Танго

Из пројекта Википедија

Танго
увећај
Танго

О тачном извору тог плеса се још увијек расправља. Претпоставља се да вуче коријене из Шпаније или Марока. И значење самог имена је нејасно. Претпоставља се да значи бубањ, групни плес црнаца, забаву или плес у пару. Према неким теоријама, име је посуђено из афро-кубанске ријечи „тангана“ или „тамбор“. На Куби и у Бразилу се израз појавио почетком 19. века, а означавао је соло плес којег су изводиле жене. Тек касније се почео изводити у пару. Родно мјесто правога танга је на западној обали Ла Плате, у Буенос Аиресу, и зато танго именујемо „Аргентински танго“. Прича танга започиње с аргентинским гаучосима који су одлазили у пуне ноћне клубове и молили локалне дјевојке за плес. Будући да се нису туширали, дјевојке су кружиле око њих забацујући главе уназад. Како су гаучоси стално јахали, при чему су кољена у савијеном положају, тај положај ногу су пренијели и на плес. У аргентинском тангу се показују супротности мушко-женско, чврсто-мекано, грубо-сентиментално, а најчешће га прати музика виолине, гитаре, флауте и клавира. Због свог еротичног карактера је био годинама забрањен. Танго је почео освајати Европу 1907. г., а први га је преузео Париз. У Америци га је популизовао Рудолф Валентино. Енглези су 20-тих г. 20. вијека аргентински танго претворили у стандардни плес, чије су карактеристике трзаји (првенствено главом), страствени прогресивни покрети, нагла закашњења и строго одвајање фигура, нема дизања и спуштања. Еуропски танго захтијева строго подударање с ритмом. Фразирање је врло битно. Изводи се у 2/4 такту, а нагласак је на првом и трећем ударцу.

[уреди] Спољашње везе