Свети Григорије Богослов

Из пројекта Википедија

Св. Григорије Богослов
увећај
Св. Григорије Богослов

ГРИГОРИЈЕ НАЗИЈАНЗИН или БОГОСЛОВ (+390), велики беседник и хришћански песник, обдарен за културу и поезију, студира у Кесарији, Александрији и Атини, где се спријатељио са Св. Василијем. Крстио га је и рукоположио његов отац Григорије, који је умро 374. год. Св. Василије хиротонисао га је у чин епископа 371. године за епархију Сасиме, али се Григорије није снашао у овој служби; зато остаје у Назијанзу, где помаже своме оцу. У међувремену цар Теодосије позива га у Цариград да управља Светом Софијом, коју беху запосели јеретици. У тим околностима, цар сазива Други Васељенски Сабор (мај-јун 381 год.) на којем учествује и Св. Григорије. У том периоду Свети Григорије пише "Пет богословских расправа". После Сабора пролази кроз Назијанз, а потом се повлачи у Аријанз, где пише низ Теолошких писама пропив Аполинарија, који је учио да је Логос, узевши људску природу, играо улогу душе у телу. Неговао је епистоларни начин писања, а у теологију - коју је сматрао контемплацијом тајне Бога, полазећи од личног искуства - увео је песнички речник.

Српска православна црква слави га 25. јануара по црквеном, а 7. фебруара по грегоријанском календару.

[уреди] Види још