Аугуст Цесарец
Из пројекта Википедија
Аугуст Цесарец (Загреб, 4. децембар 1893. - загребачка Дотршчина 17. јул 1941.), хрватски књижевник, публицист и политички радник.
Већ као средњошколац био је социјалистички усмерен, због чега је под сталном полицијском присмотром и више пута затваран, а под утиском Октобарске револуције прихватио је бољшевичке идеје и укључио се у илегални рад комунистичких организација. С Мирославом Крлежом покренуо је 1919. часопис "Пламен" у којем заговара идеје револуције. Као уверени антифашиста боравио је 1937. у Шпанији, о чему је писао у књизи "Шпањолски сусрети". За време НДХ заточен је у Керестинцу те је нестао у познатом бегу, а вероватно је погубљен у загребачкој Дотршчини. У почетку пише експресионистички, а после се све више приклања реалистичком концепту књижевног обликовања. Најзначајнији део опуса чине му романи "Царева краљевина", "Златни младић" и "Бјегунци" у којима се бави моралном декаденцијом хрватског грађанског друштва пре и непосредно након Првог светског рата. Објављивао је путописе те преводио Максима Горког, Виктора Игоа и Емила Золу.