Ћићевац
Из пројекта Википедија
Ћићевац је градић и општина који се налази у Расинском округу. Према попису из 2002. град је имао 5.094 становника, док је општина Ћићевац имала 10.755 становника.
[уреди] Историја
Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710.године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.
После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. У време Првог српског устанка на овим просторима су боравили Петар Добрњац, Хајдук Вељко и сам Вожд Карађорђе. Старешине Сталаћа у то време су били Војвода Илија и Капетен Среја. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.
Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.
Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.
У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.
После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.
Одмах по ослобођењу од Немаца у Ћићевцу је формиран Народноослободилачки одбор са председником Миодрагом Вељковићем и секретаром Вулетом Миљковићем-Батом.
После Другог светског рата Србија је подељена на округе. Округ је имао своје срезове. Ражањски срез је покривао Ћићевац, Појате, Лучину и Сталаћ, док су Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње ушли у састав Крушевачког среза.
Последња административна подела је извршена јула 1957.доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.
Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.