Багдад
Из пројекта Википедија
Багдад (персијски - Божији поклон) је главни град Ирака. Други је највећи град у југозападној Азији, после Техерана, са процењеним бројем становника (2003.) 5.772.000. Налази се на реци Тигар и био је насељен од давних времена. Добио је на значају пошто га је 762. халиф ал-Мансур (754-775) изабрао за престоницу Абасидске династије. За време харуна ал-Рашида доживљава највећу славу, која се огледа у "Хиљаду и једној ноћи", и био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. Као центар ислама, заостаје само за Константинопољем по питању трговине и културе. Почео је да губи моћ када је 809. престоница премештена у Самару. Године 1258. опљачкали су га Монголи под Хулагуом, 1401. освојио га је Темерлан, а 1524. потпао је под власт персијске сафидивске династије. Под влашћу султана Сулејмана првог град је 1534. постао део Османског царства, а у кратком периоду (1623-38) поново је под сафидивском влашћу све до Првог светског рата (1914-18). Године 1921. постаје престоница краљевине Ирак. Године 1958. државним ударом у Багдаду окончана је монархија. Током двадесетог века град се проширио територијално и демографски. Тешко је оштећен у бомбардовању током рата у Персијском заливу, и од тада је под међународним трговинским санкцијама више од једне деценије.
Координате: 33° 20' СГШ, 44° 23' ИГД.