МиГ-31
Из пројекта Википедија
Микојан Миг-31 | ||
---|---|---|
Опис | ||
Улога | Ловац вишеструке употребе | |
Посада | 2 два члана (пилот и официр за наоружање) | |
Први лет | Прототип Ye-155MP 1975]] године | |
Ушао у употребу | 1982 | |
Произвођач | Миг МАПО, Русија | |
Димензије | ||
Дужина | 22.69 m | 74 ft 5 in |
Размах крила | 13.46 m | 44 ft 2 in |
Висина | 6.15 m | 20 ft 2 in |
Површина крила | 61.6 m² | 663 ft² |
Масе | ||
Празан | 21.820 kg | 48,100 lb |
Напуњен | 41.000 kg | 90,400 lb |
Максимална полетна | 46.200 kg | 101,900 lb |
Погонска група | ||
Мотор | 2xСоловљев Д-30Ф6 турбофан мотора са коморама за додатно сагоревање, потиска , са додатним сагоревањем 172 kN | |
Потисак | 93 kN | 20,900 lbf |
Потисак са додатним сагоревањем | 172 kN | 38,600 lbf lbf |
Перформансе | ||
Максимална брзина | 3,000 km/h | 1,860 mph |
Максимална брзина на нивоу мора | 1,500 km/h | 930 mph |
Борбени радијус | 720 km | 450 mi |
Долет | 3,300 km | 2,050 mi |
Плафон | 20,600 m | 67,600 ft |
Брзина уздизања | 12,500 m/min | 41,000 ft/min |
Оптерећење крила | 666 kg/m² | 136 lb/ft² |
Потисак/Маса | 0.85:1 | |
Опрема | ||
Радар | Заслон С-800 радар | |
Наоружање | ||
Топ | ГСх-6-23 калибра 23 mm са 260 граната | |
Пројектили | 4 подвесне тачке на трупу,ракете ваздух-ваздух великог домета Р-33/Р-37(AA-9 'Amos'), четири носача на крилима за разне комбинације ракета ваздух-ваздух и анти-радарских ракета два Р-40 (AA-6 'Acrid') |
[уреди] Развој
МиГ-25 (НАТО назив Foxbat) је упркос великој паници коју је изазвао на западу због своје велике брзине ипак био авион ограничених могућности које су жртвоване зарад постизања што веће брзине пењања, брзине у хоризонталном лету и плафона. Авион није имао скоро никакве маневарске способности при брзини за пресретање, био је тежак за летење на малим висинама и имао је веома мали радијус дејства при суперсоничним брзинама. Његов радар је био довољно снажан да се одупре тадашњим мерама електронског ометања али није имао могућност да уочава циљеве који лете на малим висинама. Током употребе Миг 25 се нарочито истакао у извиђачкој улози док је као пресретач врло брзо застарео.
Развој замене за Миг 25 почео је са прототипом Ye-155MP који је први пут полетео 16. септембра 1975. године. Иако је нови авион изгледао као продужена верзија Миг-а 25 са дужим трупом и још једним чланом посаде у много чему се радило о потпуно новом авиону. Ограничења Совјетске индустрије принудила су произвођача да за израду 80% конструкције Миг-а 25 употреби никловани челик. При изради новог прототипа Ye-155MP дуплирана је употреба титанијума (на 16%) и утростручена употреба алуминијума (на 33%) како би се смањила укупна маса авиона. Нова конструкција била је донекле јача због чега је авион при суперсоничним брзинама без проблема подносио 5 g (за разлику до Миг-а 25 који је подносио 4,5 g). Што је још важније нови прототип је могао да постигне суперсоничну брзину у ниском лету. Повећан је укупан капацитет горива, а погонску групу су сачињавали нови далеко ефикаснији турбофан мотори.
Најзначајнији развојни корак је, међутим био увођење новог, много напреднијег радара који је вршио претраживање и напад на циљеве у горњој и у доњој полусфери, као и могућност истовременог праћења неколико циљева. Радило се о авиону који је гарантовао успешно пресретање свих авиона НАТО пакта, и то не само оних који би покушали да продру у ваздушни простор СССР-а већ и оних који би са дистанце дејствовали по циљевима на совјетској територији.
Запад је за нови авион сазнао од поручника Виктора Беленка који је 1976. год. прелетео у Јапан у Миг-у 25П. Тада је Беленко описао западним војним аналитичарима нови Super Foxbat који је требао да има два члана посаде и могућност да обара крстареће пројектиле.
Озбиљна серијска производња Миг-а 31 почела је 1979 године, а први авиони примљени су у састав ПВО 1982. године. Први пут је фотографисан од стране норвешких пилота изнад Баренцовог мора 1985. године.
Миг 31 се показао као изузетно способан авион нарочито у даљинским мисијама. Међутим, после распада СССР-а војни буџет је драстично смањен због чега многе ескадриле нису имале довољно средстава да би сачувале Миг 31 у оперативној употреби. Према неким изворима до 1996 године. само је 20% од укупног броја произведених авиона било истовремено оперативно способно.
Произведено је око 500 комада овог авиона, а око 280-300 авиона је остало у служби руског ваздухопловства са још 30 у Казахстану. Неки извори тврде да ће Foxhound ускоро бити повучен из употребе мада би Руско војно ваздухопловство желело да га задржи у употреби до 2010. године.
[уреди] Опис
Као и Миг 25, Foxhound је велики двомоторни авион висококрилац са бочно постављеним усисницима и два вертикална кормила правца. За разлику од свог претходника Миг 31 има два члана посаде, пилота и официра за наоружање.
Крила и труп Мига-31 су снажније конструкције него код Мига 25 што му омогућава постизање суперсоничних брзина на малим висинама. Моћни мотори Соловјев Д-30Ф6 омогућавају му брзину од 1.23 Маха на малим висинама. Брзина на великим висинама износи око 2.83 Маха (однос масе и потиска омогућава постизање брзине од 3 Маха али се она не практикује у редовној употреби зато што представља непотребан ризик за безбедност летелице и посаде).
Иако има ефикасније моторе од Мига 25, Миг 31 још увек троши велику количину горива. У унутрашњим резервоарима Миг 31 може да понесе 16.350 kg горива. Спољашњи носачи на крилима су такође прилагођени за вешање спољашњих резервоара за гориво који укупни капацитет повећавају за још 5.000 l. Касније произведене серије овог авиона опремљене су сондом за претакање горива у ваздуху, а претпоставља се да су ове сонде монтиране и на претходно произведене серије.
Упрокос снажнијој конструкцији Foxhound има изузетно ограничене маневарске способности и не може да поднесе оптерећење веће од 5 g. Миг 31 није намењен са блиску маневарску борбу и брзе заокрете.
Миг 31 је био први оперативни ловац у свету опремљен са фазном радарском антеном и изузетно јаким радаром типа Заслон С-800. Максимална даљина детекције циљева величине ловачког авиона износила је 200 km и могао је да прати 10 и напада 4 циља истовремено користећи ракете ваздух-ваздух великог домета Р-33 (AA-9 Amos). Радар је упарен са инфра-црвеним системом за претраживање и праћење циљева у ваздушном простору који је монтиран у посебном увлачивом испупчењу испод носа авиона. Четири авиона овог типа, повезана дата-линком могу да покрију ваздушни простор ширине 800 km. Руковање радаром поверено је официру за наоружање који се налази на задњем седишту.
Новије верзије Миг-31М/Миг-31Д/Миг-31БС имају нову побољшану верзију радара Заслон-М са повећаним дометом детекције циљева (по неким изворима циљеве величине Авакса детектује на раздаљини од 400 km) и могућношћу симултаног напада на шест циљева. Контроле радара на задњем седишту замењене су са мулти-функционалним дисплејем. Такође је повећана и отпорност авиона на електронско ометање тако што су на врховима крила монтирани ЕЦМ контејнери.
Главно наоружање Мига 31 чине четири ракете ваздух-ваздух Вимпл Р-33 (AA-9 Amos) смештене испод трупа авиона. Р-33 представља руски еквивалент ракете ваздух-ваздух АИМ-54 Феникс (AIM-54 Feniks) која се налази у наоружању америчке ратне морнарице. Ракета поред полу-активног радарског навођења има могућност инерцијалног навођења са могућношћу корекције путање од стране авиона који ју је лансирао. У последњој фази лета ракета активира сопствени радар који је наводи ка циљу. Нова верзија ове ракете има ознаку Р-37 и од претходне верзије се разликује по склопивим крилцима која олакшавају њено складиштење.
Остало наоружање углавном чине старе ракете Р-40 (AA-6 Acrid) првобитно развијене за Миг 25 и ракете ваздух-ваздух крактог домета Р-60 (АА-8 Aphid) или Р-73 (AA-11 Archer). Модернизоване верзије Миг-а 31 наоружане су новијим ракетама ваздух-ваздух Р-77 (AA-12 Adder) на носачима на крилима.
За разлику од Миг-а 25 Миг 31 је наоружан шестоцевним топом Гш-6-23, калибра 23 мм са бојевим комплетом од 260 граната. Гш-6-23 има изузетно велику брзину паљбе која по неким изворима износи 8.000 зрна у миинути (уколико се ова тврдња узме као истинита целокупан борбени комплет топа може да се испали за нешто мање од 4 секунде). Верзија Миг 31М уместо топа има још две подвесне тачке за ракете ваздух-ваздух Р-33/Р-37.
[уреди] Варијанте
Нова верзија Миг-а 31Б са модернизованим системом за управљање уведена је у наоружање 1990 године. Развој ове верзије био је неопходан након совјетског открића да је инжењер Александар Толкачев, који је учествовао у развоју радара за овај авион продао информације западу. Толкачев је погубљен и развијена је нова верзија радара. Многе старије варијанте Миг-а 31 су модернизоване и претворене у Миг 31БС.
Развој много напредније верзије Миг 31М почео је 1983 године, а први прототип је полетео 1986 године али због распада Совјетског савеза није ушао у серијску производњу. Од 1991 године неки од постојећих авиона преправљени су у верзију Миг 31-БМ која је поред осталих унапређења била опремљена и ГПС навигацијским пријемником.
Осим наведених развијено је још неколико варијанти као што је то био Миг 31Д који је служио као платформа за испаљивање против-сателитских ракета, слична варијанта Миг 31А, вишенаменска варијанта Миг 31Ф и осиромашена варијанта за извоз Миг-31Е, али већина од њих није произведена у већем броју, ако је уопште и била произведена.
Сродан садржај | |
---|---|
Повезани развој |
МиГ-31 |
Сличнни авиони |
F-15 Eagle - XF-108 |
Серијске ознаке |
МиГ-19 - МиГ-21 - МиГ-23 - МиГ-25 - МиГ-27 - МиГ-29 - МиГ-31 |
Сродни спискови | Списак војних летелица Совјетског Савеза - Списак бојних летелица |