Соја
Из пројекта Википедија
Соја | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
||||||||||||||||
Таксономија | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
Glycine max (Лине) Merr. |
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
Соја - (Glycine max (L) Merr.) је биљна врста која припада фамилији Fabaceae. Центар порекла ове биљне врсте је Кина. Први историјски, писани, наводи о соји потичу из 3000 године п.н.е. Поред пиринча, пшенице, јечма и проса, соја је један од главих усева који су значајно допринели опстанку кунеске цивилизације. Соју популарно још и називају кинеска крава.
Првих 3.000 година, соја се није пуно удаљила од свог центар порекла. Почетком нове ере, соја се шири на територије данашње јужне Кине, Кореје и Јапана који се сматрају секундарним центрима порекла. Развојем поморског саобраћаја у 18. веку нове ере, соју полако упознају друге цивилизације и појављује се у ботаничким баштама у Европи и Америци. Сматара се да је соју у Америку донео Бенџамин Френклин. Новија историја соје почиње у 19. веку у Америци одакле започиње ширење по целом свету и соја зузима значајно место у модерној пољопривреди. У модерној историје соје важна су још два догађаја. 1996. године на тржишту се појавила прва генетски модификована соја (отпорна на тотални хербицид глифосат) и 2002. године соја по први пут напушта планету землљу - на међународној свемирској станици произведене су експерименталне количине соје као потенцијалне хране на свемирским путовањима.
Основи разлог гајења соје јесте повољан хемијски састав зрна. Наиме, у зрну соје налази се између 35 и 40 % протеина и око 20 % уља што га чини веома повољном сировином за исхрану људи и животиња. Протеини соје садрже све есенцијалне аминокиселине у довољној количини тако да прерађевине од соје представлјају квалитетну храну. Сојино уље не спада у групу висококвалитетних уља (као маслиново и сунцокретово) због веће количине полинезасићених масних киселина и мањег удела олеинске киселине. Поред уља и протеина у зрну соје налазе и друга физиолошки активна једињења као што су изофлавони, фитостероли,сапонини, фитинска киселина који имају повољан утицај на здравље људи. Такође у зрну соје налазе се и неке антинутритивене материје као што су инхибитори протеаза (термичком обрадом зрна соје ове материје се неутралишу) и несварљиви олигосахариди. Списак производа који се добијају од соје је дугачак и поред разних прехрамбених производа и адитива, соја је сировина у индистрији гуме, боја, лакова, лепкова, фармацеутској индустрију све популарнија сировина за биодизел. Протеини соје чине око 2/3 светске производње биљних протеина док 1/3 биљних уља потиче од соје.