Разговор:Б 92

Из пројекта Википедија

[уреди] Криза идентитета Б92

Да ли сте приметили да више и не гледате “Деведесетдвојку”, да више не чујете већину некада омиљених гласова…Питате ли се зашто сте 17. марта док су гореле куће Срба на Косову и џамије у Београду и Нишу морали да гледате “ружичасти” канал или Богољубову телевизију да би сазнали шта се дешава?

Имали смо право да очекујемо пуно више од данас велике медијске куће која је деведесетих била симбол неке друге Србије. Креативност, високи квалитет и храброст ове тада мале радио-станице чинили су бољу будућност могућом. После рушења диктаторских режима слични медији у источној Европи постали су популарна гласила и неки се данас убрајају у најуспешније компаније у својим земљама.

Деведесетдвојка је кренула супротним путем. Телевизија је данас тек шеста по гледаности у Србији. Највећи кривац за пад ове куће и јадне рејтинге је Веран Матић, (су)власник и један од заслужних за њен некадашњи успех.

Веран је један изузетно топао човек. После првог сусрета с њим не можете изаћи из канцеларије а да га не заволите.

...У српској јавности опседнутој заверама и страхом од непријатеља још се није запатила идеја - која је у самом темељу западног просперитета - да је јавна критика пожељан састојак на путу до успеха.

Али, када се ради о критици свог рада челници “Деведесетвојке” су нажалост до грла заглављени у балканском блату. Сваку критику куће доживљавају као напад и свако ко је износи мора бити један плаћени, фрустрирани, зли, повређени или сујетни човек. ...Радио је за време Милошевића био затваран четири пута, а Матић и сарадници су до сада добили четрнаест угледних награда. Велики број људи из новинарске бранше и даље верује да је Веран човек коме се не треба замерити колико год да је лоше оно што он ради.


Унутрашња борба против себе и својих демона некад захтева пуно више храбрости него борба против Милошевића и његовог свемоћног ДБ-а. Због недостатка ове храбрости код оних који од рушења Милошевића управљају јавном и политичком сценом Србије нашој беди се данас једва назире крај. Било би добро да за почетак један од њих, Веран Матић, некако проба да попут Михњика добије свој лични рат и да одбрани “Деведесетдвојку” од себе као што је одбранио од Милошевића. Било би лоше ако се сасвим уруши медијска кућа која је годинама овде вероватно била нешто најближе толико сатанизованој Европи, односно свему ономе чему већинска Србија данас коначно стреми. Веранов лични пораз поздравили би сви непријатељи наше будућности.

Литература: Zoran Ćirjaković (Autor je dopisnik Newsweek-a iz bivše Jugoslavije i bivši spoljni saradnik Radija B92) (“Савет за ТВ рачуницу”, НИН бр. 2800)