Линија Енос - Мидија
Из пројекта Википедија
Линија Енос-Мидија чинила је границу између Бугарске и Отоманске империје према Лондонском миру из 1913,којим је окончан Први балкански рат.Она симболизује тежњу балканских народа да се Турци протерају са Балкана.
Садржај |
[уреди] Карактеристике линије
Линија односно граница је повезивала лучке градиће Енос,на Егејском мору, и Мидију на Црном мору.Унутар ње остали су само морски теснаци(Дарданели и Босфор),обала Мраморног мора и Цариград,као једино веће насељено место.
[уреди] Значај линије
Ова линија симболише тријумф Балканског савеза над Отоманском империјом.Изван ње остали су велики центри некада моћне империје:Скадар,Скопље,Солун и Адријанопољ(Једрене,некадашња престоница),а Бугарској је припао и Лилебургас,један од најзначајнијих градова на тракијском полуострву чиме су отомански поседи у Европи сведени на уски појас Цариграда и околине.Тиме су практично Турци протерани са Балкана и испуњен је вековни сан балканских народа о слободи и независности.Без обзира на то Отоманска империја је и даље контролисала улаз у Црно море односно један од најзначанијих пролаза у том делу Европе,али се он сада налазио на самој граници империје и морао је очекивати главни удар у свим наредним сукобима.
[уреди] Ситуација после лондонског мира
Отоманска империја је у Првом балканском рату потучена до ногу,претрпевши поразе у скоро свим биткама,док је на унутрашњем плану била практично пред потпуним расулом.Међутим и поред тога одмах је искористила прилику која јој се указала исте године када је Бугарска,по наговору Аустроугарске,без објаве рата напала краљевину Србију и краљевину Грчку и тиме отпочела Други балкански рат.Бугарска је већ на самом почетку сукоба страховито поражена и само ју је брзо тражење мира спасило веће катастрофе.Отоманска империја је,захваљујући лошој процени Бугарске,успела да поврати део територија и што је најбитније да поново заузме Адријанопољ(Једрене) који су Бугари уз толико мука и тек уз српску помоћ успели да заузму свега неколико месеци раније.
По избијању Првог светског рата Отоманска империја је стала на страну Централних сила.Здружене британско-француско-аустралијске снаге покушале су Галипољској операцији да извшре инвазију на европски део империје заузимањем Дарданела,а потом и самог Босфора.Међутм империја је била свесна значаја који ови морски теснаци имају и пружила им је снажан отпор потукави их до ногу и пославши здружене снаге назад у море.
Крај Првог светског рата донео је и распад отоманске империје,као и опште расуло које је настало на њеним просторима.Овакво стање покушала је да искористи краљевина Грчка и да коначно протера Турке са Балкана и оствари тзв. Мегали Идеу тј. Велику Идеју ослободивши преостале делове отоманске империје у којима су Грци чинили већину(егејску обалу Мале Азије,тракијско полуострво,обале Мраморног мора са градовима Цариградом,Никејом,Смирном,Никомедијом,..).Грчка је у том сукобу(Грчко-турски рат) претрпела страховит пораз након чега су уследили масакри и етничко чишћење који су спроведени на очиглед европских конзула који су све то посматрали са бродова.Након овога дошло је до размене становништва између краљевине Грчке и новостворене републике Турске,чиме је окончана тежња балканских народа да протерају Турке и ослободе своју потлачену браћу њиховог јарма.
[уреди] Изглед линије
