Сељачки устанак Вата Тајлера

Из пројекта Википедија

Крај побуне. Ват Тајлер је убијен, док је Ричард II то посматрао. На истој слици други призор приказује Ричарда како се обраћа маси
увећај
Крај побуне. Ват Тајлер је убијен, док је Ричард II то посматрао. На истој слици други призор приказује Ричарда како се обраћа маси

Сељачки устанак Вата Тајлера у Енглеској догодио се 1381. Вође побуне су Ват Тајлер, Џон Бол и Џек Стро. Сељачка побуна избија због тешких пореза наметнутих да би се финансирао Стогодишњи рат.

Садржај

[уреди] Догађаји који су довели до побуне

Црна Смрт је убила 1348. милионе људи у Енглеској. Након Црне Смрти осећао се велики недостатак радне снаге, па су слободни сељаци и кметови тражили далеко веће плате и услове. Велепоседници успевају да прогурају 1351. кроз парламент неправедни Статут радне снаге, по коме се лимитира максимална зарада, а ограничава се и мобилност радне снаге, тако да кмет не може прећи на имање властелина, који нуди боље услове.

Да би се финансирао Стогодишњи рат уводе се нови порези. Фиксни порез по особи, независан од имовинског стања уведен је 1377. Други порез уведен је 1379., а трећи порез је био три пута већи од другог и показао се као још неправеднији. Био је много произвољнији.

[уреди] Први протести

Побуна је почела у Есексу, где су сељаци напали исувише ревне скупљаче пореза. Побуна се раширила по околним регионима. Нападали су племиће и цркве. У јуну 1381. две групе обичних људи из Кента и Есекса кренули су према Лондону. Изразити вођа је био Ват Тајлер из Кента. Кад су дошли до предграђа Лондона 12. јула охрабрио их је свештеник Џон Бол питањем где су били џентлмени, у доба Адама и Еве. Охрабрени са том проповеди побуњеници прелазе лондонски мост и долазе у срце Лондона.

Нису нападали по Лондону без реда, него су систематски нападали оно што је припадало регенту Џону од Ганта или реду витезова хоспиталаца.

Ричард II  преговара са коловоћама сељачког устанка 1381 (Илустрација из Фроисарових хроника)
увећај
Ричард II преговара са коловоћама сељачког устанка 1381 (Илустрација из Фроисарових хроника)

[уреди] Напад на Лондонску Кулу

У исто време група побуњеника упада у Лондонску Кулу и побије све које ту затиче укључујући:

  • Лорд Канцелар (главни министар)- Симон од Садберија
  • надбискупа од Кантерберија-главни црквени поглавар Енглеске
  • мајстора Велике Ложе Витеза Хоспиталаца (Јовановаца), који је био главни краљевски благајник Роберт де Халс

Побуњеници уништавају Савојску палату, која је припадала регенту Џону од Ганта.

[уреди] Састанак са младим краљем Ричардом II

Обратио им се малолетни краљ Ричард II 14. јула. Они су краљу изложили листу својих захтева:

  • праведније порезе,
  • укидање кметства и
  • отказ неким непопуларним министрима
  • и остали захтеви

Малолетни краљ Ричард II пристаје на реформе пореза и на укидање кметства.

[уреди] Смитфилд

У Смитфилду у Лондону се настављају даљњи преговори. Ту сељаци захтевају и да се огромна црквена имања поделе сељацима. Кад је Ват Тајлер дошао на преговоре убијају га.

Краљ долази до сељака и говори им да Ват Тајлера проглашава витезом, а да ће сељачким захтевима бити удовољено. Рекао је да оду до једне пољане, где ће им се касније обратити Ват Тајлер. Краљ је лагао. Племство је на брзину скупило 7.000 војника и лако су растерали сељаке. Вође су похватили и побили. Убили су и Џона Бола и Цека Строа.

Након кршења побуне краљ је повукао своја обећања. Побуна је затим скршена и у осталим деловима Енглеске.

Остали језици