Манастир Покајница

Из пројекта Википедија

Цркву брвнару посвећену преносу моштију светог Николе, споменик културе од изузетног значаја, подигао је 1818. кнез смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. године, када је претворена у манастир. Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима. Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/88. г.

[уреди] Литература

  • Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.