Средња Земља

Из пројекта Википедија

У Хобиту, Господару Прстенова, Силмалириону и другим мањим књигама, Толкин је до најситнијих детаља измаштао читав један свет, са његовом геофрафијом, историјом, религијом и лингвистиком, потрудивши се да му да и озбиљну "историјску" убедљивост. Тако се, захваљујући индицијама аутора, време одигравања рата за Прстен може сместити у пети миленијум пре нове ере. То је крај Трећег раздобља (по Толкиновом рачунању времена), период у којем на историјску сцену све смелије ступа једна нарочита врста ? Људи, раса кратког века, склона болестима и пропадању. Са друге стране, многе друге врсте нестају, а Виловњаци, Патуљци, Орци, Енти полако се губе у лавиринтима људске митологије. Толкин заправо измаштава тзв. историјску основу из које ће се касније развити митови и предања. Тако на пример Патуљци или Виловњаци из легенди многих народа код Толкина постају народи из прадавнине који су заиста постојали, живели и ишчезли, а сећање на њих временом се претварало у легендарне приче за мању и већу децу.


[уреди] Средња Земља

Велики континент Средња Земља је први пут уобличен у најстаријим данима света Арде. Он је лежао на истоку од оног другог великог континента, Амана, који је најчешће називан Неумируће Земље, и који је био одвојен од Средње Земље Белегаиром, великим морем на крају другог доба сунца. међутим, кад је Нуменор разорен, Неумируће земље су отргнуте из кругова света. Средња земља и смртне земље су остале, мада у многоме измењене, и наставиле су да се мењају током доба. Од Средње Земље су се коначно развиле Европа, Азија, Африка.

[уреди] Види још