13. септембар
Из пројекта Википедија
13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1759. - Британци су у пресудној бици у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
- 1788. - Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.
- 1882. - Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
- 1922. - У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
- 1923. - Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
- 1955. - СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
- 1971. - У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
- 1989. - у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
- 1991. - СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
- 1993. - Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
- 1998. - На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
- 1999. - У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
- 2000. - Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
- 2001. - Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.
[уреди] Рођења
- 1819. - Клара Шуман, немачка пијанисткиња.
- 1874. - Арнолд Шенберг, аустријски композитор.
- 1887. - Ладислав Ружичка, швајцарски хемичар. (†1976).
- 1934. - Михаило Ћуповић (Ћупо), златиборски песник.
[уреди] Смрти
- 1506. - Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
- 1592. - Мишел Ејкем де Монтењ, француски писац и филозоф.
- 1598. - Филип II, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
- 1977. - Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
- 1992. - Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
- 1999. - Предраг Милојевић, српски новинар.
- 1999. - Владимир Погачић, филмски редитељ.
[уреди] Празници и дани сећања
- 1842. - Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
- 1908. - Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.