Зајечар

Из пројекта Википедија

Зајечар је град у источној Србији (број становника по последњем попису 39.800.) Средиште је Зајечарског округа. Први пут се спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црна река и Бели Тимок сливају у реку Тимок. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana, која конкурише за место светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а.

Зајечар је седиште Епархије Тимочке која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа. Зајечар је познат по великим именима које је дао као што су Никола Пашић, Зоран Радмиловић, Ђорђе Генчић као и по првом основаном приватном факултету у Србији Факултету за менаџмент Мегатренд универзитета.

[уреди] Види још

[уреди] Галерија


[уреди] Спољашње везе


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места


град Овај незавршени чланак Зајечар, везан је за градове у Србији.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.