Пећ
Из пројекта Википедија
Пећ (албански: Pejë / Peja) je град који се налази у северозападном делу Метохије. 2005. године град Пећ је имао 93.161 становника.
Град Пећ се први пут под овим именом помиње 1202. године пре тога је имао неколико назива у зависности од тога ко је господарио тим крајевима.
Под називом Сипарантум налазимо га код Птоломеја (87.-150.) у његовом познатом делу "Географија". Имао је статус муниципијума што је значило да је имао своју самоуправу и да је био други град тог ранга на простору данашњег Косова и Метохије, одмах после Улпијане.
Византијски историчар Прокопије (565.године) га назива Пентза, који замењује назив Сипарантум. О античкој Пећи зна се да је локалитет Градина врло значајан као и низ другиг локалитета који показују да је био административни центар овог дела Балкана..... У 13-ом веку помиње се као град Пећ који се развијао уз тек пренету столицу српске цркве из Жиче у Пећ. Пек, Пећ, Пећ архиепископа су само неки од назива који су коришћени. У 14-ом веку га помињу Дубровчани и Которани који су имали своје трговачке колоније у Пећи. Године 1378. се помиње Караван "in novam montem pec et prizren". Носио је и назив Српског Светог Града. Био је седиште српске цркве, прво организоване као архиепископија, а затим и као патријаршија (од 1346. године када је Цар Душан прогласио Српско царство. Град је тада уживао многе повластице српских владара и добијао богате поклоне од њих и страних великаша. Град је био везан за Архиепископа (касније патријарха) и био је под директном његовом влашћу. Зна се да се тада у Пећи производило много артикала почевши од прехрамбених и одевних до предмета високе уметничке вредности. Тада су у граду радили најбољи мајстори филиграни, ковачи, кројачи и други. Ковао се посебан новац за поглавара српске цркве. Производила се свила. Град је био чувен ван граница тадашње српске државе по узгајању и производњи шафрана који се користио и као зачин и као боја за тканину.
После боја на Косову ,1389. године па све до 1462. године Пећ је био под влашћу Балшића и друге властеле. После шестовековне турске власти и мукотрпног живота његовог хришћанског живља Пећ дочекује слободу 1912.године на Лучиндан од стране црногорске војске. Између два светска рата био је под управом Зетске бановине.
Координате: 40° 66' С, 20° 31' И
|
|||||
---|---|---|---|---|---|
Преко милион становника: | Београд | ||||
Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
Види још : | списак градова и списак насељених места |