НИН-ова награда

Из пројекта Википедија

НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, додељује је НИН

НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман "Корени". Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије.

Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић и Живојин Павловић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964.). Награда је до сада свега два пута додељена женама-писцима - Дубравки Угрешић 1988. и Светлани Велмар-Јанковић 1995.

Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић са романом "Црвени петао лети према небу". Међутим, Булатовић је касније (1975.) ипак добио НИН-ову награду за роман "Људи са четири прста".

НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за "Пешчаник", и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за "Хлеб и страх".

О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова. Чланови жирија за доделу награде за 2005. годину били су: Петар Пијановић (председник), Александар Јерков, Иван Негришорац, Душан Маринковић и Тихомир Брајовић. Имали су задатак да прочитају преко сто предложених романа.

2005. године у ужи избор ушло је седам романа, осим победничког били су то књиге Горана Милашиновића "Апсинт", Сање Домазет "Ко плаче", Милице Мићић-Димовске "Уточиште", Саше Илића "Берлинско окно", Мирјане Новаковић "Johann's 501" и Давида Албахарија "Пијавице". У најужи избор од 2 романа ушли су "Семољ земља" (Миро Вуксановић) и "Пијавице" (Давида Албахари), после дугих и неизвесних дискусија овај први је проглашен за победника у односу гласова 3:2.

[уреди] Добитници

Досадашњи добитници НИН-ове награде: