Википедија:Сјајни текстови/Март
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за март
Изабрани чланак за 1. март
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 1. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. март
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 2. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. март
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 3. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. март
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 4. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 5. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 6. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 7. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 8. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 9. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. март
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.
→ {{Изабрани чланак за 10. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. март
Др Химзо Половина је рођен 11. марта 1927. у Мостару, у кварту Доња Махала, а преминуо 5. августа 1986. Био је прикупљач песама, интерпретатор, текстописац, композитор, одличан поета и доктор - специјалиста неуропсихијатар.
Многи сматрају да је он најпроминентнији певач и сакупљач севдалинки свих времена. Половинин сакупљачки и интерпретативни рад староградске (маловарошке) песме се карактерише као аутентично музичко наслеђе Босне и Херцеговине.
→ {{Изабрани чланак за 11. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. март
Градишка налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, захватајући Лијевче поље и Поткозарје, са површином од 762 km².
Ријeком Савом на сјеверу у дужини од преко 40 km граничи се са Хрватском, општинама Новом Градишком и Новском, са источне стране са општином Србац, са југа највећим дијелом са Лакташима и дјелимичпо са бањалучком општином, а са запада и југозапада козарско-дубичком и приједорском општином.
→ {{Изабрани чланак за 12. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. март
Иво Андрић је био српски и хрватски књижевник и дипломата. Добитник Нобелове награде за књижевност 1961 због свог целокупног дотадашњег рада "о историји једног народа", првенствено за роман На Дрини ћуприја (1945).
Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника, Босна и Херцеговина. Књиге рођених кажу да му је отац био Антун Андрић, подворник, а мати Катарина Андрић, из породице Пејић. Био је из римокатоличке породице.
→ {{Изабрани чланак за 13. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. март
Иво Андрић је био српски и хрватски књижевник и дипломата. Добитник Нобелове награде за књижевност 1961 због свог целокупног дотадашњег рада "о историји једног народа", првенствено за роман На Дрини ћуприја (1945).
Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника, Босна и Херцеговина. Књиге рођених кажу да му је отац био Антун Андрић, подворник, а мати Катарина Андрић, из породице Пејић. Био је из римокатоличке породице.
→ {{Изабрани чланак за 14. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. март
Гај Јулије Цезар, (лат: Gaius Iulius Caesar, Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е.), римски војсковођа, политичар и писац. Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним побједама знатно проширио утицај и власт Римског царства. Побједивши Помпеја Великог у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак царства.
→ {{Изабрани чланак за 15. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. март
Гај Јулије Цезар, (лат: Gaius Iulius Caesar, Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е.), римски војсковођа, политичар и писац. Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним побједама знатно проширио утицај и власт Римског царства. Побједивши Помпеја Великог у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак царства.
→ {{Изабрани чланак за 16. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. март
Гај Јулије Цезар, (лат: Gaius Iulius Caesar, Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е.), римски војсковођа, политичар и писац. Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним побједама знатно проширио утицај и власт Римског царства. Побједивши Помпеја Великог у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак царства.
→ {{Изабрани чланак за 17. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. март
Пуним именом Аутономна Покрајина Војводина је северна покрајина Републике Србије, чланице Државне заједнице Србија и Црна Гора. Простире се у Панонској низији, са површином од 21.506 километара квадратних, на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је Нови Сад. Географски је подељена на Срем, Банат и Бачку (који су представљени на грбу Војводине), а који су са своје стране административно подељени на округе (севернобачки, јужнобачки, западнобачки, севернобанатски, средњебанатски, јужнобанатски и сремски округ).
→ {{Изабрани чланак за 18. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. март
Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била доброћудна али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.
Република, како је била опште позната, имала је високо демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Ван Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.
→ {{Изабрани чланак за 19. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. март
Пуним именом Аутономна Покрајина Војводина је северна покрајина Републике Србије, чланице Државне заједнице Србија и Црна Гора. Простире се у Панонској низији, са површином од 21.506 километара квадратних, на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је Нови Сад. Географски је подељена на Срем, Банат и Бачку (који су представљени на грбу Војводине), а који су са своје стране административно подељени на округе (севернобачки, јужнобачки, западнобачки, севернобанатски, средњебанатски, јужнобанатски и сремски округ).
→ {{Изабрани чланак за 20. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. март
Пуним именом Аутономна Покрајина Војводина је северна покрајина Републике Србије, чланице Државне заједнице Србија и Црна Гора. Простире се у Панонској низији, са површином од 21.506 километара квадратних, на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је Нови Сад. Географски је подељена на Срем, Банат и Бачку (који су представљени на грбу Војводине), а који су са своје стране административно подељени на округе (севернобачки, јужнобачки, западнобачки, севернобанатски, средњебанатски, јужнобанатски и сремски округ).
→ {{Изабрани чланак за 21. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. март
Пуним именом Аутономна Покрајина Војводина је северна покрајина Републике Србије, чланице Државне заједнице Србија и Црна Гора. Простире се у Панонској низији, са површином од 21.506 километара квадратних, на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је Нови Сад. Географски је подељена на Срем, Банат и Бачку (који су представљени на грбу Војводине), а који су са своје стране административно подељени на округе (севернобачки, јужнобачки, западнобачки, севернобанатски, средњебанатски, јужнобанатски и сремски округ).
→ {{Изабрани чланак за 22. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. март
Земља је планета на којој живи човек и једина нама позната планета на којој постоји живот. Она је трећа планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец.
Земљина атмосфера састоји се од више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 1% аргона, нешто водене паре, угљен-диоксида и других гасова.
→ {{Изабрани чланак за 23. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. март
Земља је планета на којој живи човек и једина нама позната планета на којој постоји живот. Она је трећа планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец.
Земљина атмосфера састоји се од више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 1% аргона, нешто водене паре, угљен-диоксида и других гасова.
→ {{Изабрани чланак за 24. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. март
Земља је планета на којој живи човек и једина нама позната планета на којој постоји живот. Она је трећа планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец.
Земљина атмосфера састоји се од више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 1% аргона, нешто водене паре, угљен-диоксида и других гасова.
→ {{Изабрани чланак за 25. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. март
Земља је планета на којој живи човек и једина нама позната планета на којој постоји живот. Она је трећа планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец.
Земљина атмосфера састоји се од више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 1% аргона, нешто водене паре, угљен-диоксида и других гасова.
→ {{Изабрани чланак за 26. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. март
Битка код рта Матапан је била поморска битка Другог светског рата која се водила крај обале грчког Пелопонеза између 27. и 29. марта 1941. Комбиноване снаге бродова британске и аустралијске морнарице под командом британског адмирала Ендрију Канингема пресреле су и тешко оштетиле снаге италијанске морнарице (ит. Regia Marina), под командом адмирала Анђела Јакина. Укупно је италија изгубила три крстарице класе Зара.
→ {{Изабрани чланак за 27. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. март
Битка код рта Матапан је била поморска битка Другог светског рата која се водила крај обале грчког Пелопонеза између 27. и 29. марта 1941. Комбиноване снаге бродова британске и аустралијске морнарице под командом британског адмирала Ендрију Канингема пресреле су и тешко оштетиле снаге италијанске морнарице (ит. Regia Marina), под командом адмирала Анђела Јакина. Укупно је италија изгубила три крстарице класе Зара.
→ {{Изабрани чланак за 28. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. март
Берлин је највећи и главни град Немачке са 3.387.404 становника (септембар 2004.) Пре Другог светског рата имао је 4.5 милиона. Берлин је други по реду највећи град Европске уније после Лондона. Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.
Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке. Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 29. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 30. март
Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била доброћудна али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.
Република, како је била опште позната, имала је високо демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Ван Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.
→ {{Изабрани чланак за 30. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 31. март
Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била доброћудна али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.
Република, како је била опште позната, имала је високо демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Ван Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.
→ {{Изабрани чланак за 31. март}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар