Миропомазање
Из пројекта Википедија
МИРОПОМАЗАЊЕ (гр. Το μυρον χρισμα, лат. Unctio) Тајна додељивања дарова и харизми Светога Духа, вршена призивањем Духа Светога и помазивањем светим миром, којим се новокрштени печати као "свештеник" и "цар" у свеопштем свештенству Цркве (Јоиљ 2,28; Дела 2,17). Миропомазање има своје порекло у силаску Светога Духа на Исуса Христа приликом Његовог крштења у Јордану. Обављало се у првој Цркви полагањем руку (Дела 8,17; 19,6). Неко време познато под именом "помазивање", миропомазање се вршило у склопу Литургије, претходило му је крштење, за којим је следила Евхаристија као целовити део Тајни увођења - а све то чини јединствени Светотајински чин.
Четрдесет и осми канон Лаодикијског Сабора (364 АД) предвиђа да новокрштени или просвећени буде "помазан миром" и да буде причасник Светих Тајни. Св. Кирил Јерусалимски (који у подршку ове Тајне наводи: 1 Јн. 2 20,27; 1 Кор. 2,12; Дела 10,38) сматра да тек после небеског помазивања Духом Светим, то јест поставши помазани или христоси (χριστοι), верни заиста постају хришћани χριστιανοι: "Сад сте постали христоси метањем печата Духа Светога и примили сте све што беше прасликовано, јер сте ви иконе Христове" (Мистагошка катихеза, III, 1-5, стр. 63-66).
Миропомазање је Тајна Духа Светога, Који освештава и печати светошћу Христовом (2 Кор. 1,21-22). Оно означава не само светост тела - помазивањем светим миром које је помесни Епископ освештао, да би тако хришћанин постао "благи Христов мирис" (2 Кор. 2,15) и да би се одупрео свим непријатељским насртајима (Филип. 4, 13), наоружан оружјем Духа - него уз миропомазање долази и примање посебног личног дара Духа Светога (1 Кор. 12), што Цркву чини харизматичким телом. Будући неизбрисив печат дара Духа Светога, миропомазање је било давано други пут само јеретицима.