Ирски шпанијел за воду

Из пројекта Википедија

Ирски шпанијел за воду
Слика:250px-Iws casey3.jpg
Ирски шпанијел за воду(кратко ошишан)
Алтернативно име
Shannon Spaniel
Rat Tail Spaniel
Земља порекла
Ирска
Класификација
ФЦИ: Група 8 Секција 3 #124
AKC: Sporting
ANKC: Група 3 (Gundogs)
CKC: Група 1 - Sporting Dogs
KC(UK): Gundog
NZKC: Gundog
UKC: Gun Dog Breeds
Одгајивачки стандарди (спољне повезнице)

FCI, AKC, ANKC, CKC
KC(UK), NZKC, UKC

Ирски шпанијел за воду је највиши од свих шпанијела. Тамно смеђа длака је густа и коврџава. Двије најпрепознатљивије карактеристике ове расе су "минивал" и пацовски реп. Изврстан као ловачки пас, са особинама ретривера, шпанијела и пса за воду.

Садржај

[уреди] Основно

  • Животни вијек: од 9 до 15 година
  • Мужјак
    • Висина: 53cm - 58cm
    • Тежина: 25kg - 30kg
  • Женка
    • Висина: 51cm - 56cm
    • Тежина: 20kg - 26kg

[уреди] Спољашњост

Крзно, смеђе до тамно смеђе боје (боја зна да вуче и на љубичасту), их увијек издаваја у гомили. Осим њушке, горњег, предњег дијела врата и репа (налик на пацовки), читаво им је тијело покривено густим коврџама. Највиши од свих шпанијела, Ирски шпанијел за воду је добро избалансиран пас и једини је шпанијел којем се никада није купирао реп, па због тога има надимак Whiptail(реп-бич). Они су усправни, снажно грађени пси који се по тлу крећу мекано. Под-длака је веома густа и штити пса од хладноће и најхладније воде. Мини-вал на глави пада преко очију и служи за њихову заштиту. Њушка је дуга, четвртаста и снажна. Дуге уши су такође прекривене коврџама. Прса су дубока, али и уска за слободно кретање у води. Задњи дио леђа је мало виши од рамена. Предње ноге су праве и кошчате са мрежастим шапама, које му помажу у води.

[уреди] Темперамент

Иако су понекад опрезни према странцима, ова је раса веома лојална и срдачна према својим власницима. Уобичајено је да се слажу са дјецом и, ако су упознати са мачкама и осталим љубимцима, као мали, не би требало бити проблема. Повремено залају, на знак неке опасности (или нечега што пас процијени да је опасност), али, генерално, су стабилног карактера. Ова раса, понекад зна да буде стидљива, али је углавном, храбра, ревносна и ефектна раса, нарочито у лову и добављању. Ово су живахни, весели и издржљиви пси. Ирски шпанијели за воду су интелигентни и лако се тренирају јер посједују жељу да угоде. Иако знају бити тврдоглави и независни, способни су доста научити. Многи су вољени, породични пси, али већина паса има (и схвата) само једног газду. Добри су и као радни пси и на изложби.

[уреди] Здравље

Склони су дисплазији кукова и инфекцији ушију. Могуће је и повећано слињење. Избјегавати плашљиве кучиће.

[уреди] Историја

Као што само име говори, Ирски шпанијели за воду су настали у Ирској средином 19-ог вијека у сврхе добављања у води. Коријени расе нису јасни, док многи мисле да пудла, Ирски сетер и коврџави ретривер (Curly Coated Retriever) су могући преци. Међу могућим прецима је такође и Португалски пас за воду. За развој ове расе се у многоме мора захвалити Џастину Мекартију (Justin McCarthy, рођен у Даблину 1834 године) и његовом псу под именом Ботсвејн (Boatswain - бродски официр). Сви Ирски шпанијели за воду воде поријекло од овог пса.

Како су познати по томе што без страха улазе и у најхладнију воду, Ирски шпанијели су доведени у Сједињене Америчке Државе седамдесетих година 19-ог вијека. Године 1875 ова је раса била једна од најпопуларнијих спортинг раса у Америци, а се често користила и у лову на патке. Његова се популарност је временом опадала и у лову је полако замијењен са Лабрадор ретривером (због кратког крзна и једноставног одржавања), па се данас сматра ријетком и необичном врстом. Ова је врста, са друге стране, и даље веома популарна у Ирској и Енглеској.

Године 1878 Ирски шпанијел за воду је признат као члан АКЦ(American Kennel Club), док је у УКЦ-у(United Kennel Club) признат, 70 година послије, тек 1948 године.

[уреди] Карактеристике расе

Глава би требало да је крупна, куполасте лобање. Њушка је дуга и снажна. Очи су у облику бадема, би у односу на главу требало да буду мале. Смеђе, до тамно смеђе боје, очи, имају увијек интелигентан и позоран изглед. Уши су овалног облика, ниско постављене, тако да су близу образа. Вилица је снажна са потпуним маказастим загризом. Врат мора бити снажан, и довољно дугачак да држи главу високо изнад нивоа леђа. Рамена су снажна и оборена. Предње ноге су кошчате и праве. Задње ноге би требало да су снажне, са ниским скочним зглобом и фино заобљеним кољеном. Леђа су кратка, широка и у равни са дубоким и широким слабинама. Шапе су велике, широке и добро покривене длаком између прстију. Реп је кратак (не долази до скочног зглоба), широк у коријену и зашиљен према врху. Реп је смјештен ниско, испод нивоа леђа. Првих 10ак центиметара од коријена, реп је прекривен коврџама, које онда нагло престају. Остатак репа је го или је прекривен кратком, равном, и меком длаком. Покрет им је слободан и чио. Крзно је увијек густо, масно, коврџаво, тамно смеђе боје, са дозом љубичасте, својствено овој раси.


[уреди] Савет одгајивача

[уреди] Интелигенција

Раса која брзо мисли и тренинг би требало да почне рано, али ипак, озбиљан тренинг не почињати прије 18-ог мјесеца. У фази тренинга, иако брзо уче, истрајност мора играти највећу улогу. Разноликост тренинга је потребна како би се задржала пажња пса. Тренинг, на крају крајева, мора помало бити игра и за пса и за хендлера.


[уреди] Енергија

Ова је раса пуна енергије и потребно је доста вјежбе да би се она потрошила.


[уреди] Вјежбање

60 - 80 минута дневно.

Раса је пуна жеље за забавом, снаге и природно је жељан вјежбе на морком и води. Овој је раси потребна и ментална и психичка стимулација, са минимално двије шетње по 40 минута дневно. Иако ће се пас прилагодити градском начину живота, ако му је обезбијеђено довољно вјежбе, он је боље прилагођен сеоском окружењу.


[уреди] Одржавање

Крзно је потребно четкати једном седмично, уз повремено тримовање. Масно крзно садржи густе коврџе и потребно је често четкање са широком четком, како би се спријечило да длака губи сјај. Пси се морају купати сваких неколико мјесеци како би се крзно одржавало без прејаког мириса. Због густоће крзна, буве и крпељи са тешко примјећују. Послије темељног четкања, требало би да се поквасе како би се коврџе вратиле. Излагање пса на изложби захтјева велику вјештину и временом је постало такмичење у тримовању. Длака око ушију и ножних јастучића, мора бити добро истримована, како би се спријечиле инфекције. Крзно се слабо лиња.


[уреди] Остало

  • Стрес ако буду остављени: висок
  • Лајање: средње
  • Могућност транспорта: лагана
  • Ниво агресивности: низак
  • Компатибилност са други животињама: средња
  • Компатибилност са дјецом: висока


[уреди] Спољашње везе

Други језици