Шећерна болест

Из пројекта Википедија

Шећерна болест је хронични поремећај метаболизма, за који је карактеристичан трајно повишен шећер у крви (садржај глукозе у крви), услед делимичног или потпуног недостатка хормона инсулина. Тај недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму, што се испољава типичним тегобама, а након дужег времена, погађа крвне судове, живце и друге органске системе и органе. Основу за настанак болести представља наследна склоност.

За ову болест се зна већ више од 3.500 година. Први пут је описана у египатским записима, као болест са јаком жеђи и честим и обилним мокрењем. Непрестано пијење и излучивање течности одаје утисак да вода тече кроз тело и отуда назив "дијабетес" (из грчког "тече кроз"). Записи на санскриту, пола миленијума пре наше ере, описују "медену мокраћу", а у Европи се сазнање о "слаткој мокраћи" проширило тек у Средњем веку. Отуда се и појавио стручни назив "diabetes mellitus" (на латинском "mellitus" значи "сладак"). Крајем 19. века откривено је да се узрок болести крије у гуштерачи, а двадесетих година 20. века откривен је инсулин и, готово истовремено, употребљен као лек.