Михајло Пупин

Из пројекта Википедија

Портрет Михајла Пупина
увећај
Портрет Михајла Пупина

Михајло Пупин (9. октобар 1854. - 12. март 1935.) је амерички научник српског порекла. Рођен је у Идвору, Банат (тада у Аустрији), а умро у Њујорку. У САД одлази веома млад и са изузетним успехом завршава математику и физику у Кембриџу, а потом докторира у Берлину. После тога Пупин почиње своју професорску и научну каријеру на Колумбија универзитету где ради пуних четрдесет година. Током свог живота је био успешан проналазач, и пријавио је 24 патената од којих је најпознатији Пупинов калем који служи "пупинизацији" телеграфских каблова односно смањењу слабљења електричног сигнала дуж кабла.

Сем богате и успешне научне каријере Пупин је био велики патриота. Свом презимену је додао Идворски како би показао приврженост родном крају. Био је један од оснивача и дугогодишњи председник "Српског народног савеза" у Америци. По завршетку Првог светског рата је учествовао на Париској мировној конференцији када је помагао у одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Носилац је југословенског одликовања Белог орла Првог реда.

Пупиново најпопуларније дело је књига "Са пашњака до научењака" за коју је добио Пулицерову награду. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор на укупно 18 универзитета.

Два његова ученика су добитници Нобелове награде.

Садржај

[уреди] Биографија

Михаило Идворски Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у селу Идвор (данас у општини Ковачица) у Банату у породици Константина и Олимпијаде. Константин је био паор са укупно десеторо деце, пет синова и пет кћери.

[уреди] Образовање

Основно образовање Михаило стиче прво у Идвору, у Српској вероисповедној основној школи, а потом наставља у Немачкој основној школи у Перлезу. Средње образовање стиче у Панчеву прво у Грађанској школи, а потом у Реалки. Већ тада се његов таленат и дар истичу и добија стипендију као одличан ученик. Међутим, његов немирни дух га вуче у деловање Омладине српске која је у то време имала сукобе са немачком полицијом. Због тога напушта Панчево и 1872. године своје школовање наставља у Прагу. После изненадне очеве смрти, у марту 1874. године одлази за Америку у својој 20-тој години живота.

[уреди] Одлазак у Америку

После пет тешких година где је морао да ради као физички радник, Пупин је успео да се упише на Колумбија колеџ у Њујорку у јесен 1879. Одмах се истакао као примеран ученик. Ослобођен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког језика и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.

[уреди] Акакдемска каријера

По завршетку школовања 1883. године примио је диплому првог академског степена "Bachelor of Arts". Добио је стипендију за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889) где је положио докторат из области физичке хемије, са темом: "Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији".

Његов положај професора теоријске електротехнике постепено је усмерио његово интересовање на проучавање електромагнетских феномена.

[уреди] Истраживачки рад

Електрична резонанција, као предмет изучавања, привукла је његову пажњу 1892. и резултирала у проналаску електричног струјног кола, које се данас универзално користи у свим радио-везама. Патент електричног кола је продао компанији Маркони. У исто време компанија Маркони применила је његов проналазак за исправљање високофреквентних таласа који се данас универзално примењује у радиофонији.

Алберт Ајнштајн и Михајло Пупин
увећај
Алберт Ајнштајн и Михајло Пупин

[уреди] Пупинова породица

Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Са њом је имао ћерку Барбару. Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.

[уреди] Задужбине Михајла Пупина

1914. године створио је "Фонд Пијаде Алексић-Пупин", у знак сећања и захвалности мајци Пијади. Сваке године, средствима тог фонда, на свечаним Светосавским академијама, награђивани су ученици који су се истицали у књижевности, историји, и гусларству.

Oсновао је и задужбину при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду. Фондови Задужбине користили су се за куповину српских уметничких дела за музеј и издавање публикација "српских старина". У имовину Задужбине, Пупин је уложио милион динара.

[уреди] Спољашње везе