Арапска побуна (1916.-1918.)

Из пројекта Википедија

Арапска побуна (1916.-1918.)
Део Првог светског рата

Застава арапских побуњеника
Време: јун 1916. – октобар 1918.
Локација: Саудијска Арабија, Јордан, Либан и Сирија
Резултат: Примирје у Мудросу
Споразум у Севру
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Хашемитски Арапи
Ујед.Краљевство
Отоманско царство
Заповедници
Фејсал I од Ирака
Лоренс од Арабије
Ахмед Ђемал
Јачина
5.000? 25.000?
Губици
{{{подаци}}}


Арапска побуна (1916.-1918.) је избила 1916. са циљем остварења независности Арапа од Отоманског царства и стварања јединствене арапске државе од Алепа у Сирији до Адена у Јемену. Побуну је иницирао шериф Меке Хусеин ибн Али.

Садржај

[уреди] Позадина

У Турској је 1908. извршен државни удар којим су на власт дошли Младотурци, тј турска националистичка партија Млади Турци. Преотели су власт од султана Абдул Хамида II. После тога се битно променила отоманска политика, а повећала се дискриминација према онима који нису Турци. Отоманско царство се придружило Централним силама у Првом светском рату. Многи арапски националисти били су ухапшени у Дамаску и Бејруту. Били су мучени и убијени. Арапима се претило и Хејаз железницом, која би помогла да се турска војска лако покрене дубоко у арапске територије

[уреди] Лоренс од Арабије

Шериф Меке Хусеин ибн Али је био вођа арапских националиста. Склопио је око 8. јуна 1916. савез са Великом Британијом и Француском против Отоманског царства. Арапске снаге су предводили његови синови Абдулах I од Јордана и Фејсал I од Ирака. Британска влада у Египту је одмах послала младог официра да ради са Арапима. Био је то Т.Е. Лоренс, познат као Лоренс од Арабије.

Лоренс од Арабије у одећи шерифа од Меке
увећај
Лоренс од Арабије у одећи шерифа од Меке

Лоренс од Арабије је много допринео арапској побуни тиме што је убедио арапске вође (Абдулаха I од Јордана и Фејсала I од Ирака) да је потребно координисати њихове арапске акције са британском стратегијом. Успео је убедити арапске вође да не нападају Турке да би их истерали из Медине, него да нападају њихове линије комуникације, тј посебно Хеџаз железницу. Тиме је било везано јако много турске војске да штите и стално поправљају штете на железници. Користили су се герилском тактиком "удри и бежи".

Лоренс од Арабије је организовао арапски напад на лучки град Акабу, која је била битна за Британце као база за опскрбу Египатскога експедиционог корпуса али и за помоћ арапској побуни. Арапи су заузели Акабу 6. јула 1917. Током битке Британаца и Турака на подручју Газе и Биршебе Арапи су низом малих напада нападали турске положаје. Помогли су да генерал Аленбај освоји Јерусалим пре Божића 1917.

[уреди] 1918: Крај борби

Током 1918. арапска коњица је постајала све моћнија и значајнија. Она је британске снаге стално извештавала о турским позицијама. Осим тога стално су нападали турске јединице за снабдевање, мале гарнизоне и уништавали су железничку пругу. Могуће је да је британска задња офанзива и битка за Мегидо (1918.) била тако успешна. Отоманска војска је уништена за мање од десет дана борбе. Аустралијска лака коњица је без борбе дошла до Дамаска 30. септембра 1918. Лоренс од Арабије је са арапском војском ујахао у Дамаск 1. октобра 1918. да би примио предају града. На крају рата Египатски експедициони корпус је заузео данашњи Израел, Јордан, Либан , јужну Сирију и велики део Арапскога полуострва.

Арапске снаге су бројале око 5.000 побуњеника. Главни допринос арапске побуне је да су везали десетке хиљада турских војника, који би иначе били употребљени за напад на Суецки канал.

Велика Британија и Француска су склопиле тајни Сајкс-Пикотов споразум из 1916. по коме деле интересне сфере на Блиском истоку. Арапско подручје су поделили неповољно по Арапе у суштини кршећи обећања која су им дали. Тајном Сајкс-Пикот споразум прикључила се и Русија. Након Октобарске револуције Лењин је објавио садржај тајнога споразума.

Осим тога и Балфуровом декларацијом из 1917. Велика Британија је обећала Јеврејима државу у Палестини.

[уреди] Литература

[уреди] Види још


Први светски рат - навигација кроз историју:
Позорнице Главни догађаји Специфични чланци Учесници Види још

Увод:

Главни фронтови:

1914.:
• Битка за Лијеж
• Церска битка
• Колубарска битка
• Таненбершка битка
• Прва битка на Марни
1915.:
• Албанска голгота
• Галипољска битка
• Италијански поход
1916.:
• Битка за Верден
• Битка на Соми
• Јутландска битка
• Брусиловљева офанзива
• Освајање Румуније
1917.:
• Топлички устанак
• Избочина Вими
• Битка код Пашендала
• Руска револуција
1918.:
• Пролећна офанзива
• Офанзива од сто дана
• Офанзива на Муз и Аргон
• Капитулација Немачке

  • Хронологија
  • Ваздушно ратовање
  • Поморско ратовање
  • Лица
  • Хемијско оружје
  • Технологија
  • Рововско ратовање

Цивилне жртве и злочини:

Последице:

Учесници

Антанта
•  Србија
•  Царска Русија
•  Француска
•  Уједињено Краљевство
 •  Аустралија
 •  Канада
 •  Индија
 •  Њуфаундленд
 •  Нови Зеланд
 •  Јужноафричка Република
•  Италија
•  Румунија
•  САД
•  Португал
•  Јапан
•  Белгија
•  Црна Гора
•  Грчка
• још...

Централне силе
•  Немачко царство
•  Аустро-Угарска
•  Отоманско царство
•  Бугарска

• Категорија:Први светски рат

Повезани сукоби:
• Први балкански рат
• Други балкански рат
• Маричка побуна
• Ускршњи устанак
• Руска револуција
• Руски грађански рат
• Северноруска кампања
• Пољско-совјетски рат
• Грчко-турски рат
• Други светски рат

Више информација о Првом светском рату:

 Први светски рат на Вики речнику
 Први светски рат на Вики књигама
 Први светски рат на Вики цитатима
 Први светски рат на Вики изворима
 Први светски рат на Вики остави
 Први светски рат на Вики вестима