Кромпир

Из пројекта Википедија

Кромпир

Таксономија
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Solanales
фамилија: Solanaceae
род: Solanum
Биномијална номенклатура
Solanum tuberosum
L.
Екологија таксона
Животна форма: G (геофита)


Кромпир је биљка из породице Solanaceae. Користи се за исхрану људи и стоке. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. У Европу су га донели Шпанци 1536. године. Плод је подземни и овалан, а цвет је различитих боја: бели, плави, розе или љубичаст.

Плод кромпира
увећај
Плод кромпира

[уреди] Кромпир у Србији

Кромпир је у Србију донео Доситеј Обрадовић.

Гаји се у низинама и на планинама али најпознатији је из околине Ивањице и Чачка. Ту се вероватно због специфичне климе, земљишта али и дуге традиције производи врло укусан кромпир у великим количинама. Због свега тога, у Гучи је и подигнут Институт за кромпир који се бави селекцијом врста са великом приносима, отпорним на болести и сл.

Кромпир напада инсект Кромпирова златица која може бити погубна за род.

Кромпир се преко зиме ставља у подземне трапове где ,ако није изложен температурама испод нуле, може да сачека пролеће. зато је, поред издашности и релативно ниске цене један од главних састојака у исхрани.

Конзумира се куван и печен док је сиров опасан по здравље. Некада су ђаци да би избегли писмени задатак, појели сирови кромпир пре одласка у школу да би се разболели. Данас се са часова бежи и без кромпира.

Индустријским поступком од кромпира се добија скроб. Сечењем кромпира на танке листиће и печењем истих у врелом уљу добија се чипс који се једе поред пића (нпр пиво) и изазива жеђ јер је слан.

Викиврсте имају података о: