Ханука
Из пројекта Википедија
Ханука (хеб: “освећење”) је велики јеврејски празник.
[уреди] Разлог празновања
То је прослава победе Израелаца против хеленистичких завојевача у доба Антиоха IV Епифана. Овај владар је желе да насилним путем хеленизује Јевреје, па их је на многе начине, углавном веома суровим методама, спречавао у вршењу њихових религиозних дужности. Бранио је обрезивање, а на крају је у јерусалимски Храм поставио статуу Зевса Олимпијског, што је за Јевреје представљало чин страшног безбожништва и неционалног понижења. Тај се догађај, према Првој књизи Макавејској, догодио 167.г. пре Христа. Тада је свештеник Матија, из Хасмонејске (в. Хасмонејци) династије, са својих пет синова подигао устанак. После његове смрти, команду над устаницима преузима његов син Јуда назван Макавеј (чекић). Након три године ратовања непријатељ је био потиснут из већег дела земље, Јерусалим ослобођен, туђински кипови порушени, а Храм очишћен и освећен (ханука). Победа над непријатељима је слављена током осам дана.
[уреди] Обичаји везани за празник
У Талмуду (в. Талмуд) је забележена легенда према којој је у Храму било оскрнављено сво уље намењено обредним светиљкама. Остала је само једна посуда која није била оскрнављена а у њој је било уља довољно за једна дан. Међутим, светиљка је горела свих осам дана. Тако је паљење светиљки током овог празника постало народни обичај што је касније и озакоњено у Талмуду. Првог дана се пали једна светиљка, а касније сваког дана по још једна и тако до осам. Из ових разлога су настали и осмокраки свећњаци, који се данас називају ханукија, да би се разликовали од седмокраких (в. Менора). Овај празник обично пада у децембру, тада се у кући не ради ништа, а породица обично седи око стола и игра се зврчком, која се на јидишу назива трендел.