Дромон

Из пројекта Википедија

дромон
увећај
дромон

Дромон (од грчког "тркач") је назив за најважнији ратни брод Византиске ратне морнарице од 6. до 12. века. Дромони су се развили од древних Трирема те су за погон користили весла и једра.

Градили су се у разним облицима и величинама, па су били дуги између 30 и 50 метара, односно широки између 5 и 7 метара. Имали су око 300 чланова посаде, укључујући маринце и веслаче.

Дромони су имали средишњи торањ (“xylokastron” = дрвени торањ) близу главног јарбола, одакле су маринци могли непријатеља гађати стрелама, копљима и другим пројектилима. Већина дромона била је опремљена с древним пламенобацачима (”syphonopho“-рами) који су по непријатељу деловали с грчком ватром и катапултима који су могли пројектиле од 500 кг избацити на даљину од 1000 метара. Многи дромони су били оклопљени, како би се заштититили од непријатељског кљуновог удара.