Дописно позориште
Из пројекта Википедија
Дописно позориште је специфична врста театарске организације и игре, основана у Новом Саду 1974. године. Теоријски и практично га је реализовао новосађанин, Младен Дражетин, као оригиналан модел за ширење позоришне културе међу најширим масама.
Представе су припремане у већим и мањим местима широм бивше Југославије, уз упутства која су из Новог Сада давана организаторима и протагонистима путем писама, телефонских разговора и телефакса. У представама су се појављивали аматери који су тек научили основне елементе глуме, али и афирмисани професионалци, жељни контакта са другачијим начином рада и игре са светом искрених позоришних поклоника.
Игра на позорници усмеравана је на досезање индивидуалног задовољства носилаца улога током непосредне комуникације са публиком. У оквиру овог модела остваривани су драмски, хумористички и еколошки театри, сценски позиви на миротворне и хуманитарне акције, као и луткарски и живи игрокази у дечјим установама и болницама. Сваком учеснику представе нудила се могућност да предложи тематску област и да потом спонтано, са књижевницима и осталим глумцима, гради садржај који обавезно има хуманистички смисао.
Основни циљ је био да се демократским назнакама збира слика о свету, на основу појединачних интерпретација, представе обогаћују различитим искуствима, а да актери и активни гледаоци одбаце препреке које носе усамљеност и некомуникативност у свету конвенција и урбане безличности. Коришћени су и текстови из класичне драмске литературе, али су ликови прилагођавани учесницима у игри, неки су изостављани или сажимани. Представама су у појединим срединама претходиле анкете међу гледаоцима, да би се открила њихова интересовања и одабирало оно што је израз њихових животних проблема и дилема. Пошто су гледаоци и на представама увођени у игру, разбијана је рампа класичног позоришта.
Представе су даване у селима, где су мештани први пут имали сусрет са театром, али и на позорницама професионалних позоришта у градовима. У инспиративном раду путем Дописног позоришта учествовали су поред Дражетина професионалци и аматери: Владимир Стојанов, Десимир Стефановић, Ева Фелдежди, Елена Андонијаду, Никола Златовић, Анте Лаура, Раденко Ненезић, Јован Жеков, Горан Вукчевић, Звонимир Лозић, Светлана Лазић и други. Позориште су помагали саветима и непосредним ангажовањем и познати позоришни посленици Миленко Шуваковић, Михаило Васиљевић, Оливер Новаковић, а својом игром и доајени новосадског глумишта Иван Хајтл и Милица Радаковић.
Оригиналност модела Дописног позоришта изазвала је пажњу многих теоретичара и организатора позоришног живота, а настављач рада овог позоришта у Новом Саду је Позорница драмске уметности.
Извор: Др Петар Љубојев, Дописно позориште, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, Нови Сад, 1996.