Радиохемија

Из пројекта Википедија

Радиохемија је грана физичке хемије која се бави испитивањем хемијских особина радиоактивних изотопа и њиховим разноврсним применама.

Радиоактивност је појава да хемијски елемент, због унутрашње нестабилности језгра, спонтано емитује зрачење у околину. При томе тај радиоактивни елемент може да остане хемијски неизмењен (гама-распад) или да се трансформише у други елемент (алфа-распад, бета-распад, К-захват).

Радиоактивни распад је случајан процес у којем атомско језгро из нестабилног прелази у стабилно или стабилније стање уз емисију честица или електромагнетног зрачења.


хемија Овај незавршени чланак Радиохемија, везан је за хемију.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

[уреди] Врсте радиоактивног распада

Основне врсте радиоактивног распада су:

α-распад - емисија језгра хелијума,

β-распад - емисије електрона или позитрона,

захват електрона - еквивалентно емисији позитрона,

γ-распад - емисија фотона високе енергије.

(Спонтана фисија језгра такође се може сматрати врстом радиоактивног распада, с обзиром да се по истим законима)


α-распад

То је распад при којем језгро избацује α-честицу 4He++, тј. језгро атома хелијума. При томе се масени број радионуклеида смањује за 4, а наелектрисање (редни број) језгра за 2.

Правило померања за α-распад гласи:Овим распадом настаје потомак који је у односу на претка смештен два места улево у Периодном систему.