Ј (ћириличко)

Из пројекта Википедија


језик Овај незавршени чланак Ј (ћириличко), везан је за језик.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.
ћириличко слово Ј ј
Ј ј
српска ћирилица
А Б В Г Д
Ђ Е Ж З И
Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р
С Т Ћ У Ф
Х Ц Ч Џ Ш

Слово Ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао Први српски рјечник. Извео га је од латиничног слова ï (и са две тачке). Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ. Лингвисти тог доба који нису били на Вуковој страни, побунили су се што је слово преузео из латинице.

Слово Ј је, према фонетици:

  • консонант (сугласник)- један од 25
  • сонант (врло звучан сугласник)- један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
  • предњонепчани сугласник- један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
  • меки предњонепчани сугласник- један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)

Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:

  • Ђ- настаје од Д+Ј
  • Ћ- настаје од Т+Ј