Информбиро монтирани судски процеси

Из пројекта Википедија

Једно од најмрачнијих поглавља Информбироа представљали су монтирани судски процеси. Одмах по објављивању резлуције Информбироа и одговора КПЈ почела су масовна хапшења у земљама источног лагера над истакнутим припадницима комунистичких партија под фирмом да подржавају противљење југословенског ЦК да се повинује Информбироу. Био је то пример са скоро свим земљама које су подржавале Информбиро.

Садржај

[уреди] Процес у Албанији

Прво суђење одржано је у Тирани (маја 1949.), представнику КП Албаније Кочи Додзеу под оптужбама да је подржавао Тита и радио против Информбироа у Албанији, одавајући тајне Југословенском ЦК. Додзе је осуђен на смрт и стрељан 11. јуна 1949.

[уреди] Процес у Мађарској

Један од највећих монтираних процеса у земљама Информбироа представљао је „Рајков процес“ у Мађарској, против Ласла Рајка, члана Политбироа КП Мађарске и министра иностраних послова Републике Мађарске са још осморицом оптужених због шпијунске делатности.

Поред Рајка, суђено је још и:

  • Ђерђу Петефију
  • Лазару Бранкову
  • др Тибору Сењију
  • Андраш Салајиу
  • Пал Јустусу
  • Бели Корондију
  • Милану Огњановићу

Оптужени су призанали да се за време грађанског рата у Шпанији налазила група југословенских комуниста који су организовали обавештајну мрежу против интернационалиста, а касније преко Гестапоа ликвидирали осведочене комунисте.

Суђење Рајку и осталима трајало је свега осам дана и донета је пресуда којом се Ласло Рајк осуђује на смрт вешањем, а сви остали затворским казнама.

[уреди] Процес у Бугарској

Непун месец дана после ликвидације Рајка, 30. новембра 1949. у Софији, у Бугарској, је отпочео велики процес против Трајча Костова , заменика председника владе Републике Бугарске и још девет високих бугарских функционера. Костов је осуђен као агент Титове терористичке државе и стрељан истог месеца у Софији, да би 1956. био рехабилитован.

Већи процес против антинформбироваца одржан је у Софији 20. марта 1950. групи шпијуна и диверзанта из Југославије који су припремали и извели многе атентате, међу којима је било и погубљење Георги Димитрова.

[уреди] Процес у Чехословачкој

Последњи већи процес је одржан у новембру 1952. године у Прагу против Рудолфа Сланског, генералног секретара ЦК КП Чехословачке због антиинформбировске делатности.

Поред Сланског, на процес су изведени још и:

  • Бедрих Геминдер
  • Владимир Клементис
  • Андре Симон
  • Јосеф Франк
  • Кареш Шваб
  • Рудолф Марголијус
  • Вавр Хајду
  • Артур Лондон

Пресуда је донета 3. децембра 1952. Само је Рудолф Слански осуђен на смрт и стрељан, док су остали добили затворске казне.

[уреди] Процеси у Југославији

Што се тиче Југославије, слични примери су примењивани против заговорника Информбироа, који су добили посебан назив "Информбираши/Ибеовци. Почела су хапшења припадника Информбироа под фирмом да су припадници НКВД, да су шпијуни, белогардејци и експоненти Совјетске обавештајне службе и сл.

На почетку сукоба су затворени Сретен Жујовић и Андрија Хебранг, из политичког врха. На почетку чишћења војног врха ухваћен је генерал Славко Родић, осуђен као совјетски агент и стрељан, да би касније био проглашен народним херојем.

У Југославији почиње са изградњом војних капацитета, док се све тешке индустрије селе у Хрватску и Словенију због могућег напада Совјетског Савеза из Бугарске. Подиже се војна готовост, утврђује се граница према Бугарској, а све су чешћи и инциденти на границама.

Већина предратних комуниста узимају Стаљинову линију. Исто то чини и велики број официра и подофицира, студената, сељака, занатлија, трговаца, новинара, лекара и сличних. Они преко ноћи нестају у Удбиним акцијама. Тако се врши обрачунавање са совјетским присталицама због бојазни да они могу бити велика сметња југословенској партији. Рачуна се да су у сукобу са ИБ-ом из Партије искључена 58.596 чланова партије, а кажњено осталим казнама 31.142 члана.

[уреди] Преки судови у Црној Гори

Најупечатљивији пример је био у Црној Гори. Највећи број Црногораца, одавно братски повезан са Совјетским Савезом и Русијом је страдао у првом таласу чистке у Партији. Комплетан Централни комитет КПЈ Црне Горе ће се изјаснити за резолуцију, са Блажом Јовановићем на челу. У појединим местима као што су Бијело Поље, Иванград у августу 1948. почеће са формирањем првих оружаних одреда који су имали задатак да у случају инвазије Совјетског савеза помогну у збацивању садашњег партијског руководства. Тако је у Црној Гори завладало ванредно стање са преким судовима. Главни организатори преких судова и наредбодавци су били тадашњи пуковници УДБ-е Јово Капичић и Саво Јоксимовић, који су до краја године ликвидирали читаво партијско руководство Цетиња, Бијелог Поља, Андријевице, Пљеваља и Колашина. У смртним пресудама, страдао је и велики број невиних лица.

[уреди] Процес у Београду

Први монтирани процес у Југославији је одржан од 1. јуна-4. јуна 1950. у Београду против генерала Бранка Петричевића и пуковника Владимира Дапчевића, који су покушавали да илегално пређу границу са генералом Арсом Јовановићем, када је овај убијен.

Оптужница их је теретила да су радили на разбијању јединства и одбрамбене моћи Армије, те да су издали своју домовину и погазили заклетву верности народу и врховном команданту.

Оптужени Бранко Петричевић и Владимир Дапчевић су осуђени на 20 година строгог затвора и одузети су им војни чинови и одликовања.

За време издржавања казне на Голом отоку, поново је обновљен читав процес и сви осуђени су рехабилитовани.

[уреди] Процес четрнаесторици

Од 5.-20. октобра 1951. одржавао се још један исценирани судски процес у Београду, групи од 14 грађана отужених за шпијунажу у корист НКВД, познатији као "Процес четрнаесторици". Групу осуђеника су предводили инжењери Бранко Путник и Недељко Турудић. Поред њих, суђено на процесу су изведени и:

  • Слободан Миловановић
  • Бошко Живојиновић
  • Градимир Станковић
  • Миодраг Илић
  • Милорад Лазић
  • Момир Антонијевић
  • Станко Добраш
  • Милан Милинковић
  • Олга Милошевић
  • Галина Кузмановић-Перепјолкин
  • Никола Висоцки
  • Јосип Шабић

Суд је осудио Путника на смртну казну, да би касније преиначио одлуку у временску казну, а Турудића на доживотну робију, да би касније преименовао своју одлуку на 20 година затвора. Сви остали су осуђени на временске казне. 1956. сви су били ослобођени пресуда као невини.

[уреди] Процес у Љубљани

Највећи монтирани процес који се водио у Југославији био је "Процес Дахаунских жртава", који је одржан у Љубљани 1952. пред Војним Судом.

На процесу су као кривци изведени, осуђени на смрт и стрељани:

  • Карел Барле
  • Петар Ћорић
  • Паул гасер
  • Вилијем Херман
  • Оскар Јураниц
  • Јоже Мавтек
  • Јанез Перенич
  • Мартин Престерл
  • Јанко Пуфлер

Тај монтирани процес је одржан против бивших бораца у шпанском грађанском рату који су били учесници тзв Барселонског конгреса КПЈ, који је усвојио потпуно супротна гледишта од комуниста које је предводио Тито. Они су оптужени да су као заробљеници логора Дахау, организовали шпијунску мрежу са Гестапо-ом у циљу терористичких делатности после рата у Југославији.

Сви оптужени су стрељани и проглашени народним непријатељима, одузета су им права шпанских бораца и укинуте споменице из Шпанског грађанског рата. Сви оптужени са "Дахаунског процеса" су рехабилитовани тек априла 1986. на X конгресу СК Словеније као невини.