Разговор:Људевит Гај
Из пројекта Википедија
Наравно има ту још много да се дода, па додајте...--Паун 00:22, 21 Мар 2005 (CET)
Садржај |
[уреди] Ћирилизација
Не сматрам да је нужно чирилизовати цитате иѕ хрватских књига, јер у оригиналу су на латиници.
--
Aко су то цитати из хрватских књига зашто је онда повезано стољеће као линк? Хтео сам само да поправим линкове да воде на тај век тј. стољеће --Саша Стефановић разговор 15:38, 21 Мар 2005 (CET)
Сашо, зашто преводи на српски? Јел ово одговор на нешто са хрватске стране? --ВКокијелов 18:37, 21 октобар 2005 (CEST)
[уреди] Сређивање
Мало поднаслова и општег сређивања овом чланку не би шкодило. --Бране Јовановић <~> 21:20, 27. септембар 2006. (CEST)
[уреди] Hrvatski
Sjecam se da sam ja bio taj koji je napravio ovaj clanak, i pritom sam, cini mi se, mada je to bilo davno, citate na hrvatskom bio ostavio u latinici. Kasnije sam, kako mi se cini, u zagradama dodao "prevode" tih citata na srpski. Sad, ne znam sta ostali misle, ali meni se bar cini da je jako, jako glupo tako nesto raditi. Citate ne bi trebalo prevoditi, trebalo bi ih ostaviti u izvornom obliku, ali na cirilici u kojoj je i citav clanak, jer, jednostavno, srpski i hrvatski jezik se mogu, po potrebi, biljeziti obijema pismima. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:45, 29. септембар 2006. (CEST)
- Slobodno menjaj :> --Јован Вуковић (р) 14:31, 29. септембар 2006. (CEST)
[уреди] Оспорена неутралност
Као прво, поезија:
- Године 1830. у Будиму штампа књижицу [...] која му је пронијела име цијелом отаџбином
- Био је Гај човјек одлучан и окретан, неуморан, полетан и рјечит; његова појава очаравала је не само мноштво него и биране појединце.
Као друго, и важније: Дучићева студија, из које је била преузета једна ранија верзија чланка, а и не само она, тврди да је Гај направио хрватску латиницу по узору на Вукову ћирилицу, као и да је Вук на њега извршио утицај још током школовљања у Грацу. Даље да је штокавски говор тада био сматран српским, као и дубровачка књижевност. Такође, у чланку није наведено стање хрватског језика пре његовог рада. Прећуткују се отпори штокавштини међу Хрватима. И тако даље и тако ближе... Никола 22:14, 14. новембар 2006. (CET)
- Хм, Гај никако није могао правити латиницу по узору на ћирилицу, чак и да је хтио. :) Оно што си можда хтио да истакнеш јесте да је Гај реформисао хрватски алфабет по узору на Вуков фонетски принцип (који је Вук начуо од Аделунга), а то није исто. Јер, кад кажеш да је Гај стварао латиницу по узору на Вукову ћирилицу, онда то значи да је он нека слова из ћирилице позајмљивао или прилагођавао хрватском језику, што је апсурдно. :) Штокавски је код Хрвата прије Гаја, истина, био много рјеђи у употреби од чакавског и кајкавског. Шафарик и Вук чак сматрају да је штокавско нарјечје српски језик, чакавско "прави" хрватски, а кајкавско дијалекат словеначког. Дубровачка штокавска књижевност, с друге стране, не може се - или бар нема довољно података и доказа за то - назвати ни српском ни хрватском. Они су увијек били на првом мјесту Дубровчани и "Словини" (код православних Срба звали су се и Латинима), иако је већину становништва ипак чинило покатоличено православно (дакле, српско) становништво из околине града и из Херцеговине и Боке. Али они су ипак били и остали само Дубровчани - Рагузани, увијек посебни. Ако сматраш да нешто није у реду, мијењај. Ја сам био просто копи-пејстовао чланак са хрватске Википедије. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:45, 15. новембар 2006. (CET)
- Ммм, мислим да је ова Дучићева студија ипак мало превише ПОВ, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:59, 17. новембар 2006. (CET)