Смедеревски санџак
Из пројекта Википедија
Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за управну јединицу Отоманског Царствa у којој је избио Први српски устанак, а чији је званичан назив заправо био Смедеревски санџак. Међу Турцима Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничaн назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика). Забуна у вези званичног назива Смедеревског санџака је један од великих пропуста домаће историографије, а историјски нетачан назив Београдски пашалук је нажалост касније нашао пут и до страних историчара.
Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине (1459. године). Након отоманског освајања Београда (1521. године) усправа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву. До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског, а од тада до краја XVII в. Будимског беглербеглука (познатог и као ејалет). Крајем XVIII в. Смедеревски санџак се делио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдску, смедеревску, пожаревачку, ћупријску, јагодинску, крагујевачку, ужичку, ваљевску, шабачку, рудничку, сокоску и боравичку.