Приједор (Турско доба)

Из пројекта Википедија

Острвце Свињарица - Стари град
увећај
Острвце Свињарица - Стари град

Садржај

[уреди] Оснивање града

Тачан датум постанка Приједора је непознат. Дакле, Приједор се спомиње као насеље настало послије бечког рата (1683-1689), насељено муслиманским становништвом које је напустило крајеве које су освојили Аустријанци. Према предању град је основао Хаџи-паша Муслиман из Лике. Стари дио града развио се на острву Свињарици, одијељени од копна Саниним рукавцем Береком. На другом мјесту стоји да је град стајао на људском руком начињеном острву, на десној обали Сане.

[уреди] Опис тврђаве

Рубом острва Свињарице подигнуто је утврђење, саграђено од дрвеног материјала, између ког је насут дебео слој земље. Ове су утврде подизане на мјестима гдје је било више шуме него камена. Град се састоји из једног издуженог, неправилног четвероугла, чија је источна страна дуга 130 корака. Западна страна је на води, гдје се налази само једна округла, шиндром покривена кула. Према југу тврђава је дуга 350 корака, а сјеверни дио је издужен у један угао и дуг четири стотине корака. Опкољен је двоструким зидом, високим десет и широким четири стопе. Спољни је удаљен од унутрашњег седам до осам стопа; склон је поду. На сјеверној страни налазе се само двије мање куле. На угловима испуњен је земљом, подешеном за топовска лежишта. Угао тврђаве према југу чини мању кулу истих особина као споменуте, а и југоисточни угао је подешен за лежишта топа. Око зида према Сани налази се мочваран ров, дубок пет до шест стопа. На сјеверном дијелу је дрвени мост 160 корака дуг, три и по широк; а на источном дијелу деведесет корака дуг, четири широк, са двије капије.

[уреди] XVIII Вијек

[уреди] Изградња Берека

Касније је израђена камена тврђава са три улазне капије, Диздаревом кулом и Барутаном. Изгледа да је тврђава изграђена за вријеме владе Султана Махмуда I (1730-1754). Са југозападне стране град је осигуран ријеком Саном, са сјевероисточне и сјеверне мочварном увалом. Увала се продубила, земља ископала и насула међу дрвену грађу да служи као одбрамбени бедем. Касније доби име Берек (жабљак). Берек се продубио и њим је протекла Сана, тако штитећи град од непријатеља.

[уреди] Куле и џамија

На граду су се налазиле три куле. Прва, звана »Шупља«, имала је свод, испод кога су могла проћи кола. Друге двије су се звале »Грозданића« и »Градска« . Оправљена је 1768. год., што се види по наруџби ексера и окова извршеној у Крушеву и Фојници. На кулама су смјештени топови. На раскрсници главних путева у граду је саграђена џамија, позната под именом Султан-Махмуда I (1730-1754). Изнад врата џамије узидана је камена плоча са натписом на арапском језику, рељефно исклесаном, величине 34 x 27 цм. На њој пише: »Добротвор и доброчинитељ султан Махмуд I. Бог му овјековјечио владавину, у Шабану 1160. године« (1747). Куће су, као и џамија, од дрвета. Једино је капетанов стан утврђен једним педесет корака дугим, двије стопе дебелим и осам стопа високим зидом. Подграђа се састоји од слабих дрвених колиба грађених врло близу утврђења.

[уреди] Формирање двије вароши

Тридесетих година XVIII вијека харала је по Босни епидемија куге. Послије тог помора у Приједору су остала само три дућана. Тај дио на самом острву, назван »турска варош« а у новије вријеме познат као Стари град, био је некада више одвојен од насеља крај обале, »српске вароши«.

[уреди] Средина XVIII Вијека

Приједор је од свога постанка до средине XVIII вијека био у саставу кадилука костајничке бакије, а онда је постао самосталан кадилук. Дакле, средином XVIII вијека Приједор постаје самосталан кадилук (срез) и обухвата подручје Козарца, Омарске, Приједора и Љубије. Надлежност приједорског кадије у почетку била је доста скучена. Најстарији спомен капетанији у Приједору, односно њеном капетану, налазимо у једној тапији изданој 4. октобра 1757. године. То је Хаџи-Сабан, син бившег удбинског аге Хаџи-паше. Као капетан спомиње се први пут 1757. године. Године 1767. радило се или на поправку или на доградњи Приједорског града. 1768. године оправљена је »градска« кула. У представци султану 19. фебруара 1781. године моли се помоћ за оправку џамије султана Махмуда, која је настрадала од потреса.

[уреди] XIX Вијек

Приједорски град имао је свога диздара и посаду. Прије септембра 1809. премијештен је из Приједора диздар Алија с већим дијелом посаде у Дубицу и због тога је остао у Приједору мали број чувара; то је босански везир Ибрахим Хилми-паша о томе извијестио 20. септембра 1809. године Истамбул (Порту) и предложио да се постави нови ага, заповједници и 40 мустафиза (чувара). То је одобрено будући да је Приједор важан град и на удару. Аги је одређена плаћа од 55 акчи дневно.

Године 1810. Приједор је посјетио француски конзул Фуркад Старији. Он је био и у кући Ибрахим-капетана за коју каже да је од дрвета као и остале у Приједору . У Приједору су била у свему три капетана, и то: Хаџи-Шабан, син му Ибрахим и унук Мехмед. Године 1833. било је у Приједору 15 топова, од тога 2 неисправна. Један од тих топова налази се данас у Музеју »Козара« у Приједору. У Приједорској капетанији били су заступљени сви родови војске, међу којима је био и добровољачки десни џемат.

[уреди] Приједор-трговачки центар

Приједор је око 1850. године био један од трговачких центара Босанске крајине са око 2900 становника и израђеном чаршијом, махалом и споменицима сакралне и профане архитектуре. Ријекама Саном, Уном и Савом одвијао се ријечни саобраћај и жива трговина. Половином XIX вијека изграђена је у Приједору српска школа и црква. Земљиште за школу и цркву поклонио је Мехмедкапетан. У то вријеме почиње крчење шуме и насељавање територије гдје је данас град Приједор.

[уреди] Пожар; Изградња пруге

Приједорски је град напуштен 1851. године. Од пожара 8. јуна 1872. године изгорио је скоро цијели Приједор. Поред Приједора изграђена је 1873. године прва жељезничка пруга у Босни која је ишла од Добрљина до Бање Луке. Изградњом пруге почиње ширење града који се развија и расте као трговачко мјесто са добро развијеним занатством. У његовој ближој околини била су жаришта »Пецијине буне« 1858. и великог босанског устанка 1875-1878. године.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

О народу Козаре и Поткозарја