Хришћански апологети
Из пројекта Википедија
Хришћански апологети доказују апсурдност оптужби које се износе против хришћана. У исто време, они подвлаче да хришћани спадају међу најлојалније римске поданике, који упућују молитве за цара. Поред трга, доказује се да је хришћанство највиша религија.
Служећи се аргументима стоичара и таквим књигама као што су Варонове „Старине", хришћани су доказивали јаловост служења идолима, бесмисленост и неодрживост разних митова. Слично Филону из Александрије, апологети теже да начине мост између хришћанства и грчке филозофцје. Сличност појединих поставки грчких филозофа са старозаветним књигама објашњава се простом позајмицом. Апологети су тврдили да су грчки мислиоци узели много шта из јудејских светих књига. Они су истицали и сличноет неких обреда, објашњавајући то ђаволовим лукавством. На тај начин апологети нису само бранили, већ и пропагирали хришћанство.
Овај књижевни род био је релативно широко распрострањен. Један од првих апологета био је Аристид, који је на грчком језику написао „Апологију", упућену Антонину Пију. Средином II в. писао је Јустин, прозван филозофом и мучеником. Поред апологетских дела Јустин је написао и низ расправа против јеретика. Пред крај II в. почела је књижевна делатност највећег хришћанског апологета и писца — Тертулијана, пореклом из Римске Африке.