Југоисточна Азија
Из пројекта Википедија
Југоисточна Азија је подрегија Азије која лежи на пресецању геолошких плоча обележених јаком сеизмичком и вулканском активношћу. Острвски лукови и архипелази налазе се југоисточно и источно од азијског копна.
Садржај |
[уреди] Назив и дефиниција
Југоисточна Азија често означава подручје које се састоји од следећих земаља. Подручје на које се односи може бити, зависно о општој или одређеној специфичној употреби, уже или шире (нпр. може укључивати обалну Кину).
- Брунеј
- Филипини
- Индонезија
- Источни Тимор
- Камбоџа
- Лао НДР (Лаос)
- Малезија
- Мијанмар (бивша Бурма)
- Сингапур
- Тајланд (бивши Сијам)
- Вијетнам
Све горе наведене земље су чланице Удружења земаља југоисточне Азије, осим Тимора Лестеа који има статус проматрача.
У прошлости је југоисточна Азија заједно са делом јужне Азије била позната под називом Источне Индије или једноставно Индије.
[уреди] ИАТА-ина дефиниција
Ваздухопловна индустрија у међународним путовањима користи ИАТА-у за дефиниције регија попут југоисточне Азије. Према ИАТА-иној дефиницији југоисточну Азију (често скраћено СЕА) чини: Брунеји, Кокосова острва, Филипини, Гуам, Специјална Административна Регија Хонг Конг, Кина, Индонезија, Камбоџа, Казахстан, Кина искључујући САР Хонг Конг и САР Мацау, Кинески Таипеи (бивши Тајван), Киргистан, Лаос, Специјална Административна Регија Макао, Малезија, Маршалова острва, Мијанмар, Микронезија, Монголија, Севернс Маријанскс острва, Палау, Русија у Азији (насупрот Русији у Европи), Сингапур, Таџикистан, Тајланд, Тимор, Туркменистан, Ускршња острва, Узбекистан и Вијетнам. [1] Ова дефиниција се користи широм света за цене летова и таксене обрачуне.
[уреди] Географија
Југоисточна Азија је географски подељена на двије регије, Индокину и Малајски архипелаг.
Индокина или копнена југоисточна Азија обухвата следеће државе:
Малајски архипелаг (малајски Nusantara), Малајски свет (етнокултурни појам) или приморска југоисточна Азија састоји се од следећих држава:
Малезија је подељена на два дела Јужнокинеским морем. Полуострвска Малезија је смештена на копну, док се источна Малезија налази на Борнеу, највећем острву у регији. Малезија се ипак често сматра оствсјин државом.
Малајски архипелаг је врло занимљив у геолошком смислу јер представља једну од најактивнијих вулканолошких регија на свету. Геолошка издизања у регији створила су импресивне планине, кулминирајући на Маунт Кинабалуу у Сабаху, Малезија на острву Борнеу чија је висина 4,101 метар, Индонезија која се налази на острву Новој Гвинеји на 4,884 метара надморске висине.
Између многих земаља у регији постоје несугласице у полагању територијалних и/или маритимних права, а негде су чак уплетене друге стране (нпр. случај острва Спратлу између две Кине).
Насупрот уобичајеној заблуди већина становника острвске југоисточне Азије нису тихоокеански оствљани. Источни делови Индонезије и Тимор-Лестеа (источно од Валасова линије) ипак припадају географски Океанији.
[уреди] Становништво
Југоисточна Азија има површину од приближно 4,000,000 км². Према процени из 2004. године у регији је живело 593 милиона људи, а више од шестине њих (+114 милиона) живело је на индонезијском оству Јави, најгушће насељеном оству на свету. Расподела религија и људи разликује се у југоисточној Азији од једне земље до друге. У Малезији, Сингапуру и Тајланду живи око 30 милиона прекоморских Кинеза.
- Види: Чајнатаун
[уреди] Етничке групе у субрегији
Југоисточни Азијци првенствено су азијатског порекла. Према недавној станфордској генетичкој студији, становништво југоисточне Азије је потпуно далеко од хомогености. Преци данашњих људи који говоре аустронезијски, тај и мон-кмерски мигрирали су из јужне Кине тоеком гвозденог доба. Тиме су узрокована преклапања кинеских гена (до 54% на Филипинима), европских гена (3.4% на Филипинима – 45% на Матараму) и папуанских гена (55% на Иријан Јаји).
- Брунеји: Малајци (69%), Кинези (18%), аутохтони Брунејци (6%), остали (7%)
- Филипини: Филипинци (80%), Кинези (10%), јужни Азијци (5%), Европљани и Американци (3%), Арапи (1%), остали (1%)
- Индонезија: Јаванци (45%), Сунданци (14%), Мадурци (8%), остали (33%)
- Источни Тимор: Тетун (10%), Мамбае (8%), Макасае (8%), Тукудеде (6%), Бунак (5%), Галоли (5%), Кемак (5%), Фаталуку (3%), Баикено (2%), остали (48%)
- Камбоџа: Кмери (94%), Кинези (4%), Вијетнамци (1%), остали (већином Чами) (1%)
- Лаос: низински Лао (56%), Лао Теунг (34%), Лао Сунг (10%)
- Малезија: Малајци и Оранг Асли (60%), Кинези (25%), јужни Азијци (10%), остали (3%)
- Мианмар: Бамар (68%), Шан (9%), Карен (6%), Ракхне (4%), остали (укључујући Кинезе и јужне Азијце) (13%)
- Сингапур: Кинези (76%), Малајци (15%), јужни Азијци (7%), остали (2%)
- Тајланд: Тајланђани (75%), Кинези (14%), Малајци (4%), Кмери (3%), остали (4%)
- Вијетнам: Вијетнамци (88%), Кинези (4%), Тајланђани (2%), остали (6%)
[уреди] Религије у субрегији
Земље у југоисточној Азији практикују много различитих религија. Копнене земље југоисточне Азије, тј. Тајланд, Вијетнам, Лаос, Камбоџа и Мијанмар претежито практиују будизам. На Малајском архипелагу (Малезија, Индонезија и Брунеји) људи углавном практикују ислам. Хришћанство је доминантно на Филипинима и Источном Тимору.
Религијски састав сваке земље (постотци могу бити застарели а тиме и непоуздани):
- Брунеј: ислам (67%), будизам (13%), хрришћанство (10%), домородачка веровања, остали (10%)
- Филипини: хришћанство (92%), ислам (5%), будизам и остали (3%)
- Индонезија: ислам (87%), хришћанство (10%), будизам (1%), хиндуизам (2%), остали 1%
- Источни Тимор: хришћанство (95%)
- Камбоџа: теравада будизам (93%), анимизам, остали
- Лаос: теравада будизам (60%), анимизам, остали (40%)
- Малезија: ислам (61%), махајана будизам (20%), хришћанство, хиндуизам и анимизам
- Мианмар: теравада будизам (89%), ислам (4%), хришћанство (4%), хиндуизам (1%) и анимизам
- Сингапур: кинеске религије (махајана будизам, таоизам и конфучијанизам) (42%), ислам (15%), хришћанство (14%), хиндуизам (4%)
- Тајланд: тхеравада будизам (95%), ислам (3%), хиндуизам, хришћанство и таоизам
- Вијетнам: махајана будизам (50%), конфучијанизам и хришћанство
У југоисточној Азији постоје разне религије и народи, а ниједна земља није хомогена. У Индонезији, најмногољуднијој муслиманској држави на свету, хиндуизам је доминантан на острвима попут Балија. Хришћанство превладава на Папуи и Тимору. Малене хиндуске популације могу се пронаћи око југоисточне Азије у Сингапуру, Малезији итд. Гаруда, феникс ког јаше (ваханам) Вишну, национални симбол је Тајланда и Индонезије. Златне слике Гаруде пронађене су на Палавану на Филипинима. Златне слике осталих хиндуских богова и богиња пронађене су такође на Минданау. На Балију се може пронаћи посебна врста хиндуизма који је нешто другачији од хиндуизма који се другде практикује, а настао је укљичивањем елемената анимизма и локалне културе. Хришћани се могу пронаћи широм југоисточне Азије, а већину чине на Источном Тимору и Филипинима, највећој хришћанској азијској нацији. У забаченим деловима Саравака у источној Малезији и Ириан Јаји у источној Индонезији постоје старији племенски религиозни обичаји. У Мијанмару се Сака (Индра) назива нат. У Вијетнаму се практикује облик махајана будизма који је под јаким утицајем анимизма и племенских религија домородачких народа. Велика се важност полаже на култ предака који разликује Вијетнам од његових културних суседа.
[уреди] Језици у подрегији
Због трговине и историјске колонизације сви су језици југоисточне Азије били под утицајем културних притисака. Стога Филипинац који се школовао на енглеском, тагалогу и материњем језику (нпр. висајану) може из економских разлога говорити и други језик попут јапанског. Малезијац може такође из економских разлога добро говорити кинески једнако као и енглески.
Службени језици су исписани курзивом
- Брунеј: малајски, кинески дијалекти, домородачки борнејски дијалекти
- Филипини: филипино, енглески, тагалог, цебуано, хилигајнон, варау, илокано, капампанган, пангасинески, биколано, маранао, магуинданао, остали кинески дијалекти, остали шпански дијалекти, остали индијски језици, арапски дијалекти, остали филипински језици и дијалекти
- Индонезија: службени језик је бахаса индонесија. У индонезијском архипелагу постоје 583 језика и дијалеката. Они нормално припадају различитим етничким групама становништва. Неки од изразито различитих локалних језика су: акенски, батак, сундански, јавански, сасак, тиморски тетум, дајак, минахаса, тораја, бугински, халмахера, амбонски, керамски, неколико иријанских језика, кинески језици (хокиен, хака и мандарински) и холандски.
- Источни Тимор: тетун, португалски, мамбае, макасае, тукудеде, бунак, галоли, кемак, фаталуку, баикено, остали тиморски дијалекти
- Камбоџа: кмерски, кинески дијалекти, вијетнамски, чамички дијалекти
- Лаос: лао, миао, миен, дао, шан, и остали тибетско-бурмански језици
- Малезија: малајски, енглески, кинески дијалекти, тамилски, остали индијски језици, разни домородачки језици (народ Оранг Асли и староседиоци Малден и Саравак).
- Мијанмар: бурмански, енглески, шан дијалекти, карен дијалекти, ракине, качин, чин, кинески дијалекти (хокиен, кантонски), мон, индијски језици, језици брдских племена
- Сингапур: мандарински кинески, малајски, тамилски, енглески, остали кинески дијалекти, остали индијски језици, арапски дијалекти.
- Тајланд: тај, кинески дијалекти, исан, шан, луе, футаи, кмерски, мон, меин, хмонг, карен, јави
- Вијетнам: вијетнамски, тај, муонг, кмерски, кинески дијалекти, нунг, хмонг, таи дам, и остали језици и дијалекти.
[уреди] Флора и фауна
Животиње су у југоисточној Азији разнолике. На острву Борнео могу се пронаћи орангутан (шумски човек), азијски слон, суматрански носорог и облачни леопард, а на острву Палаван бинтуронг.
Водени биво, припитомљени или дивљи, може се пронаћи свугде у југоисточној Азији, а недавно се налазио и на много већем простору јужне Азије. На Суматри и Борнеу живи мишији јелен, ситнозуби јелен величине пса или мачке, који је добро познат деци као животињски лик из многих индонезијских бајки.
Предивне птице попут пауна и дронга настањују подручје до самог истока Индонезије заједно са бабирусом, свињом са четири кљове. Кљунорожац је био цењен по свом кљуну, па се зато користио у трговини са Кином. У Кини се ценио и носорогов рог без дела његове лобање.
Валасова линија дели Индонезијски архипелаг на два дела. Она пролази данашњом границом тектонских плоча и раздваја азијске (западне) врсте од аустралазијских (источних) врста. Отоци између Јаве/Борнеа и Папуе формирају мешовиту зону познату као Валаса у којој се појављују оба типа.
Плитке воде југоисточноазијских коралних гребена показују највишу разлику биоразноликости светских морских екосистена са обиљем корала, риба и мекушаца. У Јужнокинеском мору може се пронаћи ајкула.
Стабла и остале биљке у регији припадају тропској биљној заједници. У неким земљама где су планине доста високе може се пронаћи вегетација умерене климе. Подручја кишних шума тренутно су изложена прекомјерној сечи дрва посебно на Борнеу.
Иако обилује флором и фауном, југоисточна Азија се суочава са озбиљном дефорестацијом која узрокује губитак популације за разне угрожене врсте попут орангутана и суматранског тигра. У исто време је смог редовна појава. Најгори регионални смог појавио се 1998. када су многе земље биле прекривене танким слојем смога. Последица тога било је потписивање АСЕАН-ски споразум о прекограничном загађењу смогом за борбу против загађења смогом.
[уреди] Економија
Острва у југоисточној Азији су главни извори светских нафтних залиха. Регија је такође центар за сечу шума.
Југоисточна Азија је доживела велики економски раст током 1980-их. Сингапур је био један од четири изворна "источноазијска тигра", а у протеклим годинама су нови "тигрови" постали Индонезија, Малезија, Филипини и Тајланд. Назив тигар означава брзи раст привреде. Велики део тог раста био је покренут директно страним улагањима у локалне индустрије. Новац је долазио из Сједињених Држава и јапанских ТНЦ-ија, а касније из међународних инвестиционих фондова. Економски стручњаци су често сматрали југоисточну Азију примером глобализационог капитализма због бројних међународних улагања. На локалном нивоу раст се интерпретирао нешто другачије: "азијске вредности" је назив за модел ауторитарних влада које су чврсто водиле економију према брзом развитку. Модел су посебно користиле регионалне вође. Поверење у овај модел био је потресен 1997. када је финансијска криза проузрочила раздобље опрезнијег и споријег раста. Све државе југоисточне Азије осим Источног Тимора чланице су АСЕАН-а. АСЕАН Слободна зона трговине смањило је царинске препреке између регионалних економија. Потписници су се сложили да прошире договор о слободној трговини са Народном Републиком Кином и Јапаном током долазећих година.
Југоисточна Азија је важна за светску економију из бројних разлога. Сингапур је друга најпрометнија лука на свету и главно финанционо и банкарско чвориште. Малезија је највећи извозник палминог уља на свету док је Индонезија један од највећих произвођача сирове нафте.
У оштром контрасту са Сингапуром као чвориштем економског развоја налазе се Камбоџа, Лаос, Мијанмар и Вијетнам као земље сталног сиромаштва. Ове четири земље се често означују као "CLMV" група. У двема државама југоисточне Азије, Лаосу и Вијетнаму, на власти се налази комунистичка партија која је тек 1986. године покренула поступну транзицију са планске на тржишну економију. Сиромаштво је последица рата који је захватио регију у раздобљу од 1941 до 1975, а у Камбоџи су се борбе наставиле све до касних 1990-их. Вијетнам седињује слободни тржишни капитализам и комунизам који привлаче мултинационалне компаније и потичу малене подузетнике. Вијетнам се развио у најуспешнију од четири земље, иако се сâм налази међу најсиромашнијим земљама на свету. Лаос и Камбоџа проживљавају потешкоће због свог суровог терена и недостатка инфраструктуре.
[уреди] Култура
Пољопривреда поља пиринча постоји у југоисточној Азији хиљадама година, протежући се широм субрегије. Неки драматични примери тих пиринчаних поља заузимају Банауеске пиринчане терасе у планинама северног Лузона на Филипинима, и у Индонезији. За одржавање тих поља нужан је интензиван рад. Пиринчна поља врло су прикладна за монсунску климу у регији.
Сојенице се могу пронаћи у целој југоисточној Азији, од Тајланда и Лаоса до Борнеа, Лузона и Папуе Нове Гвинеје.
будистички
бурмански
кинески
хиндуски
индонезијски
исламски
тајландски (лунарни)
тајландски (соларни)
Током прошлих неколико векова главни културни утицаји над народима југоисточне Азије долазили су из Индије. Доказ томе су облици писања попут балијског који се пише на подељеном палмином листу названом лонтар.
Старост овог облика писања датира пре изума папира у Кини 100. пне. Сваки палмин лист био је подељен на само неколико линија које су се протезале уздужно преко листа. Палмини листови су се међусобно повезивали конопцем, а спољни део се украшавао. Алфабети југоисточне Азије тежили су постати абугиде све до доласка Европљана, који су користили речи које такође завршавају на сугласнике, а не само на самогласнике. Остали облици службених докумената који нису користили папир били су јавански свици бакрених плочица. Они су били издржљивији у окружју тропске климе југоисточне Азије.
Обрађивање метала користило се за писање, производњу оружја (попут карактеристичног криса), и производњу музичких инструмената. Гамелански инструменти су се састојали од гонгова и остале тоналне, али удараљкашке музике. Већина традиционалне музике темељи се на пентатонској лествици која је настала према кинеским утецајима.
Плес у југоисточној Азији уз покрете ногама укључује и покрете рукама. Луткарство и игре сена биле су омиљен облик забаве током прошлих векова. Уметност и књижевност у југоисточној Азији налази се под снажним утицајем хиндуизма који је вековима пре донесен на ова подручја. Иако су прешле на ислам, Индонезија и Малезија су задржале многе облике обичаја, културе, уметности и књижевности који су били под утецајем хиндуизма. Најбољи примјери тога су Вајанг Кулит (лутка сене) и књижевност попут Рамајане. Исто вреди и за копнену југоисточну Азију (искључујући Вијетнам). Плесни покрети, уметност и хиндуски богови стопили су се у тајландску, кмерску, лаоску и бурманску културу. Вијетнамци деле велику културну сличност са Кинезима попут националног вијетнамског костима Ао Даи који се налазио под утицајем Куи паоа (Чејонг Сам) из Кине. Кинези и Вијетнамци такође су приврженији будистичком облику махајани.
Народи југоисточне Азије су били одгајани да на својим главама носе разне терете. Уобичајено је било видети девојчицу која је на својој глави балансирала малени објект попут кугле, док су њена мајка или тетка балансирале много већи терет.
Правило је да су народи, који су јели прстима, веројатније били под утицајем индијске културе него кинеске у којој су људи јели штапићима. Чај, као пиће, може се пронаћи широм регије.
Филипини
Индонезија
Камбоџа
Лаос
Малезија
Мианмар
Сингапур
Тајланд
Вијетнам
Религија југоисточне Азије изворно је била анимистичка, а тек је касније постала теравада будистичка (525 пне.) и хиндуска. Индонезија и Малезија тек су касније дошле под утицаје ислама (1400-их) и хришћанства (1500-их). Последњи хиндуски двор у Индонезији повукао се на Бали током касних 1400-их. У копненом делу југоисточне Азије Мијанмар, Камбоџа и Тајланд су задржали будистички облик тераваду. Теравада будизам је донесен са Шри Ланке, а са временом се стопио сс кмерском културом која је била под утицајем хиндуизма. Иако су хришћански мисионари били раширени у регији, земље југоисточне Азије попут Тајланда су избегавале хришћанство. Тајланђани су ипак од кинеских мисионара са запада апсорбирали науку и технологију како би се успели одупријети колонијализму. Краљ Монгкут (Рама IV) једном је рекао свом пријатељу и хришћанском мисионару: "Оно што нас учите чинити је изврсно, али оно што нас учите веровати је будаласто".
Народи југоистока били су морепловци стотинама година, а неки су стигли до Мадагаскара где њихови потомци живе до данашњег дана. Њихова пловила су била достојна за океанску пловидбу далеко пре доласка европских истраживача. Магелан је на свом путовању записао како се њиховим пловилима лакше управљало насупрот европским бродовима.
Кинески су трговци стотинама година следили ветрове и струје током монсунског раздобља. Записи са Магелановог путовања показују да је Брунеји, ког су Кинези утврдили пре 1521, поседовао више топова од било ког европског брода.
[уреди] Перанакани
Перанакани су јединствена заједница настањена око Кинеских врата. Већином живе у Малезији и Сингапуру, иако се могу пронаћи и у Индонезији. Велике заједнице Перанакана могу се пронаћи у Пенангу и Малаки (Малезија), као и у Сингапуру. Њихови корени потичу до хокиена из јужнокинеске провинције Фуџијан. Они су се међусобно женили са малајским немуслиманима попут Батака и Балијаца. Други извори говоре да су они били потомци Ханг Ли Похиних слуга који су се међусобно женили са локалним становништвом. Они су задржали имена, религију и културу својих кинеских очева, а прихватили су језик, храну и културу својих малајских мајки.
[уреди] Историја
![]() |
За више информација погледајте Историја југоисточне Азије. |
Солхеим и остали предочили су доказ за Нусантао (Nusantara), приморску трговачку мрежу, која се протезала од Вијетнама на остатак архипелага у времену од 5000 пне. до 1 године пре нове ере.
Опенхеимер и остали показали су доказ да је Индонезија изворна локација тихоокеанских оствљана.
[уреди] Историјске везе са остатком света
Будући да је Индијски океан успоредно тиши од Јужног океана, малајски народ је са лакоћом колонизовао Мадагаскар и обављао трговину између западне и југоисточне Азије. Индијски океан је далеко мирнији, па је стога био раније отворен за трговину од Атлантика или Пацифика. Бродови су у пловидби на запад користили снажне монсуне током ране сезоне, а затим су се након неколико месеци чекања враћали назад на исток.
Злато са Суматре стигло је пре две хиљаде година на запад све до Рима. Златне су кованице биле у употреби на обалама, али не и у унутрашњости Суматре. Током 1500-их европски истраживачи су стигли у југоисточну Азију из западног Португала и из источне Шпаније. Редовна трговина обављала се бродовима који су пловили источно из Индијског океана и јужно из копнене Азије. Бродови су трговали разним добрима, а заузврат су на острвима у архипелагу откупљивали природне производе попут меда и кљунорошчевих кљунова.
Кинески цар, који је пожелео одржати везе са југоисточном Азијом, послао је принцезу Ханг Ли По са пратњом од 500 људи до Малаке како би се удала за тамошњег султана коме се свидела мудрост краља Мансура. Ханг Ли Поино врело (изграђено 1459) данас је туристичка атракција као и Букит Кина где се настанила њена пратња. Стратешка вредност Малајског пролаза, којег је у 15. и раном 16. веку надзирао Султанат Малака, није прошла неопажено од португалског писца Дуартеа Барбосе који је 1500. године написао "Онај ко је господар Малаке држи руку на гркљану Венеције".
Данашња стратешка се вредност налази у индустрији светских микропроцесора, која се великим делом налази управо у југоисточној Азији, па у превозу нафте бродовима.
[уреди] Повезаност са Аустралазијом
Аустралазијска континентска плоча дефинише регију која граничи са југоисточном Азијом и која је такође политички подељена од земаља југоисточне Азије. Културна додирна тачка лежи између Папуе Нове Гвинеје и индонезијске провинције Папуе која дели оство Нову Гвинеју са Папуом Новом Гвинејом.
[уреди] Књижевност
![]() |
За више информација погледајте Књижевност југоисточне Азије. |
Историја југоисточне Азије дала је богатство разних аутора који су писали о регији или су у њој само деловали.
[уреди] Види још
- Удружење земаља југоисточне Азије (АСЕАН)
- Аустроазијатски језици и аустронезијски језици
- Историја југоисточне Азије
- Главни градови југоисточне Азије
- Војни савез југоисточне Азије (СЕАТО)
- Југоисточноазијске игре
- Ружни Американац
- Валасова линија између аустралоазијске и југоисточноазијске фауне
- Књижевност југоисточне Азије