Географија Италије
Из пројекта Википедија
Географија Италије | |
![]() |
|
Континент | Европа |
Регион | Јужна Европа |
Координате | |
Површина -копно -вода |
301.336 km² 71. 294.020 km² 7.210 km² |
Дужина обале | 6.660 km |
Границе | Аустрија 430 km, Француска 488 km, Ватикан 3,2 km, Сан Марино 39 km, Словенија 232 km и Швајцарска 740 km |
Највиша тачка | Мон Блан 4.810 m |
Најнижа тачка | Јадранско море 0 m |
Најдужа река | По 652 km |
Највеће језеро | Гарда |
Координате: 37°-47° СГ Ш, 7°-19° ИГД
Италија је изразито поморска, медитеранска земља, ¾ њених граница избија на море. Она је полуострво које се протеже 900 km од севера према југу, широко 150 – 200 km. Има 6.660 km обале (80% од граница), тако да ниједна тачка на њеном копну није удаљенија од 100 km од мора.
Италија има површину 301.323 km², а на том простору 1996. године живело је 57.268.578 становника, односно 190 ст/km². Састоји се из три дела. Први дио обухвата цело Апенинско полуострво са острвима Сицилијом и Сардинијом, други део обухвата низију у порјечју реке По и трећи је Алпски простор све до развођа. Северна Италија обухвата два сасвим различита простора Италије (низијски и високопланински), према томе није исто што и Апенинско полуотрво. Осим Италије, на Апенинском полуострву су још две државе: Сан Марино и Ватикан (спадају у патуљасте државе Европе).
Копнена граница Апенинског полуострва протеже се од Приморских Алпа (итал. – франц. граница) до Јулијских Алпа (итал. – слов. граница), а између су Алпи на Италијанско-Швајцарско-Аустријској граници. Према Балканском полуострву граница се простире Јулијским Алпима, потом реком Сочом до Тршћанског залива и Јадранским морем. Преко Апенинског полуострва и његовог продужетка Сицилије, Европа се, послије Гибралтара, највише приближава Африци (140 km).
Садржај |
[уреди] Геологија
У геолошком погледу Италија је младо копно, тј. коначан је облик добила у касном терцијару и квартару. Полуострво је препознатљиво по вулканском рељефу и крашким рељефним формама. На северу је полуострво у климатском погледу, заштићено Алпама, од продора хладних климатских утицаја из Средње и Северне Европе. Полуострво је изложено утицају Средоземног мора. Италија је позната по благим зимама и топлим, али не претоплим летима. Најдужа и најважнија река је По. Природном склопу, по положају, Апенинском полуострву припадају и острва Сицилија, Сардинија и Корзика. Корзика је међутим, политички издвојена (припада Француској).
У XIX веку Италија се ујединила и сад цело Апенинско полуострво обухвата једну, јединствену државу, са изузетком Сан Марина и Ватикана.
[уреди] Регије
![]() |
За више информација погледајте Регије Италије. |
На основу физичкогеографских елемената, посебно клима-ботаничких фактора, деловања становништва кроз прошле векове формирале су се географске регије Италије. Италију можемо поделити у три велике географске регије: Северна, Полуострвска и Острвска Италија и низ под-регија.
- Северној Италији припадају провинције: Аоста, Пијемонт, Лигурија, Ломбардија, Трентиноалто Адиђе и Фриули-Венеција-ђулија;
- Полуострвској припадају: Тоскана, Лацио, Кампања и Калабрија, на Тиренској обали, потом Марке, Абруци и Апулија, на Јадранској обали и приближно централним делом полуострва налазе се Умбрија, Молин и Безиликата;
- Посебне провинције које припадају регији Острвска Италија су Сицилија и Сардинија.
[уреди] Северна Италија
Под појмом Северна Италија подразумева се простор северно од Апенина. Поред Северних Апенина, овој регији припада део Алпа и целокупна Падска низија.
[уреди] Алпи
Италијански Алпи се пружају од Ђеновског залива (превоја Алтаре) до Јулијских Алпи у дужини око 1.500 км. Просечна висина им је око 2.000 м. Алпи се лучно повијају дуж Француске, Швајцарске, Аустријске и Словеначке границе.
Састављени су од метаморфних и интрузивних стена - гнајса, микашиста, серпентина и шкриљаца.
Италијски Алпи се деле на: Пијемонтске, Ломбардијске и Венецијанске.
- Пијемонтски Алпи се налазе на западу. Најужи су (око 20 km), али са планинским врховима изнад 4.000 м. Релативно су лако проходни захваљујући дубоко усеченим глацијалним долинама које отварају пролаз према Француској и Швајцарској. Од речних долина важније су Дора Рапариа и Дора Балтеа. Индустрија је захватила само Аосту (електрометалургија) и долине које конвергирају ка Торину (текстилна индустрија).
- Ломбардијски Алпи су шири и пространији од Пијемонтских и пресечени су лонгитудиналним долинама. Највиши делови су под ледницима. Ниже су пашњаци и шуме, а у падини су ледничка језера (Комо, Гарда и др.). Алпи као какав зид спречавају продор хладних ветрова са севера и задржавају топле ветрове са југа. Обиље алпских река искориштава се за хидроцентрале.
- Венецијански Алпи су сиромашнији и мање искоришћени регион. Претежно су састављени од кречњака. Најлепши део су Доломити, тј. плато изграћен од доломита моћности до 1.000 m. У подножју доломита развио се спортско-туристички центар Кортина и Ампецо. За саобраћај су значајне долине Адиђе.
Алпи су за северну Италију важан резервоар хидроенергије, а у новије време добијају посебан туристички значај. Такође имају непрегледне пашњаке, шуме, а да их нема, Падска низија би била сува степа. Највиши врх је Cima marguaries (2.649 m).
[уреди] Северни Апенини
Апенини се пружају од Сицилије до превоја Алпаре код Ђенове. Изграђени су од неколико низова који се пружају попут лука. Дуги су око 1.450 км, широки око 100 км; нижи су од Алпа. Немају ледника ни ледничких облика.
Економско значење Апенина је мање од онога Алпи, јер реке имају само флувијални карактер, па им зато лети знатно опада водостај. Шуме и пашњаци су слабији него у Алпима.
Апенине делимо у три дела: Северне, Средње и Јужне Апенине. Северни Апенини се пружају од превоја Ђови, преко кога прелази пут и железничка пруга. Са јужне стране Падску низију заграђују Лигуријски и Емилијски Апенини. Они су уски, ниски, састављени од меких стена, па су због тога лако проходни. Од посебне важности је превој Кол дел Алпаре, који повезује Ђенову са Падском низијом. Лигурско – Пијемонтски лук је отворен према Ђеновском заливу. Развође је ближе море него Падској низији. Највиши врх је Монте Буе (1.803 м). Етрурско-емилијски планински вијенац само је 60 км удаљен од Јадранског мора. У њима је највиши врх Ђимоно. Из овог планинског низа пружају се разни огранци према западу уз реку Арно. Овде су и бројни превоји и скоро сви су искоришћени за саобраћајнице.
[уреди] Падска низија
![]() |
За више информација погледајте Падска низија. |
Има површину од 46.000 km², дуга је око 450 km, а широка око 100-200 km. Највећим делом настала је од седиментала што су их донијеле реке са Алпи.
Северни део низије дели се у два појаса. Од подножја Алпи према низији појас је широк 10-15 km. Изграђен је од моренског материјала, слабо је плодан и насељен. Од овог појаса до тока реке По пружа се појас ситног материјала. На граници између два појаса избијају мала врела. Ту добро успевају житарице.
Падска низија није идеална равница, има много брежуљак а неки од њих су и вулканског порекла. Том равницом тече река По дуга 672 km. Притоке реке доносе годишње до 40 милиона m³ материјала, па ушће реке непрестано расте.
Ова низија се убраја међу најплодније у Европи. У њој је развијена интензивна и модерна пољопривреда. Даје половину италијанских житарица и вина, а преко 90 % производње маслаца, шећера, кукуруза и пиринча. Приноси по хектару су највиши у Европи. Она није само најважнији аграрни већ и индустријски реон Италије.
Индустрија је нарочито концентрисана у Ломбардији, Пијемонту и Лигурији. На ове области долази 70% хемијских производа и 90% текстила.
Велики значај има туризам, нарочито градови као што су Венеција, Верона, Милано и Ђенова. Ту се убраја и итал. ривијера која се пружа од Ђенове до границе са Француском (Сан Ремо и Империја), као и највеће италијанске луке: Ђенова, Венеција, Трст и Савона.
Падска низија се дели на пет мањих регија: Пијемонт, Ломбардија, Венеција-Фиренца, Емилија и Лигурија.
- Пијемонт
- Као италијанска регија Пијемонт је више планинска него низијска регија. Административно обухвата 29.350 km². Захвата северно подручје Апенина. Главни град регије је Торино који је важна саобраћајна раскрсница и индустријски центар (аутомобилска индустрија "Фиат"). Поред Торина од градова Пијемонта истичу се: Алесандрија, Аспи, Аоста, Новара и др.
- Она је најважнија покрајина у регији Северне Италије, површине 23.822 km2. Окружују је врхови Лемпонинских и Регијских Алпи на северу, ток реке По на југу, Минцио на истоку и Тицино ја западу. Дели се на високу, средљу и ниску. Густо је насељена, преко 600 ст./ km2. Сточарски производи и дрво главна су добра и сировине високе Ломбардије. Главни град покрајине је Милано, који је највећи индустријски, финансијски, трговачки и саобраћајни чвор државе. Најважније су машинска и текстилна индустрија, а развијене су и металургија, електро, хемијска и прехрамбена индустрија. Милано је и центар италијанске националне културе.
- Фријули-Венеција Ђулија
- Венецијанско-Фријулска регија има површину од 25.517 km2 и пружа се од Доломита до Соче, од језера Гарда до мора и реке По. Обални појас се пружа 12-20 km према унутрашњости. Главни град покрајине је Венеција, која ја изграђена на пешчаним острвима (118). После Рима, Венеција има најбогатију историјску прошлост. Град је био, а и данас је важна лука за бродове. Данас је у Венецији све подређено туризму. Развила се ииндустрија - обојена металургија, машинска, текстилна, прехрамбена индустрија, прерада нафте, бродоградња и др. Други важнији градови су: Трст, Верона, Падова, Бреша и Равена.
- Емилија

- Емилија се пружа у облику троугла, површине 22.134 km2, чија је база на обали Јадранског мора. Највећи град је Болоња. Важна је раскрсница путева и железничких пруга, које повезују Јадранско море и Лигурију и северну и полуострвску Италију. Град је значајан центар прехрамбене и електроиндустрије. Већи градови у овој провинцији су и: Ферара, Емилија, Модена, као и град Равена.
- Лигурија
- Површина ове покрајине износи 5.436 km2, а пружа се у облику лука, од врхова Апенина до мора у дужини од 270 km. Висине Апенина су овде мале. Цела Лигурија је проглашена ривијером, а центар јој је Ђенова, шести град по величини у Италији.
Ђенова је увозна лука за угаљ из Енглеске, нафту из Леванта, минерале из Алжира и Шпаније, за дрво, памук и житарице. Од градова се још издваја Савона као важна лука и туристички центар.
Северна Италија има укупно 120.000 km2 или 38% површине Италије. Она је врло густо насељенаи најнапреднији је део Италије. Овде се производи, од целокупне производње Италије, око 40% пшенице, 70% кукуруза, 100% пиринча, 100% конопље, 45% вина, 85% хидроенергије, 100% свиле. Овде је највише сконцентрисана индустрија. Северна Италија је економски најважнији део Италије.
[уреди] Полуострвска Италија
![]() |
За више информација погледајте Полуострвска Италија. |
Полуострвска Италија обухвата следеће регије: Апенини, регија Јадранског приморја (Јадранска фасада), регија Тартанског приморја (Тартанска фасада) и регија Тиренског приморја (Тиренска фасада).
[уреди] Апенини
![]() |
За више информација погледајте Апенини. |
Апенини представљају кичму полуострвске Италије. Издигнути су млађим набирањем у неогену, алпском орогенезом. Деле се на Северне (који припадају Северној Италији), Средње и Јужне Апенине (који припадају овој регији).
- Средњи Апенини – се пружају од Риминија до реке Волтурно. Имају облик крашких заравни, са којих се дижу планински венци. Бројне долине се пружају према југу. Преко Средњих Апенина има неколико превоја. Најважнији је Фабриано. Најдивљији је крај у покрајини Абруци (планинском делу), где се налази и највиши врх Апенина Гран Сасо.
- Јужни Апенини – се пружају од реке Волтурно до Тартанског залива и Месинског мореуза. Планински венци се нагло снижавају и шире, и стварају између себе долине. Као осамљени брег у равници Кампање издваја се Везув. Његова база је пречника 45 km, а диже се до висине преко 1.300 m.
У области Апенина клима је средоземна, али са висином клима се модификује. Веће количине падавина добијају западне стране Апенина. Реке имају медитерански режим. Вегетација се мења са надморском висином. Од минералних богатстава Апенини располажу лигнитом, мрким угљем, шкриљцима, бокситом и разноврсним грађевинским материјалом.
[уреди] Јадранска обала
Јадранску обалу сачињавају регије: Марке, Абруци и Апулија.
- Марке
- Марке је већим делом покрајина уз јадранску обалу с малобројним лукама. Главни град је Анкона. Има топли, сушни климат и оскудну хидро мрежу. Шуме заузимају 14% површине. Плодно тло је у речним долинама и искоришћава се за пшеницу и винограде. Анкона је једина већа лука.
- Абруци
- Абруци је једна од највиших покрајина Италије. Више од пола њене територије налази се изнад 500 m над морем. Један дeо покрајине проглашен је 1923. год. националним парком. Главно занимање становништва је сточарство, а у долинама узгајају жито, кромпир и шафран. Хидроцентрале су на рекама Пескара и Вомано. Важнији привредни центар је Аквила.
- Апулија је на крајњем југоистоку Апенинског полуострва. Она је у приморју низија, а идући према унутрашњости издижу се благи огранци Апенина. Њој припада и масив Гаргано. То је типична аграрна област. У јадранском приморју гаји се рано воће. Од стоке се гаје овце. Индустрија је слабо развијена, експлоатише се морска сол и боксит. Највећи град је Бари, који је важна лука и раскрсница путева. У њему се развила индустрија за прераду нафте, прехрамбена и дуванска индустрија. Други град по величини је Бриндизи – саобраћајна веза са Грчком.
[уреди] Тарантанска обала
Овој регији припада део полуострва Апулија. На југу је место Отранто, по ком је пролаз из Јонског у Јадранско море назван Отрантским вратима. Апулија држи водеће место у држави по производњи дувана и бадема. Главно насеље је Таранто – ратна лука. Други већи градови су Леће, Фођа и др.
[уреди] Тиренска обала
Овде се могу издвојити 4 подрегије: Тоскана, Лацио, Кампања и Калабрија.
- Она је оивчена Апенинима са северне и источне стране. Поред плодних низија обухвата и благо заталасана побрђа. Тоскана има посебан историјски значај. Ту се експлоатише мермер и пирит. Развијена је текстилна, прехрамбена и машинска индустрија. Обрадиво тло је под културама жита, винограда, поврћа и воћа. Највећи град је Фиренца - један од најлепших градова и важан културно-уметнички центар. Истиче се још и Ливорно - трговачка и ратна лука.
- Лацио
- Површине 17.180 km², налази се у централној Италији. Пружа се у дужини од 150-160 km, а у ширини од 80-85 km, са обе стране реке Тибар. Са источне стране ове долине налазе се Сабинске планине, а са западне Монте Ђимоно. Северни део области карактеристичан је по вулканском рељефу. Главни хидрографски објекат је река Тибар. Око 25% територије је под планинама. Клима је средоземна, изразито сушна у летној половини године. Ако се изузме Рим, Лацио је аграрна област. Око Рима се развила приградска привреда, а у осталом делу преовлађује гајење пшенице, кукуруза, винограда и маслина. Највећи град је Рим, који је велика раскрсница ваздушних и сувоземних путева. У Риму су се развиле филмска индустрија, индустрија за прераду дувана, конфекцијска, прехрамбена и хемијска индустрија.
- Кампања
- Ово је изразито вулканска област у јужној Италији. Претежно је планинска, са изразитом медитеранском климом у приморју. У економском погледу изразито је аграрна. Карактеристична је оријентација ка раном поврћу, јужном воћу и виноградима. Велики значај имају дуван и конопља. Индустрија је сконцентрисана у приморју, а развијена је црна металургија, текстилна и др. индустрија. Главни град је Напуљ.
- Представља крајњи југ Италије. Претежно је планинска и око 25% њене територије је под шумом. Калабрија је орографско продужење Апенина, али не и геолошко. Састављена је од кристалних шкриљаца и гранита. Има изразито средоземну климу с количином падавина изнад 1.000 mm. У привредном погледу то је најзаосталија регија Италије. Водећу улогу има гајење маслина, јужног воћа и винограда. Преовлађује прехрамбена, кожна и дрвна индустрија. Највећи град је Пеђо ди Калабрија - транзитна тачка према Сицилији.
[уреди] Острвска Италија
![]() |
За више информација погледајте Острвска Италија. |
Италија има бројна острва, а највећа и најважнија су: Сицилија, Сардинија, Елба, Сант Антонио и низ мањих острва (Планетарија, Литарска, и др.)
[уреди] Сицилија
![]() |
За више информација погледајте Сицилија. |
Сицилија је највеће острво у Средоземном мору. Спада међу највећа европска острва после Велике Британије, Исланда и Ирске. Одвојено је од Апенинског полуострва Месинским мореузом широким 4 km.
По свом геолошком саставу и рељефу слична је Апенинима. Претежно је планинска са слабо разуђеним обалама, на југу и истоку налазе се вулканске планине са живим вулканом Етном, у чијем подножју је плодна низија Катанија.
Клима је средоземна и врло сушна, низије добијају свега 400-450 mm падавина, реке су мале и незнатне а вегетација је суптропска и свега 4% површине је под шумом. Од минералних богатстава, Сицилија има нафте, сумпора и соли. У привредном погледу Сицилија заостаје за полуострвском Италијом, а поготово за Северном Италијом. Око 50% становништва је запослено у пољопривреди. Значајан је удео воћарства и виноградарства, које захвата око петину обрадивих површина. У индустрији је запослено око 20% популације острва. Најзначајније су прераде воћа, грожђа, маслина и парадајза, као и прерада коже и дрвета. Индустрија је везана за експлоатацију нафте, сумпора и сулфата. Нафта се експлоатише код Сиракузе и Ђеле. Важнији градови и већи центри Сицилије су Палермо, Месина и Катанија.
[уреди] Сардинија
![]() |
За више информација погледајте Сардинија. |
Сардинија захвата површину од 24.090 km². Обале су јој слабо разуђене. У геолошко-геоморфолошком погледу део је херцинског масива са вулканима, на западу. Од Корзике је удаљена само 12 km, али су геолошки оба оствра јединствена, јер су била део Тиренског копна.
Клима је средоземна, сушнија у нижим деловима острва. Реке су мале, а биљни свет је суптропски. Под шумом је само 5% површине острва. Од рудног богатства на Сардинији има угља и цинка.
Становништво је углавном запослено у пољопривреди и рударству. Поред жита доминира јужно воће и винова лоза. У сточарству већи значај има гајење оваца и коза. Сардинија даје око 80% италијанске производње олова и цинка, и 50% производње угља. Такође располаже значајним резервама барита, бентонита, боксита, коалина и мермера. Повољан положај и јефтина радна снага омогућили су развијање нафтнопрерађивачке и петрохемијске индустрије. Први објекат петрохемијске индустрије изграђен је у месту Порто Торес, на северу. Изграђена су и предузећа за производњу сумпорне и фосфорне киселине и синтетичког каучука. На југу острва, у месту Сароке, је рафинерија нафте. Важнија насеља и привредни центри су Каљари и Сасари.
[уреди] Сан Марино
![]() |
За више информација погледајте Сан Марино. |
Сан Марино је једна од регија Јадранске фасаде, полуострвске Италије, али је Сан Марино и држава. Налази се на територији Италије на Апенинима, североисточно од Фиренце. Површина Сан Марина износи 60,57 km² , а ту живи 24.521 становника, односно 402 ст./km² (1996. год). Први статут везан за нозависност територије потиче из 1263. године, када се Сан Марино прогласио републиком. Сан Марино је са Италијом у царинској унији. Мала државица се налази, тј. лежи на планини Монте Типано. Ту се налази и истоимени град док су остала насеља у подножју. Клима и вегетација имају средоземни карактер.
Главне привредне гране су пољопривреда и туризам. Од ратарских култура, узгаја се пшеница и кукуруз, а људи се баве и воћарством и виноградарством. Индустрија је слабо развијена, а највише прихода се остварује од туризма. Сан Марино је у економском погледу најслабија држава међу осталим малим државама Европе.
[уреди] Ватикан
![]() |
За више информација погледајте Ватикан. |
Ватикан је држава у западном делу Рима, на десној обали Тибра. Центар је римокатоличке цркве и резиденција њеног поглавара, папе. Ватикан је најмања држава на свету, с површином свега 0,44 km² са око 1.000 становника. Већина житеља су Италијани, али има и 90 Швајцараца.
Држава обухвата скуп цркава, зграда и вртова на истоименом брежуљку Монте Ватикано. У Ватикану је знаменит трг с црквом св. Петра, а ван ове територије под суверенитетом Ватикана је 12 цркава и зграда у Риму, и папска летна резиденција. Ватикан има сопствену железничку станицу, пошту, радио-станицу, штампарију, електричну централу и новчану јединицу. Централни део државе је папски дворац. У његовом склопу је више зграда, дворова и музеја. При спровођењу своје светске политике, Ватикан се служи католичком црквом у другим земљама и многобројинм масовним организацијама.
[уреди] Клима
Клима Италије је релативно влажна и веома разнолика. Варира од хладне, у висим пределима Алпа и Апенина, до субтропске дуж обале Лигуријског мора и западне обале полуострва. Просечна годишња температура се креће од 11° C до 19° C. У Падинској низији она износи 13° C, на Сицилији око 18° C и у приобалној низији око 14,5° C. Климатски услови на полуострву се одликују регионалним разноликостима, које су углавном резултат конфигурације Апенина као и утицаја чудљивих ветрова који долазе са околних мора. У нижим пределима и на обронцима Апенина који се границе са западном обалом од севера Тоскане до околине Рима, зиме су благе, сунчане, а високе температуре су ублажене хладним медитеранским поветарцима. Температуре у истим географским ширинама на истока полуострва су много ниже, углавном због распрострањених североистсцних ветрова. Дуж виших источних падина Апенина климатски услови су нарочито хладни. Насупрот субтропским у јужној Италији и Деновском заливу, клима Ломбардијске низије је континентална. Топла лета, оштре зиме са температурама око -15° C, преовладују у овој регији, коју од морских поветараца штите Апенини. Највећа колицина падавина јавља се у Италији током јесењих и зимских месеци, када дувају западни ветрови. Најмању количину падавина прима Апулијска регија као јужна Сицилија а највећу количину падавина прима Удинска регија.
[уреди] Хидрографија
Италија има велики хидроенергетски потенцијал. Има много река од којих су По и Адиде најважније. Река По је око 650 km дуга, пловна је око 480 km и са свим притокама чини око 965 km водених путева. Адиде је око 410 km дуга у Италију долази из аустријске регије Тирол, тече према истоку и као и По, увире у Јадранско море. Дна ових река се полако издижу алувијалним наслагама са планина. Реке италијанског полуострвског дела су плитке. Главне полуострвске реке су Арно и Тибар. Од свог извора у Апенинима, Арно тече западно око 240 km кроз култивисану долину и градове Фиренцу и Пизу. Тибар извире недалеко од извора Арна и тече кроз Рим.
И северни и полуострвски део Италије се одликују бројним језерима. Највазнија језера северне Италије су: Гарда, Мадоре, Комо и Лугано, а од полуострвских језера, која су знатно мања најзначајнија су: Тразимено, Болсена и Брацано.
[уреди] Флора и фауна
Флора централних и јужних низија Италије је типично медитеранска. Биљке карактеристичне за ове пределе су: маслине, наранџа, лимун, палма и др. Остале врсте које се често јављају, поготово на крајњем југу су: нар, смоква, датула, бадем, шећерна трска и памук. Вегетација на Апенинима је слична вегетацији централне Европе. На нижим падинама јављају се кестен, чемпрес и храст док су у вишим пределима највише заступљени бор и јела.
Италија има веома мали број животињских врста у односу на остале регије Европе. На Алпима живи мали број дивокоза. Медведи, бројни у давна времена, сада су већ изумрли, али вукови и дивље свиње и даље харају планинским шределима. Још један прилицно чест четвороножац јесте лисица. Међу птицама грабљивицама најбројније су: орао, лешинар и соко, који се углавном крећу изнад планинских врхова. Препелица, шљука, јаребица и друге птице селице обитавају у многим деловима Италије. Гмизавци укључују неколико врста гуштера, змија и три врсте гуја отровница. Шкорпије су такође присутне.
[уреди] Занимљивости
- Венеција, град изграђен на пешчаним острвима.
- Град Венеција је изграђен на 118 пешчаних острва. Улице града су уствари канали којих има преко 150. Трамваје и аутумобиле замењују гондоле и мали бродови. Од грађевина се истичу Дуждева палата и црква св. Марка, потом црква Санта Марија дела Салуте, и бројне друге палате. Сада је град спојен са копном насипом, дугим 3.600 м преко којег иде железничка пруга. Познати мост је Понте Риалто. Пред црквом св. Марка састају се 3 канала: Канал Гранде, Канал ди Сан Марко и Канал де ла Ђудека.
- Фиренцу многи сматрају за један од најлепших градова Италије.
- Налази се на реци Арно. Положена је на врло згодном месту, на раскрсници путева. Кроз град пролази најважнија пруга из северне у средњу Италију (Болоња-Фиренца, са најдужим тунелом у Италији кроз Апенине. Овде се родио Данте Алигијери, као и други великани нпр. Бокачо, Петрарка, Донатело, Микеланђело Буонароти, Ђото, Макијавели, Леонардно да Винчи. Фиренца је постала италијанска Атина са великим бројем споменика, којима у свету има мало равних.
Око Фиренце су се нанизала бројна насеља као Пиза, стари супарник Фиренце, с кривим торњем, на коме је Галилео Галилеј изводио своје експерименте из физике.
- Колосеум је највећи амфитеатар, који је икада на свету постојао.
- У њега је могло стати око 100.000 глеалаца. Зидан је 70 год. н. е. Колосеум се не зове тако због своје величине, него због тога, што је раније на том месту била огромна Неронова статуа, висока 40 м.
- Пред црквом св. Петра пружа се леп и знаменит трг, који је налик на амфитеатар. Окружен је са 300 стубова. На средини овог трга стоји обелиск, који је још император Калигула донео из Египта. Он је једноставан, сав од једног камена, висок 22 м.
- Ватикан је палата, одмах до цркве св. Петра. Он је на 3 стране са 10.000 одељења и 8 великих и широких и 200 мањих степеништа.
[уреди] Литература
- Напомена: Текст преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.
- "Земље и народи свијета", Руде Петровић, "Просвјета" Загреб 1975.
- "Регионална географија", др Раде Давидовић, "Графика" Нови Сад 1999.
- "Географија свијета"
[уреди] Спољашње везе
Географија: Азербејџан • Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија • Казахстан • Кипар • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Република Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија - Европска унија
Територије: Акротири и Декелија • Гренланд • Гернзи • Гибралтар • Јан Мајен • Џерси • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Острва