Панцер IV
Из пројекта Википедија
Панцер IV Модел Ф2 | |
---|---|
Главне карактеристике | |
Дужина | 5.93 m |
Ширина | 3.70 m |
Висина | 2.88 m |
Тежина | 23.6 t (са додатним оклопом) |
Брзина | 42 km/h на путу |
Досег | 210 km на путу |
Главно наоружање | топ 75 mm КвК 40 Л/43 |
Споредно наоружање | 2 х МГ34, 7.92 mm |
Максималан оклоп | 50 + 30 mm |
Мотор | линијски дизел мотор Мајбах ХЛ 120 ТРМ В-12 300 коња |
Посада | 5 |
Панцер IV је био једини немачки тенк који је био у константној производњи током читавог Другог светског рата. Настао је на основу спецификације немачке војске из 1935. год. која је предвиђала да ће битке у будућности водити две врсте тенкова, бројнија верзија наоружана противтенковским топом намењена за борбу против непријатељских тенкова Марк III (PzKpfw III) и тенк намењен за пружање ватрене подршке наоружан топом великог калибра способним да испаљује гранате са високо експлозивним пуњењем. Ова улога била је намењена за Панцер IV. Према спецификацијама тенк је требало да буде наоружан краткоцевним здепастим топом 7.5 cm KwK L/24, са једном од најширих цеви које су имали тенковски топови. Почетна брзина пројектила износила је само 384 метара по секунди. Због свог кратког домета тај топ је нарочито био неприкладан за борбу против тенкова. Али ако би се успео приближити непријатељском тенку на удаљеност од око 500 метара и да га погоди, његов пројектил је могао да пробије оклоп до 40 мм дебљине, а до 1939.г. мало је тенкова имало дебљи оклоп. Тежона пројектила је износила око 7,5 килограма. Тежина тенка није смела да буде већа од 23.62 t.
Возило је и поред другачије намене по конструкцији требало да буде веома слично са тенком Панцер III. Тек 1939. год. немачка војска почела је да добија прве значајније испоруке модела Д овог тенка. Иако су до септембра 1939.г фабрике испоручиле само 211 комада Панцера IV модел је ипак учествовао у пољској и у француској кампањи као и у нападу на СССР 1941. год. током којег су до изражаја дошла сва његова ограничења и недостатци.
Панцер IV модел Д био је незнатно већи од тенка Панцер III али је концепцијска сличност између ова два тенка била очигледна. Простор унутар тенка је био подељен на три одељка. Возач и радио оператер налазили су се у предњем одељку, а један од два митраљеза MG 34 био је монтиран десно од возача. У борбеном одељку налазили су се командир тенка, нишанџија и послужилац. Куполу је покретао електро-мотор док је у тенку Панцер III купола покретана ручно. Мотор се налазио у задњем одељку. Борбени комплет је био сачињен од 80 граната калибра 75 mm и 2.800 метака за митраљез.
Борбено искуство је показало да је Панцер IV поуздан тенк солидне конструкције али да је његова оклопна заштита преслаба да би могао да испуњава свој задатак пружања ватрене подршке јер су противнички тенкови углавном били боље оклопљени. Поучена овим искуством немачка војска је покренула програм сталне модернизације овог тенка који је трајао све до завршетка Другог светског рата. После модела Д уследио је модел Е који је имао дебљи фронтални оклоп и нову куполу. Следећи модел Ф требало је да постане главна производна верзија тенка али је врло брзо замењен моделом Ф2 наоружаним топом са дугом цеви калибра 75 mm. Ново наоружање је у потпуности изменило улогу овог тенка који је од средине 1941. год. почео да замењује Панцер III у борби против непријатељских тенкова. Модел Ф је произведен у великом броју и борио се на свим фронтовима. Затим је уследила верзија Г која је имала бољу оклопну заштиту која је појачана додатним бочним оклопним плочама монтираним на специјалним носачима на куполи и трупу. 1943. год. Панцер IV је наоружан новим топом 7.5 cm KwK 40 L/48 што му је омогућило да се успешно супротстави било ком савезничком тенку, а нарочито руском Т-34 који му је био најбројнији противник. На последњем моделу Ј који је направљен 1944. год. додатне оклопне плоче на носачима на трупу су због недостатка материјала замењене плочама од плетене челичне жице.
До 1945. год. произведено је и испоручено преко 8.000 различитих модела тенка Панцер IV. Последње борбено ангажовање Панцер IV имао је 1967. год. у Арапско-израелском рату и то на сиријској страни.
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Коришћена литература
- "World War II tanks and fighting vehicles" - Christopher F. Foss, Salamander Books Ltd., London, 1981.
- "German tanks of World War II" - Dr. F.M. von Senger und Etterlin, A&W Visual Library, 1969.
Немачка оклопна борбена возила Другог светског рата | |
---|---|
Тенкови | |
Панцер I | Панцер II | Панцер III | Панцер IV | Пантера | Тигар I, II | Панцер 35(т) | Панцер 38(т) | |
Самоходна артиљерија | |
Веспе | Hummel | Грил | Panzerwerfer | Panzerfeldhaubitze 18M | SIG 33 | Wurfrahmen 40 | |
Јуришни топови | |
ШтуГ III | ШтуГ IV | ШтуХ 42 | Брумбер | Штурмтигер | |
Ловци тенкова | |
Панцерјегер I | Мардер I , II , III | Хецер | Јагдпанцер IV | Јагдпантер | Насхорн | Јагдтигер | Елефант | |
Оклопни полугусеничари | Оклопни аутомобили |
SdKfz 4 | 250 | 251 | 252 | 253 | Sdkfz 221/22/23 | Sdkfz 231/32/34/63 |
Самоходна противавионска артиљерија | |
Flakpanzer IV: Мобилваген, Вирбелвинд, Ostwind, Kugelblitz | Gepard | |
Прототипови | |
Маус | P-1000 Рат | E- series | Panther II | Waffenträger | Neubaufahrzeug | |
Предложени пројекти | |
P-1500 'Monster' | Panzer VII 'Löwe' | Panzer IX | |
Немачка производња оклопних возила током Другог светског рата |