Битољска битка

Из пројекта Википедија

Битољска битка (од 2.6. новембра 1912.). Послије кумановске битке турска вардарска армија повлачила се у два правца: Преко ВелесаПрилепа и ТетоваКичева према Битољу, с намјером, да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у Првом балканском рату због чега је још од 20./10. почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4.000 анадолских рекрута). 5 турски корпус имао је да штити правац преко Прилепа, 7 правац преко Кичева, а 6 корпус правац ка Солуну. Српска I армија (у коју је ушла и моравска II.), гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева, а грчка је војска наступала од Солуна преко Лерина к Битољу. Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца, 7 и 5 корпус концентрисани су на битољским положајима, а 6 корпус, пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице, оставио је према њима заслон (17 низамску дивизију), а с остатком трупа доведен је на битољске положаје. Српска I. армија је због довшетка пораза турске вардарске армије, предузела је напад на њу на тим положајима.

Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут Битољ-Ресан на који се излази јужним дијелом Бигле планине, обилазећи Облаковски вис. Овај западни, планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. На овако одличном положају, Турци су били врло добро утврдилили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу.

Пред почетак битке Турци су имали свега 35.000 — 36.000 људи, од којих 28.000 до 30.000 бораца. Српска I. армија имала је око 68.000 бораца (56.000 пушака, 3.500 сабаља и 167 оруђа). План српске I. армије био је: извршити напад, ослањајући се јаче на главни операцијски правац (ВелесПрилеп, набацујући непријатеља углавном на југ, одакле је наступала грчка војска, и пресијецајући западну одступницу Турака на Ресан.

Губици I. армије били су: 3230 погинулих, рањених и несталих. Заробљено је 35 официра и 3365 војника и заплијењено 57 топова. Губици турски били су: мртвих и рањених око 6000, са заробљеницима свега око 9400 људи и 57 топова. Исходи ове битке били су: Коначно протјеривање остатака турске војске из Македоније у Арбанију, гдје је њено расуло било само питање времена. Посљедице ове битке биле су: Завршетак рата, а у политичком погледу, задобивање права на западни дио Македоније од Битоља до Црног Дрима.

[уреди] Литература

  • Народна енциклопедија, 1927
Други језици