Латинска Америка
Из пројекта Википедија
Површина | 21.069.501 ²km |
---|---|
Становништво | 560.287.688 |
Број држава | 20 |
Независне тероторије | 4 |
ГДП | $2,26 трилиона |
Језици | шпански, португалски, француски, Креол/Патуа, Ајмара, Нахуатл, мајански, Гуарани, италијански, немачки, велшки |
Временске зоне | |
Највећи градови | Мексико, Сао Паоло, Буенос Ајрес, Рио де Женеиро, Лима, Богота Сантјаго, Хавана. |
Латинска Америка је геокултурни регион који се састоји од држава на континентима Северна Америка, Јужна Америка, и на неким карипским острвима, чији становници претежно говоре романским језицима (језицима који су се развили из латинског). Користе се и језици староседелаца америке. Строго узевши термин Латинска Америка може се применити на све регионе Америке чији становници говоре шпански, португалски или француски међутим сви региони Романских језика северно од Мексика (нпр. Квебек) се обично искључују.
Латинска Америка је подељена на 33 независне државе и 13 других политичких јединица. Бразил је далеко највећа држава у Латинској Америци како по површини тако и по броју становника Она заузима више од 40 процената територије региона и има око једне трећине становништва.
Сједињене Америчке Државе, Англофонска Канада, Белизе, Гвајана и неколико острва у Карибима, на којима је службени језик енглески, и зато не припадају Латинској Америци, могу се обухватити термином Англо-Америка. Суринам, и Холандска Западна Индија, где је службени језик Холандски, такође не припадају Латинској Америци. (У Холанддској Западној Индији латинско Креолско становништво више говори Папијаменто него холандски).
У Латинској Америци има пуно језика који су се некада говорили и оних који се и данас говоре: Ајмара, Креол/Патуа, Гуарани, Тупи, Тупинамба, Мапудунгун, мајански, Нахуатл, португалски, Кешуа, шпански, Сранан и многи други.
Шпанија, Португалија, Италија, Француска и Румунија су везане за латински језик, по чему је и термин и добио име. Уопште говорећи, приближно две трећине Латинске Америке говори шпански а једна трећина португалски, у складу са тим колико су те земље имале успеха у колонизацији Америке.
Главна религија широм Латинске Америке је Католицизам, али има и оних који су Протестанати, Пантекостали, Евангелисти, Будисти, Јевреји, припадници локалних и различитих Афро-Латинско Америчких традиција, као што су Сантерија, Кандомбле, и Макумба.
Велики проценат становништва Латинске Америке су мешанци, као резултат расног укрштања између Европских досељеника, Афричких робова и америчких домородаца.
Ова мешавина предака (“Местици”) је имала широк утицај на религију, музику и политику, чиме је дала допринос дефиницији оних становника који припадају тој мешавини култура: Латинос се односи на оне који чине наслеђе Латинске Америке.
[уреди] Етимологија
Ако посматрамо термин са литерарне стране, може се очекивати да се односи на културе и области у обе Америке које потичу из култура које говоре романским језицима (оним који воде порекло од латинског). Међутим, за области у којима се говори француски, као Квебек и Акадија у Канади, не сматра се да припадају Латинској Америци. Ипак, то је требало да буде основна идеја овог појма. Термин "Латинска Америка" је први пут употребљен за време француске окупације Meксика (1862-1867), када је Наполеон III подржао Надвојводу Maксимилијана у покушају да постане цар Meксика. Французи су се надали да ће појам "Латинска Америка" подржати њихова настојања. Народ Meксика је међутим протерао Французе док је термин "Латино" задржао у једној од историјски најшармантнијој иронији.
Алтернативни термин Ибероамерика се понекад користи за нације које су биле шпанске и португалске колоније, јер се те две државе налазе на Иберијском полуострву. Oрганизација Иберо-Aмеричких Држава (OEI) у дефиницији иде корак даље, укључујући Шпанију и Португал (које се често дефинишу као Земље Матице Латинске Америке) у земље чланице, као додатак њиховим бившим колонијама у Америци у којима се говори Шпански и Португалски.