Дукљанско барска надбискупија

Из пројекта Википедија

ДУКЉАНСКО - БАРСКА НАДБИСКУПИЈА. Није познато, када је у Дукљи основана бискупија. На сабору у Калцедону 451. налазио се и диоклијски бискуп Евандро, али по свој прилици фригијске Диоклије. За папе Грегорија I (590—604) дукљански се бискуп налазио под скадарским, а за цара Лава III (717—741) подпао је под драчког митрополита. У 9. вијеку Дукља је добила надбискупа.

У 11. вијеку основана је надбискупија у Бару (Antibarum), и надбискуп јој се назива archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae . Његова се митрополитска власт, према були папе Александра II од 18/3. 1067. ширила по дукљанској, которској, палачкој, свачкој, скадарској, дриваској, пилотској, српској или рашкој, босанској и травунској бискупији. Не зна се сигурно, када су дукљанско-барски надбискупи постали српски примаси. Утврђено је, да се од 16. вијека несметано називају Serbiae primas i totius regni Serviae primas . На молбу дукљанско-барског надбискупа Милиновића папа му је Лав XIII 7/3. 1902. изричито одобрио да се тим називом и даље служи.

Почетком 20. вијека дукљанско-барска надбискупија бројала је око 18.000 католичких душа, 18 жупа, 16 свештеника (7 свјетовних и 9 фрањеваца).

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Јулијана Јеленића
  • Др Марковић, Дукљанско-барска митрополија (1902);
  • Faber, Pravo barskih nadbiskupa na naslov Primas Srbije (Glasnik Zemaljskog Muzeja, 1905);
  • Ст. Станојевић. Борба за самосталност католичке цркве у Немањићкој држави (1912);
  • Dr. Gruber. O dukljansko-barskoj nadbiskupiji do polovine 13. stoljeća (u Vjesniku Zemaljskog Arhiva, 1912. do 1913);
  • Богословска Смотра (1923).