Платина

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Ir - Pt - Au
Pd
Pt
Ds  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Платина, Pt, 78
Припадност скупу прелазних метала
група, периода VIIIB, 6
густина, тврдоћа 21090 kg/m3, 3,5
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 195,078 u
атомски радијус 135 (177) pm
ковалентни радијус 128 pm
ван дер Валсов радијус 175 pm
електронска конфигурација [Xe]4f145d96s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 17, 1
оксидациони бројеви 2, 4
Особине оксида средње базни
кристална структура регуларна зидно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2041 K (1768 °C)
температура кључања 4098 K (3825 °C)
молска запремина 9,09×10-3 m³/мол
топлота испаравања 510 kJ/mol
топлота топљења 19,6 kJ/mol
притисак засићене паре 0,0312 Pa (2045 K)
брзина звука 2680 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,28(Паулинг)
1,44 (Алред)
специфична топлота 130 J/(kg*K)
специфична проводљивост 9,66×106 S/m
топлотна проводљивост 71,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 870 kJ/mol
II енергија јонизације 1791 kJ/mol
III енергија јонизације 2800 kJ/mol
IV енергија јонизације 3900 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
190Pt 0,01% 6,5×1011 година α 3,249 186Os
192Pt 0,79% стабилни изотор са 114 неутрона
193Pt (веш.) 50 година з.е. 0,057 193Ir
194Pt 32,9% стабилни изотор са 116 неутрона
195Pt 33,8% стабилни изотор са 117 неутрона
196Pt 25,3% стабилни изотор са 118 неутрона
198Pt 7,2% стабилни изотор са 120 неутрона
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Платина (Pt, латински platinum) - хемијски елемент, прелазни метал. Назив потиче од шпанског слова platina што означава сребро.


Има 36 изотопа чије се атомске масе налазе између 172-201. У природи се налазе изотопи са атомским масама 190, 192, 194, 195, 196 i 198, од којих су постојани 194, 195, 196 i 198.

Заступљена је у земљиној кори у количини од 0,001 ppm (енг. parts per million), облику руда платине и као пратиoц руда никла и бакра.

У америци је био познат још у време пре Колумба. У Европу су га донели Шпанци 1750, који су сматрали да је то само друга врста сребра.

Најважнија једињења платине су: хексахлороплатинска киселина, платинахлорид и комплексна органскометална једињења која настају из њих, која се масовно користе као катализатори у индустрији.

Биолошки значај: Неотровна и не узрокује рак. Нека њена једињења се користе у хемотерапији у борби против одређених врста рака.

У чистом облику је сребрнобели метал, кован и лако се извлачи у жице. Убраја се у племените метале, не реагује са водом, ваздухом, већином киселина и база. Реагује само са царском водом, флуороводоником и другим такозваним суперкиселинама. Користи се и за израду накита.