Амур
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Амур (вишезначна одредница).
Амур (монг. Хара-Мурэн "Црна Река", кин. Heilong Jiang) – је река у источној Азији. Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун. Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km.
Амур (Heilong Jiang) | |
---|---|
|
|
Дужина | 4.444 km |
Просечан проток | 10.800 m³/s |
Површина развођа | 1.855.000 km² |
Извор | Спајањем Шилке и Аргуна |
Ушће | Охотско море |
Земље басена | ![]() ![]() ![]() |
По површини басена Амур се налази на четвртом месту у русији (песле Јенисеја, Оба и Лене)
У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Блоњ, Удул и Орел.
Главне притоке: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари, Амгун, Анјуј и Тунгуска.
На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³/s.
На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.
Садржај |
[уреди] Историја
Руси су за Амур први пут чули 1636. године. После три године покушали Русија је почела да тражи реку. Први Руси су дошли до Амура 1644. године, када је на захтев Икутског губернатора одред козака пошао да тражи реку. Лоше организована експедиција је претрпела велике губитке. Само део експедиције, под вођством Појаркова, је дошао до реке Зеја, а потом пловећи њом и до обала Амура. Између 1650. и 1653. године Јерофеј Хабаров је на челу малог одреда стигао чак до до гоњег Амура.
На неколико места саградио је утврђења и оставио козаке у њима.
Године 1689. уговором у Нерчињску Амур је ушао у састав Кине. Међутим године 1860. по Пекиншком споразуму Амур је поново ушао у састав Русије.
[уреди] Екологија
14. новембра 2005. у једној од кинеских хемијских фабрика, у реку Сунгари каја утиче у Амур излила се велика количина отровних материја (нитробензеола, нитробензина и других хмикалија), што је нанело велике штете реци.
[уреди] Литература
- Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-М). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.
[уреди] Спољашње везе
- Информације о реци и басену ((en))
Координате: 53° 06' СГ Ш, 140° 44' ИГД, Ушће