Антички Рим
Из пројекта Википедија
![]() |
Предложено је да се овај чланак раздвоји на више чланака доступних из вишезначне одреднице. (Разговор) |
Антички Рим је назив за римску државу која је највећим делом своје историје обухватала велики део Средоземља и Западне Европе.
Историја римске државе од 753. пне. до 476. године (пад Западног Римског Царства) дели се на ова раздобља:
[уреди] Доба краљевства
- Римско Краљевство (753. пне. - 510. пне.), када у граду Риму, по традицији, владају римски краљеви.
- 753. пне., 22. априла - Ромулово легендарно оснивање Рима
- 753. пне. - 715. пне. - традиционални датуми владавине краља Ромула (први римски краљ)
- 715. пне. - 673. пне. - легендарна владавина Нуме Помпилија;
- 673. пне. - 642. пне. - легендарна владавина Тула Хостилија и изградња Курија Хостилија (зграда Сената)
- 642. пне. - 617. пне. - традиционални датуми владавине Анка Марција
- 617. пне. - 578. пне. - легендарна владавина Тарквинија I; изградња Циркус Максимус
- 578. пне. - 534. пне. - вероватни датуми владавине Сервија Тулија; наводно одређене границе градског подручја Рима - Помериум
- 534. пне. - 510. пне. - владавина посљедњег римског краља Тарквинија II Охолог; изградња храма Јупитера Оптимуса Максимуса
[уреди] Доба република
- Римска Република (510. пне.- 27. пне.), када Рим под вођством сената и сенатске аристократије као град и држава успева завладати читавим Апенинским полуострвом, највећим делом Средоземља.
- Доба ране Римске Републике (510. пне. - 351. пне.)
- 510. пне. - први конзули су били, по традицији, Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатин
- 496. пне. - битка код Регилског језера против Латина
- 494. пне. - прва Сецесија Плебејаца
- 493. пне. - Савез с федерацијом латинских градова
- 450. пне. - друга Сецесија Плебејаца
- 450. пне. - Децемвири објављују Законе дванаест таблица.
- 406. пне. - 396. пне. - рат с Вејима, етрурским градом.
- 390. пне. - битка код Алије против Гала
- 367. пне. - Закон Лицинија и Секстија
- 365. пне. - смрт славни римски војсковођа Камил, Марко Фурије.
- Успон и развитак Римске Републике (351. пне. - 130. пне.)
- 351. пне. - изабран први цензор у у центуријатску скупштину из редова плебејаца
- 343. пне. - 341. пне. - Први самнитски рат
- 340. пне. - 338. пне. - Латински рат
- 327. пне. - 304. пне. - Други самнитски рат
- 300. пне. - плебејци могу постати свештеници.
- 298. пне. - 290. пне. - Трећи самнитски рат
- 296. пне. - Битка код Сентина.
- 280. пне. - 275. пне. - Пиров рат -Пиров поход на Италију
- 280. пне. - Битка код Хераклеје
- 279. пне. - Битка код Аскула
- 275. пне. - Битка код Беневента.
- 265. пне. - Римљани практично успостављају власт над читавом Италија|Италијом (искључујући северни део, долину реке По).
- 264. пне. - 241. пне. - Први пунски рат
- 261. пне. - битка код Агригента
- 260. пне. - битка код Мила
- 256. пне. - битка код Екнома
- 256. пне. - бродолом код Камерине
- 255. пне. - битка на ријеци Багради
- 250. пне. - опсада Лилибеја
- 249. пне. - битка код Дрепане
- 242. пне. - битка код Егатских острва
- 241. пне. - капитулација Картагине и мировни уговор
- Сицилија постаје прва римска провинција 237. године, а неколико година касније друга провинција је формирана на острвима Сардинији и Корзици.
- 241. пне. - Сардинија и Корзика постају прве римске провинције
- 229. пне. - 228. пне. - Први илирски рат
- 219. пне. - Други илирски рат
- 218. пне. - 201. пне. - Други пунски рат
- 214. пне. - 205. пне. - Први римско-македонски рат
- 200. пне. - 197. пне. - Други римско-македонски рат
- 197. пне. - битка код Киноскефала
- 197. пне. - устанак шпанских племена, од којих је најзначајнији био лузитански устанак под вођством Варијата
- 197. пне. - ширење сиријског краљевства у Малој Азији
- 190. пне. - битка код Магнезије против сиријског краља Антиоиха III.
- 180. пне. - доношење закона Lex Villia de annalis o потребној старости кандидата за одређену магистратуру, као и прописивање времена колико мора протећи између сваке магистратуре.
- 171. пне. - 168. пне. - Трећи римско-македонски рат
- 168. пне. - битка код Пидне
- 154. пне. - 133. пне. - борбе против Лузитанаца у Шпанији
- 149. пне. - 146. пне. - Трећи пунски рат
- 148. пне. - битка код Леукопетре против Ахајског савеза
- 146. пне. - Сципион Емилијан је разорио градове Картагину и Коринт и основао провинцију Африку
- 133. пне. - убиство народног трибуна Тиберија Граха после покушаја увођења аграрне реформе и
- 133. пне. - Пергамски краљ Атал III. добровољно предаје пергамску краљевину у руке Римљана
- 129. пне. - оснивање провинције Азије на већем делу територије некадашње Пергамске краљевине;
- Доба кризе Римске Републике (133. пне. - 27. пне.)
- између 125. пне. и 117. пне. формирање провинције Нарбонске Галије
- 123. пне. - Избор Гаја Граха за народног трибуна
- 121. пне. - Противници Гаја Граха у Сенату на основу Senatus consultum ultimum се обрачунавају са њим. Гај Грах гине.
- 111. пне. - 105. пне. - Југуртин рат у Нумидији
- 105. пне. - борба Римљана против Келта и германских племена Кимбра и Тевтонци|Тевтнонаца, те битка код Араузија
- 103. пне. - избор Луција Апулеја Сатурнина за народног трибуна, избор Гаја Сервилија Глауције за претора и Гаја Марија за конзула.
- 102. пне. - битка код Аква Секстија против Тевтонаца.
- 101. пне. - битка код Верцела против Кимбра; велике победе Римљана под вођством Гаја Марија.
- 91. пне. - избор Марка Ливија Друза за народног трибуна и покушај реорганизовања сената и судства
- 91. пне. - убиство народног трибуна Марка Ливија Друза
- 90. пне. - 88. пне. - рат италских савеза против Рима
- 89. пне. - битка код Аскулума
- 88. пне. - Корнелије Сула покорава Марсе.
- 90. пне. - изгласан закон о додели грађанских права оним Италицима који су остали верни Риму (Lex Iulia)
- 89. пне. - законом обећана грађанска права онима који се у следећих 60 дана положе оружје и појаве се у Риму да затраже грађанска права (Lex Plautica Papiria), што је изазвало распад међу савезницима.
- 89. пне. - Митридат VI Еупатор искориштава заузетост Римљана и заузима провинцију Азију
- 89. пне. - Рим именује Корнелија Сулу за управника провинције Азије и додељује му команду у Рату против Митридата.
- 88. пне. - слободно становништво Италије добија права римског грађанства; на предлог трибуна Публија Суфлиција Руфа, ослабљен је положај сената и слободни италски грађани улазе у све трибе, Сули се одузима команда у рату против Митридата а додељује Марију.
- 88. пне. - 82. пне. - Први грађански рат у Риму
- 82. пне. - 79. пне. - диктатура Корнелија Суле
- 78. пне. - конзул Марко Емилије Лепид организује устанак сељака против Сулиних ветерана и бива поражен на Марсовом пољу испред Рима, при свом покушају уласка у Рим
- 78. пне. - побуна присталица Марија Гаја, предвођених са Серторијем Квинтом, против Сулиних присталица у Хиспанији
- 77. пне. - Помпеј Велики побеђује Квинта Серторија у Хиспанији.
- 73. пне. - 64 п.н.е - Трећи понтски рат
- 73. пне. - побуна робова на челу са Спартаком
- 67. пне. - Помпеј Велики чисти Средоземно море од гусара
- 63. пне. - Марко Тулије Цицерон бива изабран за конзула; Цицеронов сукоб са Катилином се заоштрава и долази до Катилиног неуспешног покушаја да насилно освоји власт. Цезар и Марко Лициније Крас због своје упетљаности у Катилинину заверу избегавају смртну казну
- 59. пне. - Успостава првог тријумвирата између Краса, Помпеја великог и Цезара
- 58. пне. - Победа Цезара против у галским ратовима против Хелвета и Германа и његово постављање за проконзула у Цисалпијској Галији, Илирику и Нарборској Галији
- 56. пне. - Цезар заузима просторе данашње Француске и Белгије; помирење између Краса и Помпеја Великог на састанку тријумвирата у Луки.
- 55. пне. - Помпеј Велики и Марко Крас изабрани за конзуле; Помпеј добио управу над провинцијом Хиспанијом а Крас над провинцијом Сиријом
- 54. пне. - Цезар прелази у Британију и осваја један део острва; Крас је кренуо на Месопотанију (Партски ратови Рима)
- 53. пне. - у битки код Каре, Марко Крас је поражен и убијен
- 52. пне. - Цезар је поразио Гале у битки код Алезије и угушио устанак у Галији; распад првог тријумвирата, избор Помпеја Великог за конзула и прелазак на страну оптимата, конзервативне фракције сената
- 49. пне. - Цезар прелази Рубикон и кренуо на Рим што је узроковало други римски грађански рат
- 48. пне. - Цезар побјеђује Помпејеве присталице у бици код Илерде у Шпанији, проглашен је за диктатора после повратка у Рим, а у битки код Фарсале, побеђује Помпеја и овај бежи у Египат
- 47. пне. - Александријски рат
- 46. пне. - Битка код Тапса
- 46. пне. - Цезар проглашен диктатором
- 45. пне. - Битка код Мунде, гдје је Цезар потукао присталице Помпеја и Помпејеве синове
- 44. пне. - Сенат је прогласио Цезара за доживотног диктатора, с правом одлучивања о рату и миру, управљањем државним новцем.
- 44. пне. - атентат на Цезара и нови грађански рат између Цезарових убица (присталица републике) предвођених Гајем Касијем Лонгином и Марком Јунијем Брутом и Цезарових пријатеља Марка Антонија, Марка Емилија Лепида и Гаја Јулија Октавијана
- 41. пне. - побуна у Перузији (Перуђа)
- 40. пне. - Сенат именује Ирода Великог краљем Јудеје
- 39. пне. - Антоније враћа територије које су заузели Парти на почетку другог партског рата
- 36. пне. - Марко Випсаније Агрипа у биткама код Битка код Мила и битка код Наулоха побеђује Секста Помпеја, сљедбеника Цезарових противника који се био учврстио на Сицилији и угрожавао владавину тријумвира.
- 32. пне. - прекид пријатељства између Октавијана Августа и Антонија
- 31. пне. - битка код Акција, између Октавијана на једној и Клеопатре и Антонија на другој страни
- 30. пне. - Египат постаје римска провинција; Октавијан постаје неограничени владар Римског царства, чиме је и завршено доба великих освајања и Римске Републике
- Доба ране Римске Републике (510. пне. - 351. пне.)
[уреди] Доба царства
- Римско Царство је постојало од 27. године пне. до 1453. године када су Турци освојили Цариград. У 4. веку је дошло до поделе на Западно и Источно царство (Византија). Западно царство је пало у руке варвара 476. године. Најзначајније династије до поделе царства су: Јулијевци-Клаудијевци (27. пне. - 68. године н.е.), Флавијевци (69. - 96. године) и Антонини (96. - 192. године). Време Антонина се описује и као "Pax Romana", или као епоха Пет добрих царева. Ове цареве углавном одликује и мудар одабир наследника. Нико од њих није остављао престо својој деци до Марка Аурелија (161 - 180) кога је наследио син Комод, што се показало погубним.
Након кратке и крваве владавине династије Севера (192. - 217. године) настаје период грађанских ратова који ће трајати читав век (период "Војничких царева"), који ће накратко бити заустављен у време Константина Великог (306. - 337.). Најзначајније Константинове тековине су: Милански едикт (313.) и пресељење престонице из Рима у Константинопољ (Цариград) 330. године.
Након Константина хришћанство све више преузима примат у односу на стару религију, па за време његових наследника постаје веома агресивно у односу на пагане. Овај процес је покушао да спречи Јулијан (361. - 363.) од цркве назван "Apostata" (Отпадник), један од најзначајнијих и најспособнијих царева после Константина, али је погинуо у рату са Персијом. Убрзо после његове смрти хришћанство постаје једина дозвољена религија у Римском царству. 395. царство се дели на Западно Римско Царство и Византију или Источно Римско Царство). Западно Римско Царство је пропало 476., а Византија 1453. године.
-
- 19. пне. - Октавијан Аугуст је саставио нови списак сенатора, којих сад има 600, а себе је ставио на прво место (откуда потиче и назив Принципата по princeps Senatus - првак Сената) и успоставио нови облик владавине - принципат; организовао је личну гарду - преторијанце; прогласио се Аугустом (узвишеним у култном смислу); успоставио је снаге јавног реда у Риму и основао ватрогасну службу.
- 19. пне. - Аугуст је потпуно покорио Шпанију
- 16. пне. - 15. пне. - Победа над германским племенима и проширење царства до реке Елбе
- 12. пне. - 7. пне. - Тиберије осваја Панонију и одлази у провинцију Германију, ради спречавање побуне германских племена
- 5. године - Тиберије потпуно покорава Германију
- 6. године - Јудеја постаје римска провинција
- 6 - 9. године - ратује против устаника у Паноноји и Далмацији Батонски рат
- 9. године - Битка у Теутобуршкој шуми, тешки римски пораз, германска племена, под вођством Арминија (некадашњим римским савезником), из заседе нападају и уништавају три римске легије
- 11. године - Тиберије и Германик су угушили устанак у провинцији Германији
- 13. године - Сенат практично проглашава Тиберија за Августовог савладара - Тиберије поново добија трибунску власт и imperim proconsulare maius
- 14. године - Тиберије обављао ценз ѕаједно са Августом и одлаѕи у Илирик; смрт цара Августа и именовање Тиберија за његовог наследника са именом Тиберије Јулије Цезар Аугуст
- 15. године - немири у провинцији Германији
- 17. године - војничке побуне у Галији и Нумидији
- 21. године - војничка побуна у Тракији; Тиберије се повлачи у Кампанију; устанак Флора и Сакривора у Галији
- 26. године - Тиберије напушта Рим, одлаѕи у Тарацину а ѕатим се повлачи на острво Капри, а овлашћења преузима заповедник његове гарде Сејан, који проводи терор по Риму
- 31. године - слом Сејана (осуђен и погубљен)
- 37. године - Тиберије полаѕи ка Риму, али на рту Миѕениуму умире; пепео је положен у Августовом мауѕолеју; Гај Јулије Цезар Калигула постаје имератором
- 41. године - Тиберије Клаудије Нерон постаје император
- 41 - 42. године - устанак у Мауританији
- 43. године - поход Плауција Силвана на Британију
- 54. године - Тиберије Клаудије Нерон отрован а Клаудије Цезар Нерон постаје император
- 61. године - устанак у Британији, предвођен Боудиком, поглавицом племена Ицени
- 64. године - Рим је уништен у једном пожару; Нерон окривљује хришћане и организује први прогон
- 66. године - Тит гуши јеврејски устанак у Јудеји
- 68. године - смрт Нерона и крај владавине династије Јулијеваца-Клаудијаца
- 69. године - Година четири цара: Сенат је признао за Нероновог насљедника Галбу; римске легије у Германији су изабрале Вителија; преторијанска гарда у Риму је изгласала Отона, а крајем године је на власт дошао Веспазијан
- 69 - 70. године - Батавијански устанак у провинцији Германији, предвођен Цивилисом.
- 70 - Тит, Веспазијанов син, будући цар, разорио Јерусалим
- 71 - 84. године - умирење Британије и освајање територије данашњег Велса и Шкотске
- 79 године - после смрти Веспазијана, Тит постаје цар; 24. августа, ерупција вулкана Везува и уништење градова Помпеја и Херкуланеума
- 80 године - делимично уништење Рима у пожару
- 80. године - отворен Колосеум
- 81 године - Домицијан постаје цар
- 85 године - рат са Дачанима
- 96 године - Убиство Домицијана и крај владавине династије Флавијаца; Нерва, први од ткз. пет добрих царева постаје император
- 98 године - Трајан постаје цар
- 101 - 102. године - Први дачки рат
- 106 - 109. године - Други дачки рат, сомоубиство дачког краља Децебала и Дакија постаје римска провинција
- 106 године - изградња Трајановог форума
- 113 - 117. године - рат са Партима и гушење устанака у северној и средњој Месопотанији
- 117 године - Хадријан постаје цар.
- 122 године - изградња Хадријанова бедема (Валлум Хадриани)
- 132 - 135. године - Јеврејски устанак предвођен Симоном бар Кохба
- 138 године - Антонин Пије постаје цар
- 140 - 143. године - после побуне, Антонин заузума Шкотску. ** 152 - 153. године - походи против устаника у Ахаји и Египту
- 161 године - Марко Аурелије постаје цар
- 162 - 166. године - неуспешни походи Луција Верија против партског краља Олагаза III.
- 166 - 175. године - Маркомански рат против германских племена Маркомана и Квада.
- 172 године - устанак Букола (пастира) у Египту
- 180 године - смрт Марка Аурелија, посљедњег од пет добрих цар; његов син Комод постаје цар (180. - 192)
- 192. године - убијен Комод, на престо долази Пертинакс, влада три мјесеца (192 - 193)
- 193. године - убијен Пертинакс, панонске легије проглашавају царем Луција Септимија Севера
- 195 - 197. године - Септимије Север води рат против Парћана; распуштање старе преторијанске гарде, коју су само сачињавали Италици и становници Галије и Шпаније и формирање нове од становника подунавских и источних провинција; легализовање права ступања у брак војника
- 208 - 211. године - Септимије Север заузима Каледонију
- 211. године - Марко Аурелије Каракала постаје цар
- 212. године - Каракала одобрава закон Constitutio Antoniniana, којom скоро целокупно слободно становништво римског царства добија право римског грађанства
- 217. године - Каракалa убијен; Макрин постаје цар као први из редова витезова.
- 218. године - убиство Макрина; за наследника проглашен Варије Авит Басијан или Марко Аурелије Антонин, познат као Елагабал, који је на власт дошао као 14. годишњак, али су га због силног разврата убили Преторијанци кад је имао 18 година.
- 222. године - убиство Елагабала и Александар Север постаје цар
- 235. године - убиство Александра Севера и почетак владавине ткз. војничких царева, где је до 284. године владало око педесет царева
- 249. на пријесто долази Деције Трајан, први римски цар илирског порекла.
- 284. године - Диоклецијан постаје император
- 285. године - Багаудски рат - устанак багауда робова, сељака и беземљаша
- око 290. године - Диоклецијан дели владавину са Марком Аурелијем Максимилијаном који влада западним делом царства а Диоклецијан источним; Рим није више седиште царства; Диоклецијан ствара апсолутну монархију (доминат), задржава граничну војску али и ствара и оперативну, чију срж чине палатини и царство дијели на дванаест диецеза; Сенат губи политички значај
- 301. године - утврђене су максималне цијене робе и радне снаге
- 303. и 304. године - уведене су мере против хришћана
- 305. године - Максимилијан абдицира и наслеђује га његов савладар Констанције Хлор
- 306. године - Константин Велики или (Флавије Валерије Константин) постаје цар
- 306. - 324. године - међусобни окршаји римских сувладара, Лициније доживљава пораз и Константин Велики постаје једини владар Рима
- 312. године - битка код Мулвијског моста, Константин побеђује узрупатора Максенција, а прије битке му се, по легенди указао крст с натписом: 'У овом ћеш знаку победити', па је стога:
- 313. године - донесен закон о слободном исповједању хришћанске вере у Милану, познат као Милански едикт
- 325. године - цар Константин Велики ставља ван закона гладијаторске борбе, које се, међутим, и даље спорадично одржавају до око 450. године
- 330. године - Константинопољ постаје глави град царства
- 337. године - смрт цара Константина (I или Великог, јер кад се говори о цару овога имена, мисли се увек на њега), насљеђује га Констанције II
- 357. године - Јулијан Отпадник као намјесник у Галији побеђује Алемане код битка код Аргенторатума
- 361. године - смрт Констанција II и Јулијан Апостата бива проглашен царем
- 363. године - погибија Јулијана Апостата у рату са Персијцима при опсади Ктесифона; браћа Валентинијан и Валенс долазе на власт и први влада западним царством из Милана а други источним из Костантинопоља
- 378. године - битка код Хадријанопоља против Визигота и и погибија Валенса; Теодосије долази на власт
- 379. године - Теодосије обједињује оба дела царства
- 379. - 382. године - победа над Готима и склапање савеза са Готима против Хуна
- 391. године - Теодосије проглашава хришћанство једином и службеном религијом Римског царства
- 393. године - Теодосије укида Олимпијске игре (које дотад трају непрекидно од 776. године пре Христа.
- 395. године - смрт Теодосија и коначна подела римског царства на Источно и Западно Римско Царство
- 402. године - победа Стилихона над Готима
- 402. године - Равена постаје главни град Западног Римског царства
- 404. године - 1. јануара, последња гладијаторска борба у граду Риму
- 408. године - Готи заузимају Панонију и Норик.
- 410. године - Готи продиру у Италију, заузимају Рим и пљачкају га
- 430 - тих година - Хуни и под заповедништвом Атиле продиру у Галију
- 451. године - последњи Римски тријумф: битка на Каталаунским пољима. Римски војсковођа Аеције, познат и као 'последњи прави Римљанин', потпомогнут Визиготима краља Теодорика, побеђује Атилу, али га, из тактичких разлога, не уништава.
- 475. године - Ромул Аугустул постаје цар
- 476. године (3. или 4. септембра) - германски заповедник Одоакар скида са власти Ромула Аугустула, као последњег владара Западног Римског царства (али му, као дечаку, поштеђује живот, па овај умире око 511. године) и проглашава се краљем Италије, што се сматра и посљедњом годином Западног Римског Царства, док Источно Римско Царство или Византија наставља да траје до 1453. године.
- 480. године - у Сплиту (у Диоклецијановој палата) убијен (отрован) последњи легитимни цар Западноримског царства (јер је Ромул Аугустул 'владао' само Италијом), Јулије Непот.
- Историчари се углавном слажу да се са 476. годином - годином пропасти Западног Римског царства, завршава Стари век и раздобље Антике.