Пригревица

Из пројекта Википедија

Пригревица се налази на територији општине Апатин која се налази у западном делу Бачке. Према попису становништва из 2002. године Пригревица има 4.786 становника. Већину чине Срби.

Садржај

[уреди] Географија

Пригревица је лоцирана у североисточном делу општине Апатин заузима површину од око 4.000 хектара и по величини је треће место у општини и налази се на веома повољном географском положају. Од града Апатина удаљена је 10 км, а од града Сомбора око 20км. Налази се на пружном правцу Суботица - Винковци, а кроз насеље пролази пут који веже Апатин са Новим Садом. у близини места се налази ДТД канал који је удаљен око 2 км од центра самог места.

Атар места Пригревица се налази на лесној тераси, близу њеног контакта са алувијалном равни реке Дунав. После 1958. године кад је почела изградња мрежа канала ДТД која је обезбедила повлачење подземних вода и простор за врло плодно земљиште у атару места. При ископавању у дубљим деловима земљишта постоје термалне воде чија се температура креће од 30 до 50 степени, зависно од дубине слоја. Кориштење ових вода је резултирало изградњом једне од првих бања на територији Војводине која се налазила у самом месту Пригревица, а у данашње време је изграђен и цео бањски комплекс између Пригревице и Апатина у шуми Јунаковић са истоименим називом Бања Јунаковић, која данас спада у ред најмлађих и најатрактивијих бањско рекреативних центара у Војводини.

[уреди] Клима

Климатски услови су доста повољни вегетативни период траје између 240-260 дана у години а укупно трајање сунчевог сјаја током године износи око 2.113 сата, што и један од предуслова за успешну ратарску производњу. Распоред падавина је добар највеће количине падавина током године износе око 71 мм по метру, а најмање око 31 мм. Лета су топла а зиме хладне, равница је отворена и изложена утицајима атланске и евроазијске климе, што често доводи до јаких ветрова, годишње има око 90 топлих дана, а од тога око 30 са тропским врућинама где темепратуре достижу и до 40 степени, а зимске темпреатуре могу пасти и до -30 степени.

[уреди] Историја

Већина места у Војводини има историју која се протеже уназад кроз неколико векова, таква је и историја Пригревице. Име данашње Пригревице се мењало кроз шест векова дуг преиод, према препоставкама овај назив је везан и асоцира на место где сунце пригрејава. 1772. године име Пригревице се први пут спомиње као једна реч Сентиванпригревица, а 1893. као Пригревица. Свети Иван, назив Пригревица место је добило 14. маја 1947. године, кад је Народни одбор на својој седници донео одлуку да се место од тог дана назива само Пригревица.

1944. године у наступу Црвене Армије из правца Немачке, становништво које је насељавало Пригревицу вршило је евакуацију у правцу Мађарске, транспорт је ишао преко Сомбора и Бездана. Нису сви становници отишли па је неколико немачких и мађарских породица остало у месту (око 15 породица). У ноћи између 21-22. октобра 1944. године у место улази Црвена Армија (претходница) без борбе и отпора локалног преосталог становништва. Касније улази и остатак јединица.

Почетком 1945. године у месту се формира Управа Народних добара која броји око тридесетак запослених лица и има задатак да сачува напуштену имовину, знајући да ће ускоро стићи и први колонисти у место. Позната је чињеница да је у Војодину током колонизације дошло око 286.000 хиљада људи који су насељени у 114 места у Војводини. Основна идеја колонизације је била поуна напуштених добара и продужење пољопривредне производње.

Место је колонизовано махом житељима Лике и Баније који и данас живе у Пригревици. С обзиром да је структура становништва које је досељено махом српске националости, и данас у Пригревици је већина становиштва српске националности. Оваква структура је и у околним местима Апатин, Кљајићево, Станишић, Бачки Брестовац и др. 97% становника Пригревице су досељена из Лике и Баније из разних места, на пример Госпић, Удбина, Доњи Лапац, Двор на Уни, Глина, Петриња итд.

Колонизација је текла организовано. Прво су се у полазним местима оснивала прихватилишта и сабирни центри, а онда се заједнички кретало на пут. Читава насеља су се налазила на прузи Загреб-Винковци-Нови. По доласку се вршио попис и додељивање кућа у зависности од броја чланова у домаћинству. Највећи део становника је стигао у Пригревицу у јесен 1945. године и пролеће 1946. године. Око 94% свих колонизованих породица, колонизација је настављена и даље мада у мањем обиму. До краја 1961 место је имало преко 880 насељених породица, односно око 4.800 људи.

Први званични подаци о броју становника потичу из 1948. године. Тада је у месту било 5.129 становника, од чега 92% колониста. У каснијем периоду је број становника спорије растао а касније и падао до данашњег времена махом због смањења природног прирашатаја као и миграције у градове и одласка на привремени рад у иностранство. Претпоствља се да је половоном деветестих због доласка лица избеглих од рата у Хрватској, Пригревица у једном тренуку бројала чак око 7.000 становника.

[уреди] Привреда

Најчешће ратарске културе које се сеју су кукуруз и пшеница а сеју се и репа, сунцокрет, соја... Шумски комплекс под називом Шума Јунаковић који се простире на 218 хектара и налази се у западном делу атара места Пригревице.

[уреди] Спољашње везе


Насељена места општине Апатин

Апатин • Kупусинa • Пригрeвицa • Свилojeвo • Сoнтa

Други језици