Василија Радојчић
Из пројекта Википедија
Василија Радојчић је позната певачица српске изворне и народне музике.
О њеном приватном животу не зна се много, у хороскопу је Бик.
Певачку каријеру је почела шездесетих година 20. века. Многе њене песме постале су хитови које слушају различите генерације, евергрин. Квалитетне интерпретације и глас обојен емоцијама привукли су велики број поштовалаца.
У издању ПГП РТС објавила је компилаторни албум, Василија Радојчић: "Песме које се памте I - 40 година са нама". Песме са тог албума (уједно и њени најпознатији хитови) су:
- Димитријо, сине Митре
- Весели се кућни домаћине
- Мој Милане кад' у војску пођеш
- На Ускрс сам се родила
- Зашто питаш кол'ко ми је лета
- Мито, бекријо
- Џумбус, џумбус машала
- Беше некад Митке и Коштана
- Памтиш ли још љубав моју
- Срце моје тише, тише
- Шта ћу мајко, шта ћу
- Зар је наша љубав лажна била
- За рођендан теби, сине
- Запевала сојка птица
- Ајде Јано, коло да играмо
- Збогом остај моја љубави
- Киша пада трава расте
- Немој мене љубити
- Тамна ноћи, тамна ли си
- Јел' ти жао што се растајемо
Поред тога познате су и песме "Еј, луди Стојане", "Обраше се виногради", "Запиши у свом срцу", "Свекрво бре" и многе друге.
Учествовала је на многим музичким свечаностима и фестивалима, нпр. 1979. је учествовала на БЕМУС као вокални солиста [1]. Учествовала је у многим ТВ емисијама музичког карактера, нпр. 1986. имала је емисију у серијалу "Мој концерт", затим 1984. у емисији "Звуци приједорске хармонике" посвећеној хармоникашу Душану Радетићу из Приједора итд.
Добитник је мајсторског писма за животно дело, у Нишу децембра 2005, признања које додељује Удружење занатлија у оквиру манифестације "Уметници, занатлије за нишке мераклије". Том приликом Василија је изјавила "Различито су ме до сада називали - доајеном и прваком, али никада мајстором".[2]