Барок у српској књижевности

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Историјске околности

Преокрет с далекосежним последицама у српској историји наступио је с великом сеобом (1690), када је знатан део народа с патријархом Арсенијем III Чарнојевићем на челу пребегао из Турске и настанио се на подручје тадашње Угарске. Том и другом сеобом (1739) ојачан је српски живаљ на северу од Саве и Дунава, док су пространа, делимично опустела подручја Србије почели насељавати становници јужних, брдских крајева, Косово и Метохију – албанска племена, а Шумадију и западну Србију – Срби из Херцеговине, Босне и Црне Горе. На тај начин геополитичка слика српског народа још је једном битно измењена, можда чак пресудније него после турских освајања.

Иако је већина народа остала у Турској, главно поприште српског национално-верског, политичког и културног живота налазиће се на северу, у српским насеобинама у Угарској. Као војнички народ који ће играти значајну улогу у свим аустријским ратовима, Срби су стекли посебан положај у Хабсбуршкој монархији, правно утемељен на тзв. царским привилегијама што су им дате приликом сеобе. Из Турске су пренели своју национално-црквену организацију, у чијим ће се оквирима, упркос спољашњим притисцима, у прво време тећи целокупан политички и културни живот народа.

У новим приликама оживео је рад на књизи. Отворене су могућности за дубљи културни преображај српског друштва, за стварање нове, световне, грађанске културе по западноевропском моделу. Та тенденција победиће тек у последњим деценијама 18. века, с Доситејем Обрадовићем. У књижевном стварању од велике сеобе до Доситеја мешају се елементи старог и новог, духовног и световног, средњовековног и нововековног, црквеног и грађанског. То је типично прелазно доба у којем се јасно издвајају два подраздобља: у првом се наставља традиција старе књижевност, а у другом се прихватају модернији, рускословенски модели.

[уреди] Правци у књижевности

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • Изворни текст је преузет из књиге Кратка историја српске књижевности Јована Деретића. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.