Архимед

Из пројекта Википедија

Архимед
увећај
Архимед

Архимед (грчки: Αρχιμηδης ) (287. пне. - 212. пне.) грчки математичар, физичар и астроном, из Сиракузе на Сицилији, син астронома; први је израчунао број π, пронашао закон полуге, закон потиска (Архимедов закон, Архимедова вага) и др. Сматра се једним од највећих математичара, уз Њутна и Гауса.

Садржај

[уреди] Биографија

Александријски ученик Αрхимед из Сиракузе, сродник и пријатељ Хијерона II, најгенијалнији математичар старине, целим низом својих открића отворио је науци нове области. Од својих резултата сам се највише поносио одређењем површине и запремине код лопте и ваљка, изложеном у спису "Ο лопти и ваљку" у две књиге, и зато су му, по његовој жељи, пријатељи и сродници на надгробни споменик ставили ваљак с лоптом у њему. Исто тако важан је резултат израчунавања броја π = 3,1408 до 3,1429, израчунат као однос обима и пречника круга у спису "Ο мерењу круга". Велике су његове заслуге у механици и астрономији. Открио је закон полуге, први егзактно доказао законе равнотеже, јасно схватио појам специфичне тежине и у спису "Ο пловућим телима" утврдио принципе хидростатике. Прославио се сјајним изумима у механици, на основу којих је Сиракуза дуго одолевала римском опседању. Син астронома Фидије, он је вршио и астрономска посматрања да би утврдио тачну дужину године, те је нашао да она износи 365 1/4 дана. Кад је завршио своје школовање у Александрији и вратио се у отаџбину, везе с александријским научницима продужио је научном преписком. Споменимо још из једног јерусалимског палимпсеста год. 1907. извучен спис ο методама, у којем се Архимед појављује као претходник интегралног рачуна.

  • Архимедов рад продужио је Аполоније из Перге у Памфилији, који је радио и у Александрији.

[уреди] Архимедова дела

Обједињена сва до тада позната дела приредио на грчком дански филолог Хајберг, што је и данас основни извор

  • Archimedis opera omnia cum commentarii Eutocii, Лајпциг, 1880

[уреди] преводи са старогрчког и латинског

Претпоставља се да је дела писао следећим редоследом

  • О равнотежи површина (I и II)
  • Квадратура параболе
  • О лопти и ваљку (I и II)
  • О спиралама
  • О коноидама и сфероидама
  • О пловећим телима (I и II)
  • О мерењу круга
  • Бројање песка
  • Метод

[уреди] преводи са арапског

  • Књига лема
  • Проблем волова бога Сунца

[уреди] изгубљена дела

Други аутори наводе или се претпоставља да су постојала и следећа дела

  • Полиедри (Пап Александринац у својим коментарима)
  • О полугама (Пап Александринац у својим коментарима)
  • Принцип (Архимед помиње писмо Зеуксипу)
  • О тежишту (Симпликије у коментару Аристотела)
  • Катоптрика (Теон Александријски)
  • Календар (према Хипарху)