Агапије атонски преподобномученик
Из пројекта Википедија
Агапије атонски, преподобномученик – овај преподобномученик даде живот за хришћанску веру 1821 год. У Никопољу, крај Плевена, послат од стране атонског манастира Кутлумуш, на задатак таксидиота – путујућих проповедника и вероучитеља. Манастир Кутлумуш је дао многе строге подвижнике; један од њих је био јеромонах Агапије, који невољно прими ову службу и опрости се од манастира тако тужно, као да га напушта заувек. На обавештење игумана манастира, да му је од стране манастирског сабора додељена служба таксидиота, јеромонах Агапије одговори: - Биће ми тешко да живим у сред буре светског живота! Ја волим атонску тишину! - Бог ће те заштитити! Ипак, цела је његова земља; а, жртвовати се за поробљене хришћане, је веће дело од наше молитве. Тако га игуман наговори, а овај, веран манастирској покорности – послуша га. Прође дуги пут од Белог мора до Дунава и настани се у Никопољу. Живот му је текао у сасвим другачијим условима него на Атону, али у духовном погледу није хтео да се одрекне монашког канона. Пошто је имао дар слова, натопљен чистом вером и чистим животом, Агапије поче своје проповеди, учећи децу писмености, болесне утеши, а многе грешнике врати на прави пут. Али, дође време тешког искушења – 1821 год. Када се у Грчкој вијорио устанак завера. Турци су страшно узвратили, како устаницима, тако и свештеницима – јер, устанак није био само за слободу, већ и за очување хришћанске вере. Много свештеници и монаси су тада страдали. Тако је било у Никопољу, једне априлске вечери, када је Агапије читао вечерњи канон; наоружани Турцу су упали у мали метох. - Зашто окупљаш људе? да их учиш да се буне против султана! - Моја наука је: љубите непријатеље своје! - Имаш ли оружје? - Моје оружје је свети крст Христов! – и прекрсти се. Турци се још више наљутише, када се Агапије прекрсти; један од њих не издржа у својој злоби, те извади мач и прободе га. На поду, сав у крви, изговори пресмртну молитву, сети се игумана како му говори: цела је његова (божија) земља! и издахну са озареним лицем. Вест о његовој мученичкој смрти се прочула на Атону, а монаси из трновског краја – Никифор и Јеротеј су га убележили у летописном зборнику из 1822 год. Ипак, манастир Кутлумуш није престао да шаље таксидиоте у бугарским земљама. Већ, 1865 год. у Варни су духовници Герман и Тимотеј, таксидиоти који су се укључили у борбу за самосталност бугарске православне цркве.