Главоношци

Из пројекта Википедија

Главоношци

Таксономија
царство: Animalia
тип: Mollusca
класа: Cephalopoda
Cuvier, 1797
поткласе са редовима
поткласа Nautiloidea
  • †Plectronocerida
  • †Ellesmerocerida
  • †Actinocerida
  • †Pseudorthocerida
  • †Endocerida
  • †Tarphycerida
  • †Oncocerida
  • †Discosorida
  • Nautilida
  • †Orthocerida
  • †Ascocerida
  • †Bactritida
поткласа †Ammonoidea
  • †Goniatitida
  • †Ceratitida
  • †Ammonitida
поткласа Coleoidea
  • †Belemnoidea
    • †Aulacocerida
    • †Belemnitida
    • †Hematitida
    • †Phragmoteuthida
  • Neocoleoidea
    • Sepiida
    • Sepiolida
    • Spirulida
    • Teuthida
    • Octopoda
    • Vampyromorphida
Екологија таксона


Главоношци Cephalopoda) су мекушци које карактерише билатерална симетрија и код којих се од стопала образују ручице и мишићни левак. Већина главоножаца има редуковану или сасвим закржљалу љуштуру, која као рудимент постоји у унутрашњости тела (нпр. сипина кост). Једини облик са спољашњом, спиралном љуштуром је наутилус за кога се сматра да је стар око 350 милиона година . Припадају им мекушци који живе искључиво у морима. Представљају једну од најнапреднијих група међу бескичмењацима.

Њихово тело је грађено од:

  • главе, на којој се налазе ручице и мишићни левак које опкољавају усни отвор;
  • трупа, у коме је утробна кеса у којо су унутрашњи органи.

Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви органи, који по унутрашњој површини имају пијавке.

Према броју ручица главоношци се означавају као:

  • октоподи (Octopoda), међу којима је најпознатији род хоботница (Octopus) чији представници су међу највећим бескичмењацима
  • декаподи (Decapoda), чији познатији родови су сипа (Sepia) и лигња (Loligo).

[уреди] Литература

  • Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

[уреди] Спољашње везе