Војвођански Мађари

Из пројекта Википедија

Мађари у Војводини према попису из 2002.
увећај
Мађари у Војводини према попису из 2002.

Мађари су друга по величини етничка група Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према попису из 2002. године, 290.207 Мађара живи у Војводини, што је 14,28% од укупног становништва. Укупан број Мађара у Србији је 293.299, што је 3,91% популације Србије. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.

Садржај

[уреди] Распрострањеност

Преко 59% Мађара у Војводини живи у њеном северном делу, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је културни и политичку центар војвођанских Мађара.

[уреди] Насеља са мађарском већином (по попису из 2002)

Фолкрорна мађарска игра Чардаш у Скореновцу
увећај
Фолкрорна мађарска игра Чардаш у Скореновцу

Следи списак насеља у Војводини са аполутном или релативном мађарском већином.

Општина Суботица:

Општина Бачка Топола:

  • Багремово (мађ. Brazília)
  • Бајша (мађ. Bajsa)
  • Бачка Топола (мађ. Topolya)
  • Богараш (мађ. Bogaras-Felváros)
  • Гунарош (мађ. Gunaras)
  • Зобнатица (мађ. Andrásnépe)
  • Кавило (мађ. Rákóczifalu или Kavilló)
  • Ново Орахово (мађ. Zentagunaras)
  • Оборњача (мађ. Nagyvölgy)
  • Пачир (мађ. Pacsér)
  • Победа (мађ. Győztes или Pobedabirtok)
  • Стара Моравица (мађ. Ómoravica или Bácskossuthfalva)

Општина Мали Иђош:

Општина Кањижа:

Општина Сента:

Општина Ада:

Општина Бечеј:

Општина Чока:

Општина Нови Кнежевац:

  • Мајдан (мађ. Magyarmajdány)
  • Рабе (мађ. Rábé)

Општина Кикинда:

Општина Нова Црња:

Општина Житиште:

  • Нови Итебеј (мађ. Alsóittebe)
  • Торда (мађ. Torontáltorda)
  • Хетин (мађ. Tamásfalva)

Општина Зрењанин:

  • Лукино Село (мађ. Lukácsfalva)
  • Михајлово (мађ. Magyarszentmihály)

Општина Сечањ:

  • Бусење (мађ. Káptalanfalva)

Општина Ковачица:

Општина Пландиште:

Општина Вршац:

  • Шушара (мађ. Fejértelep)

Општина Бела Црква:

Општина Ковин:

Општина Панчево:

Општина Ириг:

Општина Оџаци:

Општина Сомбор:

Општина Апатин:

  • Купусина (мађ. Kupuszina или Bácskertes)
  • Свилојево (мађ. Szilágyi)

опис адресе

[уреди] Историја

Делове данашње Војводине, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања територије данашње Војводине у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио регион. Мађари су поново почели да насељавају делове данашње Војводине после успоставе Хабсбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880., Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). По наредном попису из 1890., Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%.

[уреди] Култура

  • Мађар Со (мађарски: Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику из Суботице. До 2006. седиште листа је било у Новом Саду.

[уреди] Познати војвођански Мађари

Моника Селеш (1995)
увећај
Моника Селеш (1995)
  • Моника Селеш (Szeles Mónika), бивша најбоља тенисерка света. Рођена је у Новом Саду 1973.
  • Деже Костолањи (Kosztolányi Dezső) (1885-1936), један од најпознатијих мађарских писаца.
  • Геза Чат (Csáth Géza) (1887-1919), писац.
  • Петeр Леко (Lékó Péter) (рођ. 1979. у Суботици), најбољи мађарски шахиста.
  • Феликс Лајко (Lajkó Félix) (рођ. 1974. у Суботици), познати вилониста и композитор.
  • Силвестер Левај (Sylvester Levay), композитор. Рођен 1945. у Суботици.
  • Зоран Стевановић (Sztevanovity Zorán), један од најпопуларнијих мађарских поп певача
  • Душан Стевановић (Sztevanovity Dusán), један од најпознатијих мађарских поп и рок текстописаца, брат Зорана Стевановића
  • Ђула Мештер (Mester Gyula), познати одбојкаш, вишеструки репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе
  • Алберт Нађ (Nagy Albert), познати фудбалер, репрезентативац СР Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора и Србије
  • Магдолна Ружа (Rúzsa Magdolna), најпопуларнија и најталентованија мађарска поп певачица млађе генерације
  • Тхан Мор рођен 1802 у Бечеју, хемичар, оснивач Мађарке краљевске академије наука.
  • Јаника Балаж, рођен у Бечеју, најпознатији цигански тамбураш.
  • Наташа Јанић (Janics Natasa), кајакашица, наступала на почетку каријере за Југославију, а касније за Мађарску, за коју је освојила више олимпијских, европских и светских златних медаља

[уреди] Политика

Три највеће мађарске политичке партије у Војводини су:

  • Савез војвођанских Мађара (председник је Јожеф Каса),
  • Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Шандор Пал) и
  • Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон).

Све три партије учествују у локалним властима у општинама северне Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа)

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Други језици