Катаракта

Из пројекта Википедија

Катаракта, или како се још назива сива мрена, представља замућење очног сочива које доводи до пада вида. Назив потиче од грчке речи Katarasso што значи водопад. Предео зенице код катаракте је бео као водопад.

Садржај

[уреди] Узроци

Постоје многи узроци настанка катаракте. Код деце она може да буде развојна аномалија или да настане после неких инфекција мајке током трудноће. То је урођена катаракта. Повреда ока, ултраљубичасто зрачење, шећерна болест, дуготрајна употреба неких лекова као што су кортикостероиди... могу да допринесу настанку такозване секундарне катаракте. Најчешће катаракта настаје код старих људи, као део процеса старења и тада се назива старачка катаракта. Она цини 90% свих катаракти. Обично се јавља после 60. године живота. Узрок настанка катаракте још се не зна. Проблем је највероватније у поремећају метаболизма сочива. Стадијуми развоја катаракте су: почетна, незрела, зрела и презрела катаракта. Када катаракта постане потпуно бела она се назива зрела катаракта. Тада проузрокује потпуни губитак вида и мозе довести до запаљења и болова у оку.

Нормалан вид. Courtesy NIH National Eye Institute
увећај
Нормалан вид. Courtesy NIH National Eye Institute
Исти поглед са катарактом.
увећај
Исти поглед са катарактом.

[уреди] Симптоми

Најважнији симптом катаракте је смањена оштрина вида. Почетна катаракта доводи до малог оштећења вида. Интензивнија катаракта доводи до већег оштећења вида, а потпуно замућено сочиво доводи до губитка вида. Други симптоми катаракте могу бити жућкаста пребојеност и благо блештање свега око болесника (као да се гледа кроз жути филтер) и дупле слике. Некада болесници, у почетној фази развоја катаракте, примете да им је вид на близину бољи него што је био. Сви симптоми катаракте могу бити последица и неке друге болести ока, због чега је обавезан преглед код очног лекара. Доказано је да су шансе за развијање катаракте мање уколико се једе добро балансирана храна, не излаже превише ултравиолетном зрачењу, носе заштитне наочаре са филтером као и уколико се добро контролише и лечи шећерна болест.

[уреди] Лечење

[уреди] Неоперативно

Пошто се не зна тачан механизам настанка катаракте, може се рећи да не постоји лек у медицини који ће сигурно да спречи формирање катаракте или ће избистрити већ замућено сочиво. Када је катаракта почетна, промена диоптрије на наочарима може да помогне. У неким случајевима стављање капи за ширење зеница могу да помогну. Када ни промена диоптрије на наочарима ни капи за ширење зенице више не помажу, онда катаракта мора да се оперише.

[уреди] Оперативно

Оперативно лечење катаракте подразумева отклањање замућеног сочива из ока. У већини случајева истовремено се ради и уградња вештачког, пластичног сочива које се назива lens implant.

[уреди] Уградња вештачког сочива

Вештачко сочиво се производи у разлицитим диоптријама. Пре операције лекар мора да уради ултразвучни преглед ока да би одредио диоптрију која је потребна болеснику. Вештачко сочиво је провидно, не осеца се нити види, оно уградњом постаје трајни део ока. Међутим, код неких особа не може се операцијом уградити вештачко сочиво. Оне морају да носе мека контактна сочива или наочаре са великим увеличањем. На дан операције болесник не сме да једе. Може да добије благи седатив, односно лек за смирење. Локални анестетик се даје поред уха и поред ока. Болесник има осећај печења током давања анестезије. Обично је будан и релаксиран током операције. Анестетичар или анестезиолог су поред њега све време током операције. Уколико болесник захтева, и за то постоје услови, уместо локалне може да се оперише у опстој анестезији. Два су начина за одстрањење замућеног сочива хируршким захватом: ултразвуком (факоемулзификација) и екстракапсуларно (стандардна метода). Факоемулзификација је метода којом лекар направи мали рез са стране рожњаче па стави танку сонду кроз коју пролазе ултразвучни таласи који омекшавају и ломе замућени део сочива. Ти делови се потом сондом усисавају и одстрањују. Ова метода омогућава брзи опоравак и брзе враћање болесника уобичајеним животним активностима, јер је оперативна рана мала и не шије се. Код ексракапсуларне операције катаракте прави се дужи рез са стране рожњаце и одстрани тврди део сочива, а остатак сочива се одстрани усисавањем.