Косци

Из пројекта Википедија

Косци
Научна класификација
царство

(Regnum)

животиње

(Animalia)

тип

(Phylum)

зглавкари

(Arthropoda)

подтип

(Subphylum)

пауколике животиње

(Chelicerata)

класа

(Classis)

арахнида

(Arachnida)

ред

(ordo)

косци

(Opiliones)

Opiliones ( Sundevall, 1833)


Косци (лат. Opiliones или Phalangida) су зглавкари који веома личе на пауке, али се од њих разликују по јако дугим,танким ногама које се лако ломе. У случају опасности могу да одбаце екстремитете. Име су вероватно добили по томе што се најчешће налазе у свежем сену у време косидбе. Поред тога могу се наћи и у влажним стаништима, пећинама а многе од њих су ноћне животиње. Познато је око 3500 врста косаца.

Садржај

[уреди] Спољашња анатомија

Тело им је подељено на два региона, који су широко спојени:

  • прозому, одговара главеногрудном региону и
  • опистозому, трбушни део.

На прозоми се налази 6 пари екстремитета:

1. пар су хелицере које се састоје од три чланка и завршавају се клештима; помоћу хелицера се врши дробљење хране; у њиховој близини су отвори жлезда које луче секрет снажног мириса;

2. пар у педипалпи који су слични ногама за ходање само што су краћи од њих; када су узнемирени подижу педипалпе јер се на њиховим крајевима налазе чулне ћелије;

3. четири пара ногу за ходање чија дужина неколико пута превазилази дужину тела које је спуштено ниско па се средишњи део ногу налази изнад тела.

Опистозома се састоји од 9 сегмената, али се јасно уочава само 7 пошто су први и други сегмент срасли и образују оперкулум, поклопац на коме се налазе полни отвори.

[уреди] Унутрашња анатомија

женка Leiobunum rotundum (Henkin) полаже јаја

За разлику од других пауколиких животиња класе арахнида косци не узимају само течну, полусварену храну већ и парчиће чврсте хране. Хране се врло разноврсно деловима биљака, живим и мртвим инсектима које хватају педипалпима, а ови их додају хелицерама на мацерирање.

Излучивање врше паром коксалних жлезда које се изливају између места поласка трећег и четвртог пара ногу.

Крвни систем је отворен са срцем које има два пара остија.

Косци дишу помоћу система трахеја.

Полни органи се отварају на оперкулуму. Женски полни систем садржи и легалицу (овипозитор) на трбушној страни опистозоме, а мушки дугачку, цев обложену хитином (пенис) којом се завршава полни отвор. Мужјаци се међусобно боре да придобију женку. Женке помоћу легалице полажу на стотине јаја у групама шупљине дрвета, земљу или испод камења. Врло често легалица може да буде и три пута дужа од самог тела (видети слику). Код већег броја врста постоји и партеногенеза.

[уреди] Класификација

Ред косаца (Opiliones) подељен је на следеће подредове:

  • цифофталмес (Cyphophthalmes), коме припадају врсте сличне крпељима; овом реду припада фамилија сирониде (Sironidae) чије врсте:
Siro duricorius и
Siro đorđevici живе на просторима бивше Југославије;
  • ланиаторес (Laniatores) обухвата углавном врсте које живе у тропима, а само неке од њих су становници Европе као што је то ендрмична врста Travunia vjetrenicae из Херцеговине;
  • палпаторес (Palpatores) распрострањен у холарктичкој области; у нашој земљи живе родови:
Phalangrium
Opilio
Liobunum, на слици
Mitopus



[уреди] Литература

  • Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

[уреди] Спољашње везе