Дунавска бановина

Из пројекта Википедија

Дунавска бановина
увећај
Дунавска бановина
Зграда Дунавске бановине

Дунавска бановина је била правна и самоуправна територијална јединица у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. Установљена је одлуком краља Александра Карађорђевића од 3. октобра 1929. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Обухватала је ВојводинуБанат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводне у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.

Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управа града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

Формирање бановина није задивољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. Историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.

У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православнo становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.

Када је 26. августа 1939. дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. После Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица, њено средиште се налазило у Смедереву, а власт је била у рукама немачке окупационе управе.

[уреди] Банови Дунавске бановине

  • Дака Поповић (1929-1930)
  • Радослав Дуњић (1930)
  • Светомир Матић (1930-1931)
  • Милан Николић (1931-1933)
  • Добрица Матковић (1933-1935)
  • Милојко Васовић (1935)
  • Светислав Пауновић (1935-1936)
  • Светислав Рајић (1936-1939)
  • Јован Радивојевић (1939-1940)
  • Бранко Кијурина (1940-1941)
  • Милорад Влашкалин (1941)

[уреди] Види још


 
Бановине Краљевине Југославије (1929-1941)
Грб Краљевине Југославије

Вардарска | Врбаска | Дунавска | Дравска | Дринска | Зетска | Моравска | Приморска (до 1939) | Савска (до 1939) | Град Београд

Хрватска (од 1939)

Други језици