Општина Суботица
Из пројекта Википедија
Општина Суботица | |
---|---|
Опште информације | |
Површина (2004.) Пољопривредна површина ¹ Шуме |
1.007 km² 88.740 ha 3.453 ha |
Становништво (2002.) | 148.401 становника |
Природни прираштај (2004.) | -5 % |
Број насеља | 19 |
Положај | |
Административна јединица | АП Војводина |
Округ | Северно-бачки округ |
Седиште општине | Суботица |
Остало | |
Дужина путева (2004.) | 444 km |
Број запослених становника (2004.) | 46.216 |
Број основних школа (2003/2004) Број ученика |
13 12.654 |
Број средњих школа (2003/2004) Број ученика |
7 6.607 |
подаци су преузети са сајта републичког завода за статистику Републике Србије ¹ друштвена и индивидуална пољопривредна газдинства |
Општина Суботица се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Општина се налази у оквиру Севернобачког округа. Главни град општине је град Суботица.
У општини се налазе следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Бајмок, Мишићево, Палић, и Хајдуково.
[уреди] Историја
Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима Суботица, као град у поседу угарских великаша. У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је "Слободан краљевки град" - Маријатерезиополис. У XIX веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.
[уреди] Култура
Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија "Ликовни сусрет". На Палићу је и једини зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910-1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).
[уреди] Привреда
После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 км од Суботице) и Лудошко језеро (4 км источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним реонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.
[уреди] Мапа општине
[уреди] Демографија
Општина има укупно 150.534 становника и заузима површину од 1.008 km².
Етничка припадност | |||||||||||
Срби | Црногорци | Југословени | Албанци | Мађари | Муслимани | Роми | Хрвати | Словаци | Румуни | Остали | |
Укупно | 22.335 | 1.755 | 22.746 | 311 | 64.277 | 447 | 421 | 16.369 | 163 | 42 | 21.668 |
Вероисповест | |||||||||||
Православна | Ислам | Јудаистичка | Католичка | Протестантска | Остали | Неопредељени | Атеисти | Непозната вероисповест | |||
Укупно | 22.276 | 774 | 38 | 100.267 | 2.630 | 163 | 657 | 5.591 | 18.109 |
[уреди] Види још
Севернобачки округ |
---|
Општине: Бачка Топола • Мали Иђош • Суботица |