Јаника Балаж

Из пројекта Википедија

Јаника Балаж (Janika Balázs) (рођен 23. децембра 1925. у Лукином Селу код Зрењанина, умро 12. новембра 1988. у Новом Саду), био је познати тамбураш и музичар.

Рођен је у ромској породици мађарског језика с јаком музикалном традицијом, што му је дало предуслове да и сам постане музичар. Породично име његовог оца било је Рач, мађарски негативни назив за Србе, па је узео мајчино презиме Балаж. Одрастао је у Бечеју где је почео да свира виолину у локалној кафани у својој десетој години. Касније је свирао у бенду Браћа козаци у околини Суботице и Хоргоша. Од 1948. до 1951. године радио је за Радио Титоград у Црној Гори, где је усавршио свирање тамбурице.

Од 1951. године радио је за Радио Нови Сад који се те године основао. Ту је радио до краја своје радне каријере. Био је члан Великог тамбурашког оркестра. Проводио је своје ноћи свирајући са својом бендом од осам члана по новосадским кафанама, нарочито на Петроварадинској тврђави. Током своје каријере одржао је концерте по читавом свету, укључујући 36 наступа у париској Олимпији. Добијао је више позива да се пресели у САД и Совјетски савез да ради као учитељ, но никада није хтео да напусти Нови Сад, где је и умро 1988. године.

Јаника је учествовао у више документарних и представних филмова. Песме "Осам тамбураша с Петроварадина" и "Примаши" су посвећене њему. Током своје каријере је радио с многим познатим музичарима, као што су Звонко Богдан и Јулија Бисак.

После његове смрти, град Нови Сад је подигао монумент (скулптор Ласло Силађи), који се налази на једном тргу преко пута петроварадинске тврђаве преко Дунава.

[уреди] Спољашње везе

Други језици