Власи (војска)
Из пројекта Википедија
Власи су прикључени у османски војни систем по узору на влахе из балканских држава који, међутим, нису били чвршће организовани. Феудална Србија и Босна нису имале потребу за таквом војном службом. Њихово уређење је Турцима одлично погодовало за рат, колонизацију али и добијање прихода.
Били су дужни да у рат иду по један војник на коњу из 5 кућа (зато се тај човек називао "петак" а обавеза "петница") али само на по месец дана (не треба заборавити да су они сељаци-војници а не професионални војници као спахије). Овај повољни обичај се касније губи и време њиховог боравка у рату знатно се продужава. У случају преке ратне потребе свака кућа морала је дати по војника. На сваких 50 "димова" (који чине један катун, у смислу административне јединице) дају и једног слугу спахији да му служи 6 месеци у летњој половини године. Ослобођени су од ухођења јер им онда приступ са стоком на страну земљу, од чега су живели, не би био дозвољен.
Ослобођени су рајинских дажбина и радних обавеза. Не дају харач од главе већ филурију од куће ("дима") која износи 1 дукат (обрачунски дукат што је прерачунавано у аспре!). Поред овога дају и овна, овцу и јагње што је такође прерачунавано у аспре. Дукат дају да би се бавили сточарством а ситну стоку – сточарством на спахијској/царској земљи. Сваки катун, што је 20 или 50 кућа, има обавезе да пода још и шатор, овна итд. И ово је подељено по кући. Све дажбине ишле су директно султану а спахији се дају глобе.
Управљали су им кнезови, који су под надзором држали по више села, и примићури који су држали по катун или највише једно до два села. И кнезови и примићури били су ослобођени филурије.
Кадије не залазе међу њих за мање кривице већ им суде кнезови који наплаћују казне а онда оквирно дају спахији договорени износ по кући. Тек се за "крв" иде пред кадију.
Султанови пописници који уједно скупљају и дажбине добијају своју плату директно од сваке куће.
Северна Србија била је "серхат" (крајина) од 1459. до 1552. мада је важност у војном смислу изгубила након 1526. Већ 1476. власи овде чине 1/3 становништва. Насељавани су из Старог Влаха, са средње Дрине, из Херцеговине и Брда у опустела села. Након учвршћивања у Срему и освајања Славоније 1536. Србија губи гранични статус па се и власи овде изједначују са рајом – постају земљорадници а кнежине се територијализују. Они који ово нису желели прешли су у Срем и Славонију.