Једначење сугласника по месту творбе у новоштокавским дијалектима
Из пројекта Википедија
Једначење по мјесту творбе у српском језику врши се у следећим случајевима:
- Једначење сугласника врши се када се испред палаталних сугласника (ш, ж, ч, ћ, џ, ђ, љ и њ) нађу сугласници с и з, они тада прелазе у своје најсродније палаталне сугласнике ш и ж: нпр. просити - просња -прошња или грозд - грозђе - грожђе.
- Једначење сугласника врши се и када се дентални назал н нађе испред билабијалних оклузива (б и п); он тада прелази у билабијални назал м: зеленбаћ - зелембаћ, прехрана - прехрамбени.
- Једначење сугласника врши се и када се сугласник х нађе испред сугласника ч и ћ, он тада прелази у сугласник ш: дрхтати - дршћем, орах - орашчић
[уреди] Одступања
- Сугласник н не прелази у м ако се њиме завршава први део праве сложенице, а други део почиње усненим сугласником: маскенбал, странпутица и др.
- И у неким речима, нпр. разљутити, разњежити и др.
- У неким речима врши се више гласовних промена, једна од њих је и једначење сугласника по месту творбе: изчекивати - исчекивати (једначење по звучности) - ишчекивати
- Српски правопис је фонолошки (пре зван и фонетски, гласовни, изговорни, а сада и звучни; као и хрватски и македонски), то значи да се једначења (по звучности и месту творбе) врше у говору и писању. Већина словенских језика (пољски, чешки, руски, украјински, словачки, словенски, бугарски...) употребљава морфонолошки (пре често погрешно зван етимолошки, коренски; сада су у употреби још називи творбени или морфолошки) правопис, где се једначења врше само у говору, а не врше се у писању.
[уреди] Види још
- непостојано а
- јотација
- палатализација
- сибиларизација
- једначење по звучности
- вокализација