Радмила Живковић
Из пројекта Википедија
Радмила Живковић је рођена 14. јануара 1953. у Крушевцу. Студирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Одиграла је бројне улоге у филмовима- Сок од шљива, Посебан третман, Вариола вера, Још овај пут, Сабирни центар, Увек спремне жене, Полтрон, 0 покојнику све најлепше, Ледина, Зона Замфирова... За неке од њих награђена је највишим признањима као што су Златна арена у Пули, Царица Теодора у Нишу...
Kao позоришна глумица остварила је улоге на сценама Атељеа 212, Позоришта на Теразијама, у Звездара театру, a 20 година је члан Драме Народног позоришта у Београду. Власница је награде „Миливоје Живановић", a највећи успех у каријери забележила је 6. фебруара 2005. године, када joj je уручена награда „Жанка Стокић" коју су пре ње добиле Светлана Бојковић и Милена Дравић. Ово престижно признање добила је за улогу Живке Поповић у представи Госпођа министарка у режији Јагоша Марковића, коју са успехом игра на сцени Народног позоришта у Београду.
Из брака са сниматељем Предрагом Бамбићем има кћер Бојану, глумицу, a удата је за Драгана Михајловића.
[уреди] Упитник
- Шта је ваша највећа нада?
-Косово и Метохија.
- Шта је за вас највећа несрећа?
- Косово и Метохија.
- Кад вам је непријатно?
- Кад видим децу и људе са Косова и Метохије.
- Шта вас излуђује?
- Лаж: мала, велика, провидна, свакојака, мизерна, само људска. Лаж.
- На које своје достигнуће сте највише поносни?
- На своје дете.
- Шта је ваша најдрагоценија имовина?
- Moje идеје.
- Шта је била ваша најдраматичнија погрешна одлука?
- Што сам допустила да ми неки људи улазе у кућу.