Бор (хемијски елемент)

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Be - B - C
 
B
Al  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Бор, B, 5
Припадност скупу металоида
група, периода IIIA, 2
густина, тврдоћа 2460kg/m3, 9,3
Боја блиставо црна
Особине атома
атомска маса 10,811 u
атомски радијус 85 (87) pm
ковалентни радијус 82 pm
ван дер Валсов радијус непознат
електронска конфигурација 1s22s22p1
e- на енергетским нивоима 2, 3
оксидациони број 3
Особине оксида слабо кисели
кристална структура ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2349 K (2076 °C)
температура кључања 4200K (3927 °C)
молска запремина 4,39×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 489,7 kJ/mol
топлота топљења 50,2 kJ/mol
притисак засићене паре 0,348 Pa (2573 K)
брзина звука 16200 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,04 (Паулинг)
2,01 (Алред)
специфична топлота 1026 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,0×10-4 S/m
топлотна проводљивост 27,4 W/(m*K)
I енергија јонизације 800,6 kJ/mol
II енергија јонизације 2427,1 kJ/mol
III енергија јонизације 3659,7 kJ/mol
IV енергија јонизације 25025,8 kJ/mol
V енергија јонизације 32826,7 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
8B (веш.) 772 ms β+   8Be
9B (веш.) 850 ms α   5Li
10B 19,9% стабилни изотор са 5 неутрона
11B 80,1% стабилни изотор са 6 неутрона
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада

Бор (B, латински- borum) је елемент III-a групе, неметалних особина.

Стабилни изотопи су му 10B и 11B.

Садржај

[уреди] Заступљеност

Заступљеност у горњим слојевима Земље износи 0,0009 %. Најзначајнија руда бора је: Na2B4O7·10H2O,

Богатим извором бора у исхрани је и поврће и воће (међу воћем бора највише има у орасима).

[уреди] Једињења

Једињења бора су : NaBH4, борна киселина, бор(III) оксид(B2O3), бор(III)хидроксид (B(OH)3)). Позната једињења бора су и борати. Борати се ископавају из испаравајућих лежишта код језера Сирлес у Калифорнији и другим местима у пустињама. Укупна вредност хемикалија произведених из језера Сирлес прелази вредност од 1 милијарде америчких долара($).

[уреди] Биолошки значај

Бор је неопходан за правилан развој биљака. Потпомаже транспорт органских једињења кроз биљку (највише шећера), утиче на стварање елемената за размножавање код биљака.

Бор има утицај и на човеков организам, пре свега на скелет. Претпоставља се да је неопходан за равномерно распоређивање калцијума у организму. Заједно са калцијумом, магнезијумом и витамином D регулише метаболизам, раст и развој коштаног ткива. Његов недостатак изазива губитак калцијума и деминерализацију костију.

[уреди] Примена

Бор је битан је састојак у производњи стакла, керамике, глазура, пољопривредних хемикалија, омекшивача воде, у фармацији у производњи лекова.

[уреди] Добијање

Бор се може добити из боракса и испаравањем бората,