Жељко Ражнатовић Аркан
Из пројекта Википедија
Жељко Ражнатовић Аркан | |
---|---|
17. април 1952 - 15. јануар 2000 | |
Аркан током рата у Хрватској |
|
Надимак: | Аркан |
Место рођења: | Брежице, СФРЈ |
Место смрти: | Београд, Србија |
Лојалност: | ![]() |
Године служења: | 1991 – 1995; Хрватска и Босна (вођа добровољачке гарде) 1998 – 1999 Косово и Метохија (супервизор фронта) |
Ранг: | Врховни Командант српске милиције (Аркан никад није имао званичну титулу у ЈНА и ВЈ) |
Јединица: | Српска добровољачка гарда |
Битке или ратови: | |
Награде: | |
Каснији рад: |
Жељко Ражнатовић, звани Аркан, (рођен 17. априла 1952. године, у Брежицама (Словенија; убијен 15. јануара 2000. године у београдском хотелу Интерконтинентал). Док се по некима радило о обрачуну мафија, други тврде да је његово убиство наручено из иностранства. Аркан је био лидер паравојне формације Српска добровољачка гарда током ратова на простору бивше Југославије, а имао је криминалну прошлост у Западној Европи. Кратко се бавио политиком као посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Странке српског јединства. Био је и председник ФК Обилић
Садржај |
Детињство и породица
Жељко је рођен у Брежицама, у малом словеначком месту где се његов отац Вељко, официр ваздухопловства ЈНА, затекао. Аркан је живео са својом мајком, комунистичком активисткињом и три сестре. Родитељи су му се развели док је био младић. Отац га је често тукао у младости. Тада је често бежао од куће и чинио различите деликвентске преступе, а неретко је завршавао по поправним установама. Постао је ситни криминалац у тинејџерским годинама, пре него што је касније чинио озбиљније преступе.
У Београду је џепарио по улици и обијао трафике, па га је отац послао да осми разред заврши у Дому за малолетне преступнике у Новом Саду. Говорио је тада како би желео постати пилот, али су га уписали у Поморску школу у Котору. Међутим, као слепи путник укрцао се на неки брод и стигао у Трст. Са четворицом вршњака, таксијем је ишао с краја на крај социјалистичке Југославије и усавршио обијање каса, крађу накита и уметничких слика, које је касније продавао. Његова група је на делу ухваћена у Загребу. Провео је три године малолетничког затвора у Ваљеву и шест месеци у Пожаревцу.
Одлазак преко границе
1972. године, са двадесет година, илегално је емигрирао на Запад, надајући се да ће пронаћи срећу преко криминала. У иностранству је срео велики број југословенских криминалаца који су касније убијени. Узео је надимак ,,Аркан" по комичном стрип јунаку. Као наоружани пљачкаш и убица осућиван је или оптуживан у Белгији, Холандији, Шведској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Италији. Затворен је у Белгији 1974, одакле је побегао 1977. Поново је ухапшен у Холандији 1979, и поново побегао 1981. Био је рањен у судару са полицијом. Прошао је кроз десетине европских затвора, укључујући и онај у Схевенингену. Ражнатовић је био на Интерполовој листи 10 најтраженијих криминалаца.
Док је био млад, Аркана је из безизлазних ситуација често извлачио Стане Доланц, словеначки политичар. Доланц је био шеф тајне полиције и блиски сарадних Тита. Аркан је радио као тајни агент 1973. Посао му је био да врши атентате над терористима, политичким емигрантима и противницима владајућег политичког режима.
Аркан је био принуђен да научи главне европске језике због посла којим се бавио у Европи. Течно је говорио енглески, француски и италијански, а познавао је немачки, шведски и холандски.
Вратио се у Југославију 1981. и наставио са криминалном каријером, започињавши илегалне послове. Новембра 1983. два полицајца су му упала у кућу с намером да га ухапсе. Аркан је успео да да их рани из пиштоља, што га је одвело у затвор. Међутим, два дана после тога, захваљујући интервенцији Стана Доланца, пуштен је из притвора. Овај инцидент је повећао арканов криминални кредибилитет у Београду.
Учешће у рату и СДГ
Аркан је пред распад СФРЈ изашао у јавност као вођа ,,Делија", навијача Црвене звезде.
Када је Хрватска прогласила независност, Ражнатовића у октобру 1990. хапсе хрватске власти у Двору на Уни. Након шест месеци затвора (иако је осуђен на пет година), под до данас неразјашњеним околностима, бива пуштен из загребачког затвора и враћа се у Београд.
Међутим врло брзо се враћа у Хрватску након што 1990. године оснује паравојну формацију Српска добровољачка гарда (СДГ). По Аркановој тврдњи, гарду је основао 11. октобра у манастиру Покајница са групом пријатеља, вођа ,,Делија". Језгро формације чинили су радници српског ДБ-а. Део СДГ се први пут појавио на ратишту у Тењи поред Осијека у јуну 1991. Јединица потом ратује по Лици, Банији, Кордуну и Далмацији.
Тек што су сукоби у Хрватској били привремено окончани, букнуо је, у пролеће 1992, у Босни и Херцеговини највећи рат у Европи после 1945, с тешким разарањима, ратним злочинима и етничким чишћењем. Јединица је деловала експлозивно. Арканова Гарда одмах се, с локалним српским снагама, укључила у заузимање источне Босне. У том периоду, Аркановој Гарди се прикључио и бивши пљачкаш продавнице спортске опреме у Новом Београду Милорад Улемек. Јединица ће у Босни и Херцеговини деловати све до краја рата.
Избегле из Крајине су сви заборавили, Арканов део Јединица није. Велики број избеглих у Србију је насилно мобилисан и послат у Арканову базу у Ердуту.
Аркан је подручје источне Славоније фактички претвотио у своју пара-државу и богатио се на шверцу дефицитраних роба. Велики број домаћинстава је опљачкано од стране чланова Јединице, док је хиљаде кубика индустријског дрвета нелегално посечено.
Паравојна формација Српска добровољачка гарда је у Хрватској и Босни и Херцеговини починила многе ратне злочине, због којих је против Ражнатовића Међународни суд у Хагу подигао оптужницу за ратне злочине.
2000. године у хотелу Интерконтинентал у Београду Жељко Ражнатовић је убијен.
Аркан је из рата у Босни и Хрватској изишао са знатно увећаним капиталом. Поред послова с нафтом, цигаретама, алкохолом и финасијама, био је посвећен и фудбалу. Купио је нижеразредни клуб Обилић који је за свега неколико година постао шампион Прве лиге.