Западнорусински језик
Из пројекта Википедија
Западнорусински језик (Руски язик / Русински язик) је језик који се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Западнорусинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика. За разлику од источнорусинског језика, који се говори у Украјини и који спада у групу источнословенских језика, западнорусински језик спада у групу западнословенских језика и најсличнији је словачком језику.
Западнорусински језик користи ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 33 слова и додатни меки знак:
Аа Бб Вв Гг Ґґ Дд Ее Єє Ёё Жж Зз Ии Іі Її Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Щщ Юю Яя Ыы ь
Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923., али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского яазика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского яазика).
Према извештају Уједињених нација, западнорусински језик, одн. језик Русина у Војводини, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.