Шишава

Из пројекта Википедија

увећај
Шишава, поглед ка југу
увећај
Шишава, поглед ка југу

Шишава је село у Општини Власотинце, Јабланички округ, југоисточна Србија.

Село Шишава лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километара северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа. Река Шишавица протиче кроз село, а настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка) које се састају у Доњој Ломници.

Село Шишава се први пут помиње 1516.године, као приказ турских поседа. Према предању село Шишава је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га "шишали“ и тако је настало село Шишава.

Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. Дакле 1516.године село Шишава се помиње као Доња и Горња Шишава. У Доњој Шишави 1536.године било је само само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.

Садржај

[уреди] Становништво

Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Паини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Цускови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирцини, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска фамилија-Османовићи.

После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су "моравке". Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са конфором животног стандарда породица.

Некада су шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрика и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу шишавцима има и образованих људи до доктора наука.


[уреди] Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије,од потпуног ослобођења од Турака. Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату.

Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату. Тако новембра 1915.године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Џ Миленковића конопничке цркве, родом из села Шишава. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917.године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917.године марта месеца стрељали тридесет три шишаваца. У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима, дражићевцима и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанест шишаваца је било интернирано 1941. године од стране немаца на почетку Другог светског рата и тек су "одробљени" и вартили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме и основна школа у селу Шишава је добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову. Шишавци су увек били слободољубиви људи, као и остали у околини Власотинца. Некада је та слобода скупо плаћана и својим животима, некада се гинуло и због идеолошких заблуда.

[уреди] Образовање

Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по "Браћи Миленковић", који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857., у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

[уреди] Развој инфраструктуре

Село је елeктрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне . Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.

[уреди] Спорт

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944.године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973.године под називом "Јединство", од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК "Власине", године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб "Јединство" је угашен, јер је због тешког финансиског стања морао да напусти такмичења у лиги.

1998.године у Шишави је формиран кошаркашки клуб "Шишава', који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб "Ђурђевдан" који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.