Михаило Војислављевић
Из пројекта Википедија
Михаило Војислављевић (владао око 1050. – 1081.) је,према историчарима из Србије и делу историчара из Црне Горе, први српски краљ - краљ Дукље,док га историчари из Хрватске и део историчара из Црне горе сматра првим дукљанским краљем („Краљ Словена“). Био је члан владарске породице Војислављевића који су управљали Зетом и осталим-сусједним српским областима.
- У историографији постоји спор око етничке припадности становника Дукље-Зете. У делу црногорске и дијелу хрватске историографије Дукља се сматра засебним етничким и геополитичким ентитетом, док у српској историографији доминирају схватања по којима је Дукља дио српског етничког корпуса.
Садржај |
[уреди] Долазак на власт
Непосредно по смрти Стефана Војислава у његовој држави избијају сукоби око власти, али се јављају и тежње појединих области за независношћу вероватно и под утицајем Царства. Из сукоба у Војислављевој породици, који су можда били и оружани, као победник излази његов син Михаило, али се Босна, Рашка и Захумље осамостаљују.
После тога он војском спречава отцепљење Травуније и тиме предухитрава Царство које је желело да са југа удари на Зету док се она бави побуном у Травунији коју су вероватно изазвали Византинци. Користећи се својим тријумфом у Травунији и чињеницом да су се Нормани из јужне Италије спремали за прелазак на Балкан, закључује мир са Царством, коме је у том тренутку више одговарала Зета која ће се можда придружити Норманима кад се искрцају на Балкан, него Зета која ће сигурно прећи у офанзиву чим се Нормани у Напуљу укрцају у бродове. Овај договор можемо сместити у 1052. јер те године Михаило добио титулу протоспатра. Да би овај договор био учвршћен Михаило се 1053. жени једном царском рођаком. Овај споразум омогућавао је Михаилу несметано дејствовање по српским областима што је он већ 1053. искористио и вратио Рашку под своју власт.
[уреди] Постизање црквене самосталности
1054 долази до коначног раскола у хришћанству. Срби који су живели у унутрашњости су били православци под Охридским архиепископом, док су Срби у приморју били католици под Сплитским и Драчким архиепископима. Ниједан од црквених центара није се налазио у Михаиловој држави, а било је теже освојити неки од њих, стога се Михаило активирао на добијању црквене независности. Са тим циљем обратио се папи тражећи обнову Дукљанске архиепископије, која је нестала у вријеме Самуиловог напада на Дукљу, позивајући се на погибију неколико епископа у бури док су путовали на један од Сплитских сабора. У Ватикану су његови захтјеви разматрани, али за његова живота није дошло до обнове Дукљанске надбискупије, која потврду своје однове добија 1089. године.
[уреди] Устанак у Поморављу
У јесен 1072. Михаило шаље свог сина Бодина и војводу Петрила са одредом од 300 људи у помоћ устанку који је, под вођством Ђорђа Војтеха, букнуо у јужном Поморављу. Устаници су Бодина прогласили за цара под именом Петар, позивајући се на Самуила, у Призрену. Устаници су подељени у две групе отпочели напредовање ка северу и југу ослободивши брзо цело јужно Поморавље и Македонију, док је Михаило истовремено упао у Драчку тему. Међутим јужна устаничка војска бива поражена под Костуром, након чега здружене снаге Царства и остатака бугарског племства почињу продор ка северу због чега је Бодин, који је у међувремену заузео Ниш, морао је да по снегу у децембру 1072. жури на југ да му не би била одсечена одступница у Зету. Михаило који је напао Драчку тему, послао је у помоћ свом сину одред под вођством свог зета Лонгивардопула. Византијска војска је код Пауна, јужно од Косова Поља, пресекла пут Бодину и дошло је до велике борбе у коју се укључио и Лонгивардопул, али на страни Византије. Бодин бива поражен и пада у заробљеништво. Након што је неко време провео као талац у Цариграду Бодин бива прогнан у Антиохију. У време кад је Бодин био у прогонству, у Антиохији избијају уличне борбе између Грка и Јермена и метеж који су те борбе створиле искористили су млетачки трговци, које је потплатио Михаило, да ослободе Бодина који се после тога враћа у Зету и постаје савладар свом оцу.
[уреди] Проглашење краљевине
Око 1077. Михаило користи унутрашње борбе у Византији и осваја Дубровник. Исте године га папа Гргур VII (1073. - 1085.) у писму ословљава краљем, тако да је он вероватно самостално прогласио Зету за краљевину између 1072. и 1077,а тек после добио званично признање те титуле од папе. У априлу 1081. Михаило жени Бодина Јаквинтом, ћерком Архирица Норманина из Барија, и тако Зета ступа у савез са Норманима чије се искрцавање на Балкан очекивало.
Можемо претпоставити да је Михаило умро између априла 1081. и 18. октобра1081. када се на челу Срба-Словена приликом норманске опсаде Драча спомиње само Бодин.