Стронцијум

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Rb - Sr - Y
 
Ca
Sr
Ba  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Стронцијум, Sr, 38
Припадност скупу земљаних алкалних метала
група, периода IIA, 5,
густина, тврдоћа 2630 kg/m3, 1,5
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 87,62 u
атомски радијус 219 pm
ковалентни радијус 192 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]5s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1050 K
(777 °C)
температура кључања 1655 K
(1382 °C)
молска запремина 33,94×10-3 m³/mol
топлота испаравања 144 kJ/mol
топлота топљења 8,3 kJ/mol
притисак засићене паре 246 Pa (1042 K)
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 0,95 (Паулинг)
0,99 (Алред)
специфична топлота 300 J/(kg*K)
специфична проводљивост 7,62×106 S/m
топлотна проводљивост 35,3 W/(m*K)
I енергија јонизације 549,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1064,2 kJ/mol
III енергија јонизације 4138 kJ/mol
IV енергија јонизације 5430 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
82Sr (веш.) 25,6 дана з.е.   82Rb
84Sr 0,56% стабилни изотор са 46 неутрона
86Sr 9,86% стабилни изотор са 48 неутрона
87Sr 7,0% стабилни изотор са 49 неутрона
88Sr 82,58% стабилни изотор са 50 неутрона
90Sr (веш.) 28,78 година β- 0,546 90Y
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Стронцијум (Sr, латински - strontium) је метал IIA групе.

Откривен је 1790. године (Adair Crawford) и по хемијским особинама сличан је Са и Ва. Представља смешу 4 природна изотопа (84Sr, 86Sr, 87Sr i 88Sr), а познато је и 19 радиоактивних, који су основне компоненте радиоактивног отпада и настају у нуклеарним реакторима и бомбама - фисиони производи уранијума и плутонијума. Концентришу се у костима, одакле се врло тешко уклањају, а међу њима најважнији је 90Sr (T1/2 = 27,7 год).

Стронцијум је релативно редак елемент (370 ppm) и у природи се најчешће проналази у облику минерала: целестина (стронцијумсулфата), SrSO4 и стронцијанита (стронцијумкарбоната), SrCO3.

То је сребрнастобео, лак метал, који је као и остали елементи IIa групе хемијски веома активан. Запаљен на ваздуху он енергично сагорева, бојећи пламен у црвенољубичасту боју: 2Sr+O2 → 2SrO, што се употребљава у аналитици за одређивање, а у пиротехници за ракете за сигнализацију и осветљавање (тзв. "бенгалска ватра").

Оксид стронцијума је бела, врло тешко топљива материја, која лако реагује са водом градећи стронцијумхидроксид, Sr(ОН) 2: SrO+H2O → Sr(ОН) 2, који може да се добије и у реакцији стронцијумхлорида са алкалним хидроксидима: SrCl2+2KOH → Sr(ОН) 2+2KCl. То је јака и у води добро растворљива база и употребљава се у индустрији шећера.

Остала једињења стронцијума слична су једињењима калцијума. Познат је стронцијумкарбонат, SrCO3 , који се издваја приликом прераде меласе у тешко растворљиви стронцијумсахарат, Сl2Н22O11•2SrO. А поред тога, може да се добије у реакцији стронцијумхлорида са амонијумкарбонатом: SrCl2+(NH4)2CO3 → SrCO3+2NH4Cl и веома је лако растворљив у води која је богата угљен-диоксидом: SrCO3+H2O+CO2 → Sr(HCO3)2.

Од осталих једињења познат је и стронцијумнитрат, Sr(NO3)2, који се употребљава у пиротехници за "црвене ватре", затим стронцијумсулфат, SrSO4, стронцијумхромат, SrCrO4 итд.

Стронцијум спада у групу оних елемената који још увек нису у потпуности проучени, не јавља се тако често у природи и нема неке значајније примене. Минерали и соли стронцијума имају примену у металургији (чишћење челика од Р и Ѕ), хемијској индустрији, и за обогаћивање минералних сировина, а халогениди у индустрији хлађења, медицини и козметици.