Петар Бојовић

Из пројекта Википедија

Петар Бојовић

Војвода Петар Бојовић
рођен: 16. јул, 1858.
Мишевић, Србија
преминуo: 20. јануар 1945.
Београд, Југославија


Петар Бојовић (16. јул 1858, Мишевић- 20. јануар 1945, Београд) је био српски војвода из Првог свјетског рата.

[уреди] Биографија

Петар Бојовић је поријеклом из племена Васојевића. Гомназију је завршио у Београду и ступио у Војну академију 6. октобра 1875. Произведен је за артиљеријског потпоручника 1880, за коњичког поручника 1883, за генерал-штабног капетана 1. класе 1891, пјешадијског потпуковника 1897, генерал-штабног пуковника 1901, генерала 1912.

Као млад официр заузимао је постепено положаје према чину и командовао је у миру пјешадијским пуком, пјешадијском бригадом, дивизијском облашћу, коњичком дивизијом, трупама нових области. Био је начелник штаба дивизијске области у два маха, помоћник начелника штаба активне војске, помоћник и заступник начелника и начелник главног ђенералштаба, начелник штаба главне војне инспекције и начелник општег војног одјељења Министарства Војног.

У рату против Турске 1876, као питомац Војне академије, био је у штабу Врховне команде, у наставку рата 1877. до 1878. као питомац Војне академије, био је у батерији на дужности подофицира, у Српско-бугарском рату 1885. био је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба шумадијске дивизије.

У Првом балканском рату 1912-1913. био је начелник штаба Прве армије, која је постигла велике победе у Кумановској и Битољској бици. Учествовао је у мировним преговорима са Турском, одржаним у Лондону 1913, као војни стручњак у делегацији срспке владе. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници.

У Првом светском рату, његова Прва армија је претрпела велике губитке у бици на Дрини 1914. Бојовић је био рањен у овој бици, па га је заменио армијски генерал Живојин Мишић. У јануару 1916, именован је за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, ког су његови војници носили до Скадра. Ту позицију је задржао до јуна 1918, када је дао оставку на то место због несугласица са Антантиним генералима око питања ширења Солунског фронта. Поново је преузео свој положај комаданта Прве армије, која је прва пробила непријатељске линије на Солунском фронту и напредовала дубоко у окупирану територију. Српска Врховна команда га је 26. септембра одликовала титулом војводе за његове заслуге током рата.

Војвода Бојовић је предузео Нишку операцију и избацио непријатеља из Прокупља и Ниша 11. октобра, а на челу Дунавске дивизије је 1. новембра ушао у ослобођени Београд.

1921. је именован начелником генералштаба уместо преминулог војводе Живојина Вишића, а 1922. се повукао из активне службе. На самом почетку Априлског рата, постављен је за заступника врховног комаданта краљевске југословенске војске, младог краља Петра II.

Петар Бојовић је умро у Београду 20. јануара 1945.

Написао је и штампао, поред чланака у војним листовима и часописима: Вод патроле, Васпитање војника, Метода за решавање тактичких задатака, Шта имамо и можемо да очекујемо од Егзерцирних правила, Одбрана Косова поља (1922). Превео је Тактику од Бриалмонта.

[уреди] Референце

  • Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао бригадни ђенерал Владимир Белић

[уреди] Спољашње везе

Други језици