Нормани у Русији

Из пројекта Википедија

Крајем 8. и почетком 9. века у инвазију Нормана укључују се и Швеђани. Они су нападали а затим стварали и трајна упоришта на обалама Ришког и Финског залива и на јужним обалама Ладошког језера. Одатле су се кретали ка југу као ратници и трговци. Већ 839. године њихови представници допиру преко Русије до Цариграда. Исте године се Швеђани помињу и у аналима франачког краљевства које је писао бискуп Пруденције. Он пише да су се тад појавили на двору Лудвига Побожног (814 – 840) издајући се за посланике народа Рос, али их је овај протерао када је сазнао да су Швеђани због непријатељства са Норманима.

Текстови старих руских хроника из 11. и 12. века говоре да су несложни Словени Иљменске области добровољно позвали варјашке (скандинавске) кнежеве да им пресуде у њиховим међусобним борбама и завладају њиховом земљом. Овакви текстови су постали основа за такозвану норманистичку теорију о постанку руске државе. Према тој теорији скандинавци су милом или силом покорили заостало словенско становништво и оформили руску државу. Међутим треба рећи да ова теорија изазива сумњу и да постоји и тзв. антинорманистичка теорија. Она објашњава постанак руске државе самосталном еволуцијом источноевропских племена још пре доласка Скандинаваца у Русију.

Први подаци о доласку Скандинаваца у Русију садржани су у једном Новгородском летопису (Остромиров летопис – настаје по наруџбини Остромира), чији нам је аутор непознат. Летопис је настао између 1054. и 1060. године и у великој мери се ослања на старије кијевске хронике, али је допуњиван локалним подацима о историји Новгорода. У њему пише да су средином 9. века руске земље почела нападати ратне дружине Варјага из Шведске – истовремено када Нормани из Норвешке и Данске непадају западну Европу. Тим нападима они су успели да приморају словенска племена на источном прибалтику и око Иљменског језера да им плаћају данак. Нешто касније око 867. године нове скупине Варјага извршиле су напад и у том нападу и у том нападу заузели су град Ладогу. Њихов заповедник тада је био Рјурик и за њега се зна да је 870. године прешао у Новгород и завладао градом. Остримиров летопис приказује како су Рјурик и варјашки ратници позвани од стране новгородског градског већа, јер је хтело да унајми кнеза који ће као службеник тог већа управљати земљоми бити војни заповедник. Иначе постоји покушај идентификације овог Рјурика са норманским вођом Руригом Јитландским за кога се зна да је у првој половини 9. века предводио нападе на Париз и Лондон и неуспешно ратовао против синова Карла Великог. Међутим ово поређење је спорно.

До побуне у Новгороду против Варјага дошло је 872. године Рјурик је ту побуну угушио а Вадима, вођу устанка је убио као и многе његове присталице. Годину дана касније Варјази су заузели град Полоцк као и угро-финске градове Ростов и Белоозеро који се налази на истоименом језеру. Заузимање Полоцка изазвало је реакцију кијевског кнеза Асколда који је исте године (873) протерао Варјаге из њега, али није имао могућности да преузме и Новгород јер се добар део његових трупа налазио на југу због рата са Бугарима. Већ 874. године кијевска Русија ће ући у рат са Византијом што ће Варјази искористити да поново заузму Полоцк. Године 875. Русија ће склопити мир са Византијом након кога ће почети и покрштавање Русије. После склапања овог мира Асколд понове креће у поход према северу и поново ће протерати Варјаге из Полоцка.

Власт Варјага у северном делу Русије изазивала је незадовољство народа и део становништва из ових делова земље бежи у Кијев и од њих ће се регрутовати војници који ће учествовати у походима ка северу. Негде око 879. године Рјурика је у Новгороду наследио Олег. Он ће организовати поход против Кијева 881. године у коме ће победити, а Асколд ће погинути. На тај начин дошло је до уједињења северног и јужног дела Русије под Олеговом влашћу.