Устав Југославије од 1946. године

Из пројекта Википедија

[уреди] Настанак

Устав Федеративне Народне Републике Југославије од 1946. године представљао је заправо уставноправно изражавање тековина комунистичке револуције у земљи. Донет је 31. јануара 1946. године, на заједничкој седници оба дома (Савезне скупштине и Скупштине народа) Уставотворне скупштине.

[уреди] Одредбе

Одлука о проглашењу устава
увећај
Одлука о проглашењу устава

Потпуни прекид са Краљевином Југославијом остварен је проглашавањем федералног уређења и шест нових република и две аутономне области. Напуштена је доктрина троплеменог народа и статус нације дат је Македонцима, Црногорцима и босанским Муслиманима.

Друго битно обележје је угледање на Устав СССР1936.године (тзв.Стаљинов устав). Устав је садржао одредбе о доминантном положају државне својине, организацији власти на начелу јединства власти и дихотомну поделу свих државних органа на органе државне власти и органе државне управе.

Подела надлежности постојала је између савезне државе, република чланица, територијалне самоуправе и локалне самоуправе. На истом нивоу власти постојало је начело јединства власти, а вертикално уређење било је базирано на начелу тзв.демократског централизма, који је дефинисао водећи уставотворац тог времена Едвард Кардељ. То је заправо значило увођење етатистичког друштвеног и централистичког државног уређења и поред номиналног федерализма. Идеолошки, политички и други облици плурализма били су искључени.

[уреди] Пракса

Овај Устав ће омогућити учвршћавање нове власти у земљи, али ће убрзо кренути процес његовог мењања услед сукоба са СССР-ом, доскорашњим савезником и узором. Југословенски пут у социјализам отпочеће уставним променама 1950. и 1952. године, а суштинска промене уследиће Уставним законом о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезним органима власти, 1953. године.


 
Устави Југославије
Златибор