Генетичка структура популације

Из пројекта Википедија

Генетичка структура популације представља учесталост гена (јединки које их садрже) у тој популацији. Да би се утврдила учесталост гена (њихових алела) или њихових комбинација (генотипова) прате се фенотипске особине јединки које чине неку популацију.

Особине које се прате и служе за утврђивање генетичке структуре неке популације могу да буду:

  • морфолошко-анатомске: облик, величина, боја неког телесног дела;
  • физиолошко-биохемијске. различите форме неког протеина, ензима;
  • особине у понашању јединки.

У одређивању генетичке структуре хуманих популација неопходно је да се задовоње одређени критеријуми:

  • користе се особине одређене једним геном или малим бројем гена, квалитативне особине, као што су:
    • боја очију
    • боја косе
    • наследне болести
    • крвне групе ABO, Rh, MN система и др.
  • узорак који се испитује мора да буде довољно велик и да није одабран.

Популација је у равнотежи ако се њена генетичка структура одржава непромењеном из генерације у генерацију.

Генетичку структуру популације одређују:

  • фактори који одржавају њену генетичку равнотежу
  • фактори који ту равнотежу ремете.

Међусобно дејство ових фактора одређује стабилност популације која није статична већ динамична:

  • када се у популацији учесталост гена не би никада мењала, тј. не би реметила њена равнотежа, не би долазило ни до еволуције.

Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су истовремено и фактори еволуције и припадају им:

[уреди] Види још

Генетичка равнотежа популације


[уреди] Спољашње везе


генетика Овај незавршени чланак Генетичка структура популације, је везан за генетику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.