Ламаизам
Из пројекта Википедија
Ламаизам је посебан облик будистичког култа. Израз је из тибетанског језика и значи „учитељ" - лама. То је име за свештеника највишег ранга у постојећој хијерархији. Тибетом влада далај-лама као истовремено световни и духовни поглавар земље. За ламаизам се, дакле, везује појам реинкарнација душе. На латинском reincranatio значи поновно улажење душе у тело, разуме се, после смрти. Верује се да се после смрти поглавара, далај-ламе, душа покојника реинкарнира или, што је исто, улази у тело неког мушког детета. Будно се мотри на сву децу која имају неко карактеристично физичко обележје, неку необичност: пеге по лицу, избуљене очи, велике уши и слично. Потом се цедуље с именима такве деце стављају у златну чинију и уз сложени обредни церемонијал извлачи једно име, чији се носилац одмах именује новим далај-ламом. Изабрано дете се одваја од родитеља, изолује се од свих жена, укључујући ту и мајку, и подвргава строгом верском образовању. Тринаести далај-лама је умро 1933, а четрнаети је „ритуално откривен" и затим, после верске обуке, постављен на престо 1939. године. Народна Република Кина је окупирала Тибет 1959. и од тада је далај-лама живео у изгнанству. Недавно се вратио на Тибет.