Карлинг

Из пројекта Википедија

Карлинг
увећај
Карлинг

Карлинг је зимски олимпијски спорт тек од Нагана 1998., иако његове почетке можемо пронаћи већ на сликама знаменитог Петера Бреугела из 1565. У програму олимпијских игара као демонстрациони спорт карлинг се појавио 1924. године.

Бројне су теорије о настанку карлинга у којем две четверочлане екипе настоје уз помоћ »четки« и »метли« сместити по осам »камених кугли« (изворно: »stones«) што ближе средишту »куће« (»house«) означене круговима на леденој површини. Водећи (»lead«) први баца своја два »камена« према средишту »куће«, други и трећи играч зову се једноставно »second« и »third«, док последњи баца »skiper« који је уједно и капетан екипе.

Карлинг је шкотски национални спорт који се проширио на Канаду, САД, Шведску, Швајцарску, Норвешку, Данску, Немачку и Француску, стоји у напису »Клизеће камење« седам деценија чекало је олимпијско признање.

Назив игре настао је »према звуку« баченог камења – »the roaring game«. Бреугелова платна – »Зимски крајолик са ловцима на птице« и »Ловци у снегу«, приказују »ice shooting«, баварску игру на леду која се сматра претечом карлинга.

Аутор првих писаних трагова о карлингу Шкот је Џон МекКуксин који је у фебруару 1540. године забележио један ондашњи »двобој на леду«. Прва правила карлинга објавио је Дудингсон клуб 1813. године. Светска првенства у мушкој конкуренцији играју се од 1959. године, а у женској од 1979. године.

»Камен« којим се игра карлинг направљен је од гранита и тежи отприлике 20 килограма.