Сталкер
Из пројекта Википедија
Сталкер је научно фантастични трилер снимљен 1979. године у режији Андреја Тарковског по мотивима романа „Пикник поред пута“ аутора Бориса и Аркадија Стругацког. Описује путовање тројице људи кроз постапокалиптичку дивљину названу Зона, у потрази за просторијом која испуњава најскривеније, највише жељене жеље.
Сталкер води писца, разочараног и испуњеног цинизмом и критиком генија, и тихог научника који се са разлогом брине за свој ранац, кроз Зону, опасан предео пун чудних феномена непознатих науци и гравитационих аномалија које у тренутку могу да униште човека. Нико не зна шта се заиста десило у Зони. Претпостављају да је ту пао неки метеорит и пореметио силе природе. Цело место је окружено бодљикавом жицом и стражарима. У таквом амбијенту се одвија драма између и унутар тројице људи.
Филм је сниман свега неколико дана на простору напуштене хидроелектране, близу Јегале у Естонији. По сведочењу Владимира Шаруна, у близини места снимања, узводно, се налазило хемијско постројење које је испуштало отровне хемикалије у реку. У једном делу филма се може видети како за време лета пада снег и бела пена плови по реци. То је у ствари био смртоносни отров. Многе жене у екипи су добиле алергијске реакције по лицу. Сам Тарковски је умро од рака плућа. Анатолиј Солонитсин такође. Да је био у питању отров, било је недвосмислено јасно када је Лариса Тарковски умрла од исте болести такође.
[уреди] Улоге
- Сталкер - Александар Кајдановски
- Сталкерова жена - Алиса Френдлих
- Писац - Анатолиј Солонитсин
- Професор - Николај Гринко
- Сталкерова ћерка: Наташа Абрамова
[уреди] Филмска екипа
- Режисер: Андреј Тарковски
- Помоћни режисер:Лариса Тарковски
- Сценарио: Борис и Аркадије Стругацки & Андреј Тарковски
- Монтажа: Људмила Феигинова
- Музика: Едуард Артемиев
- Прва камера: Георги Рерберг (ниједан од његових снимака није коришћен)
- Друга камера: Александар Књажински
- Режисер звука: Владимир Иванович Шарун
[уреди] Цитати
- Писац: