Хетеротрофни протисти
Из пројекта Википедија
Хетеротрофни протисти су велика група протиста. Они се углавном активно крећу тражећи храну или боље услове живота. Најсложенији хетеротрофни протисти имају специјализоване органеле, које су по својим функцијама налик на органе или органске системе код животиња.
По овим особинама хетеротрофни протисти су слични животињама тако да су дуго времена убрајани у исто царство са животињама. У оквиру тог царства хетеротрофни протисти су издвајани као једноћелијске или праживотињње (Protozoa). Међутим по садашњим стандардима хетеротрофни протисти не спадају у животиње, већ су само једна група једноћелијских еукариотских организама.
- грађа
Код неких хетеротрофнх протиста тело је споља прекривено само ћелијском мембраном, тако да они немају сталан облик тела. Међутим већина хетеротрофнх протиста је окружена чврстом опном и имају сталан облик тела. Такође доста хетеротрофних протисти око тела лучи љуштуру која има заштитну улогу.
Код хетеротрофнх протиста је цитоплазма углавном подељена на слојеве и најчешће се на површини налази слој гушће а у унутрашњости слој ређе цитоплазме. У унутрашњем слоју који је зрнаст је смештено једро, као и већина ћелијских органела, док је спољашњи слој хомоген. Код већине врсти хетеротрофних протиста се налази само једно једро, али постоје и примерци са више једара (чак и до 100). Код неких примерака постоје две врсте једара:
- Велико једро - које има регулише животне активности и
- Мало једро - које има улогу у размножавању.
Такође већина хетеротрофнх протиста има органеле зе кретање (лажне ножице - псеудоподије, бичеве или трепље).
- исхрана и варење
Мањи број хетеротрофнх протиста се храни тако што узима растворену храну упијајући је преко ћелијске мембране (углавном паразитске врсте, али и многе не паразитске врсте) док се већи део храни хватајући хранљиве честице, потом их гута и вари у телу, а непотребне елове избацује у спољашњу средину. Неке врсте могу да унесу храну у било ком делу тела али код многих постоје ћелијска уста. Храну варе углавном у хранљивим вакуолама, док несварене делове могу да избацују или на било ком месту у телу, или на тачно одређеном месту.
- излучивање

Штетне материје које су настале у процесима метаболизма се избацују преко површине тела. Код неких врста које живе у слатководној средини, због веће концентрације соли у унутрашњости, вода стално продире у тело тако да су развиле механизам за избацивање вишка воде - контрактилну вакуолу, која такође помаже и у избацивању штетних материја. Код неких врста постоји само једна контрактилна вакуола, а постоје и врсте са неколико дессетина истих.
- реаговање на дражи
Хетеротрофни протисти имају могућност да реагују на дражи. У мањој или већој мери могу да реагују на хемијске дражи, додир, температуру и светлост. У реаговању на дражи им помажу посебне органеле (нпр. бичеви, трепље или очна мрља).
- размножавање
Хетеротрофни протисти могу да се размножавају полно и бесполно (простом деобом надвоје, пупљењем и вишеструком деобом).
У неповољним условима могу да формирају заштитни омотач - цисту, и да престану да се хране и размножавају. Овај омотач им помаже да преживе док трају неповољни услови, а када они престану, хетеротрофни протисти се ослобађају цисте и настављају живот.
- распрострањеност
Хетеротрофни протисти се могу наћи свуда где има довољно влаге. Налазе се у морској и слаткој води, у влажној земљи, али и у телима животиња, биљака, човека, па чак и у телима других протисти. Уколико живе на телима других организама наносе им мању или већу штету, тако да те врсте спадају у паразите, али неке врсте могу живети у симбиози са домаћином и обезбеђивати му одређену корист. Неке врсте живе у колонијама у којима постоји подела рада (једне се размножавају, друге имају улогу у исхрани и кретању...)
- подела
На основу грађе хетеротрофни протисти протисти се углавном деле на:
- Хетеротрофне протисте са бичевима - бичаре
- Хетеротрофне протисте са лажним ножицама - амебе и сродници
- Хетеротрофне протисте који формирају споре
- Хетеротрофне протисте са трепљама - трепљаре
Садржај |
[уреди] Хетеротрофни протисти са бичевима
![]() |
За више информација погледајте бичари. |
Хетеротрофни протисти са бичевима (бичари) су највећа група хетеротрофних протиста. Имају прилично постојан облик тела. Поседују дугачак израштај (бич) који им служи за кретање. Такође имају усни отвор, али немају место одређено за избацивање несварених материја. Ова врста Хетеротрофних протиста је веома широко распрострањена, насељавају слане и слатке воде. Могу да живе самостално и у колонијама. У овој групи се налазе и паразити људи, животиња и биљака, а има и оних који су корисни за домаћине (нпр. бичари који живе у цревима термита и омогућавају им варење целулозе). Паразити из ове групе хетеротрофних протиста имају сложен животни циклус у коме најчешће мењају два домаћина. Међу најпознатије паразите из ове групе убрајају се трипанзоме које изазивају спаваћу болест код човека. Такође познати паразити из ове групе су: трихомонас који паразитира у цревима и полним одводима човека, и леишманија који изазива ране на кожи и унутрашње крварење.
[уреди] Хетеротрофни протисти са лажним ножицама
![]() |
За више информација погледајте Хетеротрофни протисти са лажним ножицама. |
Хетеротрофни протисти са лажним ножицама или Хетеротрофни протисти амебоидног изгледа су група хетеротрофних протиста са несталним обликом тела. Ови протисти се крећу помоћу лажних ножица (псеудоподија) које имају функцију и за узимање хране. Немају ћелјска уста и храну уносе преко било ког места у телу, а и избацују је преко целог тела. Живе у сланим и слатким водама а има их и у влажном земљишту. Углавном живе појединачно, али постоје и неке врсте које живе у колонијама. Велики број протиста из ове врсте су паразити животиња. У ову групу хетеротрофних протисти спадају амебе. Најпознатија паразитна амеба је дизентерична амеба која изазива код човека дизентерију која се може завршити и смртним исходом по човека. Сем амеба у ову групу спадају и фораминифере. Оне су сродници амеба, живе у морима и имају кречњачку љуштуру која им служи за заштиту (између осталог од њихових љуштура су таложењем настале седиментне стене). Такође у морима живе радиоларије. Оне такође имају љуштуре.

[уреди] Хетеротрофни протисти који формирају споре
![]() |
За више информација погледајте Хетеротрофни протисти који формирају споре. |
Хетеротрофни протисти који формирају споре су група хетеротрофних протиста који искључиво живе као паразити разних врсти животиња. У току свог шивота образују нарочите ступњеве који су углавном заштићени чврстом опном и садрже заметке нових јединки. Ови ступњеви називају се споре. Преко њих се ови паразити преносе и распрострањују. Услед паразитског начина живота доста се разликују од осталих хетеротрофних протиста. Немају органеле за варење, излучивање ни за кретање. Храну уносе преко површине тела, узимајући је од домаћина. Углавном се размножавају сменом полне и бесполне генерације. У најпознатије паразите из ове групе убраја се плазмодијум који је изазивач болести маларије код човека. Овај паразит живи у крви човека (еритроцитима).
[уреди] Хетеротрофни протисти са трепљама
![]() |
За више информација погледајте трепљари. |
Хетеротрофни протисти са трепљама или трепљари су најкрупнија група хетеротрофних протиста. Тело им је прекривено чврстом опном тако да имају јасно одређен облик. Организација ове врсте протиста је веома сложена. Органеле за варење и излучивање су код ове врсте најсложеније од свих протиста. Поседују ћелијска уста (место преко кога уносе храну) и тачно одређено место преко кога избацују несварене продукте. Имају два типа једара (велико и мало). Размножавају се бесполно и полно (коњугацијом). Неке врсте се активно крећу (као што је парамецијум), док су друге непокретне (вортицела, стентор). Такође постоје и врсте које део живота проведу активно пливајући, а део причвршћене за подлогу.
[уреди] Литература
- Биологија за II разред гимназије општег смера. Аутори: Бригита Петров, Милош Калезић и Радомир Коњевић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Издање из 2003. године. ISBN - 86-17-10806-1