Волга

Из пројекта Википедија

Волга код Јарослава
увећај
Волга код Јарослава
Сателитски снимак Волге из 2002.
увећај
Сателитски снимак Волге из 2002.

Волга је најдужа река Европе, дугачка 3.534 километара. Протиче кроз Русију. Стари Грци су је звали Ра.

Волга извире у Валдајском горју, а улива се у Каспијско море. У целој својој дужини Волга има пад само од 156 метара.

У Волгу утиче око 200 река, а читав слив има око 151.000 река, речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона квадратних километара. Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем и Средњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метара.

Садржај

[уреди] Речни ток

[уреди] Горњи ток

Након што напусти Валдајско горје, Волга стиже до Ржева и ту скреће на североисток. Од те тачке реком могу пловити само мањи теретни бродови. Низводно је смештен град Твер, основан још 1135. године, на путу који спаја Москву и Санкт Петерсбург. Волга затим тече кроз вештачко језеро Иванково, према Дубни, где се спаја са каналом Москва-Волга. Затим река стиже до Угличког вештачког језера, које је створено градњом бране код града Углича. Волга затим иде према северу, до Рибинског вештачког језера .

[уреди] Средњи ток

Слив реке Волге
увећај
Слив реке Волге

Даље, Волга протиче кроз Рибинск, највећу прекрцајну луку на горњем току реке. Ту Волга скреће на југоисток и долази до Јарослава, једног од најстријих градова Русије. Око 70 километара низводно је Кострома, град основан још 1152. године на ушћу истоимене реке. Иза Кинешме је на Волги изграђено Нижненовгородско вештачко језеро, дугачко око 80 километара. У Нижном Новгороду у Волгу с десна утиче Ока. После спајања са Оком, Волга скреће на исток и убрзо протиче кроз Чебоксарско вештако језеро, које је настало током осамдесетих година двадесетог века. 150 километара низводно Волга стиже у Казан, главни град Татарстана, а затим скреће на југ. Казан лежи на почетку читавих 550 километара дугачког вештачког језера Самара, највећег вештачког језера на Волги и у Европи. Ту Кама утиче у Волгу. TУз обалу су смештени градови Симбирск и Тољати. Ту лежи и милионски град Самара.

[уреди] Доњи ток

Сателитски снимак Волге
увећај
Сателитски снимак Волге

Саратовксо вештачко језеро почиње овде, а настало је градњом код Балакова. Низводно од тог града у Волгу утиче Велики Иргис. Између Балакова и Саратова су до почетка Други светски рат|Другог светског рата живели Поволошки Немци. Од Казана до Волгограда десна обала Волге оивичена је брежуљцима, док се уз супротну обалу пружа равница. Волга затим протиче кроз Саратов, индустријски и универзитетски град са око 880000 становника. Ту почиње 600 километара дугачко Волгоградско вештачко језеро, на чијој обали лежи град Камишин. Испод бране је Волгоград, који се пружа западном обалом Волге у дужини од осамдесет километара. Код Светлог Јара се према западу одваја канал Волга-Дон. Тај канал представља везу Волге са Црним морем, а ископан је између 1950. и 1957. године. Код Волжскија се од Волге одваја Ахтјуба. Ту се Волга окреће својим "коленом" према југоистоку и наставља у Каспијско море. На почетку делте Волге сместио се град Астрахан.

[уреди] Археологија

Aрхеолошки налази потврђују да су људи живели на обалама Волге још од најранијих времена. Плодно тле делте многи историчари сматрају колевком индоевропских народа, међу којима су били и Келти. Волга је служила као трговачки пут од Скандинавије до Персије.

[уреди] Вештачка језера на Волги

На Волги су саграђена следећа вештачка језера:

  • Иванково (познато као "Московско море") (327 km², 1,12 милијарди m³)
  • Угличко вештако језеро (249 km², 1,2 милијарди m³)
  • Рибинско (249 km², 1,2 милијарди m³)
  • Нижненовгородско вештачко језеро (раније вештачко језеро "Горки")(1590 km², 8,7 милијарди m³)
  • Чебоксарско вештако језеро (2.274 km², 13,8 милијарди m³)
  • Самара (вештачко језеро) (раније "Кјубишевско вештачко језеро")(6.450 km², 58 милијарди m³)
  • Саратовксо вештачко језеро (1.831 km², 12,9 милијарди m³)
  • Волгоградско вештачко језеро (3.117 km², 31,5 милијарди m³)

[уреди] Важне притоке Волге

[уреди] Спољашње везе