Петница
Из пројекта Википедија
![]() |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Истраживачка станица Петница. (Разговор) |
![]() |
Предложено је да се овај чланак раздвоји на више чланака доступних из вишезначне одреднице. (Разговор) |
Петница је истраживачка станица смештена је око 7 km југоисточно од Ваљева, према Дивчибарама, поред сеоске цркве на брду у селу Петници. Оваква локација је изузетно повољна јер је ваљевски крај солидно повезан са свим деловима Србије. Кроз њега пролазе многе саобраћајнице од којих су највеће Ибарска магистрала и пруга Београд-Бар. Пруга Београд - Бар Ваљеву омогућује одличне железничке везе на потезу Подгорица-Суботица, а добрим путевима град је повезан са Београдом, Новим Садом, Краљевом, Крагујевцем, Нишом, Ужицем, Лозницом, Шапцем, Бијељином и Зворником. Посебно су интензивне саобраћајне везе са Београдом, до Ваљева је потребно око сат и по времена, док је отварањем нове директне аутобуске линије Нови Сад - Ваљево пут знатно скраћен, па се стиже за око три сата. Од Ваљева до села Петнице долази се асфалтираним путем који води поред Спортско-рекреативног центра Петница (800 m) који има три базена и терене за кошарку, фудбал, одбојку и мини голф. Базени се напајају топлом подземном водом. Спортски центар лети представља главну атракцију међу Ваљевцима, али и међу полазницима истраживачке станице Петница.
[уреди] Историја
Село Петница је веома старо. Прве породице су се у њега доселиле већ почетком 15. века. Најстарији познати писани документ је Петнички Псалтир из 1488. године који сведочи не само о постојању села Петница, већ и о манастиру и школи при њему. Манастир су Турци спалили и потпуно уништили у 18. веку, али и даље постоји црква, последњи пут обновљена 1864. године на темељима старе, много пута рушене и пљачкане, манастирске цркве. Приликом копања темеља за објекте Станице откривени су остаци старог петничког гробља ("бобије") који су пренесени у данашњу цркву. Данас, у пространом дворишту ИСП, јос увек постоје две од три школске зграде подигнуте 1925. године.
ИС Петница се налази на тзв. "осојној" (северној) и шумовитој страни Деспића Брда које доминира селом Петницом. Терен села географски припада ваљевском красу који чини низ ниских и средњих планина рашчлањених мрежом долина, котлина и клисура. Оне су претежно састављене од кречњака, па у себи крију бројне пећинске канале, галерије, шупљине и др. Околина ИС Петница је изузетно богата разноврсним биљним и животињским светом. Изнад Петнице су обронци планине Маљен на којој се налази познато туристичко место Дивчибаре. Петница, као и цео ваљевски крај, обилује површинским и подземним водама. Кроз село протиче речица Бања, која извире из Петничке пећине, и поток Поцибрав који село дели на два дела - брдски (јужни) и равнији (северни) део. На Поцибрави је 1990. године изграђена заштитна брана намењена заштити од бујица и тако добијено мало језеро површине 2 ha на само 400 m од ИСП. На обалама језера су птице селице и мочварице већ формирале своја станишта, док су га бројни ваљевски риболовци прогласили за своје омиљено "ловиште". Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на свега 300 m од ИСП. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко - антрополошка истраживања спроведена 1969. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно неолитско станиште у Југославији, старо 6.000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода Римљана (укључујући и коцкице за јамб), остаци средњевековних збегова локалног становниства и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања Програма археологије Станице, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 km од Станице су откривени уљни шкриљци и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ румунских палеонтолога, један од фосила идентификован као до сада непозната и нова форма пеликана - Pellicanus serbica, или Српски пеликан. Занимљиво је да је наш велики научник, географ Јован Цвијић још двадесетих година прошлог века предлагао да Универзитет у Београду направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом (за ово оснивачи Станице нису знали, до пре неколико година). Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком. Културно - историјско наслеђе Петнице и њено природно окружење велики су изазов и својим потенцијалима представљају подстицај за истразивацке активности полазника образовних програма ИС Петница.