Септембарски устав

Из пројекта Википедија

[уреди] Настанак

Види Шестојануарска диктатура.

[уреди] Одредбе

Краљевина Југославија је проглашена за уставну и наследну (не више и парламентарну) монархију.

Краљ је проглашен доминантним чиниоцем у организацији и раду свих власти. Краљу су дата широка овлашћења шефа државе, право да именује један број чланова горњег дома и овлашћења везана за сазивање,распуштање и заседања парламента. Краљу је практично дато овлашћење трећег, арбитражног дома у парламенту, јер је у случају неслагања два дома поводм неког законског предлога краљ могао стати уз један од њих и прихватити/одбацити предлог.

Именовања чиновника и војних старешина вршио је краљ, а пресуде су изрицане у његово име. Поврх свега у случају ванредног стања имао је право на ванредне мере и практично уставом потпуно невезану власт, уз накнадно подношење аката на усвајање парламенту.

Народно представништво је било дводомно, сачињено од Сената и Народне скупштине. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената. Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких цензуса, жене нису имале бирачко право. Задржан је систем промене устава из Видовданског устава.

Законодавна иницијатива посланика, као и њихов имунитет били су значајно сужени.

Министарски савет био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према парламенту у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.

Прокламована грађанска права била су нешто сужена у односу на Видовдански устав.

Задржана је територијална подела земље из периода Шестојануарске диктатуре.

[уреди] Пракса

Циљ доношења устава је био да се концентрисањем власти код краља и ограничавањем парламентаризма смири политички живот и подстакне национално јединство. Резултати нису били задовољавајући, а хронична политичко-национална нестабилност остала је обележје живота у Краљевини.

Промене устава извршене су два пута, оба пута неуставно. Једна је била доношење Уредбе о Бановини Хрватској, а друга преузимање власти од стране малолетног краља Петра II Карађорђевића.


 
Устави Југославије
Златибор