Паштровићи

Из пројекта Википедија

Српско племе у црногорском приморју. У старијим изворима назива се "општином" тј. "опћином" која се по традицији делила на 12 племена.

Први пут се спомињу 1355. када је цар Стефан Душан послао свог властелина Николицу Паштровића на посланство у Дубровник. По овој знаменитој породици племе је и понело име. Паштровска општина спомиње се већ 1377.

Племенска/општинска територија им се простирала од Рт Завале до Спича или другачије речено од Куфина до Бабина вира што чини неких 17,5 километара. На овом подручју налази се пет православних манастира и то: Дуљево, Праскавица, Режевићи, Градиште и Војнићи.

Притиснути од стране Турака и Млечана, главари племена су 1423. потписали споразум са Млетачком републиком по којем су постајали њени поданици и обавезали се да ће ратовати у њену корист од Скадра до Котора а заузврат ће им Млечани оставити њихову аутономију и пређашња права, узимати их у своју заштиту те им омогућити слободну трговину по целој републици. У оквиру Млетачке републике остали су до њеног пада 1797, а затим су постали део Илирских провинција па Хабсбуршког царства.

Првобитно "мјесто од правде" где су се главе породица окупљале да суде и да се договарају налазило се на жалу Дробни пијесак. Доцније је то постало острво Свети Стефан. „Збор“ (зван и по италијанском „банкада“) састајао се о Видовдану и бирао четири нове судије ("суђе") и 12 "властеле", од сваког племена по један, који су је водили, судили и извршавали њене одлуке у наредних годину дана.

Познати Паштровићи су: Стеван Штиљановић, српски деспот (15.-16. век), Симеон Пишчевић, српски и руски писац (18. век), Стјепан Митров Љубиша, писац (19.век), Висарион Љубиша, митрополит црногорски (19. век).