Импресионизам
Из пројекта Википедија
Настаје у француском сликарству између 1860. и 1870. године, а његову појаву најављују Енглези Џон Констабл и Џ. М. В. Турнер уједно са француским сликаром Гистав Курбеом. Најзначајнији представници а уједно и оснивачи импресионизма су француски сликари, Клод Моне, Едуар Мане, Камиј Писаро, Алфред Сисли, Едгар Дега и Огист Реноар. Немачки импресионизам представљају Трибнер, Либерман, Коринт i Злевогт.
Импресионисти напуштају атеље да би сликали "под ведрим небом". Обала реке Сене и Канала заједно са шумом Фонтенебло, били су главни мотиви тог новог сликарства које је представљало природу преко субјективне импресије. Импресионисти ослобађају материју тежине и чврстине, и трансформишу енергију чисте светлости у разигране веселе и сензуалне покрете боја. Есенцијални критеријум овог уметничког смера се састоји у приказивању предмета и природе преко колористичке анализе, сугерисане од стране сунца, светлости и ваздуха. Из тог разлога се губе локалне боје, и на њиховом месту се појављују тачке боја, које се рекомпонују у самом оку посматрача. Перспектива се не формулише преко површинске диспозиције на платну, него настаје колоритом и потезима четкице на шта утичу промене атмосфере. Расипање светлости на тачке и кратке потезе четкицом, следила је закон хроматског симултаног контраста, којим се алтерација боја које се налазе једна до друге дешава из разлога закона комплементарности.
Полазећи од таквог третмана боје, који се из почетка није догматски примењивао, неоимпресионисти, чији су главни представници Жорж Сера и Пол Сињак, кренули су путем научне анализе боје да би дошли до технике поентилизам (или дивизионизам).
Циљ импресионизма је стварање перфекционисане илузије изгледа природе, где све, па чак и пролазни ефекат атмосфере над светлошћу може бити представљено. Приказивање атмосфере и представљање субјективне импресије преко духовног подстицаја, одређују стилистички карактер овог правца.
[уреди] Најпознатији сликари импресионисти
Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.
- Луси Бејкон
- Фредерик Базил
- Жан Беро
- Мери Касат
- Гистав Кајебо
- Пол Сезан
- Ловис Коринт
- Едгар Дега
- Пол-Анри Диберже
- Џорџ Вартон Едвардс
- Фредерик Карл Фрајсек
- Ева Гонзалес
- Арман Гијомен
- Назми Зија Гуран
- Чајлд Хасем
- Јохан Јонгкинд
- Лора Манц Лајел
- Макс Либерман
- Едуар Мане (иако он себе није сматрао импресионистом, сматра се за импресионисту)
- Вилард Меткаф
- Клод Моне
- Берт Морисо
- Вилијам Мекгрегор Пакстон
- Лила Кабот Пери
- Камиј Писаро
- Огист Реноар
- Теодор Робинсон
- Зинаида Серебријакова
- Алфред Сисли
- Џон Хенри Твочмен
- J. Alden Weir
- Константин Јуон
[уреди] Спољашње везе
- Онлајн водич кроз експресионизам
- „Импресионисти“ на biography.com
- Импресионизам at Art Industri website
- Online version of the Прва импресионистичка изложба (1874). Includes scans of the show catalog and comments by critics.
- Bohème Magazine „Велики сликарски покрет: ипресионизам“
- Detailed Хронологија импресиониста
Покрети у уметности |
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелитас · Академска уметност · Импресионизам · Неоимпресионизам |
ХХ век |
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |