Агнес Хелер
Из пројекта Википедија
Агнес Хелер | |
---|---|
Значајни филозоф двадесетог вијека |
|
рођена: | 12. мај, 1929. Будимпешта, Мађарска |
Агнес Хелер (* 12. мај 1929. Будимпешта/Мађарска) је значајни филозоф двадесетог вијека.
[уреди] Биографија
Агнес Хелер је рођена 1929. године у Будимпешти, као кћерка јеврејских родитеља. Њен отац и многи чланови породице постају жртве нацистичког терора против јевреја током другог свјетског рата. Њој и њеној мајци успијева у више наврата, дјелимично срећом, дјелимично правовременим скривањем и бијегом, избјегавање депортације.
После матуре, 1947. уписује физику и хемију на универзитету у Будимпешти, убрзо затим, под утисцима предавања Георга Лукача, мијења смјер и почиње студирати филозофију. 1955. докторира на катедри за филозофију и постаје лукачев асистент.
После дугогодишњих политичких репресалија у Мађарској, 1977. године Хелер емигрира у Аустралију гдје, 1978. године на Ле Тробе универзитету у Мелбурну, постаје професор социологије, гдје остаје до 1983.. Као насљедница Хане Арент, 1986. године се запошљава на катедри за филозофију на Новој школи за социјална истраживања у Њујорку.
После пензионисања, живи у Будимпешти и у Њујорку.
[уреди] Признања
- 1981. Лесинг - награда града Хамбурга
- 1995. Хана-Арент - награда града Бремена
- 1995. Сехени - национално признање Мађарске
- 1996. Почасни доктор универзитета "Ла Троб" из Мелбурна
- 1997. Почасни доктор универзитета Буенос Аирес
[уреди] Литература
- Alltag und Geschichte - Zur sozialistischen Gesellschaftslehre. Neuwied: Luchterhand,} - 1970.
- Das Alltagsleben. Versuch einer Erklärung der individuellen Reproduktion. Edition Suhrkamp Band 805. Herausgegeben und eingeleitet von Hans Joas. Frankfurt: Suhrkamp,} - 1978.
- Theorie der Gefühle. Hamburg: VSA,} - 1980.
- Der Mensch der Renaissance. Aus dem Ungarischen von Hans-Henning Paetzke. Frankfurt/M: Suhrkamp,} - 1988.
- Ist die Moderne lebensfähig? Frankfurt/M.: Campus,} - 1995.
- Der Affe auf dem Fahrrad: Eine Lebensgeschichte. Bearbeitet von János Köbányai. Aus dem Ungarischen von Christian Polzin & Irene Rübbert. Berlin, Wien: Philo} - 1999.
- Die Auferstehung des jüdischen Jesus. Aus dem Ungarischen von Christina Kunze. Berlin, Wien: Philo,} - 2002.