Хреља
Из пројекта Википедија
Хреља (умро 1342) био је великаш српске средњовековне државе. Зна се да је био у служби већ у доба краља Милутина. Први пут се спомиње 1328. године са насловом војводе када га је краљ Стефан Дечански послао да помогне византијском цару Андронику II против његовог побуњеног унука Андроника III. Хреља је са војском био у Струми и Серу али се није умешао у борбе видећи да је млађи Андроник много снажнији. За своје услуге Хреља је од краља Дечанског добио у власт подручје око града Струмице а од Андроника II титулу протосеваста.
1340. године, за време болести краља Стефана Душана и успеха Византинаца на јужној граници Србије, Хреља прилази Византинцима и предаје им своје градове. За узврат од византијског цара добија титулу кесара. Но, када се ускоро Душан поново посветио својој држави, Хреља је своју област повратио старом господару и то још проширену за град Мелник који је у међувремену заузео од Јована Кантакузина. Изгледа да га све ово није искупило па је ускоро приморан да се замонаши а краљ Душан преузима његову област. Одлази у Рилски манастир где постаје монах Харитон и децембра 1342. године умире. У Риллском манастиру још постоји његов гроб. Поред Риле Хреља је подигао и цркву Светих Арханђела у Штипу.
Хрељина личност нашла је одјека у епским народним песмама где се он спомиње као Реља Крилатица или Реља од Пазара, побратим Краљевића Марка.