Клавуланска киселина
Из пројекта Википедија
Клавуланска киселина је инхибитор бета-лактамазе који се најчешће комбинује са неким пеницилинима, примарно амоксицилином и тикарцилином, и примењује код случајева инфекција изазваних подложним сојевима бактерија које луче бета-лактамазу. Препарати са клавуланском киселином омогућавају, дакле, лечење и неких резистентних сојева.
Име је добила по микроорганизму Streptomyces clavuligerus из којег је клавулaнска иницијално изолована. Највећа количина ove киселине данас се добија биосинтезом из аминокиселине аргинина.
[уреди] Механизам деловања
Упркос постојању бета-лактамског прстена у њеној структури, клавуланска киселина има маргиналан антибактеријски учинак. Ипак, сличност између хемијских структура дозвољава да молекул клавуланске делује као конкурентни инхибитор дејства бета-лактамазе на исте прстене код антибиотика. Овакав ефекат спречава резистентност појединих сојева на пеницилинске антибиотике, али чак ни оваква комбинација није гарант успешног третмана против сојева који луче пеницилазу.
Клавуланска киселина постојана је при оралном уносу, а нејчешће се примењује у облику њене калијумове соли - калијум клавуланата. Метаболише је јетра а излучује се реналним путем.
[уреди] Нежељени ефекти
Приликом примене клавуланске киселине забележена је појава краткотрајне холестатичне жутице и акутног хепатитиса који углавном нестају без посебног третмана нешто после престанка примене препарата. Овакви нежељени ефекти су ретки, и погађају првенствено оне старије од 65 година.
Већина фармацеутских компанија препоручују примену препарата амоксицилина са клавуланском киселином (код нас познати под називима: Panklav®, Amoksiklav®...) само након прављења антибиограма чији резултати упућују на сој који лучи пеницилазу, а сензитиван је на споменуту комбинацију. Чак и када је примена препарата индикована не би требала да траје дуже од 14 дана.
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |