ДНК рачунар

Из пројекта Википедија

увећај

ДНК рачунаром се назива врста рачунара која користи дезоксирубеинску киселину (ДНК) и молекуларну биологију, уместо традиционалноg силицијумског компјутера. Ова теорија била је први пут обрађена 2004 године, када је Ехуд Шапиро (Ehud Shapiro) са групом сарадника са познатог израелског института Вајцман (Weizmann Institute) открио програмaбилни молекуларни систем за молекуларни рачунар који je уместо силиконских микрочипова, састављен од ензима и ДНК молекула. У новоме уређају једноставни ДНК молекул снабдева рачунар улазним подацима и осигурава сву енергију која је рачунару потребна. Ово откриће је велики корак у развоју ДНК рачунарства, који је тек у повојима, а његове импликације се тек наслућују. Међутим оно би могло да донесе револуцију у будућности рачунара, нарочито када је реч о применама на подручју фармације и биомедицине.

Биохемијски „нанокомпјутери“ већ постоје у природи; они се манифестују у свим живим организмима. Међутим људи нису у стању да их контролишу, а када буду били у стању, ће вероватно бити пронађени лекoви за многе, сада неизлечиве болести. Идеја о коришћењу ДНК за смештање и процесирање информација родила се 1994. године, када је калифорнијски научник Леонард Адлеман (Leonard Adleman) први искористио ДНК у тесној цеви како би решио један јердноставни математички проблем. Од тада је неколико истраживачких група предлагало различите врсте дизајнирања ДНК рачунара, али су се њихови покушаји заснивали на енергетском молекулу АТП за потребе напајања. У овом тренутку ДНК рачунар може да изврши само основне функције и нема никакву практичну примену. Међутим када се буде успело да се и у стварности конструише, био би то уређај који би могао да изврши 330 трилиона операција у секунди што је 100.000 брже од модерних ПЦ, а покрећу га ензими и ДНК молекули.

У терминима брзине и величине, ДНК далеко надмашују данашње класичне персоналне рачунаре. То није све, па тако ДНК молекул који се налази у једру свих ћелија може да садржи више информација у једном кубном сантиметру него на једној милијарди ЦД-ова (што је приближно 750 терабајта). Један кубни центиметар „рачунарске супе“ садржи око 15.000 милијарди рачунара, а њена енергетска ефикасност је милион пута већа од ПЦ-а.

[уреди] Спољашње везе