Приједор

Из пројекта Википедија

Приједор
Prijedor
Положај у Републици Српској (БиХ)
Општи подаци
Ентитет Република Српска
Површина 834 km²
Становништво
- (процена)

119.096 (2005)
- (Попис из 1991. године) 112.470
Географски положај 44°59′СГШ 16°43′ИГД
Позивни број +387 52
Временска зона CET (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Званична страница www.opstinaprijedor.org
Политика
Председник општине Марко Павић (ДНС)
Владајуће странке СНСД, ДНС , СБиХ, СПРС

Приједор је поткозарска општина и уједно град који се налази у сјеверо-западном дијелу Босне и Херцеговине. Општина у цјелини припада српском ентитету, Републици Српској.

Садржај

[уреди] Географија

Сам град смјештен је у алувијалној долини ријеке Сане у сјеверозападном дијелу Републике Српске, између планина Козара и Грмеч. Највиша тачка је 978 m (Козара), а најнижа тачка 136 m Приједор (Град). Издуженост општине у правцу север-југ је 32 km, а у правцу ист-запад - 46 km.

Општина се простире на 834 квадратна километра и по величини је на другом мјесту у Републици Српској.

У самом граду данас живи нешто више од 65 000 становника, а на подручју цијеле општине 127 000 становника. Од тога, 25 000 су избјеглице и расељена лица.

Према привредној структури општина Приједор је центар индустријско-пољопривредног региона који сачињавају поткозарске општине Козарска Дубица, Нови Град и Српска Костајница, те један мањи дио подгрмечких општина Крупа на Уни и Сански Мост. Окосницу привредног развоја чини рударство, целулоза, дрвнопрерађивачка, метална и текстилна индустрија. И прије рата и сада Приједор је и у културном, образовном и спортском погледу регионални центар Поткозарја.

[уреди] Историја Приједора

За више информација погледајте Историја Приједора.
Приједор
увећај
Приједор

Историјски, Приједор је, такође, са својим селима, одувек био бастион слободарства, буна, устанака и одбране о чему свједоче I и II свјетски рат, те задња дешавања на подручју бивше Југославије.

Први пут у историјским документима Приједор се, истина као земљана утврда, помиње у ратним извјештајима грофа Адама Бацанија за вријеме Бечког рата од 1683. до 1699 године. Међутим, археолошка грађа указује да његово постојање датира још из времена предисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експолатације гвоздене руде која је, претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума. Веома брзо Приједор постаје значајан - трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, али понајвише првој жељезничкој прузи у бившој БиХ изграђеној 1873. године у вријеме барона Хирса. Један вијек послије, тачније 1882, готово цијели град изгорио је у великом пожару па су аустроугарске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака.

Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустро-угарској Босни и Херцеговини. Почетак XX вијека донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су "Прва крајишка творница цигле и цријепа" коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица "Антонијевић", као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла "Мира". На почетку XX вијека Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор "Просвете" основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и "Прва српска штедионица д.д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1924. године.Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име "Српски Соко". Године 1885. основано је и пјевачко друштво "Вила" за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године "Вила" је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.

Приједор данас
увећај
Приједор данас

У току II свјетског рата приједорски крај је претрпио огромна разарања. Пред офанзивама хрватских усташа и Немаца голоруки српски народ је бјежао у збјегове на планину Козару. Ратна фотографија Жоржа Скиригина Мајка са Козаре остала је потресно свједочанство на страдање српског народа Поткозарја. Усташе су са Козаре одвеле у смрт око 60.000 невиних српских цивила. Међу њима је било око 11.900 дјеце. Након рата на платоу Мраковица подигнут је величанствен споменик жртвама фашистичког терора. Дио планине Козаре проглашен је за национални парк.


Национални парк Козара, ријека Сана и прекрасни крајолици туристички су адути приједорског краја и цијелог Поткозарја.

Дакле, без обзира на археолошке ископине из римских и предримских времена и времена Мезеја, без обзира на некрополе из млађег и старијег бронзаног доба, античке и позноантичке некрополе, као и неке трагове средњовјековних грађевина Приједор је варошица из новијег доба, заправо град XIX и XX вијека.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Приједора.

Попис становништва из 1991.

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Приједор имала је 112.543 становника, распоређених у 71 насељу.

Национални састав:

Срби Муслимани Хрвати Југословени остали
~1971~ 46.487 (47,47%) 39.190 (40,02%) 8.845 (9,03%) 1.458 (1,48%) 1.941 (2,00%)
~1981~ 45.279 (41,59%) 42.129 (38,69%) 7.297 (6,70%) 10.556 (9,69%) 3.607 (3,33%)
~1991~ 47.581 (42,27%) 49.351 (43,85%) 6.316 (5,61%) 6.459 (5,73%) 2.836 (2,54%)


Послије потписивања Дејтонског Споразума, општина Приједор у цјелини ушла је у састав Републике Српске.

[уреди] Насеља општине

Алишићи, Бабићи, Бистрица, Бишћани, Божићи, Брђани, Брезичани, Бришево, Буснови, Цикоте, Црна Долина, Чараково, Чејреци, Чиркин Поље, Ћела, Дера, Доња Драготиња, Доња Равска, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Доњи Волар, Гаћани, Гомјеница, Горња Драготиња, Горња Јутрогошта, Горња Пухарска, Горња Равска, Горњи Гаревци, Горњи Јеловац, Горњи Орловци, Горњи Волар, Градина, Хамбарине, Хрнићи, Јаруге, Јелићка, Југовци, Калајево, Камичани, Кевљани, Козарац, Козаруша, Криваја, Ламовита, Љескаре, Љубија, Мало Паланчиште, Марићка, Марини, Миљаковци, Миска Глава, Нишевићи, Ништавци, Омарска, Орловача, Пејићи, Петров Гај, Приједор, Ракелићи, Раковчани, Раљаш, Расавци, Ризвановићи, Саничани, Шурковац, Тисова, Томашица, Трнопоље, Велико Паланчиште, Зецови и Жуне.

[уреди] Сусједна мјеста и градови

Костајница (60 km) Коз. Дубица (33 km) Градишка (90 km)
Нови Град (32 km) Козарац (13 km), Омарска (20 km)
Љубија (8 km) Сански Мост (33 km) Бања Лука (48 km)

[уреди] Образовање

Први облици организованог образовног процеса датирају још из 19. вијека. Тако је већ 1834. године Приједор имао "Српску основну школу" као најстарију основну школу у Босни и Херцеговини, која је касније са тзв. Комуналном школом (основана 1898. године) 1919. године прерасла у "Државну школу".

Најзначајнија школска институција, приједорска Гимназија основана је 1923. године, а у периоду послије Другог свјетског рата постојала је и "Женска занатска школа".

У граду постоји предшколска установа, дјечији вртић "Радост" гдје свакодневно борави преко 500 приједорских малишана.

Приједор има и високошколске установе, као што су Виша медицинска и Виша пословна школа, те Рударско-геолошки одсјек Технолошког факултета из Бања Луке.

[уреди] Основне школе

ОШ Бранко Радичевић, П.        ОШ Бранко Ћопић, Д.А.        ОШ Бранко Ћопић, П.        ОШ Вук Караџић, О.        
ОШ Градина, Омарска ОШ Десанка Максимовић ОШ Доситеј Обрадовић ОШ Драган Вујановић, С.
ОШ Ђорђе Натошевић - спец. ОШ Јован Дучић. Лам. ОШ Јован Цвијић. Бре. ОШ Младен Стојановић Г.Љ.
ОШ Нела Бојанић, Л.        ОШ Петар Кочић        ОШ Петар П Његош, Бус.        ОШ Петар П. Његош, Мар.        
ОШ Петар П. Његош, Г.М. ОШ Петар П. Његош, Кри. ОШ Ћирило и Методије, Трн.


[уреди] Средње школе

  • Гимназија "Свети Сава", Николе Пашића 6, (052) 240 480
  • Ђорђе Натошевић - специјална, Краља Александра 6, 052/212-557
  • Економска школа, Вука Караџића 16, (052) 211 325
  • Електро-техничка школа, Николе Пашића 4а, 052/234-926
  • Машинска школа, Б. Хрнчића бб., (052) 213 944
  • Медицинска, технолошка и грађевинска школа, Николе Пашића бб, (052) 215 940
  • Музичка школа "Владо Милошевић", Б. Нушића 9, 052/233-228
  • Пољопривредно-прехрамбена школа, Николе Пашића 4, 052/221-557
  • Трговачка школа, Николе Пашића бб, (052) 213 205
  • Угоститељско-економска школа, Вука Караџића 16, 052/211-325
  • Хемијско-грађевинска школа, Николе Пашића 4, 052/211- 262

[уреди] Насеља Града Приједора

Хотел Приједор, на обали ријеке Сане
увећај
Хотел Приједор, на обали ријеке Сане

Поред центра Приједора, који се такође може подјелити у поједине мање четврти, у Приједору постоје и идућа насеља:

  • Урије
  • Пећани
  • Пухарска
  • Рашковац
  • Кокин град
  • Гашића насеље
  • Стари град
  • Гомјеница
  • Чиркин поље
  • Свале
  • Аеродромско насеље
  • Тукови

[уреди] Политика

[уреди] Скупштина општине

Локални избори су били Октобра 2004. Посланици у скупштини општине (укупно 31):

[уреди] Спољашње везе


Координате: 44°  59′  Сј.,16°  43′  Ис.

 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine