Доњи очњак

Из пројекта Википедија

Стални зуби човјека
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице
  • Кутњаци
    • Први кутњак
    • Други кутњак
    • Умњак
Доњи очњак
Доњи очњак
Доњи очњак сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено

Доњи очњак – dens incisivus inferior је трећи зуб од медијалне линије у оба доња квадранта хумане дентиције и замењује доњи млечни очњак. У контакту је са доњим латералним секутићем и првим преткутњаком, а оклудира са бочним секутићем и очњаком из горње вилице. Овај зуб показује правилан знак угла и лука, дистални нагиб корена и лингвални нагиб круне. Општи облик и функција су му веома слични као код горњег очњака, а основне разлике су нешто већа висина круне, мања дужина корена, слабија експресија морфолошких елемената оралне површине и мања конвергенција проксималних површина, код доњег очњака.

Постоје два доња очњака, по један у сваком доњем квадранту, и обележавају се на следећи начин:

  • стални доњи десни очњак – 43;
  • стални доњи леви очњак – 33.

Садржај

[уреди] Круна

Круна зуба је нагнута лингвално, јер оса корена и оса круне граде туп угао, а ова појава се уочава и код доњих бочних зуба. Круна се, као и код осталих предњих зуба, описује из пет апеката.

[уреди] Лабијални аспект

Лабијална површина има облик петоугаоника и конвексна је у оба правца. Највећи конвекситет се налази у цервикалној трећини, а мезио-дистално у мезијалној половини зуба (знак лука). Као и код горњег очњака, присутан је лабијални квржични гребен (слабије изражен), који полази од квржице и иде до цервикалне трећине лабијалне површине и дели је на две фасете, од којих је мезијална ужа, дужа и испупченија. Такође су присутне и слабо изражене развојне депресије, које деле површину на три лобуса (од којих је средњи најпроминентнији), а преклопне линије се обично не срећу.

Проксимални профили су скоро паралелни, односно слабије конвергују према врату зуба – у поређењу са горњим очњаком. Висина контуре мезијалног профила се налази у инцизалној трећини, а са дисталне стране на споју инцизалне и средње трећине круне. Инцизална ивица, односно квржица (cuspidus) је мања и тупља у односу на квржицу горњег очњака и такође има четири квржична гребена. Она "ломи" сечивну ивицу на два неједнака дела.

[уреди] Лингвални аспект

Лингвална контура круне је слична контури са лабијалног аспекта. Ипак, она је у целости мања због конвергенције проксималних површина и има сличан изглед али слабије изражене морфолошке елементе, у односу на горњи очњак. Дакле, она је скоро у целости конвексна и на њој се уочавају ивични и лингвални квржични гребен (који ограничавају лингвалну јаму), али су слабије изражени. Такође је присутан и цингулум у цервикалној трећини и у њему је садржана висина контуре ове површине.

[уреди] Проксимални аспект

Проксималне стране (мезијална и дистална) имају облик троугла, са базом у пределу врата зуба. Оне конвергују орално и цервикално и, супротно очњаку из горње вилице, маргинални гребенови се стапају са лингвалном површином. Лабијални профил је конвексан у цервикалној и раван у остале две трећине круне, а лингални је конвексан у цервикалној и конкаван у средњој и инцизалној трећини.

[уреди] Инцизални аспект

Посматран са инцизалног аспекта, зуб показује симетрију у односу на лабио-лингвалну симетралу. Јасно се уочавају сви елементи на вестибуларној и оралној површини и квржица, која дели сечивну ивицу на мезијални и дистални део. Мезијални део је краћи, равнији и виши у односу на дистални.

[уреди] Врат

Врат зуба (collum dentis) се налази на прелазу круне и корена и садржи глеђно-цементни спој, тј. цервикалну линију. Она је конвесна у инцизалном смеру на проксималним површинама, а у апикалном смеру на лабијалној и палатиналној површини зуба.

[уреди] Корен

Корен доњег очњака је једнокрак и прилично прав и знатно дужи од коренова осталих зуба доње вилице. Има већи вестибуло-орални промер и на попречном пресеку је овалног облика. Корен је нагнут дистално, нарочито својим врхом (apex radicis dentis).

[уреди] Димензије

Доњи очњак
Мезио-дистална ширина Лабио-лингвална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
7,0 mm 7,5 mm 11,0 mm 15,5 mm 26,5 mm


[уреди] Варијације

Варијације и аномалије овог зуба су сличне као и код горњег очњака и односе се на:

  • величину и облик квржице,
  • инклинацију бочних квржичних гребенова,
  • израженост "рамена",
  • облик и величину цингулума,
  • облик и закривљеност корена и
  • закривљеност круне у односу на уздужну осовину корена.

[уреди] Референце

Литература и препоруке за детаљније информације:

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
Други језици