Драгутин Димитријевић Апис

Из пројекта Википедија

Апис (са десне стране) са друговима
увећај
Апис (са десне стране) са друговима

Драгутин Димитријевић Апис био је генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. Рођен је 10. августа 1877. у Београду, а умро је 14. јуна 1917. у Солуну. Апис је смислио и организовао официрски пуч, али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.

Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утицај на своје другове. Завршио је 26. класу Војне Академије у Београду и већ је као потпоручник почео ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова официрске завере против краља Александра и краљице Драге, Апис је у ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболио те ране, и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово привремено службовање у Ваљеву ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у Берлину, где је отишао након завршетка вишег курса Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утицај.

1911. Димитријевић је са својим друговима основао тајно удружење Уједињење или смрт, познато под именом Црна рука. За време саме мобилизације у септембру 1912. тешко је оболео од тровања крви па је враћен у Београд и због тога није могао учествовати у балканском рату. Као шеф обавјештајног одјељења Ратног министарства Димитријевић је успоставио контакте са истомишљеницима из многих крајева.

У I светском рату је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или смрт. Оптужница га је теретила за "превратничко дјеловање" с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били оптужени истом тужбом, и да су 29. августа 1916. извршили атентант на престолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 23. августа 1916 Димитријевић је осуђен на смрт, а стрељан је 14. јуна 1917. у Солунском пољу заједно с артиљеријским мајором Љубом Вуковићем и Радом Малобабићем.

Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики патриота. Владавину Александра Обреновића сматрао је погубном по Србију. Он је смислио и организовао официрски пуч, али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања двора и није могао да спречи убиство. Проучавајући његов случај многи су увидели (Арчибалд Рајс, Дејвид Мекензи, итд.) да Солунски процес на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски политичари су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.” (Дејвид Мекензи)


На обновљеном судском процесу 1953. у Београду је рехабилитован.


[уреди] Литература

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:
  • Народна енциклопедија (1927 г.), чланaк Миомира Миленовића, уредника Политике
  • Душан Савковић, Апис
  • Дејвид Мекензи, Круна српске дипломатије (НИН, 16/06/05)
  • Арчибалд Рајс, Чујте Срби
  • Група аутора, Војни Лексикон, Војноиздавачки Завод, 1981