Бечки дијалект
Из пројекта Википедија
Винериш (нем. Wienerisch), или бечки дијалект, представља средње-источно бајерски дијалект њемачког језика, чије коришћење се данас ограничава углавном само на аустријски главни град Беч (Wien). Већ у сусједним мјестима Горње Аустрије (Niederösterreich), многи изрази, ријечи и идиоми не могу се употребити, а даље према западу постају потпуно неразумљиви.
Садржај |
[уреди] Говорне карактеристике
Винериш (бечки дијалект) јасно се разликује како од аустријске форме стандардног њемачког језика, тако и од других дијалеката који се говоре у Аустрији.
Почетком 20. вијека у Бечу су се разликовала 4 бечка дијалекта, који су припадали различитим бечким окрузима. То су били фаворитнериш, мајдлингериш, мајдлингер "Л" дијалект, отакрингериш и флоридсдорфериш. Међутим, у данашње вријеме не постоје разлике бечког дијалекта међу окрузима. Такође "шенбрунер дојч" (Schönbrunner Deutsch) који се користио међу племићким породицама у Бечу, данас је потпуно нестао.
[уреди] Изговарање
Фонетика бечког дијалекта не разликује се у многом од осталих бајерских дијалеката, али ипак, за примјетити су сљедеће разлике:
- Монофтонгирање; За разлику од стандардног њемачког језика и осталих бајерских дијалеката, код винериша се дифтонзи претварају у монофтонге.
Примјер: стандардни њемачки (heiß) – бајерски (hoaß) – винериш (haaß) - За винериш су типични веома издужени самогласници у ријечи, а посебно у ријечи која се налази на крају реченице.
Примјер: Heeaasd, i bin do ned bleeed, wooos waaasn ii wea des woooa ('Hörst du, ich bin doch nicht blöd, was weiß denn ich, wer das war'). - Мајдлингер "Л": Код појединих друштвених слојева, а посебно радничког слоја у округу Мајдлинг могуће је сусрести се са специфичним продуцирањем гласа "Л". (
Послушајте). Раније је чак постојао такозвани дијалект "мајдлингер Л" као подгрупа бечког дијалекта.
[уреди] Граматика
У граматици бечког дијалекта не примјећују се разлике у поређењу са осталим бајерским дијалектима. Ипак, у поређењу са стандардним њемачким могу се нагласити поједине разлике.
На примјер, избјегавање употребе генитива, затим употребљавање приједлога ohne са дативом (у стандардном њемачком ohne се користи са акузативом), и слично.
[уреди] Рјечник
У погледу рјечног фонда, винериш се може представити као потпуно независан дијалект.
[уреди] Утицаји на рјечник
Рјечник бечког дијалекта првенствено има корјене у средње-високо њемачком и дјелимично старо-њемачком. Са друге стране многи изрази воде поријекло из страних језика и то углавном са подручија некадашње Аустроугарске монархије.
[уреди] Примјери
Транскрипција бечког дијалекта није стандардизована, али се углавном правилима правописа стандардног њемачког језика покушава у потпуности претставити фонетика бечког дијалекта. Доле наведени примјери су уписани према концепту, тако да је на првом мјесту ријеч бечког дијалекта, затим иста ријеч на стандардном њемачком, или уколико она не постоји онда одговарајући превод, те превод на српском. На трећем мјесту се налази изворна ријеч из језика или дијалекта из кога стварно потиче и такође евентуални превод те ријечи на српски. Примјери:
- из староњемачког: Zähnd ('Zähne', зуби, од zand), Hemad ('Hemd', кошуља, од hemidi)
- из средње-високо њемачког: Greißler ('(kleiner) Lebensmittelhändler',трговац намирницама (на мало), од griuzel (деминутив од gruz 'Korn', зрно)), Baaz ('schleimige Masse', слузава маса, од batzen 'klebrig/weich sein', бити љепљив), si ohgfrettn ('sich abmühen', потрудити се, од gefrett, das; -s, 'Ärger, Mühe', љутња, труд)
- из хебрејског и јидиша: Masl ('Glück', срећа, из хебр. mazal), Hawara ('Freund/Gefährte', пријатељ, из хебр. chaver), Gannef ('Gauner', мангуп, лопов из хебр. ganab)
- из чешког: Motschga ('unappetitlicher Brei', неукусна каша, из чеш. mocka или omáčka, сос, супа), Pfrnak ('(große) Nase', велики нос, из чеш. frňák)
- из мађарског: Maschekseitn ('die andere Seite', друга страна, из мађ. a másik), Gattihosn ('(lange) Unterhose', дуге гаће, из мађ gatya 'панталоне')
- из талијанског: Gspusi ('Freundin', пријатељица, из итал. sposa), Gstanzl ('Strophe eines (Scherz-)Liedes', строфа комичне пјесме, из итал. stanza)
- из француског: Trottoa ('Gehsteig', тротоар, из фра. trottoir), Lawua ('Waschschüssel', лавор, из фра. lavoir), Loschie (од logis), Blafoo ('Zimmerdecke', плафон, из фра. plafond), Potschampel ('Nachttopf', пољски клозет, из фра. pot de chambre)
- aus dem Arabischen: 'Haddscha' (langer Weg zu gehen, von 'Haddsch' die islamische Pilgerfahrt nach Mekka)
Комплетан рјечни фонд бечког дијалекта описан је и обухваћен у "Рјечнику бајерских нарјечја у Аустрији". Der Wortschatz des Wiener Dialekts wird u. a. erfasst und beschrieben im Wörterbuch der bairischen Mundarten in Österreich.
[уреди] Прагматизам
У бечком дијалекту вишеструко се дају примјетити прагматичне особености:
- веома често се јављају иронични начини говора, који се испољавају или кроз интонацију, или кроз мимику и гестику. За странце, ово је често један од разлога неспоразумјевања.
- претјеривање: Увечичавање у бечком дијалекту представља правило.
Ту се такође убраја и "супротно претјеривање" тј. умањивање, што је препознатљиво коришћењем деминутива помоћу суфикса:-l или -erl (Примјер: Kaffeetscherl, Plauscherl ...).