Скривеносеменице
Из пројекта Википедија
Скривеносеменице (Magnoliophyta, Angiospermae) су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода.
Садржај |
[уреди] Опште карактеристике скривеносеменица
Број врста скривеносеменица је око 250000. Величине су од око 1мм (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80м (нпр. неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
[уреди] Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица
Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде, али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и Јури.
Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae). Основне разлике између ове две класе су:
карактеристика | дикотиледоне биљке | монокотиледоне биљке |
---|---|---|
број котиледона | 2 | 1 |
број цветних делова | 4-5 | 3 |
полен | у основи триколпатни | у основи моноколпатни |
нерватура листа | мрежаста | паралелна |
право секундарно дебљање | присутно | одсутно |
Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета" (енг. paleotrees) и „старе зељасте биљке" (енг. paleoherbs). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне" биљке (енг. eudicots).
[уреди] Системи класификације скривеносеменица
Cronquist (1981) Takhtajan (1997) APG, APG II (1998, 2003)
[уреди] Спољашње везе
- Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. Botanical Journal of the Linnean Society 141: 399-436. Available online.
- Angiosperms – Tree of Life Web Project
- Cronquist, Arthur. (1981) An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia Univ. Press, New York.
- Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes, William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
- Stevens, P.F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website at Missouri Botanical Garden.
- L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. http://delta-intkey.com