Нобелова награда за мир

Из пројекта Википедија

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Списак добитника Нобелове награде за мир од 1901. до данас.


1900е - 1910е - 1920е - 1930е - 1940е - 1950е - 1960е - 1970е - 1980е - 1990е - 2000е

[уреди] 1900е

Година Појединац или организација Дело
1901. Жан Анри Динан (Швајцарска) оснивач Црвеног крста и зачетник Женевске конвенције.
Фредерик Паси (Француска) оснивач и председник [Француског друштва за арбитражу међу нацијама] (Société Française pour l'arbitrage entre nations).
1902. Ели Дикомин (Швајцарска) и Шарл Албер Гоба почасни секретар Сталне међународне мировне канцеларије у Берну.
1903. Сер Вилијам Рандал Кремер (Уједињено Краљевство) секретар Међународне арбитражне лиге.
1904. Институт за међународно право (Institut de droit international) (Белгија).
1905. Берта Софија Фелиситас Баронин фон Шутнер, рођена као грофица Кински од Шиника и Тетауа (Аустрија) писац, почасни председник председник Сталне међународне мировне канцеларије.
1906. Теодор Рузвелт (Сједињене Америчке Државе) председник Сједињених Америчких Држава, због посредовања у склапању мира у Руско-јапанском рату.
1907. Ернесто Теодоро Монета (Италија) председник Ломбардске мировне лиге.
Луј Рено (Француска) професор међународног права.
1908. Клас Понтус Арнолдсон (Шведска) оснивач Шведске мировне и арбитрарне лиге.
Фредрик Бајер (Данска) почасни председник Сталне међународне мировне канцеларије.
1909. Огист Мари Франсоа Бернер (Белгија) Cour Internationale d'Arbitrage]].
Пол Балије д'Етурнел де Констан, барон де Констан де Ребек (Француска) оснивач и председник Француске парламентарне групе за међународну арбитражу. Оснивач Comité de défense des intérets nationaux et de conciliation internationale

[уреди] 1910-те

Година Појединац или организација Дело
1910. Стална међународна мировна канцеларија (Стална међународна мировна канцеларија), Берн.
1911. Тобијас Михаел Карел Асер (Холандија) initiator of the International Conferences of Private Law in The Hague.
Алфред Херман Фрид (Аустрија) оснивач Die Waffen Nieder.
1912. Елиху Рут (САД) због иницирања неколико арбитражних споразума.
1913. Анри ла Фонтен (Белгија) Председник Сталне међународне мировне канцеларије.
1914. Због Првог светског рата награда није додељена.
1915.
1916.
1917. Међународни Црвени крст, Женева.
1918. Награда није додељена
1919. Вудро Вилсон (САД) за оснивање Лиге народа.

[уреди] 1920-те

Година Појединац или организација Дело
1920. Леон Виктор Огист Буржоа Председник Лиге народа.
1921. Јалмар Брантинг (Шведска) премијер, представник Шведске у савету Лиге народа.
Кристијан Лоус Ланге (Норвешка) генерални секретар Интерпарламентарне уније
1922. Фритјоф Нансен (Норвешка) Представник Норвешке у Лиги народа, иницијатор Нансенових пасоша за избеглице.
1923. Награда није додељена
1924.
1925. Сер Остин Чејмберлен (Велика Британија) за Локарниски пакт.
Чарлс Гејтс Доз (САД) председник Савезничке комисије за репарације и покретач Дозовог плана.
1926. Аристид Бријан (Француска) за Локарнски пакт.
Густав Штреземан (Немачка) за Локарнски пакт.
1927. Фердинанд Буисон (Француска) оснивач и председник Лиге за људска права.
Лудвиг Квиде (Немачка) учесник више мировних конференција.
1928. Награда није додељена
1929. Франк Б. Келог (САД) за Бријан-Келог пакт.

[уреди] 1930е

Година Појединац или организација Дело
1930. ArchBiskup Lars Olof Nathan (Jonathan) Söderblom (Шведска) leader of the ecumenical movement.
1931. Џејн Адамс (САД) international predsjednik Women's International League for Peace i Freedom
Николас Мареј Батлер (САД) for promoting the Briand-Kellogg Pact.
1932. Награда није додељена
1933. Sir Norman Angell (Ralph Lane) (UK) writer, member of the Executive Committee of the Liga naroda i the National Peace Council.
1934. Артур Хендерсон (УК) председавајући Конференције за разоружање Лиге народа
1935. Карл фон Осјецки (Немачка) pacifist journalist.
1936. Карлос Сааведра Ламас (Аргентина) председник Лиге народа и посредник у сукобу између Парагваја и Боливије.
1937. The Viscount Cecil of Chelwood оснивач и председник Међународне мировне кампање.
1938. Nansen International Office For Refugees, Geneva.
1939. Награда није додељена

[уреди] 1940е

Година Појединац или организација Дело
1940. Награда није додељена
1941.
1942.
1943.
1944. Међународни комитет Црвеног крста (додељена ретроактивно 1945.).
1945. Cordell Hull (САД) for co-initiating the United Nations.
1946. Emily Greene Balch (САД) Почасна међународна председница Women's International League for Peace i Freedom
John R. Mott (SAD) chairman of the International Missionary Council i predsjednik World Alliance of Young Men's Christian Associations
1947. The Friends Service Council (UK) i The American Friends Service Committee (SAD) on behalf of the Religious Society of Friends, better known as the Quakers.
1948. Награда није додељена
1949. The Lord Boyd-Orr (УК) director General Food i Agricultural Organization, Predsjednik National Peace Council, Predsjednik World Union of Peace Organizations.

[уреди] 1950е

Година Појединац или организација Дело
1950. Ralph Bunche for mediating in Palestina (1948).
1951. Léon Jouhaux (Француска) predsjednik International Committee of the European Council, vice predsjednik International Confederation of Free Trade Unions, vice predsjednik World Federation of Trade Unions, member of the ILO Council, delegate to the UN.
1952. Алберт Швајцер (Француска) for founding the Lambarene Hospital in Gabon.
1953. Амерички шеф Генералштаба Џорџ Маршал за Маршалов план.
1954. Канцеларија високог комесара Уједињених нација за избеглице.
1955. Награда није додељена
1956.
1957. Lester Bowles Pearson (Канада) predsjednik 7th session of the United Nations General Assembly for introducing peacekeeping forces to resolve the Suez Crisis.
1958. Georges Pire (Белгија) leader of L'Europe du Coeur au Service du Monde, a relief organization for refugees.
1959. Philip Noel-Baker (УК) for his lifelong ardent work for international peace i co-operation.

[уреди] 1960е

Година Појединац или организација Дело
1960. Albert Lutuli (Јужноафричка република) председник Афричког народног конгреса.
1961. Даг Хамаршелд (Шведска) secretary-general of the UN (awarded posthumously).
1962. Линус Карл Паулинг (САД) За кампању против нуклеарног оружја.
1963. Међународни комитет Црвеног крста, Женева.
League of Red Cross Societies, Geneva.
1964. Мартин Лутер Кинг (САД) Борац за људска права.
1965. УНИЦЕФ
1966. Награда није додељена
1967.
1968. René Cassin (Француска) председник Европског суда за људска права.
1969. Међународна радничка организација

[уреди] 1970е

Година Појединац или организација Дело
1970. Norman Borlaug (САД) za istraživanje at the International Maize i Wheat Improvement Center.
1971. Вили Брант (Немачка) За Западнонемачку 'Источну политику, креирајући нови став према источној Европи и Источној Немачкој.
1972. Награда није додељена
1973. Secretary of State Хенри Кисинџер (САД) i Foreign Minister Le Duc Tho (Вијетнам, одбио) За мировни споразум у Вијетнаму.
1974. Seán MacBride (Ирска) predsjednik International Peace Bureau i the Commission of Namibia of the United Nations.
Eisaku Sato (佐藤榮作) (Јапан) Премијер.
1975. Андреј Дмитријевич Сахаров (СССР) За кампању за људска права.
1976. Бети Вилијамс и Mairead Corrigan Оснивачи северноирског мировног покрета.
1977. Амнести интернешнал, Лондон За своју кампаљу против тортуре.
1978. Председник Мохамед Анвар Ал-Садат (Египат) и премијер Менахем Бегин (Израел) За мировне преговоре између Египта и Израела.
1979. Мајка Тереза poverty awareness campaigner (Indija)

[уреди] 1980е

Година Појединац или организација Дело
1980. Адолфо Перез Ескивел (Аргентина) Људска права
1981. Канцеларија Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација.
1982. Алва Мирдал (Шведска) и Алфонсо Гарсиа Роблес (Мексико) delegates to the Уједињене Нације General Assembly on Disarmament.
1983. Лех Валенса (Пољска) оснивач солидарности и борац за људска права. Био је први председник Пољске после пада комунизма.
1984. Бискуп Дезмонд Мпило Туту (Јужноафричка република) за рад против Апартхејда.
1985. Међународна група физичара за превенцију нуклеарног рата, Бостон.
1986. Ели Визел (САД) аутор, преживели сведок нацистичког прогона
1987. Оскар Ариас Санчез (Костарика) за покретање мирних преговора у Централној Америци.
1988. Мировне снаге Уједињених нација, Њујорк.
1989. Tenzin Gyatso, четрнаести Далај Лама.

[уреди] 1990е

Година Појединац или организација Дело
1990. Председник Михаил Горбачов (СССР) "for his leading role in the peace process which today characterizes important parts of the international community"
1991. Аунг Сан Су Кји (Бурма) "За своју ненасилну борбу за демократију и људска права".
1992. Ригоберта Менчу Тум (Гватемала) "in recognition of her work for social justice i ethno-cultural reconciliation based on respect for the rights of indigenous peoples"
1993. Председник Нелсон Мандела (Јужноафричка република) и бивши председник Frederik Willem de Klerk (Јужноафричка република) "for their work for the peaceful termination of the apartheid regime, i for laying the foundations for a new democratic Južnoafrička republika"
1994. Председник ПЛО-а, Јасер Арафат (Палестина), министар спољних послова Шимон Перес (Израел) и премијер Јицак Рабин (Израел) "За своје напоре у стварању мира на Блиском Истоку".
1995. Џозеф Ротблат (Пољска/ВБ) и Pugwash Conferences on Science i World Affairs "for their efforts to diminish the part played by nuclear arms in international politics and, in the longer run, to eliminate such arms"
1996. Карлос Филипе Ксименес Бело (Источни Тимор) и Хозе Рамос Хорта (Источни Тимор) "for their work towards a just i peaceful solution to the conflict in Istočni Timor"
1997. Међународни покрет за забрану мина (ICBL) и Џоди Вилијамс "for their work for the banning i clearing of anti-personnel mines"
1998. Џон Хјум (ВБ) и Дејвид Тримбл (ВБ) "for their efforts to find a peaceful solution to the conflict in Northern Irska"
1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“, Брисел. "in recognition of the organization's pioneering humanitarian work on several continents"

[уреди] 2000е

Година Појединац или организација Дело
2000. Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја) "За демократију и људска права у Јужној Кореји и Источној Азији, посебно за помирење са Сјеверном Корејом"
2001. Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана) "За њихов рад за бољи, организованији и мирнији свет"
2002. Џими Картер - бивши председник САД "За деценије његовог непрестаног труда да нађе мирно решење за међународне конфликте, да створи напредак на пољу демократије и људских права и да убрза економски и социјални развој"
2003. Ширин Ебади (شیرین عبادی), (Иран) "За њен труд у борби за демократију и људска права, посебно за труд који је уложила у борбу за права жена и дјеце"
2004. Вангари Матаи (Кенија) "За њен допринос у стварању одрживог развоја и допринос демократији и миру"
2005. Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) и Мухамед Ел Барадеј (محمد البرادعي), (Египат) "За њихове напоре да спријече употребу нуклеарне енергије у војне сврхе и да обезбједе највиши ниво безбједности у њеној употреби у цивилне сврхе"
2006. Мухамед Јонус (মুহাম্মদ ইউনুস), (Бангладеш) и банка Грамен (গ্রামীণ ব্যাংক), (Бангладеш) "За унапређивање економских и социјалних могућности сиромашних, посебно жена, кроз свој пионирски пројекат давања микрокредита"
Нобелове награде
Економија | Физика | Хемија | Физиологија или медицина | Мир | Књижевност