Лазар Вуковић Бранковић
Из пројекта Википедија
Лазар Вуковић Бранковић је најмлађи син Вука Бранковића и унук кнеза Лазара .Када је султан Бајазит прогнао Вука а овај касније умро 1398. његове области су предате Стефану Лазаревићу. Гргур је са мајком Маром и браћом Ђурађем и Гргуром остао са уским појасом земље око Вучитрна и Трепче, тек толико да се могу издржавати. После пар година Бранковићи су уз помоћ новца које је још Вук оставио у Дубровнику успели да поврате већину територија. Ово их је поред новца коштало и вазалних обавеза према султану. Док старија браћа учствију у биткама на страни Турака као вазали Лазар са мајком управља областима и све више улази у сенку старије браће. За време сукоба Стефана и Вука Лазаревић налази се на страни Вука. Заједно са ујаком Вуком учествује у борбама за турски престо који се води међу Бајазитовим синовима - Мусом и Сулејманом. Пред почетак одлучујуће битке побегли су од Мусе и прикључили се Сулејману који изађе као победник. Пошто је Стефан Лазаревић остао на страни пораженог Мусе, Сулјман пошаље Вука и Лазара у Србију да преузму власт у одсуству Стефана, а Ђурђа задржа као таоца. Међутим на путу за Србију ухвате их Мусини људи. После предомишљања око евентуалног откупа Вука ипак убију а Лазара оставе уз услов да Ђурађ на почетку наредне битке код једрена пређе из Сулејмановог у Мусин табор. То Лазар и поручи брату али овај до краја битке оста веран Сулејману а Муса у току битке убије Лазара 11.јула 1410. године. Ђурађ наводно бесан због смрти брата после битке код Пловдива где је победила Сулејманова војска крене да пали и уништава град у знак освете, а у ствари све је била најобичнија пљачка. Колико је жалио брата показао је кад је нешто касније тесно сарађивао са Мусом, братовим убицом. Лазаревом ликвидацијом остао сам као стрешина породице где су већ увелико тињали сукоби, јер је старији Гргур већ преминуо као монах Герасим.
приредио Владимир Димитријевић