Марковац (Младеновац)

Из пројекта Википедија

Марковац је село у општини Младеновац удаљено 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Младеновачко летовалиште) и по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић.

У селу Марковац постоје два засеока, Црквине и Бељевац.

[уреди] Црквине

Црквина или Црквине засеок села Марковац, некада припадао Стојнику Аранђеловачком. Налази се на 60 km од Београда на путу Младеновац - Топола. У селу је црква посвећена Светом пророку Илији из 19. века. Претпоставља се да је ту за време владавине деспота Стефана Лазаревића била црква. У порти цркве умро је Деспот Стефан Лазаревић. Према житију деспота Стефана Лазаревића, које је написао Константин Филозоф, овај српски владар је умро 19. јула 1427. године.

На месту где је деспот издахнуо његов пратилац Ђурађ Зубровић је одмах после смрти подигао камени обелиск од венчачког мермера који је сачуван до данашњих дана и на њему је читљив уклесан текст о том догађају.

[уреди] Бељевац

Бељевац је засеок села Марковац код Младеновца, налази се на 60 километара од Београда према Тополи.

По предању у засеоку постоји Карађорђев бунар. Поводом 200.годишњице устанка мештани овог засеока су уредили терен око бунара, са намером да се ту подигне и мањи комплекс са објектима који су постојали за живота вождовог (кош, амбар, вајат итд).

Становници су дошли из околине Сјенице за време Првог српског устанка. По предању које се преноси са колена на колено садашњи становници Бељевца су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића уточиште нашли на Дурмитору, а одатле су због освете потурица (уништили су неколико села која су се потурчила) отишли према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу и он их доводи поново у Шумадију. Тако се после неколико стотина година становници Бељевца враћају у постојбину Шумадију. У првом устанку преци садашњих становника Бељевца насељавају прво село Дубону, па потом Jагњило, а касније се један део насељава у Бељевцу. Тако да већина становника Бељевца има родбинске везе са становницима Дубоне и Јагњила. У Бељевцу живе следеће фамилије: Аврамовићи, Алексићи, Ратковићи, Радомировићи, Савићи, Симићи итд. По предању село је добило име по потоку Бељевчић у којем су жене белиле платно.