Милошевац

Из пројекта Википедија

Милошевац је село у Србији на 44°26' северне географске ширине и 21°06' источне географске дужине. Налази се у Подунавском округу и припада Општини Велика Плана. Удаљено је око 15 километара од Смедеревске Паланке и исто толико од Велике Плане. Центар села је свега три километра удаљен од Велике Мораве и налази се на левој обали ове реке. Због велике близине највећој српској реци село носи надимак скела на Морави.

Милошевац
Miloševac

Центар Милошевца
Центар Милошевца
Опште информације
Површина 3.054 хектара
Становништво 3.620
Домаћинства 893
Поштански број 11318
Позивни тел. број 026
Регистарске таблице СД, SD
Географски положај

сгш. 44°26'
игд. 21°06'
Надморска висина 100 m

Надимак Скела на Морави
Скраћенице МШ, MŠ
Интернет страница www.milosevac.org.yu
E-Mail-адреса selo@milosevac.org.yu
Политика
Председник месне заједнице Љубиша Гмитровић
Владајућа политичка партија ДСС
Положај у Србији
Слика:Administrativna mapa srbije-milosevac.PNG

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Милошевца.

Milosevac je star koliko i Srbija a naselja su postojala i ranij.U skoro pronadjenim turskim defterima Smederevske nahije javlja se,kao fenomen po broju kuca,selo Milosevac.Srednjovekovno selo Milosevac bilo je u potesima Celije i Seliste,na obalama Moravine otoke Bistricine.Milosevac se pominje u turskom defteru od 1476-1478.godine.Tada ima 242 rajinske kuce i 2 udovice sa prihodom od 1089akci.Tokom XVI veka Milosevac je imao vise od 300 kuca,ali je zadrzao status sela.Stanovnici sela zbog ducanske sluzbe u Smederevskoj tvdjavi uzivali poreske olaksice,a jedno vreme bili potpuno oslobodjeni poreze.Pored raje u selu su ziveli i nomadi - stocari(vlasi),koji su pripadali timaru.U defteru iz 1521-1523.godine zabelezeno je da Milosevac ima 318 kuca, od kojih samo 19 nije vrsilo ducansku sluzbu.Nesto kasnije broj kuca se popeo na 357.Ni do danas u nasoj nauci nije sasvim objasnjen fenomen sela Milosevca u srednjem veku.Vecina poznavaoca ovih prilika smatra da je na ovakav razvoj sela uticao status povlascenih stanovnika zbog odrzavanja Smederevske tvrdjave.Ucelijama je iskopana Casna Trpeza i kamen krstac,pa se veruje da je tu postojala crkva.Po uolucenim ciglama i rimskom novcu,koji je tamo nadjen moze se verovati da je naselje postojalo i u rimsko doba.Na lokalitetu Crni vir ,u dva navrata pronadjeno je 973 komada cakastrih novcica vizantiskog cara Manojla Komnena,koji je vladao Vizantijom od 1143-1180.godine.Milivoje Gavrilovic u svojoj knjizi "Smederevsko Pomoravlje"Novi Sad 1930.pise da je skola u Milosevcu otvorena 1824.godine.do tada su deca skolu pohadjala u Krnjevu..Crkva u Milosevcu je podignuta 1870.godine. podignuta je od dobrovoljnih priloga. Aprila 1929god. osnovana je zdravstvena zadruga sa ciljem da se u selo dovede lekar i osnuje apoteka.Osnivanje zadruge pomogli su Savez zdrvstvenih zadruga Srbije i Higijenski zavod iz Beograda.Prvi lekar u Milosevcu 0d 1929. do 1935. god. bilaje Dr.Spasenija Simic iz Beograda.Ustanova po kojoj je Milosevac poznat u Stbiji je Centar za porodicni smestaj dece osnovan 1929.god prva deca dolaze u Milosevac 1931.god.Posle rata dobija ime po partizanki Radi Mladenovic Djulic"Crna" kako se i danas zove.

[уреди] Географија

[уреди] Положај

Милошевац се налази у Доњем Поморављу, које се још назива и Смедеревско Поморавље. Доње Поморавље се простире од ушћа Јасенице у Велику Мораву на југу до ушћа Мораве у Дунав на северу. Јужно од Милошевца на неких 15 километара налази се Велика Плана, западно на такође 15 километара Смедеревска Паланка и северно на 40 километара налазе се Смедерево и Пожаревац. Источно од Милошевца тече река Велика Морава правцем југ-север. Од Велике Плане до Смедерева са размаком око 2-3 километара изграђена су следећа села: Велико Орашје, Крњево, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Браново и Радинац. Сва ова села имају до пет хиљада становника и леже на такозваном Цариградском друму (Београд - Ниш - Цариград). То је тип груписаних, ушораних друмских села. Западно од Милошевца правцем север-југ простире се тзв. брдска греда као огранак (подножје) Шумадијских планина, а источно, преко Мораве, се простире брдска греда правцем север-југ од Свилајнца до Пожаревца као подножје (огранак) Хомољских планина.

Дужина Доњег Поморавља од Велике Плане до Смедерева износи око 50, а ширина од Велике Мораве до шумадијске брдске греде у просеку око 10 километара. Ширина се повећава у првцу севера, ка Смедереву. Милошевац лежи на половини те ширине Поморавља (3-4 километара до Велике Мораве, 3-4 километара до брда). На западу од Милошевца налази се Цариградски друм (Велика Плана - Смедерево), железничка пруга (Велика Плана - Мала Крсна) и аутопут (Ниш - Београд). Милошевац је од Београда удаљен око 80, од Ниша 180, и од Крагујевца 70 километара.

Атар села Милошевац се на северу граничи са Лозовиком, на западу са Голобоком и Крњевом, са јужне стране су Трновче и Велико Орашје, док се преко Мораве налази Општина Жабари.

[уреди] Клима

Клима Милошевца припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар звани Кошава, који дува из предела Африке, преко Средоземља и простора централне Србије према Панонској низији. Дужина трајања Кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5°C и +2°C. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру неретко иде и преко четрдесетог потеока Целзијусове скале.

[уреди] Демографија

Милошевац има око хиљаду домаћинстава. На територији села живи око 3620 мештана. Велика већина житеља Милошевца су Срби, православне хришћанске вероисповести.

[уреди] Спорт

[уреди] Фудбал

Фудбалске утакмице у Милошевцу увек су биле изузетно популарне. Формирањем фудбалског клуба "Слога" 1932. године фудбал почиње да се игра на пољанама у свим милошевачким малама. Толико је било фудбалера да за све није било места у "Слоги", па из тих разлога 1936. године трговац Светислав Ђурић са оцем Владом у Табачини формира још једну фудбалску екипу коју звог превелике борбености у почетку прозваше "Стршљенови", а касније ФК "Србија". Предстедник ФК "Србија" био је Пaвле Стојановић Миџа. Љути ривали били су им фудбалери "Слоге" за које је играо у то време најбољи играч у селу Миодраг Радојковић-Лаца. На кратко време постојао је и трећи клуб у Милошевцу формирао га је кафеџија Драгослав Богдановоћ-Госа и Петар Атанасковић-Шваба у Богданској мали и назвали га "Славија". "Славија" се расформирала 1943. године тако што су сви играчи из Богданске мале и из Табачине прешли у "Слогу" која је ипак била први тим у селу.

Данас се ФК "Слога" такмичи са клубовима Моморавског и Подунавског округа. Издржава се од продатих улазница, томболе, добровољних прилога и донатора. Председник клуба је Ратибор Пауновић. Мајка познатог фудбалског тренера Љубише Тумбаковића је из породице Радуловића у Милошевцу.

[уреди] Шах

Шаховска игра има веома дугу традицију у Милошевцу, а по неким подацима љубав према шаху стара је и читав век. И док је у предратном периоду, ипак то била забава ретких појединаца који су имали могућности да путују или се школују у градовима после Другог светског рата, са општим развојем друштва и таласом младих, школованих људи, шах бележи невероватни процват популарности и постаје после фудбала најмасофнија игра у селу. НА разним пригодним такмичењима Милошевчани доказују да међу сеоским екипама немају конкуренте и да чак могу да се равноправно носе са много искуснијим градским шахистима. Мика Миловановић, Дила Станковић, Бора Пашић су само неки од предводника тог таласа које веома успешно замењују новије генерације данас носиоци шаховског клуба "Слога".

Шездесетих година шахисти добијају своју просторију, шаховске столове и гарнитуре, касније и шаховске часовнике. Са великим полетом и ентузијазмом млади просветни радници: Мика Миловановић, Слободан Митић, Милорад Јовичић и Радивоје Ђорђевић преносе стечено шаховско знање на своје ученике кроза акцију "шах у школе" одакле се ствара велика база играча, те формирање клуба бива неминовно.

Током 1975. године група шаховских заљубљеника на челу са шаховским педагогом Драганом Станговићем успева да оформи клуб, обезбеди клупске просторије, у почетку у Дому културе, касније у Месниј заједници и укључи га у званично такмичење-лигу Подунавско-браничевског округа, где се већ годинама са више или мање успеха такмичи. Клуб је регистрован код Министарства за спорт, код ШСС и у ШС Подунавског региона, а у Скупштини клуба су Транган Станковић, Горан Јелић и Првослав Добрић.

Данас шах клуб "Слога" има педесетак чланова и двадесетак регистрованих играча који чине окосницу екипе.

Највећи успеси клуба до сада су прво место на општинском купу Велике Плане 1984. године, те друго место на регионалном купу у Кучеву исте године.

У Милошевцу живе и раде два међународна фиде-мајстора шаха: Станковић Драган-Зука и Обрадовић Блажимир-Блажа. Они су организатори шаховских турнира у месту и учитељи другим шаховским заљубљеницима.

[уреди] Кошарка

Кошаркашки клуб, један од млађих спортских клубова формиран је пре скоро три деценије, 1980. година на иницијативу групе младих заљубљеника у овај спорт, а уз несебичну помоћ покојног Драгољуба Јовановића-Циге, председника клуба и главног организатора рада клуба. Кошаркашки клуб се такмичио у Српским лигама са реномираним градским екипама као што су биле Смедеревска Паланка, Свилајнац, Ћуприја, Рача, Младеновац, Смедерево, Пожаревац, Крагујевац, Костолац и други. На жалост, клуб се није дуго могао одржати те се гаси 1987. године, а мештанима остају успомене на узбудљиве узакмице одигране на кошаркашком терену поред фудбалског игралиша у Милошевцу.

[уреди] Стони тенис

Стонотениски клуб је основан 1982. године и такмичио се у Српској лиги десетак година са променљивим успехом. Данас је стони тенис у Милошевцу, као рекреација, врло популаран спорт.

[уреди] Знаменита личност

[уреди] Референце

  • Војислав Обрадовић, Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ "Радомир Лукић", 2001.