Полонијум

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Bi - Po - At
Te
Po
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Полонијум, Po, 84
Припадност скупу металоида
група, периода VIA, 6
густина, тврдоћа 9196 kg/m3, bd
Боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 209 u
атомски радијус 190 (135) pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s26p4
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 6
оксидациони бројеви 4, 2
Особине оксида амфотерни
кристална структура jednoskośna
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 527 K (254 °C)
температура кључања 1235 K (962 °C)
молска запремина 21,97×10-3 m³/mol
топлота испаравања 100,8 kJ/mol
топлота топљења 10kJ/mol
притисак засићене паре 0,0176 Pa (527 K)
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 2,0 (Паулинг)
1,76 (Алред)
специфична топлота 126 J/(kg*K)
специфична проводљивост 2,19×106 S/m
топлотна проводљивост 20 W/(m*K)
I енергија јонизације 812,1kJ/mol
II енергија јонизације 1800kJ/mol
III енергија јонизације 2700kJ/mol
IV енергија јонизације 3700kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
206Po (веш.) 8,3 дана з.е.   206Bi
208Po (веш.) 2,898 година з.е. 1,401 208Bi
α 5,215 204Pb
209Po (веш.) 103 година з.е. 1,893 209Bi
α 4,979 205Pb
210Po (веш.) 138,376 дана α 5,407 206Pb
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Полонијум (Po,латински - polonium) - је металоид VIА групе. Име је добио по латинском називу за Пољску.

[уреди] Заступљеност

Полонијум се у земљиној кори налази у траговима и то само у рудама урана. Полонијум има 33 изотопа чије се атомске масе налазе између 194-218. Не поседује постојане изотопе. Најпостојанији је изотоп 209 (време полу распада је 105 година), али он се не јавља у природи, него је добијен услед вештачке синтезе једара бизмута бомбардованих неутронима. Најпостојанији изотоп који се јавља у природи је изотоп 210, који има време полу распада 138 дана.

Откривен је 1898 од стране Mariе Skłodowskе-Curie истовремено са радијумом

Полонијум се у природи јавља као оксид. Ипак његова количина у рудама је веома мала тако да се у индустрији исплати добијање бомбардовањем бизмута неутронима. Његова годишња проукција у свету износи свега 20- 30 грама. Количина полонијума у земљиној кори је толико мала да се неизносе никакви подаци на ту тему.

[уреди] Једињења

Познато је неколико једињења полонијума: оксид PoO2, Znanych jest kilkanaście związków chemicznych polonu: tlenek PoO2, хидроксид Po(OH)2, халогениди нпр, PoCl2, PoBr4, сулфиди PoS и металоорганска једињења. Та једињења немају практичну употребу због огромних трошкова продукције самог полонијума.

[уреди] Особине

Чист полонијум је радиоактиван, сребрносив метал. Његове фиѕичке и хемијске особине су сличне селену