Муслимани (народ)

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике Ислама, погледајте чланак Муслимани.


Муслимани, јужнословенски народ. 1971. године су признати као један од народа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Претежно су живели у Републици Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1,905,000 или 44%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком.

После осамостаљења Босне и Херцеговине (1992 године), већина Муслимана је прихватила за себе ново национално име – Бошњаци. Међутим, судећи према новијим пописима становништва, мањи део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према последњем попису становништва Србије (2002), у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у Аутономној Покрајини Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Према попису становништва Црне Горе из 2003 године, у Црној Гори је било 63.272 Бошњака и 28.714 Муслимана. На попису становништва у Републици Македонији из 1994 године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака.

Садржај

[уреди] Бошњаци

Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Ови Бошњаци углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе).

[уреди] Горанци

У региону Гора, најјужнијем делу покрајине Косово и Метохија, живи етничка група Горанаца, који су се раније такође изјашњавали као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на попису становништва у Србији.

[уреди] Торбеши

Муслимани у Македонији представљају посебну етничку групу, која говори македонским језиком. Ови македонски Муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Муслимани.

[уреди] Помаци

Уз Муслимане би било занимљиво поменути и муслиманску етничку групу Бугара, познату под именом Помаци, која живи на југу Бугарске.

[уреди] Види још