Разговор:Коњ

Из пројекта Википедија

Текст који пишем, базира се на сећању, прецизније на једној емисији популарне британске серије “Опстанак”, која се својевремено приказивала на нашим ТВ каналима, и на чланку објављеном давно (пре око 20 година) у часопису “Галаксија”, а такође и на чланку “Дивљи лепотани”, објављеном у “Политикином” додатку “Магазин” од 15. маја 2005. године. Најстарији преци коња, каквог познајемо, потичу са територије данашњег Тексаса и Мексика, Из предела који су некад били богати шумом. Тог далеког претка научници називају латинским именом Eohippus, и кажу да је живео пре око 70 милиона година, био висок 35 цм и тежак свега 5 кг. Са нестанком – повлачењем шума, настајале су прерије, па је опстанак коња зависио од тога да ли је довољно брз да побегне предаторима. Еволуција је “одлучила” да то може бити онај који је виши растом, значи има пропорционално дуже ноге, самим тим и брже трчи. У еволуционом ланцу, тако је следећи “беочуг” био нешто крупнији Mesohippus, који је живео пре око 15 милиона година. Њега је наследио Merilhippus, висине око један метар. За праоца свих данашњих коња сматра се Pliohippus, за којег кажу да је живео на свим континентима осим аустралијског. Некада се Азија и Северна Америка биле спојене, уским појасом на северу, и тај “мост” искористили су како људи, тако и коњи за миграцију. Коњи за “путовање” из Северне Америке у Азију, а људи у супротном смеру. Онда је дошло до некакве катаклизме, природних тектонских поремећаја чиме је настао данас познат Берингов мореуз, који је постао својеврсна препрека за даљу миграцију животињских врста. Људи који су настанили амерички континент, данас су нам познати као староседеоци Америке, Индијанци. Коњ је свој еволутивни пут завршио као дивљи коњ Пржеваљски, који је живео у централној Европи. Коње су у почетку ловили само ради хране, док пре око шест хиљада година људи нису схватили да од њега могу имати и друге користи, па су га почели припитомљавати и користити за јахање и запрегу. У Америци је лов на коње ради хране довео до њиховог истребљења. То је било толико давно да га нису ни запамтили као животињску врсту. Од тог Пржеваљског дивљег коња (назив је добио по биологу који их је описао) настале су све данашње рсе коња, има их признатих преко 80. Сам Пржеваљски коњ је нестао у природи почетком двадестеог века, ловљен је највише због торфеја, али и због гајења. Тако, данас их у природи више нема, али постоји једно крдо у бечком зоолошком врту и неколико крда у САД, (вероватно) сви у приватном власништву. На амерички континент, коњ се “вратио” тек у петнаестом веку са насељавањем америчког континента. Први колонизатори су били Шпанци, па су они доводили своје коње, берберске и андалузијске пасмине. Од тих коња, понеки је побегао у природу. Од њих су се формирала крда, и наишавши на повољне услове за опстанак, еволуирали су у нову пасмину, данас познату као мустанзи. Такође се сматрају дивљим коњима, мада је то дискутабилно, јер у њховом настанку ипак је на неки начин учествовао и човек. Мустанзи су заштићени законом, и живе у неколико резервата. Осим њих, колико се сећам, у “Опстанку” је наведено да у САД постоји још једна врста коња, који су настали мешањем осталих пасмина са мустанзима, а који се не сматрају чистокрвним мустанзима, нити правим дивљим коњима.

Заборавих да се потпишем.

--ZoranK 00:51, 26 мај 2005 (CEST)