Централни национални комитет
Из пројекта Википедија
[уреди] Увод
Као политичко тело у оквирима организације ЈВуО, половином месеца августа 1941 године, пуковник Дража Михаиловић је на Равној Гори формирао Ценртални Национални Комитет (ЦНК), као највише политичко тело.
За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте. Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић.
На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.
Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.
Централни Национални Комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.
На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944., у Италији).
Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.
Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ- као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.
Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијем, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.
У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије.
Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.
[уреди] Састав ЦНК
Дужност у ЦНК | Име и презиме члана |
---|---|
Председник ЦНК | Михаило Кујунџић |
Потпредсеник ЦНК | Адам Прибићевић |
Потпредседник ЦНК | Владимир Блејачић |
Потпредседник ЦНК | Мустафа Мулалић |
Потпредседник ЦНК | дрРисто Јеремић |
Потпредседник ЦНК | др Ристо Јеремић |
Председник Извршног Одбора ЦНК | др Стеван Мољевић |
Потпредседник Извршног Одбора ЦНК | др Живко Топаловић |
Потпредсеник Извршног Одбора ЦНК | Александар Аксентијевић |
Генерални секретар ЦНК | Драгиша Васић |
Заменик Генералног секретара ЦНК | др Ђуро Ђуровић |
Члан ЦНК | др Младен Жујовић |
Члан ЦНК | Драгослав Страњаковић |
Члан ЦНК | Александар Павловић |
Члан ЦНК | др Војин Андрић |
Члан ЦНК | Иринеј Ђорђевић |
Члан ЦНК | Перо Слијепчевић |
Члан ЦНК | Војислав Вујанац |
Члан ЦНК | Никола Стојановић |
Члан ЦНК | Власта Петковић |
Члан ЦНК | Слободан Драшковић |
Члан ЦНК | Миха Крек |
Члан ЦНК | Константин Фотић |
Члан ЦНК | Јован Ђоновић |
Члан ЦНК | дрРисто Јеремић |