Тетида
Из пројекта Википедија
Била је лепа, доброћудна и љубазна, али срећа јој није била наклоњена. То се и догађа и смртним женама сличних особина. Пожелели су је истовремено и бог мора Посејдон и највиши бог Зевс. Али кад се открило пророчанство да ће Тетидин син надмашити свог оца, Зевс ју је у свом интересу приморао да се уда за смртника и одабрао јој је за мужа фтијског краља Пелеја. Краљ је, иначе био човек одважан и пун врлина, али не би се могло рећи да га је волела. Напротив, нису се разумели.
Родила му је сина Ахила кога је као малог уронила у воде реке Стикс, реке подземног света, тако да му је цело тело, осим пете за које га је држала, покрио невидљиви оклоп. Међутим, убрзо је напустила и Пелеја и сина. Пелеј ју је наиме, затекао како кали сина над ватром да би постао нерањив и, мислећи да хоће да га убије, потегао је на њу мач. Престрашена Tетида је побегла, не објаснивши шта ради и никад се више није вратила. Није је радовала ни слава зато што је мајка највећег јунака међу хиљадама ахејских војника под Тројом. Знала је за пророчанство да ће Ахил изабере ли славу ратника, уместо дуге и спокојне владавине у Фтији, погинути у цвету младости. Као мајка желела је, моћи да му спаси живот, чак га је и сакрила од краља Агамемнона који га је као врховни заповедник ахејске војске позвао у рат против Троје, а кад је у бојевима пред Тројом Ахил остао без оружија, замолила је бога Хефеста да му изради ново. Међутим, против судбине немоћни су и богови...