Црмница (област)
Из пројекта Википедија
Црмница је од давнина један од саставних дијелова старе Црне Горе. Налази се између племена Паштровића и Скадарског језера. На југу је ограђена планинама Суторманом и Румијом. Црмница је најбогатији крај Црне Горе. Осим осталога ту успијева разно воће, познатa je po виноградима и производњи вина од аутохтоне сорте вранац. У Црмници има и извора петролеја. Због благе климе и плодности ова област је била чувена одавно, у њој су зетски владаоци подизали дворове и манастире.
Први помен о Црмници имамо у Краљевству Словена Попа Дукљанина у другој половини 12.вијека, гдје се,у латинској редакцији,као једна од области Зете наводи и Cermeniza. У повељи врањинском манастиру српског краља Владислава из 1242, спомињу се сва села у Црмници и каже се, да је она у то вријеме била густо насељена. Тада је у њој било и Арбанаса као пастира. У топографији овога краја одржала су се нека арбанашка имена и до данас.
Црмница се дијелила на 7 племена: Дупило, Подгор, Брчели, Сотонићи, Бољевићи, Лимљани и Глухи До. Сва су ова племена стара и сва су српског поријекла. Дио племена Дупила доселио се у 16. вијеку из Васојевића. Пламенци у Бољевићима казују, да су из Босне, Штиљановићи и Неранџићи из Приморја, Хајдуковићи у Подгорима су из Хота, Ђоновићи у Брчелима из Миридита, Иличковићи из Куча, а Поповићи из Скадра. У Лимљанима живи старо братство Клисићи. Из племена Бољевића је био у 17. вијеку владика Руфим.
На домаку Жабљака, Бара, Скадра Црмница је била на удару Турцима, те је била од њих више зависна него други даљи крајеви Црне Горе.
[уреди] Литература
- П. Ровински, Черногорија, II (руски).
- Народна енциклопедија (1927), чланак написао Петар Шобајић