Брзина светлости
Из пројекта Википедија
Брзина светлости у вакууму износи тачно 299.792.458 m/s (приближно 300 000 km/s), односно 1.079.252.848,8 km/h, представља важну физичку константу и зато се обележава посебним словом c (од латинске речи celeritas). У различитим срединама (течностима, гасовима итд.) брзина светлости је различита и увек мања него у вакууму.
Брзина светлости је један од важнијих појмова у Ајнштајновој Теорији релативности. Према истој теорији није могуће кретање брзинама већим од брзине светлости.
Прву познату и признату историјску методу за мерење брзине светлости извео је дански астроном Олаф Ремер 1675. године. После Ремера, Физо без астрономских метода долази до брзине светлости која износи 313.870 km/s.
Најпознатије мерење брзине је извео Алберт Мајкелсон, уз помоћ ротирајућих огледала у Калифорнији. Захваљујући тим експериментима, утврђено је да је брзина светлости 299792,458 km/s, а сам Мајкелсон је добио Нобелову награду 1907. Јединица за дужину, метар, је 21. октобра 1983. године одређена као растојање које светлост пређе у вакууму за 1/299.792.458 део секунде. Тако да је данас брзина светлости фиксирана, а свако прецизније мерење удаљености коју светлост пређе за 1 секунд ће само прецизније одредити метар.
![]() |
Овај незавршени чланак Брзина светлости, везан је за физику. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |