Ото фон Бизмарк

Из пројекта Википедија

Ото фон Бизмарк
Otto von Bismarck

Tитула: Први канцелар уједињене немачке
Време на власти: 1871-1890.
Наследник: Лео фон Каприви (Leo von Caprivi)
Датум рођења: 1. април, 1815.
Датум смрти: 30. јул, 1898.
Политичка партија:
Професија: дипломата

Принц Ото фон Бизмарк (нем. Otto von Bismarck), војвода од Лауенбурга (1. април, 181530. јул 1898) је један од најважнијих вођа у деветнаестом веку; као премијер пруског краљевства (1862 - 1890.) ујединио је Немачку серијом победоносних ратова после којих постаје први канцелар (1871-1890) немачког царства.

У почетку је био јункерски политичар дубоко конзервативних, аристократских и монархистичких гледишта, који се борио против растућег социјал-демократског покрета у осмој деценији XIX века, ставио је ван закона више организација и прагматично увео старосне пензије, здравствено осигурање, као и радничко осигурање у случају несреће. Постаје познат под надимком Челични канцелар и сматра се једном од најважнијих фигура у немачкој историји.

Садржај

[уреди] Младост и долазак на власт

Бизмарк је рођен као Ото Едуард Леополд гроф фон Бизмарк (Otto Eduard Leopold Graf (grof) von Bismarck) у Шонхаусену. Студирао је право на универзитетима у Гетингену и Хумболту, као и на Универзитету у Берлину. Оженио се са Јоханом фон Путкамер 1847. године. У њиховом дугом и сретном браку је рођено троје деце.

Одушевљен због пропасти револуционарних покрета 1848. године у немачким државама, изабран је у пруски парламент 1849. године. Постављен да представља Пруску у Франкфурту на Мајни, Бизмарк постаје све више убеђен да је уједињена немачка нација, коју би предводила Пруска, важан циљ што се у то време сматрало либералним циљем. После овог положаја, био је постављен за амбасадора у Петрограду, у коме се спријатељио са својим будућим противником, Александром Горхаковим, и у Паризу. Године 1862, пруски краљ Вилхелм I поставио га је за премијера и министра спољних послова Пруске, као решење конфликта између све либералнијег парламента и краља.

[уреди] Уједињење Немачке

Bismarck-Monument, Hamburg
увећај
Bismarck-Monument, Hamburg

Величина улоге Бизмарка као ујединитеља Немачке веома је контроверзна тема међу историчарима. Такође, постоји много расправа да ли је то било уједињење Немачке, или експанзија Пруске. Оно што је извесно, Бизмарк је делимично одговоран за почетак више ратова који су водили до драматичне промене у политичкој структури Немачке. Прво, уз сарадњу Аустрије, Шлезвиг и Холштајн су отцепљени од Данске у Другом слејвиском рату. Мировни уговор је закључен у Бечу 30. октобра, 1864. Већ 1865. Аустрија приморана да препусти Пруској контролу над овим северним земљама 1866. Бизмарк напада Аустрију и брзо побеђује у бици код Кениграца, прикључивши Хановер, Хесен-Касел, Насау и Франкфурт Пруској и формирајући Северно немачку конфедерацију.

Проглашење Немачког царства у Версају. Бизмарк у белом оделу
увећај
Проглашење Немачког царства у Версају. Бизмарк у белом оделу

Пошто је Бизмарк испровоцирао Француску, којом је у то време владао Наполеон, француско-пруски рат је избио 1870. године, током којег су јужно немачке државе, које су сматрале Француску агресором, придружиле Северно немачкој конфедерацији у борби против Француске. Франуска је претрпела понижавајући пораз, и Вилхелм I бива крунисан као немачки император у дворани огледала (Фр. Galerie des Glaces, Нем. Spiegelsaal) у Версају, која је служила као штаб пруске армије, 18. Јануара, 1871. Бизмарк је тиме легално створио Немачку империју под вођством Пруске, уз искључење Аустрије.


[уреди] Канцелар

Слављен као национални херој, Бизмарк постаје први канцелар новог немачког царства. У спољној политици, посвећује се очувању мира између европских сила Француске, Аустрије, Немачке и Русије. Бизмарк је веровао да централна позиција Немачке у Европи може бити узрок њеног разарања у случају било којег рата.

Бизмарк носи карактеристичан пруски шлем
увећај
Бизмарк носи карактеристичан пруски шлем

На унутрашњем плану, био је забринут појављивањем двeју нових политичких партија: Католичке партије центра, и Социјал-демократске партије Немачке. Кампања против католицизма која је започела 1872. године, под именом "Културна борба" (Kulturkampf) је углавном била промашај. Бизмарк је напао социјал-демократе на два фронта: социјалдемократска партија и њене организације су стављене ван закона, док је радничкој класи удељено веома прогресивно законодавство које је гарантовало здравствено осигурање, осигурање у случају несреће на раду, као и старосне пензије.


На изборима у 1890. години и Католичка партија центра и социјал-демократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање немачког цара (кајзера) Вилхема II, који је дошао на трон 1888. године. Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре (Gedanken und Erinnerungen; "Размишљања и сећања"). Умро је у 83. години живота 1898. године, у Фредрихсруху. Сахрањен је у Бизмарк-маузолеју у истом месту.

За вријеме Другог светског рата Немачка ратна морнарица имала је ратни брод именован у његову част Бизмарк, као и Немачка империјална морнарица чија су два брода носила његово име. Такође, место Бизмарк, Северна Дакота, носи његово име, као и Архипелаг Бизмарк и Бизмарково море код бивше Немачке колоније Нова Гвинеја, али и више улица и школа у Немачкој.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Претходник:
Prince Hohenlohe
Премијер Прусије
1862-1873
Наследник:
Count Roon
Претходник:
First Incumbent
Канцелар Немачке
1871-1890
Наследник:
Leo von Caprivi
Претходник:
Count Roon
Премијер Прусије
1873-1890