Карл Барт
Из пројекта Википедија
Карл Барт (Karl Barth) (10. мај 1886- 10. децембар 1968.), протестантски теолог.
Садржај |
[уреди] Младост и школовање
Отац му је био професор Новог завета на теолошком факултету у Берну. После студија у Берну, Берлину, Тибингену и Марбургу ступио је на свештеничку дужност у Женеви (1909-1911) где је провео наредних десет година.
[уреди] Каријера и доба рата
Суочен са ратним збивањима од 1914-1918. г. приступио је радикалном преиспитивању теолошких начела и изложио их у делу Der Romerbrief (1919). По доласку Хитлера на власт и почетка Црквене борбе (1933), Б. је “залутао” у конфесионалну Цркву. Био је један од састављача Барменске деклације из 1934.г. по питању конфесионалне Цркве. Напао је нацизам иако је исповедање вере било слободно - човек није могао да остане незаинтересован у таквим околностима. Одбивши да положи заклетву о верности пред Хитлером, остао је без своје функције после чега је напустио Немачку, а 1935. постао је професор теологије у Базелу. 1939. Одузета му је докторска титула у Минстеру .
[уреди] Учење
Његово интересовање највише су заокупљале теме о односу модерне филозофије религије према науци, култури, уметности, као и њеним симпатијама према мистицизму. Због тога је мислио да је потребно филозофију религије и саму религију вратити на постулате Реформације. Требало је вратити се на учење библијских пророка, чији су највернији интерпретатори били теолози Реформације, по Б, мишљењу. На њега су утицали Киркегард (Киркегаард), Достојевски, Овербек. Од Пада па на овамо, по Бартовом мишљењу, читав човеков живот је грешан, његови интелектуални, морални и емоционални капацитети искварени, тако да у таквом друштву филозофски системи као што су Шлајермахеров или Хегелов нису применљиви. Оставио је велики утицај на британску теологију 30-их година. Неки га сматрају највећим протестантским теологом XX в.
[уреди] Дела
Најзначајнија дела су му : Das Њort Gottes und die Theologie, Die Theologie und die Kirche, Credo…
[уреди] Литература о К. Барту
R.B. Ho le, The Teaching of Karl Barth, 1930; J. MacConnachie, The Significanse of Karl Barth, 1931