Милтон Фридман
Из пројекта Википедија
Милтон Фридман (31. јул 1912.–16. новембар 2006.), амерички економиста, добитник Нобелове награде.
Рођен је 31. јула 1912. године у Њујорку. Докторирао је на Колумбији, а цео радни век провео је на Чикашком универзитету.
Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-тих и 1960-тих година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитатвну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктурација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП). Главна економска дела: Есеји о позитивној економији (Essays in Positive Economics, 1953), Студије о квантитативној теорији новца (Studies in the Quantity Theory of Money, 1956), Теорија потрошне функције (A Theory of the Consumption Function, 1957), Монетарна историја Сједињених Држава, 1867-1960, са Аном Шварц (Monetary History of the United States, 1867-1960, 1963).
Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Уопште, био је један од највећих либерала XX века. У књизи Капитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом Слобода избора, које је припремио заједно са супрогом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са Хајеком, Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачана либерална идеја.
Нобелову награду за економију добио је 1976. године, "за свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демострацију сложености стабилизационе политике".
[уреди] Цитати
- "Нема бесплатног ручка."
- "Инфлација је увек и свугде новчани феномен."
- "Инфлација је једна форма опорезивања која може бити уведена без закона."
- "Државно решење неког проблема обично је лоше колико и сам проблем."
- "Социјална одговорност бизниса је да повећава свој профит."
Нобелова награда |
Нобелове награде |
Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
Добитници Нобелове награде за економију |
Рагнар Фриш и Јан Тинберген • Пол Самјуелсон • Сајмон Кузњец • Џон Хикс и Кенет Ероу • Василиј Леонтијев • Гунар Мирдал и Фридрих Хајек • Леонид Канторович • Тјалинг Купманс • Милтон Фридман • Бертил Олин и Џејмс Мид • Херберт Сајмон • Теодор Шулц и Артур Луис • Лоренс Клајн • Џејмс Тобин • Џорџ Стиглер • Жерар Дебре • Ричард Стоун • Франко Модиљани • Џејмс Бјукенен • Роберт Солоу • Морис Але • Тригве Хавелмо • Хари Марковиц, Мертон Милер и Вијилем Шарп • Роналд Коуз • Гери Бекер • Роберт Фогел и Даглас Норт • Џон Харшањи, Џон Неш и Рајнхард Зелтен • Роберт Лукас • Џејмс Мирлис и Вилијем Викри • Роберт Мертон и Мајрон Шоулс • Амартја Сен • Роберт Мандел • Џејмс Хекман и Данијел МекФаден • Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Стиглиц • Данијел Канеман и Вернон Смит • Роберт Ингл и Клајв Гренџер • Фин Кидланд и Едвард Прескот • Роберт Ауман и Томас Шелинг |