Нанбански трговачки период
Из пројекта Википедија
Нанбански трговачки период (1543-1650) је период историје Јапана од доласка првих Европљана у Јапан 1543. до њиховог скоро потпуног избацивања из Јапана 1650.
Португалци су искористили забрану кинеског цара да Кинези имају било какве контакте са Јапаном, па су први започели уносну трговину превозећи кинеску свилу и порцулан у Јапан.
Садржај |
[уреди] Европљани су за Јапанце Варвари
Нанбан значи на јапанском јужни варвар. Први Европљани који су стигли били су Португалци и Шпанци, а касније су стигли Холанђани и Енглези. Сви Европљани су за Јапанце били варвари, због понашања, које није било примерено цивилизованом Јапану.
"Једу са прстима, уместо да користе штапиће. Показују своје осећаје без само-контроле. Не разумевају значење написаних слова."
Ипак Јапанци убрзо прихватају неке технологије и део културе посетилаца. Прихватају на војном пољу пушке аркебузе и европске бродове. На пољу религије неки Јапанци прихватају католичанство.
[уреди] Европски опис Јапана
Приче Марка Пола о Јапану, да тамо постоје позлаћене палате и храмови допринело је мишљењу у ренесансној Европи да је Јапан изузетно богата земља. Јапан је током периода ренесансе у Европи био велики извозник сребра и бакра.
За Јапан се сматрало да је феудално друштво високе културе и јаке прединдустријске технологије. Био је много насељенији и урбанизиранији од европских земаља. У 16. веку Јапан је имао 26 милиона становника, док је Француска имала 16 милиона, а Енглеска 4,5 милиона. Будистички универзитети су били већи од било кога универзитета Запада у то време. Европски посматрачи тог времена закључују да Јапан не само да је изнад осталих источних народа, него да надмашује и Европљане.
Први европски посетиоци Јапана су били задивљени квалитетом занатских и ковачких радова Јапана. Јапан је имао релативно мало гвожђа, кога је у Европи било у већим количинама. Али Јапанци су се развили у мајсторе обраде гвожђа. Њихов бакар и челик су били најбољи на свету, а сабље најоштрије.
Док је већина људи у Европи користила рукаве за брисање носа у Јапану се тада користе папирне марамице. Када је самурај Хасекура Цуненага дошао у посету у Француску 1615. о њему је написано: "Они никад не дотичу храну прстима, него уместо тога користе два мала штапића, којега држе са три прста. Своје носеве бришу меким свиленкастим папирима величине руке. Папире никад не користе два пута, тако да их бацају након употребе.... Њихове сабље секу тако добро да могу срезати папир само стављајући га на ивицу сабље и дувајући у њега."
[уреди] Трговачка размена
Убрзо после првог контакта 1543. португалски бродови су почели стизати у Јапан. У то време постојала је трговина између Португала и Гое. У Лисабону би се 3 до 4 каравеле (какве је користио Колумбо) накрцале сребром, да би купиле памук и зачине у Индији. Од тих само једна би отишла у Кину, да купи свилу у замену за сребро.
Терет првих португалских бродова, који су стизали у Јапан састојао се од кинеске робе (свила, порцулан). Трговину између Кине и Јапана обављали су у почетку са 4 мања брода. Јапанци сами нису могли трговати са Кином, јер је кинески цар увео забрану контаката са Јапанцима, као казну за пљачкашке упаде јапанских пирата по кинеској обали. Јапанци су једва чекали да могу да купе кинеску свилу, која је била идеална за топлу и спарну климу јапанског лета. Португалци су били добродошли као посредници у трговини Кине и Јапана.
Португал је основао насеобину Макао 1557. и признат је за трговачког партнера Кине. Португал почиње регулирати трговину са Јапаном, па на аукцији продаје право трговине са Јапаном ономе капетану који понуди највише . Од тада је ишла једна велика каравела годишње са теретом за Јапан. Те каравеле су имале између 1.000 и 1500 тона. Трговина се одржавала све до 1638., када се забрањује јер су кријумчарили католичке свећенике у Јапан.
Португал добија конкуренцију, кинески кријумчари, јапански државни бродови Црвеног Печата од 1592. (10 бродова годишње), шпански бродови из Маниле од 1600. (1 брод годишње), Холанђани од 1609. и Енглези од 1613. (један брод годишње).
[уреди] Холанђани се укључују у трговину
Холанђани су први пут стигли 1600., а капетан њиховог првог брода је био Енглез Вилијам Адамс, који је постао први страни самурај, а послужио је Џејмсу Клавелу као лик у књизи Шогун. Ијасу Токугава је позвао Холанђане да обављају трговину 1605., али тада Холанђани нису могли због јаког португалског ометања у југоисточној Азији. Ипак 1609. стижу Холанђани и добијају трговачке привилегије захваљујући високом положају Вилијама Адамса као самураја у Јапану.
Холанђани почињу борбу против Шпанаца и Португалаца пиратским акцијама, а после 1638. једини добијају дозволу трговине са Јапаном.
[уреди] Технолошка и друга размена
[уреди] Нанбанско оружје
Јапанци су се јако интересовали за португалско оружје. Први Португалци су стигли у току периода Зараћених држава у Јапану. Португалци су са собом доњели пушке аркебузе и муницију какву Јапанци нису видели. Јапанци су знали за барут, који су Кинези измислили. Користили су и кинеске пушке и топове 270 година пре доласка Португалаца. Али португалске пушке су биле далеко напредније, лаганије. Механизми за окидање и нишањење су били далеко бољи.
Чувени даимјо Ода Нобунага, који је скоро ујединио Јапан много је користио аркебузе у биткама, а у бици код Нагашина аркебузе су одиграле кључну улогу. Пушке су одиграле битну улогу у уједињењу Јапана под Ода Нобунагом, Тојотомијем Хидејошијем и Ијасу Токугавом, као и у инвазији Кореје 1592. и 1597.
Након упознавања новог оружја јапански ковачи и занатлије успевају да сами почну производити пушке, али у почетку слабијег квалитета. Педесет година касније Јапан има више пушака него иједна земља на свету.
[уреди] Нанбански бродови
Јапанци су били импресионирани европским бродовима, посебно каравелама. Сами мењају систем грање бродова копирајући елементе европских бродова. Шогунат је основао систем комерцијалних подухвата на овлаштеним бродовима, тзв. бродовима Црвеног Печата. Ти бродови су обављали трговину по истчној и југоисточној Азији. На те бродове су додани многи нови елементи дизајна европских бродова, као што је кормило и положај топова. До средине 17 века шогунат гради и неколико бродова по потпуно европском дизајну, уз помоћ страних стручњака.
[уреди] Католичанство у Јапану
Водећи језуита Франсис Ксавијер стигао је у Јапан 1549. и отада се католичанство јако развијало у Јапану. Толеранција према покрштавању је постојала због значаја трговине према Кини, коју је Португал обављао. До краја 16 века у Јапану има 200.000 католика, већином на острву Кјушу. Језуити успевају да добију јурисдикцију над Нагасакијем.
Јапанци католици су постали марионете у португалским рукама. Видевши да се превише мешају у унутрашње јапанске послове и ратове, ујединитељ Јапана Тојотома Хидејоши наређује да сви католички свештеници напусте Јапан. Мера није спровођена довољно добро, тако да је отишло само 3 од 130 свештеника.
Када 1596. Хидејоши сазнаје од једног навигатора шпанског брода да предстоји инвазија Шпанаца на Јапан ( тако су бар језуити испричали ) он убија 26 истакнутијих католика у Нагасакију. Могуће је да су језуити желили да униште конкуренцију фрањевце из Шпаније па су то они закухали. Иако је око 100 цркви после тога уништено, језуити су остали у Јапану.
Ијасу Токугава забрањује 1614. католичанство, па језуити почињу рад из илегале и потпомагање побуне протиб шогуната. После 1616. и Токугавине смрти наставља се прогон католика. Задња већа католичка реакција је била Шимабара побуна 1637.
[уреди] Опадање нанбанске трговине
После уједињења и смиривања Јапана 1603 под Ијасу Токугавом, Јапан се почео затварати пред нанбанима ( јужним варварима ) првенствено због расуће опасности католичанства. Године 1650. постији још само холандка трговачка испостава у Нагасакију и нешто трговине са Кином. Кажњава се строго прелаз на католичанство. Пушке се скоро потпуно укидају и прелази се на "цивилизованије" мачеве. Забрањује се путовање ван земље и градња великих бродова. Почиње период изолације, мира , просперитета и благог напретка Едо периода.
[уреди] Дешавања
- 1543 - Португалци стигли први пут у Јапан и доњели пушке аркебузе
- 1549 - језуит Франсис Ксавијер стигао у Кагошиму
- 1555 - Португалци оснивају Макао и шаљу трговачке бродове у Јапан.
- 1570 - Јапански пирати заузимају део Тајвана одакле нападају Кину.
- 1575 - Битка код Нагошина, где се много користило ватрено оружје
- 1577 - Први јапански бродови плове у Кочин, Кина
- 1579 - језуит Александар Валигано стиже у Јапан
- 1580 - језуити добијају Нагасаки од католичког даимјоа Ариме Харуноблуа
- 1584 - Манкио Ито стиже у Лисабон са три друга Јапанца и једним језуитом
- 1588 - Хидејоши забрањује пиратство
- 1592 - Јапанска инвазија на Кореју са 160.000 војника
-
- - прво спомињање бродова Црвеног Печата
- 1597 - убијање 26 католика у Нагасакију
- 1600 - Долазак Вилијама Адамса на броду Лиефде
- 1600- Битка код Шекигаре уједињава Јапан, а на власти је Ијасу Токугава
- 1602 - Холандски ратни бродови нападају португалску каравелу близу Малаке
- 1603 - Седиште шогуната постаје Едо
-
- - Енглези успоставњају базу у Батнаму на Јави
- 1605 - Два морнара са брода од Вилијама Адамса су послани да позову Холанђане да обављају трговину са Јапаном
- 1609 - Холанђани отварају трговачку базу у Хираду
- 1613 - Енглези отварају трговачку базу у Хираду
-
- - Хасекура Цуненага одлази у посланство у Америку и Европу. Врађа се 1620.
- 1614 - Језуити протерани из Јапана. Забрана католичанства.
- 1615 - Јапански језуити започињу покрштавање у Индонезији
- 1616 - Умро Ијасу Токугава.
- 1623 - Енглези затварају базу у Хираду, јер им није профитабилна
-
- - Забрана трговине са Шпанијом
-
- - јапански језуити почињу покрштавање у Тајланду
- 1628 - Шпанска флота потапа један јапански брод Црвеног Печата у Тајланду. Португалцима се забрањује трговина на 3 године.
- 1637 - Шимабара побуна католичких сељака
- 1638 - Коначна забрана трговине са Португалом
- 1641 - Холанђани премештају своју базу у Нагасаки