Глигорије Трлајић

Из пројекта Википедија

Глигорије Трлајић (25. јануара 1766. у Молу (Бачка) - 28. септембра 1811. у Харкову, Русија, данас Украјина), српски књижевник.

[уреди] Животопис

Глигорије Трлајић рођен je у Молу, у Бачкој, 25 јануара 1766. Школовао се у Молу, Сегедину и Будиму, где је свршио гимназију и започео универзитет који je продужио и свршио у Бечу, изучивши философске и правне науке. Био je, до Цареве смрти, питомац Јосифа II, a доцније секретар руског посланика у Бечу, где je био у истој служби и писац „Идеје". По потреби је путовао у Русију, а по повратку je био у служби српске бечке штампарије, када je и штампао своје преведене романе. Године 1796 отишао je у Русију где je био лепо примљен. Живео je у Москви, Петрограду и у Харкову где je био постављен и за универзитетског професора. Љубећи вазда Српство и завичај, долазио je у походе месту свога рођења, а преминуо je у селу близу Харкова 28 септембра 1811 баш кад је понова полазио у свој српски завичај. И ако je дела штампао руско-словенским језиком, Трлајић је могао чистим српским језиком писати боље од свих својих савременика. То сведоче његове песме, као и писма, упућене пријатељима ради интимнога разговора. Он није био ни без песничког дара, и сав je век провес у живом осећању србинства и у одушевљењу за српски живот и народне обичаје. По стварној учености и по чистоти душе своје Трлајић се могао мерити с Доситијем, с којим je био у најсрдачнијој преписци.

[уреди] Књижевни рад

Обилат прилог учинио је Глигорије Трлајић својим преводима дела: Идеа или мужеская и женская добродетель, у Бечу 1793, и Нума илипроцвђтающдй Римъ, чије je штампање почето у Бечу 1795 па, због пресељења штампарије, довршено у Будиму 1801. Прво je дело преведено с немачког, а писац му је Лудвик Хајнрик Николај, немачки лесник Виландове школе. Предмет je из римске старине, и занимљиво је што су и немачки ориђинал и Трлајићев превод изишли исте године у Бечу. Друго je дело Трлајић превео, или како сам тачније вели „преоблекао", с руског језика, на коме га је плодни руски писац онога доба Михаило Матјевич Херасков написао под утицајем француских писаца старо-историјских романа. Роман je, нарочито за оно доба, имао занимљивости и дражи, jep je писац, радећи слику старог римског друштва, имао на уму реформаторске идеје Петра Великога и просветне тежње Катарине Друге.

[уреди] Литература

  • Андра Гавриловић: Глигорије Трлајић