Инцидент у Бијељинској гимназији 1934.

Из пројекта Википедија

Инцидент у Бијељинској гимназији се збио 1934. и састојао се из исписивања анти-монархистичких парола на табли и, као последица тога, распуштања целог осмог и седмог разреда.

Садржај

[уреди] Увод

У Бијељини су почетком 1930-их година све присутније револуционарне идеје, а школска и радничка омладина почиње да се организује под утицајем Родољуба Чолаковића и Димитрија Лопандијића и других бијељинских комуниста.

У таквом окружењу се 11. октобра 1934. године збио инцидент у Бијељинској гимназији, који је започео серију бурних дешавања која су наредна три месеца потресала читаву Бијељину.

Непосредан повод за избијање инцидента био је марсејски атентат 9. октобра 1934. године, када је убијен краљ Александар Карађорђевић .

[уреди] Инцидент

Према поверљивом акту тадашњег Министарства унутрашњих дела Краљевине Југославије:"...После смрти Блаженопочившег Краља Александра написао је један ученик XIII разреда на школској плочи: "A bas le roi!" (Доле краљ!), а један други осмошколац означио је Краљеву слику крстовима кредом. Истрагом је утврђено да су се ова двојица са још неколико другова састајали у сврху читања марксистичких дјела. Овако компромитовани ђаци кажњени су."

Ипак, догађај се одигравао доста другачије од ове штуре званичне верзије.

Доле сви краљеви! Живела савремена револуција! Натпис на школској табли који је узроковао инцидент.
увећај
Доле сви краљеви! Живела савремена револуција! Натпис на школској табли који је узроковао инцидент.

11. октобра, у осмом разреду Бијељинске гимназије један ученик исписује на табли следеће речи на француском: "A bas tous les rois! Vive la revolution contemporaine!" ("Доле сви краљеви! Живела савремена револуција!").

Управа школе убрзо сазнаје за тај натпис кредом и започиње истрагу која је трајала петнаест дана, али без резултата, јер је читав разред остао јединствен. Након неуспеха, дирекција школе се одлучује за оштре мере.

25. октобра, за време великог одмора, петорицу ученика осмог разреда позивају у директорову канцеларију, где им је саопштено да су избачени из школе. Они се одмах враћају у разред, где се већ налазе остали ученици. Неколико минута касније, по завршетку одмора, када професор латинског језика покушава да уђе у осми разред како би одржао час, наилази на затворена врата, која узалуд покушава да отвори силом.

За то време, атмосфера у учионици се загрева. Ученици су иза врата наслагали све клупе, ормаре и столице, одлучни да врата држе забарикадирана све док не саставе протесну резолуцију упућену дирекцији школе, у којој ће тражити да се обнови процес и искључени ученици врате у школу.

Док ученици, на листу истргнутом из свеске исписују последње редове резолуције, пред забарикадираним вратима појављује се директор. Он протестује, наређује, убеђује, моли, прети, али ученици остају непоколебљиви. Директор позива у помоћ двојицу полицајаца, који узалуд покушавају да провале врата, а мало затим зову појачање и убрзо се пред затвореним вратима налази једанаест полицајаца. Унутар учионице, ученици завршавају резолуцију коју сви потписују, и то наоколо, у кругу, да нико не би био први. Врата урбзо попуштају и ученици ломе неколико столица и спремају се за одбрану.

Полицајци проваљују унутра, на вратима настаје гушење, а једна рука директору пружа резолуцију, коју овај прихвата. Ученици се не предају и сви су се чврсто загрлили спречавајући полицајце да издвоје петорицу искључених ученика. И док падају ударци, ученици узвикују: "МИ СМО ЈЕДНО!". Полицајци најзад посустају пред тим јединственим отпором. Пристају да сви иду заједно са искљученим ученицима, и читав разред креће у Среско начелство.

Био је необичан призор видети ту поворку како иде средином главне бијељинске улице. У средини читаво одељење ђака са књигама, око њих једанаест полицајаца, а једног повређеног ученика придржавају двојица његових другова. Успут се читава колона зауставила пред амбулантом да рањенику пруже помоћ, а онда су кренули даље. Пошто су у среском начелству задржали само петорицу искључених ученика, сви остали ученици се враћају пред гимназију и објављују да ће штрајковати све док њихови другови не буду пуштени из затвора, у чему успевају још истог дана.

[уреди] Последице

Кад школске власти нису ништа успеле да постигну, истрагу преузима полиција, али безуспешно. Тензије расту из дана у дан, а у истрагу се укључују и специјални суд за заштиту државе из Београда и Срески суд у Бијељини. Али нико ништа не постиже, јер је читав разред и даље остао јединствен.

Немоћно пред насталом ситуацијом, Министарство просвете доноси указ о распуштању осмог и седмог разреда (превентивно, да не би кренуо истим путем), с тим да се по завршетку школске године гасе и пети и шести разред. Ипак, следеће године, у септембру 1935. је поново отворена потпуна гимназија, на интервенцију јавности Бијељине и школских организација.

[уреди] Епилог

Окупатор 1941. године затвара више разреде и оставља само нижу гимназију. Многи некадашњи гимназијалци те генерације и касније остају верни револуционарним идејама и масовно учествују у првим устаничким данима 1941. Данас, на споменику испред бивше зграде гимназије је урезано 209 имена погинулих ученика и 7 професора. Убрзо након ослобођења Бијељине, гимназија се поново отвара почетком маја 1945. године.

[уреди] Спољашње везе