Нимфа

Из пројекта Википедија

Дријада, Evelyn De Morgan
увећај
Дријада, Evelyn De Morgan

Нимфа је у грчкој митологији припадница врло широког круга нижих женских божанстава - духова природе. Нимфе се често повезују с плодношћу, растом (дрвећа) и водом. Нису бесмртне али изузетно дуго живе и у начелу су љубазне према људима. Оне су често дружбенице богиња (Артемида), љубавнице богова (Зевс, Аполон, Посејдон), али и смртних људи (Миној, Сизиф, Одисеј).

У Италији су постојала домаћа божанства потока, брзака и воде (званa Лимфе) која су врло слична грчким нимфама.

Такође су приметне паралеле са словенским вилама, нпр. виле бродарице и нереиде.

Садржај

[уреди] Класификација нимфи

Врсте нимфи разликују се према различитим подручјима природе за која су повезана.

[уреди] Земаљске нимфе

  • Алсеиде (заштитнице долина, лугова)
  • Аулониаде (заштитнице пашњака)
  • Дриаде – заштинице шума или шумске нимфе. Дријаде су бесмртне, за разлику од осталих врста, на пример Хамадријада, које су живеле у храстовом дрвећу и умирале заједно с њим. Омиљена забава многих нимфи био је лов. Ове нимфе су често биле дружбенице богиње Артемиде (Дијане), богиње лова. Она је била моћна богиња шума и господарица дивљих звери. Због великог броја нимфи које су је пратиле, понекад се назива и богињом нимфи. Многе нимфе су покушавaле да се такмиче с Артемидом, не само у лову, већ и чувању девичанства. То је често било немогуће, јер су моћни богови (нпр. Зевс, Посејдон, Аполон...) или смртни људи (нпр. Миној) често покушавали да их заведу или отму. Међутим, мало нимфи је успело да побегне заљубљеним боговима или људима и да сачува своју чедност.
  • Хамадриаде (храст) су биле нимфе храстовог дрвета. Оне су биле врло посвећене дрвету у коме су живеле, и врло моћне кад се наљуте. Ако би њихово дрво било повређено и Хамадријаде би биле повређене. Ако би храст био посечен и Хамадријада би умрла. Од једне Хамадријаде је почела прича о походу на златно руно која је казнила сина човека који је посекао њен храст и украо златно руно посвећено богу Зевсу (види: Јасон и Аргонаути).
  • Мелијаде ((јасен) – Ове Дријаде су биле нимфе јасеновог дрвета. Оне су биле кћери богиње Гее и Уранове крви.
  • Јемакиде (заштитнице ливада)
  • Ореаде (заштитнице планина, пећина)
  • Напеје (планинске долине, увале)
  • Епемелијаде (заштитнице оваца)
  • Хеспериде – Ове нимфе су чувале дрво са златним јабукама. Њихов отац био је Хеспер, бог Вечерње звезде и зато њихово име значи: Кћери Вечерње звезде. Постоји неслагање о броју ових нимфи; неки кажу да их је било три или четири, али већина сматра да их је било седам. Њихова имена била су: Аеглија (Aegle), Аретуза (Arethоusa), Еритеја (Erytheia), Хеспера (Hespera), Хеспереја (Hespereia), Хесперуза (Hesperusa) и Хестиа (Hestia). Неслагање постоји и око њиховог порекла. Сматра се да су им родитењи Ереб и Никса, или Форције и Цето, или Зевс и Темида. Највероватнија и најпопуларнија верзија каже да им је отац титан Атлас и нимфа Хесперија. Врт са златним јабукама био је на планинин Атлас или крај Тритонског језера. Близу врта било је место где је Атлас држао небеса на својим раменима. Врт је био венчани дар богиње Геје својој унуци Хери, те је зато врт њој и био посвећен. Врт је чувао змај, звани Ладон. Сматра се да је херој Персеј прошао кроз врт Хесперида, да би пронашао Атласа. Сажаливши се на титанову судбину, Персеј је, помоћу Медузине главе, претворио Атласа у стену. Атлас је данас велики планински масив у Мароку и Тунису. И Херакле, који је био потомак Персеја, такође је долазио у врт, да би убрао неколико златних јабука, као један од подвига које је чинио по налогу Еуристеја. По овом предању, Херакле је преварио Атласа и наговорио га да му донесе златне јабуке. Пре него што је отишао, Херакле је померио једну оближњу стену, а на том месту је из суве земље потекао поток. Хеспериде су описале Херакла као раздражљивог грубијана.. Ово је био срећан догађај јер су неколико дана касније овде стигли Аргонаути. Они су се насукали на обалу пустиње, и умрли би без воде. Сажаливши се на њих, Хеспериде су их одвеле до извора који је створио Херакле.

[уреди] Водене нимфе

  • Океаниде су биле кћери Посејдона или титана Океана, бога мора и титанкиње Тетиде. Било је 3000 Океанида и скоро све су биле нимфе Океана. Најстарија кћи звала се Стикс и она је била једина богиња реке у свету препуном мушких богова река. Остале, као Дорис и Амфитрита, биле су богиње мора. Али неке, као Метида, која је била богиња мудрости, нису имале никакве везе с водом. У Хесиодовој Теогонији набројане су следеће нимфе: Пеита (Peitho), Адмета (Admete), Јанта (Ianthe), Електра (Electra), Дорис, Примна (Prymno), Уранија (Urania), Хипија (Hippo), Климена (Clymene), Родија (Rhodea), Калирхоја (Callirrhoë), Зеуса (Zeuxo), Клитија (Clytie), Идија (Idyia), Пасотоја (Pasothoë), Плексаура (Plexaura), Галаксаура (Galaxaura), Диона (Dione), Мелобосиса (Melobosis), Тоја (Thoë), Полидора (Polydora), Керкеја (Cerceïs), Плута (Pluto), Персеја (Perseïs), Јанеира (Ianeira), Акаста (Acaste), Ксантија (Xanthe), Петраеја (Petraea), Менеста (Menestho), Европа (Europa), Метида (Metis), Еуринома (Eurynome), Телеста (Telesto), Хрисеја (Chryseis), Азија (Asia), Калипсо (Calypso), Еудора, Тиха (Tyche), Амфироја (Amphirho), Окирхоја (Ocyrrhoë), Стикс (Styx).
  • Нереиде ((кћерке Нереја и нимфе Дорис) – било их је 50 и биле су нимфе мора. Једна од њих била је Амфитрита. Док су Нереиде плесале на острву Наксосу Посејдон је отео Амфитриту и узео је за невесту.
  • Најаде су биле нимфе свежих водених токова, река и језера, али не само њих. Многе Најаде су ловиле заједно с Артемидом која је одабрала 20 Најада из Амнисије за дружбенице. Најаде су биле кћери речних богова. Биле су договечне, али не и бесмртне. Има пет врста Најада:
    • Кринеје (фонтане, извори)
    • Лимнаде или Лимнатиде (језера)
    • Пегеје (потоци)
    • Потамеиде (реке)
    • Елиономе (мочваре)
  • Плејаде – Кћери Океаниде Плејоне и Атласа. Плејона значи „она која броди“ па су и њене кћери зване "оне које броде". Корен речи је могао доћи и од грчке речи peleiades што значи јато голубица. Оне су двориле богињу Артемиду, заједно са полусестрама Хијадама па су заједно зване Атлантиде, Dодониде и Нисијаде. Орион их је прогонио седам година,а отишао је тек кад је Зевс услишио њихове молбе и претворио их у голубице. Било је седам Плејада и оне су постављене на небо као сазвежђе. Њихова имeна су: Маја, Алкиона, Електра, Келена, Тајгета, Стеропа или Астеропа и Меропа.

[уреди] Остале нимфе

  • Корикијске нимфе“ (Нимфе са планине Парнас). Кћерке Пјеста и Аполонових или Дионисових пратиља на планини Парнас. После велике поплаве, када се Деукалион искрцаo на обалу, прво је запалио жртве овим планинским божанствима.
  • Музе
  • Лампаде (нимфе подземља, пратиље Хeкате)
  • Сирене (Acheloides) – Биле су кћери речног бога Ахела и Муза. Биле су нимфе пратиље Персефоне, и због тога што је нису заштитиле кад ју је отео Хад, Деметра их је претворила у бића с главом девојке и телом птице. Оне су својом песмом опчињавале неопрезне морнаре и утапале их у мору.
  • Хелиаде (сестре Фаетонове, сина Аполоновог)– Кад је Фаетон погинуо возећи неопрезно Хелијева кола, оне су неутешно јецале четири месеца. Због тога су се богови сажалили на њих и претворили у тополе, а њихове сузе у ћилибар.
  • Хијаде – ове кћери Атласа и Плејоне биле су сестре Хијове, који је погинуо. Оне су толико туговале за њим да су их богови поставили на небо као звезде. Хијаде су биле и сестре Плејада. Атлас и Плејона имали су 12 кћери и сина Хија. Седам кћери су постале Плејаде, а пет је познато као Хијаде. Други кажу да су Хијаде биле кћери Атласа и Океаниде Етре, што значи да су Плејадама биле полусестре. Неки опет кажу да су оне кћери Океана и Тетиде. Њихова име су била: Фаесила (Phaesyle), Корона (Coronis), Клеија (Cleeia), Фаеја (Phaeo) и Еудора (Eudora). Када је њиховог брата растргао дивљи вепар, или лав, пет сестара је умрло од жалости за њим. Богови су их учинили бесмртним тако што су их поставили на небо као групу звезда звану Хијаде. Хијаде нису далеко од својих сестара Плејада, обе групе се налазе у сазвежђу Бика.
  • Ламусидијске нимфе - Ламусове кћери. Биле су Дионисове дојиље, али су полуделе због Херине љубоморе. Оне би растргле малог Диониса да се није у појавио Хермес управо на време да спасе малог бога.
  • Јонске нимфе - Веровало се да оне лече болести. Звале су се: Калифеја (Calliphaeia), Синалида (Synallasis), Пегеја (Pegaea) и Јасида (Iasis.)
  • Менаде или Мајнаде - луде жене, пратиље Дионисове.

[уреди] О појединим нимфама

  • Калисто – („најлепша“) била је једна од дружбеница богиње Артемиде у коју се заљубио сам врховни бог Зевс. Знајући да она чува своју чедност Зевс се претворио у Артемиду и завео је. Да би је сачувао гнева своје љубоморне жене Хере, Зевс ју је претворио у медведа, али је Хера открила превару и навела Артемиду да случајно устрели Калисто. По другој верзији, сама Артемида је открила да је Калисто затруднела, те је претворила у медведа и убила. По тећој верзији, Хера ју је убила много касније, заједно са сином Аркасом, који се родио из везе са Зевсом. Калисто и њен син су постављени на небу, као сазвежђа Великог и Малог медведа.
  • Дафне – нимфа пратиља богиње Артемиде. По две верзије овог мита она је била или кћи тесалијског речног бога Пенеја или јелисејског речног бога Ладона. Дафне је била љубавница бога Аполона. По Паузанији, Лисип је био син јелисејског краља Оеномаја. Млади принц се заљубио у Дафне, која је често с дружбеницама ловила крај реке Ладон, Али, Дафне нису занимали мушкарци. Зато је Лисип прибегао превари да би јој се приближио. Пошто је имао дугу косу, прерушио се у младу ловкињу, обукао женске хаљине и назвао се Оена. Оена је у ствари било име његове сестре. Оена (Лисип) и Дафне су постале велике пријатељице и дружбенице у честим лововима. Оена-Лисип је била изванредан ловац. Једног дана Дафне и другарице одлучише да се окупају. Прича се да је у Дафне био заљубљен Аполон и да је љубоморни бог и навео нимфе да се окупају. Лисип је оклевао да се свуче пред њима, јер би се открила његова превара, али су га Дафне и остале нимфе саме свукле. Када су откриле превару, разбеснеле нимфе су потегле копља и убиле Лисипа. Другу верзију мита испричао је римски песник Овидије у својим Метамотфозама, који је причу сместио у Тесалију. Аполон је задиркивао Ероса (Купидона) говорећи му да је боље да свој лук и стреле да њему, Аполону. Озлојеђен због ових речи, Ерос погоди једном стрелом бога сунца и Аполон се сместа заљуби у Артемидину пратиљу Дафне. Дафне је била позната у целој Тесалији по својој лепоти, али је упорно одбијала многобројне удвараче. Њен отац Пенеј јој је нерадо дао благослов да не мора да се уда. Дафне је желела да остане чедна, јер је била Артемидина пратиља. Аполон је прогонио Дафне, а она је непрестано бежала од њега. Овидије каже да је Дафне била прва девица у коју се Аполон заљубио, али је она упорно одбијала његове љубазне речи и понуде. Знала је да ако Аполону не буде испунила жељу добровољно да ће је Аполон остварити на силу. Иако је била изванредна тркачица Дафне је знала да ће се брзо заморити, а и Аполон је био бржи од сваког смртника. Зато је Дафне замолила оца да је спасе од прогониоца. Отац је чуо њене молбе и претворио је кћи у ловор. Аполон је стигао прекасно и био је јако жалостан што му она неће бити невеста. Зато је одлучио да ловорово дрво посвети себи. Венац ловоровог лишћа ће носити на глави као круну победници Питијских игара, а то је била круна и римских императора.
  • Сиринкс је била нимфа и ловкиња из Аркадије. Као и друге нимфе које су волеле лов, била је Артемидина дружбеница; а као и богиња желела је да остане девица. Али њена жеља је стављена на тешку кушњу, нарочито кад се бог стада Пан заљубио у њу. Сиринкс је покушала да побегне, али кад је стигла на обалу реке Ладон, која је текла Аркадијом, није могла да је пређе и упала је у замку. Сиринкс је замолила речног бога да је спасе од Пана. Ладон је услишио њене молбе и претворио је у трску. Пан је касно стигао и направио дувачки инструмент – свиралу од трске, звану сиринкс, тако што је узео пола туцета трски различите дужине и повезао их смолом. Пан је са својом свиралом изазвао Аполона на музичко такмичење. Двојица судија су награду доделили Аполону, али је Мида сматрао да је Панова фрула боља. Аполон је казнио Миду тако што му је подарио магареће (или козје) уши.
  • Калипсо – нимфа, кћерка титана Атласа, која је живела на острву Огигија. Пошто је Одисеј изгубио све своје другове, Калипсо му је пружила уточиште. Одисеј се насукао на обалу Огигије, где га је пронашла Калипсо, заљубила се у њега, узела га за љубавника и обећала му бесмртност и вечну младост ако остане с њом. Одисеј је одбио њену понуду, јер је желео да се врати кући на Итаку својој жени Панелопи. Али, Калипсо није желела да га пусти, и држала га је као заточеника седам година. Коначно се богиња Атина пожалила Зевсу на Одисејеве невоље, па је Зевс послао Хермеса на Огигију да нареди Калипсо да пусти Одисеја. Калипсо је невољно пристала и помогла Одисеју да направи бродић и отплови ка Итаки. Са Одисејем Калипсо је имала два сина, Науситоја (Nausithoüs) и Наусиноја (Nausinoüs). Калипсо је умрла од туге после Одисејевог одласка.
  • Климена – ова нимфа је била жена титана Јапета, коме је родила Атласа, Епиметеја, Прометеја и Менетија. По другом предању била је Хелијева жена коме је родила Фаетона (за кога други сматрају да је Аполонов син). По једном другом предању била је и Аталантина мајка. По другим изворима била је праунука краља Миноја с Крита и Паламедова мајка. Њено име значи: „славна и силна“.
  • Клитија - Океанида, кћерка Океана и Тетиде. И она је била жртва несрећне љубави. Она је неко време била Хелијева љубавница, али ју је он одбацио због друге нимфе, Леукотоје. Она је одмах отишла код вавилонског краља, Леукотојиног оца и испричала му о вези његове кћери и Хелиоса. Отац је несрећну кћерку живу закопао. И даље заљубљена у Хелија, Клитија је непрестано гледала у сунце те се коначно претворила у сунчев цвет „хелиотроп“ (сунцокрет).
  • Плејона – кћерка Океана и Тетиде. Била је удата за Атласа коме је родила седам кћери, познате као Плејаде. Имена кћери била су: Електра (Electra), Тајгета (Taÿgete), Маја (Maia), Келаена (Celaeno), Алкиона (Alcyone), Астеропа или Стеропа и Меропа. По другом предању она је имала и сина Хија (Hyas) и још једну групу кћери које су познате као Хијаде. Други кажу да је њихова мајка Етра (Aethra), Плејонина сестра.
  • Персеја – кћерка Океана и Тетиде. Персеја је била удата за бога сунца Хелија (Сунце) с којима је имала неколико деце – Ајета (Aeetes), Перса (Perses), Кирку (Circe), Пасифају (Pasiphae). Персеја је била богиња магије и чаробњаштва, а и сва њена деца су имала чаробњачку моћ, укључујући и праунуку Медеју (види: Јасон и Аргонаути).
  • Еуринома – кћерка Океана и Тетиде, једна од 3000 Океанида. Са Зевсом је родила Грације, а вероватно и Асопа, речног бога у Сикији. Асоп се често сматра и њеним братом, тако да је и он син Океана и Тетиде. Аполоније с Родоса у свом делу Аргонаутика пише да је Еуринома прво биће које је изашло или из Хаоса или из Океана и које је саморођено. Могуће је да Аполонијева Еуринома није исто што и нимфа Еуринома, иако Аполоније каже да је она кћерка Океана, али је тај Океан био првобитна вода, а не титан или бог. Аполонијев Океан је можда синоним за Хесиодов Хаос, богињу створитељку света, која је прва владала Олимпом с Офионом, пре него што су је Титани, Крон и Реја свргнули са трона.
  • Родеја – нимфа, кћерка Посејдонова. Из брака с Хелијем била је мајка Хелијада. Острво на коме је живела – Родос – добило је име по њој.
  • Галатеја – Нереида, кћи Нереја и Дорис. Живела је на Сицилији. Иако је имала љубавника Акиса, Киклоп Полифем ју је непрестано прогањао. Акис је био син Фауна и нимфе Симаетиде, док је Полифем био Посејдонов син. Акис је био леп, а Полифем одвратни једнооки џин. Галатеја је оштро одбила Полифемова удварања. Једног дана Полифем је затекао Галатеју како спава у загрљају свог љубавника. Бесан од љубоморе, Полифем је одвалио велику стену с планине Етне и бацио је на успавани пар. Галатеја је успела да побегне, али је Акис настрадао. Галатеја је жалила за својим драгим и претворила га у речног бога. Због тога је Галатеја замрзела све Киклопе. Полифем ће се касније сусрести с Одисејем, који ће га ослепети. Галатеја се у уметности понекад приказује као чобаница, а не као богиња мора.
  • Аретуза – Нереида, кћи Нереја и Дорис. Њу је богиња лова Артемида претворила у извор да би јој помогла да побегне од Алфејевих прогањања. Алфеј је, међутим, био упоран па се претворио у подземну бујицу да би могао да је додирне.
  • Тетида – Дуго је била главна Нереида. Она је пронашла бебу Хефеста и дојила га кад је био бачен с Олимпа. Зевс је хтео да му буде љубавница, али га је она одбила. Када је богиња Темида прорекла да ће Тетидин син, кад се буде родио, бити моћнији од оца, Зевс је наредио да се она може удати само за смртника. Тако је и било, удала се за Пелеја и родила сина Ахила, великог грчког хероја.
  • Егина – била је кћи Асопа, речног бога и Метопе. Отео је Зевс и однео на острво Атику, коjе jе по њој касније названо Егина. Тамо је родила сина Ејака, који је постао краљ острва. Да би је обљубио Зевс се претворио у пламен. Касније је Егина била Акторова љубавница и с њим имала троје деце.
  • Амалтеја – Најада, Зевсова дојиља, која је имала рог који се у изобиљу пунио храном (рог изобиља). За њу се каже да је била коза или да је имала козу која је дојила Зевса.
  • Аргира – Најада која је волела Селемна, док је био млад и леп; али касније није желела да га посећује. Селемно је умро од љубави па га је Афродита претворила у реку Селемну.
  • Бритомартида – сматра се да је њу богиња Артемида највише волела. Била је вешта ловкиња. Првобитно је била критска богиња која је прихватила Артемидин култ. Прича каже да је Миној, луд од љубави, прогонио по читавом Криту. Она се крила у храстовим шумама, по мочварама, али није могла да га се отресе. Миној је неуморно прогонио девет месеци, док је једног дана није заскочио на једном морском гребену. Она је скочила са стене, али је ухваћена у рибарску мрежу и због тога су је звали Госпа из мреже.
  • Калијадна – Најада, једна од многих Египтових жена. Родила му је синове Еурилоха, Фантеја, Перистенеја, Хермија, Дрија, Потамона, Кисеја, Ликса, Имбра, Бромија, Поликтора и Хтонија.
  • Лара - Најада, кћи речног бога Алма. Лара није могла да држи језик за зубима па је обавестила Херу да се Зевс заљубио у Јутурну. Због тога јој је Зевс ишчупао језик и наредио Хермесу да је одведе у Хад, где ће бити нимфа подземља. Тако је она постала Тацита, тиха богиња (Dea muta). Била је Хермесова милосница и родила му је Ларе, браћу близанце, који су били чувари раскршћа и градова.
  • Лета – Најада, али је њена река била у подземном свету. Лета је река заборава и опроштаја. Била је Еридина кћи.
  • Мелита - Најада, кћи речног бога Егеја. Неки кажу да је Хилина мајка, сина Херакловог. Хила је убио Еуристеја, а касније је учествовао у повратку Хераклида на Пелопонез.
  • Оинона – кћи речног бога Кебрена. Оиона је од Реје научила вештину проририцања. Она је упозорила Париса да не отима Јелену, али пошто није успела да га убеди, рекла му је да ако буде рањен дође к њој, јер само она може да га излечи. Парис је одвео Јелену из Спарте, и тако је започела опсада Троје. Када га је ранио Филоктет стрелом из Херакловог лука он је отишао до Оиноне на планину Иду. Али Оинона је, увређена, одбила да га излечи. Неки кажу да се касније покајала и обесила кад га је видела мртвог, а други кажу да се после покајања бацила на његову погребну ломачу и изгорела. Парис и Оинона имали су сина Коритија, који је дошао у Троју да помогне Тројанцима, али се заљубио у Јелену, због чега га је Парис убио. По другом предању Коритије је био син Париса и Јелене.
  • Палада – по Аполодору, била је другарица из детињства богиње Атине. Била је Најада, кћи речног бога Тритона и обе су узгајане као ратнице. Једном док су се бориле, Зевс јој је злонамерно подигао штит. Палада је за тренутак погледала на страну али то је било довољно да падне мртва. Атина је била очајна, направила је дрвену статуу своје пријатељице ставивши јој штит на груди.
  • Перибоја – Најада, жена Икаријева, оца Пенелопе, Одисејеве жене.
  • Пирена – Кћи Ојбала, краља Лаконије, или речног бога Ахела. Претворила се у поток због суза које је лила у жалости за умрлим сином Кенхријем. Њега је ненамерно убила Артемида. По њеном другом детету, Лехеју, названа је коринтска лука Лехеја.
  • Пракситеја – Најада, Ерихтонијева жена. Ерихтоније, чији је доњи део тела био у облику змије, постао је краљ Атине, пошто је прогнао Амфиктиона. Атина му је помогла без знања других богова.
  • Салмакија – Најада која се заљубила у Хермафродита. Њихова тела су се сјединила у једно.
  • Салмонида – Нимфа од које води порекло Јасон, вођа Аргонаута.
  • Стикс – Најада, чије име дословце значи „омражена“, можда због тога што је живела у реци коју су сви умрли морали да пређу. Њена река је била најсветија. А заклети се реком Стикс била је најсветија заклетва која се није смела погазити.
  • Маја, “Мајка“, „Дојиља“ – Најпознатија од седам сестара Плејада, јер је била мајка бога Хермеса (Меркура). Маја је изгледа била једина Зевсова љубавница коју Хера, његова љубоморна жена, није никада прогонила. Највећи део мита о Маји може се наћи у хомерској химни о Хермесу, где се говори о његовом рођењу, и догађајима у прва два дана живота. Тада је Хермес изумео лиру, искористивши оклоп корњаче за тело и црева за жице, украо Аполонова говеда и зарадио бројне поклоне од Аполона у замену за лиру. Маја је обожавана широм Грчке и Рима као богиња, а Римљани су јој посветили месец мај у календару. Маја је често обожавана заједно са сином Хермесом, на празник који је падао 15. маја.
  • Алкиона, „краљица која штити од зла (олује)“ – Посејдон је напаствовао Алкиону и она му је родина Хереја, Хиперенора и Етузу.
  • Електра, „Ћилибар“, „Блистава“, „Сјајна“ – Зевс је жудео за Електром и довео је на Олимп. Електра је покушала да се одбрани од напаствовања сакривши се иза паладијума, дрвеног лика Атинине пријатељице из детињства. Зевс је у бесу бацио паладијум с небеса и напаствовао Електру на острву Самотрака. Електра је постала мајка Дардана, утемељивача тројанске династије, и Ијасиона. По многим ауторима, Ијасион је био љубавник богиње Деметре, која га је научила ратарству и пољопривреди, а имали су и сина Плута. Аполодор, пак, каже да је Ијасион хтео да силује Деметру па га је погодио гром. Жалећи за својим братом Дардан је напустио Самотраку и упутио се на исток, где се населио око планине Иде. Дардан или Електрин праунук Илиј су касније пронашли паладијум. Паладијум је штитио Троју од освајања. Тројина пропаст у Тројанском рату је била неумитна кад су Одисеј и Диомед украли паладијум. Прича се да кад су Плејаде стављане у звезде, Електрина звезда је била најтамнија јер је крила лице, оплакујући смрт свог сина Дардана.
  • Келена, „Опаљена сунцем“ – Посејдон је био и Келенин љубавник, која му је родила Никтеја и Лика. Они су постали намесници и владари Тебе.
  • Тајгета, „Дуговрата“ – Бежећи од Зевса, Тајгета је затражила заштиту Артемиде. Артемида ју је претворила у кошуту са златним роговима, али се Зевс није дао заварати, па ју је напаствовао претворен у јелена. Тајгета је била мајка Лакедемонова, оснивача и краља Спарте. У част своје мајке, Лакедемон је једну планину близу Спарте назвао Тајгетска планина. Имала је и кћер Еуридику, која је била удата за Акризија, краља Арга. Еуридика је била мајка Данајина и бака хероја Персеја. Прича се да је Тајгета у знак захвалности поклонила Артемиди кошуту. Била је то Керинитијска кошута, који је ловио Херакле у свом трећем подвигу. Пиндар у Олимпијским одама каже да је кошута са златним роговима у ствари Кернитијска кошута. Херакле је пратио траг кошуте далеко на север, до земље Хиперборејаца, где је пронашао маслинов гај. Хераклу се ово дрво толико свидело да га је донео у Грчку и засадио око тркалишта у Олимпији.
  • Стеропа или Астеропа,, „Светла“, „Треперава“, „Сунцолика“ – Ареј је напаствовао Астеропу и она је родила сина Оеномаја, који је постао краљ Писе и отац Хиподамеје. Погинуо је у трци двоколица са просцем своје кћерке, Пелопсом.
  • Меропа, „Речита“, „Смртоносна“, „Пчелоједа“ – Од свих Плејада, само је Меропа имала мужа или љубавника смртног човека, Сизифа, краља Коринта. Меропа је била мајка Глаука, Орнитиона, Терсандера и Алма. По наговору мужа, који није желео да умре, Меропа није извела одговарајуће посмртне обреде после његове смрти. Хад је морао да Сизифа врати у свет живих, под условом да се врати чим изврши припреме за посмртне обреде. Наравно, Сизиф то није урадио, већ је наставио да живи до дубоке старости. За казну због непослушности богова Сизиф је осуђен да вечно гура камен уз брдо, који се одмах потом скотрља у провалију. Када Плејаде сијају на небу, Меропа је најслабија звезда, кажу да се црвени јер се удала за смртника.
  • Орион и Плејаде – Најпознатија прича о Плејадама је она кад их је прогонио џиновски ловац Орион. Плејаде су путовале, заједно са својом мајком Плејоном, кроз Беотију, кад су сусреле Ориона. Жудећи за седам сестара, Орион је покушао да их отме и напаствује. Оне су бежале од њега читавих седам година. Већ су биле готово ухваћене када су се богови сажалили на њих и Зевс их је поставио на небо као звезде – Плејаде. Међутим, нису задуго избегле потеру; и Орион је учињен бесмртним и смештен на небо као сазвежђе Орион, где их и даље прогони. Плејаде су скуп звезда у сазвежђу Бика. Каже се да човек голим оком може да види само шест од седам звезда, јер је Меропа невидљива и најмање сјајна, као да се стиди што је била удата за смртника, Сизифа, краља Коринта. Други кажу да је најмање сјајна звезда Електра, која је сакрила лице, жалећи смрт свога сина Дардана.
  • Аргиопа – Филамонова мајка, који је био познат по свом певању и као Тамирисов љубавник. Овај Тамирис био је Трачанин који је волео Хијацинта. Била је то прва позната хомосексуална веза. Био је путујући певач а једном се изазвао и Музе на такмичење. Пошто је изгубио Музе су му узеле очи и глас. И данас окајава своју казну у Хаду, јер је својом хвалисавошћу увредио Музе.
  • Астеродија – Кавкаска нимфа, по некима мајка Апсирта, Медејиног брата, кога је родила с краљем Арголиде Ејетом.
  • Астеропа – кћи речног бога Кебрена и љубавница Есака, сина тројанског краља Пријама. Умрла је од уједа змије. Неки кажу да је после њене смрти Есак толико туговао да је претворен у птицу, а други кажу да се бацио у море, а Тетида га је претворила у птицу гњурца.
  • Библис – заљубила се у свог брата који ју је одбио. Удавила се у сопственим сузама и постала извор, а по другима нимфе су је претвориле у Хамадријаду.
  • Карментида - кћерка речног бога Ладона. Била је вешта у прорицању. Прва је претсказала колико ће Енејева лоза бити моћна. Са Хермесом је родила сина Евандера, најмудријег човека међу Аркађанима. Евандер се одселио за Италију и тамо основао град Паланцијум на обалама реке Тибра.
  • Коронида - кћерка Флегијева (флегијанског краља у Беотији) или Азанова. Са Аполоном је родила Асклепија. Имала је љубавну везу с Искијем, претпоставивши га Аполону. Због тога ју је Аполон убио иако је била трудна, а дете је живо спасао с ломаче. Други кажу да је Артемида казнила због увреде брата, а да је Хермес спасао дете са ломаче.
  • Егерија – Нимфа и богиња. Она је бринула о Хиполиту, Тезејевом сину, који је устао из мртвих. Променила му је име у Вирбије. Посетила је Нуму (другог краља Рима, кога је посећивао и Питагора) и научила га вештини владања.
  • Хармонија – Нимфа коју је волео Ареј, бог рата у долини Акмонијске шуме. Њихови потомци су Амазонке.
  • Лириопа – Мајка Нарцисова, кога је родила с речним богом Кефисом. Нарцис се заљубио сам у себе и претворен је у цвет нарцис. Други кажу да је био син Ендимиона и Селене.
  • Родопа – нимфа из Тракије чији је приглупи али амбициозни муж Хем, син трачкога краља, упоређивао себе и Родопу с Зевсом и Хером. Боговима се није свидела оволика гордост па су брачни пар претворили у планинске ланце: Родопу у планине које се сада зову Деспото, а мужа у планину Балкан.
  • Тооса – Мајка Киклопа Полифема, огромног дивљег једнооког људождера, кога је ослепео Одисеј. Полифем је био заљубљен у нимфу Галатеју која га је одбила.

[уреди] Спољашње везе


Биста Зеуса
Ахил | Агамемнон | Аталанта | Белерфонт | Касандра | Дедал | Прометеј | Диомед | Епиметеј
Херакле | Етор | Јасон | Икар | Ио | Медуза | Менелај | Минос | Пан | Пенелопа | Сизиф | Тало | Тезеј | Одисеј