Антигониди
Из пројекта Википедија
Антигониди или Антигонидска династија била је династија македонских краљева , која је владала Македонијом од 294. пне. -168. пне. (са прекидом од 288. пне. -276. пне.).
Оснивач династије је генерал војске Александра Македонског Антигон I Монофталмос ("једнооки"). Антигон је владао већином у Малој Азији и Сирији. Покушај да овлада целим Александровим царством завршава поразом и његовом погибијом у бици код Ипса 301. пне. . Антигонов син Деметрије Полиоркет је преживео битку код Ипса. После борби 294. пне. постаје краљ Македоније, али закратко до 288. пне.. Деметрије Полиоркет губи трон и умире у затвору 283. пне..
После извесног времена Деметријев син Антигон II Гоната успева да трајно овлада 276. пне. Македонијом и грчким градовима. Антигониди отада владају Македонијом до 168. пне. , а грчким градовима до 197. пне. .
Чланови Антигонидске династије су:
- Антигон I Монофталмос
- Деметрије I Полиоркет (294. пне.-288. пне.)
- Антигон II Гоната (276. пне.-239. пне.)
- Деметрије II Македонски (239 пне.-229. пне.)
- Антигон III Досон (229 пне. - 221. пне.)
- Филип V Македонски (221 пне.-179. пне.)
- Перзеј Македонски (179 пне.-168. пне.)