Фабрика стакла (Јагодина)

Из пројекта Википедија

Фабрика стакла у Јагодини подигнута је на реци Белици испод Црног врха на терену између данашњих села Белице и Мишевића. Била је, практично, прва фабрика у Србији, чиме се отвара процес споре и дуготрајне индустријализације, скопчан са многим тескоћама домаћег и страног порекла. Непосредне припреме за отварање фабрике почеле су 1843. године, молбом Аврама Петронијевића коју упућује Совјету "тражећи искључиво право за подизање стакларе". Молба је садржала и неке карактеристичне детаље којим би требало да држава пружи подстицај и бенефиције који би ову индустрију помогли као пример за нове подухвате. Петронијевић тражи "искључиво право на 14 година да нико други стаклару не може подићи у земљи." Даље тражи бесплатну сечу и коришћење дрвета за ватру и пепео на Црном врху као и експлоатацију потребног камена за зидање фуруна и фабрикацију стакла.

Аврам је добио одмах тражену концесију, а после три године, у јесен 1846. стаклара је прорадила. У Тополи је одржана свечаност која је имала карактер централне државне манифестације о чему су писале "Српске новине" 29. новембра 1846. године. Сасвим је разумљиво што се овом првенцу српске индустрије придавао такав значај.

Која су преимућства определила изградњу овог објекта на терену испод Црног врха? Пре свега, Јагодина је својим положајем, величином и привредним нивоом била при врху лествице у Србији.

Свакако је и субјективни фактор одиграо прворазредну улогу. Јагодина је у личности Аврама Петронијевића имала човека велике снаге и угледа. У најранијој фази настанка индустрије све до изградње железнице одлучујући критеријум за подизање фабрика на једном терену је постојање сировинског материјала на месту. Несташица капитала и неразвијен саобраћај јако су ограничавале услове изградње, зато је наш капацитет подигнут на месту где су у обиљу присутни материјали који треба да служе као сировинска или погонска снага (камен, песак, дрво). Прва индустрија је искључиво оријентисана на локалне сировине.

Јагодинска стаклара Аврама Петронијевића, знана под називом "Аврамовац" због низа неповољних услова била је кратког века. Прва фаза њене производње трајала је од 1846-1852. године. По капацитету била је мала и запошљавала мањи број радника. Први радници су били Чеси (Бохемци) и Баварци који су као страни радници специјалисти били добро плаћени.

Стаклара "Аврамовац" успешно је пласирала своје производе у Србији и Турској. Свакако да је било проблема, нарочито у организацији производње. Једне године је чак имала чист приход од 96.000 гроша чаршијских, што је за оно време била велика сума. Фабрика је радила до Аврамове смрти 1852, када је држава откупила од његових наследника за 7.000 дуката цесарских, што је било равно Аврамовом дугу држави.