Енигма
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Енигма (вишезначна одредница).
Енигма је била машина за шифровање радио-телеграфских порука, употребљавана за вријеме другог свјетског рата од стране њемачког вермахта. Ријеч Енигма долази из грчког језика и значи 'загонетка'.
Садржај |
[уреди] Конструкција
Енигму је конструисао Нијемац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму Chiffriermaschinen AG Berlin (Машине за шифрирање АГ Берлин) која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифрирање, првенствено за цивилне намјене.
Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу Ротор-Шифрирних машина, као и енглеска Typex (типекс) или америчка М-325.
Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на једну типку тастатуре активира струјно коло од типке кроз ваљак до монитора, на коме засвијетли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифрирани, односно дешифрирани текст. Пошто су се при сваком притиску на типку тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрирана.
У неким савременим компјутерским системима (Unix) се још увијек користи једна софтверска варијанта енигме (crypt).
Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замијењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:
- Положај ваљака
- Постоји
могућности, да би се 3 ваљка довела у различит положај.
- Почетна позиција ваљака
- Сваки ваљак може се довести у један од 26 почетних положаја. Из комбинације са три ваљка произилази
различитих почетних положаја.
Само три ваљка значи производе комбинација шифре. Да бих још више увећала сигурност, енигма је посједовала и тзв. контактну таблу, помоћу које су се струјна кола словних парова могла замијенити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.
- Контактна табла
- При избору 4 пара замијењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.
- На почетку се морају из 26 издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редослијед избора не игра никакву улогу, треба се само још подијелити бројем могућности тих четири пара. Кориштењем биномиалног коефицијента произилази
Дакле, контактна табла и ваљци заједно производе 17.298.883.602.000 могућих шифри.
[уреди] Дешифровање
Група пољских математичара око Маријана Рејевског, је још прије другог свјетског рата постизала велике успјехе при дешифровању, енигмом шифрираних текстова. Верзије прије 1939 су биле једноставније контруисане.
Искористивши чињеницу, да су Нијемци због сигурности, на почетку поруке тзв. кључ поруке (групу од три слова) слали два пута, Рејевски је драстично смањио обим тражења шифре. Осим тога, развио је каталог са "отисцима прстију" одређених комбинација и позиција ваљака.
Уз помоћ електромеханичких рачунала, тзв. бомби, било је могуће у року од пар сати дешифровати дневни кључ, који је служио за шифрирање порука и који су Нијемци сваки дан у 0 сати мијењали. Нијемци су 1939 пооштрили параметре енигме. Умјесто три почели су употребљавати пет ваљака (од њих су по три била употребљавана) и помоћу контактне табле су умјесто досада 4 замјењивали 10 парова слова. Кроз те измјене је обим тражења шифре могао бити савладан само кроз употребу даљњих 60 бомби.
Знање тих криптографских слабих страна енигме, планови бомби, као и двије копије енигме су успјешно пребачене у Француску и Енглеску само двије седмице прије њемачког напада на Пољску.
Та сазнања су од стране савезника, највише у Енглеској даље кориштена и проширивана. Између осталог, то се може захвалити и једном нијемцу, који је радећи као везиста при вермахту, и желећи освету због бесчасног отпуштања из војске након првог свјетског рата, ступио у контакт са француским обавјештајном службом. Састајао се три пута са агентом "Рекс". Он сам је добио шифру "АХ". Предао је французима планове енигме, али без плана електричних водова. Одан је Нијемцима од стране француске обавјештајне службе и погубљен 1943.
Радови енглеских стручњака за дешифрирање су се одвијали у Блечли парку (Bletchley Park) под шифром Ултра. Они су наставили тамо гдје је Рејевски морао стати и постигли су успјешно дешифрирање 1939 побољшане енигме и поред пооштрених параметара. Временом су искориштавали и опуштеност њемачких "шифрера" као и шематски грађене поруке као нпр. координате позиција или прогнозе времена. У Блечли парку на дешифровању порука је радило око 7000 људи.
Један од стручњака је био и енглески математичар Алан Тјуринг (Alan Turing), чији су радови и за данашњу информатику од великог значаја. При крају рата су савезници били у стању да дешифрују скоро сав њемачки радио-телеграфски саобраћај.
Одређени историчари тврде, да је успјех дешифрирања енигме цијели други свјетски рат скратио, за пар мјесеци, можда чак и за једну годину.
После рата су од савезника заплијењени енигма уређаји, продани на блиски Исток и у Африку. Самим тим су савезници (Енглеска, Француска и САД) били у могућности да дешифрују радио-телеграфски саобраћај тих земаља.
[уреди] Литература
- Клаус Шмех: Свијет тајних знакова. W3L Verlag Bochum, 2004
- Симон Синг: Тајне поруке (The Code Book), 2001
[уреди] Спољашње везе
- http://www.deutsches-museum-bonn.de/ausstellungen/meisterwerke/2_3enigma/enigma_d.html
- http://stud4.tuwien.ac.at/~e0125012/download/chiffriermaschinen.pdf
- http://www.matheprisma.uni-wuppertal.de/Module/Enigma/index.htm
- http://www.u-boot-greywolf.de/uenigmasimulation.htm
- http://www.enigmaco.de/
- http://www.freeware.de/software/Programm_Enigma_9870.html
- http://www.deutsches-museum.de/ausstell/meister/enigma.htm
- http://sites.inka.de/hhg/crypto/dhecht/Enigma.html
- http://www.fh-wilhelmshaven.de/~agieck/code/enigma.htm
- http://www.informatica-didactica.de/Lehre/SPS/EnigmaBochan.pdf
- http://www.heise.de/tp/r4/artikel/18/18371/1.html
- http://russells.freeshell.org/enigma/