Озаљ

Из пројекта Википедија

Озаљ је град у Хрватској.

Грб града Озља
увећај
Грб града Озља

Садржај

[уреди] Географија

Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској (Словенија).

Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 km), Чрномељем (око 30 km) и Новим Местом (око 35 km) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.

Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи

  • Географска ширина и дужина - 45°36' СГШ 15°28' ИГД
  • Број становника (попис 2001.) - 7.932
  • Густина насељености - 44,21 становник на km²
  • Површина - 179,4 km²
  • Реке - Купа, Добра
  • Количина падавине - од 1.000 до 1.400 mm
  • Највиши врхови - Воденица 537 m, Света Гера 1.178 m
  • Заштитник - Свети Вид
  • Први спомен града - 1244. године
  • Статус града - 1996. године

[уреди] Становништво

Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.

[уреди] Историја

Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398.) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.

Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август - као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.

[уреди] Споменици и знаменитости

Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.

У Озљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Званична презентација града ((hr)) Незванична презентација града ((hr))




Координате: 45°36′СГ Ш 15°28′ИГД