Светозар Ћоровић
Из пројекта Википедија
Светозар Ћоровић (29. мај 1875. - 17. април 1919.) је један од познатијих српских приповједача из херцеговачког краја.
Садржај |
[уреди] Биографија
Светозар Ћоровић родио се 29. маја 1875. год. у Мостару, гдје је завршио основну и трговачку школу.
Од 1887. године Светозар Ћоровић постаје "Голубов" сарадник, а након тога се придружује и "Вили", 1889. године. Светозар Ћоровић је био један од главних сарадника српског опозиционог листа "Народ" који је излазио у Мостару за вријеме аустро-угарске окупације, и имао је много успјеха са својим епиграмима и сатирама "Из земље Хиришиме".
Светозар Ћоровић умро је у Мостару 17. априла 1919. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године Првог свјетског рата.
[уреди] Дела
Писао је много: објавио је десетак књига приповједака, скоро исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дјела издвајају се романи „Мајчина султанија” (1906) с необичним ликом паланачке качиперке у средишту, „Стојан Мутикаша” (1907), гјде је испричана историја човјека који од сиромашна сеоског дјечака постаје велик трговац, зеленаш и поганац, и „Јарани” (1911), у којима је приказан наш муслимански живаљ у немирна времена уочи престанка турске власти. Ћоровић је вјешт приповједач, пише лако и брзо, његово је приповједање једноставно и природно, композиција како у кратким тако и у дужим формама спретна, мотиви добро одабрани, радња сигурно вођена.
Његова најпознатија дјела су: „Женидба Пере Карантана” (1905), „Мајчина султанија” (1906), „Стојан Мутикаша (1907), „У ћелијама” (1908), „У мраку” (1909), „Јарани” (1911), „Зулумћар” (1913), „Као вихор” (1918), „Међу својима” (1921); приповјетке („Богојављенска ноћ”, „Пријатељи”, „Под пећинама”, „На води”, „На Васкрс”) и најзад неколико позоришних комада: двије шаљиве игре „Поремећен план” и „Издаје стан под кирију” (1899) и актовке „Он”, „Адембег”, „Птице у кавезу” и „Повратак”.
[уреди] Награда Светозар Ћоровић
Награда „Светозар Ћоровић” се додјељује у Србији и Српској, док се у Српској традиционално одржавају "Ћоровићеви сусрети писаца".