Родијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол,атомски број | Родијум, Rh, 45 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | VIIIB, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 12460 kg/m3, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрносива![]() |
||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 102,90550 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 135 (173) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 135 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Kr]4d85s1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетскоим нивоима | 2, 8, 18, 16, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони бројеви | 2, 3, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 2237 K (1964 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 3968 K (3695 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 8,28×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 493 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 21,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 0,633 Pa (2239 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 4700 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 2,28 (Паулинг) 1,45 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 0,242 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 21,1×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 150 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 719,7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1740 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 2997 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
Родијум (Rh, грчки - rhodium) - је метал VIIIB групе. Има 34 изотопа чије се атомске масе налазе измађу 94-112. Постојан је само изотоп 103 који представља 100% природног састава изотопа родијума.
Родијум је добио име по грчкој речи rhodon што значи ружа. Откривен је 1803 године од стране W.H. Wollastona у Лондону.
У земљиној кори је заступљен у веома малој количини од 10-4 ppm (енг. parts per million). Добија се из неких руда бакра и никла у којима се налази око 0,1% родијума.
Биолошки значај - Нека од његових комплексна једињења су отровна, и вероватно узрокују рак.
У чистом облику је сјајан, сребрносив метал. Не реагује са водом, ваздухом и киселинама, али реагује са јаким базама. У чистом облику се не користи због његове веома високе цене.