Ниобијум
Из пројекта Википедија
Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол,атомски број | Niob, Nb, 41 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | прелазних метала | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | VB, 5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 8570 kg/m3, 6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрносива![]() |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 92,90638 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 145 (198) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 137 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Kr]4d45s1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 12, 1 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони бројеви | 5, 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | средње кисели | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | регуларна просторно центрирана |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 2750 K (2477 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 5017 K (4744 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 10,83×10-3 m³ /mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 696,6 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 26,4 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 7,55×10-2 Pa (2741 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 3480 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 1,60 (Паулинг) 1,23 (Алред) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 265 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 6,93×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 53,7 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 652,1 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1380 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 2416 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 3700 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 4877 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VI енергија јонизације | 9847 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VII енергија јонизације | 12100 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона i.t.=изомерни прелаз |
Ниобијум (Nb, латински niobium) - је метал VB групе. Име је добио по личности из грчке митологије - Ниобе, Танталове ћерке.
Нобијумов минерал је колумбит (Fe,Mn)Nb2O6. Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million).