Старац Григорије

Из пројекта Википедија

Познато је да је Григорије, коме је старац била манастирска титула, умро пре 1355. год. Како је он, као истакнута црквена личност и као феудалац из околине Арханђеловог манастира, долазио у дотицај c Јаковом, треба поменути да је то онај „отац и брат Григорије" који је „бедио" старог српског књижевника Теодосија да дође са Св. Горе и напише Живот Петра Коришког, a свакако и песме у славу његову, Службу (око 1310. год.). Да старац Григорије не буде исто лице c Даниловим учеником и биографом, c оним необично даровитим писцем, непознатог имена, коме имамо да захвалимо и за Зборник живота краљева и архиепископа српских, за прву редакцију његову из 1337—1340. год.? Гроф Ђорђе Бранковић у својим Славено-српским хроникама наводи причање Даниловог ученика из биографије краља Стефана Душана, па казује да то пише „словенски... историк Григорије Игумен Дечански" (Цамблак).