Того

Из пројекта Википедија


Координате: 8° 15' СГ Ш, 1° 11' ИГД

Того
Republique Togolaise
Застава Тогоа Грб Тогоа
Застава Грб
Мото: рад,слобода,домовина
Химна: Heil to thee, land of our forefathers
Положај Тогоа
Главни град Ломе
Службени језик француски
Председник: Фауре Гнасингбе
Премијер: Edem Kodjo
Независност: од Француске
27.април 1960.
Површина  
 - Укупно 56.785 km² (122.)
 - Вода (%) 2.400
Становништво  
 - 2005. 5.681.519 (106)
 - Густина 73/km² 
Валута ЦФА франак
Временска зона UTC UTC
Интернет домен .tg
Позивни број +228

Того је држава у западној Африци. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.

Садржај

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Тогоа.
Карта Тогоа
увећај
Карта Тогоа

Земља се простире у смеру север-југ у дужини од око 550 км, са ширином од 40 до 130 км. Због издуженог облика Того захвата више географских зона које се настављају из суседних земаља: на крајњем југу налази се обална низија са плитким лагунама, на северу и југу рељеф је раван или валовит (северну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем северозападу терен издиже (највиша тачка Агој, 986 м)

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Тогоа.

О историји Тога пре додира са Европљанима мало је познато. У 18. веку обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово подручје је заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. Након Првог светског рата колонију су поделиле Велика Британија којој је припао западни део и Француска која је добила исток са већином путне инфраструктуре коју су изградили Немци.

Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подељеног Тога. Британски Того се на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и две колоније су створиле независну Гану. У француском делу је 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном удару је свргнут и убијен први председник Сулванус Олимпио, а 1967. у новом удару је на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Етијен Ејадема.

Ејадема се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у фебруару 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих личних имена у земљи, променивши сопствено у Гнасингбе. Током 1970-их стање тогоанске привреде се побољшало захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цене фосфата на светском тржишту пале Того је захватила дубока економска криза. Ејадема је успео преживети талас демократизације у Африци 1990-их и победити на изборима три пута које су међународни проматрачи разнолико оценили. На месту председника наследио га је син Фауре Гнасингбе.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Тогоа.
Демографија Тогоа
увећај
Демографија Тогоа

Становништво Тогоа састоји се од око 20 етничких група. Две највеће су народ Ив који живи на југу и Кабје са севера. Ова два народа су у недавној тогоанског историји често била политички сукобљена (дугогодишњи председник Ејадема припадао је народу Кабје и многи су га оптуживали за фаворизирање северног дела земље). Језици Евеа и Кабјеа служе и за међусобно споразумевање мањих група. Француски је језик управе и вишег образовања.

Верски, више од половине становника припада домаћим религијама. Хришћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Тогоа.
Амбасада Тогоа у Вашингтону
увећај
Амбасада Тогоа у Вашингтону

Тогоанска привреда темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди, рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кафа и какао. Извозе се и фосфати.

БДП је за 2004. процењен на 1.600 УСД по становнику (мерено по ППП-у).