Авидије Касије
Из пројекта Википедија
Гај Авидије Касије (рођен око 130., умро јула 175. године), био је римски узурпатор који је кратско владао двема провинцијама: Египтом и Сиријом током 175. године.
Авидије Касије је био син Гаја Авидија Хелиодора, познатог беседника и префекта Египта. У време Марка Аурелија он је имао успешну каријеру, нарочито у време Парћанског рата када је освојио Селеукију на Тигру и Ктесифон. Тада је Авидије Касије постао члан римског сената. Постао је управник Сирије и угушио је Устанак Букола који је букнуо 172. године. 175. Авидије Касије се прогласио за римског цара, и то након што су до њега стигла нетачна вест да је Марко Аурелије умро. Авидије Касије је рачунао да ће моћи да буде Комодов заштитник, будући да је овај тада имао само 13 година. Али, испоставило се да је Марко Аурелије био само болестан, али не и мртав. Авидију Касију није ништа друго остало него да настави устанак, иако је сазнао да је Марко Аурелије ипак жив.
AМарко Аурелије, у то време у рату против Квада, Сармата и Маркомана, покушавао је да се споразуме са Авидијем Касијем и да устанак одржи као тајну. Но, временом гласине о устанку су се прошириле и Марко Аурелије је о томе обавестио своје војнике. Сенат је прогласио Авидија Касија за државног непријатеља.
Устанак Авидија Касија се није проширио ван Сирије и Египта. Намесник Кападокије, Марције Вер, остао је лојалан Марку Аурелију. После устанка који је трајо око три месеца, Авидија Касија је убио један војник: његова глава је послата Марку Аурелију, који је одбио да је види и тражио је да буде сахрањен.