Копривничко-крижевачка жупанија

Из пројекта Википедија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северо-западном делу Хрватске

Копривничко-крижевачка жупанија
Грб Копривничко-крижевачке жупаније
Положај Копривничко-крижевачке жупаније на мапи Хрватске
Седиште жупаније Копривница
Број становника (2001..) 124.467
Површина 1.746 km²
Жупан Јосип Фришчић

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997. - 2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Садржај

[уреди] Административна подела

Жупанија је подељена на 3 града и 21 општину.

  • Општине:
    • Дрње
    • Ђелековец
    • Фердинандовац
    • Гола
    • Хлебине
    • Калиновац
    • Калник
    • Клоштар Подравски
    • Копривнички Бреги
    • Копривнички Иванец
    • Леград
    • Молве
    • Новиград Подравски
    • Ново Вирје
    • Петеранец
    • Подравске Сесвете
    • Расиња
    • Соколовац
    • Свети Иван Жабно
    • Свети Петар Ореховец
    • Вирје

[уреди] Становништво

Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8 % становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96 %, Срби 1,9 %, Словенци 0,1 %, Роми 0,1 %, Мађари 0.1 % и други.

Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).

[уреди] Географија

Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.

[уреди] Економија

Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:

  • Подравски пољопривредни басен (Подравина)
  • Прекодравље
  • Источни и северо-источни део (Билогора)
  • Калничко подручје (Калник)
  • Калничко-пригорски део жупаније

Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.

[уреди] Туризам

Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј “Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.

[уреди] Знаменитости

На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.

  • Посебни резервати :
    • географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
    • ботанички: Мали Калник
    • орнитолошки: Велики Пажут
    • шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
  • Парк шума: Жупетница
  • Заштићени предели:
    • Чамбина
    • Калник
  • Споменик природе:
  • Споменици парковне архитрктуре:
    • Парк код Основне школе ˝Владимир Назор˝, Крижевци
    • Парк код пољопривредне школе у Крижевцима

[уреди] Политика

  • Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)

Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:

  • HSS-SDP: 27
  • HDZ: 10
  • DC-HDSS: 2
  • HSLS-HNS-LS-HSU: 2

[уреди] Спољашње везе


 
Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сријемска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска

Град Загреб