Реални аикидо
Из пројекта Википедија
Реални аикидо је аутентична српска борилачка вештина. Од 2003. год. је званично регистрован у међународној УСМА класификацији борилачких вештина. То је дефанзиван, изузетно флексибилан систем одбрамбених техника, чије основне карактеристике су: брзина и правовременост реаговања, уклапање у противников напад, континуитет извођења технике и потпуна завршна контрола нападача, помоћу специфичних полуга. Флексибилност техника омогућава да се рад прилагоди конституцији појединца и захтевима тренутне ситуације, чиме се постиже максимална ефикасност у примени ове вештине.
Творац реалног аикидоа је мајстор Љубомир Врачаревић, 10. Дан – соке, који се борилачким вештинама бави од 1969. године. Незадовољан апстрактношћу јапанског аикидоа, базираном на традицији и филозофији које су нама стране, модификовао је технике, коригујући их све док није дошао до оптималних решења – како најбрже, најефикасније и најекономичније онеспособити нападача. Реални аикидо је, захваљујући својој универзалности, присутан у обуци телохранитеља и специјалних јединица војске и полиције, али и у рекреативном тренирању деце и одраслих.
Као вештина самоодбране без удараца и борбе, веома је примерен деци. У школама реалног аикидоа са децом од 5-12 година ради се по посебном програму «Кроз игру до мајсторства» који је базиран на развоју психофизичких особина деце. Вежбе загревања делују корективно на држање и кичмени стуб, побољшавају синхронизацију покрета и укупну моторику детета. Технике самоодбране су прилагођене дечјим могућностима, без тешких захвата који би могли довести до повређивања. Поуларност реалног аикидоа у свету и отварање великог броја клубова условили су оснивање Светског центра реалног аикидоа у Београду, 1993, год. који координира рад свих клубова и федерација реалног аикидоа у свету.