Болеслав Храбри
Из пројекта Википедија
Болеслав I Храбри или Болеслав I Пјастовић (966. или 967.- 17. јун 1025.) је први краљ Пољске 1025. из династије Пјастовића. Био је војвода Пољске од 992. до 1025.
Садржај |
[уреди] Почетак покрштавања Пољске
Отац Болеслава је био кнез Мјешко I, који је примио хришћанство 966. и од тада се Пољска сматра хришћанском земљом. Мјешко и Болеслав су веровали да су покрштавањем добили зелено светло да заузимају околне земље у име вере. До 997. заузео је већ доста околних територија, а покушај заузимања Прусије показао се неуспешним.
[уреди] Територијални добици
Болеслав је наследио од свог оца подручје око долине Варте, што је било много мање од данашње Пољске. До 997. Болеслав је већ поседовао
Нешто касније шири се на
[уреди] Покушај покрштавања Пруса
Болеслав Храбри је послао светог Адалберта Прашког 997. на Балтик као мисионара са циљем покрштавања Пруса. Тим покушајем и мисионарским радом Адалберт Прашки завршио је као мученик и као светац.
Адалберт Прашки је покушао као и други мисионари да увери Прусе да свети храстови немају никаквих духова. Да би то доказао сјекао је свете храстове од Пруса. Пруси су то протумачили као светогрђе, па су убили Адалберта Прашког. Болеслав га је откупио за онолико злата колико је био тежак. Био је први словенски светац. Проглашен је свецем и од католичке и од православне цркве.
[уреди] Цар Отон III проглашава га партнером у царству
Болеслав Храбри је 1000. примио цара Отона III током његовог ходочашћа гробу светог Адалберта Прашког у Гњезну. Болеслав добија титулу "брат и партнер у царству". Током те посете Отон додељује Гњезну статус надбискупије и тако настаје пољска надбискупија у Гњезну. Постојање надбискупије допринело је дужем раздобљу касније пољске самосталности.
[уреди] Ратови
После смрти Отона III 1002. Болеслав Храбри заузима Лужице и Мајсен. Искористио је свађе око наслеђа, па је тако преузео царске територије. Болеслав је раније подржавао Хенрика II Баварског против Отона III , па га је подржао у току борбе за трон након Отонове смрти.
Болеслав је освојио је Бохемију, па је постао војвода Бохемије и Моравске 1003.-1004, где је владао као Болеслав IV. Хенрик II је ратовао неколико пута против Болеслава. У првом походу успео је делимично повратити територије које је Болеслав заузео. Посебну важност је имао Мајсен.
Стално је ратовао против Хенрика II, тако да је коначно 1018. склопљен мир по коме Лужице у којима живе Лужички Срби припадају Болеславу, а Бохемија припада Хенрику. Болеславу припада и Моравска, а Мајсен остаје у немачким рукама. При томе се Болеслав требао обавезати да признаје Хенрика као надређеног, а да те земље припадају Болеславу као феуд. Граница Пољске је источно од Шпреје и источно од доњег тока Одре.
Умешао се у сукоб Јарослава Мудрог и Свјатополка I у Кијевској Русији. При томе је себи припојио источну Галицију.
[уреди] Први краљ Пољске
Након смрти Хенрика II Болеслав постаје 1025. први краљ Пољске. Пољска је уздигнута на ниво краљевине. Дотада су пољски владари били само принчеви. Брзо након тога Болеслав умире, а његов син Мјешко II постаје нови краљ Пољске.
Болеслав је по први пут ујединио провинције, које су постале традиционалне територије Пољске:
- Велика Пољска
- Мала Пољска
- Шлеска
- Померанија.
Болеслав је био национални херој Лужичких Срба, јер их је укључио у словенску државу након дуге борбе са Немцима.