Шчећин

Из пројекта Википедија

Шчећин (пољски Szczecin) - Повјат гродзки, је седиште и највећи град Западнопоморског војводства. Шчећин је један од највећих градова у Пољској (3 место по површини и 7 по броју становника). Он се сматра за једну од метропола у Пољској. Од Балтичког мора је удаљен 60 km. Шчећин представља економски центар региона, као и туристички центар (музеји, замак кнежева, резерват птица у долини Одре. У оквиру града се налази језеро Дабие.

Шчећин:
Грб Шчећина
(Грб града)
Мото: нема
Шчећин на мапи
Војводство Западно Поморје
Орган самоуправе Скупштина града Шчећин
Градоначелник Пјотр Кжистек
(Piotr Krzystek)
Површина 300,83 km²
Географска дужина
Географска ширина
14°35' E
53°25' N
Надморска висина до 130 m
Становништво
 - град(2005)
 - густина
 -

411.119
1.367 ст./km²
Позивни број +48 91
Поштански код 70-018 до 71-871
Регистарске таблице од ZS 00001 до ZS 9999Z
Интернет страница града
црква из XV века
увећај
црква из XV века
Поглед са куле замка
увећај
Поглед са куле замка

Садржај

[уреди] Историја

Између VII века и VI века п.н.е на овом терену је постојало праслвенско насеље са лужичком културом. Постоји могућност да је непрекидност насељености овог терена документована скоро 1850 година. У античко време у околини Шчећина постојало је насеље Susudata. Оно је насликано на античкој мапи из 142-147 наше ере.[1]. О томе да се ово насеље налазило у околини Шчећина, показује kompendium Lexicon Universale [2]. У IX веку од стране словенских кнежева саграђено је утврђење са замком и са одбрамбеним бедемима, у чијем подножју се развило трговачко-рибарско насеље. Године 967. Мјешко I прикључио је Шчећин Пољској. За време владавине Болеслава Храброг град је подпадао под све већи утицај данске. После битке 1121. краљ Болеслав Кривоусти је поново прикључио град Пољској. Године 1243. кнез Барњим I је Шчећину дао статус града. У XIII веку Шчећин постаје члан Ханзе. Године 1570 у Шчећину је подписан уговор којим је завршен први северни рат. Године 1630 град су заузели Швеђани. Године 1713. град је заузела Пруска. У Шчећину се 1729. године родила царица русије Катарина Велика. Од половине XVIII века почиње да се поправља културно-економско стање. Од 1806 до 1812 Шчећин је био под Француском окупацијом. Шчећин је железничком пругом повезан са Берлином 1843 године. Када је избио Други светски рат у граду је живело око 270.000 становника. Град је доста страдао за време рата, 65% грађевина је уништено а индустрија је уништена 95%. Године 1945. град је бројао само 78.000 становника, а од тога 62.500 Немаца (године 1947. је само 4.000 Немаца). Од 1946 до 1998 град је био седиште шчећинског војводства, а од 1999 је седиште Војводства Западно Поморје.

[уреди] Градска комуникација

Градска комуникација у Шчећину је заснована на аутобусима и трамвајима. Густу мрежу аутобуско-трамвајских линија, која обухвата цео град, између осталог опслужују савремени трамваји типа 105N2k/S/2000 фирме ALSTOM. Од аутобуса су најзаступљенији они марке MAN и Solaris Urbino.

[уреди] Безбедност

У Шчећину се 24h дневно посматрају улице, ходници и градски тргови. Лети се у центру могу срести патроле на коњима или са псима. Шчећин је једно од најбезбеднијих места у Пољској.


[уреди] Административна подела

Шчећин је подељен на 4 дела. У та четири дела груписана су насеља и квартови по просторном положају.

 Савремена подела Шчећина
увећај
Савремена подела Шчећина

[уреди] Демографија

XII век: 5.000 становника
1720: 6.000 становника
1740: 12.300 становника
1810: 20.700 становника
1840: 35.300 становника
1861: 58.500 становника
1872: 76.000 становника
1890: 116.228 становника
1910: 236.000 становника
1939: 382.000 становника
1945: 260.000 становника
1946: 108.000 становника
1950: 180.000 становника
1960: 269.400 становника
1970: 338.000 становника
1975: 369.700 становника
1980: 388.300 становника
1990: 412.600 становника
1995: 418.156 становника
2000: 415.748 становника
2002: 415.117 становника
2003: 414.032 становника
2004: 411.900 становника
2005: 411.119 становника

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


 
Пољска
Застава Пољске
Пољска Војводства
Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Подкарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско
Велики градови
Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шћећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин