5. септембар

Из пројекта Википедија

5. септембар (5.9.) је 248. дан у години по грегоријанском календару (249. у преступној години). До краја године има још 117 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По Ут Ср Че Пе Су Не
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
календар за 2006 г.
цела година
  • 1514. - Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији.
  • 1600. - Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту.
  • 1774. - У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.
  • 1800. - Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији.
  • 1864. - Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце.
  • 1905. - Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји.
  • 1939. - САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“ (Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур.
  • 1960. - Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.
  • 1972. - Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.
  • 1977. - Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.
  • 1990. - Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.
  • 1995. - Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.
  • 2001. - Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.

[уреди] Рођења

  • 1568. - Томазо Кампанела, италијански филозоф, доминиканац, заступник утопијске филозофије.
  • 1791. - Јакоб Либман Бер, немачки композитор познат као Ђакомо Мајербер.
  • 1888. - Сарвепали Радакришнан, индијски филозоф и државник.

[уреди] Смрти

  • 1857. - Огист Конт, француски филозоф и математичар.
  • 1899. - Јован Ристић, српски државник и историчар.
  • 1997. - Мајка Тереза, мисионарка која је живот посветила сиромашним и болесним, нобеловка.
  • 2000. - Славко Леовац, председник Академије наука и уметности Републике Српске.

[уреди] Празници и дани сећања


[уреди] Види још

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар