Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра
Из пројекта Википедија
Зграда Народне банке Србије у Улици Краља Петра данас представља седиште гувернера Народне банке Србије. А од свог настанка па до 2006. године била је главна зграда Народне банке Србије и Југославије.
Садржај |
[уреди] Историја и опис зграде
Ово здање је грађено од 1888. до 1890. године.
Израда пројекта је поверена Константину Јовановићу (рођен у Бечу 1849. – умро у Цириху 1923.), сину познатог графичара, сликара првог српског литографа Анастаса Јовановића. Константин Јовановић је архитектуру студирао у Цириху, у Италији је проучавао њену ренесансну историју, а у Бечу, у коме је највише пројектовао, стекао је завидан углед. За изузетно остварење у пројектовању зграде Народне банке Константин је добио Орден светог Саве III реда.
Палату Банке израдио је у стилу неоренесансног академизма. Нацрте за већину детаља у ентеријеру такође је сам урадио, док су декоративна пластика и осликавање зграде били поверени Пашку Вучетићу. Фасаду за целу зграду је урадио познати мајстор за фасаде Петраш. Унутрашња декорација представља изузетне домете примењене уметности, а урађена је комбиновањем разних материјала и техника. Стубови и облоге зидова у холовима и главним ходницима на првом спрату урађени су у комбинацији мермера у више боја, са доминирајућом розе бојом на стубовима и смеђом на зидовима, док су зидови осталих ходника у приземљу и на првом спрату обрађени штукатуром, имитацијом мермерних облога. Степеништа и ограде степеништа и галерија у холовима израђени су од белог мермера са неоренесансним украсима.
Светларници у холовима и прозори у Сали банке изведени су у прекрасном вишебојном витражу. Лустери представљају вредне примерке месингане пластике, са обиљем складно укомпонованих детаља и симбола Народне банке. Сала банке, са импозантном таваницом у храстовом дуборезу и зидовима делимично обрадјеним у дуборезу, а делимично прекривеним црвеном чојом, изузетно је репрезентативан простор. Плафон и зидови сале су првобитно били осликани и обрађени гипсаном пластиком, делима Пашка Вучетића. До Другог светског рата у тој сали налазили су се портрети свих гувернера банке – уља на платну сликара Уроша Предића. Данас зидове ове сале красе портрети гувернера Ђорђа Вајферта и његове супруге Марије Вајферт (такође рад сликара Уроша Предића из 1927. године).
Намештај у ходницима, холовима и у Сали је од масивне храстовине, са богато урађеним дуборезом. На галерији хола, изнад лепезасто изведених степеница, 1901. године је постављено бронзано попрсје „Србија“ (идентично детаљу „Споменика косовским јунацима“ у Крушевцу, рад вајара Ђорђа Јовановића), које је Народна банка откупила после излагања на Светској изложби у Паризу 1900. године. На галерији хола налази се и спомен-плоча палим чиновницима банке у Балканском и Првом светском рату, рад вајара Ђорђа Јовановића, изведена у комбинацији црног мермера и бронзаног рељефа, са златним словима. Мотив бронзаног рељефа је увећана медаља „Милош Обилић“. Таква унутрашња декорација представљала изузетне домете примењене уметности и заната и с разлогом је допринела да Феликс Каниц, у својим записима о Србији, о згради Народне банке напише „да би могла да краси сваки велики град“.
[уреди] Доградња
Банка је између 1923. и 1925. године, због повећаног обима послова насталог услед проширења делокруга на целу земљу тада уједињених Јужних Словена, дозидана, а пројекат је поново урадио Константин Јовановић. Доградња је мајсторски изведена, па то здање представља изузетно успелу целину. За унутрашње радове коришћени су исти материјали и исти манир, тако да се ни у ентеријеру то дограђивање не примећује. На жалост, архитекта није доживео да види своје потпуно завршено најзначајније дело.
[уреди] Коначни профил зграде
Зграда Народне банке у коначном савременом облику има трезорски подземни простор, сутерен, приземље, два спрата и поткровље. Данас она заузима цео блок оивичен улицама краља Петра И, цара Лазара, Спасићевом и Грачаничком. Поред првобитног главног улаза на углу улица краља Петра И и цара Лазара, који данас представља Свечани улаз, доградњом је направљен и други, Главни улаз из Улице краља Петра I.