Летонија
Из пројекта Википедија
Координате: 56° 52′ 8" СГ Ш, 24° 50′ 28" ИГД
Мото: нема | |
Химна: Dievs, svētī Latviju! | |
Главни град | Рига |
Службени језик | летонски |
Председник: | Vaira Vīķe-Freiberga |
Премијер: | Aigars Kalvītis |
Независност: | Од СССР-а 4. мај 1990. |
Површина | |
- Укупно | 64.589 km² (121.) |
- Вода (%) | 1.5 |
Становништво | |
- 2004. | 2.302.700 (137) |
- Густина | 35/km² |
Валута | Лат |
Временска зона | UTC +2 |
Интернет домен | .lv |
Позивни број | ++371 |
Република Летонија (летонски: Latvijas Republika) је земља у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига (летонски: Rīga), је највећи град балтичких држава.
Садржај |
[уреди] Историја
![]() |
За више информација погледајте Историја Летоније. |
Оригинално позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача (Schwertbrüder) од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.
Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа, 1991. 2004, Летонија је ступила у НАТО и у Европску унију.
[уреди] Политичке поделе
Летонија је подељена на 26 округа, звани „rajons“:
Седам летонских градова имају посебан статус:
- Даугавпилс
- Јелгава
- Јурмала
- Лиепаја
- Резекне
- Рига
- Вентспилс
[уреди] Географија
Летонија има повољан географски положај, смештена између остале две Балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на Балтичко море које има јако битну улогу за привреду и економију читаве државе. Обале су слабо разведене. На северозападу се налази Ришки залив који је име добио по главном граду државе. Латвија је претежно равничарска земља, па је рељеф углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је Гаизинкалнс висок свега 312 м.
Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледењачка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је Западна Двина која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којега теку и Волга, Дњепар и Ловат. Највећи град је Рига, који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су Лиепаја и Даугавпилс. Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко бродоградилиште, па се овај град често назива и Летонским Ливерпулом. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима. На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина Атлантика) и др. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура изоси 26ºC.
[уреди] Становништво
Најбројније становништво Летоније чине Летонци, 58%. Значајну улогу имају и Руси, њих 30%. Од осталих народа овде живе Белоруси, Литванци, Украјинци, Пољаци и др.
Због присутности Немаца током историје, Летонци се верски изјашњавају као протестанти (по учењу Мартина Лутера), односно католици.
[уреди] Језик
Летонски језик спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Дeо руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време СССР-а, у свим његовим чланицама, руски био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком.
У летонском језику може се наћи и доста туђица из немачког, шпанског и словенских језика.
[уреди] Култура
Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу.
Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град Лијепаја, назива се још и градом рокера јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: Фоминс & Клеинс, Ливи и др.
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.
Будуће чланице од 1. јануара 2007 : Бугарска • Румунија
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: БЈР Македонија
Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора