Ружица Сокић

Из пројекта Википедија

Ружица Сокић (14. децембар 1934., Београд) је српска глумица. Члан је познатог позоришта "Атеље 212".

Ружица Сокић
увећај
Ружица Сокић

Садржај

[уреди] Биографија

Још као девојчица учествује у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а године 1958. дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Краће време била је чланица Савременог позоришта, убрзо прелази у Атеље 212, где ће бројним улогама (првенствено савременог и домаћег репертоара) открити и потврдити дар „рођене глумице“. Глумила је у око 40 филмова; већ за прву улогу („Горки део реке“, 1965, Ј. Живановића) награђена је Сребрном ареном на фестивалу у Пули. Највеће успехе остварила је главним улогама певачице у филму „Кад будем мртав и бео“ (Ж. Павловића, 1967) и простодушне уличарке у филму „Жута“ (В. Тадеј, 1973), за коју је у Пули награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (играла је и у истименом комаду Г. Михића у Атељеу 212), те споредном улогом мајке којој син гине у борби у „Ужичкој републици“ (Ж. Митровић, 1974), за коју је такође награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (нпр. комедије Б. Црнчевића и А. Поповића, телевизијске серије „Цео живот за годину дана“, „Рађање једног народа“, „Занати“, „Самци“ и др.). За своје филмски и позоришни рад добила је бројне награде и признања (нпр. на Стеријином позорју, Награда Павле Вуисић, Статуета златни ћуран).

[уреди] Филмографија

[уреди] Литература

Биографија је пренета са адресе http://www.filmovi.com/yu/glumci/451.shtml уз одобрење.

[уреди] Спољашње везе