Душан Биланџић
Из пројекта Википедија
др Душан Биланџић, Академик.Правник.Историчар (1924)
[уреди] Биографија
Рођен 20. маја 1924.у Маљкову, крај Сиња.
Ниже разреде фрањевачке гимназије је завршио у Сињу, а више разреде у Осијечкој гимназији. Од 20. маја 1942. до краја рата учесвовао је у славонском партизанском одреду као борац и политички комесар чете и батаљона. У чланство КПЈ је примљен 1942. године.
Од 1945. до 1960. био на служби у ЈНА у својству наставника историје ратова у високим школама и Академији. У Београду 1955. је завршио Правни факултет као изванредни студент. 1. марта 1960. напустио је ЈНА. Након изласка из војске почиње истраживачки рад на проблемима друштвеног развоја, прво у својству новинара (1960/61) затим у улози руководиоца групе Савеза Синдиката Југославије за самоуправљање.
На основу резултата истраживања самоуправљања и политичког деловања 1965. изабран је за члана Председништва синдиката Југославије као представник Републике Хрватске.
Средином 1960-их учествује у политичко експертним тимовима за пројектовање и праћење привредне и друштвене реформе (1964-1967), а истовремено и завршава постдипломске студије с докторатом, у области економије на Загребачком свеучилаштву 1965.
По договору с хрватским руководиоцима долази 1967. у Загреб и преузима дужност директора Института за историју радничког покрета. Одлуком Председништва СКЈ именован је 1969. за директора Центра за друштвена истраживања са задатком да изради нацрт за доношење Устава 1974. године.
Након усвајања Устава враћа се поново у Загреб на Факултет Политичких наука где је изабран за професора и декана у два мандата (1974/75-1978/79).
У међувремену је 1968. изабран за члана ЦК СКХ, а затим изабран за заступника у Сабору СРХ у којем је био три мандата (1968-82).
У фази Маспока (1969-1972) био је на страни Бакарићеве фракције, а од усвајања Устава из 1974. се јаче ангажовао у борби против идеолошког догматизма, унитаризма и централизма због чега није реизабран за члана централног комитета и заступника у Сабору 1982.
Након напуштања Савеза Комуниста 1982. посветио се историјском раду. За члана и сарадника ЈАЗУ (Југословенска Академија Знаности и Умјетности) изабран је 31. марта 1980., а за изванредног члана 18. јануара 1982, док је за редовног члана изабран 24. јуна 1991.
Покрај 1989. на XI конгресу СКХ поново је изабран за члана централног комитета као припадник реформске струје у Савезу комуниста. На 1. седници вишестраначког сабора изабран је за члана државног председништва СРХ (потпредседник Републике Хрватске) од 30. маја 1990. до 1. јануара 1991.
У задњих 10 година се бави издавачком делатношћу. Живи и ради у Загребу.
Академик Биланџић је до сада објавио близу 1200 наслова, међу којима има много радова на теми политике, историје, права и економије.
Од историјских књига најзначајније су му:
- Међународна политика, Београд 1965.
- Управљање привредом у Југославији, издања часописа "Југословенски синдикати", Београд, 1966.
- Борба за самоуправљање и социјализам у Југославији, Загреб, 1969.
- Идеје и пракса друштвеног развоја Југославије 1945-1973, Београд, 1973.
- Самоуправљање 1950-1974, Буенос Аирес, 1975.
- Друштвени развој социјалистичке Југославије, Загреб, 1976.
- Хисторија СФРЈ, Загреб, 1978.
- Хисторија СФРЈ-главни процеси 1918-1985, Загреб, 1986.
- Хисторија СФРЈ, на кинеском језику, Тјенцин, 1985.
- Марксизам и социјалистичко самоуправљање 2, уџбеник за средње усмерено образовање, Загреб, 1986.
- Хрватска модерна повијест, Загреб, 1999.
- Сувременост и размишљања, Загреб, 2001.