Добрица Ћосић
Из пројекта Википедија
Добрица Ћосић је српски писац, као и политички и национални теоретичар. Он је био први председник СРЈ, од 1992. до 1993. године. Ћосић је често називан „духовним оцем српске нације“[1] [2].
Садржај |
[уреди] Биографија
Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. године у селу Велика Дренова код Трстеника. Школовао се у средњој Пољопривредној школи у Букову код Неготина али је прекинуо школовање за време Другог светског рата и касније завршио Вишу политичку школу "Ђуро Ђаковић". Био је партијски комесар у ресавском одреду, ратни уредник листа Млади борац, члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију и члан АГИТРОП-а ЦК КП Србије. Републички и савезни посланик био је 12 година. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом "Далеко је сунце". Године 1968. Отвара питање Косова чиме изазива позорност чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим.Од 1951. године слободан је уметник, књижевник који је написао култне романе: "Корене", "Деобе", "Време смрти", "Време зла", "Време власти" ... Године 1971. постаје члан САНУ. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје у јуну 1992. године. Смењен је годину дана касније тајним гласањем оба већа Савезног парламента после сукоба са Слободаном Милошевићем.
[уреди] Ћосићев књижевни рад
Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из Народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954 године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.
Романом „Деобе“ 1961. године Ћосић се поново враћа Другом светском рату. Средишња тема је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевноуметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику.
После кратког излета у експеримент са антироманом „Бајка“ из 1966. године, Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти“ који је објављиван од 1972. до 1979. године у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени“, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Трилогијом „Време зла“ ( „Верник“ 1984.,“Грешник“ 1985., „Отпадник“ 1986.), која се може одредити као политички роман, Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романексни живот у „Времену смрти“. Тако је „Временом смрти“ и „Временом зла“ попуњена празнина између романа „Корени“ и романа „Деобе“ и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Романом „Време власти“ наставља се повест започета романом „Корени“.
[уреди] Период од 1992. на даље
Ћосић је своју борбу против комунизма наставио и после смењивања са места Председника СРЈ. Био је један од ретких академика који су се осмелили да говоре на протестним скуповима 1996-1997 на позив Зорана Ђинђића, тадашњег градоначелника Београда.
Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније је изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства.
Добрица Ћосић је био први српски интелектуалац који је отворено предложио поделу Косова и Метохије још 1990-их. Током свог мандата Зоран Ђинђић је овај предлог прихватио и покренуо иницијативу која је пресечена у корену његовим убиством. Добрица Ћосић се у својој књизи "Косово" (2004) бави овом темом. У мају 2006. године, један од најпознатијих светских интелектуалаца Ноaм Чомски је отворено подржао овај предлог, назвавши га "најбољим могућим" (НИН, 11.5.2006. Насловна Страна: "Добрица Ћосић и Ноaм Чомски: Да ли је подела решење").
Поводом Ћосићевог 80-ог рођендана честитке су му упутили тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић (назвавши га притом "Српским Томасом Маном") и тадашњи председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом.
[уреди] Дела
- Далеко је сунце (1951)
- Корени (1954)
- Деобе 1-3 (1961)
- Бајка (1965)
- Време смрти 1-4 (1972-1979)
- Време зла – Грешник ( 1985), Отпадник ( 1986), Верник ( 1990)
- Пишчеви записи 1-3 ( 2001-2002)
- Српско питање 1-2 ( 2002-2003)
- Писци мога века ( 2002)
- Косово ( 2004)
- Пријатељи (2005)
[уреди] Спољашње везе
- „Ћосићев одбор из осамдесетих година заслужан за победу над Милошевићем“ на сајту „Медија клуб“
- Борис Тадић: Ја и Чика Добрица, текст на сајту „Курира“
[уреди] Извори
- ^ „Паланачка филозофија“, Радио Слободна Европа, 24. август 2005
- ^ „Треба ли Срби да се поклоне папи“, Република
Председници Савезне Републике Југославије | ![]() |
---|---|
Добрица Ћосић | Зоран Лилић | Слободан Милошевић | Војислав Коштуница |