Седмогодишњи рат
Из пројекта Википедија
![]() |
Овај незавршени чланак Седмогодишњи рат, везан је за историју. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
Седмогодишњи рат је вођен од 1756. до 1763. године између Аустрије, Француске, Русије, Шведске, Шпаније и Саксоније са једне, и Пруске, Велике Британије и Португала са друге стране. Главни противници на европским бојиштима били су Аустрија и Пруска (Фридрих Други) које су се бориле око Шлеске, а на мору и колонијама Велика Британија и Француска које су ратовале за превласт у Сјеверној Америци и Индији. Најиздашнију помоћ Аустрији у борби против Прусије пружила је Русија, чија је војска заузела чак и пруску пријестоницу Берлин и тако срушила мит о непобједивости пруске војске. Када се Русија повукла из рата 1762, Пруска се опоравила и успјела да сачува Шлеску, раније отету од Аустрије. Истовремено је Велика Британија поразила Француску на мору и у колонијама. Миром у Паризу 1763. Пруска је задржала Шлеску и стекла положај велике силе, а Француска је Великој Британији уступила Канаду, земље источно од Мисисипија и Флориде, и готово се сасвим повукла из Индије. По броју ангажованих снага и простору на којем је вођен, Седмогодишњи рат био је до тада највећи сукоб.