Панчево

Из пројекта Википедија


Панчево
Панчево на мапи Србије


Координате: 44.8726° СГ Ш, 20.6638° ИГД

Панчево
Грб Панчева
Локација Јужнобанатски округ, Војводина
Председник општине Срђан Миковић
Површина 230 km²
Географска дужина и ширина 44.8726°′″N, 20.6638°′″E
Становништво 84.702 (2002)
Позивни број + 381(0)13
Поштански број 26101
Регистарске таблице ПА
Званична презентација општине

Панчево/Pančevo (мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, слов. Pánčevo) је место у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и Јужно-Банатског округa (Војводина, Србија). У самом граду живи 76,654 људи, на подручју општине 130,280. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.

Садржај

[уреди] Историја

Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10−ом веку, Бансиф у 12−ом веку, у 15-ом веку Панчал и Пенсеј, у 17−ом веку Пајчова или Панзиова и Банчова чак и у раном 18-ом веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153 године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15−ом веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустро-Угарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште.

Панчево, град у Банату
увећај
Панчево, град у Банату

1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8.11. 1918. ушла је у Панчево српска војска.

31.1. 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Жидова 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.

[уреди] Привреда

[уреди] Привреда до 1919 године

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

[уреди] Привреда од 1920 до 1991 године

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева , Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Само да набројимо најважније:

  • Рафинерија Нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
  • Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
  • Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
  • Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937 године
  • Пивара - Основана 1722 године
  • ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932 године
  • Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931 године
  • Фабрика грађевинске столарије − Основана 1934 године
  • Фабрика скроба − Основана 1937 године
  • Фабрика обуће − Основана 1955 године
  • ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
  • Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
  • Техногас − Производила и снабдевала индустрију са широким асортиманом гасова
  • Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства са лож уљем, пропан−бутаном, бензином...
  • Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
  • Крзнара − Прерада коже, основана 1953
  • Кудељара − Прерада кудеље
  • Гај − Индустрија намештаја
  • ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
  • Лука Дунав − Основан 1947 године
  • ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
  • АТП − Предузеће за превоз путника и робе
  • Привредна Банка Панчево − Основана 1869 године
  • Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
  • ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
  • Трудбеник − Предионица предива
  • Баначанка − Производња одеће
  • ШИК − Прерада дрвета
  • Електродистрибуција
  • Минел
  • РО Стандард − Комунални послови
  • На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајђија, златара, шнајдера...
  • Такође постоје два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
  • Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA"(прва два слова имена града писано латиницом).

[уреди] Култура и Образовање

Гимназија Урош Предић
увећај
Гимназија Урош Предић
  • Такође се оснивају многобројна спортска друштва из свих грана спортова (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, атлетика, шах, хокеј на трави, рагби, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Сретеновић (бокс), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Илија и Владимир Јорга (карате)и Славко Станишић (џудо).
  • Информативне новине Панчевац су основане 1869, покренуо их је Јован Павловић.
  • Панчево има неколико основних школа и то су ОШ Ђура Јакшић, ОШ Јован Јовановић Змај, ОШ Стевица Јовановић, ОШ Олга Петров,...

Поред основних школа постоје и гимназија Урош Предић, средњо хемијска ХТТШ, средња машинска и електротехничка школа, економска, занатска, школа ученика у привреди ШУП, Раднички универзитет

Oд пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

[уреди] Мапа Панчева

Називи панчевачких насеља: Центар, Маргита, Војловица, Топола, Стрелиште, Тесла, Миса Виногради, Котеж 1 и 2, Утвина колонија, Кудељарски Насип, Пепељара, Содара, Младост.

[уреди] Популација и бројније етничке групе у Панчеву

Година Укупно Срби Немци Југословени Мађари Словаци Македонци Црногорци Хрвати Остали
1910. 20,808 41.88% 35.89% 0.00% 16.17% 1.17% 0.00% 0.00% 0.65% 4.24%
1991. 72,793 72.57% н.п 8.75% 5.56% 2.20% 2.40% 1.88% 1.35% 5.29%
2002. 77,087 79.08% н.п 2.35% 4.25% 1.82% 1.55% 1.03% 0.92% 9.00%

[уреди] Остали

Поред наведених у Панчеву још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Муслимани, Немци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словенци, Украјинци и Чеси.

[уреди] Галерија

[уреди] Литература

  • Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Д. Поповића;
  • Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
  • Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места


Насељена места општине Панчево

Банатски Брестовац • Банатско Ново Село • Глогоњ • Долово • Иваново • Јабука • Качарево • Омољица • Панчево • Старчево