Богиње
Из пројекта Википедија
Богиње (познате под латинским називом variola или variola vera) су заразна болест својствена човеку коју изазивају две врсте вируса вариоле зване Variola vera major и Variola vera minor.
Variola vera major је познатија као велике или црне богиње, је опаснија врста, која изазива смрт код 20-40 % заражених, а код преживелих често оставља трајну унакаженост или слепоћу
Variola vera minor, позната је и као мале богиње представља блажи облик који изазива смрт само код 1 % заражених.
Претпоставља се да је у 20. веку од богиња умрло између 300 и 500 милиона људи. У прошлим периодима, пре него што су развијени модерни лекови и вакцине, богиње су биле много смртоносније.
Ипак, најзначајнију улогу су имале након открића Америке, када су домороци Северне и Јужне Америке дошли у додир с Европљанима који су у били инфицирани вирусом вариоле. За разлику од колонизатора, домороци нису имали развијен имунитет, што је довело до наглог ширења болести и драматичног пада домородачке популације па је европским колонизаторима омогућен лак и несметан продор у нова подручја.
Домаћин вируса вариоле је једино човек тако да је напорима Свјетске здравствене организације године 1977. вирус искорењен у људској популацији и данас се налази само у лабораторијама. Вакцинисање против вируса више се не извршава тако да се сматра да би се он могао користити и као биолошко оружје.
Велике богиње у Србији су забележене 1972. Болест је са блиског истока донео хаџија који је са Косова доведен у Београд. Умрло је седам особа а број вакцинисаних се кретао на више стотина хиљада. А Авали у мотелу "1000 ружа" је био карантин. Велики број старијих људи је умро у каснијем периоду као последица вакцине. Само захваљујући академику Кости Тодоровићу, који је био у дубокој старости Велике богиње су препознате јер је он са њима "ратовао" у Првом светском рату!! Нико од других лекара пре тога није видео велике богиње уживо!! О том догађају режисер Горан Марковић је снимио филм катастрофе "Вариола вера".
Људи су вакцинисани, тако што се вакцина давала зрезивањем епитела уз кап вакцине, на надлактици руке. Вакцинација се прво исказивала као црвени болни оток а затим изазивала ружну, гнојну рану на руци која би зарастала две до три недеље. После тога на руци би остајао ожиљак који се често на граничним прелазима користио као доказ да је особа вакцинисана. Неким девојчицама, на инсистирање родитеља, вакцина се, ради касније лепоте, радила на боку па су на граничним прелазима имале проблема са доказивањем да су вакцинисане, јер је место вакцинације, било на делу тела који је покривен доњим делом класичног женског купаћег костима.
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |