Из пројекта Википедија
Овај чланак има за циљ да представи језичку политику везану за српски језик кроз време и простор.
[уреди] Ране кодификације српског језика
[уреди] Средњи век
[уреди] Доба турске окупације
[уреди] Славеносрпска култура
[уреди] Вукова реформа
[уреди] Ђуро Даничић
[уреди] Од Даничића до 1915.
[уреди] Први светски рат
[уреди] Скица за рад
Забрана ћирилице од стране аустро-угарских власти у њиховој окупационој зони (Србија западно од Велике Мораве, 1915-1918). Довођење учитеља из Аустро-Угарске (Хрвата и Бошњака) да предају српској деци у школама искључиво на латиници.
[уреди] Између два светска рата
[уреди] Други светски рат
[уреди] Скица за рад
Забрана ћирилице у јавној и приватној употреби у Независној Држави Хрватској (НДХ). "Уредба о Законској Забрани Ћирилице", потписана од стране Павелића, ступила је на снагу 21. Априла 1941 године (11 дана након прогласа НДХ; Једна од првих законских уредби новог режима у Загребу; Штампана је за јавност у загребачким "Народним Новинама"). Ћирилица је била забрањена у НДХ све до њене пропасти (Мај 1945 године).
[уреди] Доба социјалистичке Југославије
[уреди] Од краја рата до Маспока
[уреди] Од Маспока до распада СФРЈ
[уреди] Деведесете године 20. века
[уреди] Почетак 21. века
[уреди] Литература
[уреди] Види још
 |
Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га
|
 |