Верижњача
Из пројекта Википедија
Верижњача је тип оклопа који се састоји од малих металних прстенова везаних један за други, тако да наликују на мрежу.Овај оклоп је пружао добру заштиту против сечења, односно против мача, секире и свих оружја који имају оштру ивицу.Али је био слаб против копља и оружја која су користила туп ударац ( буздован, флејл,јутарња звезда...), такође је добро штитио од стрела.Овај оклоп је био добар јер се кроз њега није могло сећи, средњевековни лекари су лако могили да наместе поломљене кости, док су у борби против инфекција које су настајале у расеченим деловима били немоћни.
Верижњача је измишљен око 1000 година пне. а није познато ко и када га је први користио.Сматра се да је развијен независно и у Јапану и у европи.Најранији нађени оклоп потиче из 5-ог века пне. на простору данашње Румуније.Древни грци су овим оклопом опремали своју тешку коњицу.Римљани су први пут дошли у контакт са овим оклопом у својим борбама у северној италији против гала a који су их користили.Римљани су адаптирали ову технологију свом начину израде из чега је проистекао lorica hamata.
Верижњача је био веома популаран током средњег века, а достигао је врхунац у 13-ом веку када је напревњено одело за читаво тело од ланчаног оклопа.У 14-ом веку ланчани оклоп је почео да се комбинује са пуним ( неки делови су били пуни, а неки ланчани ),док је на крају пун оклоп скоро у потпуности заменио ланчани.Међутим многи војници су користили ланчани оклоп испод пуног оклопа као дуплу заштиту.
[уреди] Начин израде
[уреди] Види још
![]() |
Овај незавршени чланак Верижњача, је везан за панцир. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |