Нова Гвинеја

Из пројекта Википедија


Координате: 5° 19' 33" ЈГ Ш, 141° 36' 26" ИГД
Нова Гвинеја је друго острво по величини на свету са површином од 829,200 km². На југу се налазе Торесов пролаз и Арафурско море који га одвајају од Аустралије, на истоку се налазе Соломоново море и Ново-Гвинејско море а на северу Тихи океан.

Положај Нове Гвинеје на мапи
увећај
Положај Нове Гвинеје на мапи

Нова Гвинеја је подељена по линији север-југ у две скоро једнаке половине. Део острва који се налази западно од 141° источне географске дужине, осим малог дела територије источно од реке Флај, припада Индонезији и зове се Папуа, подељен је у две провинције. Западни Иријан Џаја чији је главни град Маноквари, и Папуа чији је главни град Чајапура. Источни део чини највећи део територије Папуа Нове Гвинеје.

Популација Нове Гвинеје износи око 6,9 милиона људи у обе половине. На острву живи скоро хиљаду различитих племенских група и скоро исто толико различитих језика који су подељени у две групе Папуански језици и Аустронезијски језици.

Први европљанин који је открио острво био је португалски морепловац Антонио д Абреу 1511. Шпанци су поново открили острво 1546. и дали му име Нова Гвинеја. 1793. Источно индијска компанија је потраживала острво у име Велике Британије. 1828. холандска источно индијска компанија је заузела западни део острва. Североисточни део који није био ни под енглеском ни под холандском влашћу је 1884. анексирала Немачка. 1906. Енглеска је свој део уступила Аустралији. Аустралијске трупе су окупирале немачки део 1914. који је по одлуци Друштва Народа дошао под аустралијски мандат под именом Територија Нове Гвинеје. Током Другог светског рата јапанци су окупирали острво где су остали све до септембра 1945. 1946. Територија Нове Гвинеје је дошла под туторство Уједињених Нација, а административно је њом управљала Аустралија. Холандија је напустила контролу над западним делом острва 1962., који је постао индонезијска провинција. Источни део је постао независан 1972. под именом Папуа Нова Гвинеја.

Нова гвинеја има огроман еколошки значај због свог биодиверзитета, између 5 до 8% врста живе на острву. Велики број врста су ендемичне, а хиљаде су још увек непознате за западну науку. На Новој Гвинеји живи преко 200,000 врсти инсеката, између 11,000 и 20,000 врсти биљака, преко 650 врсти птица од тога 324 ендемичних, преко 400 врсти водоземаца, 455 врсти лептира, торбари и различите друге врсте сисара. Нова Гвинеја има 284 врсти и три реда сисара од којих су 195 или 69% ендемичне. Најмање се зна о жабама које живе на острву, тренутно су познате 282 врсте али се верује да ће се њихов број удвостручити или чак утростручити када све врсте буду документоване.