Слободан Шијан

Из пројекта Википедија

Слободан Шијан (рођен 16. новембра 1946. године у Београду), је сликар, филмски редитељ, сценариста и филмски критичар. У Београду је завршио сликарство на Академији ликовних уметности и филмску режију на Факултету драмских уметности. У периоду од 1965-1980, активно се бави ликовном уметношћу. У почетку, близак је групи Медијала, да би касније својим радом наступао у оквиру Нове уметничке праксе 70-тих. Као редитељ, бавио се експерименталним филмом, радио је телевизијске емисије и филмове, да би се почетком 80-тих укључио и у професионалну кинематографију. Објавио је текстове о филму у домаћим и старним филмским часописима, а приредио је и неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима. Током 1990-1991. био је директор Југословенске кинотеке у Београду. Године 1996, у анкети Академије за филмску уметност и науку, организованој поводом 100-годишњице филма код нас, његов филм Ко то тамо пева (1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен током последњих 50 година. Професор је филмске режије на Факултету драмских уметности и на Академији уметности "Браћа Карић" у Београду.

[уреди] Дела

[уреди] Редитељ

  • 1975 - Сунце те чува
  • 1976 - Похвала свету
  • 1976 - Све што је било лепо
  • 1977 - Шта се догодило са Филипом Прерадовићем
  • 1978 - Најлепша собa
  • 1979 - Градилиште
  • 1979 - Инг. угоститељства
  • 1979 - Кост од мамута
  • 1980 - Ко то тамо пева
  • 1982 - Маратонци трче почасни круг
  • 1983 - Како сам систематски уништен од идиота
  • 1984 - Давитељ против давитеља
  • 1988 - Тајна манастирске ракије
  • 2003 - Сироти мали хрчки 2010
  • 2005 - Пуњене тиквице са Лењиновим мозгом

[уреди] Писац

  • 1983 - Како сам систематски уништен од идиота
  • 1984 - Давитељ против давитеља


уметник Овај незавршени чланак Слободан Шијан, је везан за уметнике.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.
Други језици