Хетити

Из пројекта Википедија

Хетити су први индоевропски народ на тлу Мале Азије. О њима се зна изузетно мало.

Хетитско царство (црвено) на врхунцу своје моћи 1290. пне., граничи се са Египатским царством (зелено)
увећај
Хетитско царство (црвено) на врхунцу своје моћи 1290. пне., граничи се са Египатским царством (зелено)

Садржај

[уреди] Историја

Верује се да су населили Малу Азију средином 3. или 2. миленијума п.н.е. Највероватније да су долазили у таласима, и да је ово временски оквир у коме су населили Малу Азију. Постоје и две претпоставке одакле су дошли: по једној, у почетку су насељавали простор око Каспијског језера и дошли су преко Кавказа, а по другој су дошли преко Балкана. Себе су вероватно називали Нешити, по старој престоници Неши, а приметна је сличност са латинским „nos“, или рецимо и „наше“ и другим речима у индоевропским језицима за „наше“. Хатуша, код данашњег Богакалеа (Boğazköy) у средишњој Турској, постаје престоница око 1650. пне. , у време владавине Хатушилија I.

Организована држава се појавила око 1800. пне. под Краљем (Сунцем) Анитом. Хетити су 1594. пне. заузели Вавилон и проузроковали пад Хамурабијеве династије. Године 1593. пне. Касити су освојили Bавилон. Држава доживљава врхунац за време Шушилулијуме I, a у бици код Кадеша одбијају Египатски напад. Хетитска држава се простире од Егејског мора (око 1300. пне. Хетити заузимају Ефес) до близу Библоса.

Око 1200. пне. хетитску државу, која је пре пола века била на још на врхунцу, а сада ослабљену устанцима и проблемима са разбојницима, уништава најезда „морских народа“, народа коме етнички састав и порекло нису утврђени. Још пола миленијума ће постојати мале хетитске државе, државе „хијероглифских Хетита“. Године 717. пне. Асирци под краљем Шарукином (Саргоном II) освајају последњу велику Хетитску државу Каркемиш. Наредних векова Хетити се посемићују и примају језик семитских Јермена. Име хетита убрзо после тога коначно ишчезава из историје.

[уреди] Битка код Кадеша

Рушевине Хатуса у данашњој Турској
увећај
Рушевине Хатуса у данашњој Турској

Битка код Кадеша, 1296. пне. је прва битка у историји човечанства која се може реконструисати. Рамзес II је решио да уништи Хетитску државу. Циљ му је била највећа хетитска држава у Сирији - Кадеш. У то време хетитском државом је владао Муватали. Рамзес је прво направио низ опскрбних база на Средоземљу, у Феникији. Сакупио је 20.000 људи и поделио их у четири збора, названих према Рау, Амону, Сутеху и Птаху, односно главним египатским боговима.

Муватали је такође сакупио 20.000 људи, тако што је склопио савезе са краљевима Арзава, Нахарине, Каркемиша, Халпе и Кадеша (важно је напоменути да је држава била децентрализована, односно да су чланови краљевске породице и други људи управлјали одређеним областима, краљевинама у краљевини). Рамзесове четири војске су наступале долином Оронта. Прво је ишла Амонова, коју је сам Рамзес водио. два километара иза ње је ишла Раова, на удаљености од седам километара Птахова и на удаљености од десет километара војска бога Сутеха. Маватали је пешадију (у коју вероватно није имао поверења) оставио да брани сам Кадеш, а кочије су ишле у борбу.

Пред Кадешом су Египћани ухватили неколико хетитскх војника који су рекли да су бегунци и да је хетитска војска од страха узмакла на север. И стварно, дошли су до напуштеног логора, и Амонова и Раова војска је села и одморила се. Међутим изјава је била ратно лукавство. Муватали је заобишао Амонову и Раову војску. После још једног преслушавања, ухваћени хетитски војници су признали да је у питању лукавство, и да је Муватали управо обишао Амонову и Раову војску. Рамзес је послао гласнике ка Раовој војсци, која је била исто као и Амонова неприпремљена, али је било прекасно. Муватали је дошао, и уништио Амонову и Раову војску у једном нападу.

Само се Рамзес извукао са шачицом војника. Кренули су ка опскрбним базама, и ту их је пресрела једна војска, и таман што је Рамзес напео лук, схватио је да је у питању његова војска. Привукао се Хетитима који су купили плен, и заједно са Птаховом војском напао. Муватали је послао још хиљаду бојних кола, али било је то превише да би се могло лако маневрисати. Та, нова битка се завршила нерешено. Египћани су претрпели страшне губитке, али су издржали. Муватали је са пешадијом чекао код Кадеша, али је Рамзес искористио мрак и одступио.

После битке Рамзес се одрекао планова за уништење хетитске државе и склопио са Муваталијевим наследником Хатушилијем III „уговор о вечном миру и пријатељству“.

[уреди] Достигнућа

Ослобођење Шупилулијума II, последњег познатог владара Хетитске империје
увећај
Ослобођење Шупилулијума II, последњег познатог владара Хетитске империје

Претпоставља се да на хетитском „heth“ значи сребро. Они су били познати као изузетне занатлије, поготово у раду са металима. Рукотворине хетитских занатлија и данас изгледају одлично. Занимљиви су церемонијални сребрни пехари у облику животиња, које су симболизовале божанства. Ипак, најважније је достигнуће обрада гвожђа, које им је донело превласт на бојним пољима. Прво гвоздено оружје је израдио хетитски занатлија. Ипак, није им само гвожђе донело превласт, него и усавршене бојне кочије, које су чиниле основу хетитске војске, а и погодовали су биткама у пустињама (на жалост, кочије им нису могле донети превласт у планинским областима). Те кочије су биле лакше од свих других, боље направљене, и имале су трочлану посаду: кочијаша, штитоношу и стрелца. Код кочија других харода, стрелци су сами морали да се бране.

[уреди] Језик и писма

Хетитски језик припада индоевропским језицима. У држави су се Хетити служили клинастим писмом, које је дешифровао чешки археолог Б. Хрозни, који је уочио сличност хетитског и осталих индоевропских језика. После пада државе преостали Хетити су се служили хијероглифима, које је дешифровао Теодор Босерт.

[уреди] Владари

Напомена: Све су године пне.

  • око 1800: Анита
  • око 1740: Тутхалија I
  • око 1710: Пушарума
  • око 1670: Табарна
  • око 1650: Хатушили I
  • око 1610: Муршили I
  • око 1590: Хантили I;Зиданта I
  • око 1545: Амуна;Хузија I
  • око 1520: Телепину
  • око 1490: Алувамна;Хантили II;Зиданта II;Хузија II
  • око 1460: Тутхалија II
  • око 1440: Арнуванда I
  • око 1420: Хатушили II
  • око 1400: Тутхалија III
  • око 1385: Арнуванда II
  • око 1375: Шупилулијума I
  • око 1335: Арнуванда III
  • око 1334: Муршили II
  • 1306: Муватали
  • 1282: Муршили III
  • око 1275: Хатушили III
  • око 1260: Тутхалија IV
  • око 1230: Арнуванда IV
  • око 1200: Шупилулијума II
  • 1190: пропаст хетитске државе