Чехословачка

Из пројекта Википедија

Чехословачка (чешки: Československo, словачки: Česko-Slovensko), је бивша држава у централној Европи која је егзистирала од 1918. до 1992. 1. јануара 1993. је мирољубиво подељена на Чешку Републику и Словачку, чин који је више познат као Баршунаст развод, по аналогији са Баршунастом револуцијом.

Československo
Чехословачка
(Детаљно) (Детаљно)
Државни мото: (1918-1989) Pravda vítězí

(Czech: Truth prevails)
(1989-1992) Veritas Vincit
(Latin: Truth prevails)

Слика:LocationCzechoslovakia.png
Службени језици чешки и словачки
Главни град Праг
Површина (1991) 127.900 km²
Становмиштво (1991) 15.600.000
Чеси 54,1%, Словаци 31%, Моравци 8,7%, Мађари 3,8%, Роми(Цигани) 0,7%
Монета Чехословачка Круна (Kcs) = 100 Халера
Временска зона UTC+1
Национална химна Kde domov muj + Nad Tatrou sa blýska
ISO 3166-1 CS
Интернет домен .cs (подељен на .cz и .sk

Садржај

[уреди] Основне карактеристике

Државна уређења:

  • 1918-1968. (осим 1938-1945): централизована држава;
  • 1969-1992. федерална република састављена од Чешке Социјалистичке Републике (1990-1992: Чешка Република) и Словачке Социјалистичке Републике (1990-1992: Словачка Република);
  • 1918-1939. и 1945-1948. и 1990-1992: демократска република
  • 1939 – 1945: подељена на Протекторат Бохемије и Моравске и Словачку
  • 1948-1989: комунистичка држава са централизованом економијом

Суседи: Немачка (1945-1990: Западна Немачка и Источна Немачка), Пољска, Совјетски Савез (од 1992: Украјина), Румунија (до 1939), Мађарска и Аустрија

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.

[уреди] Званична имена

  • 1918-1920: Чешко-Словачка Република и Република Чехословачка (скраћено РЧС);
  • 1920-1938. и 1945-1960. Чехословачка Република (ЧСР) или Чехословачка
  • 1938-1939: Чешко-Словачка Република
  • 1960-1990: Чехословачка Социјалистичка Република (ЧССР)
  • 1990-1992: Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР)

[уреди] Грб

1920-1945: [1] мали грб, [2] средњи грб, [3] велики грб
1945-1960: [4]
1960-1990: [5]
1990-1992: [6]

[уреди] Историја

Главни чланак: Историја Чехословачке

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустро-Угарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке Републике, Словачке и (до 1939.) Карпатске Украјине (Рутеније). Њена територија је био најиндустрализованији део Аустро-Угарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој - Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) одцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948-1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског савеза. У касним '60. годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

1989. године држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава подели у Чешку Републику и Словачку 1. јануара 1993.


[уреди] Председници државе и владе

  • Листа председника Чехословачке
  • Листа премијера Чехоловачке
  • видети такође чланак: Комунистичка партија Чехословачке - лидери

[уреди] Међународни споразуми и чланства

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом Већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

[уреди] Становништво и етничке групе

[уреди] Религија

1991: Католици: 46.4%, Евангелисти: 5.3%, Атеисти: 29.5%, неизјашњених: 16.7%. у погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

[уреди] Здравство и социјална заштита

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, '60. и '70. година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

[уреди] Политика

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

[уреди] Влада

[уреди] Друштво и друштвене групе

[уреди] Образовање

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

[уреди] Енергетски ресури

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

[уреди] Економија

После II св. рата, економија је централизована по угледу на економију Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

[уреди] Спорт

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

[уреди] Култура

Погледајтe: