Бранко Ћопић
Из пројекта Википедија
Бранко Ћопић је српски књижевник, рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини, (тада Аустроугарска).
Бранко Ћопић | |
---|---|
![]() Фотографија Бранка Ћопића |
|
рођен: | 1. јануар 1915. Село Хашани, БиХ |
преминуo: | 26. март 1984. Београд, Србија |

Садржај |
[уреди] Биографија
Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмише се као даровит писац, скреће на себе пажњу књижевне критике и 1939. добија награду "Милан Ракић". Уочи Другог светског рата налазио се ђачком батаљону у Марибору. У НОБ-у од првих дана рата. Све време рата био је ратни дописник заједно с пријатељем и кумом, књижевником Скендером Куленовићем.
После рата неко време је био уредник дечјих листова у Београду, а потом постаје професионални књижевник. Сматра се једним од највећих дечјих писаца рођених на југословенским просторима. Окончао је живот скочивши с моста у реку Саву 1984. године у Београду.
Дела су му превођена на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, словеначки и мађарски језик. Био је члан САНУ и АНУБиХ.
[уреди] Књижевни опус
Прозна дела прожета су му лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи из завичаја, ведрином, живошћу и виталношћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповедачком техником користећи свеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају. Ћопића су доратним приповеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, деца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумевањем. У лирски интонираним ратним приповеткама Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге, мучеништво и самопрегор својих јунака. Почетком 50-тих година прошлог века Ћопић почиње да пише и сатиричке приче у којима је оштро критиковао ружне појаве у тадашњој стварности. Једна од таквих прича била је и "Јеретичка прича" објављена у "Јежу" која је покренула лавину осуда са врха партије и власти а у хајци на писца учествовао је и Броз лично. Књижевни историчар Ратко Пековић написао је књигу "Суданије Бранку Ћопићу" у којој су детаљно описана цела та хајка на писца.
Са успехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарала краће форме - приповетке и новеле. Романи "Пролом" и "Глуви барут" сликају учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а "Не тугуј бронзана стражо" прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у Војводини.
Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана а хумор налази у природи и менталитету његових јунака који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмеју чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који свој посматрачки таленат нарочито исказују кроз откривање ситних људских мана и недостатака.
Иако је Ћопић писац епске ширине и замаха са урођеним приповедачким и хумористичким даром, у његовим делима видљива је и једна лирска жица која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Та Ћопићева поетска жица нарочито је видљива у његовој ратној лирици, пре свега у збирци "Огњено рађање домовине".
Бранко Ћопић је цењен и као дечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих опсервација али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за децу, међу којима су и два романа.
[уреди] Библиографија
[уреди] Збирке приповедака
- Под Грмечом (1938),
- Борци и бјегунци (1939),
- Планинци (1940),
- Роса на бајонетима (1946),
- Свети магарац (1946),
- Сурова школа (1948),
- Људи с репом (1949),
- Одабране ратне приповетке (1950),
- Изабране хумористичке приче (1952),
- Љубав и смрт (1953),
- Драги ликови (1953),
- Доживљаји Николетине Бурсаћа (1955),
- Горки мед (1959),
- Башта сљезове боје (1970);
[уреди] Романи
- Пролом (1952),
- Глуви барут (1957),
- Не тугуј бронзана стражо (1958)
- Осма офанзива (1964),
- Делије на Бихаћу (1975);
[уреди] Збирке песама
[уреди] Комедије
- Доживљаји Вука Бубала
- Одумирање међеда
[уреди] Дела за децу
- У свијету медвједа и лептирова (1940), приповетке
- Приче партизанке (1944), приповетке
- Пјесме пионирке (1945), песме
- Бојна лира пионира (1945), песме
- Дружина јунака (1945), приповетке
- Бајка о сестри Ковиљки (1946), проза
- Доживљаји кума Торбе (1946), приповетке
- Вратоломне приче (1947), приповетке
- Армија одбрана твоја (1947), песме
- Сунчана република (1948), песме
- Рудар и мјесец (1948), песме
- Јежева кућица (1949), песма
- Приче испод змајевих крила (1950), приповетке
- Пијетао и мачка (1952), приповетке
- Доживљаји мачка Тоше (1954), приповетке
- Лалај Бао, чаробна шума (1957), песме
- Орлови рано лете (1957), роман
- Партизанске тужне бајке (1958), приповетке
- Вечерње приче, (1958), приче у стиху
- Дједа Тришин млин (1960), збирка песама
- Приче занесеног дјечака (1960), приповетке
- Магареће године (1960), роман
- Славно војевање (1961), роман
- Битка у Златној долини (1963), роман
- Мала моја из Босанске Крупе (1971), песме
- Глава у кланцу, ноге на вранцу (1971), приповетке
- Лијан води караване (1975), приповетке.
[уреди] Спољашње везе
- Фељтон о "Јеретичкој причи" у "Гласу Српске"
- Бранко Ћопић: Биографија, библиографија, он-лајн дела
- Бранко Ћопић: биографија и библиографија
[уреди] Види још
- Српска комунистичка књижевност Другог светског рата
- Улица која носи његово име у Београду
Чланак Бранко Ћопић је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |