Историја Вијетнама
Из пројекта Википедија
![]() |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Почетак двадесетог века Вијетнам дочекује као део колонија Републике Француске тзв. Француска Индокина. Француска је донела поред језика и културе своју Католичку религију која ће касније бити велики проблем. Испоставило се судбоносне године за будућност народа биле су четрдесет када Јапанци врше протеривање Француског окупатора али при том заводе још већи терор над Вијетнамцима. Идеја за обнављањем државности се коначно могла реализовати па се организује покрет отпора који се супротставља Јапанском агресору отпор предводи Нгуен Син Кунг или Хо Ши Мин који је био и шеф Комунистичке Паритије Вијетнама. Парадоксално Вијетконгу Националном Фронту за Ослобођење Вијетнама (које је његово право име а не америчко пропагандно име Вијетнамски Комунисти скраћено Вијет Конг) оружије и опрему допремају Американци. Након пораза Јапанске царевине 2.септембра 1945 Вијетнам прокламује независност али га Француска поново запоседа. Новембра 1946 Хо Ши Мин одлази у Париз на разговоре о Француском повлачењу из Вијетнама. Француска одбија било какво повлачење те од тог тренутка почиње рат
Садржај |
[уреди] Први Вијетнамски рат
У прво време Вијетконг врши саботаже организује штрајкове онемогућавајући нормалан живот окупаторима из Европе али са победом кинеске револуције 1949 и подршком коју им је пружио Мао Це Дунг али и СССР стварају се услови за не сметано снабдевање оружијем са свим социјалистичким земљама те Вијетконг постаје права војска која 1952 у децембру заузима долину Дијен Бијен Фу чиме се француска војска у Вијетнаму нашла одсечена од остатка својих трупа у Индокини те без већих проблема враћају долину у своје руке и граде тамо базу али су тиме упали у клопку. Вијетконг децембра 1952 припрема акцију која почиње 13.марта 1953 већ 17.марта 1953 у бази је погиниуло 2500 француза. Аеродром у долини потпуно је онеспособљен 28.марта 1953 а 30.марта 1953 база остаје без веза са спољашњим светом. Тако да је 7.маја 1953 у 17:30 база Дијен Бијен Фу пала у руке Вијетконга 10000 (амерички извор) француских војника одведено је у заробљеништво сваки други се вратио. Овај пораз произвео је стравичан ефекат чији је резултат био повлачење француске војске из Индокине.
У таквим условима омогућено је и потпуно осамостаљење те је Хо Ши Мин 11.октобар 1954. године у Ханоју проглашава Демократску Републику Вијетнам али под утицајем великих Западних сила а посредством Ватикана на југу се проглашава Република Вијетнам исте године. Ово је значило грађански рат у који су се опет умешали спољни фактори што је довело до присилне деобе земље. Осмог маја 1957 договором између Сједињених Америчких Држава, Велике Британије,Француске и Совјетског Савеза Вијетнам је подељен 17. паралелом на Северни и Јужни. Председник Јужног Вијетнама Нго Дијем (који је имао Пол Потовске методе затварања сеоског становништва у велике логоре да би их заштитио од комуниста о томе пише и Хенри Кисинџер) састао се исте године са америчким председником Двајтом Ајзенхауером тражећи заштиту и гранције САД да ће режим у Сајгону опстати.
[уреди] Други Вијетнамски рат
![]() |
За више информација погледајте Вијетнамски рат. |
Јужни Вијетнам се већ крајем педесетих љуљао читав народ је у побуни. Већ 1959 у Ханоју је донета одлука да се крене у оштрију борбу против Југа. Сједињене Државе помно прате ситуацију и кују план интервенције. Ослобађање многих предграђа јужновијетнамске престонице Сајгона од стране Вијетконга даје повод те Америка напада 1961 године. Мир се међутим није могао никако успоставити унутрашњи немири почињу да раздиру Јужни Вијетнам тако да маја 1963 Католичка црква забрањује верска обележја већинских Будиста што доводи до огромних немира у којима страда 40-оро демострана нереди кулминирају самоспаљивањем осморице будистичких свештеника. Августа 1963 војни пуч у Сајгону убијен председник Дијен а марта 1965 Америчка војска окупира Јужни Вијетнам на власт долази председник Донг Ван Мин. Од 1965 до 1971 на снази је тзв. Операција помирење за време које је требало убедити Вијетнамце да су Американци ослободиоци. Али села Мин Лај, Сун Мај и друга говоре само о убијању невиних цивила (о сличним догађајима пише и Рон Ковик у својој књизи Рођен четвртог јула).
Економска помоћ Југу стиже из САД али ни то не смирује народ који излази на улице Да Нанга 1966 захтевајући одлазак америчког окупатора протести су угушени у крви (видео ТВ снимак можете видети на Хисторик каналу). Новембра месеца 1967 500.000 америчких војника је у Јужном Вијетнаму а исте године у Сајгон долази преседник САД Линдон Џонсон опет са причама да ће Америка да сачува Јужни Вијетнам. Међутим отпор рату расте и у САД октобра 1967 организује се Марш на Пентагон Џонсон је отпутовао децембра месеца у Аустралију и тамо га је сачекала гневна омладина. Да би некако онемогућили улазак Вијетконга у Јужни Вијетнам Американци бомбардују џунгле у Лаос. Те џунгле Американци зову Пут Хо Ши Мина .
[уреди] Oфанзива ТЕТ
Отпор Вијетнамаца је доживео свој врхунац 1968 године Када је преко 80 градова у унутрашњости Јужног Вијетнама ослобођено.Офанзива Тет је иначе почела 31.јануара 1968 на Вијетнамску нову годину што је до темеља уздрмало трупе САД. У Сајгону Вијетконг заузима амбасаду САД, напада аеродром, ослобађа кинеско предграђе Чо Лан и још неколико малих вароши на периферији Сајгона. Да би спречили пад Сајгона американци га бомбардују (Хисторик канал). Догађаји на северу Јужног Вијетнама су још драматичнији ослобођена је стара престоница Хуе а у опсади се нашла америчка база Кеи Сан Вијетконг напредује даље на југ и 7.фебруара 1968 ослобађа Ланг Веј. Али поновна окупација Ланг Веја и потпуно разбијање опсаде Кеи Сана 6.априла 1968 ипак је ставило до знања да ће рат још потрајати. Американцима су нанете велике жртве што је повећавало отпор грађана САД према рату до 1968 Америчка војска остала је без30000војника. Америка покушава да одговори те 1.маја 1968 покушава да окупира и Камбоџу али Вијетконг пресреће америчке снаге и уништава их у џунглама тим је отклоњена могућност да САД спрече инфилтрацијu Вијетконга на Југ. Ове године послата је огромна војна помоћ Јужном Вијетнаму. У међувремену у САД убијен је Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди да би та 1968 у америци кулминирала огромним анти-ратним нередима у Чикагу, Лос Анђелесу, Вашингтону и другим градовима.
[уреди] Офанзиве и преговори
Али ни 1969 није била много боља прво на власт долази Ричард Никсон потом он наређује тајно бомбардовање Камбоџе. Никсон одлази у Сајгон и обећава председнику Тјуу вођи Јужног Вијетнама помоћ али у лето долази нови талас протеста у САД па15.октобра 1969. још један. Ово присиљава администрацију САД да почне полагано повлачење из Вијетнама у јулу 1969 . У Ханоју 2. септембра 1969. умире Хо Ши Мин. САД су се надале да ће то окончати рат али Хо Ши Мина је јасно поручио тестаментом да рат мора да се настави до победе над окупатором што је нови председник Леис Ван подржао.
2.маја 1970. на универзитету Кент почињу протести који кулминирају пуцањем у студенте четворо убијених по званичној верзији. О овом и другим акцијама америчке Националне гарде пише у својој књизи амерички ветеран рата Рон Ковик у књизи Рођен четвртог јула. Џејн Фонда (бивша супруга медијског магната Теда Тарнера)у Ханоју држи митинг против рата. 8.фебруараа 1971. здружене Америчко-Јужно Вијетнамске снаге упадају у Лаос али Вијетконг поново стаје пред војску САД обарајући авионе, хеликоптере и десеткујући живу силу те се инвазија Лаоса завршила за мање од месец дана. Од априла до јула 1971. у Вијетнаму остаје 40000 америчких војника. Ситуација у Јужном Вијетнаму потпуно измиче контроли.
Да би некако спасао сајгонски режим Никсон наређује бомбардовање Ханоја и луке Хајфонг. Те 18. децембра 1972. почиње 11-о дневно бомбардовање Ханоја. Америчка певачица Џоан Баез долази у Ханој и пева у сколоништима. Лука Хајфонг је нападнут 22.децембра 1972. Оштећене су амбасаде Народне Републике Бугарске, Народне Социјалистичке Републике Албаније, Египта, Републике Куба као и совјетски и кинески бродови. Бомбардовање престаје 29.децембра 1972. Мировни преговори у Паризу који су били неколико пута обнављани па прекидани понови отпочињу 3.јануара 1973. Последња војна помоћ Јужном Вијетнаму упућена је 20.јануара 1973. Примирије ступа на снагу у поноћ по Гриничу 23.јануара 1973. Мировни споразум потписан је 27.јануара 1973. Идућа 1974. пролази у ишчекивању. Никсона 1974. обарају са власти афером Вотергејт што је за режим у Сајгону значило да је остављен на цедилу. Крајем децембра 1974. Војска Северног Вијетнама спрема акцију ослобођења.
[уреди] Победа
У пролеће почиње операција 10.марта 1975 ослобођени градови Бан и Тат разбијена војска Југа. Влада Јужног Вијетнама захтева интервенцију војске САД. Америка не чини ништа. Град Веј ослобођен након њега ослобођен Да Нанг. Код места званог Зван Лок окупила се разбијена војска Јужног Вијетнама али отпор је било не могуће организовати. Пресдедник Јужног Вијетнама Тју подноси оставку 21.априла 1975. и бежи на Тајван па у САД. В.Д. Председника САД Џералд Форд објављује у Њу Орлеансу крај рата говорећи да је Америка спасила част и победила. Опсада Сајгона почиње 25.априла 1975. Обруч се стегнуо 28.априла 1975. У 16:30 29.априла 1975. амбасадор САД бежи из Сајгона са њим иду и дипломате других западних земаља.У 7 часова и 53 минута 30.априла 1975 последњи војници САД напуштају Сајгон и Вијетнам.У 11 часова 30.априла 1975 званично крај ЈУЖНОГ ВИЈЕТНАМА. Сутрадан 1.маја 1975. Сајгон је крштен именом Хо Ши Мин Град а 7.маја1975 одржана је парад победе чим је рат окончан након 30 година.
http://www.stopusa.be/scripts/texte.php?section=CL&langue3&id=24471
http://www.monde-solidaire.org/spip/article.php3?id_article=2295
1977 проглашена је Социјалистичка Република Вијетнам у јесен 20.октобра 1977 СР Вијетнам је примљен у чланство УН (чланство нове државе могу да подрже али и да спрече само сталне чланице Савета Безбедности или гласањем у Генералној скупштини ОУН на тај начин што за пријем гласа мање од2/3 држава света). Никаквих међународних санкција никада није било.Није било дипломатских односа са САД који су имали своје санкције.
Жртве рата су биле огромне. Са Вијетнамске стране оне су биле око 2.000.000 људи (у овај број се рачунају и жртве војске сајгонског режима и цивили) од прилике јер се тачан број не зна. У Америци подаци су конфузни званично се тврди да је погинуло око 58000 војника док други војни извори тврде да је просечно месечно гинуло по 1000 америчких војника што значи 12000 годишње помножено са 14 година присуства у Вијетнаму излази дупло више од званичног податка а у ову цифру се не рачунају они који су доплаи заробљеништво и о којима се ништа ни данас не зна.
Али ово није значило ни крај проблема након САД напад на Вијетнам извршава Пол Потова Камбоџа Вијетнамска војска је упала у Камбоџу и збацила Црвене Кмере са власти. Грађански рат у Камбоџи беснео је скоро деценију док Пол није умро.
- Након овога погранични спор са Кином такође је решен ратом до јучерашњих савезника. Непрестални сукоби потпуно су исцрпли економију тако да се у Вијетнаму јавила глад. Угледајући се на кинеске економске реформе Вијетнам уводи тржишну привреду и политику инвестиција са запада што је полако почело да подиже националну привреду. Односи Вијетнама и САД нормализовани су 1995 године посетом председника САД Била Клинтона. Великим слетом у Ханоју 1.маја 2005 прослављено је 60 година победе над Јапанским и 30 година победе над америчким завојевачем.Данас је Вијетнам земља која граби напред спроводећи реформе кинеског типа али се труди да не заборави своју борбу.