Корњача
Из пројекта Википедија
Корњаче | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Таксономија | ||||||||
|
||||||||
|
||||||||
Cryptodira Pleurodira |
||||||||
Екологија таксона | ||||||||
|
Корњаче (Testudines, Chelonia) постоје већ дуже од 250 милиона година. На Земљи постоји више од 250 различитих врста , од тога су седам морских , 180 врста живи у слаткој води а остатак живи на копну. Корњаче се убрајају у гмизавце. Способност прилагођавања корњача, чији су најближи сродници крокодили и птице, омогућила им је да опстану до данас.
Садржај |
[уреди] Распрострањеност
Са изузетком поларних подручја, корњаче живе на свим континентима, у пустињама морима, рекама, мочварама и на копну, а највише их има у подручјима са умереном и тропском климом. Нарочито су бројне врсте у Северној Америци и Југоисточној Азији.
[уреди] Особине
Оклоп: све корњаче се одликују оклопом који је јединствен у животињском свету . Састоји се од леђног и трбушног дела, који су међусобно спојени својеврсним коштаним "мостом". У свом доњем делу оклоп је масивне коштане грађе. Преко тог коштаног слоја налази се слој коже . Код корњача са меким оклопом тај слој је кожаст, док се код осталих врста преко коже развио типичан плочасти оклоп. Плоче се дијеле на групе (леђне, бочне, ивичне, репне... у зависносит на којем делу тела се налазе).
Исхрана: Савремене корњаче немају зубе. Располажу снажним апаратом за храњење који се развио од чељусних костију. У прошлости корњаче су имале зубе, али су се они током еволуције изгубили и замењени су преобликованим чељустима. Као и сви други рептили ни корњаче не жваћу храну него откидају комаде, помажући си при томе предњим удовима.
Кретање: И на копну и у води корњаче се крећу кривудаво што је типично за гмизавце. При томе се ослањају на оклоп што им у води смањује потрошњу енергије . На копну њихово кретање често делује врло неспретно. Морске корњаче су развиле јединствен начин кретања. Машу предњим удовима који су се развили тако да подсјећају на пераје. На тај начин под водом постижу доста велику брзину уз оптималну потрошњ енергије, што им омогућује преваљивање великих удаљености.
Величина: Поред великог броја врста чија се величина креће између 10 и 30 центиметара, ту су још и морске корњаче , и џиновске корњаче са острва Галапагос и са Сејшела чија дужина оклопа може бити и преко један метар.
Чула:
- Корњаче виде јако добро, а у мраку боље него људи. И боље разликују боје од људи јер, као и сви гмизавци имају четири типа фоторецептора за разликовање таласних дужина светлости.
- Нарочито им је изражено чуло мириса. Код корњача се чуло мириса налази у грлу. Мирисом распознаје јестиву храну а и препознаје тло у које може закопати своја јаја.
- Корњаче немају спољно ухо. Не чују ни приближно тако добро као људи. Уместо тога, осјете дубоке вибрације у својој околини.
Глас: Осим за време парења, корњаче су углавном неме. Изузетак је реакција на страх: увлачи главу у оклоп и притом испушта сиктав глас који потсећа на фрктање. Кад траже место погодно за полагање јаја, женке испуштају гласове сличне као мужјаци током парења. Тај глас наликује стењању.
Дужина живота: Корњаче могу живети јако дуго. Џиновске корњаче са Галапагоса могу живети и преко 200 година. Неке америчке корњаче живе дуже од 100 година. Неки примјерци су доказано доживјели старост од 180 година.
[уреди] Начин живота
Типични дан једне корњаче састоји се од потраге за храном и, код готово свих врста, излагања сунцу. Ово задње врше услед регулисања телесне температуре. Оне се зими закопавају или већ у зависности од врсте траже склониште под водом, где проводе неколико месеци.
Исхрана: Корњаче могу бити биљоједи као и месоједи. Међутим, свима је заједничка потреба за храном богатом калцијумом која им је неопходна за изградњу оклопа. Да би могле унети калцијум, корњачама је потребан витамин Д3.
Размножавање: Разлика између полова може се релативно лако утврдити. Полни отвор се код женки увек налази ближе оклопу него код мужјака. Код врста које живе у подручју умерене климе време парења је у пролеће и у јесен. Код врста које живе у тропским и субтропским подручјима, време парења зависи од влажности ваздуха.
Након оплодње, женка остаје плодна више година, чиме се може објаснити велика успешност корњача код насељавања нових животних простора.
Полагање јаја наступа неколико недеља након оплодње, или, у умереним климатским подручјима, у пролеће. Њихова јаја се својим особинама значајно разликују од врсте до врсте. И број јаја је јако различит. Од само три јаја код једне врсте, па све до више од 100 јаја код морских корњача . Полагање јаја се врши искључиво на копну. Кад женка пронађе одговарајуће место, искапа јаму и у њу полаже јаја. Затим затрпава легло земљом или биљним материјалом.
Код готово свих врста корњача температура у леглу за вријеме инкубације одређује пол младунаца. Та околност се показала значајном код вештачког узгоја који се спроводи у циљу очувања појединих врста корњача. Након што се извале из јаја, младунци остају у леглу док у потпуности не потроше залиху хране из жуманца. На најсјевернијој граници распрострањености корњача, младунци који се излегу у касно лето и изненади их рани почетак зиме, остају закопани у леглу до пролећа. Мајке не пружају никакву помоћ у узгоју младунаца. До полне зрелости пролази пуно година. Полна зрелост корњаче не зависи од њене старости него од величине.
[уреди] Непријатељи
Непријатељи корњача су различити. Док су легла, као и тек излежене корњаче, беспомоћно изложени на милост и немилост чак раковима и птицама, за озбиљно угрожавање одрасле корњаче потребан је неко велики и снажан као крокодил. Корњаче озбиљно угрожавају и људи. У неким деловима света људи једу морске- али и слатководне и копнене корњаче. Како се ради углавном о криволову, популације се, због дугог спорог достизања полне зрелости, споро опорављају па се неке врсте налазе на ивици нестанка.
[уреди] Настојања да се заштите
Угроженост због промене околине
Животни простор многих врста корњача је угрожен. Копнене корњаче на њиховим прастарим подручјима многи пољопривредници сматрају штетницима и често их убијају. Многи путеви пресецају њихову животну средину што узрокује смрт великог броја јединко услед саобраћаја. Притом, често је реч о женкама које траже одговарајуће мјесто за полагање јаја. Индустрија испушта отпадне воде у средину настањену воденим корњачама чиме се она мења. Морским корњачама туризам отежава приступ плажама погодним за полагање јаја. Тек излежене корњачице које се ноћу излазе из легла на површину, оријентишу се светлуцањем воде да дођу до релативне сигурности мора. Због вештачке сетлости губе оријентацију. Морске корњаче се често уплету у лутајуће рибарске мреже и удаве се или прогутају пластику верујући да се ради о медузи.
Угроженост од стране човека
Корњачина јаја се на плажама често тако интензивно скупљају, да је без озбиљних мера заштите опстанак неких врста веома угрожен. Неке корњаче се сматрају деликатесом па их људи интензивно лове.
Криза корњача у Азији
Задњих година се са забринутошћу посматра, како се велике количине корњача (углавном слатководне нуде на пијацама Југоисточне Азије. Сматра се, да су неке врсте у природи непосредно пред изумирањем. Задњих десетак година се у Кини оснивају фарме за узгој корњача ради покривања потреба тржишта како би се прекинуо или бар значајно смањио криволов. С друге стране, те су фарме отвориле један сасвим нови проблем. Егзотичан изглед корњаче повећава цену на тржишту, па се због тога покушавају узгајати хибридне корњаче. То, с једне стране угрожава очување врсте. Са друге стране, то потпуно доводи у питање систематику корњача Југоисточне Азије.
Мере заштите корњача
Како би се пружила помоћ у невољи Југоисточној Азији, координирано се у многим зоолошким вртовима проводи врло запажен пројект узгоја корњача са тог подручја.
Такође, како би се скренула пажња на угроженост те врсте, коју се иначе назива још и живим фосилима , 23. мај је проглашен Међународним даном корњача.