Српске Владе после 5.октобра 2000.

Из пројекта Википедија

После победе кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, и његовог ступања на дужност председника Савезне Републике Југославије, 7. октобра 2000.године, почеле су припреме за ванредне изборе за Скупштину Србије.

Крајем октобра месеца, формирана је тзв. прелазна Влада Србије, коју су чинили ДОС,СПС,и СПО. Она је била дужна да омогући функционисање државе до избора нове власти. Врло брзо,тадашњи председник Србије,Милан Милутиновић, распустио је парламент и расписао ванредне парламентарне изборе за 23. децембар.

На тим изборима, ДОС је освојио 176 посланичких места (од 250). 25. јануара 2001.године, Зоран Ђинђић је изабран за председника нове,досовске,Владе Србије.Ова Влада започела низ радикалних економских и унутрашњих реформи. Покренута је општа приватизација, што је изазвало незапосленост и протесте радника. Поред тога,1. априла, бивши југословенски председник,Слободан Милошевић, после преговора са српском Владом,предао се истражним органима и одведен у београдски Централни затвор.Крајем јуна,Влада је донела уредбу на основу које је изручила Милошевића Хашком трибуналу.

17. августа, Демократска странка Србије (странка Војислава Коштунице), напустила је ДОС и Ђинђићеву Владу, оптужујући их да су повезани са организованим криминалом.

Септембра 2002. године, на изборима за председника Србије,владајући ДОС је за кандидата истакао Мирољуба Лабуса.Тада најјача опозициона партија,ДСС,истакла је Коштуницу.Он је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса,али није изабран због недовољног броја изашлих бирача.

Фебруара 2003.године,укинута је СРЈ и проглашена Државна заједница Србија и Црна Гора.Тиме је Коштуница изгубио државну функцију и његова партија је прешла у опозицију.ДОС је учврстио своју власт.Међутим,12. марта,испред зграде Владе,убијен је у атентату Зоран Ђинђић,председник Владе и главни лидер владајуће коалиције.Сахрањен је три дана касније,у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.И поред тога што је власт била озбиљно уздрмана,ДОС је успео да задржи премијерску позицију.За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић,тадашњи заменик председника Демократске странке.

Његов кабинет,који се разликовао од Ђинђићевог само по избору новог потпредседника Владе - Чедомира Јовановића,био је током те 2003.године на доста климавим ногама.Афере су се низале,и опозиционе странке (ДСС,Српска радикална странка,Социјалистичка партија Србије) почеле су да јачају.Октобра месеца,Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади,коју је иницирала опозиција.У сред те расправе,13. новембра,тадашња в.д. председника Републике,Наташа Мићић,распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар. Иначе,ДОС се пред те изборе распао.Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића,потпредседника странке.

На изборима,Српска радикална странка освојила је највише посланичких места - 82.Коштуничин ДСС освојио је 53,ДС 37,Г 17 плус 34,а СПС и коалиција Српски покрет обнове - Нова Србија по 22.

27. јануара 2004.године,одржана је конститутивна седница новог сазива српског парламента.Није изабран председник и потпредседници Скупштине,већ су потврђени мандати новим посланицима.На следећој седници,4. фебруара,коалиција састављена од ДСС,Г 17 плус,и СПО-НС успела је да обезбеди подршку социјалиста како би изгласала Драгана Маршићанина за новог председника Скупштине Србије.

Током целог фебруара месеца,трајали су преговори Војислава Коштунице о формирању Владе.Коначно,крајем фебруара,ДСС - Г 17 плус - СПО-НС постигли су коалициони споразум о формирању Владе.Такође,постигнута је сагласност да социјалисти подржавају ту Владу у парламенту али да не добију министарска места.

3. марта,нова Влада,на челу са Војиславом Коштуницом,ступила је на дужност.Важније ресоре заузели су: Мирољуб Лабус - потпредседник,Драган Јочић - министар полиције,Млађан Динкић - министар финансија,Велимир Илић - министар за капиталне инвестиције,Љиљана Чолић - министар просвете.Лидер СПО,Вук Драшковић,постао је министар априла месеца,али на савезном нивоу и то министар спољних послова Србије и Црне Горе.

После распада Државне заједнице СЦГ,маја 2006.године,Влада је добила два нова министарства - министарство одбране и спољних послова.На тим дужностима остале су исте особе које су биле и пре распада заједнице,а то су Зоран Станковић и Вук Драшковић.

Дан након изгласавања новог Устава Србије у парламенту,1. октобра исте године,министри из Г 17 плус поднели су оставке због тога што нису настављени преговори са Европском унијом.Међутим,њихове оставке парламент је констатовао тек 9 .новембра,након референдума о Уставу који су грађани потврдили.

10. новембра,након што је парламент изгласао Уставни закон о спровођењу Устава,председник Републике Србије,Борис Тадић,расписао је парламентарне изборе за 21. јануар 2007.године.