Википедија:Сјајни текстови/Мај

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је петак, 22. децембар 2006

[уреди]

Изабране годишњице за мај

Изабрани чланак за 1. мај

Теренс Дејвид Џон Прачет

Теренс Дејвид Џон Прачет (Terence David John Pratchett) (такође познат и као Птери) је енглески писац (рођен 28. априла, 1948, у Биконсфилду, Бакингемшајер), највише познат по својој серији књига о Дисксвету.

Прво прачетово објављено дело била је кратка прича "The Hades Business", објављена у школском часопису када је имао 13 година, а затим је објављена у Сајенс Фантази часопису, 1961 године, и за то је плаћен £14. Његово следеће објављено дело је било "Night Dweller", и појавило се у Њу Ворлдс часопису, број 156, новембра 1965.


...даље...


{{Изабрани чланак за 1. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. мај

Стандардни сет тенгвар

Тенгвар или Тенгуар (Tengwarслова, јед. Tengwaслово) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ.Р.Р. Толкин (J.R.R. Tolkien). У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор (Fëanor), се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. мај

Стандардни сет тенгвар

Тенгвар или Тенгуар (Tengwarслова, јед. Tengwaслово) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ.Р.Р. Толкин (J.R.R. Tolkien). У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор (Fëanor), се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. мај

Стандардни сет тенгвар

Тенгвар или Тенгуар (Tengwarслова, јед. Tengwaслово) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ.Р.Р. Толкин (J.R.R. Tolkien). У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор (Fëanor), се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. мај

Стандардни сет тенгвар

Тенгвар или Тенгуар (Tengwarслова, јед. Tengwaслово) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ.Р.Р. Толкин (J.R.R. Tolkien). У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор (Fëanor), се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. мај

Илија шпијунира Петра и његове пријатеље

"Балкански шпијун" је драма Душана Ковачевића о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, који је две године одлежао у затвору. Следећи своју параноју, он прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна.

Аутор за основу своје комике узима један друштвени феномен који се може сматрати болешћу сваког комунистичког система и друштва, а то је да на сваком месту и у сваком човеку постоји непријатељ народа и постојећег система. ...даље...


{{Изабрани чланак за 6. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. мај

Илија шпијунира Петра и његове пријатеље

"Балкански шпијун" је драма Душана Ковачевића о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, који је две године одлежао у затвору. Следећи своју параноју, он прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна.

Аутор за основу своје комике узима један друштвени феномен који се може сматрати болешћу сваког комунистичког система и друштва, а то је да на сваком месту и у сваком човеку постоји непријатељ народа и постојећег система. ...даље...


{{Изабрани чланак за 7. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. мај

Илија шпијунира Петра и његове пријатеље

"Балкански шпијун" је драма Душана Ковачевића о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, који је две године одлежао у затвору. Следећи своју параноју, он прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна.

Аутор за основу своје комике узима један друштвени феномен који се може сматрати болешћу сваког комунистичког система и друштва, а то је да на сваком месту и у сваком човеку постоји непријатељ народа и постојећег система. ...даље...


{{Изабрани чланак за 8. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. мај

Застава Европске уније

Европска унија (скраћено: ЕУ) је унија (заједница) двадесет пет европских држава.

Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ...даље...


{{Изабрани чланак за 9. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. мај

Застава Европске уније

Европска унија (скраћено: ЕУ) је унија (заједница) двадесет пет европских држава.

Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ...даље...


{{Изабрани чланак за 10. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. мај

Застава Европске уније

Европска унија (скраћено: ЕУ) је унија (заједница) двадесет пет европских држава.

Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ...даље...


{{Изабрани чланак за 11. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. мај

Застава Европске уније

Европска унија (скраћено: ЕУ) је унија (заједница) двадесет пет европских држава.

Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ...даље...


{{Изабрани чланак за 12. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. мај

Застава Европске уније

Европска унија (скраћено: ЕУ) је унија (заједница) двадесет пет европских држава.

Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ...даље...


{{Изабрани чланак за 13. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. мај

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.

Почетком августа 1933. године удала се за Сергија Сластикова, нису имали деце.

Била је професор српског језика од 1923. до 1953. године у неколико школа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 14. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. мај

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.

Почетком августа 1933. године удала се за Сергија Сластикова, нису имали деце.

Била је професор српског језика од 1923. до 1953. године у неколико школа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 15. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. мај

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.

Почетком августа 1933. године удала се за Сергија Сластикова, нису имали деце.

Била је професор српског језика од 1923. до 1953. године у неколико школа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 16. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. мај

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.

Почетком августа 1933. године удала се за Сергија Сластикова, нису имали деце.

Била је професор српског језика од 1923. до 1953. године у неколико школа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 17. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2006. одржаће се у Атини, главном граду Грчке.

...даље...


{{Изабрани чланак за 18. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2006. одржаће се у Атини, главном граду Грчке.

...даље...


{{Изабрани чланак за 19. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. мај

Песма Евровизије

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније. Америчка мрежа NBC је у преговорима са ЕРУ око откупљивања права за америчку верзију такмичења. Песма Евровизије 2006. одржаће се у Атини, главном граду Грчке.

...даље...


{{Изабрани чланак за 20. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. мај

Застава Немачке

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...


{{Изабрани чланак за 21. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. мај

Грб Немачке

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...


{{Изабрани чланак за 22. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. мај

Застава Немачке

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...


{{Изабрани чланак за 23. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. мај

Виолински кључ

Кључ (фр. и ен. clef) је симбол који се користи у музичкој нотацији да одреди висину нота на музичкој линији. Сваки кључ одређује место одређене ноте у линијском систему, а остале које се налазе на линијама или у празнинама следе логични редослед висина.

Постоји три врсте кључева који се користе у савременој музичкој нотацији: G-кључ, F-кључ и C-кључ. Сви ови симболи би требало да подсећају на курзивне облике слова. Њихова имена означавају ноту са тим именом (g&sup1, f или c&sup1) на одређеној линији.

...даље...


{{Изабрани чланак за 24. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. мај

Виолински кључ

Кључ (фр. и ен. clef) је симбол који се користи у музичкој нотацији да одреди висину нота на музичкој линији. Сваки кључ одређује место одређене ноте у линијском систему, а остале које се налазе на линијама или у празнинама следе логични редослед висина.

Постоји три врсте кључева који се користе у савременој музичкој нотацији: G-кључ, F-кључ и C-кључ. Сви ови симболи би требало да подсећају на курзивне облике слова. Њихова имена означавају ноту са тим именом (g&sup1, f или c&sup1) на одређеној линији.

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 26. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. мај

Немачки бојни брод Бизмарк (нем. Bismarck) највероватније је најпознатији ратни брод Другог светског рата. Добио је име по немачком канцелару из XIX века Оту фон Бизмарку, а постао је познат након што је потопио заставни брод и понос британске Краљевске Морнарице, бојни крсташ ХМС Худ 1941. Након лова који је трајао три дана Бизмарк је потопила Британска краљевска ратна морнарица.

Бизмаркова кобилица је 1. јула 1936. год. положена у Блум и Вос (Blohm & Voss) бродоградилишту у Хамбургу. Поринут је 14. фебруара 1939. год. док је у оперативну употребу уведен августа 1940. год. под командом поморског капетана Kapitän zur See Ернста Линдемана.

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. мај

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (1879 - 1958), српски геофизичар, климатолог, геофизичар, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустро-Угарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу.

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. мај

Пад Цариграда

Пад Цариграда је освајање Цариграда, главног града Византије, од стране војске Отоманског царства у уторак 29. маја 1453. године. Овај догађај је значио пад Византијског царства, иако су се неке земље (деспотовина Мореја и царство у Трапезунту) одржале још неколико година. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се Турци коначно утврдили на Балкану и више их ништа није могло спречити у свом походу на Европу, који ће се окончати тек под Бечом 1683. године. Поред тога, Западну Европу су преплавили учени људи из Византије који су са собом донели знања из антике и са Истока, што ће касније довести до појаве Хуманизма и Ренесансе.

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 30. мај

Милан Распоповић

Математичка гимназија у Београду, основана 1966., је у региону јединствена гимназија специјализована за рад са ученицима талентованим за математику, програмирање и физику. Почевши од 2004/05, у Гимназији раде и огледна одељења два завршна разреда основне школе.

Настава у Математичкој гимназији се одвија у малим одељењима, половину предавача стручних предмета чине универзитетски наставници, а до сада (2005) је око 250 некадашњих ученика стекло звање доктора наука. Математичка гимназија има статус школе од посебног националног значаја, и чланица је Европског савета за високе способности.

...даље...


{{Изабрани чланак за 30. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 31. мај

Милан Распоповић

Математичка гимназија у Београду, основана 1966., је у региону јединствена гимназија специјализована за рад са ученицима талентованим за математику, програмирање и физику. Почевши од 2004/05, у Гимназији раде и огледна одељења два завршна разреда основне школе.

Настава у Математичкој гимназији се одвија у малим одељењима, половину предавача стручних предмета чине универзитетски наставници, а до сада (2005) је око 250 некадашњих ученика стекло звање доктора наука. Математичка гимназија има статус школе од посебног националног значаја, и чланица је Европског савета за високе способности.

...даље...


{{Изабрани чланак за 31. мај}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар