Битка код Лавова (1914.)

Из пројекта Википедија

Битка код Лавова
Део Првог светског рата

Време: 26. август, 1914. – 11. септембар, 1914.
Локација: Лавов,Галиција
Резултат: Руска победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Русија Аустро-Угарска
Заповедници
Николај Иванов Конрад фон Хецендорф
Јачина
1.200.000 1.000.000
Губици
255.000 300.000 жртава 130.000 заробљеника
{{{подаци}}}


Битка код Лавова или битка код Лемберга је прва велика битка између Русије и Аустро-Угарске у Првом светском рату. Битка се одвијала од 26. августа 1914. до 11. септембрa 1914. Руси су заузели Лавов и помакли су фронт за 200 километара. Аустро-угарска војска је била десеткована.

Садржај

[уреди] Увод

Пошто су Руси били поражени у Источној Пруској, начелник генералштаба аустро-угарске војске Конрад фон Хецендорф је одлучио да започне са офанзивом у Галицији, пре него што Руси буду имали још већу бројчану надмоћ. Руски комадант Николај Иванов је очекивао офанзиву близу Лавова. Због тога је покренуо две руске армије са југа и још две армије, које би нападале са севера.

[уреди] Битка

[уреди] Северни фронт

Аустро-угарска 1. армија под командом Виктора Данкла кретала се према Брест-Литовску, да би прекинула железничку пругу Кијев-Варшава. Данкл је напао и потиснуо руску 4. армију у бици код Красника. Десно од аустријске 1. армије, аустријска 4. армија је потиснула руску 5. армију под командом Павела Плехве.

Источни фронт до 26. септембра 1914.
увећај
Источни фронт до 26. септембра 1914.

[уреди] Јужни фронт

Како су Руси били потискивани на северном фронту аустријска армијска група под командом Ковеса је у исто време напредовала против Ивановљева левога крила. На јужном фронту Иванов је имао 3. армију под командом Николаја Руска и 8. армију под командом способнога Алексеја Брусилова. У бици код Гњиле Липе 26. августа-30. августа 1914. руска 3. и 8. армија су оставрили велику победу над аустро-угарском војском. Аустријска војска се нашла у расулу да се дуго није могла регрупирати. Није им помогло ни то што су Руси имали застој због лоших путева.

[уреди] Лемберг

Пошто се цела Ковесова група јако повлачила , Конрад фон Хецендорф је повукао снаге са севернога фронта, јер је сматрао да ту Руси више не представљају опасност након пораза у бици код Красника. Међутим Руси су и ту представљали опасност, јер је Иванов наредио руској 5. армији да нападне и потисне аустро-угарску војску, чим су почели са премештањем војске на југ у битку познату под називом битка код Раве Рускаје. Позвали су брзо и аустријску 2. армију из Србије, али било је прекасно, јер је разбијен цели аустријски фронт у Галицији, а Руси су преузели контролу над Лавовом.

[уреди] Резултати

Источни фронт
Сталупонен – Гумбинен – Таненберг1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзиваОфанзива Керенског

Кад се аустро-угарска војска почела повлачити војници Словени су се предавали, а неки су чак прешли да се боре у руској војсци против Аустро-Угарске. До 11. септембра Руси су заробили 130.000 аустријских војника. Аустро-угарска војска је имала 300.000 жртава. Руси су померили линију фронта за 200 километара на Карпате, а аустријска тврђава у Пшемислу је остала опкољена, а опсада је трајала преко 100 дана. Та битка код Лавова је десетковала аустро-угарску војску, остали су без великога дела обучених официра. Иако су Руси били тешко поражени у бици код Таненберга, руска победа код Лавова спречила је да тај дебакл има свој пуни одраз на руско јавно мјење.

[уреди] Литература

  • Tuchman, Barbara, The Guns of August (1962)
  • Tucker, Spencer, The Great War: 1914-18 (1998)



Први светски рат - навигација кроз историју:
Позорнице Главни догађаји Специфични чланци Учесници Види још

Увод:

Главни фронтови:

1914.:
• Битка за Лијеж
• Церска битка
• Колубарска битка
• Таненбершка битка
• Прва битка на Марни
1915.:
• Албанска голгота
• Галипољска битка
• Италијански поход
1916.:
• Битка за Верден
• Битка на Соми
• Јутландска битка
• Брусиловљева офанзива
• Освајање Румуније
1917.:
• Топлички устанак
• Избочина Вими
• Битка код Пашендала
• Руска револуција
1918.:
• Пролећна офанзива
• Офанзива од сто дана
• Офанзива на Муз и Аргон
• Капитулација Немачке

  • Хронологија
  • Ваздушно ратовање
  • Поморско ратовање
  • Лица
  • Хемијско оружје
  • Технологија
  • Рововско ратовање

Цивилне жртве и злочини:

Последице:

Учесници

Антанта
•  Србија
•  Царска Русија
•  Француска
•  Уједињено Краљевство
 •  Аустралија
 •  Канада
 •  Индија
 •  Њуфаундленд
 •  Нови Зеланд
 •  Јужноафричка Република
•  Италија
•  Румунија
•  САД
•  Португал
•  Јапан
•  Белгија
•  Црна Гора
•  Грчка
• још...

Централне силе
•  Немачко царство
•  Аустро-Угарска
•  Отоманско царство
•  Бугарска

• Категорија:Први светски рат

Повезани сукоби:
• Први балкански рат
• Други балкански рат
• Маричка побуна
• Ускршњи устанак
• Руска револуција
• Руски грађански рат
• Северноруска кампања
• Пољско-совјетски рат
• Грчко-турски рат
• Други светски рат

Више информација о Првом светском рату:

 Први светски рат на Вики речнику
 Први светски рат на Вики књигама
 Први светски рат на Вики цитатима
 Први светски рат на Вики изворима
 Први светски рат на Вики остави
 Први светски рат на Вики вестима

Остали језици