Радован Караџић
Из пројекта Википедија
Радован Караџић | |
---|---|
![]() Радован Караџић |
|
рођен: | 19. јун, 1945. Петница, Црна Гора |
преминуo: |
Др Радован Караџић је политичар и бивши председник Републике Српске. По занимању је психијатар а бави се и књижевношћу (добитник је књижевне награде удружења руских писаца Михаил Шолохов за 1994. годину). Оптужен је 1995. од стране Хашког трибунала и у бекству се налази од 1996. године.
Садржај |
Биографија
Рођен је 19. јуна 1945. у дурмиторском селу Петница, код Никшића. Отац Вуко био је занатлија, обућар и кројач. Свирао је гусле, двојнице и типле. Караџићи су пореклом са Косова, потом су живели у Лијевој Ријеци, Бањанима и под Дурмитором. Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао је у Сарајево и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије). Ожењен је Љиљаном Зелен-Караџић и има децу Соњу и Сашу. По националности је Србин - православац и крсна слава му је Свети Архангел Михаил. Прву књигу је написао 1966. године. Године 1987. је провео 11 месеци у притвору под оптужбом за проневеру државних средстава (градња викендице на Палама), али је пуштен због недостатка доказа.
Политиком је почео интензивно да се бави 1989. године када је изабран за председника СДС-а. Сматра се изузетно стрпљивим, сталоженим, слаткоречибим и вештим преговарачем. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године. Под притиском тадашњих београдских власти и света, Караџић је на мировним преговорима у Атини условно прихватио Венс-Овенов мировни план, који је Скупштина Републике Српске потом одбила. То је проузроковало потпуну блокаду Републике Српске од стране СР Југославије.
Караџић није био члан делегације Савезне Републике Југославије (у српским медијима: заједничке делегације СРЈ и РС) на дејтонским мировним преговорима; чланови делегације из Републике Српске су тада одбили нека од коначних решења, али прегласани гласовима делегације из СРЈ. Сам Караџић је 1996. године под притиском држава чланица контакт групе и председника Србије Слободана Милошевића напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
Хашка оптужница
Хашки трибунал је 24. јула и затим 16. новембра 1995. подигао оптужницу против Радована Караџића и ратног команданта ВРС Ратка Младића. [1] Оптужница Хашког трибунала терети Радована Караџића по 11 тачака, и то:
- по 6 тачака за геноцид, саучешће у геноциду, злочине против човечности (истребљење, убиства), кршење закона и обичаја ратовања (убиства), и тешке повреде Женевске конвенције из 1949. (намерно убијање)
- за протеривање на политичкој, расној и верској основи, депортације, и друге нехумане чинове - присилно пресељавање (злочини против човечности)
- за незаконито уношење терора међу цивиле и држање талаца (кршење закона и обичаја ратовања).
Караџић у народу
Караџићеви браниоци, међу којима се издваја проф. Коста Чавошки, побијају ове оптужбе, наводећи да он често није имао командну одговорност, те да је издао више команди о поштовању ратног права.[2]
У народу Републике Српске, Караџић још увек ужива велики углед. У једној анкети спроведеној 2004. у Републици Српској, већина грађана је у Караџићу видела неправедно оптуженог хероја а не ратног злочинца. [3] [4]
Потрага за Караџићем
Радован Караџић тренутно (септембар 2006) није приведен Хашком трибуналу. За њим је расписана потерница Интерпола, а влада Сједињених Америчких Држава је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу Караџића и Младића. Самог Караџића на предају је јавно позвала и супруга Љиљана, након што су им по њеним речима били угрожени егзистенција и живот. [5] [6]
У пар наврата су међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији безуспешно покушавале да га ухапсе. При тим покушајима су те снаге неретко хапсиле "његове помагаче", слостављале их и по неколико дана држале ухапшеним без дизања било какве оптужнице. [7] [8]
Признања
Удружење руских писаца је доделило Радовану Караџићу књижевну награду Михаил Шолохов за 1994. за његов књижевни допринос [9] [10].
Референце
- ^ Оптужнива Хашког трибунала против Караџића и Младића
- ^ "The Hague against Justice Revisited: The Case of Dr. Radovan Karadžić" by Kosta Cavoski
- ^ Данас: „Karadžić i Mladić devet godina van domašaja pravde“
- ^ Дурмитор: „ZA GRAĐANE RS, KARADŽIĆ JE HEROJ!“
- ^ Супрузин позив на предају
- ^ Позив на предају путем ТВ медија
- ^ Хапшење Александра Саше Караџића
- ^ Случај свештеника Старовлах
- ^ MONTENEGRIN P.E.N. CENTER
- ^ www.ANTIC.org Moscow: SHOLOHOV PRIZE TO MILOSEVIC
Спољашње везе
- Блог проналажења Радована Караџића
- Интерполова потерница
- BBC-ов профил Радована Караџића
- Интервју са Караџићем
- Још један интервју са Караџићем
- "Is Poetry a War Crime? Reckoning for Radovan Karadzic the Poet Warrior" by Jay Surdukowski
- Песме о Радовану Караџићу ((sr))
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |