Панчево
Из пројекта Википедија
Координате: 44.8726° СГ Ш, 20.6638° ИГД
Панчево | |
![]() |
|
Локација | Јужнобанатски округ, Војводина |
Председник општине | Срђан Миковић |
Површина | 230 km² |
Географска дужина и ширина | 44.8726°′″N, 20.6638°′″E |
Становништво | 84.702 (2002) |
Позивни број | + 381(0)13 |
Поштански број | 26101 |
Регистарске таблице | ПА |
Званична презентација општине |
Панчево/Pančevo (мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, слов. Pánčevo) је место у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и Јужно-Банатског округa (Војводина, Србија). У самом граду живи 76,654 људи, на подручју општине 130,280. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.
Садржај |
[уреди] Историја
Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10−ом веку, Бансиф у 12−ом веку, у 15-ом веку Панчал и Пенсеј, у 17−ом веку Пајчова или Панзиова и Банчова чак и у раном 18-ом веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153 године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15−ом веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.
У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустро-Угарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште.

1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8.11. 1918. ушла је у Панчево српска војска.
31.1. 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Жидова 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.
[уреди] Привреда
[уреди] Привреда до 1919 године
Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.
[уреди] Привреда од 1920 до 1991 године
Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева , Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Само да набројимо најважније:
- Рафинерија Нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
- Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
- Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
- Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937 године
- Пивара - Основана 1722 године
- ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932 године
- Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931 године
- Фабрика грађевинске столарије − Основана 1934 године
- Фабрика скроба − Основана 1937 године
- Фабрика обуће − Основана 1955 године
- ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
- Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
- Техногас − Производила и снабдевала индустрију са широким асортиманом гасова
- Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства са лож уљем, пропан−бутаном, бензином...
- Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
- Крзнара − Прерада коже, основана 1953
- Кудељара − Прерада кудеље
- Гај − Индустрија намештаја
- ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
- Лука Дунав − Основан 1947 године
- ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
- АТП − Предузеће за превоз путника и робе
- Привредна Банка Панчево − Основана 1869 године
- Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
- ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
- Трудбеник − Предионица предива
- Баначанка − Производња одеће
- ШИК − Прерада дрвета
- Електродистрибуција
- Минел
- РО Стандард − Комунални послови
- На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајђија, златара, шнајдера...
- Такође постоје два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
- Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.
Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA"(прва два слова имена града писано латиницом).
[уреди] Култура и Образовање
- Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке,културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом. Да поменемо неке − Прота Васа Живковић, Јован Јовановић Змај, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт, Урош Предић, Јован Бандур, др. Коста Милутиновић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Милан Ћурчин, Стојан Трумић, Божидар Јововић, Слободанка Шобота, Томислав Сухецки, Пал Дечов, Миленко Првачки, Мирослав Антић, Васко Попа, Милорад Павић, Никола Рацков, Добривоје Путник, Мирослав Жужић и многи други.
- Такође се оснивају многобројна спортска друштва из свих грана спортова (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, атлетика, шах, хокеј на трави, рагби, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Сретеновић (бокс), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Илија и Владимир Јорга (карате)и Славко Станишић (џудо).
- Информативне новине Панчевац су основане 1869, покренуо их је Јован Павловић.
- Панчево има неколико основних школа и то су ОШ Ђура Јакшић, ОШ Јован Јовановић Змај, ОШ Стевица Јовановић, ОШ Олга Петров,...
Поред основних школа постоје и гимназија Урош Предић, средњо хемијска ХТТШ, средња машинска и електротехничка школа, економска, занатска, школа ученика у привреди ШУП, Раднички универзитет
Oд пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.
[уреди] Мапа Панчева
Називи панчевачких насеља: Центар, Маргита, Војловица, Топола, Стрелиште, Тесла, Миса Виногради, Котеж 1 и 2, Утвина колонија, Кудељарски Насип, Пепељара, Содара, Младост.
[уреди] Популација и бројније етничке групе у Панчеву
Година | Укупно | Срби | Немци | Југословени | Мађари | Словаци | Македонци | Црногорци | Хрвати | Остали |
1910. | 20,808 | 41.88% | 35.89% | 0.00% | 16.17% | 1.17% | 0.00% | 0.00% | 0.65% | 4.24% |
1991. | 72,793 | 72.57% | н.п | 8.75% | 5.56% | 2.20% | 2.40% | 1.88% | 1.35% | 5.29% |
2002. | 77,087 | 79.08% | н.п | 2.35% | 4.25% | 1.82% | 1.55% | 1.03% | 0.92% | 9.00% |
[уреди] Остали
Поред наведених у Панчеву још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Муслимани, Немци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словенци, Украјинци и Чеси.
[уреди] Галерија
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Д. Поповића;
- Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
- Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Интернет портал Панчева
- Интернет портал Панчева
- Званична презентација Општине Панчево
- Туристичка организација општине Панчево
- Народни музеј Панчево
|
|||||
---|---|---|---|---|---|
Преко милион становника: | Београд | ||||
Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
Види још : | списак градова и списак насељених места |
Насељена места општине Панчево |
---|
Банатски Брестовац • Банатско Ново Село • Глогоњ • Долово • Иваново • Јабука • Качарево • Омољица • Панчево • Старчево |