Харизма

Из пројекта Википедија

Харизма је моћ, најчешће духовна, за коју се верује да је дар Божје милости.

У колоквијалном говору, харизма означава даровитост и могућност да се утиче на људе.

Харизма (гр. χαρισμα, лат. charismata, дарови): сем свештеног служења које формира и врши јерархијско свештенство, одређено по поретку (ταξις) кроз хиротонију, у телу Цркве постоје дарови или врлине које Дух Свети лично раздељује. У животу коринтске општине (1 Кор. 12) посебно место заузимају харизматици. За Апостола Павла, харизме имају велику улогу у зидању Тела. Тако, Црква се зида не само служењима епископа и свештеника, него и харизмама верника. Осим мноштва свештеничких служења, Свети Дух даје посебне и различите дарове и врлине "Имамо, пак, различите дарове, χαρισματα, по благодати која нам је дата" (Рим. 12,6), који се манифестују унутар Цркве: "Сваки као што је примио благодатни дар (χαρισμα), њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије" (1 Петр. 4,10).


Црква је тело састављено од различитих удова, који имају различите службе, али који заједнички делају (1 Кор. 12,14). Уопште, свака служба темељи се на харизми примљеној у Светим Тајнама, јер је Црква утемељена у Духу Светоме (1 Кор. 14,35). Али, све службе немају свештено посвећење и не примају се хиротонијом. Харизматичке разноликости формирају свеопште свештенство верних, степен који се стиче у Тајни миропомазања. Оне варирају по потребама заједнице. Не постоји потпуни списак харизматичких служби нити потпуно њихово разликовање (Рим. 12,6-8). Ипак, постоје многобројна сведочанства о различитим облицима харизми у првим заједницама: апостоли и пророци (Еф. 2,20; 3,5); епископи и ђакони (Филип. 1,1); учитељи, пастири и јеванђелисти (Рим. 12,4-8; Еф. 4,11); исцелитељи (1 Кор. 12,28-31); пророци (1 Сол. 5,12).


Харизматичка димензија Православне Цркве најбоље се примећује у Литургији, која координира, динамизује и употребљава велику разноврсност служења и харизми: послужитељи, чтеци, катихете, пророци који разоткривају неправду, служитељи на "агапама" (вечерама љубави) итд. Како свештеничка служења, тако и харизматичка звања, свако подобно са својим поретком, имају заједничку одговорност у животу Цркве. Црква има обавезу да држи запаљене дарове и позиве Духа Светога: "Духа не гасите" (1 Сол.5,19).


[уреди] Види још