Фауст Вранчић
Из пројекта Википедија
Фауст Вранчић (Шибеник 1551. - Венеција 1617.), хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер, бискуп.
Почетно образовање стиче у Пожуну (Братислави) код стрица Антуна, угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови. Поставши саветник краља Рудолфа II у Прагу, почиње темељније студије природних наука и технике.
Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични речник - "Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae"
("Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског"), који је био издат у многим европским земљама.
Три године касније, од Рудолфа II добија титулу чанадског бискупа и титулу краљевог саветника за Мађарску и Трансилванију до 1605. године када напушта двор и одлази у Рим где, између осталог, долази у контакт и са нацртима Леонарда да Винчија.
Године 1595, објавио је и књигу изума "Machinae novae" ("Нове машине"), у којој су цртежом и текстом објашњени принципи рада многих справа, плодова његових и туђих идеја, а међу онима које су његове, најпознатији су висећи мост, као и падобран.
Нацрт висећег моста Фауста Вранчића је први нацрт ове врсте моста на свету. Неки од најпознатијих мостова на свету данас су управо висећи мостови.
Нацрт падобрана ("Homo volans") је, у односу на Леонардове нацрте, револуционаран утолико што је Леонардов падобран био пирамидалног облика, док је Вранчићев четвороугаоног облика, какав се користи код велике већине данашњих падобрана. Штавише, постоје писани трагови о томе да је Вранчић, падобраном направљеном по нацрту, чак и извео скок, што значи да је то био први скок падобраном у историји.
Поред овога, у овој књизи Вранчић износи многе идеје о добијању енергије за покретање млинова - од људске снаге, преко коњске снаге и бројних нацрта различитих ветрењача, до млина који би се покретао помоћу плиме и осеке, што је, поново, до тада невиђен концепт (прва електрана на плиму и осеку пуштена је у рад тек крајем 20. века). У књизи се још налазе нацрти за штампарску пресу, машину за чишћење морског дна, итд. Све изуме одликује јасноћа и једноставност, како нацртâ, тако и евентуалне практичне примене.
Дела Фауста Вранчића прештампавају се и изучавају и данас.
Фауст Вранчић је, према сопственој жељи, сахрањен на острву Првићу, близу Шибеника, у Првић Луци, у којој је провео детињство.