Карл Луис
Из пројекта Википедија
Мушка атлетика | ||
Злато | 1984 | 100m |
Злато | 1984 | 200m |
Злато | 1984 | 4x100m штафета |
Злато | 1984 | скок |
Злато | 1988 | 100m |
Злато | 1988 | скок |
Злато | 1992 | 4x100 штафета |
Злато | 1992 | скок |
Злато | 1996 | скок |
Сребро | 1988 | 200m |
У избору МОК-а проглашен највећим атлетичарем XX вијекa, а по мишљењу многих и - највећи спортиста свих времена.
Рођен 01. 07. 1961 у Бирмингему, Алабама, САД, пуним именом Карлтон Фредерик Луис. Амерички атлетичар, освајач девет златних и једне сребрне олимпијске медаље на олимпијским играма (ОИ) 1984, 1988, 1992 и 1996 (Лос Анђелес, Сеул, Барселона и Атланта); те осмероструки свјетски првак у атлетици на свјетском првенству (СП) од 1983 до 1993, и то кад су се свјетска атлетска првенства одржавала сваке четири године, а не сваке двије, као данас. Карл Луис, спортски феномен, који ће се тешко поновити, ујединио је у својим успјесима подвиге више врхунских атлетичара. Поновио је подвиг који је прије њега остварио Џеси Овенс из Берлина, 1936, побиједивши на 100 m, 200 m, у скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 m. Поновио је подвиг свог сународњака Ал Ертер- а који је побиједио на четири Олимпијаде (од 1956-1968, у бацању диска), побиједивши такођер на четири Олимпијаде, у скоку у даљ. При том треба напоменути да нико, прије ни послије њега, није у скоку у даљ побиједио чак ни два пута. Уз то, ниједан спринтер није побиједио на олимпијским играма два пута на 100 m, а Карл Луис је то учинио 1984. и 1988.
Треба напоменути да се је Карл Луис квалификовао и за Олимпијске игре у Москви, 1980, (као 19-годишњак), у штафети 4 пута 100 m и у скоку у даљ, али је то изостало због бојкота америчке репрезентације, чиме му је, највјеројатније, ускраћена најмање једна сигурна златна медаља - у штафети, а чиме би засјео на прво мјесто вјечне листе олимпијаца са највише медаља. Овако се налази на четвртом мјесту, иза Ларисе Латињине, гимнастика, Украјина, Пава Нурмија, атлетика, Финска и Марка Шпица, пливање, САД. Сво четверо имају по 9 златних медаља, а поредак одређује број сребрних и брончаних: Латињна 5 сребрних и 4 брончане, Нурми 3 сребрне, Шпиц 1 сребрна и 1 брончана, те Луис 1 сребрна медаља.
Међутим Карл Луис је спортиста са највише појеначно освојених златних олимпијских медаља - 7, ако рачунамо актуалне спортске дисциплине (Реј Еври, УСА, освојио је 8 појединачних златних медаља 1900., 1904. и 1908., али у дисциплинама које одавно више нису у програму Олимпијских игара: скок удаљ, скок увис и троскок - из мјеста).
Bиди: Олимпијци са највише медаља.
[уреди] Занимљивост:
На првенству САД у Индијанаполису 1982. године Карл Луис је скочио у даљ 9,14 m, међутим, судије су пресудиле да је начинио минимални преступ.
[уреди] Каријера:
1983. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)
1984. - ОИ, 4 златне медаље (100 m, 200 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)
1987. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)
1988. - ОИ, 2 златне медаље (100 m, скок у даљ), 1 сребрна медаља (200 m)
1991. - СП, 2 златне медаље (100 m и штафета 4 пута 100 m), 1 сребрна медаља (скок у даљ)
1992. - ОИ, 2 златне медаље (скок у даљ и штафета 4 пута 100 m)
1993. - СП, 1 бронзана медаља (200 m)
1996. - ОИ, 1 златна медаља (скок у даљ)
[уреди] Властити рекорди:
- 100 m: 9,86 sec (1991, тада свјетски рекорд)
- 200 m: 19,75 sec (1983)
- скок у даљ: 8 m 87 cm (1991)
- штафета 4 пута 100 m: 37,40 sec (1992, важећи свјетски рекорд)