Бранко Ћопић

Из пројекта Википедија

Бранко Ћопић је српски књижевник, рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини, (тада Аустроугарска).

Бранко Ћопић

Фотографија Бранка Ћопића
рођен: 1. јануар 1915.
Село Хашани, БиХ
преминуo: 26. март 1984.
Београд, Србија


Викицитати „Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу. Био је добар писац хумористичких прича, а у току Другог светског рата и патриотских песама.“
({{{2}}})

Садржај

[уреди] Биографија

Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмише се као даровит писац, скреће на себе пажњу књижевне критике и 1939. добија награду "Милан Ракић". Уочи Другог светског рата налазио се ђачком батаљону у Марибору. У НОБ-у од првих дана рата. Све време рата био је ратни дописник заједно с пријатељем и кумом, књижевником Скендером Куленовићем.

После рата неко време је био уредник дечјих листова у Београду, а потом постаје професионални књижевник. Сматра се једним од највећих дечјих писаца рођених на југословенским просторима. Окончао је живот скочивши с моста у реку Саву 1984. године у Београду.

Дела су му превођена на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, словеначки и мађарски језик. Био је члан САНУ и АНУБиХ.

[уреди] Књижевни опус

Прозна дела прожета су му лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи из завичаја, ведрином, живошћу и виталношћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповедачком техником користећи свеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају. Ћопића су доратним приповеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, деца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумевањем. У лирски интонираним ратним приповеткама Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге, мучеништво и самопрегор својих јунака. Почетком 50-тих година прошлог века Ћопић почиње да пише и сатиричке приче у којима је оштро критиковао ружне појаве у тадашњој стварности. Једна од таквих прича била је и "Јеретичка прича" објављена у "Јежу" која је покренула лавину осуда са врха партије и власти а у хајци на писца учествовао је и Броз лично. Књижевни историчар Ратко Пековић написао је књигу "Суданије Бранку Ћопићу" у којој су детаљно описана цела та хајка на писца.

Са успехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарала краће форме - приповетке и новеле. Романи "Пролом" и "Глуви барут" сликају учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а "Не тугуј бронзана стражо" прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у Војводини.

Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана а хумор налази у природи и менталитету његових јунака који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмеју чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који свој посматрачки таленат нарочито исказују кроз откривање ситних људских мана и недостатака.

Иако је Ћопић писац епске ширине и замаха са урођеним приповедачким и хумористичким даром, у његовим делима видљива је и једна лирска жица која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Та Ћопићева поетска жица нарочито је видљива у његовој ратној лирици, пре свега у збирци "Огњено рађање домовине".

Бранко Ћопић је цењен и као дечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих опсервација али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за децу, међу којима су и два романа.

[уреди] Библиографија

[уреди] Збирке приповедака

  • Под Грмечом (1938),
  • Борци и бјегунци (1939),
  • Планинци (1940),
  • Роса на бајонетима (1946),
  • Свети магарац (1946),
  • Сурова школа (1948),
  • Људи с репом (1949),
  • Одабране ратне приповетке (1950),
  • Изабране хумористичке приче (1952),
  • Љубав и смрт (1953),
  • Драги ликови (1953),
  • Доживљаји Николетине Бурсаћа (1955),
  • Горки мед (1959),
  • Башта сљезове боје (1970);

[уреди] Романи

  • Пролом (1952),
  • Глуви барут (1957),
  • Не тугуј бронзана стражо (1958)
  • Осма офанзива (1964),
  • Делије на Бихаћу (1975);

[уреди] Збирке песама

  • Огњено рађање домовине (1944),
  • Пјесме (1945),
  • Ратниково прољеће (1947);

[уреди] Комедије

  • Доживљаји Вука Бубала
  • Одумирање међеда

[уреди] Дела за децу

  • У свијету медвједа и лептирова (1940), приповетке
  • Приче партизанке (1944), приповетке
  • Пјесме пионирке (1945), песме
  • Бојна лира пионира (1945), песме
  • Дружина јунака (1945), приповетке
  • Бајка о сестри Ковиљки (1946), проза
  • Доживљаји кума Торбе (1946), приповетке
  • Вратоломне приче (1947), приповетке
  • Армија одбрана твоја (1947), песме
  • Сунчана република (1948), песме
  • Рудар и мјесец (1948), песме
  • Јежева кућица (1949), песма
  • Приче испод змајевих крила (1950), приповетке
  • Пијетао и мачка (1952), приповетке
  • Доживљаји мачка Тоше (1954), приповетке
  • Лалај Бао, чаробна шума (1957), песме
  • Орлови рано лете (1957), роман
  • Партизанске тужне бајке (1958), приповетке
  • Вечерње приче, (1958), приче у стиху
  • Дједа Тришин млин (1960), збирка песама
  • Приче занесеног дјечака (1960), приповетке
  • Магареће године (1960), роман
  • Славно војевање (1961), роман
  • Битка у Златној долини (1963), роман
  • Мала моја из Босанске Крупе (1971), песме
  • Глава у кланцу, ноге на вранцу (1971), приповетке
  • Лијан води караване (1975), приповетке.


Бранко Ћопић
Бранко Ћопић

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још


Сјајни чланак Чланак Бранко Ћопић је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.