Калесија
Из пројекта Википедија
Општина Калесија се налази у североисточној Босни у подручју горњег тока реке Спрече, односно у њеној алувијалној равни, на јужним обронцима планине Мајевице и северним рубним дијеловима Јаворника.
[уреди] Географија
Општинско подручје данас има површину од 201 km² и чини 0,39 % територије Босне и Херцеговине. Има повољан природно-географски положај. Преко њене територије пролази магистрални пут Тузла-Зворник, која је наследила улогу повезивања поменутог простора још из античког периода. Такође, преко калесијске територије пролази железничка пруга Тузла-Живинице-Калесија- Зворник. Захваљујући споменутим комуникацијама подручје Калесије има квалитетнију везу са регијом и осталим деловима Босне и Херцеговине.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Калесија имала је 41.809 становника, распоређених у 40 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 33.137 (79,25)
- Срби - 7.659 (18,31)
- Хрвати - 35 (0,08)
- Југословени - 275 (0,65)
- остали - 703 (1,71)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 32.577
- Муслимани - 24.771 (76,03)
- Срби - 7.606 (23,34)
- Хрвати - 40 (0,12)
- Југословени - 23 (0,07)
- остали - 137 (0,44)
[уреди] Насељена мјеста
Борогово, Брезик, Булатовци, Цапарде, Дубница, Гојчин, Хајвази, Храсно Доње, Храсно Горње, Јегинов Луг, Јелово Брдо, Калесија, Калесија(село), Кикачи, Косовача, Кулина, Кусоње, Липовице, Махала, Матковац, Мемићи, Миљановци, Осмаци, Петровице, Прњавор, Раинци Доњи, Раинци Горњи, Ракино Брдо, Сајтовићи, Сарачи, Сељубље, Старо Село, Шехер, Тојшићи, Виличевићи, Вуковије Доње, Вуковије Горње, Зелина, Зоље и Зукићи.
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Калесија ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске, ушла су насељена мјеста: Борогово, Цапарде, Хајвази, Косовача, Кусоње, Махала, Матковац, Ракино Брдо, Сајтовићи, Шехер и Виличевићи, те дијелови насељених мјеста: Гојчин, Осмаци и Зелина. Од овог подручја формирана је општина Осмаци.