Анта Богићевић
Из пројекта Википедија
Антоније Анта Богићевић (рођен око 1758. год у Клупцима крај Лознице, умро 1813.) је био српски војвода Првог српског устанка. Опевао га је познати гуслар Филип Вишњић у пјесми "Бој на Лозници".
За време Првог српског устанка прикључио се устаницима и радио је у организацији власти и снабдевању војске. Постављен је 1807. год. за војводу у Јадру и од тада се стално налазио на граници, бранећи ово немирно подручје од турских упада. Борио се са Турцима на Крупњу, Рожају, Рађеву Пољу а најчешће у Лозници у којој је вођено неколико крвавих борби са босанском турском војском. У једној од тих борби рањен је 1818. године.
Најзначајнија је битка за Лозницу вођена 5. и 6. октобра 1810. год. по старом календару. Под Али пашом Видајићем 30000 Турака спустило се низ Дрину шајкама до поља Тичара надомак Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Дванаест дана трајала је опсада, ватра из топова и кумбара. Процењујући да неће моћи одолети турским нападима, војвода Анта обрати се за помоћ Луки Лазаревићу. Извештен о опсади Лознице и одбивши Хашид пашу са Мораве, Карађорђе са готово целом војске Шумадије и 200 козака пожури у помоћ.
Изгледа да је Карађорђе проценио да ће се најпресуднија битка у 1810. год. одиграти баш овде. Колики значај је Карађорђе придавао боју говори и писмо упућено Петру Добрњцу тражећи од њега појачање:

У помоћ су дошли Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије. Пресудна битка почела је у јутро 6. октобра 1810. године. О томе је касније Карађорђе известио Милана Обреновића:

Ова победу српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку. Када је војвода Анта Богићевић умро 1813. год. за војводу је постављен његов син Богосав Богићевић - Сахрањен је у лозници на Шанцу, али су Турци извадили његов леш, одсекли главу и труп бацили у реку Штиру. међутим родољуби су тајно извадили његове кости и сахранили поред лозничке цркве. Његова ћерка Томаније се удала за Јеврема Обреновића а његовог сина Милоша убио је Тома Вучић Перишић када је 1844. год. угушио катанску буну.