Питија

Из пројекта Википедија

Питија (Pythia)— свештеница Аполоновог храма у Делфима. У одговор онима који су долазили у Делфе да траже божији савет, Питија је, у заносу, изрицала невезане речи; њих би свештеници затим артикулисали, најчешће у стиху, и у виду пророчанства саопштавали молиоцима. Питија је обично било неколико истовремено, по правилу девојака из насеља у близини светилишта.

Пророчица Питија

Пророчиште у Делфима је чувао змај Питон (Python), син Гејин, док га Аполон није устрелио и сам онде завладао. По Херином наговору дуго је гонио Лету, зато га је Аполон убио. Наиме, њему је било познато да ће га Летин син убити. Зато, кад је Лета занела, почне је гонити. Зевс склони Лету на острво Ортигију, а Питон се врати на Парнас. Кад је Аполон, четвртог дана по рођењу, добио од Хефеста стреле, похитао је на Парнас и убио Питона. Да се ова победа не би заборавила, светилиште је названо питијским, као и игре које су се у Делфима редовно одржавале.

Процеп у поду одакле су долазили опијајући гасови

Свештенице које говоре у име бога назване су Питије. Мит о Питону у основи је симболички израз победе соларног (Аполон) над хтонским божанством (Геја).

Питије (гр.), ta Pythia, је светковина у част Аполону. Првобитно су је, сваке девете године, приређивали свештеници у Делфима; она се састојала из утакмице певача који су, уз пратњу китаре, певали песме (паиан) у славу Аполона.

Касније су бригу око приређивања преузеле амфиктионије. Светковина је отада одржавана сваке пете године (питијада) и била скопчана и са гимнастичким и витешким играма, али је најважнији део светковине ипак била утакмица свирача и певача. Награда победнику био је ловоров венац и палмова гранчица. Осим тих великих Питија прослављали су многи градови тзв. мале Питије.

По змају Питону је назван Аполон Питије (Pythios). Кожом Питоновом обмотао је Аполон ноге троношца на коме седи Питија када прориче, а у котласто седиште троношца метнуо је змајеве кости.

После победе над Питоном пође Аполон да нађе свештенике за своје пророчиште и, за ту сврху, изабере момчад једне кретске трговачке лађе која је пловила око Пелопонеза. Претвори се у великог делфина, узбурка море и, пливајући напред и помогнут јаким ветром, одведе лађу у луку града Крисе. Ту се преплашеној момчади покаже у свом правом божанском облику и објави какво им је часно звање наменио. Тада они запевају химну и пођу за Аполоном на Парнас. Ту им бог покаже света места и нареди им да га поштују под именом Делфије (Delphios), а само порочиште назове делфијским.