Јарослав Мудри

Из пројекта Википедија

Јарослав I Мудри (978. - 20. фебруар 1054.) је велики кнез Кијевске Русије (1016.-1054.), с прекидом (1018.-1019.). Током његове владавине Кијевска Русија је постигла зенит културног процвата и војне моћи. Син је светог Владимира I Великог. Јарослав Мудри је и православни светитељ.

Јарослав I Мудри
увећај
Јарослав I Мудри

Садржај

[уреди] Успон на трон

Био је један од бројних синова Владимира I Великог. Јарослава је отац послао у северне земље око Ростова, па се преселио у подручје Новгорода. Основао је Јарослављ на Волги. Односи са оцем су се затегли, када је чуо да Владимир намењује трон млађем сину Борису. Јарослав Мудри је 1014. престао да плаћа данак Кијеву и само је Владимирова смрт спречила рат.

Водио је четири године рат против полубрата Свјатополка I Кијевског, кога је помагао његов таст Болеслав Храбри. Током тих сукоба неколико браће је брутално убијено. Јарослав је победио Свјатополка у првој бици 1016., па је Свјатополк побегао тасту у Пољску.

Свети Јарослав Мудри представљен на православној икони
увећај
Свети Јарослав Мудри представљен на православној икони

[уреди] Пољска војска помаже Свјатополку против Јарослава

Свјатополк се вратио са пољском војском, коју је предводио Болеслав Храбри. Заузео је 1018. Кијев, а Јарослав је побегао у Велики Новгород. Јарослав је успио 1019. да поврати власт у Кијеву. Пошто су Јарославу Мудром лојални Новгорођани помогли да поново влада Кијевом, награђује их слободама и привилегијама. Тако су положени темељи Новгородске Републике.

[уреди] Владавина

Иако је упитан његов легитимитет успона на власт и кривња за убојство браће, Нестор у Несторовој хроници и други руски историчари представљају га гао узор и оцртавају га као Мудрог.

У вањским односима ослањао се на скандинавске савезе и покушавао је ослабити византијски утицај на Кијев. Поново је повратио 1030. Црвену Рутенију (Источну Галицију). Склопио је савез са пољским краљем Казимиром I и оверио га удајом своје сестре. Те исте године заузима естонску тврђаву Тарбату.

Организирао је напад на Цариград 1043. Напад је предводио његов син Владимир Новгородски. Иако су Руси поражени, склапа се повољан мировни споразум.

Да би обранио Кијевску Русију од напада номадских племена, изградио је фортификацијску линију близу Херсона, Канева и Перејаслава. Победио је Печенеге, који отад више не представљају опасност за Русију. Да то прослави гради 1037. Катедралу Свете Софије.

Византијски утицај на руску архитектуру је видљив на Катедрали Свете Софије у Кијеву, коју је у 11. веку подигао Јарослав Мудри.
увећај
Византијски утицај на руску архитектуру је видљив на Катедрали Свете Софије у Кијеву, коју је у 11. веку подигао Јарослав Мудри.

[уреди] Покровитељ писмености

Јарослав је био покровитељ кулуре, науке и књига. Руског монаха Илариона прогласио је митрополитом, чиме је нарушио традицију постављања Грка на епискипске положаје. Иларионово дело о светом Владимиру Беликом и Јарославу Мудром представља прво дело Старе руске литературе.

Тада започиње велика активност превода грчких књига на црквенословенски и староруски језик. Велика финанцијска средства је потрошио да би се преписале многе књиге. Постојање литературе на словенском језику омогућава лакше покрштавање Руса. Руси тада долазе у додир са грчком филозофијом, науком и историографијом, а да не морају знати грчки. Црквене литургије су преведене на словенски језик. Све то омогућава лакши развој литературе и уметности на руском језику.

У Великом Новгороду је 1028. основана прва велика школа. Донесен је први руски закон "Руска Правда".