Авељ
Из пројекта Википедија
Авељ - према Ђури Даничићу или Абел. Библијска личност, спомиње се у Старом Завету.
Према Пост. 4, 2, други син Адама и Еве, који је постао пастир док је његов брат Каин обрађивао земљу. Убио га је Каин, љубоморан што је Авељева жртва првина из стада била прихваћена од Јахвеа, док је његова била одбачена (Пост. 4, 3). Пост. 4 садржи његово једино помињање у СЗ. У НЗ Господ га ставља на почетак линије пророка који су били убијени („крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља“, Мт 23, 35), као и аутор посланице Јеврејима, који прихватање његове жртве приписује његовој вери (11, 4), и који крв Авељеву упорођеју са Господњом "која боље говори него Авељева (12, 24. уп. и 1Јн 3, 12). Оци, који се често коментарисали ову приповест, сматрали су га за тип Христа, а главно место поређења је био његов невини живот као пастира, његова прихваћена жртва и његова насилна смрт. Као први мученик он понекад помаже хришћанима који су изложени гоњењу, припадајући граду који је на небесима (Св. *Августин, De Civ. Dei, 15, 1). У литургији његово име се спомиње са *Авраамом и *Мелхиседеком у *канону римске мисе (а такође је поменут и у литургији Св.*Василија), и у молитви за умируће он је до скоро призиван да помогне души. Такође види Абелити.