Београдски лаки метро

Из пројекта Википедија

Current event marker
Овај чланак или један његов део садржи информације о планираној или очекиваној будућој грађевини.
Могуће је да су информације шпекулативне природе и да ће се садржај драматично променити током изградње грађевине.
Шема будућег метроа:Централна линија - 2008. 1Врачарска линија - 2010. 1Савска линија - 2012. 11 датум планираног пуштања у употребу
увећај
Шема будућег метроа:
Централна линија - 2008. 1
Врачарска линија - 2010. 1
Савска линија - 2012. 1
1 датум планираног пуштања у употребу

Београдски лаки метро (скраћено БЕЛАМ) је систем масовног превоза лаком железницом који треба да почне са изградњом 2006. Прва линија би требала да буде завршена до 2012. с тим да би прва деоница била пуштена у употребу већ 2008. Оквирна цена изградње прве линије је 450 милиона евра.

Садржај

[уреди] Идеја

Идеја да се у Београду изгради метро је релативно стара и потиче из 50-тих година 20. века када је Београд доживео велики пораст у броју становника. Међутим, идеје различитих стручњака су биле растрзане између модернизованог трамвајског система и класичног метроа. Политичке прилике и недостатак концензуса по датом питању су пројекат оставили на нивоу идеје и растуће нужности.

Уласком у 21. век идеја је поново заживела. И поред оштре дебате о томе да ли је прикладније и изводљивије изградити класични или лаки метро, идеја лаког метроа, коју заговарају тренутни градски челници укључујући градског архитекту, односно њена Студија оправданости наручена 2001. добија позитивну оцену. БЕЛАМ је укључен у Генерални урбанистички план Београда до 2021. На изградњи би требало да раде ЈУГИНУС (Југословенски институт за урбанизам и становање) и шпанска група INECO.

Оштри противници пројекта лаког метроа тврде да је једини критеријум за његов избор економски аспекат, односно вишеструко мања цена лаког метроа. Они сматрају да лаки метро не представља дугорочни одговор на транспортни проблем престонице те да је његова изградња потпуно неоправдана.

Са друге стране заговорници пројекта сматрају да је економски елеменат пресудан. Уз то, они сматрају да и по најоптимистичнијим прогнозама раст Београда у наредних 20-так година не може да буде толики да најоптерећеније деонице имају преко 13.000-14.000 путника по часу док је систем такав да може да опслужи 20.000 путника/часу. Могућност прераде у класичан метро и интеграција постојећег трамвајског система су, по њима, додатни аргументи у корист лаког метроа.

Постоје шпекулације да ће пројекат, уколико дође до промене градске власти, бити обустављен у корист класичног метроа.

[уреди] Линије

  • Прва линија (Централна), која је у Студији оправданости окарактерисана као примарна, била би комбиновано подземно-надземна линија укупне дужине 12,5 km са 20 станица (12 надземних, 8 подземних). Линија би полазила из Творничке улице у Земуну, ишла ка СО Нови Београд и хотела Hyatt. Саву би прелазила засебним мостом изграђеним непосредно уз Бранков мост. Затим би ушла у дубоке тунеле према Тргу Републике и Тргу Николе Пашића ка Правном факултету одакле би надземно ишла Булеваром краља Александра све до његовог укрштања са Устаничком.
  • Друга линија (Врачарска) би имала заједничку станицу Правног факултета са Централном, одакле би највећим делом подземно ишла до Славије, Прокопа (будуће главне железничке станице), Сајма и Хиподрома. Прве деонице би ишле у употребу најраније 2010.
  • Трећа линија (Савска) би на Новом Београду делила станицу са Централном, затим би ишла до железничке станице Нови Београд (?), Аде, код Хиподрома би се укрштала са Врачарском и затим настављала на Баново брдо. Начин преласка Саве није строго дефинисан али је блиско повезан са мостом који би, преко Аде, повезивао Нови Београд са Бановим брдом. Прва деоница најраније 2012.

Систем би се повезао и са постојећим линијама Беовоза.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе