Бодрићи

Из пројекта Википедија

Бодрићи су били словенско племе. По Ајнхарду, њемачком хроничару 9. века, један део Абодрити Predenecenti, становао је у Дакији уз Дунав и били су суседи Бугарима. Држи се да су Predenecenti Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се, да је Бодрог у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Абодрити су ступили у везе са Људевитом Посавским против Франака. 822. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време Милутина нису постали саставни део Србије.

У Топографији Угарске (Topographia Magni regni Hungarie) из 1750. год. каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (Serbulijani, Serbli i Serblii). Српски историчар Константин Николајевић их сматра српским племеном и наводи да су још 552. год. «Србљи-Бодрице и Словенци» опустошили Илирик «уговоривши са Гепидима слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...

Литература:

  • Л. Нидерле, Слованске старожитности, II. 1. 418—20.