Битка код Хадријанопоља
Из пројекта Википедија
Битка код Хадријанопоља | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Готски рат ( 377.-382. ) | |||||||||||||
![]() Инвазија Гота |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
Источно Римско Царство | Готи | ||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
{{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
15.000-30.000 зависно о извору |
20.000 | ||||||||||||
Губици | |||||||||||||
10.000-20.000 | непознато | ||||||||||||
{{{подаци}}} |
Битка код Хадријанпоља ( 9. август 378. ) је била битка између римске војске и Гота, потпомогнутих Аланима . Римску војску поредводи цар Валенс, а Готе предводи Фритигерн. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Едирн, на граници Бугарске и Турске ). Битка је била део Готског рата (377.-382.).
У бици су победили Готи, уништивши целу једну римску армију. То је једна од најзначајнијих битака у римској историји, јер та битка припрема позорницу за коначни колапс западног римског царства у 5. веку. Римљани су присиљени да преговарају са варварима и насељавају их на подручје Римског Царства.
Садржај |
[уреди] Увод
Готи су били у Дакији до 376.,а Хуни су их потискивали. Један од готских вођа Фригерн моли римског цара Валенса да им дозволи да се настане на јужној обали Дунава. Визиготи су се надали да ће ту наћи уточиште од Хуна, који нису располагали добрим могућностима да им војска прелази тако широку реку. Валенса је то дозволио, а чак је помогао Визиготима да пређу реку. Поред тога обећао им је храну и земљу. Надао се да ће Готи постати ратари и војници и дозвољава им да буду у саставу царства као савезници (федерати).
Међутим, кад су прешли, завладала је глад, а римски комаданти тога подручја су били једним делом непоштени, а једним делом Рим није био у стању да Готима допреми довољно хране. Готи се почињу бунити, па Валенс тражи појачања против Гота. Долазе појачања, па отпочиње рат против Гота. Било је ту много мањих битака, али ниједна страна није остваривала премоћ.
Цар Валенс одлучује да сам преузме команду. Наређује генералу Себастијану да дође из Италије, а Грацијану са доведе значајне снаге са рајнске границе. Себастијан је путем победио Готе, а Грацијан је каснио јер се на Рајни борио са Алеманима, које је и победио. После те две победе, над Готима и Алеманима и цар Валенс се понадао да ће он сам победити Готе, без ичије помоћи.
У Хадријанопољу се среће са Себастијановим снагама. Извиђачи су га 6. августа информисали да су Готи 20 километара далеко, на југозападу Хадријанопоља. Готи су избегавали римску армију, која се протезала до Хадријанопоља.
Грацијан је послао гласника тражећи у писму од Валенса да причека појачања пре него се упусти у битку. Валенсини официри су исто саветовали чекање, док не стигне Грацијан са појачањем. Мећутим Валенс је желио да сам победи Готе и да носи славу победе. Потценио је Готе и сматрао је да их има само око 10.000.
Готски вођа Фритигерн шаље мисију 8. августа и предлаже мир у замену за неке римске територије. Валенса је сматрао да ће он победити због наводно више војника, па одбија готски предлог. Валенса није знао за један део готске коњице, која је отишла мало даље, тако да је потцењивао број Гота.
[уреди] Римска војска
Валенсина војска се састојала од ветерана и људи вичних рату. Састојала се од 7 легија. Коњица није била тако јак део Валенсине војске. Биле су ту и две чете арапске коњице.
Квалитета римске војске је била испод нивоа претходних векова. Дисциплина је опала, јер су били присутни плаћеници, а и ниво опреме је био много нижи него раније. Неки легионари нису ни носили оклоп, а и количина оклопа је опала по легионару.
[уреди] Састав римске армије по
Валенса је имао по једним изворима око 15.000 војника у Хадријанопољу. По другима и 30.000. Састав војске је следећи:
- 1.500 војника царске гарде, којом командује Валенс. Састојали су се од 2 батаљона ( по 500 војника сваки) тешке коњице, који су напали на почетку битке и један батаљон коњаника стрелаца.
- 1.000 војника елитне коњице. Састојали су се од обичне тешке коњице, лаких коњаника стрелаца и тешко оклопљених катафракти.
- 1.500 кољаника уобичајене коњице
- 5.000 легионара тешке пешадије, који су задњи остали на попришту
- 6.000 помоћних снага, које се састоје од тешке пешадије и великим делом стрелаца пешадинаца.
[уреди] Битка
Валенса сазнаје 9. августа ујутро да је готски логор северно од града, па стиже тамо са војском након 7 сати марша преко тешког терена.
У 2 поподне Римљани стижу у нереду пред готски логор. Готи, с изузетком готске коњице, заузимају положај испред свога логора, где су им биле породице и оно што су поседовали. Готски логор је био у облику круга. Фритхернов циљ је био да одгоди битку док му се не врати коњица. Готи пале поља да би димом одложили римски напад, а почињу и преговоре за измену талаца. Римљани су сматрали да имају јачу позицију, али нису знали да Готи купују време.
Један део римске војске је започео битку без наредбе да почне битка. Били су исувише нестрпљиви да се освете Готима након две године готског разарања и харачења по Балкану. Тешки стрелци први почињу битку, али пошто су кренули без подршке потиснути су . Кад је римско лево крило стигло до готског логора, било је прекасно, јер је стигла готска коњица. Готска коњица је окружила римску војску, која је већ била у нереду након првог напада.
Римљани се повлаче у подножје брда, али ту им је било отежано маневрирање због тешког оклопа и дугих штитова. Готска коњица је наставила да напада и уништила је потпуно читаву римску војску.
[уреди] Смрта Валенса и последице
Током покоља римске војске Валенса је напустила његова гарда. Већина коњице је побегла. Што се десило са Валенсом не зна се; вероватно je погинуо у бици.
Трећина римске армије је успела побећи. Око 20.000 војника је убијено у најгорем римском поразу после битке код Кане. Уништена је кључна војска источног дела римског Cарства. После битка су уништене све фабрике оружја на Дунаву. Римска војска није имала довољно резервиста, па настаје криза регрутирања, која појачава значај тог пораза. Битка је значила да су варвари постали моћни. Нови цар Теодосије I је склопио мир 382., који је трајао до његове смрти 395.
Цела једна Римска армија је нестала, а та вест је шокирала Римски свет, присиљавајући први пут Римљане да преговарају са варварима и насељавају их на подручје Римског Царства. Тиме је започео нови тренд, чије су крајње последице довеле до пада Западног Римског Царства око 100 година касније.
[уреди] Види још