Концептуална уметност
Из пројекта Википедија
Смер у Савременој уметности чији је главни аргумент да 'уметност' треба да постоји само као идеја и не као физички ентитет. За присталице овога покрета, идеја за реализовање неког уметничког дела или пројекта, значи више него његова реализација. Настанак и филозофија овог покрета се веже за европски покрет Дада, дело филозофа Лудвига Витгенштајна и дело "створитеља" дадаизма Марсела Дишана Marcel Duchamp.
Покрет Concept Art се врло брзо претворио у интернационални, ширећи се са северноамеричког и европског континента на остале делове света. То је био најшири уметнички покрет двадесетог века, који се занимао за сам концепт уметности, друштво, политику, итд. Концептуални уметници су сматрали да уметност може бити: писани текст, публикација, представљена у неком одређеном сценарију (перформанс уметност), произведена следећи упуства уметника или било која идеја пренешена усмено, преко скица, фотографија, звука, видео записа, итд.
Концептуална уметност (1960-1975) почиње шездесетих година, а сам термин је први пут користио Хенри Флинт 1961. године у једној Флуксус публикацији. Термин је касније проширио значење уласком групе Art and Language (Уметност и језик) коју је предводио Џозеф Косут Joseph Kossuth. Ова група је заговарала да Концептуална уметност настаје када анализа једног уметничког дела замењује само уметничко дело. Признање од стране публике је стигло 1967. године, када је Сол Левит Sol LeWitt искористио термин, у једној интерној публикацији, за дефинисање новог специфичног покрета. Концептуални уметници су се сложили око теорије да је процес осмишљавања и сазнање које долази стварањем уметничког дела, важнији од завршеног уметничког дела. Прва изложба концептуалне уметности под именом Conceptual Art and Conceptual Aspects одржана је 1970. године у New York Cultural Center.
Задатак концептуалне уметности је да пренесе 'концепт', односно идеју посматрачу, одбацујући важност самог ствараоца, уметника. Концептуално дело користи текст за тај подухват, чак више него слику, цртеж или било коју другу технику. Покрет је негирао важност уметничке историјске традиције, као и вредност материјала и техника у уметничком делу. Тиме концептуална уметност доводи у питање саму њену природу.
Заговарачи концептуалне уметности верују да је њоме проширен хоризонт уметности и заустављено ширење меркантилизма, док је многи критичари сматрају веома претенциозном. Иако су многи концептуални уметници били заинтересовани за политичке и друштвене промене кроз уметничко деловање, чињеница је да су били више концентрисани на анализу и испитивање њене природе. Концептуална уметност је била одлична подлога за развијање нових уметничких форми као што су уметничка инсталација, перформанс уметност, видео уметност, и у новије време, уметничке форме које користе информатику и роботику као медије преко којих се пласирају "идеје".
[уреди] Концептуални уметници
- Џозеф Косут Joseph Kosuth
- Ив Клеин Yves Klein
- Ричард Лонг Richard Long
- Кеит Харинг Keith Haring
- Пиеро Манцони Piero Manzoni
- Сол Левит Sol LeWitt
[уреди] Види још
- Неоконцептуална уметност
[уреди] Спољашње везе
- Музеј савремене уметности у Београду
- Sol LeWitt, "Paragraphs on Conceptual Art"
- Lawrence Weiner: '...and the flesh became word'
Покрети у уметности |
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелитас · Академска уметност · Импресионизам · Неоимпресионизам |
ХХ век |
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |