Сребро

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Pd - Ag - Cd
 
Cu
Ag
Au  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Сребро, Ag, 47
Припадност скупу прелазних метала
група, периода IB , 5
густина, тврдоћа 10490 kg/m3, 2,5
Боја сребрна
Особине атома
атомска маса 107,8682 u
атомски радијус 160 (165) pm
ковалентни радијус 153 pm
ван дер Валсов радијус 172 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 1
оксидациони број 1
Особине оксида амфотеран
кристална структура центрирано кубно тело
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1234,93 K
(916,71 &°C)
температура кључања 2435 K
(2162 °C)
молска запремина 10,27×10-3 m³/mol
топлота испаравања 250,58 kJ/mol
топлота топљења 11,3 kJ/mol
притисак засићене паре 0,34 Pa (1234 K)
брзина звука 2600 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,93 (Паулинг)
1,42 (Алред)
специфична топлота 232 J/(kg*K)
специфична проводљивост 63×106 S/m
топлотна проводљивост 429 W/(m*K)
I енергија јонизације 731,0 kJ/mol
II енергија јонизације 2070 kJ/mol
III енергија јонизације 3361 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. MeV p.r.
107Ag 51,84% стабилни изотор са 60 неутрона
108Ag (веш.) 130 година з.е. &nbsp 108Pd
109Ag 48,16% стабилни изотор са 62 неутрона
110mAg (веш.) 249,8 дана β- (99%) 3 110Cd
и.п. (1%)   110Ag
111Ag (веш.) 4,74 дана β- 1,037 111Cd
Тамо где другачије није назначено,

употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,


в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона,
и.п.=изомерна промена

увећај

Сребро (Ag, лат: argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.

руда сребра
увећај
руда сребра

Сребро је састојак бројних легура разних метала.

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.



[уреди] Спољашње везе