Озаљ
Из пројекта Википедија
Озаљ је град у Хрватској.
Садржај |
[уреди] Географија
Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској (Словенија).
Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 km), Чрномељем (око 30 km) и Новим Местом (око 35 km) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.
Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи
- Географска ширина и дужина - 45°36' СГШ 15°28' ИГД
- Број становника (попис 2001.) - 7.932
- Густина насељености - 44,21 становник на km²
- Површина - 179,4 km²
- Реке - Купа, Добра
- Количина падавине - од 1.000 до 1.400 mm
- Највиши врхови - Воденица 537 m, Света Гера 1.178 m
- Заштитник - Свети Вид
- Први спомен града - 1244. године
- Статус града - 1996. године
[уреди] Становништво
Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.
[уреди] Историја
Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398.) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.
Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август - као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.
[уреди] Споменици и знаменитости
Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.
У Озљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Званична презентација града ((hr)) Незванична презентација града ((hr))
Бакар | Бели Манастир | Белишће | Бенковац | Бјеловар | Биоград на Мору | Бује | Бузет | Валпово | Вараждин | Вараждинске Топлице | Велика Горица | Винковци | Вировитица | Вис | Водице | Водњан | Врбовец | Врбовско | Вргорац | Врлика | Вуковар | Гарешница | Глина | Госпић | Грубишно Поље | Дарувар | Делнице | Доња Стубица | Доњи Михољац | Дрниш | Дубровник | Дуга Реса | Дуго Село | Ђаково | Ђурђевац | Жупања | Забок | Задар | Загреб | Запрешић | Златар | Илок | Имотски | Иванец | Иванић Град | Јастребарско | Карловац | Кастав | Каштела | Клањец | Книн | Комижа | Копривница | Корчула | Краљевица | Крапина | Крижевци | Крк | Кутина | Лабин | Лепоглава | Липик | Лудбрег | Макарска | Мали Лошињ | Метковић | Мурско Средишће | Нашице | Нин | Нова Градишка | Новаља | Нови Мароф | Нови Винодолски | Новиград | Новска | Обровац | Огулин | Омиш | Опатија | Опузен | Ораховица | Орославје | Осијек | Оточац | Озаљ | Паг | Пакрац | Пазин | Петриња | Плетерница | Плоче | Пореч | Пожега | Преграда | Прелог | Пула | Раб | Ријека | Ровињ | Самобор | Света Недеља | Свети Иван Зелина | Сењ | Сињ | Сисак | Скрадин | Слатина | Славонски Брод | Слуњ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Умаг | Хрватска Костајница | Хвар | Црес | Цриквеница | Чабар | Чаковец | Чазма | Шибеник