Теорија трајног мира

Из пројекта Википедија

Теорија о миру се рађа после Првог светског рата.

У послератној клими презасићености ужасима из Првог светског рата, владе појединих држава постају свесне да је народу потребан мир. Схватиле су шта је рат и какве последице за собом оставља (срушени мостови, смртност велика..).

Списе везане за идеју мира писали су Лењин и Вилсон. Лењин се обраћао пролетеријату и апеловао је на њих да омогуће Бољшевицима да спроведу мир. (За Лењина је народ био доњи слој, а за Вилсон је то био цео народ - етнос.) Да би се одржао мир створено је Лига народа која се заснивало на Вилсоновим начелима, а то је било да све чланице Лиге мирним путем решавају проблеме, да се избегава рат и да се земље међусобно помажу да би се што пре развиле.

Идеја о трајном миру је пак, с дуге стране, служила као пандан за скривање интереса. Француска и Британија су из рата изашле као победнице и њима је трајни мир одговарао. Немачка и Италија нису биле довољно јаке да би кренуле у рат па им је ова идеја одговарала.