ФК Партизан
Из пројекта Википедија
![]() |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
![]() |
|
Пуно име | Фудбалски клуб Партизан |
---|---|
Надимак | „Гробари“ |
Основан | 1945 |
Стадион | Стадион Партизана, Београд |
Капацитет | 32.710 |
Директор | Иван Ћурковић |
Менаџер | Миодраг Јешић |
Лига | Прва савезна лига |
2004-05 | Прва савезна лига, 1 |
Фудбалски клуб Партизан је основан 4. октобра 1945. године као део Југословенског спортског друштва Партизан. Данас је ово Спортско друштво асоцијација 25 клубова у исто толико спортова, чији је члан и даље и Фудбалски клуб, али има потпуну самосталност у организовању, руководјењу, финансијама, материјалним добрима и објектима. Уз Фудбалски клуб ради и неколико наших предузећа као део пословног система Партизана.
- Фудбалски клуб Партизан је 19 пута био првак државе: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005.
- Победник Фудбалског купа Југославије био је девет пута: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001.
Године 1966. Партизан је био вицешампион Европе, 1978. победник Средњеевропског купа. Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Бобек, Зебец, Чајковски, Јусуфи, Галић, Шошкић, Јокановић, Мијатовић и Милошевић. Партизан негује игру коју цене стручњаци и гледаоци широм света, па је зато веома радо виђен гост од првог суседства до стадиона Јужне Америке.
Основу те игре чини спремност за надигравање, која базира на индивидуалним вредностима и уиграности екипе, мајсторству које измиче свакој замци и снази. То Партизановој школи фудбала даје предност и ефикасност. Црно-бели су у досадашњим лигашким такмичењима постигли шест победа са десет и више датих голова, у два првенства су постигли по више од стотину голова и држе рекорд југословенске прве лиге са 111 погодака у једном првенству.
Садржај |
[уреди] Стадион
- Терен: 105 x 70
- Капацитет: 32.710 места за седење, 30 редова
- Број улаза и излаза за публику: 30
- Највиша кота: 21 м.
- Најудаљеније коте гледалишта:
- - по дужини (север - југ): 236 м.
- - по ширини (исток - запад): 150 м.
- Светло: 1.200 лукса (опрема Филипс)
Стадион Партизана је објекат са најдужом спортском традицијом у Југославији. Налази се на месту које је одувек било средиште најважнијих фудбалских збивања у земљи. Ту је пре Другог светског рата било игралиште и дом славног шампиона БСК-а - Београдског Спортског Клуба.
Непосредно по завршетку великог рата, а поштујући спортску традицију, започета је изградња новог стадиона баш на том месту. Деветог октобра 1949. године је на њему одиграна прва утакмица, мегдан су поделиле Југославија и Француска (1:1) у квалификацијама за Светско првенство. До данас, Стадион Партизана је угостио десетине највећих клубова света и најјачих репрезентација. Он је део европске и светске историје фудбала.
Стадион Партизана је у првом периоду примао 55.000 гледалаца.
Последњих година пооштрени су критеријуми медјународних фудбалских асоцијација, посебно у домену безбедности и комфора гледалаца. У складу с тим захтевима гледалиште је 1998. реконструисано, уградјена су седишта, проширени пролази за улазак и излазак публике, монтирана савремена опрема, па је тиме гледалиште сведено на 32.710 места и сада одговара свим прописаним условима.
Године 1995. стадион Партизана је ушао у систем развоја светских стадиона, са пројектно - програмским решењем наткривања и претварања у велики спортско - пословни центар.
Популаран назив овог стадиона међу навијачима и уопште међу људима је Стадион ЈНА.
[уреди] Школа фудбала
Партизан има омладинску школу фудбала која је убедљиво најбоља у нашој земљи, а није претерано рећи и на много већим просторима. Ову тезу потврдјује број играча из његове школе који носе дресове првог тима, број првотимаца у бројним тимовима прве и друге лиге, број првотимаца у великим клубовима широм света, број репрезентативаца наше земље из редова црно-белих. Сваке године првом тиму се прикључи по неколико наших омладинаца; прошле сезоне четворица, ове петорица.
Већ деценијама Партизанов стил игре подразумева, пре свега вештину, ефикасност, жељу за надигравањем, витештво. На таквом прилазу игри установљен је програм Партизанове школе фудбала. То није збир уопштених правила, већ програм утемељен на сопственом искуству, који уважава основне вредности фудбалске игре, где се мајсторство признаје као највећа вредност и снага играча, игре и клуба. Око пет стотина талената од осме до осамнаесте године, сврстаних према узрасту у тридесетак екипа, свакодневно савладјује азбуку фудбала, а притом се води рачуна и о њиховом одрастању и формирању, учењу и спортском духу. Тај разгранати и скупи посао треба усагласити и организовати на прави начин, формирати не само фудбалере, већ и спортисте и људе. За то је потребно много труда, воље, љубави, стручности стрпљења, разумевања....Потребно је и много терена, опреме, реквизита...Потребна су велика материјална улагања.
Партизан стоји чврсто уверен да је то једини прави пут и дуг према спорту сваког великог клуба. То је и велики улог у будућност.
Стручни део посла у Омладинској школи фудбала у Партизану воде:
- Ратимир Бабић, председник Савета школе; - Недељко Костић, директор; - Владица Ковачевић, саветник; - Милан Дамјановић, саветник; - Бранко Рашовић, саветник; - Драган Шушњар, секретар; - Тренери: Сладјан Шћеповић(први тренер ФК Телеоптик), Душан Трбојевић, Милош Радаковић, Звонко Поповић, Игор Спасић, Слободан Крчмарервић, Илија Завишић, Никица Клинчарски, Небојша Личанин и Предраг Јушић.
Сви чланови стручног штаба школе фудбала ФКП су били познати играчи, неки и репрезентативци, имају и високо стручно образовање а као први тренери водили су и прволигашке тимове. Иако то није њихова примарна обавеза, екипе школе фудбала Партизана до сада су освајале највећи број титула првака и победника у такмичењу за Куп.
[уреди] Играчи (4.6.2006)
[уреди] Голмани
- 01 -
Николас Аспрогенис
- 25 -
Ивица Краљ
- 27 -
Ђорђе Пантић
- 32 -
Сафет Јахић
[уреди] Одбрана
- 02 -
Миливоје Ћирковић
- 04 -
Ненад Ђорђевић
- 05 -
Бранимир Бајић
- 12 -
Милош Михајлов
- 13 -
Марко Ломић
- 16 -
Драган Радосављевић
- 23 -
Младен Лазаревић
- 24 -
Немања Рнић
[уреди] Средњи ред
- 06 -
Бојан Зајић
- 07 -
Ненад Брновић
- 10 -
Асен Николов
- 14 -
Миралем Сулејмани
- 18 -
Предраг Лазић
- 20 -
Небојша Маринковић
- 21 -
Иван Томић
- 28 -
Алберт Нађ
- 31 -
Милан Смиљанић
- 33 -
Дарко Малетић
[уреди] Напад
- 08 -
Пјер Боја
- 09 -
Срђан Радоњић
- 11 -
Ацо Стојков
- 15 -
Обоира Одита
- 17 -
Марко Маркоски
- 19 -
Љубиша Вукеља
- 29 -
Ненад Маринковић
- 30 -
Ненад Миросављевић
[уреди] Тренери
Миодраг Јешић (18. маја 2006. - )
Јирген Ребер (6. октобар 2005. - 11. маја 2006)
Владимир Вермезовић (6. јануар 2004. - 2. октобра 2005)
Лотар Матеус (22. децембар 2002. - 13. децембра 2003)
Љубиша Тумбаковић (24. мај 2000. - 18. децембра 2002)
Миодраг Јешић (3. јун 1999. - 21. маја 2000)
Љубиша Тумбаковић (3. јул 1992. - лета 1999)
Ивица Осим (1. јул 1991. - 3. јула 1992)
Милош Милутиновић (1. јул 1990. - 1. јула 1991)
Ненад Бјековић (29. април 1990. - 1. јула 1990)
Иван Голац (27. септембар 1989. - 26. априла 1990)
Момчило Вукотић (12. септембар 1988. - 27. септембра 1989)
Фахрудин Јусуфи (1. јул 1987. - 12. септембра 1988)
Ненад Бјековић (19. август 1984. - 30. јуна 1987)
Милош Милутиновић (1. јул 1982. - 19. августа 1984)
Томислав Калоперовић (1. јул 1980. - 1. јула 1982)
Јосип Дуванчић (1. јул 1979. - 30. јуна 1980)
Јован Миладиновић (15. април 1979. - 1. јула 1979)
Флоријан Матекало (1. јануар 1979. - 14. априла 1979)
Анте Младинић (12. јануар 1977. - 31. децембра 1978)
Јован Миладиновић (16. октобар 1976. - 31. децембра 1976)
Томислав Калеперовић (17. новембар 1974. - 15. октобра 1976)
Мирко Дамјановић (30. новембар 1973. - 16. новембра 1974)
Велибор Васовић (24. децембар 1971. - 29. новембра 1973)
Гојко Зец (2. јул 1970. - 23. децембра 1971)
Кирил Симоновски (Новембар 1969. - јуна 1970)
Стеван Вилотић (Јесен 1969. - новембра 1969)
Стјепан Бобек (Јесен 1967. - јесени 1969)
Стеван Вилотић (Јул 1967. - јесени 1967)
Абдулах Гегић (Јесен 1965. - јула 1967)
Марко Валок (Март 1965. - јесени 1965)
Александар Атанацковић (Август 1964. - децембра 1964)
Флоријан Матекало (Фебруар 1964. - 1. августа 1964)
Марко Валок (Јесен 1963. - фебруара 1964)
Кирил Симоновски (Крајем сезоне 1962/63)
Стјепан Бобек (1960/61. - до краја сезоне 1962/63)
Илијеш Шпиц (1958/59. - 1959/60)
Геза Калочај (1957/58)
Флоријан Матекало (Јануар 1957. - до краја сезоне 1956/57)
Кирил Симоновски (Од почетка сезоне 1956/57. - јануара 1957)
Александар Томашевић (1955/56)
Илијеш Шпиц (1954/55)
Милован Ћирић (1953/54)
Илијеш Шпиц (Друга половина сезоне 1952/53)
Тони Погачник (1952 - до половине сезоне 1952/53)
Илијеш Шпиц (1946-1951)
Фрањо Глазер (1945)
![]() |
Тимови прве Меридијан Суперлиге | ![]() |
---|---|---|
Банат | Борац Чачак | Бежанија | Црвена звезда | Хајдук Кула | ОФК Београд | Младост Апатин | Партизан | Смедерево | Војводина | Вождовац | Земун |