Гацко

Из пројекта Википедија

Гацко је град и седиште општине у Републици Српској , који се налази у сјевероисточном дијелу Херцеговине.

Гацко
Gacko
Положај у Републици Српској (БиХ)
Општи подаци
Ентитет Република Српска
Површина 736 km²
Становништво
- (процена)

?
- (Попис из 1991. године) {{{становништво1991}}}
Насеља 71 (1991.)
Географски положај 43°10′СГШ 18°32′ИГД
Позивни број +387 59
Временска зона CET (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Званична страница http://www.gacko-info.rs.ba
Политика
Председник општине Милан Радмиловић (СДС)


Садржај

[уреди] Географски положај

Гацко је као територијална јединица РС смјештено од 43°01’ до 43°23’ сјеверне географске ширине и од 18°20’до 18°42’ источне географске дужине од Гринича. По надморској висини је најуздигнутији горски дио Херцеговине, с просјечном надморском висином изнад 1000 метара. С Требињем, Билећом и Невесињем чини источну област Херцеговине познату под именом Источна Херцеговина.

На истоку Херцеговине Гацко је гранична општина према Црној Гори и с дијелом Пиве и Оногошта (Никшића) једно вријеме је чинило административно-територијалну јединицу окружног значаја са сједиштем у Гацку. Нестанком „Старе Херцеговине“ гацконска жупа је изгубила већи дио територије и свој простор сузила на међупланинску област данашње општине са 736 km² површине.

[уреди] Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Гацко имала је 10.788 становника, распоређених у 71 насељу.

Национални састав:

Национални састав 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 12.033

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Гацко у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Данас, општина Гацко има око 11000 становника, или 14,9 по km².

[уреди] Насељена мјеста

Автовац, Бахори, Башићи, Берушица, Брајићевићи, Браниловићи, Церница, Чемерно, Данићи, Добрељи, Домрке, Доња Бодежишта, Драмешина, Дражљево, Друговићи, Дубљевићи, Фојница, Гацко, Гарева, Горња Бодежишта, Грачаница, Градина, Ходинићи, Игри, Изгори, Јабука, Јасеник, Југовићи, Казанци, Кључ, Кокорина, Краварево, Кула, Липник, Лончари, Лука, Луковице, Љесков Дуб, Меданићи, Међуљићи, Мекавци, Мелечићи, Михољаче, Мједеник, Мрђеновићи, Муховићи, Надинићи, Нови Дулићи, Платице, Пода, Придворица, Пржине, Равни, Рудо Поље, Самобор, Сливља, Содери, Срђевићи, Стамбелићи, Стари Дулићи, Степен, Столац, Шиповица, Шумићи, Улићи, Вишњево, Вратковићи, Врба, Заградци, Зуровићи и Жањевица.

Град Гацко (1991.) године

укупно: 4.584

[уреди] Саобраћај и везе

Исто као што се некада налазило на раскршћу четири путна праваца који су водили на четири стране свијета, Гацко је у том положају остало и након реконструкције и модернизације спорих путних праваца, и у основи задржало свој ранији положај.

Гацко је дакле, на раскршћу путева који га пресјецају на четири, скоро идентична, дијела: Према Никшићу (југоисточни правац), Билећи и Требињу (јужни правац), Невесињу и Мостару (западни правац) и Србињу и Сарајеву (сјеверни правац). Од поменутих праваца није асфалтиран пут према Никшићу. Пут је потпуно изграђен до Дулића (око 15 km), а одатле до Кршца, отворен је „гацконски остоцни пут за Никшић и Црну Гору“.

Највећи број научника и хроничара историјског времена, изводили су име Гацко из ријечи ГÂТ (1120м). Владимир Ћоровић је мишљења да је Гацко добило име по Готима, који су кратко вријеме владали овим крајевима. Треће, и најмање заступано гледиште, полази од становишта да је име изведено из ријеци ГÂЗ.

 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine