Гана
Из пројекта Википедија
Координате: 5°-11° СГ Ш, 3°ЗГД - 1°ИГД
Мото: Слобода и правда | |
Химна: Боже благослови нашу отаџбину Гану | |
Главни град | Акра |
Службени језик | енглески |
Влада | Конституционална демократија |
- Председник | Џон Агјекум Куфор |
Независност: | Од Велике Британије 6. марта 1957. |
Површина | |
- Укупно | 238,540 km² (79.) |
- Вода (%) | 3,5 |
Становништво | |
- 2005. | 21,029,853 (52) |
- Густина | 88.2/km² |
Валута | Кеди |
Временска зона | UTC +1 |
Интернет домен | .gh |
Позивни број | +233 |
Гана је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Тогом.
Гана је чланица: УН, ОАЈ, Комонвелта.
Садржај |
[уреди] Географија
![]() |
За више информација погледајте Географија Гане. |
Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.
[уреди] Историја
![]() |
За више информација погледајте Историја Гане. |
Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких постаја у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).
Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажни узгој какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и неозависност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву неозависну државу "црне" Африке, под водством каризматичног Кваме Нкрумаха.
Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Равлингс који је успео побољшати стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. победити на релативно слободним председничким изборима. Равлингса је након избора 2000. заменио опорбени вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.
[уреди] Становништво
![]() |
За више информација погледајте Демографија Гане. |
Као и многим другим афричким државама ганско становништво је језичкио хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има Хришћанство, нешто мање од две трећине становништва. Следи Ислам са око 12%, а остатак чине углавном традиционалне племенске религије чији елементи прожимају и многе хришћанске и исламске обреде.
Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Аннан, главни секретар Уједињених нација од 1997.
[уреди] Привреда
![]() |
За више информација погледајте Привреда Гане. |
Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.
Државни празник: 6. март.
![]() |
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара |
![]() |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
![]() |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе |
![]() |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве |
![]() |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд |
|
||
Зависне територије |