Ужички НОП одред
Из пројекта Википедија
Ужички НОП одред формиран је јула 1941. године.
Први командант одреда био је Душан Јерковић Уча, народни херој, а политички комесар Mилнко Кушић, народни херој. Од стране ПК КПЈ за Србију у ужички округ је послат професор Милан Мијалковић, народни херој.
Одред већ првих дана врши успешне акције на саобраћајне везе и непријатељске транспорте. Нарочито значајне акције постижу златиборска и ужичка чета на комуникацији Вишеград-Ужице и пожешка и ариљска чета на комуникацији Пожега-Ариље-Ивањица. тим акцијама је скоро потпуно био онемогућен саобраћај окупатора.
Ужички одред је, осим тога, организовао читав низ заседа на непријатељске колоне. Међу значајнијим је напад на колону Немаца код Вирова, 28. августа 1941. године, када су Немци потучени и враћени натраг у Пожегу.
Успешна акција против немачке моторизоване колоне извршена је августа месеца и у Субјелу, код Косјерића. Борба је вођена цео дан, немачкој моторизацији је дошла у помоћ и авијација. од значајних борби је и борба са немачком колоном код Годовика, 20. септембра 1941. године, када су Немци разбијени и уз велике губитке и у паничном бегству протерани од Ужичког одреда до саме Пожеге.
Упоредо са уништавањем комуникација и постављањем заседа, Ужички одред врши успешне акције и на градове. већ 28. августа 1941. године ослобођено је Ариље, 22. септембра Пожега, 25. септембра ослобођен је цео ужички округ и Ужице тада постаје средиште Врховног штаба и центар устанка.
Борци Ужичког НОП одреда ушли су 1. марта 1942. године у састав II пролетерске бригаде.
[уреди] Раднички батаљон Ужичког НОП одреда
Брзо напредовање немачких јединица према Ужицу, новембра 1941. године, угрожавао је евакуацију града, у коме се тада налазио Врховни штаб и друге установе НОП-а. Да би се што више добило на времену, Врховни командант друг Тито је наредио Штабу Ужичког одреда да с Радничким батаљоном и двема четама Посавског НОП одреда, задржи Немце на Кадињачи, превоју 14 километара од Ужица на путу према Бајиној Башти, и да тако омогући извлачење Врховног штаба, људства и материјала на Златибор, и даље према Санџаку.
Укупно је било око 320 бораца. Радничким батаљоном је командовао Андрија Ђуровић, четама Ужичког одреда Душан Јерковић Уча, народни херој, а деловима Посавског одреда политички комесар Бора Марковић, народни херој.
Јединице су запоселе положаје с обе стране друма на Кадињачи, док је једини топ, који је био без нишанских справа, постављен на превоју западно од пута. Поред пута били су распоређени омладинци с боцама бензина за уништавање непријатељских тенкова. Ујутро 29. новембра 1941. године, нешто пре 8:00 часова борци с Кадињаче приметили су непријатељску колону у селу Заглавку, која се кретала врло обазриво.
Браниоци Кадињаче нису отварали ватру, док немачка колона није ушла дубоко у постављену заседу, када је на дати знак одјекнуо пуцањ партизанског топа. Његова граната експлодирала је усред чела немачке колоне. Истовремено је на Немце, с врло блиског одстојања, отворена јака пушчана и митраљеска ватра, тако да је у почетку међу Немцима настала забуна, али су се, после извесног времена, средили и неколико пута покушали да се пробију дуж пута. Топ је успешно тукао теснац пута, па су Немци на њега концентрисали ватру артирљерије. Мађутим, тпо је имао изванредан ватрени положај на врху гребена, тако да су гранате немачке артиљерије или пребацивале или подбацивале циљ.
Пошто су фронталним јуришима претрпели велике губитке, Немци су главним снагама извршили двоструки обухват бранилаца на Кадињачи. Иако је уочен тај немачки маневар, партизанске снаге нису одступиле. И кад су Немци са свих страна пришли њиховим положајима, партизани су их дочекали бомбама и неколико пута одбијали њихове јурише, и нанели им осетне губитке, али су се и редови бранилаца све више проредили. На самом вису Кадињаче, у борби прса у прса, погинули су готово сви борци Радничког батаљона са савојим командантима. Али су, упорним држањем врха кадињаче, створили потребно време да се Врховни штаб , његове установе и борачки састав повуку из Ужица према Златибору. Тек предвече 29. новембра 1941. године Немци су успели да уђу у Ужице.
Својим херојском и легендарном борбом борци Раднички батаљон, заједно са деловима Ужичког и Посавског НОП одреда, извршили су постављени задатак.
За херојско држање и постигнуте заслуге, батаљон је 1951. године одликован Орденом заслуга за народ са златним венцем. А 19. септембра 1979. године одликована је Орденом народног хероја Југославије.
[уреди] Литература
Преглед Народноослободилачке борбе у Србији, Мома Марковић, Београд 1947. година
Народни хероји Југославије, Партизанска књига Љубљана, Народна књига Београд, Побједа Титоград, 1982. година