Пета београдска гимназија
Из пројекта Википедија
Пета београдска гимназија основана је 1905. године као Прва женска гимназија и у години 2005/2006. слави стогодишњицу.
Формирање женске гимназије био је један корак ка унапређењу школовања девојчица у Србији. Оне су представљале низак проценат ученика у тадашњим (мушким) гимназијама и за њихов упис било је потребно посебно одобрење просветних власти. Постојала је и Виша женска школа, основана 1863. године, са нижим статусом од гимназија.
Краљевим указом од 29. јуна 1905. године основана је Прва женска гимназија, са четири одељења. Смештена је у стару школску зграду на углу Зорине и Његошеве. Ученице су училе следеће предмете: хришћанска наука, српски, немачки и француски језик, земљопис, историја, јестаственица (наука о природи), физика, хемија и математика, слободно цртање, краснопис, певање, женски рад и гимнастика. Један од првих наставника била је сликарка Надежда Петровић. Међу ђацима гимназије биле су песникиње Десанка Максимовић и Мира Алечковић.
За време балканских ратова (1913), школа је претворена у болницу, а ученице су постале болничарке. После Првог светског рата школа је пресељена у тзв. Зделарову школу, тј. у зграду која је за време рата угостила приватну женску гимназију, где је остала до 1938. године. У ово време гимназијско школовање трајало је осам година, а основно само четири.
Камен темељац модерне и велике зграде гимназије поставио је 1936. министар просвете Краљевине Југославије, а изградња је завршена 1938. године, када се школа тамо свечано преселила. Нова школска зграда имала је простране учионице, посебне кабинете за музику, цртање, фискултуру и хемију, стаклену башту, библиотеку, амбуланту, школску кухињу с трпезаријом и свечану дворану с позорницом.
Током Другог светског рата зграду гимназије користила је немачка војска. По завршетку рата, зграда није имала ни основног намештаја, па су ученице од својих кућа доносиле столице.
1953. године промењени су просветни прописи и укинуто раздвајање дечака и девојчица, па је и Прва женска гимназија спојена са Другом мушком гимназијом, а под новим именом: Пета београдска гимназија.
Последњих деценија Пета београдска гимназија важи за једну од најбољих гимназија у Србији, како по успеху ђака током целокупног школовања, тако и по реномеу наставника. Гимназија поседује камерну сцену на којој се одржавају позоришне представе.
У гимназији је поклањана велика пажња спорту, на иницијативу двојице вишедеценијских професора физичког – прво Душка Стефановића, а затим професора Чакаревића. Услови су били добри: школа поседује две фискултурне сале, од којих једна за спортове с лоптом, а друга за гимнастику. Гимназија је имала свој слет, кога је одржавала сваке године пред крај школске године на стадиону Ташмајдан. Због овог слета, ђаци Пете београдске гимназије нису учествовали на Дану младости, тј. слету у част рођендана Јосипа Броза Тита.
Неки од директора гимназије су: Здравко Пецељ (око 1970. године), Милан Лазић, Ленка Пешић и Савић Минић (2006).