Метионин

Из пројекта Википедија

Метионин
Хемијски назив α амино γ метил
тиобутерна киселина
Скраћеница Met
М
Молекулска формула C5H11NO2S
Молекулска маса 149,21
Тачка топљења 281 °C
Густина 1,340 g/cm3
Изоелектрична тачка 5,74
pKa 2,16
9,08
CAS број [63-68-3]
Упрошћена
структурна формула
C(N)(C(=O)O)CCSC
Хемијска структура аминокиселине метионин

Метионин или α-амино γ-метил тиобутерна киселина је есенцијална аминокиселина. Заједно са цистеином и цистином спада и у тиоаминске киселине (аминокиселине које у свом молекулу садрже сумпор). Метионин учествује у синтези протеина, трансметилационим реакцијама и синтези аминокиселина цистеин и цистин.


Садржај

[уреди] Синтеза

Не може се синтетисати у организму већ се мора унети путем хране. Има га у воћу, месу, поврћу, посебно у спанаћу, сиру, лешницима, пистаћима, пасуљу, риби.

За више информација погледајте Есенцијалне аминокиселине.


[уреди] Значај и метаболизам

  • У трансметилационим реакцијама метионин служи као донатор метил групе, која се може пренети на неки акцептор (прималац), што игра важну улогу у синтези неких биолошки важних једињења: адреналина, креатина, ансерина, саркозина, бетаина, карнитина, холина, полиамина итд. У својој структури метионин поседује метил групу која је везана за сумпор, која се у оваквим реакцијама лако може пренети на неки други молекул. У реакцијама трансметилације се метионин мора прво активирати везивањем за АТП, при чему се аденозин везује за метионин и настаје С-аденозил-метионин (енг. SAM) или активни метионин. Ова активација се обавља под утицајем ензима С-аденозин-метионин трансферазе. Из активног метионина се метил група може врло лако пренети на амино или хидроксилну групу примаоца.

У табели су приказане значајније трансметилационе реакције.

Донатор метил групе Прималац метил групе Производ реакције
С-аденозил-метионин гуанидосирћетна киселина креатин
С-аденозил-метионин норадреналин адреналин
С-аденозил-метионин карнозин ансерин
С-аденозил-метионин лизин карнитин
С-аденозил-метионин етаноламин холин

Одвајањем метил групе од С-аденозил-метионина настаје С-аденозил хомоцистеин. С-аденозил-хомоцистеин се хидролизом разлаже на аденозин и хомоцистеин.

  • Хомоцистеин из претходне реакције се сједињује са серином у цистатион, под утицајем ензима цистатион синтетаза. Цистатион се уз дејство ензима цистатионаза разлаже на хомосерин и цистеин. На тај начин се из метионин синтетишу и друге тиоаминске аминокиселине: цистеин и цистин.
  • Хомосерин из претходне реакције се дезаминује до α-кетобутерне киселине пре чему се још ослобађа и молекул воде и водониксулфида. Даљим метаболизмом α-кетобутерне киселине се добија пропионил коензим А, који декарбоксилацијом даје метилмалонил коензима А. Под дејством ензима метилмалонил коензим А дисмутаза ово једињење прелази у суксцинил коензим А, из кога се може синтетисати глукоза. Зато је метионин гликогена аминокиселина.

[уреди] Литература

  • Даринка Кораћевић Гордана Бјелаковић Видосава Ђорђевић Биохемија савремена администрација

ISBN 86-387-0622-7


[уреди] Спољашње везе

Аминокиселине
Есенцијалне аминокиселине:
валин, леуцин, изолеуцин, лизин, треонин,

 фенилаланин, триптофан, метионин.

Неесенцијалне аминокиселине:
 глициналанин, серин, глутамин, глутаминска киселина, аспарагинска киселина, аспарагин, пролин, цистеин, тирозин, аргинин(*), хистидин(*). (*)-полуесенцијалне