Анри Поенкаре
Из пројекта Википедија
Жил Анри Поенкаре (Jules Henri Poincaré, Нанси, 29. април 1854. - Париз, 17. јул 1912.), француски математичар и теоријски физичар.
Предавао је математичку физику и рачун вероватноће на Факултету наука у Паризу, те вишу анализу на Политехничкој школи. Његов научни рад обухвата математику, астрономију и физику. Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су важни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. У математичкој физици је проучавао теорију осцилација тродимензионалног континуума, а бавио се и проблемима топлотне проводности те теоријом електромагнетских осцилација. У свом делу "О динамици електрона" антиципирао је специјалну теорију релативности. Од његових астрономских радова посебно је важна расправа о проблему три тела. Дао је и неколико дела филозофског каратера, а објавио је око 500 научних радова. Поенкаре је био један од највећих математичара свог времена и вероватно последњи који је владао свим математичким областима.
Члан Француске академије постао је 1908, на позицији 24. био је у периоду 1908-1912.
[уреди] Дела
- "Наука и хипотеза"
- "Вредност науке"
- "О теорији Фуксових функција"
- "Предавања о небеској механици"
- "Курс математичке физике"