Милка Боснић

Из пројекта Википедија

Милка Боснић
увећај
Милка Боснић

Милка Боснић (1928. - 25. мај 1944.) је била шеснаестогодишња дјевојка, скојевка, убијена од њемачких војника током десанта на Дрвар, касније проглашена народним херојем СФРЈ.

[уреди] Биографија

Рођена је 1928. године у српској породици у селу Врточе код Дрвара, Краљевина Југославија. Мајка Јелица и отац Пера имали су још три кћерке и три сина. Милка је пред рат завршила основну школу. Ишла је у први разред грађанске школе.

Послије устанка, иако још дијете, Милка се прикључила дрварској комунистичкој омладини. Учествовала је у прикупљању хране и одјеће за партизане, у чишћењу града, у превијању рањеника, у писању и лијепљењу парола. Пред њемачки десант на Дрвар прикључила се СКОЈ-у. Била је курир у Команди мјеста.

Непосредно пред десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године, у Дрвару је формирана тенковска чета 1. пролетерског корпуса. Она је изводила вјежбе у околини Дрвара, тако да су Дрварчани познавали партизанске тенкове и њихову посаду.

У току борбе против њемачких падобранаца један партизански тенк нашао се у опасности да га Нијемци униште. У тенку су били Драгослав Радосављевић Соћа, комесар тенковске чете, возач Спасо Ђурашковић и нишанџија Јелача. У једном тренутку, Нијемци су на тенк набацили ћебе, тако да је возачу био заклоњен видик. Сви чланови посаде тенка били су рањени и претила је опасност да буду заробљени. У том критичном тренутку поред тенка је пролазила група заробљених Дрварчана које су Нијемци спроводили. Међу њима била је и шеснаестогодишња Милка Боснић. Увиђајући опасност у којој се нашла посада тенка, Милка је искочила из колоне заробљеника, притрчала тенку и збацила ћебе. Рањеном возачу поново се отворио видик, покренуо је тенк и наставио борбу. Разбјешњели Нијемци, којима је плијен тако изненада измакао, окомили су се на дјевојчицу и сасјекли је бајонетама. Убили су још много Срба, међу њима и Милкину мајку Јелицу и брата Здравка.

Милкиног другог брата, Ђорђа, Нијемци су убили неколико дана касније. Отац Перо умро је годину прије десанта, од тифуса, заједно с најмлађом кћерком Радмилом. Од бројне породице остале су двије Милкине сестре, Душанка и Добрила, и шестогодишњи брат Владо. Душанка је и сама била изведена на стрељање, али су је Нијемци само тешко ранили. Успела је да се извуче из гомиле лешева, и с тавана оближње куће је посматрала како јој Нијемци убијају сестру Милку.

У Дрвару, поред Музеја "25. мај", стоје и данас остаци партизанског тенка. Народним херојем СФРЈ проглашена је 17. маја 1974. године.