Корисник:ШУМАДИЈА/Марковац
Из пројекта Википедија
Марковац је село удаљено 7 km од Младеновца на путу за Аранђеловац. Познато по вештачком језеру (Младеновачко летовалиште)као и по засеоцима Црквине (у којем је умро деспот Стефан Лазаревић)и Бељевац (у којем је и дан данас Карађорђев бунар). Црквина или Црквине засеок села Марковац [општина Младеновац] , некада припадао Стојнику Аранђеловачком. Налази се на 60 km од Београда на путу Младеновац - Топола. У селу је црква посвећена Светом пророку Илији из 19. века. Претпоставља се да је ту за време владавине деспота Стефана Лазаревића била црква. У порти цркве умро је Деспот Стефан Лазаревић. Постоји обележје од венчачког мермера са још видљивим натписом о овом догађају. Обележје је подигнуто одмах после смрти деспота Стефана 1427. године. Марковац поред Црквина има још један засеок, Бeљевац.У засеоку Бељевац и дан данас постоји бунар који је по предању ископао Вожд првог српског устанка Карађорђе. Поводом 200.годишњице устанка мештани овог ѕасеока су уредили терен око бунара , али тадашњи органиѕатори прославе устанка нису имали слуха да се ту подигне и мањи комплекс са објектима који су постојали ѕа живота вождовог ( КОШ, АМБАР , ВАЈАТ итд) У нади да ова идеја неће чекати нових 200.година мештани овог засеока су и даље спремни да помогну реализацију овог пројекта чија цена за државу није велика ( око 10.000 евра) . Према житијудеспота Стефана лаѕаревића , које је написао Константин Филоѕоф, овај српски владар је умро 19.јула 1427.године у атару села Марковац (Младеновац ) у засеоку Црквине. На месту где је деспот иѕдахнуо његов пратилац Ђурађ Зубровић је подигао камени обелиск који је сачуван до данашњих дана и на њему је читљив уклесан текст о том догађају. Бељевац је засеок села Марковац (Младеновац), налази се на 60 километара од Београда према Тополи. По предању у засеоку постоји Карађорђев бунар. Становници су дошли из околине Сјенице за време Првог српског устанка. По предању које се преноси са колена на колено садашњи становници Бељевца су потомци Шумадинаца који су после смрти деспота Стефана Лазаревића уточиште нашли на Дурмитору, а одатле су због освете потурица (уништили су неколико села која су се потурчила) отишли према Сјеници. За време битке за Сјеницу у Првом српском устанку помогли су Карађорђу и он их доводи поново у Шумадију. Тако се после неколико стотина година становници Бељевца враћају у постојбину Шумадију. У првом устанку преци садашњих становника Бељевца насељавају прво село Дубону, па потом Jагњило, а касније се један део насељава у Бељевцу. Тако да већина становника Бељевца има родбинске везе са становницима Дубоне и Јагњила. У Бељевцу живе следеће фамилије: Аврамовићи, Алексићи, Ратковићи, Радомировићи , Савићи, Симићи итд. По предању село је добило име по потоку у којем су жене белиле платно (Бељевчић).