Алфонс де Ламартин

Из пројекта Википедија

Алфонс де Ламартин
увећај
Алфонс де Ламартин

Алфонс де Ламартин' (пуно име Alphonse-Marie-Louis de Prat de Lamartine )(Макон, 21. октобар 1790. - Париз, 28. фебруар 1869.), француски књижевник и политичар.


Познат је по аутобиографској поеми "Језеро", која ретроспективно описује љубав једног пара гледана кроз очи пропалог човека. Ламартин је био уметник у француској поетичкој форми. Био је један од ретких Француза који је свој књижевни дар комбиновао са политиком. Одгојен у строгом хришћанству постао је богољуб, те је написао Jocelyn и La Chute d'un ange. Написао је Историју жирондинаца 1847. која описује жирондинце. Пуно је путовао а у Турској се 1820. године оженио енглескињом Маријом Бирч.

Радио је за фрацуску дипломатију у Италији од 1825. до 1828. године. Члан Француске академије постао је 1829. године. Био је Министар спољних послова од 24. фебруара 1848. до 11. маја 1848. године.

Преминуо је у Паризу завршивши своју каријеру литерерним сломом.

[уреди] Библиографија

  • Saül (1818)
  • Méditations poétiques (1820)
  • Nouvelles Méditations (1823)
  • Harmonies poétiques et religieuses (1830)
  • Sur la politique rationnelle (1831)
  • Voyage en Orient (1835)
  • Jocelyn (1836)
  • La chute d'un ange (1838)
  • Recueillements poétiques (1839)
  • Историја жирондинаца (1847)
  • Raphaël (1849)
  • Confidences (1849)
  • Geneviève, histoire d'une servante (1851)
  • Graziella (1852)
  • Les visions (1853)
  • Cours familier de littérature (1856)
  • La Vigne et la Maison (1857)
  • Povijest revolucije iz 1848 (1849)
  • Le tailleur de pierre de Saint-Point (1851)