Базелски сабор
Из пројекта Википедија
Базелски сабор – (1431.-1449.) Сабор који је преузео решавање свих питања унутар Римо-католичке цркве после сабора у Констанци. Учествовало је 14 епископа и опата, не рачунајући обично свештенство. Један од важнијих закључака овог сабора је давање предности бројнијем свештенству од мање бројних епископа. Овакву одлуку подржали су принчеви и велики хуманиста Никола Кузански. Папа је под притиском немачког двора и тешком политичком ситуацијом са Италијом 15. дец. 1433. издао булу којом је признао одлуке сабора. Овим сабором су решена питања именовања кардинала и остали послови Курије. 1437 дошло је до коначног прекида са Православном црквом. Како је Папа желео седиште у Италији, Евгеније је пребацио сабор у Ферару, док су они који су се томе супротставили, остали у Базелу. Супротставили су се Папи као јеретику и изабрали Амадеа VIII од Савоје као анти-папу (Феликс V) 1439. г. Обнова шизме коштала је сабор угледа, и сви су постепено признали власт Евгенија. 1448. Сабор је премештен из Базела у Лозану где је Феликс V абдицирао и 1449. признао папину власт.
[уреди] Литература
M. Creighton, A Historу of the Papacу, II, 1882, 92-194.
A. Zellfelder, England und das Basler Konzil, 1913