Лала

Из пројекта Википедија

Лала, тулипан

Лале су у ствари баштенско цвеће, али се могу, као зумбули и нарциси, гајити у саксији или декоративној чинијици, а на прозору цветају у време када су напољу у башти цветне леје још покривене снегом.

Ово лепо украсно цвеће донесено је у Европу из Туркестана, своје постојбине. До данас је у Холандији, његовој другој домовини, одгојено више хиљада врста. На тржишту се појављује само неколико стотина најлепšих сорти. У лале је луковица осредње величине, дугуљаста или крушкаста, при дну округласта, при врху зашиљена, одевена изнутра задебљаном, споља глатком, танком и сувом љуском. Стабло је чврсто, обло, 15 до 75 цм високо, што зависи од сорте и врсте, обрасло глатким седеćим дугуљастим сивкасто-зеленим лишчем. Свако стабло носи по један усправан, звонаст крупан цвет, који може бити једноставан или дупли. Цветови су разних боја или нијанси: чисто бели, црвени, ружичасти, жути, кармин или тамноцрвени, пурпурни, црни, љубичасти, или су по две од горе наведених боја међусобно у разним шарама и пругама комбиноване, нпр.: црвена са белом ивицом, или бела са зеленом ивицом или црвена са жутом ивицом итд.

С обзиром на цветање, сорте лала деле се у четири групе:

- рано цветајуће,

- средње рано цветајуће,

- касно цветајуће и

- ботаничке.

У свакој групи има неколико подгрупа које се међусобно разликују по времену цветања и облику цвета. Међу рано цветајућим лалама постоје две значајне подгрупе: са једноставним и дуплим цветом. Ниског су раста, тако да је њихова висина 25 до 35 цм.

Лале су у ствари баштенско цвеће, али се могу, као зумбули и нарциси, гајити у саксији или декоративној чинијици, а на прозору цветају у време када су напољу у башти цветне леје још покривене снегом.

Пошто желимо да љубитеље цвећа упознамо са гајењем лала у саксији за зимско цветање у стану, неćемо се упуштати у технологију гајења у слободном простору.

За присилно цветање (форсирање) најбоље одговарају посебно припремљене, тзв. препариране луковице рано цветајућих сорти, увезене из Холандије. Оне се могу набавити у јесен у нашим семенарским кућама. Луковице морају бити здраве, неозлеđене, по могућности што крупније и доста тврде. Треба их набавити што раније, тако да се у октобру могу припремити за садњу. Луковице се саде по три комада у саксију (чији је горњи отвор у пречнику 12 цм), а у декоративне чинијице по 5 до 6 комада, што зависи од величине чинијице напуњеном плодном саксијском земљом.

При садњи избоји на луковицама треба да дођу до висине ивице саксије или чинијице. Овако засаđене луковице треба држати на тамном, умерено хладном и довољно влажном месту, најбоље у подруму, и покрити их 10 цм високим песком. Треба водити рачуна да овај песак све време мало влажан.

До јануара развиćе се на луковицама толико жила да ćе оне продрети и кроз рупицу на дну саксије, а и горњи део биљке клица достићи ће висину од око 10 цм. Ако се пипањем у њој осети цветни пупољак, саксије или čинијице треба извадити из песка и ставити у незагрејану собу меđу затворене прозоре. Земљу у саксији или чинијици треба добро залити, а горњи део биљке покрити празном саксијом или туљком од хартије. Кад се под саксијом или туљком клица са цветом добро развије, лале треба изложити потпуном светлу и преместити у топлу собу, где ćе се ускоро развити цветови.