Сремска Каменица
Из пројекта Википедија
Сремска Каменица је градско насеље поред Дунава. Део је ужег градског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке Горе до десне обале Дунава. Данас има преко 11 хиљада становника (по последњем попису из 2002. године - 11.140).
Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада и то својим централним, ушореним делом, Доња и Горња Каменица, насеље Боцке и Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.
Садржај |
[уреди] Историја
Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.
Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потребштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.
Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потице из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.
14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец.
Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су Турци наишли 1520. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.
После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каманец припада Варадинској нахији.
Од 1702. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.
Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и таква остаје све до 1941. године.
Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Аустро-Угарске монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.
[уреди] Име града
Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' осећа присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову.
[уреди] Види још
Напомена: У тексту коришћени делови из књиге 'Немирно Огњиште', Милоша Лукића
[уреди] Спољашње везе
![]() |
Град Нови Сад |
---|---|
Градске четврти |
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај |
Приградска насеља: |
Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин. |