије. То је подручје где се на сваком кораку средњи век сусреће са модерним токовима. На северу је питома плодна ораница западног Поморавља, а на југу, преко 100 км дуга клисура Ибра који се хучно пробија планинским кланцима прастаре Дарданије, данашње Рашке, где је настала српска држава. Ту су и високе планине са познатим зимским спортским центрима, међу којима се нарочито истиче Копаоник. Најзад, ово је регија са најзначајнијим споменицима српске средњевековне културе, посебно манастирима са монументалним фреско сликарством од којих је неке, као светску културну баштину, заштитио УНЕСКО. Врњачка Бања располаже смештајним капацитетима од преко 15.000 лежаја, од којих се око 4.500 налази у хотелима, пансионима и апартманским насељима, 850 лежаја је у здравственим центрима и око 10.000 у домаћој радиности.
У Врњачкој Бањи се налазе хотели високе категорије који у својим садржајима имају покривене базене, конгресне дворане и спортске објекте. Окосницу привредног живота Врњачке Бање чини туристичка делатност, али су се "захваљујући" њој, успешно развиле и неке друге привредне гране. Експлоатација минералних извора Врњачке Бање почела је 1970. године. Популарна вода у стакленим боцама почела је веома брзо да осваја тржиште и да проноси славу места из ког потиче. Минерална вода најбоље асоцира на Врњачку Бању. Још неколико престижних фирми из овог места у последњих неколико година изборило се за сличан статус који је годинама имала само минерална вода, а то је да изговором самог имена фирме помислите на благодети и лековитост Врњачке Бање.
Преко целе године, посебно у месецима летње туристичке сезоне, Врњачка Бања својим посетиоцима нуди изузетно богат, садржајан и разноврстан културно - забавни програм. Бројни спортско - рекреативни објекти и терени пружају врло повољне услове за рекреацију и погодни су за припреме врхунских спортских екипа.
Врњачка Бања се последњих година значајно определила за развој спортског туризма па је све више оних гостију који у Врњачку Бању долазе на спортске припреме, спортске игре, рекреацију и сл.
Спортско рекреациони центар са три травната фудбалска терена и атлетском стазом фигурира као најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи где су своје припреме обављали многи реномирани клубови и репрезентације из земље и иностранства. Неколико отворених терена за мале спортове пружају идеалне услове за бављењем малим фудбалом, кошарком и рукометом уз могућност закупа терена у вечерњим сатима.
Затворени базени у склопу врњачких хотела пружају одличне могућности упражњавања ватерпола и пливања током читаве године док у летњој сезони велики Олимпијски базен представља спортски објекат где се најрадије окупљају деца, омладина и гости Врњачке Бање. За све оне који више воле лето, реку и спортски риболов уређене су Подунавачке баре (10 km) на Западној Морави где се и одржавају велика спортска такмичења.
Врњачка Бања има услове и за многе друге спортове као што су одбојка, борилачки спортови, стони тенис (у школским салама), тенис (два шљакаста терена у централном делу врњачког парка), куглање, боди билдинг а такође постоје и идеални услови за бављење ловом у уређеном ловишту на Гочу.
О настанку Врњачке Бање нема писаних докумената, нити је могуће континуирано пратити ток њеног развоја. На основу пронађеног археолошког материјала може се са сигурношћу тврдити да су врњачке минералне воде коришћене још у античком периоду. Иако систематска истраживања у том правцу нису вршена, извесна открића пружила су непобитне доказе да су Римљани користили лековите врњачке воде.
Приликом каптаже топлих извора 1924 - 1925. године, пронађени су на овом месту делови грађевинског материјала, односно базена за купање и стари римски извор - Такође је на истом месту откривено око 500 комада римских новчића, неколико из времена пре нове ере, а највећи број из периода од II до IV века. Нема никакве сумње да су за опоравак и одмор својих легионара Римљани користили врњачку топлу минералну воду, што је, уосталом, била њихова пракса у читавој тадашњој Европи. Највероватније је да су овде на опоравак и одмор долазили војници из провинције Моесиа Супериор и из војних логора на дунавском лимесу.
Римско име Врњачке Бање није познато. Садашње име Бања је добила по имену села Врњци, у чијем су атару минерални извори откривени.
Није поуздано познато да ли су врњачке минералне воде коришћене у послеримском периоду. Велика сеоба народа, долазак Словена и општи метеж на Балкану, свакако су за извесно време прекинули интерес и могућност коришћења врњачких минералних вода. Нешто касније, у време византијске управе, минералне воде Врњачке Бање поново се користе, о чему нам сведоче археолошки налази (новац, оружје и оруђе) откривени у оближњим локалитетима.
У доба средњег века, назадна схватања, сасвим супротна античким, онемогућавала су коришћење минералних извора у читавој Европи за дуги низ столећа. Врњачка Бања је у овом периоду доживела судбину која је погодила готово све европске бање у којима су Римљани толико неговали и прослављали култ лепоте и физичког здравља.
У изворима из периода српске средњовековне државе о Врњачкој Бањи нема података, иако би се то могло очекивати, с обзиром на непосредну близину значцајних културно-политичких центара, манастира Жиче и Љубостиње и Крушевца, престонице кнеза Лазара.
Неке легенде говоре да је лековитост врњачких вода била позната и коришћена у време позније турске владавине. У Врњачкој Бањи, кажу легенде, лечиле су се турске спахије, тражећи да их месно становништво храни и служи. Да би избегао служење агама и беговима, народ је изворе затрпавао.
Одласком Турака и постепеним политичким и економским снажењем Србије у 19. веку ситуација се мења и лагано се стварају услови и појачава интерес за коришћење врњачких минералних вода и бања уопште. Поновни проналазак и коришћење ових вода предање приписује случају са болесним коњем врњачког свештеника Јефтимија Хаџи-Поповића. Наводно болесни коњ је био такорећи препуштен својој судбини, пошто га је свештеник Јефтимије сматрао неизлечивим и некорисним. Препуштен сам себи, коњ је лутао долином и пио топлу минералну воду која је тада извирала у готово сувом речном кориту. Предање каже да је коњ после три месеца потпуно оздравио.
Први писани подаци о Врњачкој Бањи налазе се у извештају барона Жигмунда Хердера, управника саксонских рудника у Фрајбургу, који је по налогу кнеза Милоша Обреновића испитивао природна богатства тадашње Србије. Он је дао изванредно високу оцену квалитета врњачких минералних вода и упоредио их са чувеним водама Карлових Вари у Чехословачкој.
Др. Јосиф Панчић, професор Велике школе у Београду, такође се интересовао за Врњачку Бању. Он је њене воде упоредивао са водама Кренхен у Енсу [Немачка]. Његова расправа о минералним водама у Врњчима, које је 1869. год. прочитао у великој школи, пробудила је велико интересовање јавности и била најбоља препорука за коришћење ових вода у лечење.
Врњачки свештеник Јефтимије Хаџи-Поповић извршио је 1856. год. прву примитивну каптажу топлог минералног извора.
Међу првим бањским посетиоцима био је и тадашњи окружни начелник у Крушевцу, Павле Мутавџић. Он је, по савету Јосифа Панчића у Врњцима боравио и лечио се 1860. год. и саградио један омањи базен са зградицом за становање.То су били први Бањски објекти.
Павле Мутавџић је 1868. год. заједно са Матијом Караматковић, професором гимназије у Крушевцу покренуо иницијативу за образовање једног друштва са циљем да се брине о уредењу и подизању лековите воде. Тако је 1. јула 1868. год. образовано "Основателно фундаторско друштво лековите киселе вруће воде у Врњцима", коме је одмах приступило око 80 чланова, са укупним добровољним прилогом од 5716 гроша. Овим средствима откупљено је земљиште око извора, извршена је каптажа и изграден базен од дасака са одељењем за свлачење. Тако је Врњачка Бања почела са радом већ следеће, 1869. год., у њој је било 538 посетилаца.
1927. године краљ Александар Карађорђевић у Врњачкој Бањи.
21. маја 1910. године први воз дочекан у Врњачкој Бањи.
1. јула 1868.године по старом календару одлучено је да се оснује добровољно удружење за подизање Врњачке Бање.
1869. године по званичном извештају боравило је 538 посетилаца у Врњцима. У јулу те исте године уведена је обавеза плаћања бањске таксе у износу од 10 пара чаршијских за једну целу фамилију. Ова година се сматра првом званичном бањском сезоном са каптираним изворима топле воде, купатилом, бањским лекарима и великим бројем посетилаца.
По наређењу Министра унутрашњих послова Стојана Протића, поцетком 20. века подигнуто је више модерних хотела и вила, и то:
- хотел Сотировић са 35 соба
- хотел Европа са 4 собе
- вила Добрила са 17 соба
- вила Агина са 31 собом
- вила Арновљевић са 22 собе
- вила Гаврић са 5 соба
- вила Катарина са 6 соба и друге.
Према једној публикацији из 1935. године, информатору за посетиоце у Врњачкој Бањи су тада била три санаторијума: Др. Живадиновић, Свети Ђорђе и Раднички санаторијум краља Александра И. Те године у Бањи су радила 24 лекара, и нико од посетилаца на лечењу није могао да пије топлу минералну воду и користи купања без претходног лекарског прегледа и упута. Државни бањски лекар био је др. Сретен Николић, чија је ординација била у згради фотографа Милана Крчмаревића.
[уреди] Храм Рођења Пресвете Богородице
Овај Свети храм подигао је Хадзи Јевтимије Поповић, протојереј из Врњачке Бање, 1834. Године у време владавине Милоша Обреновића.
Прота Јевтимије служио је у овом крају 47 година. Сахрањен је са јужне стране храма на шта указује његова надгробна плоча.
На јужној страни храма налази се плоча српским ратницима који положише животе за веру и Отечество у ратовима 1912 - 1918.
Иконостас цркви поклонио је Г. Јован Кујунџић, трговац из Београда.
Храм је посвећен Рођењу Пресвете Богородице 21/ 8 / септембар - Мала Госпојина, а што сведочи диван мозаик изнад улазних врата.
Храм је два пута дограђјиван: 1936. и 1973. год.
Садађњи изглед храма са западне стране пројектовао је Др. Драгомир Тадић, архитекта из Београда.
Летња слава - Литија Врњачке Бање је 28. јули, св. Мученици Кирик и Јулита.
У овој Цркви службовао је и о. Хранислав Ђорић, потоњи Патријарх српски Герман.
[уреди] Рођење Пресвете Богородице
Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидива, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предобразаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвеђтеника. Њени родитељи беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једног чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.
И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само кћерку но и богомајку; озари их не само радошћу временом но и вечном. Даде им Бог само једну кћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву кћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трпеза хлеба небеснога, живот светиње Божије, дрво најслађега плода, слава рода људскога, похвала рода женскога, источник девства и чистоте што беше Богом дарована кћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после три године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Јерусалим, да ускоро чује благовест св. Архангела Гаврила о рођењу Сина Божијег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанског тела.