Aнксиозност
Из пројекта Википедија
Анксиозност представља једну од најчешћих психичких болести данашњице. Наиме, према најновијим истраживањима, чак 70% младих људи(18-25 године) пати од овог поремећаја. Вероватно сте сви чули за овај термин и можда чак и научили основну дефиницију анксиозности као "лебдећег страха" или "страха без очигледног разлога, који се може уклонити и тиме избисати и сам страх". Међутим, као и свако психолошко обољење, и анксиозност је много компликованија за дефинисање, посебно ако желимо да је у потпуности опишемо и препознамо као проблем.
Овде бих кренула од почетка, односно од неколико примера који би вам приближили овај проблем и самим тим га учинили лакшим за дефинисање, а и лечење. Рецимо прво да је сам осећај тог-анксиозног страха, најсличнији осећају несигурности или треме. У почетку се управо као и ова два страха и јавља само у специфичним ситуацијама, али његова права манифестација почиње када почне да се јавља без икаквог разлога.
Да бих ово појаснила, даћу пример:
Особа А седи у соби и слуша музику. Опуштена је, смирена, не размишља о негативним стварима. Изненада, појављује се снажан страх од кога дотичну особу боле руке, презнојава се, почиње убрзано лупанје срца, урзан пулс, вртоглавица. Навиру питања типа:Откуд сада ово? Шта се дешава са мном? Да нисам болестан-на?Шта ако сада неко наиђе? Како ћу после да обавим онај посао/идем у школу/пазарим намирнице?"
Како питања навиру, тако се страх појачава и у немалом броју случајева особа напад завршава плакањем над собом и неразумевањем ситуације у којој се налази.
Психијатри и психолози сматрају да овакви напади временом доводе до узимања лекова "на своју руку", што је обично најгора солуција која после увелико отежава посао професионалцу који дотичну особу лечи. Неретко се као последица анксиозности јављају фобије и небулозне идеје: клаустрофобија(особи се чини да увек добија напад у затвореном простору, посебно ако је мали), агарофобија( особа се повлачи у собу или стан и не излази не би ли тиме изазвала несигурност и нови напад), социофобија(крије се од људи из стаха да ће је одбацити ако примете да има неке психичке проблеме)...Што се небулозних идеја или страхова тиче: страх од смрти од напада, страх да ће јој се одузети део тела у току напада...
Једна од најнесрећнијих ствари повезана са анксиозношћу је чињеница да она најчешће иде заједно са депресијом. Зашто? Сасвим је једноставно закључити из горе наведених примера фобија и страхова који се са њом јављају. Оно што је ипак најгоре, ако се нађете у овој ситуацији је што наши психолози и психијаатри одмах посежу за медикаментима не обраћајући много пажње на то да пронађу узрок вашег проблема. Да ли је у питању жеља да што пре заврше са вама или овако велики број пацијената, тешко је одредити.
А узрок увек постоји и једини је начин апсолутног излечења овог поремећаја суочаванје са узроком. Ако сте макар мало упућени у дело изврсног психоаналитичара Сигмунда Фројда, онда знате да скоро свака психичка болест може да се излечи или бар ублажи довоњно да поново унесе радост у живот пацијента, уколико се открије њен узрок.
Како је на овим просторима психоаналитичара све мање, а пацијената све више и како, док је Карл Густав Јунг и шизофренију успешно лечио разговором, а наши лекари и за анксиозност преписују озбиљне психијатријске лекове, можете сами да закључите којико је једној особи тешко када се нађе у оваквој ситуацоји без икога да јој помогне.
За крај треба рећи и да решење сигурно није већ поменуто самоиницијативно лечење, већ проналажење правог психијатра, односно, пажљиво бирање особе са чијом ћете помоћи овај проблем превазићи. А иако има тенденцију да траје и више година, анксиозност није неуништива и уз прави третман, може се превазићи, као и сваки други проблем.