Корисник:BokicaK/Рибља чорба

Из пројекта Википедија

Рибља чорба
Рибља чорба
Држава порекла Југославија
Музички жанр хард рок
Период каријере 1978. -
Чланови Бора Ђорђевић
Миша Алексић
Мирослав Милатовић
Видоја Божиновић
Никола Чутурило
Влада Барјактаревић
Издавачка кућа ПГП РТБ
Дискографија
Нојева барка
(1999.)
Пишање уз ветар
(2001.)
Овде
(2003.)

Рибља чорба је једна од најпопуларнијих српских и југословенских рок група, која је основана у Београду 1978. године.

Садржај

[уреди] Историја

Рибља чорба је званично настала у београдском ресторану Суматовац 15. августа 1978. године и у њој је Бора био шеф, главни аутор, певач, а свирао је и акустичну гитару. Око имена су се премишљали. Група је прво требало да се зове Бора и Ратници, а онда су се одлучили за Рибља чорба. Био је то београдски сленг за менструацију и сликовито је представио директну лиричност групе. Њихова сарадња била је логичан наставак свих година проведених на сцени. Оно што није имао Бора, чврст и енергичан састав, донео је СОС. Оно што нису имали они, бесног аутора који уме да усмери и има довољно песама, представљао је Бора. Наизглед преко ноћи, Бораје прекинуо све везе које су га држале за умивену акустичарску прошлост, испрљао се и проговорио сасвим другачијим речником. Први концерт Чорба је одржала у војвођанском месту Елемир 8. септембра 1978. године. Затим су уследиле веће свирке. Новембра исте године емисија "Вече уз радио" славила је рођендан концертом у суботичкој спортској хали. Рибља чорба је одсвирала само две песме и запалила окупљене. Нове поклонике регрутовали су на добротворном концерту у Сарајеву и новосадском БООМ фестивалу одржаном почетком децембра. Први потез учињен је када су 22. децембра објавили сингл са песмама "Лутка са насловне стране" и "Он и његов БМВ". У "Лутки" клавир је свирао познати џез трубач Стјепко Гут а песма, иако танко снимљена, одмх је постала омиљена на радио програмима. Већ у то време Бораје планирао да се ослободи акустичне гитаре и посвети се певању. Првобитно је имао план да доведе клавијатуристу, али се ипак одлучио за још једног гитаристу.

[уреди] Нове снаге

После неколико музичара које су имали на уму, одлучују се да прихвате предлог Рајка Којица и као ритам гитаристу доводе матуранта Момчила Бајагића Бајагу, који је са Рајком раније свирао у саставу Глогов колац. Први концерт у новој постави одржали су 7. јануара 1979. године у Јарковцу. Свирка је трајла три сата. Рајко, Миша и Вицко прво су свирали стране хитове, затим је на бину ступио Бора. Бајага је свирао само у трећем делу када су ишле Чорбине песме. У Дому омладине одржали су 28. фебруара први београдски концерт громогласно најављиван у медијима. Током извођења "Лутке" Бора је поломио једну од оних пластичних лутки из излога, а кореографију су допуниле балерине Минке Камберовић. Те вечери су одсвирали већи део материјала за прву плочу што је публика топло примила. Већ почетком марта одлазе да одсвирају двадесетак концерата по Македоноји. Клинци су их напречац заволели, али је турнеја била фијаско што се тиче зараде. Те свирке су могле да буду прилично незгодне и за Бајагу. Он је у школи слаго да иде на операцију слепог црева и док су га наставници сажаљевали, он се зезао по Македонији. Фрка је настала када се на Хит страни "Политикиног Забавника" појавила слика бенда и текст о турнеји. Ипак, све су му опростили, тако да је одсуствовање из школе прошло без проблема. На концерту у Далову, Миша је у заносу свирке промашио бину, пао је и сломио ногу, па га је на свиркма по Санџаку мењао Мирослав Цветковић (касније у Бајагиним Инструкторима) који је имао додатни задатак да пева у блоку страних стандарда.

Други сингл са песмама "Рок'н'рол за кућни савет" и "Валентино из ресторана" објављују 19. марта 1979. године. "Валентина" је компоновао Рајко, а коаутор текста била је Марина Туцаковић. То је био једини пут да су за текстове тражили неког са стране. Песму су извели и на вечери слободних форми фестивала забавне музике у Опатији. Лето су провели у кампу Горан Савиња у Макарској где су се на редовним свиркама увежбавали за промоцију деби плоче заказану за 1. септембар на Ташмајдану. Желећи да направи народску забаву, Бораје тај концерт најављивао под паролом "Рибља чорба неће да вам отима лову-улаз два сома" што је у то време заиста била популарна цена. Иако је плоча објављена тек десетак дана после концерта, термин за наступ био је одлично темпиран. Почетак школске године, још увек лепо време, ниска цена улазница и велика фама која је око групе створена, условили су да Ташмајдан буде распродат, а доста заинтересованих је остало напољу. Као предгрупа наступиле су групе Булевар у коме је тада певао Дејан Ћукић, а гитару свирао Неле Стаматовић и Формула 4 из Сарајева. Највеће изненађење за Чорбу представљала је публика која је, иако ЛП још није изашао, знала све текстове нових песама. Верни својој новој љубави, педантно су са радија снимали песме које је Бора повремено пуштао уз интервјуе и одмах су их присвајали.

Да би рок циркус био још већи, Бораје позвао антибалетску групу Рибетине коју је предводила комична особа из Суматовца Мери Чакић. За њу су многи у то време тврдили да је инспирисала Бору за "Лутку са насловне стране". У еротском доњем вешу, са подвезицама, она се мувала по бини оправдавајући префикс антибалетска. Бора је већ тада између песма имао серијал својих прича које су добро дошле да смирују егзалтирану публику. За кулирање су били задужени редари и милиција, који су с муком држали клинце на каквом-таквом одстојању од бине. Срећом, читава свирка је завршена без инцидената, а Бораје свој ауторитет доказао умирујући публику у моментима када је изгледало да ће одушевљење прерасти у експлозију. Тада је зарадио концертни надимак Бора Мајстор. Те вечери Чорба је одсвирала све песме са синглова и ЛП-а уз "Тхе Летер" из репертоара Џоа Кокера (Јое кокер, иначе омиљени Борин певач) и "Јумпин' Јацк Фласх" Роллинг Стонса. Како су у то време имали мало својих песма, на бис су извели "Рок'н'ролл за кућни савет" и "Остани ђубре до краја" која је убрзо постала хит. Десетак дана касније.


[уреди] Војска

Бораје отишао на одслужење војног рока у Добој, Рајко Којић се по истом задатку преселио у Сарајево. Група није одмах погасила појачала, тако да су 28. новембра 1979. године свирали на маратонском концерту у Сарајеву. Наступали су без Боре, Рајко је свирао у униформи, а Миша је, будући да није знао све текстове, иницијативу препуштао публици.Убрзо је и он отишао у војску у Копривницу, па су реакције на ЛП "Кост у грлу" пратили из даљине.

Рибља чорба је деби ЛП снимила током јуна и јула 1979. године у Београду и тада је Бајага први пут са њима радио у студију. Додуше, због ефикасног коришћења времена, његове деонице је одсвирао Рајко Којић. Плочу је продуцирао Енцо Лесић, а поред Боракао аутори се потписују Миша, Рајко и Ненад Божић из Сунцокрета који је био коатор музике за песму "Мирно спавај". Музика за ту песму настала је још у време Сунцокрета, па је чак била снимљена на злосрећном албуму групе СОС. Много касније Борасе сетио те песме, написао нов текст и она се, значајно измењена, сасвим уклопила у стил Чорбе. Све песме на плочи настале су као плод Бориног новог интересовања за теме које обрађују свакодневницу, а неувијен језик је у старту изазвао проблеме. Тако је у песми "Мирно спавај" споран био стих "попиј своје седативе" јер асоцира на дрогу и због њега је излазак плоче каснио. Први део тиража штампан је са оригиналном верзијом песме, али је онда све повучено из продаје. Првих стотинак продатих примерака плоче са оригиналним текстом днас имају статус раритета. Песму "Још један усран дан" Бораје превентивно сам прекрстио у "Још један шугав дан". У песмама "Остани ђубре до краја", "Звезда поткровља и сутерена", "Позајмила је паре, полудела је скроз, купила је карту и села на воз", Бора се бави анализом различитих женских облика живота.

По очекивању, плоча је дочекана са одушевљењем. Постоје информације да је већ првог дана продато 12000 примерака, а коначни тираж се зауставио на око 120000 продатих копија. У музичким новинама Борасу проглашавали за рок личност године, а њихов хард рок звук са блуз елементима није сметао иако су на врата увелико куцали панк и нови талас. Крајем јула 1980. године Бора се, захваљујући примерном понашању у војсци, појавио у Београду на наградном одсуству које је радно искористио. Уз Рајка Којића који је киднуо из сарајевске касарне. Бајагу и Вицка за једну ноћ су снимили песму "Назад у велики прљави град". Како Миша није добио дозволу војних власти да дође, Бајага је снимио и бас деонице. По повратку у касарну и Рајко је доживео изненађење. Његов претпостављени је у новинама видео слику Рајка како седи у Шуматовцу, и упркос традиционално лењим војничким мозговима схватио је да му је војник мало скитао, па га је стрпао у затвор на петнаест дана. Сингл са песмом "Назад у велики прљави град" појавио се 1. септембра 1980. године. На Б-страни се нашла нецензурисана верзија песме "Мирно спавај" која наједном више никоме није сметала. По Борином повратку из војске, песму су промовисали без Рајка и Мише, појавом на плеј бек у емисији "Знање имање" која је снимана у селу Скупљен крај Шапца.

Мишу је глумио Стукс, стари гитариста групе СОС сакривен иза шешира, наочара и циганског контрабаса. По Мишином повратку организовали су необавезну свирку 24. новембра у Дадову под именом Златни валови Дунава. Представили су се као бенд који већ седам година безуспешно покушава да сними плочу, па том приликом траже тезгу на некој морској тераси. На том концерту су испробавали реакције публике на нове песме које је Борапретежно написао током боравка у ЈНА. Уочи Нове године из војске је стигао и Рајко, па комплетирани свирају 31. децембра и 1. јанура нове 1981. године са Атомским склоништем у хали Пионир на концертима под називом "Атомска чорба". До половине фебруара 1981. године у студију Друга маца уз продукцију Енца Лесића снимају албум "Покварена машта и прљаве страсти" за који су песме током претходне године склапли музичари разбацани на релацији Сарајево-Добој-Копривница-Земун.


[уреди] 1981

Млади Бајага је највише изненадио свог шефа. Бораје из војске послао текстове за песме "Немој срећо, немој данас", "Два динара друже" и "Ево ти за такси", а по повратку су га чекале готове композиције. Музику за песму "Рекла си" написао је Енцо Лесић који је, као и на првој плочи, свирао клавијатуре. Занимљиво је да је Боранудио Енцу да уместо хонорара у кешу за снимање и продуцирање плоче, добије проценат од продаје. Међутим, он се, несигуран одлучио за готов новац.


Када је ЛП крајем 1981. године достигао тираж од 200000 примерака, Бораје купио флашу вискија, поклонио је Енцу и захвалио се што му је уштедео гомилу пара. Званично, плоча је у продавнице стигла 23. фебруара, а недељу дана пре тога Чорба је тријумфовала на загребачким концертима у оквиру акције Поздрав из Београда. На омоту је требало да се појави осамдесетогодишња госпођа Адела, модел на Ликовној академији. Планирали су да је сликају голу, али отприлике у то време се појавио албум Бијелог дугмета "Доживјети стоту", а на омоту су биле слике старије голе жене, па је Бораод тог плана одустао. На крају, на омоту се нашао књижевник наивац Милош Јованћевић који је по Београду продавао своје самиздат књиге "Невини мушкарац", "Све због фудбала", "Кошаркашица" и друге. Као модел он је читао порно часопис. Уз поменуте песме за које је музику радио Бајага, други ЛП је донео читав низ хитова: "Остаћу слободан", "Лак мушкарац", "Немој срећо, немој данас", "Неке су жене пратиле војнике". Велико интересовање за плочу Чорба је одмах ставила у погон током два концерта у новобеоградској Хали спортова у којој се окупило близу 5000 посетилаца по вечери. Додуше, свирка није могла да прође без инцидената. Директор Хале се плашио да ће "дрогирани хулигани да демолирају паркет" па није дозволио гашење светла, тако да је предгупа Папатра (у којој је басиста био Мирослав Цветковић) свирала под осветљењем згодним за кошаркашку утакмицу.


Бораје одбио да изађе на бину док се светло не угаси, па је мучно преговарање потрајало готово читав сат док је нервозна публика звиждала, лупала ногама о под и скандирала "Гаси светло!". Када је договор најзад постигнут, Халом се проломило одушевљење, тако да су клинци током наступа већину хитова отпевали заједно са Бора. Следеће вечери нису имали сличних проблема па је "свирка за пет сома" поново подигла публику на ноге. Тај тријумф је био само увод у успехе које је група постигла током турнеје по Југославији када су обишли педесет девет градова. Крајем јуна били су звезде вечери на "Вјесниковом" концерту у Загребу на коме су се окупиле водеће домаће групе, а Бреговић је том приликом свирао са сешн саставом Хиподром. Миша због женидбе није могао да свира па га је опет мењао Мирослав Цветковић. Чорба се у Београд концертно вратила 10. септембра наступом на калемегданској Рокотеци. Тај простор је једва примио око 10000 омладинаца. Током свирке је дошло до велике гужве па су неки кућама отишли разбијених глава, а било је и тежих оштећења и погубљених ципела. Упркос повредама, концерт је у новинама добио добре критике, а те вечери су одсвирали и део нових песама са гостом из Енглеске, басистом Џоном Мек Којем (Johun Mccoy).



[уреди] Мртва природа

Наиме, не губећи време, они су се већ тог лета затворили у студио и снимили трећи ЛП "Мртва природа" који је управо продуцирао Мек Кој, басиста Гиллан бенда.

Током прве три недеље по објављивању "Мртве природе" продато је чак 100000 примерака плоче. За то време била је то најбрже продавана плоча у историји домаће музике. Њен коначни тираж зауставио се на 450000 примерака. На тој плочи Бајага први пут наступа са својом песмом "Ја сам се ложио на тебе", а радио је и музику за "Не веруј жени која пуши Дрину без филтера" и са Мишом је компоновао "Одлазак у град". Ударни аутор је и даље Бора са песмама "На Западу ништа ново" (прва Борина директно политичка песма), "Нећу да испаднем животиња", "Пекар, лекар, апотекар", "Волим, волим жене" и другим. Јануара 1982. године концертом у Чачку Чорба је започела југословенску турнеју која је, како се касније испоставило, прилично незгодно названа "Ко преживи - причаће". Где год су се појавили, владало је велико интересовање за карте, што су организатори немилосрдно злоупотребљавали. Тако је за њихов наступ у загребачкој Леденој дворани 8. фебруара у продају пуштено 10500 карата које су брзо распродате. У сали се, на несрећу, уочи свирке нашло око 15000 младих. Како су само двоја врата била отворена, у гужви на улазу изгажена је четрнаестогодишња Загрепчанка Жељка Марковић која је преминула од повреда. Ревијалним новинама та трагедија је послужила као добар повод за обрачун са рок музиком уопште и нападе на Бору Ђорђевића који са јавашлук - организацијом није имао никакве везе.

После Загреба организатори су на њиховим концертима драстично смањили број карата које су пуштали у продају, а није била реткост ни да им отказују гостопримство, плашећи се нових фрка. У том периоду Чорба је дефинитивно постала највећа р'н'р група у Југославији, а то је, уз све пријатне појаве, повлачило и употребу крупне политичке лупе кроз коју су посматрани.



[уреди] Прве забране

Почетком фебруара у "Илустрованој политици" објављено је писмо извесног тинејџера у коме је разглабао на тему политичке подобности Бореи другова. То је било довољо да СУБНОР скопске општине Карпос поднесе захтев да се плоча забрани због стихова "За идеале гину будале" и "Кретени дижу буне и гину" из песме "На Западу ништа ново". Одмах после њих, том захтеву се придружују СУБНОР Сарајева и малог места Бездан, али и Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине. Афера поприма велике размере по медијима, свака суша се ту осетила позвана да пљуне Бору због "вређања тековина народноослободилачке борбе". Резултати свега тога били су видљиви на терену. Чорба је била присиљена да у Чељу први пут у каријери прекине свој концерт, јер су дежурни ватрогасци били превише агресивни према публици. Концерт у Сарајеву могао је да буде одржан тек када је Бора написао образложење за текстове свих песама које ће изводити и потписао да ће "На Западу ништа ново" отпевати на сопствену одговорност.

У Тузли нису могли да свирају јер, како је било изјављено, "организатор не може да обезбеди ред и мир током концерта групе чије понашање није у складу са социјалистичким моралом". Читава ствар се смирила када је групу одбранио тадашњи председник борачке организације. Био је то само увод у политичке забране на које је Бора у наставку каријере налетао. Промотивну турнеју поводом плоче "Мртва природа", Рибља чорба је завршила свирајући четири вечери узастопно, половином априла 1982. године у београдској хали Пионир. Свирке су одржане са месец дана закашњења, јер су организатори отезали због случаја у Загребу, плашећи се да ли ће моћи да понуде адекватно обезбеђење. Разлога за страх није било јер су прве вечери свирали у полупразном Пиониру, што је било велико изненађење. Ипак, друге две вечери су биле попуњене на прави начин а на наступу од 11. априла снимљен је њихов концертни ЛП "У име народа". Плоча је добила назив по узору на почетну реплику којом се изриче пресуда у суду и тиме се јасно алудирало на Борине политичке проблеме. Током четири дана Чорбу је "гледало 21000 људи заједно са многобројним редарима и милиционерима". Политичко смиривање око Чорбе резултирало је необичном одлуком. На Дан младости и на рођендан друга Тита, 25. маја 1982. године, добили су Мајску награду Градског комитета Савеза Социјалистичке омладине уз образложење да "група пева о животу и проблемима младих и да је постала унеколико симбол великог дела омладине".



[уреди] У име народа

Почетком јула појавила се жива плоча "У име народа" у којој је публика одиграла значајну улогу. ЛП је одрађен сирово, без студијског пеглања, постигао је тираж од 120000 и постао најпродаванији концертни ЛП у дотадашњој домаћој рок историји. Чорба је на плочи уврстила само проверене концертне фаворите, те продати тираж није представљао изненађење. Неколико дана касније уз друге домаће групе свирају на Тргу Маркса и Енгелса на концерту поводом солидарности са борбом народа Палестине.


[уреди] Бувља пијаца

Затим се повлаче из јавности и припремају следећу плочу "Бувља пијаца" која се појавила крајем 1982. године. Плочу је опет продуцирао Џон Мек Кој, а микс је урађен у Лондону. Уз Чорбу је на снимању учествовао Корнелије Ковач који је свирао клавијатуре, док су се у неким песмама појавили гудачи и дувачка линија, тако да је плоча у себи носила и неке од елемената акустичног звука. Бора је урадио текстове за све песме, сем за "Бејби, бејби дон'т вона крај" која је комплетно Бајагина. Ту песму је првобитно требало да пева Слађана Милошевић на својој плочи, али је Бора инсистирао да остане Чорби. Као аутори музике на остатку материјала потписали су се Миша, Рајко и Вицко. И ова плоча је Чорби донела читав низ успешних песама и то подељених у две целине. Једну су чиниле љубавно-ироничне као "Драга, не буди педер", "У два ће чистачи и однети ђубре" и "Добро јутро".

Другу целину чиниле су политички директне песме "Слушај, сине, обриши слине", "Како је лепо бити глуп" (инспирисана боравком у неинспиративној војсци), "Правила, правила", "Кад ти се на главу сруши читав свет" и "Ја ратујем сам". Један од крајње урбаних поклича нудила је песма "Нећу да живим у блоку 65" у којој се Бора смислено гадио Новог Београда. Плоча је поново постигла велики тираж, мада је 250000 примерака било много мање од претходне цифре. Неке песме са плоче су коришћене у популистичком филму "Лаф у срцу" Мице Милошевића. На основу гласова читатељки листа "Базар" Бора је изабран за идеалног мушкарца. Додуше, редакција је одбила да штампа Борину песмицу-захвалницу: "Домаћице скините гаћице, ја волим ваше фланелске спаваћице". На турнеју су кренули две недеље по објављивању плоче и суочили се са ослабљеним интересовањем публике. Занимљиво је да им је концерте по Хрватској организовала естрадна испостава Савеза бораца Сцена револуције.


[уреди] Сајмиште

Турнеју су завршили почетком априла 1983. године амбициозним концертом на Сајмишту за који је Бора желео да постане његова Хајдучка чесма. Идеја за Сајмиште је била Борина, будући да је сентиментално везан за тај простор. На Сајмиште га је као клинца на једну од чувених Гитаријада одвео Петар Поповић. После шеснаест година паузе, ту је поново ушао рок.

У жељи да обнови тај простор, Бора је малтене сам са Мишом Алексићем организовао свирку. Потрудили су се да направе највећу бину која је до тада виђена у Југославији, а њу је пратило адекватно квалитетно светло и озвучење. Бора је са Марком Јанковићем и Зораном Модлијем снимио радијске рекламе. У залагању за свирку ишао је тако далеко да је са Модлијем из авиона бацао летке изнад Новог Сада, Зрењанина, Шапца, Панчева и Београда. Концерт је ишао под именом "Хлеба и игара" а као предгрупе наступали су Д'Боyс и Силуете у којима је тада гитару свирао млади Никола Чутурило. За одржавање реда било је ангажовано 170 милиционера и 340 редара. Бора је очекивао велику гужву па се чак са пријатељима опкладио да ће се, ако не прода 10000 карата, ошишати до главе. Како је продато само 8000, Бора се заиста после свирке обријао до главе. А томе је претходило још једно ритуално шишање. Те вечери група се опростила од Вицка Милатовића који је одлазио у војску, па су га одмах на бини ошишали и упристојили за армију. Уместо њега, на бубњарску столицу сео је Влајко Голубовић, човек који је пре тога био у саставима Тилт и Сунцокрет, а касније и у Бајагиним Инструкторима. Паузу у раду групе први је искористио Рајко Којић и објавио мини ЛП "Не буди ме без разлога" (ПГП РТБ 1983.). На плочи су свирали клавијатуриста Лазар Ристовски, басиста Неша Јапанац и Влајко Голубовић, а Бора је отпевао три своја и један Бајагин текст .

Током 1982. године и Вицко је порадио на другом плану. Окупио је хеви метал групу Ратници, а по његовом одласку у војску они су са канадским музичарима снимили албум "Варриорс" и потонули у заборав. Крајем октобра 1983. године у организацији Савеза социјалистичке омладине, Рибља чорба је одржала четири концерта у Бугарској, у оквиру манифестације Балкан, зона без нуклеарног наоружања. Први наступ у Пловдиву свирали су пред омладинским активистима који су добили специјалне позивнице, али редари су имали муке да их задрже залепљене за столице. На завршној свечаности Чорба је свирала после грчког фолклорног ансамбла, бугарских ритмичних плесача и румунског омладинског позоришта које је извело симболичну представу "Баук капитализма напада омладину Истока". Групу су упозорили да не свирају песму "Како је лепо бити глуп", а нису били одушевљени ни када су извели "Остани ђубре до краја".



[уреди] Вечерас вас забављају музичари који пију

У то време Бајага припрема своју плочу "Позитивна географија", али паралелно пише песме и за следећи Чорбин албум "Вечерас вас забављају музичари који пију". Како у ПГП РТБ-у нису желели да Чорби финансирају снимање у Лондону, прешли су у загребачки Југотон. Плочу је са члановима групе продуцирао Корнелије Ковач у Љубљани, а микс је урађен у Лондону. Одмах по објављивању, 1984. године, републичка цензура је три песме прогласила морално неподобним па је плоча добила етикету шунд производа и самим тим већу цену у продаји.


Проблеме су због текстова створиле "Мангупи вам кваре дете" и "Бесни пси" у којој, поред осталог, Бора пева "Грчки шверцери, арапски студенти, негативни елементи, малолетни деликвенти и бесни пси" што је изазвало интернационалне потресе. Амбасаде три арапске земље, па чак и афричке државе Заир жалиле су се зато што је Бора изједначио арапске студенте и бесне псе. Онда је Републичко министарство културе наручило стручну анализу песме, а пред Чорбин београдски концерт стигао је захтев из СИП-а да се песма не изводи.


[уреди] Одлазак Бајаге и Рајка

Иако је група и даље деловала као целина, по избору песама на плочи већ тада је било јасно да се рад не одвија као раније. Бора је нанизао серију горких, депресивних текстова у којима су доминирале коснтрукције "Обожавам иловачу", "Око мене су у ствари лицемери и говнари", термини: "џелати, стрељање, гиљотина, весала, краставе забе и отровне змије". У песмама "Равнодушан према плацу", "Џукеле ће ме докусурити", "Глупости" и "Бесни пси" Бора је пролио литре зучи и једа, бавећи се најцрњом страном живота. На супротном крају био је Бајага са опуштеним, зезџијским песмама "Казабланка", "Музичари који пију" и незном баладом "Кад ходаш". У пролеће 1984. појавила се Бајагина плоча "Позитивна географија" коју је публика одмах прихватила. Иако Бајага није имао солистичке амбиције, позитиван ефекат његовог концерта у Дому синдиката, одржаног 21. априла 1984. године, резултирао је позивима за нове свирке.

Али пре тога су га чекале обавезе према матичној групи. Пролећна турнеја Рибље чорбе пролазила је прилично лоше. Осам концерата је отказано због слабог интересовања публике, а на осталим наступима, па и у Пиониру, било је полупразно. Уз то, Бора и Миша су одлучили да замене Рајка Којића, јер се није понашао професионално, у складу са захтевима групе. Замериали су му што два пута није дошао на телевизијска снимања, није се појавио на једној конференцији за штампу, напуштао је турнеје и одлазио до Београда и што је лоше свирао. Рајко је сматрао да је тачна само прва ставка, а Бајага га је узео у заштиту изјављујући да је само једном лоше свирао. На основу Бајагиног залагања, Рајко је остао у групи, али је упозорен да се од септембра професионалније понаша. Наиме, група је прогласила летњу паузу. Само неколико дана пред пут на острво Мљет, Бора је позвао Бајагу и рекао како им један хотел у Солуну нуди десет хиљада долара по човеку за месец дана летње свирке. Бајага му је објаснио да се спрема на море а после има уговорене свирке са Инструкторима по радним акцијама и да је глупо да Рибља чорба свира по хотелима. Понуду за Грчку одбио је и Рајко и то је било довољно да њих двојица постану бивши чланови Чорбе. Цео случај је тих дана подигао велику прашину. Бајага је из новина сазнао да више није у групи, кад је са Мљета дошао у Дубровник, а ни Рајко Којић није био на време обавештен .


[уреди] Долазак Видоја Бодиновића и Зорана Дасића

Нови гитаристички цар у чорби постали су Видоја Бодиновић (еx Опус, Рок машина) и Зоран Дасић (еx Шамар). Вицко се вратио у групу, а Влајко је постао члан Инструктора. Дасић је са групом одржао само пет проба, па је због породичних обавеза одустао од ангажмана. Касније је оформио групу Легенде за чију је плочу "Дођи друже до Србије уже" Бора написао седам текстова и компоновао музику за две нумере. Уместо Дасића у групу је стигао Никола Чутурило који је тих сезона важио за рент а гитаристу. Пре тога је свирао у групама Кредит (од које су касније настали Лаки пингвини), Бицикл, Замба, Силуете, а пролеће 1984. године провео је као члан Електричног оргазма. Видоја Бодиновић, звани Џинџер, је као млађи брат Зорана Бодиновића, гитаристе Рок машине, одрастао на хард року и гитарским херојима, што је сасвим одговарало концепцији Рибље чорбе. Тих година није био превише активан а повремено је свирао блуз по клубовима. Нове чланове Бора је уигравао на готово анонимним наступима. Тако су на последњој вечери Београдског лета у Дому омладине 20. септембра наступили под именом Дебели Богољуб и љути тезгароши. Уочи свирке су само пријатељи групе знали да се иза тог блесавог имена крије Рибља чорба. Током читаве јесени група је свирала по мањим салама учвршћујући везе нових чланова и староседелаца.


[уреди] Сарадња са Брегом

У том периоду дошло је до сарадње Бреговића и Ђорђевића који су тада били ривали. На плочи "Бијело дугме" (Камарад-Дискотон 1984.) .

Бора је написао половину текста и певао је са Гораном и Тифом у песми "Педикулис Пубис". Самит на врху понудио је занимљиво сарајевско-београдско виђење женског света и помогло пољуљаном статусу Чорбе у том моменту. А током зиме и Чорба се повукла у студио.


[уреди] Истина

Нову плочу "Истина" снимали су Ратко Остојић и Горан Вејвода, а продуцент је опет био Џон Меј Кој. Горан Бреговић је узвратио посету певајући у песми "Диско мишић", а Џинџер и Чутура су се потписали као аутори по једне песме. Пре но што је плоча изашла 1985. године, група је нови материјал представила на концерту у клубу Кулусић у оквиру акције "Боље вас нашли" када су београдски бендови гостовали у Загребу. Иако су многи у то време сматрали Чорбу за ствар која припада прошлости, на концерту су тријумфално испраћени уз два биса. Био је то први, прави повратак у историју југословенског рока и то највише захвљајући песми "Погледај дом свој, анђеле". Као и песме, и омот је био оштар: лица чланова групе су фотомонтажом уграђена у ниску Ћеле-кулу. Наравно, ни рад на овој плочи није прошао без проблема. У Југотону су одбили да штампају песме "Снаге опозиције", "Погледај дом свој, анђеле", "Ало" и "Дворска будала", па се Чорба без много премишљања вратила у ПГП РТБ. Њихова мерила у том тренутку била су мање строга, одбили су само "Снаге опозиције", а у песми "Ало", стих "са планине шакал завија, тамо је Југославија", замењен је у "ја из далеких предела посматрам туђа недела". Од првобитне идеје да се "Снаге опозиције" објаве као самиздат сингл се одустало, јер су све новине које држе до себе штампале текст инкриминисане песме. ) .

У том периоду "Анђео" је постао кључна песма Чорбе којом су завршавали концерте. Слушаоци Хита недеље 202 изабрали су је за хите 1985. године, а фебруара 1990. године за хит деценије. Спот је емитован на МТВ програму. На турнеји по Русији чак је певао и Ђорђе Марјановић и то као молитву. На концертима се потврдило да обнављају популарност. На сулудој босанској турнеји на -20 степени која је обухватала места Пећник, Доња Махала, Матузици и Тишина, Миша Алексић није могао да им се прикључи због болести, па је бас вирао Жика Јелић из YU групе. По годиштима, та ситуација је била следећа: Жика четрдесет две године, Бора тридесет две, а Чутура двадесет две. Маја 1985. године поново су тријумфовали у београдској Хали спортова, а Бора је са пет година закашњења објавио прву збирку поезије "Равнодушан према плацу". За месец дана је плануло 10000 примерака.



[уреди] Осми нервни слом

Фебруара 1986. године група је објавила ЛП "Осми нервни слом" поново у продукцији Корнелија Ковача и са новим гостима: глумица Ана Костовска певала је у песми "Проклето сам", Јова Маљоковић је одсвирао саксофон у "Један човек", а Еди Грант је отпевао две строфе у песми "Амстердам" и то тако што су га буквално после његовог наступа у Пиониру одвели у студио. Поред песме "Амстердам", ударни хит на плочи била је "Немој да идеш мојом улицом", док су остале песме због аутоцензуре музичких уредника биле на леду. Иако нису биле ништа оштрије од оних штампаних на претходним албумима, песме као "Јужна Африка 85 (ја ћу да певам)", "Ту нема Бога, нема правде", "Црно је доле" и друге тешко су се путем медија пробијале до слушалаца.

Почетком 1986. године на седници Комисије Председништва ЦК СКЈ за информативно-пропагандно деловање чак се расправљало о текстовима Рибље чорбе. Политичке дилеме нису много утицале на публику па је Чорба 8. марта 1986. пред десетак хиљада окупљених на сарајевском Рок уранку у Скендерији започела своју најуспешнију турнеју од времена плоче "Мртва природа". Крајем марта су после четворогодишње паузе поново напунили Пионир и тиме потврдили повратак на сцену. Замах који је група хватала, искористио је Вицко па је солистички дискографски првенац објавио јуна 1986. године за ПГП РТБ. ЛП "У ритму срца малог добошара" продуцирао је Корнелије Ковач, Вицко је певао, а свирали су гитаристи Миодраг Зивадиновић и Драган Делетић Делта, басиста Драган Гајић и бубњар Зоран Радовановић Баки. Све песме је написао Вицко уз помоћ Миодрага Живадиновића. Већи део тог материјала Вицко је писао у време плоче "Мртва природа" и током рада са групом Ратници. Музички излет Вицко је упражњавао током паузе Рибље чорбе, а ни Бора није мировао. На плочи групе Кербер "Сеобе" (ПГП РТБ 1986.) гостовао је у песми "Човек од меда", а он и Чутура су им написали три текста. У то време Бора је био приморан да се опрости од своје каријере у малом фудбалу. Бранећи гол екипе "Делиријум тременс" повредио је Ахилову тетиву и због тога група није одржала серију свирки на којима су планирали да провере нове песме пред публиком.


[уреди] Ујед за душу

Уместо тога, први пут у каријери снимали су демо верзије песама за следећи ЛП. Крајем године на МЕСАМ-у су добили награде као рок група године, Бора је проглашен за најбољег композитора, док је Миша аутор хита године, песме "Амстердам". Фебруара 1987. године објављују девету плочу "Ујед за душу" на којој је Бора компоновао само три и по песме, а као аутори се потписију Џинџер, Чутура и Миша. Тада раде и прву обраду, што ће касније бити честа појава на њиховим плочама. Песма "Задњи воз за Чачак" је обрада "Ласт Траин То Цларксвилле" Нила Дајмонда коју је својевремено изводила група Монкеес. Сем духовите "Члан мафије", у којој је на матрицу карипске музике Бора описао Савез комуниста. На остатку плоче готово да нема политичких тема. Две Борине песме "Несрећнице, није те срамота" и "Зашто куче арлауче" које нису усле у конкуренцију за плочу, објављене су на поклон-синглу који је дељен уз првих хиљаду албума.


[уреди] Равнодушан према плацу

Популарност коју је постигла прва Борина књига "Равнодушан према плацу" резултирала је његовим активностима и на том плану. Интензивно је држао вечери поезије, а остварила му се давнашња жеља. Године 1988. примају га у Удружење књижевника Србије, што неки академици доживљавају као увреду. Око његових песама се и даље дизала прашина. Када је у Сава центру 1987. године на прослави поводом годишњице Студија Б, говорио своје стихове, јавни тужилац је закључио да је "узнемирио јавност".

Али, како је говорио песме које су већ објављене по новинама и његовим збиркама, суд је одбио захтев јавног тужиоца за покретање поступка. Јула 1988. године док је Бора у Бару говорио своје стихове, присутни милиционер је открио да је "вербално вријеђао патриотско социјалистичка осјећања грађана". Одмах је пресавио табак, написао пријаву која је довела до суђења на коме је Бора после развученог процеса ослобођен оптужбе.


[уреди] Десетогодишњица

Десетогодишњицу постојања обележили су издавањем десетог албума "Прича о љубави обично угњави" и компилацијом "Рибља чорба 10" која је објављена у ограниченом тиражу и није се нашла у продаји, већ је била предвиђена за пријатеље групе и радио станице. Поводом јубилеја одсвирали су концерт на Сајмишту на коме се окупило 15000 младих. Али пре тога СУП им није дозволио да одрже бесплатан концерт на платоу испред храма Светог Саве на коме је још требало да свирају Пилоти и ЕКВ. Иако се ситуација у земљи све више интензивирала, на новој плочи готово да није било политичких текстова. Бенигне теме "Авиону сломићу ти крила", "Кажи ко те љуби док сам ја на стражи", "Око мене" и друге говориле су о Борином све већем интересовању за ваннаставне активности као што су књижевне вечери. А персонални потреси у групи су се и даље настављали. Радећи у Чорби, Чутура је почео да пише и за друге. Тако су се његови текстови нашли на плочама Дејана Цукића, YU групе, Кербера, а 1988. године је снимио и прву соло плочу "Девет лаких комада".


[уреди] Одлазак чутуре и нови ЛП коза ностра

По објављивању друге плоче Чутура 1. новембра 1989. одлази из групе и упушта се у соло воде. У тренутку када су сви прогнозирали престанак рада Чорбе, у групу долази гитариста Зоран Илић (рођен 8. септембра 1959.) који је пре тога био члан састава Безобразно зелено. Са њим 1990. године снимају ЛП "Коза ностра" који је продуцирао Саша Хабић. Нове песме су прво проверавали на удаљеним теренима. Свирали су по нашим клубовима у Шведској, затим Темишвару, а потом у далекој Аустралији. На снимању су се опет обрели разноврсни гости. Џони Штулић и чланови Азре певали су пратеће вокале у песми "Ал Капоне" у "Где си у овом глупом хотелу", певале су Горица Поповић, Снежана Јандрлић и Биљана Крстић, некадашње чланице Сунцокрета, а клавијатуре на плочи је свирао Саша Локнер. Бора је у песми "Тито је ваш" начео сезону пљувања по тада још увек недодирљивом мртвом председнику, а еротску зезалицу је оправио у песми "Црна Гора Бар" која представља обраду старог хита "Мемпхис Теннесy" Чака Берија. Тему "Бабy" Бора је отпевао на лошем енглеском и за њу је тврдио да је компоновао када је имао тринаест година. Нове песме Чорба је проверила на старом терену. Септембра 1990. године опет су успешно наступили на Ташмајдану. Током ратних година Чорба је повремено свирала у иностранству и оглашавала се плочама које нису остављале дубљи траг.


[уреди] “Пад” Рибље Чорбе

ЛП "Лабудова песма" првобитно је био замишљен као опроштајни, али су одлучили да раде и даље.

Плоча је снимана крајем 1991. године у Бечу и сем песме "Кад сам био млад" обрада "Вхен И Вас Yоунг" Ерика Бардона ниједна друга се није задржала у медијима. Додуше, са плоче су избачене три предвиђене песме Оливера Мандића. Ни са следећом плочом "Збогом, Србијо" нису боље прошли. Уз обраде "Зелена трава дома мог" из репертоара Тома Џонса , "Данас нема млека" групе Херманс Хермитс и "Тамна је ноћ" Марка Бернса из истоимене позоришне представе, већина осталих песама је одмах потонула у заборав. Једину новину у групи представљао је клавијатуриста и копродуцент те плоче, Влада Барјактаревић (еx Ван Гог). У соло водама Вицко се опет огледао 1996. године када је у оквиру групе Индијанци за ИТММ објавио ЦД са порно оријентисаним песмама. Он је у улози певача и аутора песама, а групу још чине гитариста Горан Репинћ, басиста Славко Радосављевић и бубњар састава Блок Аут Миљко Радоњић. На снимању је гостовао Рајко Којић, а плоча је наишла на неподељено згражање критике. Крајем 1990. године Инцијанци су објавили плочу "Не може бити веселије" . Лета 1996. године када је Чорба свирала у Републици Српској на митинзима странке СДС, са њима није наступио Зоран Илић и тада је објављено да више није члан групе. На диску "Остало је ћутање" који је Чорба тада објавила, нашла се "Љубоморко", обрада "Јелаоус Гуy" Џона Ленона и нарко-песам "Гњилане", обрада песме швајцарског музичара Пола Хофера.

Тема "Одлази од мене, убицо, иди" је из позоришне представе "Москва-Петуски" и у њој уз Бору певају бивше чланице Сунцокрета Снежана, Биља и Горица. У теми "Гастарбајтерска" искоришћен је цитат "Узичког кола" који је на хармоници одсвирао Душан Сувајац из групе Легенде. Паралелно са том плочом, Бора је у Републици Српској за Радио Бијељину објавио соло ЦД "Њихови дани" са политичким песмама од којих је највише одскочила "Баба Јула". Поводом нове плоче Рибља чорба је одсвирала серију наступа у Канади, Аустралији и Европи.


[уреди] Трећи српски устанак

Почетком 1997. године објавили су компилацију "Трећи српски устанак" на којој је избор политичких песама насталих током читаве каријере. Од раније необјављених материјала ту су "Снаге опозиције", снимљена још 1985. године и "Волим и ја вас" настала током грађанског протеста у зиму 1996./1997. Почетком 1997. године Чорба је одржала турнеју под називом "По слободним градовима Србије" коју су завршили са два препуна концерта на Ташмајдану. Током каријере Бора је писао песме за много других група и певача, а аутор је текстова за народњак "Нека ме не забораве девојке са Мораве" и нове староградске "Стани мало кафански свирачу". Занимљиво је да је један од највећих хитова Бебекове соло каријере "Синоћ сам пола кафане попио", управо изашао из Борине кухиње. Поред тога, помогао је афирмацији београдских новоталасних група залажући се са Енћом Лесићем за снимање плоче "Пакет аранжман". Минули рад Чорбе одразио се на касети "Нешто као Џими Хендрикс" (Схелтер Рекордс 1996.), младе словеначке групе Заклонисце препева, која је обрадила песму "Звезда поткровља и сутерена" са самог почетка Чорбине каријере. Током плодне каријере Бора је објавио пет збирки песама "Равнодушан према плацу" (1985.), "Хеј Словени" (1987.), "Првих десет година је најтеже" (1988.), "Нећу" (1989.) и "Психопата и лопата" (1997.) које су продате у преко 150000 примерака што је тираж којим се ретко који овдашњи песник може похвалити.

Носилац је признања Бранко Ћопић за сатиру, награде Бранково коло због "очувања српскохрватског језика и свежег песничког израза". Добио је четири Оскара популарности, проглашаван је за композитора, певача, лајавца године. Радио је музику за позориштне представе "Бонтон", "Сироти мали хрчки", "Тамна је ноћ" и филм "Атоски вртови" Стојана Стојчића. У позоришту Радовић изводио је монодраму "Ја ратујем сам", а објавио је и касету "Бора прича глупости" коју је словеначки Хелидон продао у тиражу већем од 80000 примерака. Борини хобији су пецање и фудбал (резервни голман је ФК Пекар) а пише и за сатирични лист "Наша крмача". Године 1990. основао је шеретску Партију обичних пијанаца (ПОП). Убрзо по оснивању, странка је ушла у принципијелну коалицију са СУП-ом (Савез уживалача пива) и Фласистичком странком. За страначке симболе одабрали су срк и чепић и повукли се у мир својих омиљених кафана. Током прве половине деведесетих, Бора је интензивно помагао младој групи Минђушари из Книна који су свирали као предгрупа Чорби. Снимао је и са Бајом малим Книнџом. Филмски редитељи су му у више наврата нудили улоге, али их је све редом одбио, због лоших сценарија. Рајко Којић је после дуге болести умро 11. априла 1997. године у родном селу Јарковац. Чутура живи у Лондону од новембра 1991. године. Миша је власник продавнице инструмената у тржном центру Скадарлија. Џинџер је и даље студент архитектуре и стално најављује соло плочу. Илке ради са групом Бабе, а Вицко је музички уредник у Хи фи центру.

[уреди] Дискографија

[уреди] Студијски албуми

  • Кост у грлу (ПГП РТБ 1979.)
  • Покварена машта и прљаве страсти (ПГП РТБ 1981.)
  • Мртва природа (ПГП РТБ 1981.)
  • Бувља пијаца (ПГП РТБ 1982.)
  • Вечерас вас забављају музичари који пију (Југотон 1984.)
  • Истина (ПГП РТБ 1985.)
  • Осми нервни слом (ПГП РТБ 1986.)
  • Ујед за душу (ПГП РТБ 1987.)
  • Прича о љубави обично угњави (ПГП РТБ 1988.)
  • Коза ностра (ПГП РТБ 1990.)
  • Лабудова песма (Samy 1992.)
  • Збогом, Србијо (WIT 1993.)
  • Остало је ћутање (WIT 1996.)
  • Нојева Барка (Hi-Fi Centar 1999.)
  • Пишање уз ветар (Hi-Fi Centar 2001.)
  • Овде (Hi-Fi Centar 2003.)
  • Трилогија 1; Невиност без заштите (M-Factory 2005.)
  • Трилогија 2; Девичанска острва (M-Factory 2006.)

[уреди] Лајв албуми

  • У име народа (ПГП РТБ 1982.)
  • Нема лажи,нема преваре, уживо Загреб (ПГП РТБ 1985.)
  • Београд, уживо `97-1 и 2 (Hi-Fi Centar 1997.)

[уреди] Синглови

  • Лутка са насловне стране / Он и његов БМW” (ПГП РТБ 1978.)
  • Рокенрол за кућни савет / Валентино из ресторана” (ПГП РТБ 1979.)
  • Назад у велики прљави град / Мирно спавај” (ПГП РТБ 1980.)
  • Несрећниче, није те срамота / Зашто куче арлауче” (ПГП РТБ 1987.)

[уреди] Спољашње везе