Манастир Раваница
Из пројекта Википедија
Раваница је манастир у Србији и задужбина кнеза Лазара у околини Ћуприје (14. век.)
Манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан 1389. Црква посвећена Вазнесењу Господњем ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. Ктиторска композиција је измењена и досликана је Лазареве погибије. На њој се, подред Светог Кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.
По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.
На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси.
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи Манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.
У самој Цркви данас се налазе мошти Светог Кнеза Лазара.
[уреди] Изглед манастирске утврде
Данас су опстале три куле и део северног бедема,али за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење.У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова,док је један путописац 1568.године видео свега 4 очуване куле.У првој половини XIX века(1829.године) је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века,али ње данас више нема.