Велика Кладуша
Из пројекта Википедија
Координате: 45.184° СГ Ш, 15.807° ИГД
Велика Кладуша је град и седиште општине на крајњем северозападу Босне и Херцеговине. С јужне стране граничи са општинама Унско-санског кантона Бужим и Цазин, а са запада, севера и истока Републиком Хрватском, односно општинама Цетинград, Војнић, Топуско, Глина и Двор на Уни. У општини је 1991. живело 52.908 становника, док територија општине износи 331,55 km², што великокладушку општину уврштава у најгушће насељене просторе Босне и Херцеговине. Процењује се да данас општина има око 44.350 становника. Административно је територија општине подељена на 14 месних заједница, различитих по територијалној величини и по броју становника. Земљиште општине Велика Кладуша представља један од најважнијих чинилаца за развој општине с обзиром на географски положај, климатске и хидролошке прилике, геолошке и педолошке карактеристике. Од укупне површине земљишта највећи проценат представља пољопривредно земљиште - 22.375 хектара или 67,48 % укупне територије.
До сада извршеним геолошким истраживањима утврђене су појаве и лежишта неметалних и металних минералних сировина . Од неметалних минералних сировина значајнија су налазиште барита (интензивна експлоатација од 1948. године), кречњака и доломита. Металне минералне сировине су недовољно истражене и експлатисане на подручју општине, иако се процењује да се лежишта мангана на овом подручју могу сврстати међу највећа у Европи. За привреду општине нису занемарљива ни остала природна богатства којима ово подручје обилује: текуће и термалне воде, 9.057 хектара шумског земљишта покривеног мешовитим шумама букве, храста китњака и питомог кестена.
Садржај |
[уреди] Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Велика Кладуша имала је 52.908 становника, распоређених у 49 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 48.305 (91,29)
- Срби - 2.266 (4,28)
- Хрвати - 740 (1,39)
- Југословени - 993 (1,87)
- остали - 604 (1,17)
Национални састав становништва 1971. године, био је следећи:
укупно: 36.079
- Муслимани - 32.110 (88,99)
- Срби - 2.845 (7,88)
- Хрвати - 742 (2,05)
- Југословени - 191 (0,52)
- остали - 191 (0,56)
[уреди] Насеља
Босанска Бојна, Брда, Буковље, Црваревац, Чаглица, Челиња, Долови, Доња Слапница, Доња Видовска, Елезовићи, Главица, Глиница, Голубовићи, Горња Слапница, Горња Видовска, Грабовац, Градина, Грахово, Јоховица, Клупе, Кудићи, Кумарица, Мала Кладуша, Марјановац, Миљковићи, Мрцељи, Непеке, Орчева Лука, Подзвизд, Пољана, Поље, Поникве, Рајновац, Стабанџа, Шабићи, Шестановац, Шиљковача, Шмрековац, Шуматац, Тодорово, Тодоровска Слапница, Трн, Трнови, Вејинац, Велика Кладуша, Врнограч, Врнограчка Слапница, Заград и Збориште.
После потписивања Дејтонског Споразума, општина Велика Кладуша у целини, ушла је у састав Федерације БиХ.
[уреди] Образовање
- Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвероразредна школа, ученика 5578 , запослених у основним школама: 382 укупно.
- Средње школе: једна општа гимназија , две средње мешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
[уреди] Здравство
- Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти, има укупно 172 запослениа, од којиј је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
- Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
[уреди] Привреда
Привредни објекти по броју запослених: микрофирме (до 5 запослени) 90%, мале фирме (од 5 до 20 запослених) 5%, средње фирме (од 20 до 100 запослених) 3-4%, велике фирме (преко 100 запослених) 0,5 - 1%. Запосленост становништва: у привреди 3.251, у ванпривреди 1.043, укупно запослених 4.294; Пољопривреда: оранице и баште 16.318 хектара, воћњаци 259 хектара, ливаде 3.027 хектара, пашњаци 2.769 хектара, укупно 22.375 хектара. Шумско земљиште као ресурс ове општине обухвата површину 9.057 хектара, од чега је 95,50 % под шумом и шумским културама, а свега 4,50 % има третман голети. Воде као ресурс овог подручја: нема великих река, али је богато изворима и мањим водотоковима. Река Глина (природна граница дела границе БиХ и Р Х) прихвата воде река Кладушнице и Глинице с њиховим мањим притокама и чини слив површине од око 291 km². Термалне воде су истражене у периоду од 1973. до 1983. године истовремено са водоистраживањем подземних акумулација питке воде за потребе становништва и индустрије. Иако постоје довољне количине питке воде из подземних акумулација, још увиек је свега 70 % домаћинстава прикључено на "градску водоводну мрежу" због неизграђености водоводне мреже.