8. септембар

Из пројекта Википедија

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По Ут Ср Че Пе Су Не
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
календар за 2006 г.
цела година
  • 1331. - На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у тадашњој српској престоници Скопљу.
  • 1380. - Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
  • 1565. - Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Св. Августина, прво католичко насеље у Америци.
  • 1664. - Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
  • 1760. - У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
  • 1831. - Руске трупе под командом генерала Паскевича победиле су у бици за Варшаву Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка.
  • 1856. - Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853-56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском Истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору.
  • 1900. - Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
  • 1926. - Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
  • 1941. - Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије.
  • 1943. - Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
  • 1944. - Прва немачка ракета „V2„ (“Фау 2“), испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата избацили више од 1.000 ракетних бомби на Велику Британију од којих је 660 пало на Лондон.
  • 1951. - У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
  • 1954. - У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали SEATO пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
  • 1995. - Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
  • 1997. - Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
  • 1999. - У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
  • 2000. - Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем.
  • 2001. - Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
  • 2002. - На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

[уреди] Рођења

[уреди] Смрти

  • 1645. - Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
  • 1933. - Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
  • 1949. - Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.

[уреди] Празници и дани сећања

  • 1731. - Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
  • 1991. - Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.


[уреди] Види још

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар