Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца
Из пројекта Википедија
Ослободилачка Војска Прешева, Медвеђе и Бујановца (албански: Ushtria Çlirimtare e Preshevës, Medvegjës dhe Bujanovcit - UÇPMB) је била терористичка организација која се борила за отцепљење долине Прешева, односно општина Прешево, Медвеђа и Бујановац, од Србије.
Долина Прешева је област јужне Србије чију популацију углавном чине етнички Албанци. Униформе, процедуре и тактике ОВПМБ-а су биле готово идентичне терористичкој организацији ОВК на Косову и Метохији. Ослободилачка Војска за Прешево, Медвеђу и Бујановац је постојала од 1999. године до 2001. године. Наводни циљ ОВПМБ је био да се наведене општине отцепе од Србије, и придруже Косову и Метохији, како би се у случају независности Косова могла формирати Велика Албанија заједно са албанским становништвом у Централној Србији.
После завршетка косовског рата 1999. године, сигурна зона дужине око 5 километара је успостављена између Косова и Метохије и Централне Србије. Војска Југославије није имала дозволу да патролира у тој зони, слабо-наоружана полиција Србије је добила задатак да одржава ред у тој области. Зона је обухватала село Доброшин са већинским албанским становништвом, али не и Прешево.
Бивши терористи организације ОВК су убрзо формирали базе у "разоружаној" зони и српска полиција је морала да престане патролирати област под претњом смрти. Напади су такође спровођени против оних албанских политичара који су се супростављали Ослободилачкој Војсци Косова. Подпредседник огранка Социјалистичке партије Србије у Бујановцу, Албанац Земаил Мустафи је убијен од стране ОВПМБ. Такође је било масовних убистава цивила, један од најкрвавијих напада је била експлозија бомбе у аутобусу у Грачаници, 12 људи је изгубило животе.
Када су приметили да ситуација измиче контроли, НАТО је дозволио Југословенској војсци да се врати у "сигурну" зону 24. маја 2001. године. КФОР је дао терористима прилику да предају оружје и прођу некажњени због крвавих злочина које су починили за само 3 године постојања.
Преко 450 чланова терористичке организације ОВПМБ су искористили прилику да им сви злочини буду опроштени, чак се и командант организације Шефкет Муслију обратио КФОР-у и предао своје оружје 26. маја 2001. године, после чега је пуштен на слободу.
[уреди] Види још
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |