24. јул
Из пројекта Википедија
24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Јун - Јул - Авг. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1567. - Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.
- 1701. - Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.
- 1704. - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.
- 1799. - Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.
- 1804. - Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
- 1824. - Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.
- 1883. - Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.
- 1923. - У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
- 1943. - Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
- 1946. - САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
- 1967. - Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.
- 1974. - Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.
- 1976. - Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.
- 1981. - У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.
- 1990. - Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.
- 1993. - Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.
- 1995. - Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације „Хамас“, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.
- 1996. - У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.
- 1999. - У селу Старо Грацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.
- 2001. - СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.
- 2003. - Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.
[уреди] Рођења
- 1783. - Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник.
- 1802. - Александар Дима Отац, француски писац.
- 1828. - Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
[уреди] Смрти
- 1974. - Џејмс Чедвик, енглески физичар. (*1891).
- 1980. - Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар.
- 1991. - Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац.
- 2000. - Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац.