Ми 4

Из пројекта Википедија

Ми 4 са ознакама РВ Југославије
увећај
Ми 4 са ознакама РВ Југославије

Карактеристике


  • Земља производње: Русија
  • Намена: вишенаменски хеликоптер
  • Погонска група: један осамнестоцилиндрични радијални мотор Швецов ASh-82V снаге 1700КС
  • Димензије: пречник ротора 21 m, дужина 16,80 m
  • Маса: празан 5268 kg, пун 7800 kg
  • Максимална брзина: 185 km на сат
  • Долет: 400 km
  • Наоружање: уграђује се по потреби; противподморничка верзија наоружана је противподморничким торпедима и дубинским бомбама



Хеликоптер Ми 4 конструисан је у кратком временском периоду по директном Стаљиновом наређењу. Иако је сличност са америчким хеликоптерима Сикорски С-55 и С-58 била очигледна руски хеликоптер је био већи и имао је боље перформансе. Прављен је у разним верзијама као нападачки, медицински, транспортни и противподморнички хеликоптер. Транспортна верзија имала је велика врата у задњем делу трупа предвиђена за укрцавање артиљерије, ракета и мањих возила и могла је да понесе 14 војника под пуном опремом.


Производња је почела 1952. године и до средине шездесетих је произведено око 3500 комада. Постепено је модернизован тако да су дрвени краци ротора на првој серији у даљој производњи замењени металним крацима, а хеликоптер је добио и опрему за ноћно летење. Постојале су три основне верзије Ми 4. Прва верзија Ми 4 (НАТО назив "Hound A") била је намењена за превоз десантних трупа и била је наоружана митраљезима и невођеним ракетама на носачима на трупу. Летелице у којима су се налазили заповедници десантних трупа биле су опремљене додатним средствима везе. Неке од летелица у оперативној употреби накнадно су опремљене уређајима за електронско извиђање и ометање (НАТО назив "Hound C").


Противподморничка верзија Ми 4
увећај
Противподморничка верзија Ми 4

Противподморничка верзија хеликоптера Ми 4 (НАТО ознака "Hound B") била је опремљена претраживачким радаром испод носа летелице, МАД-ом (детектором магнетних аномалија) и потапајућим сонаром. У противподморничкој варијанти Ми 4 је био наоружан противподморничким торпедима и дубинским бомбама. У оперативној употреби заменио га је хеликоптер Ми 14.


У наоружању РВ и ПВО Југославије од 1960. године до 1976. године било је 24 хеликоптера Ми 4.


[уреди] Коришћена литература

  • "Militaru Helicopters" - Bill Gunston, Salamander books Ltd., London, 1987.