Сједињене Америчке Државе

Из пројекта Википедија


Координате: 19°-71° СГ Ш, 67°-177° ЗГД

Сједињене Америчке Државе
United States of America
Застава Сједињених Америчких Држава Грб Сједињених Америчких Држава
Застава Грб
Мото: 1. (1776-): E Pluribus Unum
(лат: „Од многих, једна“)
2. (1956-):
In God We Trust
(енг: „У Бога се уздамо“)
Химна: [[The Star-Spangled Banner
(енг: „Застава посута звездама“)]]}-
Положај Сједињених Америчких Држава
Главни град Вашингтон
38°53′N 77°02′W
Највећи град Њујорк
Службени језик не постоји
Влада Савезна Република
 - Председник Џорџ В. Буш
 - Потпредседник Дик Чејни
Независност  
 - Објава Од Краљевине ВБ
4. јул, 1776
 - Призната 3. септембар 1783
Површина  
 - Укупно 9.631.418 km² (3.)
 - Вода (%) 4,87
Становништво  
 - 2006. 281.421.936 (3 ¹)
 - 2002 попис 299.058.932
 - Густина 30/km² (143)
БДП (PPP) 2006 приближно
 - Укупно $13.05 трилиона (1)
 - По глави становника $43.555 (3)
HDI (2003) 0,944 (10) – висок
Валута Долар ² (USD)
Временска зона UTC -4 до -10
Интернет домен .us .gov .edu .mil .um
Позивни број +1
1 Некада се рангирала и као четврта.

Сједињене Америчке Државе су савезна република у централној Северној Америци, која се простире од Атлантског Океана на истоку, до Великог Тихог Океана на западу. Има копнене границе са Канадом на северу и Мексиком на југу. На мору се граничи са Руском Федерацијом на западу, и има скуп области, територија, и поседа широм света, укључујући државе Аљаска и Хаваји, као и територије попут Порто Рика, Атола Мидвеј, и Гуама. САД имају педесет држава.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Сједињених Америчких Држава.

Територија је хиљадама година била насељена бројним индијанским народима, који су највероватније дошли из Азије. Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца. Прва стална насеља Европљана подигли су Шпанци у Сент Огустину на Флориди 1565. Британци су настанили Џејмстаун 1607, Плимут и Масачусетс 1620, Мериленд 1634. и Пенсилванију 1681. Преузели су Њујорк, Њу Џерси и Делавер од Холанђана годину дана пошто су обе Каројине препуштене британском племству. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија.

Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у Америчкој револуцији у периоду од 1775 до 1783. када се 13 колонија изборило за своју независност. Формирању данашње америчке федерације претходио је Северноамерички савез, да би у садашњем облику САД настале 1787. године. Границе су затим проширене ка западу до Мисисипија, укључујући Шпанску Флориду. Заједно са земљом добијеном од Француске куповином Луизијане 1803, територија скоро да је удвостручена.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Сједињених Америчких Држава.

Сједињене Америчке Државе су површином трећа највећа држава на свету, након Русије и Канаде, са укупном површином од 9.631.418 km². Са овако огромном територијом, географија Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до другог. Аппалацхиан и Стеновите планине планине су два главна планинска масива на територији Сједињених Држава. Стеновите Планине су вишље и налазе се на западу, док се ниже, Апалачијан планине налазе на истоку.

Источно од реке Мисисипи (Највеће реке у Северној Америци) је у главном шумовито. Апалачијан планине деле ово подручје у источне и средњозападне Сједињене Америчке Државе, иако се "јужне државе" често сматрају посебном регијом примарно због културних разлога. Западно од Мисисипија су западне Сједињене Америчке Државе. Између Мисисипија и Стеновитих планина налази се Велика равница (САД) (Већина Дивљег запада) док се Тихоокеанске Сједињене Америчке Државе налазе западно од Стеновитих планина. Далека држава Аљаска се сматра арктичком земљом, док се Хаваји сматрају тропским подручијем.

Сједињене Америчке Државе имају дугу границу са Канадом и Мексиком. Граница са Канадом је дуга 8.893 km, а са Мексиком 3.326 km. 19.924 km границе Сједињених Америчких Држава додирује океане и мора. Што се тиче климе, већина Сједињених Америчких Држава има благу климу, изузев неколико подручја који имају арктичку климу (Аљаска), или тропску климу (Флорида, Хаваји). Нека подручја Сједињених Америчких Држава имају висок ризик од урагана и осталих тропских олуја (државе на јужној атлантској обали и државе Мексичког залева), торнада (средишње државе), и земљотреса (већином државе Калифорнија и Вашингтон).

У Сједињеним Државама постоји 6,3 милиона километара путева, 268.700 км жељезничких пруга и 5.500 јавних аеродрома.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Сједињених Америчких Држава.
Капитол у Вашингтону
увећај
Капитол у Вашингтону

Чувени почетак америчкој Декларацији независности написао је Џон Лок, енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој Првој расправи о влади, да су сваком савесном човеку одређени "живот, слобода, и имање". Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима "добијање среће". Декларација независности је први амерички државни докуменат, а вероватно и прва практичка кодификација идеја 18. века. Исте године започео је процес стварања Севернамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.

Влада и политика Сједињених Држава је заснована на Уставу Сједињених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико амандмана. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају "Повеља права" (Bill of Rights), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.

Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као федерална демократија, састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби.

Законодавна власт је Конгрес Сједињених Америчких Држава, који се састоји од Дома заступника (енг. House of Representatives) и Сената. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Дому заступника свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број заступника у Дому заступника је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.

Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. Врховни суд Сједињених Америчких Држава броји девет судија, који су на доживотном мандату. Након смрти или повлачења судије, председник САД-а номинује новог судију, ког шаље Сенату да гласа за конфирмацију.

Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи испод нивоа моћи федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска Странка и Демократска Странка.

[уреди] Политичке поделе

За више информација погледајте Политичке поделе Сједињених Америчких Држава.

Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која у главном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Једино закони који су против постојећих федералних закона нису дозвољени. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током 19. века.

Осим савезних држава, Сједињене Државе броје и један Федерални дистрикт; Дистрикт Колумбије, где је смештен Вашингтон Д.Ц.. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: Америчка Самоа; Бакер острво; Гвам; Ховланд острво; Гервас острво; Џонстон Атол; Кингмен Риф; Мидвеј Атол; Наваса острво; Северна Маријанска острва; Палмyра атол; Порторико; Девичанска острва и Вејк острво.

увећај

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Сједињених Америчких Држава.

Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 293.027.571 становника. Главне етничке групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати, и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.).

Од укупног броја белаца, 23% су пореклом Немци, 16% Ирци, 13% Енглези, 6% Италијани, 6% Холанђани, и 7% Словени (углавном из Пољске и Русије).

Црнци чине мало мање од 13% становништва Сједињених Држава. Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва, али долазе из разних земаља из Централне и Јужне Америке. Већина су Мексиканци који текође чине већину у неким савезним државама на југозападу земље. Азијати чине 4,2% становништва а амерички староседиоци тек 1.5%.

Што се тиче религија, 2001. године већина Американаца (52%) су протестанти, 24,5% католици, 13,2% не припада одређеној вери, и 1.3% су Јевреји. муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 људи на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а на селима 20% становника. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Сједињених Америчких Држава.
Вал Стрит на Менхетну, Њујорк, репрезентује САД као извор највеће глобалне економске моћи
увећај
Вал Стрит на Менхетну, Њујорк, репрезентује САД као извор највеће глобалне економске моћи

Сједињене Америчке Државе су тренутно привредно најјача земља у свету. Процене 2005. године говоре да бруто друштвени производ по глави становника у САД износи 41.800 америчких долара.

Привреда се одвија по капиталистичком систему, али постоје и социјални програми, као што су "Медикeр", "Медикаид" и "Сошал Секјурити. Ови програми међутим нису ефикасни у поређењу са сличним програмима у другим привредно развијеним државама.

Валута Сједињених Америчких Држава је амерички долар који исто служи као валута у неким другим земљама света, попут Еквадора. Берзне деонице Сједињених Америчких Држава су познате као показитељи стања светске привреде.

Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, Европска Унија, Јапан, Индија, и Јужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.

Сједињене Државе су трећа најпопуларнија дестинација светских туриста, одмах након Француске и Шпаније.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Сједињених Америчких Држава.

Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и свет уопште. Америчка музика, а посебно џез и блуз популарни су широм света. Американци су имали велики утицај на рокенрол музику, односно, може се рећи да је рокенрол и настао у САД.

Америчка кинематографија спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена "фабрика снова", Холивуд, налази се у близини Лос Анђелеса.

Сједињене Државе имају преко 4.000 универзитета, а неки, попут Харварда и Јејла међу најчувенијим су високообразовним институцијама на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут Марка Твена и Томаса Едисона.

[уреди] Спољашње везе



Сједињене Америчке Државе
Политичка подела
Федерални округ Округ Колумбија
Државе Ајдахо | Ајова | Алабама | Аљаска | Аризона | Арканзас | Вајоминг | Вашингтон | Вермонт | Вирџинија | Висконсин | Делавер | Западна Вирџинија | Илиноис | Индијана | Јужна Дакота | Јужна Каролина | Јута | Калифорнија | Канзас | Кентаки | Колорадо | Конектикат | Луизијана | Масачусетс | Мејн | Мериленд | Минесота | Мисисипи | Мисури | Мичиген | Монтана | Небраска | Невада | Њујорк | Њу Мексико | Њу Хемпшир | Њу Џерси | Оклахома | Орегон | Охајо | Пенсилванија | Род Ајленд | Северна Дакота | Северна Каролина | Тексас | Тенеси | Флорида | Хаваји | Џорџија
Придружене државе Америчка Самоа | Гуам | Северна Маријанска острва | Порторико | Девичанска острва
Острвске територије Бејкер | Вејк | Џарвис | Кингмен | Мидвеј | Наваса острво | Палмира | Џонсон острво



Други језици