Рогожарски АЖР
Из пројекта Википедија
Рогожарски А.Ж.Р. | ||
---|---|---|
Опис | ||
Улога | Авион за прелазну и акробатску обуку | |
Посада | 2, ученик, наставник | |
Први лет | 5 новембар 1930 | |
Димензије | ||
Дужина: | 7.55 m | |
Размах горњих крила: | 10.55 m | |
Размах доњих крила: | 8.50 m | |
Висина: | 3.05 m | |
Површина крила: | 27 m² | |
Размак точкова: | 2.00 m | |
Масе | ||
Празан: | 859 kg | |
Максимална полетна: | 1433.2 kg | |
Оптерећење крила: | 53.08 kg/m² | |
Перформансе | ||
Максимална брзина: | 213 km/h | |
Минималн брзина: | 100,2 km/h | |
Долет: | 745 km | |
Практични врхунац: | 5320 m | |
Време пењања до 1000 m: | 3.48 min | |
Трајање лета: | 3 часа | |
Погонска Група | ||
Мотор: | Валтер-Кастор од са 7 цилиндара, 180 kw (240 ks) | |
Елиса: | Дрвена, непромењивог корака | |
Снага/Маса: | 0.126 kW/kg |
Фабрика "Рогожарски" се 1929 године одлучила да изради двокрилац мешовите конструкције за прелазну и акробатску обуку војних пилота. Израда пројекта је поверена инжењеру Вилијаму Шустеру. Авион је добио назив А.Ж.Р. (Авион Живојин Рогожарски).
Авион је био са крилима трапезастог облика која су била израђена од дрвета и пресвучена платном. Крилца су имала статичке и аеродинамичке компензаторе. Упорнице су израђене од профилисаног челика. Труп је направљен од челичних цеви, решеткасте конструкције, а предњи део трупа је обложен алуминијумским лимом, до иза задњег седишта, а остали део трупа је пресвучен лепенком. Стабилизатори су израђени од дрвета док су крмила од челичних цеви, пресвучених платном. Амортизери у стајном трапу и у дрљачи су од гумених сандова.
Прототип је завршена у октобра 1930 године. 5 новембра, пробни пилот фабрике Рогожарски, Богомил Јаклић je извршио први пробни лет. Лет је извршен на београдском аеродрому. У току фабричких испитивања је утврђено да је већина перформанси нешто слабија од предвиђених а нарочито је била критична брзимна слетања која је била већа од 100 km/h.
Пријемна комисија из Команде ваздухопловства на основу испитивања у првој половини 1931 године донела одлуку да се авион не усвоји због превелике дубинске осетљивости а мале осетљивости на акцију крилаца.
Прототип је ипак откупљен од фабрике Рогожарски, у току процеса санације 1934 године и додељен је 6 ваздухопловном пуку у Земуну где је кориштен неколико година.