Озон

Из пројекта Википедија

Озон
   
Опште
Системско име Триоксиген
Молекулска формула O3
Молекулска маса 47,998 g/mol
Изглед плавичасти гас
ЦАС број [10028-15-6]
Особине
Густина и фазе 2,144 g/l (0 °C), гас
Растворљивост у води 0,105 g/100 ml (0 °C)
Тачка топљења 75,95 K, −197,2 °C
Тачка кључања 161,25 K, −111,9 °C
Термодинамички подаци
Стандардна енталпија
настајања ΔfH°solid
+142,3 kJ/mol
Стандардна моларна ентропија
S°solid
237,7 J.K−1.mol−1
Штетност
EU classification not listed
NFPA 704
|- Структура и
својства
n, εr, итд.
Термодинамички
подаци
Особине фаза
чврсте, течне, гас
Спектрални подаци UV, IR, NMR, MS
Regulatory data Тачка паљења,
RTECS број, etc.
Изузев где је наведено другачије, подаци су дати за
материјале у њиховом нормалном стању (на 25 °C, 100 kPa)
Infobox disclaimer and references

Озон (O3) је троатомски молекул који се састоји од три атома кисеоника. Озон је алотропска модификација кисеоника која је много нестабилнија од уобичајеног двоатомског облика, O2. На стандардним условима озон је плавичасти гас који на температури испод -112 °C прелази у тамно плаву течност која даље испод -193 °C прелази у тамно плави 'лед'. Озон је снажан оксидациони агенс што је у вези са његовом нестабилношћу при чему прелази у обичан двоатомски кисеоник:

2 O3 → 3 O2.

Ова реакција се убрзава са порастом температуре и падом притиска.

O3 је општеприсутан у Земљиној атмосфери: у слојевима при земљи је један од опасних загађивача са штетним утицајем на плућа; озон у горњим слојевима атмосфере спречава продор штетних ултраљубичастих зрака до површине Земље. Такође може да настане из O2 електричним пражњењем у атмосфери или под утицајем високоенергијског електромагнетног зрачења. Бројни елетрични уређаји могу да генеришу озон, посебно они који користе високи напон попут ласерских штампача, машина за фотокопирање или лучно заваривање. Сви електрични мотори који користе четкице стварају извесну количину озона мање више пропорционалну величини и снази мотора.


[уреди] Историја

Озон је пронашао 1840. године немачки хемичар Кристијан Фридрих Шенбајн који му је наденуо име по грчкој речи за мирис, οζω, озеин, због карактеристичног мириса.[1]



[уреди] Хемија

Озон оксидује све метале до највишег оксидационог стања, изузев злата, платине и иридијума:


2 Cu2+ + 2 H+ + O3 → 2 Cu3+ + H2O + O2


Озон преводи оксиде у пероксиде:

SO2 + O3 → SO3 + O2

Такође оксидује оксиде до оксида са највећим оксидационим бројем:

NO + O3 → NO2 + O2

Горња реакција је праћена хемилуминисценцијом. Оксид NO2 може даље да буде оксидован:

NO2 + O3 → NO3 + O2

Новонастали NO3 може да реагује са NO2 и да награди N2O5:

NO2 + NO3 → N2O5

Озон реагује са угљеником образујући угљендиоксид, чак и на собној температури:

C + 2 O3 → CO2 + 2 O2

Озон не реагује са амонијачним солима, али реагује са амонијаком градећи амонијум нитрат:

2 NH3 + 4 O3 → NH4NO3 + 4 O2 + H2O

Озон са сулфидима гради сулфате:

PbS + 4 O3 → PbSO4 + 4 O2


[уреди] Спољашње везе