Његуши

Из пројекта Википедија

Његуши су били црногорско племе у катунској нахији, у Црној Гори. Његушко племе је једно од оних из Катунске нахије — планинских насеља око Ловћена и сјеверно од њега, која су тврдо држала за себе да „од Косова" нијесу давала Турцима харач, него у свој чистоти чувала „искру српске слободе". Као и друга племена, и његушко се дијелило на крвне заједнице — братства. Једно од њих треба да су били Хераковићи, по Хераку или Ераку, од којих се издвојило уже братство Петровићи. Друга грана су Рајичевићи -по Рајичу, и од њих треба да су и Радоњићи, звани Гувернадуровићи по гувернадурству у њиховом братству.

Његушко племе је захватало Његушко Поље и западну подгорину планине Ловћена, која се уздиже над тим пољем. Око Његуша су са истока Цетињско Племе, са сјевера племе Ћеклићи, од запада и југа Бока. Главни дио панине чини Његушко Поље, у коме су села: Дуги До, Хераковићи, Копито, Врба и Рајићевићи. На сјеверу од поља су: Вељи и Мали Залаз, а на југу: Жањев До, Мирац и Мајстори. По подацима из 1927 г. племе Његуша. бројало је 450 домова. Кроз Његуш пролази пут од Цетиња за Котор, а и у стара времена је туда водио трговачки пут.

Његуши се 1435. године помињу у венецијанским архивама на мјесту на коме су, и то јачином 400 кућа. Јиречек држи да назив Његуши потиче од особног имена: „Његуши од Његуша (основа њего — тежити, његовати, упор. Његомир, Његослав, Његован, Његота)". Он наводи да име Његуш — Niegusz постоји у Пољској, а забиљежено је и у Херцеговини 1740. године, а и другдје. Владика Василије у својој „Историји о Черној Гори" Његуше назива Његошима. У почетку 17. вијека (1614) имали су двјеста домова, са 480 оружаних људи.

Племе је постало много прије времена, када га налазимо први пут споменутим, свакако прије немањићке државе. Основали су га без сумње Срби Зећани, који су у давна времена имали катуне у Његушу и на Ловћену. Према старини у Његушима живе два слоја: стари Његуши и досељеници. Старосједиоци су братства, чији су преци стварали ово племе и која су била у Његушима још у 15. вијеку. Они чине сада једну трећину племена. Од њих су половина потомци старих Зећана, а половина је поријеклом из Босне. Од многих братстава старих Срба из Зете, која су највећим дијелом, потиснута од досељеника, изумрла или иселила, главну групу су чинили Вељокрајани, названи тако по једном дијелу Његушког Поља, у коме су становали. Од њих су у 17 вијеку била два црногорска митрополита, а можда је и владика Руфим I. био родом Његуш. Од старосједилаца поријеклом су из Босне Пуношевићи, који се дијеле у неколико ужих братстава. Од њиховог рода Богдановића били су његушки кнежеви за цијело вријеме.

Од краја 15 вијека и касније долазе у Његуше ускоци са разних страна. Од њих су се највише развила и истакла два сродна братства, Хераковићи и Рајићевићи. Према предаји воде они поријекло од браће Херака и Раића, који су при паду Босне под Турке (1463), прешли под планину Његош, а одатле крајем 15 вијека у Њ. Хераковићи се дијеле на Петровиће и Поповиће, а Рајићевићи на Радоњиће, Подубличане и Пенде. Славе Ђурђевђан. Са неколико других досељеничких братстава, као што су Поповићи, подријетлом из Очинића, Кустудије из Бјелопавлића, Врбице из села Врбе у Херцеговини и др., они чине двије трећине племена. Још у 16 и 17 вијеку старосједиоци су чинили главну масу племена и имали су водство у њему. Њих су досељеници, намножавајући се, постепено потискивали тако, да су од краја 17 вијека, особито с избором владике Данила за црногорског митрополита добили превласт у племену потомци Херакови и Раићеви. Од Петровића је црногорска династија. Од Радоњића су бирани гувернадури у Црној Гори.

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • Народна енциклопедија 1927 г, аутор чланка професор Петар Шобајић
  • Милован Ђилас, Његош, пјесник, владар, владика. 1988г.


[уреди] Спољашње везе

Други језици