Стара планина

Из пројекта Википедија

Стара планина или Балкан припада моћном систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара.

Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава).

На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692m н.в.). Изразитији врхови су: Црноглав (764m н.в.), Бабин нос (1108m н.в.), Тресак (1000m н.в.), Ветрен (1330m н.в.), Орлов камен (1737m н.в.), Свети Никола (врх) (1380m н.в.), Миџор (2169m н.в.), Три чуке (1937m н.в.), Тупанар (1727m н.в.), Сребрна глава (1933m н.в.). Често се Старој планини припаја и Видлич (1413m н.в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, али с обзиром да га од Висока раздваја само уска долина Височице може се прихватити мишљење да заједно са Старом планином чини јединствену морфолошку и природну целину.

Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н.в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н.в.). У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н.в.).

У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:

  • Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н.в.
  • Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н.в.
  • Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н.в.

Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н.в.


             Планине Србије
Застава Србије