Западна Морава
Из пројекта Википедија
Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.
Садржај |
[уреди] Извор
Западна Морава настаје у пољу Ташти, источно од Пожеге, од Голијске Моравице и Ђетиње. У овом пољу се у Ђетињу са леве стране улива Скрапеж, али на мање од једног километра од ушћа Скрапежа, Ђетиња се среће са Голијском Моравицом, стварајући Западну Мораву. Због близине ушћа Ђетиње, Скрапежа и Голијске Моравице, неки извори сматрају све три реке директним крацима Западне Мораве, али пошто је Голијска Моравица 23 km дужа, она се сматра главним краком. Мерено од извора Голијске Моравице, Западна Морава је дугачка 308 km, док је дужина саме Западне Мораве 208 km.
[уреди] Ток
За разлику од меридијанског (од југа према северу) тока Јужне и Велике Мораве, Западна Морава тече у упоредничком (од запада ка истоку) правцу, раздвајајући Шумадију од јужних крајева земље.
Због свог смера, Западна Морава тече између многих планина, регија и под-регија:
- између регија Црне Горе на северу и Драгачева на југу; овде прима Бјелицу, а Лучани, центар Драгачева, је смештен у близини, јужно од реке.
- између планина Овчар (северно) и Каблар (јужно); овде река пробија Овчарско-Кабларску клисуру; Западна Морава је преграђена у клисури (која се назива "Српска Света Гора", због многих својих манастира) и још једном одмах након тога, и тако су настала вештачка језера Међувршје и Овчарско-Кабларско језеро.
- између регије Таково (северно) и планине Јелица и регијe Горачићи (јужно); овде се налази град Чачак, река је опет преграђена (језеро Парменац) и прима много притока (углавном са леве стране: Чемерницу, Бресничку реку, Лађевачку реку); на овом месту река улази у ниску долину Западног Поморавља, меадрира и често плави, тако да ће одавде већа места бити даља од реке (Горичани, Лађевци, Мрчајевци).
- између планине Котленик и регије Гружа (северно) и планине Столови (јужно); град Краљево и његова предграђа Адрани и Ратина се налазе јужно од реке, тамо где се Ибар улива у Западну Мораву; такође са десне стране Западна Морава прима Товарницу и Гружу.
- између Гледићких планина и Гоча; најпонатија српска бања, Врњачка Бања, њена предграђа Врњци и Ново Село, индустријски град Трстеник и манастир Љубостиња се налазе у овом делу.
- између регија Темнић (северно) и Расина (јужно); неколико већих места је смештено северно од реке (Медвеђа, Велика Дренова, Кукљин, Бошњане), док се село Глободер, град Крушевац и његова предграђа Јасика, Пепељевац, Паруновац и Читлук налазе јужно од Западне Мoраве. Северно од градића Сталаћ, Западна и Јужна Морава се састају и чине Велику Мораву.
[уреди] Економија
Долина Западне Мораве, Западно Поморавље, је економски најразвијенија од долина све три Мoраве. Са долином Ибра, Западна Морава има велики потенцијал за производњу електричне енергије (хидроелектране Овчар и Међувршје). Вода се такође користи за наводњавање, а за исту сврху на реци је створено вештачко језеро Парменац, помажући тако већ плодну регију (житарице, воћњаци). Такође, од долина три Мораве, долина Западне Мораве је најпошумљенија.
Слив Западне Мораве је богат рудама, (највише ибарски део) и садржи руднике тврдог угља, магнезијума, хрома, итд. Као резултат, индустрија је врло развијена са низом врло индустријализованих градова: Ужице, Пожега, Краљево, Трстеник и Крушевац. Саобраћај је такође важан за економију пошто је цела речна долина природан пут и за друмове и железницу који спајају источну, централну у западну Србију.
[уреди] Одлике
У Западну Мораву се укупно улива 85 притока. Река је некада била дужа (319 km), али због регулације тока, она је скраћена. Западна Морава има просечан проток од 120 m/s3, али је одликују екстремна колебања, што се одликује великим поплавама. Слив Западне Мораве износи 15.849 km2 (42,3 % целог слива Велике Мораве), припада Црноморском сливу, а сама река није пловна.
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- Мала Просветина Енциклопедија, Треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6