Устав Југославије од 1974. године

Из пројекта Википедија

Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, донет фебруара 1974. године, извршио је значајне промене у друштвеном и економском уређењу земље. По Уставу, сва власт припада "радничкој класи и радним људима". У друштвеном уређењу, покрајине у саставу СР Србије (Војводина, Косово и Метохија) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине. Јосип Броз Тито, председник СФРЈ, проглашен је за доживотног председника Југославије, и његово име је ушло у текст Устава.

Србија је била највише оштећена овим Уставом. Она је подељена на три дела: Социјалистичка аутономна покрајина Војводина, ужа Србија и Социјалистичка аутономна покрајина Косово и Метохија. Овом одлуком настављено је даље јачање сепаратистичких снага у обе покрајине. СФРЈ је још више федерализована, али је власт и даље имао Тито.

1989. године Скупштина Србије је одузела покрајинама елементе републичке државности.



 
Устави Југославије
Златибор