Бурек
Из пројекта Википедија
Бурек (турски börek албански byrek, грчки μπουρέκι или μπουρεκάκι, хебрејски bourekas) је предјело или слаткa пита или пециво које се може пронаћи у многим земљама које су некад биле у саставу Отоманског царства. Прави се од лиснатог теста или киселог теста, и углавном се пуни са сиром (најчешће фета), млевеним месом или поврћем (најчешће спанаћ).
Садржај |
[уреди] Име
Börek вероватно потиче из турске кухиње. Börek је турска реч за ово слојевито јело од теста, али такође и за остала јела од теста. Само у турском језику реч бурек има тако широко значење. У свим осталим језицима у којима је позајмљена, реч се односи само на неке врсте пецива.
Име може долазити од турске речи bur (савијати);[1] [2], слично као и у српском, где речи савијача (од савијати) и гибаница (од гибати) такође описују одређено слојевито јело од теста, или можда од персијске речи būrek. [3]
[уреди] Борек (Турска)
У Турској su böreği ("водени бурек") је више тестастог типа, обично са фета сиром. Kürt böreği ("курдски бурек") је бурек без пуњења, а често се једе са посутим шећером у праху на врху.
[уреди] Бурек (бивша Југославија)
У бившој Југославији реч бурек није нигде коришћена као хипероним (као на пример пита, колач), као у турском језику. Бурек има две реализације: једну у Србији, а другу у Босни и Херцеговини (од стране сва три народа - Бошњака, Срба и Хрвата). Оба јела се такође праве и у Хрватској и Словенији, где су их увели углавном албански и босански пекари почевши од 1960их.
Бурек је у редовној понуди свих пекара и обично се једе као "брза храна". Пошто је бурек тешка и масна храна, често се конзумира са јогуртом. Осим у пекарама, бурек се продају у специјализованим продавницама званим бурегџинице (на српскохрватском) или бурекџилницама (на македонском) које продају искључиво бурек (или пите) и јогурт. Ове бурегџинице су заправо само врста пекара које су постојале пре почетка 18. века. Оне су врло честе у Босни и Херцеговини и поприлично честе у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Србији. У Београду није било бурегџиница до почетка 1990их пошто је бурек од почетка продаван у свакој пекари у ширем смислу.
[уреди] Српски (округли) бурек
У Србији се реч бурек односи на специјално јело од теста. Танке коре за питу се натопају надевом и много масти у округлој тепсији и на крају се покривају са једним великм слојем. Традиционалне испуне су пржено млевено месо или сир. Празан бурек се такође традиционално прави. Додатне варијанте укључују надев од јабука, вишања, печурки и модернe варијантe пица бурека.
Рецепт за модерни округли бурек је развијен у Нишу, где га је 1498. представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истамбула. [4]
Српски бурек је постао популаран у Хрватској и Словенији у другој половини 20. века. [тражи се извор] Први бурек у Загребу су направили познати албански пекари поред главне желеничке станице (Колодвора) након Другог светског рата. [тражи се извор] И овде је ово јело познато просто као бурек.
Сваке године се у Нишу одржава такмичење бурека (Бурегџијада). 2005. је направљен бурек од 100 kg [5], са пречником од 2 m и сматра се највећим буреком икада направљеним.[6]
[уреди] Босански (умотани) бурек
У Босни и Херцеговини реч бурек се односи само на другу врсту јела од теста и само када је напуњено месом. Танке коре се напуне и затим се умотају. Исто јело са сиром се назива сирница, јело са спанаћем и сиром је зељаница, јело са кромпиром је кромпируша, а све оне се називају пите. Ова врста јела је врло популарна у Хрватској, где су је увели Босански Хрвати. У српске градове босанско јело је уведено преко избеглица из грађанског рата током 1990их и оно се често назива сарајевска пита или босанска пита. Нека слична јела, иако су донекле шира и са тањим корама се називају савијаче или просто пита у Србији. Међутим, ова јела се углавном праве у домаћинствима и традиционално се не нуде у пекарама.
У Босни је бурек јело пуњено само са месом. Постоји језичка тежња у Хрватској да се користи реч бурек само за јело са сиром. У Србији, увек се мора рећи бурек + надев (са месом, на пример).
[уреди] Бирек (Албанија)
У Албанији, ово јело се назива "byrek Shqiptar me perime" (албанска пита са поврћем), али се такође често изговара као бурек, посебно међу Албанцима у Сједињеним Државама, исељеницима са Косова и Метохије. Облик бурек је позајмљеница из српског језика коју су посудули Албанци са Косова.
Већина од пита које направе албански кувари нису слатке; у ствари, надеви пита су скоро увек слани. Зато парче такве пите може добро да послужи као главно јело у оброку.
[уреди] Боуреки (Грчка)
У Грчкој, буреки или бурекаки је мало пециво које се прави од лиснатог теста.
[уреди] Боурекас (Израел)
![]() |
За више информација погледајте Боурекас. |
Боурекас се прави од киселог теста које је напуњено различитим надевима. Међу популарнијим надевима су сир, пире кромпир, спанаћ, плави патлиџан, пица и печурке.
Израелски боурекас долази у неколико облика, који показују врсту надева. Закони кашрута захтевају избегавање једења млечних пецива са онима које садрже месо и зато постоји уобичајени различити облици да укажу на различите врсте надева боурекаса. Боурекас са сиром долази у облику правоуглих и једнокраких троуглова и има две различите величине. Боурекас са сиром долази у облику квадра. Пица-боурекас подсећа на концентричне ваљке, док боурекас са спанаћем подсећа на машну од пецива. Постоје и такозвани “турски борекаци” који имају изглед заобљених једнакостраничних троуглова и пуњени су различитим надевима, чијa се врста може одредити по њиховој спољашњости.
[уреди] Брик (Тунис)
Брик је туниски бурек који се састоји од јајета у троугаоном пециву са сецканим луком и першуном.
[уреди] Бурек као културна референца
Име једног од највећих интернет форума у Србији је Burek Forum.
Постоји и истоимени албум Дина Мерлина.
У Турској се може чути израз који често користи сиромашна, па чак и средња класа: “’’Нисам довољно богат да једем баклаву и бурек сваког дана’’”.
[уреди] Референце
- ^ Tietze, Türkisches etymologisches Wörterbuch, Band I, Ankara/Wien
- ^ Ahmet Toprak (Late 1980s). Eastern European Connection
- ^ Abdulah Skaljic (1985). Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku.
- ^ Doderović, M.. "Draži burek nego "Mek"" (HTML), Glas Javnosti, Glas Javnosti, 08.07.2004.
- ^ K., D. "Slistili i burek od 100 kila" (HTML), Glas Javnosti, Glas Javnosti, 05.09.2005.
- ^ "U Nišu okupljeni ljubitelji bureka..." (HTML), Revija UNO 129, NIP "Druga kuća".