Владимир Иванович Жданов

Из пројекта Википедија

Владимир Иванович Жданов (Кијев 1902 - Авала 19. октобар 1964) је био генерал совјетске Црвене Армије. Био је Херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије.

[уреди] Биографија

Владимир Жданов је рођен је 1902. године у Кијеву, Царска Русија. У Црвену армију ступио као добровољац, учествовао у завршним биткама грађанског рата. Завршивши пешадијску школу стекао је велико искуство у командовању. У Комунистичку патију Совјетског Савеза примљен је 1941. године.

У време Великог отаџбинског рата Совјетског савеза против нацистичке Немачке и њених савезника, био је начелник штаба, а затим командант IV гардијског механизованог корпуса. Организаторске способности је показао у Стаљинградској бици, у борбама на југу Украјине, у јаску-кишњевској операцији која је совјетским трупама отворила пут на Балкан. Генерал Жданов учествовао је у ослобођењу Бугарске и Мађарске од Немаца.

У време Београдске операције, октобра 1944. године, тенкисти механизованог корпуса, којим је командовао Жданов, борили су се заједно са борцима НОВЈ. Владимир Жданов био је један од оних совјетских војних старешина који су, према речима маршала Тита: " ...на челу совјетских јединица, раме уз раме с југословенским борцима, пролијевали своју крв не само за ослобођење Београда, већ и других подручја наше земље."

У СССР-у, заслуге генерала Жданова добиле су високу оцену. Одликован је с два Ордена Лењина, три Ордена Црвене заставе, Орденом Суворова првог реда, два Ордена Суворова другог реда, Орденом Црвене звезде и многим медаљама Совјетског Савеза. Проглашен је за хероја Совјетског Савеза.

За заслуге у борби против заједничког непријатеља и допринос ослобођењу Београда и других подручја Југославије, гардијски генерал-лајтант тенковских јединица Црвене армије Владимир Иванович Жданов одликован је 1944. Орденом народног хероја Југославије.

У послератним годинама, Жданов је завршио, с одличним успехом, Војну академију Генералштаба, и заузимао одговорне командне положаје у Црвеној армији.

Пошавши, као члан совјетске војне делегације, на прославу двадесетогодишњице ослобођења Београда, 19. октобра 1964. године, генерал-пуковник Владимир Иванович Жданов трагично је изгубио живот у авионској несрећи на Авали. На месту погибије војној делегацији подигнут је величанствен споменик, а једна од главних улица у Београду је дуги низ година носила је име генерала Жданова, али је средином деведесетих улици врсћен стари назив Ресавска.

[уреди] Литература

  • Народни хероји Југославије, Партизанска књига Љубљана, Народна књига Београд, Побједа Титоград, 1982. година