Емануел Левинас
Из пројекта Википедија
Емануел Левинас (12. јануар 1906. - 25. децембар 1995.), француски филозоф (добио француско држављанство 1930.) јеврејског поријекла. Рођен је 1906. године у Каунасу, Литванија.
Након завршеног средњег образовања 1923. године одлази у Француску, у Стразбур, гдје започиње филозофске студије код Едмунда Хусерла и Мартина Хајдегера. Затим студира на Сорбони код Леона Бреншвика. Након студијског боравка у Фрајбургу 1930. године објављује први већи рад о феноменологији у Француској, под називом Теорија интуиције у Хусерловој феноменологији. Левинас се у овом дјелу приклања Хајдегеру, због неисторијског карактера Хусерлове феноменологије. Иначе, Левинас је упркос каснијем оштром противљењу Хајдегеровој филозофији увијек тврдио да "Бивстовање и вријеме" спада међу најљепше филозофске књиге. У периоду од 1930. до 1939. године објављује само једно дјело О бијегу. У Морису Бланшоу у том периоду налази најближег духовног пријатеља упркос познанству са већином филозофа савременика међу којима је и Жан-Пол Сартр, о чему свједочи и књига из 1975. године насловљена О Морису Бланшоу. Раздобље 1939 - 1945. године проводи у њемачком логору као ратни заробљеник. У том раздобљу страда му цијела породица, која је остала у Литванији, као жртва нацистичких прогона. То је разлог за одлуку да више никад не ступи на тло Њемачке. Међународну награду Карл Јасперс добија 1983. године али овлашћује сина да је прими у његово име.
После рата постаје директор Високе израелске оријенталне школе у Паризу. Као резултат студије и проучавања Талмудовог дјела, објављује двије књиге: Четири талмудска читања и Пет нових талмудских читања. Послије објављивања првог капиталног дјела, Тоталитет и Бесконачно 1961. године, добија мјесто професора филозофије у Поатјеу.