Велики Шиљеговац

Из пројекта Википедија

Велики Шиљеговац је насељено место у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке. Административно припада Општини Крушевац.

[уреди] Историја

Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-тих година 20. века, када су комунистичке власти запалиле стругару (главне машине су претходно склонили, а за пожар су окривили мештане који су чак одслужили затворску казну) и то искористили да погон преместе у Крушевац. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.

[уреди] Данашњост

Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.

У широј јавности, међу млађом популацијом, Шиљеговац је познат по Телефонском малтретирању извесног Стојана Ерића из Шиљеговца, које је у последњим годинама постало нека врста „урбане легенде“


Координате: 43° 31' 10” С., 21° 31' 48” И.