Милан Васић
Из пројекта Википедија
Милан Васић (1928. - 2003.), историчар, председник Академије наука и умјетности Републике Српске.
Рођен је 19. децембра 1928. године у селу Пецка код Мркоњић Града. У родном месту завршио је основну школу, а у Бањалуци 1950. године Учитељску школу. Четири године касније завршио је студије историје са турским језиком на Сарајевском универзитету. Након завршених студија радио је као професор у Другој сарајевској гимназији, а од 1957. године на Филозофском факултету у Сарајеву. На том факултету Васић је одбранио и докторску дисертацију на тему "Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином". Од 1992. године професор Васић је живио у Бањалуци, где је предавао на Филозофском факултету на Одсјеку за историју (предмет Српска и балканска историја од 15. до 18. вијека). Осим тога предавао је и на Правном факултету предмет Историја државе и права српског народа.
У свом вишегодишњем научно-стваралачком раду академик Милан Васић објавио је преко 60 научних радова. Око 20 његових радова објављено је на пет страних језика – француском, турском, немачком, енглеском и руском.
Преминуо је око три часа ујутро, у петак 26. децембра 2003. године у 76. години живота. Тиме је Република Српска остала без председника Академије наука и умјетности.
Поводом смрти академика Милана Васића формиран је и одбор за његову сахрану (29. децембра на бањалучком Новом гробљу) са председником Републике Српске Драганом Чавићем на челу. Осим председника Чавића, у одбор су именовани и академици Милорад Екмечић, Рајко Кузмановић, Драгољуб Мирјанић, Дренка Шећеров-Зечевић, Бранко Милановић, Бориша Старовић и Бранко Шкундрић. Чланови одбора за сахрану су и професори Драго Бранковић, Раде Михаљчић и асистент Жељко Вујадиновић, те министри Гојко Савановић и Џемал Колонић. Поводом смрти академика Милана Васића у Вијећници Банског двора у Бањалуци одржана је комеморативна седница.