Вуковар

Из пројекта Википедија

Вуковар
Грб Вуковара
грб
Положај града Вуковара у Хрватској
Жупанија Вуковарско-сријемска жупанија
Становништво (2001.) 31.670
Градоначелник Томислав Шота

Вуковар је највећи хрватски град и речна лука на Дунаву, управно седиште Вуковарско-сремске жупаније.

Садржај

[уреди] Географски положај

Вуковар, град, пристаниште на ушћу реке Вуке у Дунав, 19 km источно од Винковаца, 36 km југоисточно од Осијека. Надморска висина града је 108 метара. Налази се на магистралном путу (М7) Осијек-Вуковар-Илок и железничкој прузи Винковци-Вуковар.

[уреди] Рана историја и антика


Вуковар
Вуковар на мапи Хрватске

Насељеност вуковарског краја прати се кроз пет хиљада година у континуираном току путем бројних археолошких локалитета. Овде су значајне културе млађег каменог доба (неолита) старчевачка, винчанска и сопотска. Темељиле су се на изградњи трајних насеобина. У употреби је полирано камено оруђе, усавршена је производња керамике. Миграцијским кретањима и доласком нових етничких скупина индоевропског порекла уводе се и нове технологије. Почиње раздобље бакарног доба (енеолитик) с баденском, костолачком и вучедолском културом. Настају нови облици производње, сахрањивања и веровања и сложенији друштвени односи међу људима. Начин градње кућа и култни предмети сведоче о повезаности с медитеранским културним кругом.

Вучедолска култура посебно је значајна за вуковарски крај. Име је добила по локалитету Вучедол, пет километара од Вуковара низводно на Дунаву. У вуковарском крају бројна су археолошка налазишта из бронзаног, старијег и млађег гвозденог доба, која сведоче о животу Илира и Келта. Некропола илирских гробова на Лиевој бари у Вуковару доказује да је овде било и велико насеље. Римљани су у освајачким походима у последњим деценијама прије Христа избили на Дунав. Изградили су бројна утврђења, као границу (limes) према варварским племенима. У вуковарском крају значајни су римски локалитети Cornacum (Сотин), Cuccium (Илок) и Ulmo (Товарник). Уз Дунав је водио и важан римски пут. Римска цивилизација у овим крајевима утицала је на унапређивање економије, исушиване су мочваре и засађени први виногради.

[уреди] Насељавање Словена

Пропаст римске цивилизације, велика сеоба народа и аварско-словенска експанзија од шестог века даље довела је до великих промена. Међуријечје Дунава и Саве поприште је великих сукоба и интереса моћних држава тога времена. У то време се овдје насељавају Словени.

Почетке данашњег Вуковара треба тражити врло рано, што потврђују и археолошки подаци. Изузетан топографски положај високе обале Дунава код ушћа Вуке био је важна одбрамбена тачка. У првој половини 10. века забележено је да су Мађари опљачкали тврђаву Вуково. На Левој бари у Вуковару истражено је велико гробље с бројним налазима који припадају белобрдској култури. Датирање ових налаза у 10. или 11. век најбоље потврђује да је у суседству било велико насеље.

У сачуваним писаним документима Вуковар се спомиње већ почетком 13. века као Волко, Walk, Wolkov, односно Вуково. Од 14. века све је више у употреби помађарени назив Вуковар. У то је време Хрватска је под влашћу Угара.

Вуковарска тврђава била је чврсто зидана на високој дунавској обали. У граду су становали банкари, трговци и сељаци. Већ 1231. године, међу првима на том подручју Вуковар је добио статус слободног краљевског града. Повељом херцега Коломана потврђене су повластице, које су штитиле вуковарске становнике.

У Вуковару је тада седиште велике Вуковске жупаније, која се протезала између Дунава и Саве. Вуковарски крај је тада густо насељен, постојала су бројна су утврђења и кметска села. У црквеном погледу Вуковска жупанија је била под католичком над-бискупијом у Печуху.

[уреди] Турска владавина - 16. и 17. век

Сто педесет година турске владавине донеле су вуковарском крају велике промене. Турци су на свом походу 1526. године, под водством султана Сулејмана Величанственог заузели сва утврђења уз Дунав, па тако и Илок и Вуковар, те су потом извојевали велику победу на Мохачком пољу. Вуковар је изгубио стратешко значење, али је остао значајно трговачко-банкарско место на важном и прометном путу. Имао је неколико градских четврти, богомоље, преноћишта и школе. Пред крај турске владавине имао је до 3.000 становника.

У исто време Илок је значајно турско управно и војно седиште. Претежито је насељен муслиманима.

Тада је хришћанско становништво тешко страдало, повукло се у шуме или је побијено. На опустјело подручје као помоћне турске чете долазе православни Власи, али се повлаче заједно с турском војском. Вуковар је ослобођен од турака 1687. а Илок 1688. године.

[уреди] Поновно насељавање - 18. и 19. век

У Вуковару је остало насељено педесетак кућа. У опустошени вуковарски крај враћа се староседелачко и новодосељено становништво. У нека опустела места насељавају се православни Срби. У 18. и 19. веку насељава се и знатан број Немаца, Мађара, Јевреја, Русина, Словака и Украјинаца. Тако ово подручје постаје вишенационално.

Вуковар је седиште велике Сремске жупаније, која се протезала између Дунава и Саве, на истоку све до Земуна, на западу до Осијека, осим подручја Војне крајине

Од 1840. године Вуковар је укључен у стални паробродски промет на Дунаву. Од 1878. године прикључен Је на железничку пругу. Вуковарска лука је највећа претоварна лука у овим крајевима.

Спори развој индустрије у Вуковару утиче на мали пораст становништва града. По попису становништва из 1900. године у Вуковару живи 10.400.

[уреди] Развој науке и културе

У складу са својим положајем у економском и административном погледу Вуковар се развио у просветно, културно и здравствено седиште.

У 18. веку у Вуковару већ делује ранарница, а лечењем се баве и неки фрањевци. Први дипломирани лечник дјелује од 1763. године. Крајем 18. века владала је овдје велика сремска куга. Прва мала болница отворена је тек 1857. године.

Већ од 1730. године Вуковар има развијено народно школство. Из фрањевачке школе развила се народна школа у Старом Вуковару. Нови Вуковар има своју школу. Шегртска школа основана је 1886. а гимназија 1891. године.

У Вуковару је основана штампарија 1867. године и издавала је прве вуковарске новине на немачком језику »Der Surmier Bote«. Касније је радило више штампарија , а од бројних новина истицале су се »Сриемске новине«, које су излазиле готово три деценије на прелазу у 20. век.

У Вуковару су деловали бројни ликовни ствараоци.

Вуковар има свог нобеловца Лавослава Рузичку. Рођен је у Вуковару 1887. године, а Нобелову награду за хемију добио је 1939. године.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе



Градови и општине Вуковарско-сријемске жупаније
Градови

Винковци | Вуковар | Жупања | Илок | Оток


Општине


Андријашевци | Бабина Греда | Богдановци | Борово | Бошњаци | Вођинци | Врбања | Градиште | Гуња | Дреновци | Иванково | Јармина | Ловас | Маркушица | Негославци | Нијемци | Нуштар | Привлака | Стари Јанковци | Стари Микановци | Томпојевци | Тординци | Товарник | Трпиња | Церна | Штитар

Жупаније у Хрватској

Загребачка жупанија | Крапинско-загорска жупанија | Сисачко-мославачка жупанија | Карловачка жупанија | Вараждинска жупанија | Копривничко-крижевачка жупанија | Бјеловарско-билогорска жупанија | Приморско-горанска жупанија | Личко-сењска жупанија | Вировитичко-подравска жупанија | Пожешко-славонска жупанија | Бродско-посавска жупанија | Задарска жупанија | Осјечко-барањска жупанија | Шибенско-книнска жупанија | Вуковарско-сријемска жупанија | Сплитско-далматинска жупанија | Истарска жупанија | Дубровачко-неретванска жупанија | Међимурска жупанија


Списак општина у Хрватској | Списак градова у Хрватској


Координате: 45° 21' 01" СГ Ш, 19° 0' 17" ИГД