Секундарна меморија

Из пројекта Википедија

Секундарна меморија је меморија која није директно доступна процесору рачунара преко његових главних магистрала (адресних и за податке). Да би се дошло до садржаја секундарне меморије он прво мора да се (привремено) пребаци у примарну (радну) меморију, а по завршетку обраде (уколико је то потребно) "врати", односно адекватно ажурира одговрајући садржај секундарне меморије.

За присуп секундарној меморији потребни су додатни системи и често мноштво процесорских инструкција ради контроле тих додатних система. Због тога је приступ секундарној меморији и далеко компликованији и спорији него примарној меморији.

[уреди] Уређаји

Примери уређаја који могу бити употребљени као секундарна меморија:

  • Тврди диск
  • CD, CD-ROM, CD-R, CD-RW
  • DVD, DVD-ROM, DVD-R, DVD+R, DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM
  • Магнетна трака
  • Папирна (бушена) трака
  • Бушене картице
  • Iomega Zip уређаји

[уреди] Основне особине

Насупрот примарној меморији, секундарна меморија има следеће особине:


  • време приступа је врло промењљиво зависно од стања и локације (нпр. глава тврдог диска може бити близу или далеко од захтеваних података).
  • често није директно адресабилна (него захтева рад у блоковима и/или секвенцијални приступ, за пример погледати чланак о примарној меморији).
  • обично не губи садржај по престанку напајања
Други језици