Бора Костић (шахиста)
Из пројекта Википедија
Бора Костић је био југословенски шахиста. Рођен је 24. фебруара 1887. године у Вршцу, а умро је 3.новембра 1963. у Београду.
[уреди] Биографија
Своје прве шаховске кораке почео је у десетој години, а већ у гимназији је био један од најјачих вршачких шахиста. Највећи конкурент из гимназијских дана био му је пет година старији, Сава Гердец, који га је увео у шаховску теорију. Њихова борба за шаховски престиж прекинута је Костићевим одласком на студије у Будимпешту. Тамо је завршио Оријенталну трговачку академију, али не запостављајући шах.
Први велики шаховски резултат остварио је у Будимпешти 1909. године када је победио на турниру најјачих мађарских шаховских аматера. Ова победа отворила је младом Костићу врата бечких шаховских кругова, тадашње светске шаховске метрополе.
1911. године остварује сензационалну победу у мечу са америчким шампионом Френком Маршалом. Прво право "ватрено крштење" Бора Костић имао је исте године на међунардном велемајсторком турниру у Карсбаду (Карлове Вари). У изузетно јакој конкуренцији освојио је титулу интернационалног мајстора. Следи гостовање у нордијским земљама где је победио прваке Данске и Шведске, као и веома јаког Рудолфа Шпилмана.
1913. године прелази у главни град Аргентине Буенос Ајрес, где ради као предавач шаха на Војној академији. На једном аргентинском ратном броду крстарио је по многим морима. У Аргентини је победио све њихове најјаче играче, а првака ове земље, Роланда Иљу, са 6:0.
1915. одлази у Њујорк и започиње шаховску турнеју од источне до западне обале. На тој чувеној шестомесечној турнеји, Бора Костић је постигао светски рекорд у броју одиграних партија на симултанкама. Од 3.281 одигране партије изгубио је само 112, а ремизирао 237. За време боравка у Америци посетио је Николу Теслу, док је чувеном тенору Енрику Карузу био учитељ шаха. Играјући бројне мечеве и турнире, од којих је најпознатији мајсторки турнир "Менхетен чес" клуба 1918. године, Бора Костић је сврставан одмах иза Капабланке на целом америчком континенту. Поготово што су њихове четири партије одигране на два турнира завршене ремијем. Тако је и дошло до њиховог меча, 1919. године који је Капабланка убедљиво добио.
Исте године враћа се у Европу и у Хестингсу осваја друго место иза Капабланке. Наредне године у Хестингсу осваја прво место са 100% освојених поена, што нико није поновио у дугој традицији овог турнира. Затим следе значајни турнирски резултати: Гетеборг 1920. - 4. место, Будимпешта 1921. - 3. место, Хаг 1921. 4. место. У Енглеској игра симултанке и продукције на слепо чиме је одушевио шаховски свет.
У Југославији у то време, очигледан је био ривалитет између др Милана Видмара и Боре Костића. Нажалост, никада није организован меч чији би резултат показао коме треба доделити титулу шампиона Југославије.
Бора Костић је изузетно волео да путује и упознаје нове земље и обичаје, али и да на тим путовањима игра шаховске турнире. Тако је организовао светску шаховску турнеју која је трајала од 11. новембра 1923. до 28. маја 1926. године. Како је сам рекао пријатељу Кости Јовановићу непосредно пред пут: "Желим да видим свет, оне крајеве земље који су били само предмет моје маште. Верујем да ће на том путу бити доста интересовања за шах." То је била мисија која је светском шаху донела пропагандни успех великих размера. Један југословенски мајстор, демонстрирајући шах на такорећи сваком кораку, у разним поднебљима, прича о својој домовини за коју многи нису ни чули. Прво је кренуо у Аустралију и Нови Зеланд. Затим преко Јужне Африке копном до Кеније, где је одиграна чувена партија на полутару. Бора Костић је био на северној земљиној полулопти, а његов противник на јужној. Следећа станица је Индија, где га је на крају примио и махараџа од Патиале (Чандагар), који је организовао турнире на висовима Хималаја. Одатле се ишло у Непал и на Тибет, а затим на острво Јаву у Индонезији. Са Јаве је прешао на Суматру где је играо са поглавицом племена Батаки. Одатле креће на Филипине, па у Хонг Конг и Кину. Из Кине је прешао у Совјетски Савез одакле је почео повратак за Вршац. Кроз Сибир, преко Иркутска, Новосибирска, Омска, Свердловска, Москве, [Одеса|Одесе]], Лењинграда до Риге. Свуда симултанке, игре на слепо, мечеви, а како сам признаје највећи број изгубљених партија је имао управо у Совјетском Савезу. Напокон, крајем маја 1926. године стиже у Вршац и завршава први део свог пута око света за шаховском таблом. Неуморни шаховски путник је поставио темеље за будуће шаховске везе мађу народима целога света.
Прва шаховска Олимпијада одиграна је 1927. године. Бора Костић је играо на првој табли југословенске репрезентације и освојио 8,5 поена из 15 партија. Следеће године побеђује у Тренчанским Топлицама, а 1930. године је 4. у Ници. Исте године он наставља свој пут око света. Одлази у Мексико где остаје осам месеци. Одатле иде на Кубу, па у Америку, одакле се враћа половином 1931. године да би стигао на Олимпијаду која се играла у Прагу. На тој Олимпијади Југославија је била четврта, а значајан је допринос Боре Костића на трећој табли. Затим следи изузетно јак турнир на Бледу који је протекао у знаку светског шампиона Аљехина.
Први шампионат Југославије одржан је 1935. године у Београду. Бора Костић је поделио прво место са Васјом Пирцом. Највећи турнирски резултат Бора Костић остварује 1938. године у Љубљани на шампионату Југославије. Са освојених 10,5 поена из 15 партија побеђује испред најбољих југословенских играча, као и испред Сабоа, Тартаковера и Штајнера.
Почетком Другог светског рата престаје шаховска активност за све који нису хтели да играју у нацистичкој Немачкој. Међу њима је био и Бора Костић који је због свог патриотизма једно време провео у концентрационом логору у Великом Бечкереку (Зрењанин). После рата је учествовао на неколико шампионата и мањих турнира, а последње такмичење на којем је победио био је турнир ветерана - Цирих 1962. године.
Бора Костић је умро у Београду, 3. новембра 1963. године.