Војислав Лукачевић
Из пројекта Википедија
Војислав Лукачевић, четнички потпуковник
(1908,Београд - август 1945, Београд.)
[уреди] Биографија
Рођен у имућној банкарској породици. Гимназију и војну академије завршио у Београду. Имао је чин капетана војске Краљевине Југославије у резерви. Радио је пред сам рат у грађевинском друштву "Батињол".
По капитулацији, приступио покрету Драже Михаиловићу у лето 1941. и у њему остао све до јесени 1944. Лукачевић је био на високим положајима. Био је прво командант Старог Раса, командант Херцеговине, командант групе корпуса. Као четнички командант у Босни, руководио операцијама против НОВ и ПЈ, као и Усташа.Једно време командовао и четничким снагама у Црној Гори и Санџаку. У бици на Неретви руководио четничким положајима око Главатичева, Дрине и Калиновика. Као војни изасланик врховне комнаде ЈВуО фебруара 1943. одлази у Каиро, а затим у Лондон као делегат ЈВуОна венчању краља Петра и краљице Александре. У земљу се поново враћа крајем маја 1944. Лукачевић је био главни преговарач са југословенском избегличком владом у Лондону и разним функционерима око стварање "Независне групе отпора" ЈВуО који би имао задатак да обезбеди повратак краља Петра у земљу и обнову монархије у послератној Југославији.
После упада партизанских снага с јесени у Србију, Војислав Лукачевић септембра 1944. са својом групом санџачких јединица и комбинованим херцеговачким четницима је опколио Немце у Требињу. У току напада на Требиње, 29 херцеговачка НО дивизија је напала његове снаге у граду, што су искористили Немци и повукли се.
Лукачевић бежи према Гацку. Ту се налазила група Енглеза која се још раније искрцала код Дубровника. Лукачевић је отишао да преговара са том групом у намери да се преда и пође с њима. Међутим, разоружан је, ухапшен и спроведен према Никшићу, где је предат партизаниским јединицама.
Против њега, Драгутина Кесеровића и Ђуре Ђуровића је организовано прво јавно послератно суђење у главном граду.
Августа 1945. пред војним судом 1. Армије у Београду организовано је суђење против њега, Кесеровића и Ђуре Ђуровића.
Војни тужилац, пуковник Милош Минић је оптужио Лукачевића да је као командант четничких снага у Босни организовао покољ у Фочи, да је учествовао у истребљењу муслиманског становништва, да је сарађивао са окупатором у четвртој и петој непријатељској офанзиви, да је вршио злочине над припадницима НОП-а и да је сарађивао са квинслишком владом генерала Милана Недића.
Војно веће га је као и Кесеровића осудило на казну смрти стрељањем. Казна је извршена у Београду крајем августа 1945. Место стрељања никада није објављено.
Фотографија преузета од НИУП Погледи Крагујевац.