Мирослав Трифуновић

Из пројекта Википедија

Мирослав Трифуновић-Дроња
увећај
Мирослав Трифуновић-Дроња

Мирослав Трифуновић-Дроња, Четнички генерал и Војвода Шумадијски

(1894 - 1945)

[уреди] Биографија

Рођен је у Крагујевцу 1894. године.

У Првом светском рату се као омладинац борио на положајима око Кајмакчалана и после рата је одликован орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Војну академију је завршио у Београду 1925. У чин бригадног генерала унапређен 1938. године. Завршио је и ђенералштабну припрему. Пре рата радио једно време и на Војној академији као предавач. Држао је предмет "Тактика" и "пешадијска обука". Написао неколико значајних књига о пашадијском начину ратовања.

Пред почетак рата одликован је Карађорђевом звездом са мачевима II степена. У априлском рату, био је интендантски командант у 3 Армији генерала Милана Недића. По заузећу Скопља, повлачи се правцем Ниша, а по капитулацији крио се у области Топлице.

У лето 1941. ставља се под командом пуковника Драже Михаиловића и добија задатак да организује простор Србије. Након наименовања Драже Михаиловића за армијског генерала, генерал Трифуновић добија директиву да успстави организацији ЈВуО на простору Трстеника и Врњачке Бање. По организацији првих корпуса, генерал Трифуновић је постављен за делегата Штаба Драже Михаиловића у Србији октобра 1942. и истовремено је наименован за команданта Србије са овлашћењем да решава питање свих корпуса.

За време боравка Врховне Команде у Црној Гори у лето 1942. генерал Трифуновић је успео да организује 35 корпуса и 4 велике групе корпуса које су се тада налазиле у Србији. Крајем 1943. добио је широка облашћења од Драже Михаиловића. Легализовао се код генерала Милана Недића још почетком 1942. и остао је легализован све до партизанског упада у Србију. За време окупације кретао се са лажним именом Др.Оња, па је тако настао и његов надимак "Дроња".

Против њега су Немци јула 1943. предузели операције "Heinrich" и" Trajbjagt", које су биле уско повезане са операцијом "Schwarz" у Црној Гори. Намера је била да се генерал Трифуновић и читав његов штаб заробе.

По инвазији партизанских одреда на Србију, генерал Трифуновић је 17. маја 1944. учествовао на састанку са Димитријем Љотићем у близини Горњег Милановца . Тада је направљен споразум за формирање заједничког националног фронта у Србији ради борбе против комуниста.

Потом је генерал Трифуновић сазвао конференцију свих виђенијих сеоских домаћина у Таковском срезу и објашњавао им војно-политичку ситуацију у Србији. Као резултат преговора Тригуновића и Љотића, требао је да уследи састанак између Михаиловића и Љотића, али до њега никад није дошло. На завршним преговорима са љотићевцима, Мирослав Трифуновић је издејствовао да се Српска државна стража и Српска гранична стража трансформишу у Српски ударни корпус (СДК), који ће се под његовом командом повлачити преко Санџака и Босне. Крајем децембра 1944. дошао је у Михаиловићев Врховни Штаб и у њему је остао до краја.

Заједно се повлачио са четничким снагама у Босну и пробијао се према Србији у мају 1945. године.

Погинуо је на Битка на Зеленгори 13. маја 1945. када ја граната пала непосредно близу самог штаба Врховне Команде. Сахрањен је под кишом метака и војним почастима у шумама Зеленгоре.