Помпеј
Из пројекта Википедија
Гнеј Помпеј Велики (лат: Gnaeus Pompeius Magnus; 29. септембар 106. пне. Пиценум - 29. септембар 48. пне. Египат), римски војсковођа и политичар.
Садржај |
[уреди] Младост
Помпеј је био син Гнеја Помпеја Страба, врло богатог и утицајног политичара.Млади Помпеј је одрастао уз свог оца и пратио га у војним походима. Страбо је у рату између Луција Корнелија Суле и Гнеј Марија био на Маријевој страни. Када му је отац умро, млади Помпеј је наслиједио његово богатство, политички утицај и значајну војну силу.
Помпеј је 83. пне. стао са војском од три легије на страну Суле, када се овај вратио у Италију и кренуо на Рим. Овај политички савез убрзао је Помпејеву каријеру. Сула је 82. пне. постао апсолутни диктатор, а Помпеј његов савезник. Сула је наредио својој унуци Емилији, која је била трудна и удана, да се разведе како би се могла удати за младог Помпеја. Помпеј се одмах развео од своје супруге Антистије и оженио Емилијом.
Иако још млад, Помпеј је добио од Суле повјерење и овлашћења да се обрачуна са Маријевим присталицама који су се налазили у Сицилији и римској провинцији Африци. Помпеј је показао поприличну окрутност према свима који су показивали знакове отпора. Чувена је његова реченица када су се људи бунили на његове методе провођења владавине: Престаните нам цитирати законе, ми носимо оружје!. Након бројних побједа у Африци, Помпеја су његове трупе прогласили императором и дали му надимак Велики. Наводно је чак и сам Сула смислио тај надимак. Према традицији, Помпеј је на повратку у Рим затражио од сената да прослави тријумф. Сенат га је одбио а Помпеј се стационирао са војском испред Рима и одбио отићи док сенат не пристане. Тада се умијешао Сула и пристао да Помпеј прослави тријумф.
Након тога Помпеј је затражио титулу проконзула, јер је био премлад да постане конзул. Ова му је титула требала бити формалност јер је Помпеј, заједно са Квинтом Цецилијем Метелом Пиом, одређен да се оде борити против Квинта Серторија. Серторије је био посљедњи Маријев присталица и одржао се на власти у Хиспанији. Герилски рат је трајао 76. пне.-71. пне.. Није било већих војних судара, а рат је завршио када је Серторије пао у атентату.
Помпеј се на позив сената и Марка Лицинија Краса вратио у Италију 71. пне. У Италији је трајала побуна робова под водством Спартака, Трећи робовски рат. Крас је побиједио Спартака у бици код Луканије, 71. пне. Помпеј је уништио велик дио робовске војске који је побјегао, око 5.000 људи. Иако је Крас најзаслужнији за пораз Спартака, Помпеј је успио тај подухват приписати себи. Затим је у Риму прославио други тријумф, за побједу у Хиспанији.
70. пне. Помпеј је, заједно са Красом, по први пут изабран за конзула.
[уреди] Гусари те Митридат
67. пне. Помпеј је од сената добио диктаторска овлашћења да уништи гусаре у Медитерану. У сенату су испрва и конзервативна фракција и оптимати били против да Помпеј преузме заповједништво. Али када је плебејски трибун приједлог дао на гласање, прихваћен је великом већином. Овај задатак Помпеј је успјешно завршио за само неколико мјесеци.
Помпеј је није враћао у Рим, већ је одмах кренуо у Малу Азију.Ту је преузео заповједништво од Луција Луцинија Лукула у рату са понтским краљем Митридатом VI.Помпеј је побиједио Митридата VI у бици код Лyкоса, 66. пне.. Понт је, након Митридатове смрти 63. пне., постао нова римска покрајина.Побиједио је и jeрменског краља Тиграна I Великог и присилио га да се одрекне свих дотад освојених подручја.Тигран је затим постао римски савезник и наставио владати Јерменијом. Свргнуо је и Антиоха XIII, око 64. пне. Сирија је постала римска провинција, а Антиох XIII посљедњи владар династије Селеукиди. Заузео је Јерусалим, а Јудеја је постала полунезависна провинција под римском контролом. Ово освајање и организација источних римских провинција сматра се највећим Помпејевим достигнућем.
9. септембра 61. пне., на свој 45. рођендан, Помпеј је у Риму прославио свој трећи тријумф. Био је то незабораван догађај. Два пуна дана измјењивале су се огромне параде и поворке заробљеника, војске, забављача и гладијатора који су демонстрирали приказе битака. Да би упечатљиво завршио фестивал и славље, Помпеј је организовао велики банкет и донирао новац римском народу.Тиме је још више повећао своју популарност.
[уреди] Први тријумвират
Након серије војних похода и сталног ратовања, Помпеј је прешао на политику.Распустио је своје легије и кренуо у политичку каријеру. У сенату су му се и даље супротстављали конзервативци. Савезник му је био Крас, са ким је прије дијелио мјесто конзула. У исто вријеме Гај Јулије Цезар се такође натицао за функцију конзула. Помпеј је са Цезаром и Красом 59. пне. склопио први тријумвират. Помпеј и Крас су својим везама помогли Цезару при избору за конзула, а овај им је узвратио бринећи се за њихове особне интересе.
Помпеј је затим оженио Јулију, Цезарову једину кћер. Иако је ово био брак из интереса, љубав Помпеја и Јулије је била обострана.
Иако је Помпеј био именован гувернером Хиспаније, остао је у Риму гдје се бринио за управу града. 56. пне. тријумвирски уговор између Помпеја, Цезара и Краса је обновљен. 55. пне. Помпеј и Крас су именовани за конзиле на а Цезар за проконзула, сви на рок од пет година. 54. пне. Јулија је умрла у току порођаја. Крас је погинуо у рату са Партима у бици код Царрхае, 53. пне.. Красова смрт је пореметила равнотежу моћи. У међувремену Цезар је ширио свој утјецај бројним побједама у Галском рату.
[уреди] Грађански рат
Након прекида тријумвирског уговора, Помпеј је оженио Корнелију Метел, кћер Сципиа Метела.Заједно са Сципиом, Помпеј постаје конзул по трећи пут.Користећи своја овлашћења као конзул, Помпеј је донио многе законе у вези судства и војске. Бројни закони су ишли у смјеру против Цезара.Помпеј је особно затражио забрану продуживања функције проконзула Цезару у одсуству, већ се требао вратити у Рим,а најприје распустити војску.Цезар је 49 п.н.е. прешао са једном легијом ријеку Рубикон и тиме започиње грађански рат између Помпеја и Цезара.
Помпеј је заједно са савезницима напустио Рим и повукао се на југ Италије.Рат је био неизвјестан све док Помпеј није поражен у бици код Фарсала, 48 п.н.е.. Помпеј је заједно са својом женом Корнелијом побјегао у Египат.Птолемеј XIII га је љубазно примио и дао му један брод на располагање.На 59. рођендан, Помпеј је позван на малу прославу рођендана. Убијен је по налогу Птолемеја XIII. који је хтио тиме придобити Цезара. Помпеј је убијен одсјецањем главе.Његов пријатељ Филип организовао му је једноставну сахрану и кремирао га. Цезар је у Египат стигао нешто послије.На дочеку је примио Помпејеву главу и прстен у корпи.Плутарх тврди да је Цезар почео плакати када је видио тај призор.Цезар је Помпејев прах и прстен дао удовици Корнелији која га је сахранила у Италији.