Дарко Миличић

Из пројекта Википедија

Дарко Миличић
Позиција Центар
Висина 2,13 m
Тежина 125 kg
Тим Орландо Меџик
Националност Србија
Рођен 3. фебруар, 1968.
Нови Сад, Србија
Драфт 2, 2003.
Детроит Пистонс
Про каријера 2003. – данас
Награде Европски кадет шампион (2001.)

Светски шампион испод 20 год. (2002.)

НБА шампион (2004.)


Дарко Миличић (рођен 20. јуна 1985. у Новом Саду) је српски кошаркаш. Тренутно наступа за Орландо Меџик, а у каријери је играо за КК Хемофарм и Детроит Пистонсе.

[уреди] Каријера

Дарко Миличић је рођен у Новом Саду. Са кадетском репрезентацијом Југославије је освојио Европско првенство одржано у Риги. [1]. Са непуних 16 година је почео да игра за први тим Хемофарма. Прве сезоне је у 18 утакмица бележио просечно по 5,4 поена. 2002. је био члан младе репрезентације Југославије, али га тренер мало уводио у игру због младости. Током следеће сезоне у 20 утакмица је бележио просечно 9,5 поена, а на утакмици ФИБА купа против Сконта из Риге, Миличић је за 30 минута убацио 37 поена. Те сезоне Миличић је са Хемофармом био четврти на фајнал-фору ФИБА купа. На драфту 2003. су га као другог пика, иза Леброна Џејмса и испред Кармела Ентонија и Двејна Вејда, одабрали Детроит Пистонси, а због Миличића је промењено правило да играч не мора да буде 18 стар 45 дана пре драфта. [2] После вишемесечних преговора између Хемофарма и Пистонса, Миличић је за 11 милиона долара прешао у Детроит. Због припрема за нову сезону је пропустио Европско првенство у кошарци 2003. у Шведској.

Међутим, за разлику од осталих клубова који су имали прве пикове на драфту, Пистонси су били екипа са шампионским амбицијама, а претходно сезоне су стигли до финала источне конференције. Право на другог пика стекли су разменом са Ванкувер Гризлисима 1996. Под тренером Леријем Брауном, Миличић је играо само када су Пистонси имали недостижно вођство. На 34 утакмице Миличић је играо просечно 4,6 минута постизао 1,4 поена по мечу. Највише минута проведених на паркету (12) је имао против Атланта Хоукса 27. фебруара 2004. и против Орландо Меџика 10. априла 2004, рекорд сезоне у броју поена (6) је био против Хјустон Рокетса 7. јануара 2004. и против Чикаго Булса 25. фебруара 2004, а прве поене је постигао против Сијетл Суперсоникса 12. децембра 2003. Те сезоне Миличић је са Пистонсима освојио шампионат и постао први играч из Србије коме је то успело, али због мале минутаже је стекао помало подсмешљив надимак "победнички томпус". Такође је постао најмлађи играч који је играо у финалу NBA са 18 година и 356 дана. Директор Пистонса Џо Думарс је више пута изјавио да ће Миличић у будућности играти велику улогу у тиму, али му се минутажа није повећала ни следеће сезоне. Миличић је више пута као разлог његовог спорог напредовања наводио неиграње. [3]

У лето 2005. селектор Жељко Обрадовић је позвао Миличића у репрезентацију Србије и Црне Горе, за Европско првенство које се одржавало у Србији и Црној Гори. Репрезентација СЦГ је испала у осмини финала од Француске.

Након Брауновог одласка, Флип Саундерс је именован за главног тренера Пистонса. Због претходног Саундерсовог рада на развоју младих играча као што су Кевин Гарнет и Стефон Марбери и због чињенице да Елден Кемпбел више није био у екипи, многи NBA експерти су очекивали да ће Дарко добити већу минутажу као замена за стартног центра Бена Валаса. Иако је Миличић играо врло добро у летњој лиги и добио похвале од својих саиграча, мало тога се променило у првој половини сезоне 2005/2006. Под Сандерсом, Миличић је још увек играо 5,6 минута по утакмици, а добијао је значајнију минутажу само када је Детроит убедљиво губио или побеђивао. ЊЕгов изненађујући недостатак минутаже је често био тема часописа ESPN Магазин и Спортс Илустрејтед и фан-сајтова попут FreeDarko, који се посветио лобирању да Миличић добије додатно време за игру.

15. фебруара 2006. пре Ол-стар паузе, Миличић је заједно са крилом Карлосом Аројом послат у Орландо Меџик у замену за Келвина Кејта и првог пика на драфту 2007. [4]

Током утакмице против Њујорк Никса, Миличић је играо 32 минута и утакмицу завршио са 13 поена и 7 скокова. 32 минута и 13 поена су били његов рекорд током те сезоне, а на тој утакмици је предводио Меџике у броју минута проведених у игри. Управа Орландо Меџика је била импресионирана Дарком, а неки су га сматрали бољим и офанзивнијим играчем од Двајта Хауарда. Дарко је такође показао своју способност у блокирању шутева скупивши просечно 2,01 блокаде по мечу у своји 30 утакмица као члан Орландо Меџика, а играо је просечно 20,9 минута и за то време скупио 7,6 поена и 4,1 скока по утакмици.

На Светском првенству у Јапану, Миличић је са Игором Ракочевићем предводио репрезентацију Србије и Црне Горе, која је извршила смену генерације. Миличић је био најбољи скакач екипе (56) и блокер (17) и био је други стрелац (16,2 поена по мечу) и асистент (11) током шест утакмица. У поразу на последњој утакмици против Шпаније, Миличић је успео да заустави По Гасола, а утакмицу је завршио са 18 поена, 15 скокова и три блокаде.

[уреди] Референце

  1. ^ http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2001-07/23/26504.html
  2. ^ http://www.basket-plus.com/Arhiva/NBA/Intervjui/NBA-intervju-Milicic.htm
  3. ^ Pistons Milicic is still waiting watching
  4. ^ http://sports.espn.go.com/nba/news/story?id=2332021

[уреди] Спољашње везе