Електромагнетна индукција

Из пројекта Википедија

Електромагнетну индукцију не треба мешати са „Магнетном индукцијом“, која се обично односи на Магнетно поље.

Електромагнетна индукција ствара потенцијалну разлику (или напон) у проводнику који се налази у променљивом магнетном пољу.

Мајкл Фарадеј је открио овај феномен у 1831.

Садржај

[уреди] Дефиниција

Фарадеј је открио да електромоторна сила (ЕМС), створена у затвореној контури, је пропорционална брзини промене магнетног флукса кроз било коју површину која се ослања на ту контуру.

У пракси, то значи да ће електрична струја бити индукована у било којој затвореној контури када се магнетни флукс кроз површину која се ослања на ту контуру мења. Ово важи и када се поље мења, и када се сама контура креће у пољу.

Фарадејев закон каже да је:

\mathcal{E} = {d\Phi_B} \over dt} ,

где је

\mathcal{E} електромоторна сила (ЕМС) у волтима,
ΦB је магнетни флукс у Веберима.

За чест, али специјалан, случај намотаја, састављеног од N навојака, Фарадејев закон има облик:

\mathcal{E} = - N{{d\Phi_B} \over dt}

где је

\mathcal{E} електромоторна сила (ЕМС) у волтима,
N је број навојака у намотају,
ΦB је магнетни флукс у Веберима кроз један навојак.

Даље, Ленцов закон даје смер индуковане ЕМС:

Електромоторна сила (ЕМС) индукована у електричном колу увек има увек смер, такав да струја, коју емс ствара том колу, индукује магнетно поље које се супротставља промени магнетног флукса.

Одатле је Ленцов закон одговоран за знак минус у једначинама.

[уреди] Примена

Принцип електромагнетне индукције примењен је у бројним уређајима, међу којим су и:

  • Асинхрони мотори
  • електрични генератори
  • Трансформатори
  • Калемови
  • Индукционо заваривање

[уреди] Види још

[уреди] Референце