Алкалоид

Из пројекта Википедија

Алкалиоди су базни азотни производи биљака који имају специфично дејство на организам људи и животиња. Назив указује да се ради о једињењима базне природе. До сада је откривено преко 4000 разних алкалоида, а многима од њих је одређена и хемијска структура.

Метаболизам алкалоида и њихов знаај за живот биљака за сада није тачно познат. Алкалоиди се налазе практично у свим деловима биљака (у цветовима, плодовима, лишћу, кори, корењу). Алкалоиди настају из неколико аминокиселина као полазних једињења (пролин, леуцин, фенилаланин, триптофан и хистидин). Низ алкалоида се може добити синтетски, али су још увек економичнији извори из биљног материјала.

Количине алкалоида у појединим деловима биљака варирају током вегетације у широким границама. Алкалоиди се у биљкама налазе као соли разних киселина (јабучна, лимунска, оксална, ћилибарна). Садржај алкалоида се обично креће до 1%.

Називе алкалоиди најчешће добијају по имену или врсти биљке у којима се налазе. Сваки алкалоид има систематски назив са суфиксом –ин или –инум (морфин, морфинум).

У хемијском погледу алкалоиди припадају разним групама органских једињења. Већи део су хетероциклична азотна једињења, а мањи део садржи азот у алифатичном делу молекула. Присуство азота условљава базни карактер. Поред азота, алкалоиди често садрже и кисеоник. Алкалоиди са киселинама формирају соли различите стабилности.

Алкалоиди су нерастворни у води, а добро растворни у органским растварачима (алкохолу, етру, хлороформу, бензену). Обрнуто, соли алкалоида су растворне у води, а мало су растворне у органским растварачима, осим у алкохолу, који раствара многе соли алкалоида.

Алкалоиди који садрже кисеоник су чврсте, кристалне супстанце, беле боје, без мириса и горког су укуса. Мали број алкалоида који не садржи кисеоник су течни и имају непријатан мирис (никотин).

Алкалоиди у биљкама се налазе у облику соли. Они се зато могу екстраховати водом и алкохолом. Ако се биљни материјал третира алкалијама, екстракција се врши органским растварачима при чему се екстрахују алкалоиди као такви. У том се случају често користи и дестилација са воденом паром.

Сирови екстракт алкалоида садржи и стране примесе па се пречишћава испирањен разблаженим раствором киселине при чему алкалоиди прелазе у киселу водену фазу (pH 8.5) и екстрахује са органским растварачем. На крају се врши вишеструка кристализација алкалоида као таквог или у облику соли. У индустријским размерама често се користе јонски измењивачи за раздвајање алкалоида.

Пошто се алкалоиди користе као лекови или компоненте лекова, треба их издвојити у што је могуће чистијем облику. Због различите структуре појединих алкалоида, тешко их је класификовати. С хемијске тачке гледишта, они се посматрају као деривати неког једињења које садржи азот, па се деле на следећих девет група:

  1. Деривати тропана
  2. Деривати хинолина
  3. Деривати изохинолина
  4. Деривати пиридина и пиперидина
  5. Деривати индола
  6. Деривати имидазола
  7. Деривати пурина
  8. Ациклични алкалоиди
  9. Стероидни алкалоиди

У технологији алкалоида користи се следећа подела:

  1. Алкалоиди ражане главице
  2. Алкалоиди мака
  3. Тропански алкалоиди
  4. Алкалоиди деривати пурина
  5. Карбоциклични алкалоиди
  6. Остали алкалоиди