Хусеин бег Градашчевић

Из пројекта Википедија

Градашчевић Хусеин - бег (1802, Градачац - 1833, Цариград), вођа босанске опозиције реформама султана Махмуда II. Не желећи нову војску (низам), нове порезе и више чиновнике османлије, опозиција је тражила аутономан положај Босне у турској царевини. Против покрета босанских бегова биле су херцеговачке аге (Ризванбеговић, Ченгић). Босански беговат ушао је у савез са Мустафа Шкодра-пашом, вођом албанских аутономиста. 26. марта 1831. потукли су бегови војску босанског везира Али Намик-паше близу Травника, а у великој бици на Косову, око 18. јула, самог великог везира. Послије те побједе Хусеин, „Змај од Босне“, како се сам називао, избором својих другова, постао је босански везир. Против њега се организовала готово сва Херцеговина, коју је водио столачки капетан Али ага Ризванбеговић.

У самој Босни велик дио суревњивих бегова и капетана почео је да напушта новог везира, који је био надмен и пријек, и чији су захтјеви према Порти ишли даље, него што је била прва жеља беговске опозиције. Почетком 1832. дошло је до одсудних битака између чета босанског везира и нове султанове војске. Босанце су потиснуле с Косова чете новог везира Кара Махмуд-паше, и потукле их у дводневној бици код Бањске, 67. априла, и даље код Пријепоља 2830. маја. У посљедњој великој борби око Сарајева, 1718. маја сам Градашчевић бива потпуно потучен и нагнан у бијег. Он је онда, кријући се, прешао у Аустрију, 4. јуна. гдје је држан под јаком стражом и конфиниран у Осијеку и Коморану. Огорчен непажњом, Градашчевић је с пријатељима молио милост у султана и добио је аустријским посредовањем, али под условом да не може живјети у Босни, него тамо гдје му Порта одреди.

1. октобра 1832. Градашчевић је прешао у Београд, остао је ту око два мјесеца, а онда је кренуо у Цариград. Султан му је био понудио већи чин у низаму са жељом, да његовим примјером дјелује на друге, али је Градашчевић то одбио. Болестан, и морално скршен умро је у Цариграду негдје почетком 1833.

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • М. Вукићевић, Знаменити Срби муслимани (1906);
  • Др. Д. Павловић. Покрет у Босни и Албанији противу рефорама Махмуда II. (1913).

Други језици