Бадњи дан

Из пројекта Википедија

Бадњи дан је дан уочи Божића, 6. јануар и није променљив у календару. Овај дан је увод у Божићно славље и последњи је дан Божићног поста. Дан који му претходи је Туциндан.

Садржај

[уреди] Бадњи дан у Срба

Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Овај обичај су Срби од својих предака наследили и даље одржавају. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.

Још пре изласка сунца почиње Бадњи дан сечом бадњака. Потом се коље печеница (понегде се коље или утуче на Tуциндан). Обично је то прасе, ретко јагње (у време Божића нема јагањаца), а понегде ћурка или гуска. Печеница је жртва за ново лето, а понегде се зове и веселица или божићњар. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог Бога. Домаћица спрема тај дан јела за сутрашњи дан.

Највећи део радњи и обичаја је везан за Бадње вече. Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају "Ко је?" одговара "Бадњак вам долази у кућу". Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори "Добро вече бадњаче!". Домаћин уноси бадњак у кућу, а домаћица га дочекује сипајући по њему жито. Домаћин тада каже "Христос се роди" а сви укућани одговарају "Ваистину се роди". Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори "Добро вече, честити ви и бадње вече" а укућани одговарају "Добро вече, честити ви и ваша печеница".

По уношењу бадњака домаћица уноси сламу и разноси по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома остављајући орахе. Ораси и лешници се остављају и у слами испод стола. Потом се бадњак целива, маже медом и наложи. Дечица "џарају" ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи "колико искрица толико парица, пилића, кошница ..." набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује. После завршетка овога домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери. Вечера за бадњи дан се кади да би се спојили за вечером живи и они који то нису.

Негде се за Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом. Чесница се за вечером ломи, а не сече.

Бадња вечера је посна, али је трпеза богата. За вечеру има хлеба и соли, посног пасуља (пребранца), киселог купуса, туршије и рибе пржене на уљу. Буде и резанаца са орасима, сушеног воћа, меда и вина а обавезно буде и румене јабуке. Вечера протиче у миру и тишини.

[уреди] Хришћанска симболика и радње

Слама у дому је симбол јасли у Витлејемској пећини. Бадњак симболише гране којима је грејана пећина по рођењу. Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Господа на све четири стране света. Погача која се ломи симболише речи Исусове "Ја сам хлеб живи", а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе а мед сладости вечног живота бод окриљем Бога. Свећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља светлост Божију и симболише Исусове речи "Ја сам светлост свету".

[уреди] Стара српска веровања, симболика и култови

Храст је код свих Словена свето дрво, зато је и одабран да буде бадњак. Ложење бадњака је у вези са огњиштем и огњем. Огањ се доводи у везу са старим аријевским божанством Агни (латински ignis, литвански ugnis, старословенски огни). Срби имају лична имена Агна и Огњан.

Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Слама која се уноси у кућу, једење на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују "домаћи" или "домаћи покојници" или "домаћи духови", сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да се не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси па се чак ни не чисти по кући.

У сврљишком крају се прави бадњидански обредни хлеб "њива" на коме је украс урађен у облику змије, која је у вези и са култом мртвих али у неким ситуацијама има везе и са родношћу године. Обредни хлебови који се месе бадњега јутра су у тесној вези са магијском веровањима у вези плодности.

На Кососву се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.

У Војводини се деца окупљају предвече, пре вечере, празне ђачке торбе и иду у коринђање. Овај обичај је веома сличан коледарским обичајима код других народа. Мали коринђаши обилазе домове у комшилуку и певају (коринђају) песмице којима најављују радостан долазак Божића и а од домаћина очекују да их дарује. Домаћини куће дарују децу јабукама, слаткишима, колачима, сувим воћем, орасима, а ређе новцем (то је новија измишљотина).

Који се и завадио, на Бадњи дан се мирио.

[уреди] Савремена урбана прослава Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику. У немогућности сече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом. Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом. Ко је у могућности, стави мало сламе испод стола ради наглашења симболике Бадњег дана. Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору или одношењем у црквену порту где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку. Централне манифестације паљења бадњака се у насељеним местима обављају у црквеним портама или испред манастира и представљају завршетак Бадњег дана и увод у Божић.

[уреди] Пословице

Уз бадњи дан је везано неколико пословица

  • Није сваки дан Бадњи дан

значи да је на бадњи дан велика срећа, што других дана у години не мора бити

  • Везани су ко Божић и Бадњи дан

се говори за оне који су нераздвојни