Молибден

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Nb - Mo - Tc
 
Cr
Mo
W  
 
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Молибден, Mo, 42
Припадност скупу прелазних метала
група, периода VIB, 5
густина, тврдоћа 10280 kg/m3, 5,5
Боја сребрносбела
Особине атома
атомска маса 95,94 u
атомски радијус 145 pm
ковалентни радијус 145 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d55s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 13, 1
оксидациони бројеви 2, 3, 4,. 5, 6
Особине оксида јако кисели
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2896 K
(2623 °C)
температура кључања 4912 K
(4639 °C)
молска запремина 9,38×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 598 kJ/mol
топлота топљења 32 kJ/mol
притисак засићене паре 3,47 Pa (3000 K)
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 2,16 (Паулинг)
1,30 (Алред)
специфична топлота 250 J/(kg*K)
специфична проводљивост 18,7×106 S/m
топлотна проводљивост 138 W/(m*K)
I енергија јонизације 684,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1560 kJ/mol
III енергија јонизације 2618 kJ/mol
IV енергија јонизације 4480 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
92Mo 14,84% стабилни изотор са 50 неутрона
93Mo (веш.) 4×104 година з.е. 0,405 93Nb
94Mo 9,25% стабилни изотор са 52 неутрона
95Mo 15,92% стабилни изотор са 53 неутрона
96Mo 16,68% стабилни изотор са 54 неутрона
97Mo 9,55% стабилни изотор са 55 неутрона
98Mo 24,13% стабилни изотор са 56 неутрона
99Mo (веш.) 65,94 сати β- 1,357 99Tc
100Mo (веш.) 1×1019 година β- 3,034 100Tc
тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Молибден (Mo, латински - molybdos) - је метал VIB групе. Име потиче од грчког назива за олово - molybdos.

Садржај

[уреди] Особине

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да пи повећао његову тврдоћу.


[уреди] Биолошки значај

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

[уреди] Примена

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре. Неке легуре су сем отпорности на високе температуре отпорне и на корозију. Молибден се користи и у: авионској индустрији, продукцији оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при каталитзаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

[уреди] Заступљеност

У земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енг. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS2). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO4) и повелит (CaMoO4).

[уреди] Историја

На грчком језику molybdos значи "сличан олову" - једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778 Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабараторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.