Олово
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Олово (вишезначна одредница).
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Олово, Pb, 82 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
рипадност скупу | слабих метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | IVA, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 11340 kg/m3, 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | плавичастобела![]() |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 207,2 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 180 (154) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 147 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | 202 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Xe]4f145d106s26p2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони бројеви | 4, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | средње базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 600,61 K (327,46 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 2022 K (1749 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 18,26×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 177,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 4,799 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 4,21×10-7 Pa (600 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 1260 m/s (293,15K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 2,33 (Паулинг) 1,55 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 129 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 4,81×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 35,9 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 715,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1450,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 3081,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 4083 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 6640 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница:
|
У природи се олово најчешће јавља у виду сулфида, PbS, као руда галенит. Пржењем се руде преводи у оксид чијом редукцијом настаје сирово олово. Сирово олово садржи: бакар, антимон, арсен, бизмут, цинк, сумпор, калај, сребро и злато. Пречишћавањем сировог олова (најчешће електролитичким путем) добија се чисто олово плавичастобеле боје, само на свежем пресеку је металног сјаја, но брзо потамни од створеног слоја оксида и базног олово(II) карбоната Pb(OH)2*2PbCO3, који га штите од даље оксидације. То је мек метал, велике густине и ниске температуре топљења.
Олово се у дестилованој води не раствара, док се раствара у киселинама са оксидационим дејством нпр. азотна киселина. При дејству разблажене сумпорне киселине ствара се заштитни слој олово- сулфата PbSO4 те растварање престаје. Алкалије не делују на олово. На ваздуху се фино спрашено олово тзв. пирофорно олово пали само од себе.
Олово (II) оксид се користи за глазирање керамичких производа, за израду минијума, као жута боја у сликарству. Олово се користи за израду лимова, канализационих и водоводних цеви уколико воде нису киселе; њиме се облажу електрични каблови и превлачи посуђе. Олово се користи и у војној индустрији, индустрији боја, за израду оловних акомулатора, за заштиту од рендгенског и радиоактивног зрачења.