Коронарна болест срца
Из пројекта Википедија
Коронарна болест срца или исхемијска болест срца је назив за групу болести срца које настају услед смањеног протока крви кроз срчане артерије. Најчешћи узрок смањеног протока крви кроз крвне судове срца је атеросклероза. Последица коронарне болести срца је коронарна инсуфицијенција, односно стање премале понуде и превелике потребе срчаног мишића за кисеоником.
Садржај |
[уреди] Облици коронарне болести срца
- Стабилна ангина пекторис (лат: angina pectoris)
- Акутни коронарни синдром, који чини:
- Нестабилна ангина пекторис
- Акутни инфаркт миокарда
- Изненадна срчана смрт
- Срчана инсуфицијенција
- Поремећаји срчаног ритма (аритмија)
- Асимптоматична коронарна болест срца, исхемија срца без симптома
[уреди] Узрок и механизам настанка
Најчешћи узрок коронарне болести срца је атеросклероза срчаних артерија. Може се слободно рећи да је коронарна болест срца манифастација атеросклерозе у срчаним артеријама. Код атеросклерозе долази до стварања фиброзног плака и нагомилавања масноћа-холестерола, ЛДЛ липопротеина итд. испод његове површине, тако да се постепено смањује лумен крвног суда. Сужење коронарних артерија од 50-75% је већ значајно, док је сужење преко 75% обично повезано са ангином пекторис.
Тромбоза такође може довести до смањења лумена крвног суда или потпуне оклузије (потпуног затварања лумена) срчаних артерија. Најчешће се јавља услед пуцања атеросклеротског плака и ослобађања тромбогеног материјала, који доводи до агрегације тромбоцита и појаве тромбозе. Тада може доћи до критичне стенозе, смањења лумена срчаних артерија за 75-99% када се исцрпљују све могућности за компензацију срчане циркулације. Сужење (стеноза) од 100% је потпуно запушење срчаних артерија. Тада се јавља акутни коронарни синдром (нестабилна ангина и акутни инфаркт миокарда).
Грчеви (спазми) срчаних артерија такође могу довести до сужења њиховог лумена и појаве симптома коронарне болести срца нпр. Принцметалова ангина.
Ретки узроци коронарне болести срца су: емболије (тромбоемболије, емболије изазване ендокардитисом), васкулитиси (нодозни панартеритис, Такајаши артеритис, Кавасаки синдром, Сифилис итд.). Дисекција аорте у усходном делу аорте такође може довести до затварања крвних судова срца.
Застој протока крви кроз срчане артерије покреће исхемијску каскаду. Долази до активирања анаеробних процеса добијања енергија као нпр. гликолиза, што води стварању млечне киселине (лактат), који може изазвати регионалну ацидозу. Због смањеног снабдевања кисеоником и појаве ацидозе контрактилнист срчаног мишића се смањује, повећаваја притисак у њему, што га додатно оптерећује. Такође доалзи до активације симпатикуса, који изазива повећање периферног отпора (притиска крви), срчане фреквенце и снаге, чиме потребе срца за кисеоником додатно расту. Услед поменутих узрока поједине срчане ћелије и делови повратно испадају из функице (успавани миокард, енг. hibernating myocardium), а ако исхемија потраје дуже јавља се и изумирање срчани ћелија што се манифестује као акутни инфаркт миокарда.
[уреди] Симптоми
Најчешћи и водећи симптом ове групе болести је ангина пекторис. Овај појам означава нападе бола у пределу средњег дела грудног коша-прекордијално (ретростернално), ређе искључиво на левој или десној половини грудног коша или абдоминално. Бол је обично тупог карактера, у виду притиска, стезања може се јавити и у виду печења или јаког интензивног бола. Често се бол шири у леву, ређе десну руку, врат, доњу вилицу, леђа и стомак. Бол је обично праћен осећањем страха, презнојавањем... Тегобе и болови се јављају при напору, стресу, узбуђењу и обично пролазе се престанком напора, кад се пацијент смири. Дужина трајања болова је врло битна. Ангинозни болови не трају дуже од 5-10 минута, и престају обично кад се оболели смири или изме лекове. Уколико болови трају дуже од 20 минута могуће је да се ради о инфаркту.
Међутим некада (у отприлике 30% случајева) се ангинозни болови уопште не морају јавити, већ симптоми у виду несвестице, губитка свести (синкопа), вртоглавице, зујања у ушима, дезорјентисаности...
Често коронарна болест срца не доводи нидокаквих симптома и случајно се прегледом може открити.
[уреди] Подела
Тежина коронарне болести срца је према свом главном критерујуму ангини пекторис према класификацију канадског удружења за кардиоваскуларне болести подељена на 4 степена тежине.
Канадска класификација ангине пекторис | ||
---|---|---|
Степен тежине | Опис | Пример |
I | При нормалном напору се не јавља ангина, јавља се само при тешком напору. | |
II | Ангина се јавља при напору. | Тегобе код пењања уз степенице или ходања узбрдо. |
III | Ангина се јавља при минималном напору. | Тегобе у току обављања свакодневних кућних послова |
IV | Ангинозни напади се јављају при минималном напору, али такође у мировању. | Тегобе се могу јавити и у мировању |
[уреди] Форме коронарне болести срца
[уреди] Стабилна ангина пекторис
Карактерише се краткотрајним ангинозним боловима, који су изазвани напором, стресом, хладноћом. Назив стабилна указује на то да се тегобе јављају само од одређеног степена напора, при мањем напору се не јављају.
![]() |
За више информација погледајте Ангина пекторис. |
[уреди] Акутни коронарни синдром
Обухвата нестабилну ангину пекторис и акутни инфаркт миокарда.
Појам нестабилна ангина означава тегобе у виду ангинозних болова које се јављају при све мањем напору. Граница напора од које тегобе настају је све мања, па је пацијент све ограниченији у својим активностима. Оваква ангина може настати из стабилне или се јавити као ново обољење код претходно ”здравог” пацијента. Постоји више облика нестабилне ангине:
- лат: De-novo (нова) ангина
- лат: Crescendo (која се појачава) ангина
- ангина мировања
- Принцметалова ангина
![]() |
За више информација погледајте Ангина пекторис. |
Инфаркт миокарда се може поделити на:
- Инфаркт са елевацијим СТ сегмента
- Инфаркт без елевације СТ сегмента
- Инфаркт са Q зупцем
- Инфаркт без Q зупца
![]() |
За више информација погледајте Инфаркт. |
[уреди] Изненадна срчана смрт
То је неочекивана смрт из срчаних узрока у временском размаку од једног сата од почетка тегоба до смрти. Најчешћи узрок су поремећаји срчаног ритма до којих коронарна болест срца може довести.
![]() |
За више информација погледајте Изненадна срчана смрт. |
[уреди] Инсуфицијенција срца
Настаје услед смањења срчане функције, тако да срце не може да испумпа довољно крви да покрије потребе организма.
![]() |
За више информација погледајте Срчана инсуфицијенција. |
[уреди] Поремећаји ритма срца
![]() |
За више информација погледајте Поремећаји ритма срца. |
[уреди] Асимптоматска коронарна болест срца
Пацијенти оболели од стабилне и нестабилна ангине пекторис, поред симптоматичних могу да имају и асимптоматичне нападе болести.
Асимптоматична ангина је честа код пацијената оболелих од дијабетеса и пушача јер се код ових може јавити оштећење нервног система који преноси бол.
[уреди] Фактори ризика
Фактори ризика коронарне болести срца | |
---|---|
Фактор ризика | Дејство |
Хиперхолестеролемија, хиперлипидемија | ЛДЛ холестерол значајно повећава ризик настанка КБС, ВЛДЛ масноће повећавају такође ризик, док ХДЛ холестерол смањује ризик настанка ове болести |
Пушење | Значајно повећава ризик настанка коронарне болести срца (КБС), ризик зависи од броја попушених цигарета дневно и времена пушења |
Повишен крвни притисак | Ризик обољевања од КБС расте са систолним притиском већим од 135 и дијастолним већим од 85 mm Hg. |
Дијабетес (шећерна болест) | 60% свих смртних случајева код дијабетеса чини коронарна болест срца. |
Генетски фактори | Код позитивне породичне анамнезе (ангина пекторис, инфаркт... у породици) је ризик да се оболи од КБС-а повишен. |
Старост и пол | Ризик расте линеарно са годинама старости. Код мупкараца почев од 30. године, код жена почев од менопаузе. Код мушкараца је пре 60. године двоструко већи ризик да оболе од КБС-а него код жена, касније (после 60. год.) се ризик постепено изједначава |
Гојазност и физичка активност | Редовна физичка активност смањује ризик од настанка ове болести, а велика телесна маса повећава (повећан ризик и за дијабетес, хипертензију, хиперхолестеролемију...) |
Липопротеин а | Липопротеин а повећава ризик обољевања од КБС-а |
Психички и социјални фактори | личност типа А (компетитивна личност, амбициозна личност...) повећава ризик од КБС-а. Стрес такође повећава. |
[уреди] Диагностика и терапија
Од дијагностичких метода користи се:
- физикални преглед
- лабораториски налаз: холестерол, масноће (липиди), глукоза, хормони штитне жлезде, крвна слика, липопротеини, тропонин...
- ЕКГ
- ергометрија
- ултразвук
- сцинтиграфија миокарда
- коронарна ангиографија
- компјутерска томографија
У терапији се примењују лекови, перкутана коронарна ангиопластика (енг. PCTA), бајпас хирургија...
[уреди] Погладај још
- Инфаркт
- Ангина пекторис
- Поремећаји ритма срца
- Изненадна срчана смрт
- Срчана инсуфицијенција
- Атеросклероза
- Липопротеини
- Шећерна болест
[уреди] Литература
- H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
- Др Ратомир Антић Интерна пропедевтика физичка дијагностика Дечје новине 1990.
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |