Сукоби у Македонији 2001.
Из пројекта Википедија
Рат у Македонији | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део | |||||||||||
![]() |
|||||||||||
|
|||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
![]() |
|
||||||||||
Заповедници | |||||||||||
Јачина | |||||||||||
Губици | |||||||||||
72 војника и полицајаца | 394 терориста | ||||||||||
{{{подаци}}} |
Краткотрајни рат у Македонији започео је герилском активношћу албанске сепаратистичке групе "Ослободилачка национална армија" почетком 2001. године. Сукоби су завршили охридским споразумом када је договорен прекид ватре и разоружање герилаца које су обавиле снаге НАТО-а.
[уреди] Сукоби
Први сукоби почињу око села Танушевци, близу границе са Косовом, преко које се терористи инфилтрирају. Тамо се дешавају напади на македонске снаге безбедности. Када снаге КФОР-а улазе у то село терористи се повлаче јужније, према Тетову. Терористи се приближавају том граду и почињу гранатирати његове периферне делове. Тада македонске снаге безбедности реагују прилично оштро и разбијају снаге које су опкољавале Тетово. Албанци се поновно повлаче, овога пута према Косову.
28. априла 2001. албански терористи убијају 8 македонских војника и полицајаца у заседи на колону возила. Тај догађај изазива жестоко анти-албанско насиље у Битоли и Скопљу. Настављају се македонски напади на села под контролом терориста, те се сада у те нападе укључују на македонској страни и хеликоптери Мил Ми-24. Настаје једномесечна "пат позиција" на бојном пољу, а у међувремену македонски парламент постиже оснивање владе националног јединства.
24. маја Македонци силовито нападају село Ваксинце и заузимају. Тамо су регистроване прве веће цивилне жртве. Настављају се заседе и мањи сукоби до 9. јуна, када албански терористи заузимају село Арачиново, које се налази само 10 км од Скопља. То ствара већу кризу, затвара се скопски аеродром због могућности минобацачких удара. Тек крајем јуна македонске снаге након силовитих напада ослобађају то место.
У следећим месецима, војна моћ албанских терориста је знатно опала, те се они ограничавају на мање терористичке нападе, киднаповања и заседе (најтежа 8. августа, 10 погинулих македонских војника), на које се често одговара анти-албанским насиљем у македонским градовима.
Југословенски ратови |
Рат у Словенији (1991) |
Рат у Хрватској (1990-1995) |
Рат у БиХ (1992-1995) |
Косовски рат (1996-1999) |
Рат у Македонији (2001) |
Крајем августа постиже се договор у политичким круговима око прекида ватре и разоружавања терориста, које обављају снаге НАТО-а у тзв. операцији Пресудна жетва.
Након разоружавања Албанаца нису регистровани већи инциденти, али у деловима Македоније који су били захваћени сукобима порастао је криминал. До данас је тај регион остао миран.
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |