Валис и Футуна
Из пројекта Википедија
Координате: 13° 18' ЈГ Ш, 176° 12' ЗГД
|
|||||
Званични језик | француски | ||||
Главни град | Мата-Уту | ||||
Администратор | Кристијан Јоб | ||||
Председник територије | Панталионе Канимоа | ||||
Становништво | 14.944 (2003) | ||||
Валута | Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) | ||||
Временска зона | ГМТ +12 | ||||
Интернет домен | .WF | ||||
Телефонски код | 681 |
Заједница Валис и Футуна (фр. Collectivité de Wallis et Futuna) је група од три вулканска острва у Тихом океану између Фиџија и Самое.
Садржај |
[уреди] Политика
Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (Collectivité d’outre-mer) од 2003. Између 1961 и 2003, имали су статус Прекоморске територије (Territoire d’outre-mer).
Територија је подељена на 3 традиционална краљевства: Увеа на острву Валис, Сигаве на западном делу Футуне и Ало на острву Алофи и источном делу Футуне. Главни град територије је Мата-Уту, на острву Валис.
Шеф државе је председник Француске Жак Ширак, чији је представник на територији Високи комесар Кристијан Јоб (од 08. јуна 2002.).
[уреди] Географија
Валис и Футуна се налази на две трећине пута између Хаваја и Новог Зеланда.
Територија се састоји из острва Валис, острва Футуна, ненасељеног острва Алофи, и још 20 ненасељених острва. Сва острва имају укупну површину од 274 km² и 129 km обале. Највиша тачка је на острву Футуна (765 m).
Средња влажност ваздуха током године је 80%, а температура 26,6ºC.
Само 5% земљишта је обрадиво. Дефорестација и ерозија су озбиљни проблеми за становнике острва.
[уреди] Привреда
Главне привредне гране су производња копре, услуге, туризам и рибарство. Спољна трговина је најзначајнија са Француском, Аустралијом и Новим Зеландом.
[уреди] Становништво
Укупно становништво ове територије 2003. године било је 14.944 (67,4% на острву Валис, 32.6% на Футуни), великом већином полинезијског порекла, а мањим делом француског. Више од 16.000 људи пореклом са Валиса и Футуне живе као емигранти на Новој Каледонији. Већина становништва припада римокатоличкој религији, и говори локалним полинезијским језицима.
[уреди] Култура
Култура на острвима је типична полинезијска. Музика има богату традицију.
![]() |
Аустралија | Аустралија · Острво Норфолк |
![]() |
Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату |
![]() |
Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Микронезија · Науру · Палау |
![]() |
Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |