Франко Алфано

Из пројекта Википедија

Franco Alfano
Франко Алфано

композитор
рођен: 8. март 1875.
Посилипо крај Напуља, Италија
преминуo: 27. октобар 1954.
Сан Ремо


Франко Алфано (Franco Alfano) је италијански композитор и пијаниста, рођен у месту Посилипо (Posillipo) крај Напуља. Музичко образовање је стекао на Конзерваторијуму Сан Пјетро а Мајела у Напуљу (Conservatiorio di San Pietro a Maiella), а 1895. одлази на Конзерваторијум у Лајпцигу. Већ следеће године је започео каријеру као пијаниста у Берлину. Тада компонује прву своју оперу „Миранда”, која никада није издата и изведена, а две године касније и „Извор Еншира”. 1900. одлази у Париз где пише балете за Фоли-Бержер. У том периоду гледа и гостовање позоришне трупе из Москве, који изводе драму „Васкрсење” према истоименом роману Лава Толстоја. Тема га заокупља и већ 1904. је написао оперу за коју је либрето написао његов пријатељ, новинар, Чезаре Анау (Cesare Hanau). Опера „Васкрсење” доживљава велики успех и изводи се на многим оперским сценама широм света.

1914. се враћа у Италију где се запошљава као професор композиције у Болоњи. Са тог места даље прелази на друга места у италијанском музичком животу: од 1923. до 1939. је директор Конзерваторијума Ђузепе Верди у Торину; од 1940. до 1942. интедант Teatra Massimo у Палерму; од 1942. до 1947. директор Опере Академије Санта Чечилија у Риму; а након тога, до 1950., директор Конзерваторијума Ђоакино Росини у Пезару. У то време је написао још седам опера.

Након смрти Ђакома Пучинија, диригент, и Пучинијев зет, Артуро Тосканини даје Алфану да заврши Пучинијеву оперу „Турандот” на основу композиторових скица. Алфано се прихвата посла и пише завршни дует и финале опере. Тим делом Тосканини није био задовољан и сâм је прерадио Алфанову музику.

Алфано је умро 1954. године у Сан Рему.

Садржај

[уреди] Опус

[уреди] Опере

  • Миранда (Miranda – није изведена) 1896.
  • Извор Еншира (La Fonte di Enschir), опера у два чина – 1898., Вроцлав
  • Васкрсење (Risurrezione), драма у четири чина – 30. новембар 1904., Торино
  • Принц Зилаха (Il principe di Zilah), драма у два чина са прологом и епилогом – 3. фебруар 1909. Ђенова
  • Сенка Дон Ђованија (L'ombra di Don Giovanni), драма у три чина – 1914. Милано
  • Легенда о Сакунтали (La leggenda di Sakúntala), опера у три чина – 10. децембар 1921. Болоња
    [нотни материјал ове опере је уништен у II светском рату, па је Алфано написао нову верзију према својим скицама и сећању 1952. под именом Sakúntala]
  • Madonna Imperia, музичка комедија у једном чину – 1927. Торино
  • Последњи Лорд (L'ultimo Lord), опера у три чина – 1930. Напуљ
  • Сирано де Бержерак (Cyrano de Bérgerac), херојска комедија у четири чина – 22. јануар 1936. Рим
  • Доктор Антонио (Il Dottor Antonio), опера у три чина – 30. април 1949. Рим
  • Каваљери и лепотица (I cavalieri e la bella – недовршена)

[уреди] Балети

[уреди] Оркестарска музика

  • 2 Симфоније (Прву је накнадно прерадио под именом Sinfonia classica)
  • Игра и финале Сакунтале (Danza e finale di Sakuntala)
  • Романтична свита (Suita romantica)
  • Игра за оркестар (Una danza per orchestra)
  • Дивертименто за мали оркестар са клавиром obbligato (Divertimento per piccola orchestra coll piano obbligato)

[уреди] Песме

  • È giunto il nostro ultimo autunno
  • Cinque nuove liriche tagiorane
  • Nuove liriche tagiorane
  • Tre liriche
  • Tre poemi di Rabindranath Tagore
  • Himno al libertador Simón Bolivar per voci unisone ed orchestra