Ђироламо Савонарола
Из пројекта Википедија
Ђироламо Савонарола (Ферара 21. септембар 1452.- Фиренца 23. мај 1498.) је био италијански доминикански монах, а једно кратко време и владар Фиренце. Познат је по верској реформацији, протуренесансном деловању, спаљивању књига. Иако је остао до краја живота католик, понекад се сматра претечом Мартина Лутера. Због сукоба са папом спаљен је као јеретик.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Још у младости био је преокупиран читањем Библије и Аристотела. Студирао је на универзитету у Ферари, где је изгледа дипломирао уметност. Антиклерикални став је показао већ са 20 година старости, када је написао песму о уништењу света. Почео је већ тада да развија морални став, па 1475. у својој песми, показује презир према римској курији, називајући је "лажном, поносном курвом".
Постао је доминикански монах 1475. Уронио је у теолошка проучавања, најпре у Болоњи, па се после преместио и вратио у Болоњу, да би 1482. завршио у Фиренци. У то доба Савонарола је био јако лош говорник, тако да уопште није оставио никакав утисак, кад је 1487. напустио Фиренцу. Вратио се у Болоњу, где постаје магистар. У Фиренцу се врађа 1490. по молби грофа Пика дел Мирандоле.
[уреди] Увиђа корумпираност цркве
У то време католичка црква је била изузетно корумпирана и била је изузетно покварена. Папство је било препуно случајева личног неморала, а монаси су готово свуда продавали индулгенције, тј. опросте од грехова. Савонарола је био ожалошћен толиким греховима католичке цркве. Савонарола је наставио са проучавањима Библије и теолошких дела. Његова црква св. Марка је била препуна света. Он је проповедао да хришћански живот значи бити добар, а не придржавати се претераних церемонија. Савонарола није желео да води рат са католичком црквом. Он је хтео да исправи неке грешке. Указивао је на неморал.
Пријашњи владар Фиренце и мецена многих ренесансних уметника Лоренцо Медичи био је пријашњи покровитељ и Савонароле. Лоренцо и његов син Пјеро Медичи постали су мета Савонаролиних проповеди.
[уреди] Владар Фиренце
Кад је свргнуо Медичије, Савонарола је постао владар Фиренце и успоставио је демократску републику, коју је описивао као "хришћанску и верску републику". Једна од првих одлука је да содомија постане злочин кажњив смрћу. Главни непријатељи Савонароле су били војвода Милана и папа Александар VI . Папа је издао многе декрете против Савонароле, које је Савонарола игнорирао. Савонарола је био јако опасан за морално покварену цркву, јер је указивао на неморал, разврат и корупцију. Папа му је чак нудио место кардинала, само да престане са проповеда о неморалности.
Савонарола је 1497. организирао спаљивање свега, што је било повезано са моралним слабљењем, а то су била огледала, козметика, паганске књиге, лепа одела, табеле за играње, радови неморалних песника. све је то спалио на тргу у Фиренци. Многа ренесансна дела из Фиренце су тада неповратно нестала, укључујући слике Сандра Ботичелија.
Након неког времена Фиренца се уморила од претераног моралног стезања, па се 4. маја 1497. скупине младих буне и отварају таверне и поново се јавно коцкају.
[уреди] Спаљен на ломачи као јеретик
Папа је предао Савонаролин случај доминиканцима, али они нису нашли да Савонарола говори било што погрешно. Папа је тражио начин да га утиша. Папа Александар VI га екскомуницира 13. маја 1497. Пошто се опирао екскомуникацији, ухваћен је и обешен је и спаљен на истом месту, где је палио кљиге и неморалне ствари. Оптужен је за јерес, давање лажних пророчанстава и реигиозне грешке. Медичи су поново владали Фиренцом.
Савонарола је желио да очисти цркву од неморала. У XX веку створен је покрет, посебно међу доминиканцима, да Савонарола постане светац. Језуити су били главни противници идеје да Савонарола постане светац.