Драгослав Марковић

Из пројекта Википедија

Драгослав Дража Марковић (28. јун 1920. - 20. април 2005.) био је друштвено-политички радник СФРЈ, председник Председништва Србије 1974-1978.

Рoђен је 1920. године у селу Поповићу, код Сопота. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939. године, а учесник НОБ-а је од 1941. године.

Као ученик осмог разреда Треће београдске гимназије био је ухапшен због комунистичке активности и после затвора избачен из школе. Гимназију је завршио у Панчеву а потом у Београду уписао Медицински факултет.

Други светски рат провео је у Космајском партизанском одреду. После рата је заузимао низ високих политичких функција у Србији и Савезу комуниста Југославије (СКЈ). Био је министар у влади Србије, секретар Градског комитета Комунистичке партије Србије и амбасадор у Бугарској.

Био је и председник Скупштине Србије, члан Председништва СФРЈ, СФРЈ, Председник Председништва Србије 1974-1978 и председник Председништва Централног комитета СКЈ.

У време успона Слободана Милошевића на власт, сукобио се са његовом политиком и убрзо отишао у пензију, 1986. године. Умро је у Београду 2005. године.

Супруга Драже Марковића је Божидарка Дамјановић Кика, народни херој Југславије, а рођени брат Драже Марковића је Мома Марковић, народни херој Југославије и отац Мирјане Марковић.

[уреди] Спољашње везе