Теренско истраживање у археологији
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Откривање нових локалитета
Транспортна ограничења озбиљно су ограничавали теренски рад све до 20. века.Код старинара као што су Стукли, Шлиман и Еванс ослањали су се на непосредно визуелно опажање.Мада су данас на располагању многи технички изуми људско око остаје изузетно важан и осетљив инструмент.Случајна открића артефаката или остатака градње приликом пољопривредних или грађевинских радова битно су допринела корпусу археолошких сазнања у 19. и 20. веку и често била повод за стручнија истраживања.Образац откривања артефаката и насеља у Данској то добро илустрије.
Откриће није сврсисходно ако изостане бележење али посматрачи бележе само оно што виде а шта ће видети зависи од тога шта сматрају значајним.Рани старинари су каткад имали непроцењива запажања о локалитетима од којих су неки у међувремену нестали али су најчешће за собом оставили тужно неприличне податке.Спор и дуг је био пут од шкртих описа до схематских илустрација,а потом од живописних цртежа до прецизног снимања стања.Научни приступ којим се одликовало доба просвећености укључивало је веће занимање за класификацију а она је наравно изискивала пажљивије посматрање.Револуцију у начину бележења донео је четрдесетих и педесетих година 19. века брз развој фотографије.Британске и француске експедиције навелико су фотографисале по Сирији и Египту.Када је 1854. године почео Кримски рат Лондонско друштво старинара тражило је од енглеске војске да забележи сваку старину на коју наиђе.
Можда је највећи контраст спрам прошлости то што је данас теренски рад ретко сконцентрисан само на једно налазиште.Он је обично део свеобухватнијег истраживања неког подручја а одабран је било зато што му прети уништење или што нуди могуће одговоре на питања која произилазе из ширег археолошког истраживања.један од првих великих теренских пројеката у централној Италији покренут је средином 20. века када је прерасподела обрадиве земље ситним сељацима условило нагло интезивирање пољопривреде.Раније су значајни локалитети (најчешће градови) рекогносцирани и ископавани зато што се полазило од тога да њихови планови,објекти и натписи одсликавају политичку и економску структуру датог подручја.Данас је вероватније да ће истраживање подразумевати свеобухватну анализу на регионалном нивоу у настојању да се осветли шира економска,пољопривредна и друштвена целина у оквиру које су функционисали појединачни локалитети.
Подводно истраживање не разликује се много од теренског рада на копну јер се ослања на рониоце и визуелно снимање делова морског дна. Фотографисање,бележење и рекогносцирање налазишта потонулих бродова или разбацаног бродског товара почива на истим основним принципима као рад на копну али је наравно тежи и тражи више времена.Ехо сонари и сонарни скенери замењују снимање из ваздуха приликом откривања аномалија на морском дну изузев у бистрим плитким водама а магнетни локатори врло су ефикасни у истраживању потонулих олупина.
[уреди] Обилазак терена и бележење
Најједноставнији метод је обилазак терена који подразумева уочавање мањих колебања у својствима терена и ако је то могуће уочавање артефаката на површини. Изабрано подручје покрива се мрежом што омогућава систематично испитивање.Сваки налаз мора се убележити према координатама основне мреже.
Трагове градње или земљаних објеката какви су ровови или међе њива треба одмах истражити простом опремом али ако тумачење неког комплесног налазишта изискује већу прецизност може бити пожељно и накнадно подробније испитивање. На основу мреже измерених висинских кота израђује се карта методом изохипси.Она може открити незнатне површинске варијације које не падају одмах у очи.Анализа и тумачење плана налазишта чини важан део археологије спој теренских истраживања и анализе плана може донети значајне резултате.
[уреди] Документација о налазиштима
Приликом археолошког истраживања идеално је сачинити базу података која се касније може употребити у различите сврхе а нарочито за потоњи истраживачки рад.Добра документација може значајно да допринесе заштити локалитета приликом грађевинских и других радова.Ако имају увид у такву документацију надлежни планери и извођачи могу предвидети прилагођавања како би земљиште заобишли или како би на време организовали ископавања. Документација мора да садржи податке о положају локалитета,врсти земљишта,врсти артефаката и скице.Документација о налазиштима и споменицима обично је компјутерски обрађена што омогућава брз приступ.
[уреди] Снимање из ваздуха
Највећи појединачни допринос теренском раду и документовању дало је снимање из ваздуха.Поред тога што омогућава поглед из птичје перспективе снимак из ваздуха може при повољним условима регистровати земљом затрпане остатке на које указују промене у боји површинскох слоја тла или вегетација.Још у 19. веку снимало се из балона али тек је Први светски рат донео праксу снимања из авиона.Многи пионири овог типа археолошке фотографије стекли су искуство управо на овај начин међу њима и О.Џ.С. Крофорд који је 1929. објавио и приручник.Драгоцен извор података сада су и сателитски снимци.
[уреди] Видљиви локалитети
Фотографија из ваздуха је корисна допуна теренским запажањима о видљивим остацима земљаних објеката.Изоловане особености терена могу добити више смисла ако се сагледају таквим свеобухватним погледом а могу се открити и оне које нису лако уочљиве на самом тлу.Најбоље услове обезбеђује ниско осветљење.Мраз или танак снежни покривач такође могу,због неравномерног топљења,да укажу на место остатака.Пошто су овакви услови ретки већа је шанса да то открића дође случано него плански.
[уреди] Невидљиви локалитети
Снимање из ваздуха је најзначајније ако се снимају локалитети за које је мала шанса да це бити уочени током обичног обиласка терена.Чак и када се неко налазиште открије приликом рекогносцирања,пошто су налази орањем избачени на земљу, размере и обликналазишта ретко кад су очигледни.Таква налазишта срећу се углавном у крајевима са итезивном земљорадњом.Њихово откривање почива на низу феномена који утичу на изглед вегетације или земљишта.Биљни белези настају тако што подземни остаци подстичу или коче раст биљака.Будући да је кључни чинилац за раст биљке количина влаге коју корен добија,абнормални услови утичу на висину и боју усева (посебно житарица).Пошто ови ефекти нису увек исти,ни лако предвидиви комплексно налазиште се мора снимати из године у годину под различитим условима како би се прикупило довољно података.
Белези на тлу могу се опазити када се земљиште пооре.Као и код биљних белега готово неприметне варијације се најбоље виде одозго и тада је могуће видети читав план налазишта.Најзанимљивија тако откривена налазишта су римске виле које је фотографисао Роже Агаш у североисточној француској.Нажалост,налазиште које је откривено уз помоћ белега на тлу обично је тешко оштећено и може битипотпуно уништено ако се орање настави.Неки од таквих белега су само фантомска налазишта,која чине тла различите конзистенције и боје као траг некадашњих јама,јарака и земљаних објеката.
Снимању из ваздуха не треба приступати олако.Као и теренски рад оно мора бити систематично и добро испланирано уз обавезнопознавање биљног света и геологије датог подручја.Налазишта се морају унети у карте како би користила истраживачима на терену.Ово се данас ради уз помоћ специјализованих компјутерских програма.Искуство је потребно не само за прављење смислених фотографија већ и за њихово тумачење.Није увек лако разликовати атхеолошке трагове и природне географске појаве а сваки покушај да се налазишта класификују и датитају на основу облика и величине тражи озбиљно археолошко знање.Та тешкоћа се умањује методом објективног описивања остатака забележених на фотографијама и коришћење компјутерске базе података како би се поштовали методи дескрипције.
[уреди] Геофизичко рекогносцирање
Када није могуће уз помоћ снимања из ваздуха утврдити положај налазишта на располагању је известан број направа за геофизичко истраживање.Мора се напоменути да је употреба ових метода прикладна само на оним налазиштима чији је положај већ познат или претпостављен јер изискује сувише времена да се велика подручја наслепо покривају.Као и код снимања из ваздуха њихова главна сврха је откривање аномалија у терену с надом да потичу од људске делатности. Направе за геофизичко истраживање корисне су где год треба проверити детаље или тамо где би синдажна ископавања била неделотворан метод за лоцирање подземних налаза.На пример,сматрало се вероватним да јужни бедем римског легионарског утврђења у Аску (Гвент) био испод пашњака,који не реагују биљним белезима.Примењен је релативно једноставан поступак мерења дуж линије која је почињала од тачке између познатог источног и западног бедема;откривене су две веома важне аномалије које су биле у складу с постојањем затрпаних јарака изван некадашњег бедема.Геофизичко истраживање се користи и на већ познатим налазиштима како би се утврдило где би било најбоље ископавати.
Велики напредак геофизичких истраживања остварен је крајем шездесетих година 20. века каде су се појавили инструменти који обезбеђују континуарно очитавање за разлику од оних који су се морали постављати на низ засебних тачака.Геофизички инструменти обично захтевају још једног оператера који би податке уносио у координантну мрежу али је систем аутоматског уношења податка бржи.Први инструменти су аутоматски предочавали податке у виду графичког приказа али њих су осамдесетих заменили преносиви рачунари.Резултати мерења се најчешће региструју линеарним дијаграмом чији врхови и удолине приказују места ниског и високог отпора а оне пак указују на положај аномалија.Поред тога обједињени низ линеарних очитавања са једног терена се може објединити у карту изохипса.Одговарајућим компјутерским програмимаврши се уклањање природних варијација како би остали само археолошки локалитети.
Опасно је превише се ослањати на резултате геофизичког истраживања. На пример унутрашња површина локалитета код Саут Кебери Касла у Сомерсету (градине из гвозденог доба на којима се живело и у мрачно доба средњег века) истраживана је зато што су аномалије утврђене геофизичким мерењима указивале на правоугаону грађевину-истраживач се надао да би то могла бити средњовековна дворница.Ископав ањем је утврђено да је реч о случајној комбинацији међусобно потпуно неповезаних остатака из различитих времена.
Геофизичко истраживање ослања се на две класе инструмената.Ом метри (мерачи отпора) утврђују отпор здравице при проласку електричне струје а магнетометри мере варијације магнетних својстава здравице. Мерење отпора се врши тако што се пободу електроде у земљу и пропусти електрична струја.Струја ће релативно лако пролазити кроз влажно земљиште али кроз сувље и компактније ствари неће .Ово метода истраживања прилично је мукотрпна јер је за свако мерење потребно постављати апаратуру и збаог тога се она користи за откривање праволинијских остатака какви су путеви,зидови или ровови при чему се мерење врши дуж праве линије под углом од 90 степени у односу на њихов претпостављени положај.Магнетометрима се утврђују одступања од општег карактера здравице. За геофизичко истраживање користе се и детектори метала,радари,сонари... Већина типова детектора метала региструје на невеликој дубини,археолози их користе како би утврдили положај разбацаних металних артефакта-на пример оставе римског новца расуте приликом орања.Једна осетљивија направа-мерач пулсне индукције-упозорава на присуство метала у гробовима које тек треба истражити.Њена примена обично није потребна ако је налазиште предходно испитано магнетометром.Неки археолози и музејски кустоси раде са корисницима детектора аметерима како би заједнички дошли до бројнијих и потпунијих података о налазишту.У Стетишему у Норфоку случајно су откривене оставе златног и сребрног новца и накита из 1. века пре нове ере.открили су их сељаци орући и аматери истражујући на своју руку.Стручњаци Британског музеја су истражили слојеве до којих детектор метала нијемогао да допре.Награда у износу од потпуне тржишне вредности блага заинтересовала је ентузијасте да наставе са истраживањима. Радари у археологији имају за сада ограничену улогу.Ради на истом принципу као сонар само што користи електронски а не звучни сигнал.Сигнал се одашиље у земљу одбија о евентуалну препреку и враћа у пријемник.Повратни сигнали зависе од густине и положаја онога на шта наиђу а резултат се исцртава у виду дијаграма.У Енглеској је радар коришћен на англосаксонском гробљу у сатон Хуу у потрази за евентуалним бродовима-гробовима под хумкама и у Јорку ради испитивања налазишта пре ископавања.Сонар се рутински користи ради претраге морског дна а може да региструје како девијације археолошке природе ,као што су бродске олупине,тако и природне стене и пешчане наносе.Потонули тјудорски ратни брод Мери Роуз данас изложен у једном портсмутском музеју тим су методом лоцирали поморски археолози који су на основу докумената приближно знали место где је потонуо 1545. године. Научни инструменти за локацију нису заменили све традиционалне технике које претходе ископавању налазишта.На пример ако се по тлу удара маљем изнад затрпаног зида зачуће се лака резонанција а потмуо одјек изнад хумусом испуњеног јарка.Сондажа или бушење корисни су за проверу дубине тла,или да би ле узели узроци на основу којих се може стећи нека представа о стратиграфији. Не сме се примењивати на малим,комплексним локалитетима јер се могу оштетити артефакти.Бишење чешће служи за то да се узну узроци тла ради анализе полена или да би се измерила колебања у садржају фосфата чиме се утврђује на којим се деловима земљишта живело и где су се обављале свакодневне активности.Са раносредњовековног локалитета Валхагар на балтичком острву Готланд систематски су узети узроци ради анализе фосфата.Налазиште се састојало од раштрканих објеката и омеђених површина које су чиниле земљорадничку заједницу.Висока концентрација фосфата пореклом из животињског урина и балеге нађена је уз неке објекте,као и на отвореном простору где се могла обављати мужа или где су биле штале. Рашљарство,традиционални начин откривања извора воде,непредвидљива је истраживаћка техника.Рашљари се служе рачвастом граном или било чиме другим што сматрају прикладним.Обилазећи терен они држе грану изнад тла и обележавају места где се повила ка земљи.Очигледне успехе у проналажењу археолошких остатака,на пример основа срушених англосаксонских цркава,тешко је научно објаснити,јер они умногоме зависе од интуиције рашљара.
[уреди] Водич за даље штиво
- C.Taylor, Fieldwork in Medieval archeology,Batsford,London 1974 описује основне методе
- Riley, Air photography and archeology,1987 увод у археолошку фотографију
- Clark, Seeing beneath the soil,1990 објашњава геофизичко рекогносцирање