Столац

Из пројекта Википедија

Столац
грб
Град Столац
Географски положај -/-
Површина - km²
Број становника
 - Укупно (1991)
 - Густина насељености
-
18.681
- /km²;

Столац је град и седиште општине смештен у југоисточнном делу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама реке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Столцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку је Дабарско поље (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету - „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.

Садржај

[уреди] Историја

Назив Столац добио је релативно касно - први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III век п.н.е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа. За време грађанског рата у Босни и Херцеговини град је доста претрпео. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за време Другог светског рата од стране тзв. усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.

[уреди] Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Столац имала је 18.681 становника, распоређених у 36 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва из 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 19.230

[уреди] Насељена мјеста

Аладинићи, Баране, Берковићи, Битуња, Бјелојевићи, Боројевићи, Брштаник, Бурмази, Црнићи-Греда, Црнићи-Кула, Дабрица, До, Хатељи, Ходово, Хргуд, Комање Брдо, Козице, Крушево, Љубљеница, Љути До, Меча, Ошањићи, Пјешивац-Греда, Пјешивац-Кула, Поплат, Попрати, Предоље, Прењ, Ротимља, Столац, Струпићи, Сузина, Шћепан Крст, Тријебањ, Трусина и Жегуља.

Послије потписивања Дејтонског споразума општина Столац подијељена је између Федерације БиХ и Републике Српске. Западни дио општине са градом Стоцем ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Берковићи, Битуња, Брштаник, Дабрица, Хатељи, Љубљеница, Љути До, Меча, Предоље, Струпићи, Сузина, Шћепан Крст, Трусина и Жегуља, и дијелови насељених мјеста: Бурмази, До, Ходово, Хргуд и Поплат. Од овог подручја формирана је општина Берковићи.

[уреди] Национални састав по насељеним мјестима

  • Аладинићи - ук.747, Хрвати - 437, Муслимани - 291, Срби - 8, Југословени - 5, остали - 6
  • Баране - ук.167, Муслимани - 115, Хрвати - 51, остали - 1
  • Берковићи - ук.159, Срби - 155, Муслимани - 4
  • Битуња - ук.335, Муслимани - 248, Хрвати - 67, Срби - 19, Југословени - 1
  • Бјелојевићи - ук.325, Хрвати - 263, Муслимани - 39, Срби - 15, Југословени - 8
  • Боројевићи - ук.717, Муслимани - 442, Хрвати - 271, Срби - 1, остали - 3
  • Брштаник - ук.186, Хрвати - 183, остали - 3
  • Бурмази - ук.369, Хрвати - 170, Муслимани - 144, Срби - 55
  • Црнићи-Греда - ук.658, Хрвати - 441, Муслимани - 213, Југословени - 1, остали - 3
  • Црнићи-Кула - ук.628, Хрвати - 506, Муслимани - 120, остали - 2
  • Дабрица - ук.478, Муслимани - 269, Срби - 127, Хрвати - 77, Југословени - 3, остали - 2
  • До - ук.57, Срби - 57
  • Хатељи - ук.468, Срби - 462, Хрвати - 1, Југословени - 3, остали - 2
  • Ходово - ук.418, Хрвати - 345, Муслимани - 73
  • Хргуд - ук.281, Срби - 281
  • Комање Брдо - ук.43, Хрвати - 22, Муслимани - 12, Срби - 5, остали - 4
  • Козице - ук.126, Срби - 120, Хрвати - 5, Југословени - 1
  • Крушево - ук.300, Хрвати - 238, Муслимани - 62
  • Љубљеница - ук.132, Хрвати - 64, Муслимани - 56, Срби - 9, остали - 3
  • Љути До - ук.316, Срби - 311, Југословени - 5
  • Меча - ук.88, Срби - 84, Југословени - 4
  • Ошањићи - ук.1.102, Муслимани - 801, Хрвати - 166, Срби - 118, Југословени - 10, остали - 7
  • Пјешивац-Греда - ук.512, Хрвати - 308, Муслимани - 201, Југословени - 1, остали - 2
  • Пјешивац-Кула - ук.823, Муслимани - 417, Хрвати - 374, Срби - 30, остали - 2
  • Поплат - ук.457, Муслимани - 173, Срби - 162, Хрвати - 112, Југословени - 7, остали - 3
  • Попрати - 340, Хрвати - 184, Муслимани - 81, Срби - 55, Југословени - 3, остали - 17
  • Предоље - ук.91, Срби - 90, Муслимани - 1
  • Прењ - ук.790, Хрвати - 457, Муслимани - 288, Срби - 41, остали - 4
  • Ротимља - ук.718, Муслимани - 361, Хрвати - 354, Југословени - 1, остали - 2
  • Столац - ук.5.530 - Муслимани - 3.426, Срби - 1.111, Хрвати - 653, Југословени - 239, остали - 101
  • Струпићи - ук.206, Срби - 192, Муслимани - 12, Југословени - 2
  • Сузина - ук.162, Срби - 162
  • Шћепан Крст - ук.191, Хрвати - 167, Срби - 24
  • Тријебањ - ук.352, Хрвати - 184, Муслимани - 113, Срби - 52, Југословени - 3
  • Трусина - ук.122, Срби - 117, Југословени - 5
  • Жегуља - ук.287, Муслимани - 139, Хрвати - 88, Срби - 54, Југословени - 5, остали - 1


 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine