СМС Сент Иштван
Из пројекта Википедија
![]() |
|
Каријера | ![]() Аустро-Угарска |
---|---|
Постављен: | 26. јануара 1912. |
Поринут: | 17. јануара 1914. |
У служби од: | 17. новембра 1915. |
Судбина: | Потопљен 10. јуна 1918. |
Главне карактеристике | |
Тонажа: | 20,000t |
Дужина: | 152 m |
Ширина: | 27.9 m |
Газ: | 8.7 m |
Погон: | 4 Куртис парне турбине, укупне снаге 20 MW са 4 осовине |
Брзина: | 20.4 чворова (38 km/h) |
Макс. дужина пловидбе: | 4,200 наутичких миља (7,800 km) брзином од 10 чворова (19 km/h) |
Посада: | 1087 |
Наоружање: |
12 x 305 mm топова у троцевним кулама |
Оклоп: | 11 инчни (279 mm) бродски оклоп |
СМС Сент Иштван (SMS Szent István) био је Аустро-Угарски дреднот бојни брод класе Тегетоф. Његова изградња започета је у Ријеци, али је довршен у Пули 1914. То је био једини брод аустро-угарске који је служио мађарском делу царства. Мађарска га је добила за велики улог који је дала за градњу бродова те класе, и именован је по првом мађарском хришћанском краљу, Сент Иштвану (Свети Стефан Мађарски). Био је базиран у Пули, главној ратној луви Аустро-Угарске.
[уреди] Потапање
Миклош Хорти, који је постао контраадмиралом аустро-угарске флоте 1918., на крају Првог светског рата одлучио је активирати флоту и искористити је у великој офанзиви на Отрантски бедем. Напад је планиран за јун 1918. године и требао је да боде паралелан са аустро-угарским операцијама против Италијана на фронти на Сочи.
Хортијев план био је јако компликован. Требале су кренути две нападне и седам подржајних група. Бојни бродови напустили су Пулу у две групе и биле су слабо заштићене због недостатка пратећих бродова (разарачи и торпедни чамци). СМС Вирибус Унитис (са адмиралом Хортијем) и СМС Принц Еуген, са пет пратећих бродова, напустили су Пулу 8. јуна 1918. и кренули на југ. Бојни бродови СМС Сент Иштван и Тегетоф напустили су Пулу 9. јуна увече, под пратњом једног разарача и шест торпедних чамаца. Каснили су због квара на лучким барикадама. Да би се надокнадило изгубљено време, наређено је да се свим бродовима у тој, последној групи повећа брзина на 16 чворова. Неочекивано, мотори Сент Иштвана почели су се прегријавати, тако да је брзина смањена на 12 чворова. Након наредног покушаја повећања брзине, Сент Иштван је почео јако димити тако да га је то учинило видљивим једној другој, непријатељској групи бродова.
Мало пре зоре 10. јуна 1918., бојним бродовима Тегетоф и Сент Иштван неочекивано су се почели приближавати италијански торпедни чамци крај отока Премуде. Италијански торпедни чамци МАС-15 и МАС-21 били су на мисији потраге за минама те ноћи. Италијански командант који је заповедао чамцима, Луиђи Рицо, већ је пре, 1917., био заслужан за потапање аустро-угарске оклопњаче СМС Вјен. МАС-21 напада Тегетоф, али торпеда промашују свој циљ. Сент Иштван добија директни погодак од торпеда са Рицијевог чамца МАС-15 у 03.31 ујутро. Италијански чамци успевају побећи.
Сент Иштван је био тешко оштећен. Торпеда су пробила вањски оклоп крај стројарница (највеће просторије испод палубе), тако да је брод почео примати много воде. Покушај да се брод насука крај оближњег отока Молат није успео. Сви главни топови окренути су у лево како би се направила протутежа, али то је било узалуд. Посада је добила задњу наредбу да напусти брод. Овај најновији аустро-угарски брод изврнуо се и потонуо у 06.12 сати ујутро, након три сата агоније, узевши са собом животе 89 морнара. Након потапања Сент Иштвана операција је прекинута и сви се бродови враћају натраг у Пулу, где су остали до краја рата. Потунуће је снимљено са Тегетофа. Филм је касније коришћен за прикупљање новца за Црвени Крст. То је један од два филма губитка бојног брода на мору, други приказује потонуће ХМС Бархама у Другом светском рату.
Олупину Сент Иштвана (на дубими од 66 метара) посетили су до сада многи локални и страни рониоци. Она лежи преокренута са палубом према дну, са топовима још увек окренутим према лево. Бакрени натпис имена брода, као и неки остали делови данас се налазе у музеју у Пули.
[уреди] Спољашње везе
|
![]() |
---|---|
Вирибус Унитис | Тегетоф | Принц Еуген | Сент Иштван |
|
Списак аустро-угарских бојних бродова |