Јован Владимир
Из пројекта Википедија
св. Јован Владимир (око 995 - 1016)
Податке о почетку владавине Јована Владимира немамо али је на престо дошао после 990, а највероватније између 990 и 995. Могуће је да је он 992 послао византијском цару посланство, чији нам циљ није познат, али је засигурно имао везе са заједничком акцијом против Самуила. На путу ка Цариграду то посланство пресрећу Арабљани и оно тек 993 стиже на Златни Рог. Не зна се исход преговора, али се зна да 998 Самуило удара на Дукљу. Пред надолазећом Самуиловом војском св. Јован Владимир се са војском повлачи на Облик изнад Скадра, где му је била престоница. Када је сагледао снагу Самуилових трупа предао се да би, по његовом житију, спасао своје и Самуилове војнике узалудне смрти.
[уреди] Владимир и Косара
Историјски списи не знају зашто је Самуило пустио Владимира из заробљеништва и вратио га на дукљански престо. Прича о томе постоји у његовом житију и Летопису Попа Дукљанина. У тим делима каже се да је Самуилова ћерка Косара, носећи воду заробљеницима у тамници, запазила Владимира и распитала се код оца ко је он. Када је сазнала да је плаве крви, издејствовала је да се он ослободи и постане јој муж. (Владимир и Косара) О оваквом току ствари нема потврда, али је неоспорно да је Владимир био Самуилов зет и да је врло брзо после предаје на Облику поново седео на дукљанском престолу, а његов стриц је опет био владар у Захумљу обојица сигурно са Самуиловим благословом. Вероватно је Самуилу било лакше да српске области држи мирне, ако им врати старе владаре, а њих за себе веже родбинским везама. Владимир је после тога могао у миру да влада јер је Византија била далеко, са Самуилом је био у пријатељству, док је са осталим српским областима био повезан родбинским везама.
[уреди] Самуилова смрт и борба за престо
До промене стања на Балкану долази 15. септембра 1014. када Самуилова војска бива тешко поражена на планини Беласици, што касније проузрокује Самуилову смрт. Самуила наслеђује Гаврило Радомир који покушава да организује одбрану од Византије, али бива убијен са женом од стране Јована Владислава, Самуиловог синовца, који ослепљује њиховог најстаријег сина да би га спречио да се умеша у борбу око власти. Уместо да се окрене Византији Владислав се посветио уклањању потенцијалних такмаца у борби око прeстола па је ред дошао и на Јована Владимира кога је позвао да дође у Преспу. Владимир му је тражио да се на крсту закуне да му не спрема ништа лоше и да му пошаље тај крст. Када је примио златни крст Владимир је одбио да дође, према житију, зато што не верује човеку који се куне на злату, тако да му је Владислав послао дрвени крст са преспанским епископом и двојицом испосника, којих је тада на обалама Преспанског језера било много. Тек када је добио дрвени крст Владимир је кренуо у Преспу, упркос противљењу његове жене. Када је стигао, Владимир је прво кренуо у цркву на чијим вратима су га убили. По житију убијен је 22. маја 1016, а његова жена га је сахранила у цркви св. Марије у Крајинском Манастиру, близу Владимировог двора, где се замонашила.
[уреди] Култ Јована Владимира
Рушевине за које се претпоставља да су остаци Крајинског Манастира нашао је И. Јастребов на око 3,5 сата од Скадра под Тарабошем. Остаци тог крста се и дан данас чувају у Бару и поштују их припадници све три вероисповести, а сваке године на дан смрти св.Владимира прави се литија на чијем челу се носи тај крст и која излази на врх Румије. Осим подрумијских крајева Црне Горе гдје је вијековима његован култ св.Владимира добио надконфесионални карактер, овај се светац, али под именом св.Јован Владимир поштује код православних вјерника и у Албанији (у којој и дан данас почивају његове свете мошти), Србији, Македонији и Бугарској.