Стипе Шувар
Из пројекта Википедија
Стипе Шувар (Загвозд код Имотског, 17. фебруар 1936. - Загреб, 29. јул 2004.), хрватски и југословенски политичар
Из сиромашне земљорадничке породице, након завршетка гимназије у Имотском (током школовања примљен је у Комунистичку партију, каснији Савез комуниста), уписује се на Правни факултет Свеучилишта у Загребу где је међу најбољим студентима. Након дипломирања, запослио се у Аграрном институту, истовремено уписавши студије филозофије. Био је сарадник и уредник више марксистичких часописа (најпознатије су "Наше теме").
Шувар је политичку афирмацију доживео после гушења Хрватског пролећа, током којег се "сврстао" уз Владимира Бакарића и победничку фракцију коју је Јосип Броз Тито реинсталирао после краха "пролећара" у Карађорђеву. Године 1974. Шувар је постао секретар, то јест министар за културу Социјалистичке републике Хрватске. У следећих десет година је био протагониста или иницијатор неколико утицајних пројеката: Музеја хрватских археолошких споменика у Сплиту (о Шуваровом доприносу у остварењу тог изузетно значајног културног пројекта мишљења су подељена зависно од политичких симпатија или антипатија), градње нове зграде Националне и универзитетске библиотеке у Загребу (Шувар је, неспорно, главни покретач тога подухвата), Беле књиге (ортодоксно комунистичке денунцијације идеолошких "скретања" извесног броја интелектуалаца и квазиинтелектуалаца у СФРЈ), те реформе школства у СФРЈ, о чему ће још бити речи.
У раздобљу послије Титове смрти, Шувар се наметнуо као идеолошки арбитар на подручју целе Југославије, а након Бакарићеве смрти, и као "Бакарић после Бакарића". Као председник ЦК СКЈ 1989, Шувар је имао реалну политичку моћ, али је све остало на празним фразама.
Године 1990 постао је члан Председништва СФРЈ,касније је смењен је с тог положаја на којем га је заменио Стипе Месић. Шувар се враћа на Филозофски факултет у Загребу (где држи катедру Социологије села и Демографије) и повлачи се из политичког живота. Реактивирао се 1997, основавши Социјалистичку радничку партију - странку неодређеног профила, у којој се мешају необвезујуће левичарске идеје, популарна еколошка фразеологија и слабо дефинисана тежња за већом друштвеном праведношћу.
Политичара Шуваревог профила није лако окарактерисати, но, вероватно је најближа истини теза да се ради о марксистичком идеологу који је доживио пропаст својих идеолошких фантазама. . Шуварева реформа школства остаје контроверзна тема. Изгледа да је Шувар хтео остварити неку врсту "специјализираног школства" какво постоји у развијеним капиталистичким земљама попут Немачке или Шведске. Не улазећи у то колико је такав тип школства продуктиван на дуже стазе било где - неспорно је да у једнопартијској држави без слободног тржишта није имао смисла.