Височке пирамиде

Из пројекта Википедија


Координате: 43° 14' 2" СГ Ш, 18° 12' 15" ИГД
Височке пирамиде су тренутно научна теорија истраживача Семира Османагића која тврди да се недалеко од града Високог налази више пирамида изграђених људском руком у давној прошлости. Према истој теорији највећа пирамида, пирамида Сунца, је прва такве врсте у Европи а налази се на брду Височици, док се пирамида Мјесеца налази на брду Пљешевица, а трећа пирамида Босанског Змаја десно од претходне. Истраживања у циљу доказивања ове теорије су тренутно у току, док су детаљна истраживања почела 14. априла 2006. године.

Височица крај Високог
увећај
Височица крај Високог

Садржај

[уреди] Увод

У априлу 2005. Семир Османагић, истраживач босанског поријекла који живи у САД, је посјетио височки Завичајни музеј. Док је проф. Сенад Ходовић поменутом истраживачу објашњавао све о средњовјековној Босни и каменим остацима средњовјековног града Високи на Височици, те како се са Височице виде три краљевска столна мјеста, поменуо је како Височица има пирамидални облик, што је риједак феномен.

Ту настаје заинтересованост Семира Османагића. Османагић, који је иначе истраживач, је обишао бројне локалитете гдје се налазе, према његовим ријечима, сличне пирамиде као на Височици, те на друга два оближња брда - мање пирамиде (детаљније Bosanska Piramida Sunca). Тада добија овлаштења да врши сондажна бушења, те уочава многобројне аномалије које упућују да се испод брда Височица, тј. њеног горњег дијела, налази пирамида.

[уреди] Истраживање

Семир Османагић је наставио даљна истраживања вршећи сателитске и аералне снимке. Помоћу геодетских мапа утврдио да брдо Височица има пирамидалан облик те да су њене четири стране окренуте према странама свијета (исток, запад, север, југ) како су иначе изграђене све пирамиде. Старост пирамиде није утврђена иако се процјењује да је стара око 7000 година.

У октобру наставља истраживања, те се врше мања ископавања на врху и подножју пирамиде па тако и ту налази нове доказе у облику камених блокова, степеница итд. Крај октобра је уједно био и крај истраживања за 2005. годину, а Семир Османагић је већ добио овлаштења да настави своја истраживања која ће почети априла 2006 године.

Сателитским снимцима је пронађена и трећа наводна пирамида, пирамида Босанског Змаја. Кориштено је више сателитских извора високе резолуције. Пред сами крај 2005. године, 27. децембра, основана је фондација Археолошки парк: Босанска пирамида Сунца коју чине предсједник Семир Османагић, и остали признати научници широм свијета као и у Босни и Херцеговини, док је координатор за организацију и логистику професор Сенад Ходовић. Почетком јануара, научник др. Амер Смаилбеговић, члан Фондације Археолошки парк: Босанска пирамида Сунца, анализирао је резултате термалне инерције, и на основу њих закључио да брда Височица (Босанска пирамида Сунца), Пљешевица (Босанска пирамида Мјесеца) и још два узвишења представљају аномалије. Према његовим рјечима ова узвишења се хладе брже околине због тога што су присутни материјали мање густоће, веће поротности, те унутрашње шупљине и пролази, што утиче на губитак топлине који је нормалан за вештачке структуре.

Извршено је и формирање завода које окупља познате свјетске хисторичаре, антропологе и археологе. Завод има и своју интернет страницу. Детаљна истраживања су отпочела 14. априла 2006. године.

[уреди] Прелиминарни резултати

Прва истраживања су вршена у тунелу који се налази недалеко од Височице, на Равнама, а гдје су пронађени обрађени блокови пјешчара тешки до 5 тона за које се претпоставља да су обрађени људском руком. Испитивањем је утврђен је проценат кисика од 20,9 што потврђује тезу о вентилацијским системима унутар тунела. У тунелима постоје раскршћа под углом од 90 степени која се подударају са странама свијета: исток-запад, сјевер-југ.

Анализом геодетског завода БиХ закључено је да су дужине свих страница по 364 м, те образују једнакостранични троугао с по 60 степени на сваком углу. Потврђено је да је сјеверна страна оријентирана према космичком сјеверу, односно постоји одступање од географског сјевера за 21'. У катастарском уреду Опћине Високо је потврђено да геодетски врхови три пирамиде (Пирамида Сунца, Мјесеца и Босанског змаја) чине једнакостранични троугао од по 60 степени, гдје није било одступања ни за једну минуту, а потврђено је помоћу сателитским снимцима.

На сјевероисточној страни пирамиде Сунца су трећег дана истраживања (17. април 2006.) пронађени очувани обрађени камени блокови брече што је најозбиљнији доказ постојања Босанске пирамиде Сунца. Истрага је на Височици је тек почела, док се истраживања на остале двије, наводне, пирамиде тек очекује.

[уреди] Босанска пирамида Сунца

[уреди] Босанска пирамида Месеца

[уреди] Антитеза и суздржаност

Многи локални и страни научници су изразили суздржаност у вези постојања пирамиде на Височици. Покренута је и Петиција под називом 'Зауставимо Османагицха Сада!' Многи наводе да не постоје хисторијске чињенице по којима би се могло тврдити да у Високом постоји пирамида док други опет осуђују било какве радове на Височици која је национални споменик Босне и Херцеговине, те сматрају било коју активност на овом мјесту рушењем и штећењем културног добра Босне и Херцеговине. Већина је ипак опрезно суздржана и мада се претпоставља да одобрава даљња истраживања - не очекују велике резултате од истих.

[уреди] Спољашње везе