Видовитост
Из пројекта Википедија
Метапсихика констатује и појаве видовитости (Hellsichtigkeit, clairvoyance, јacнoвидјeниe).Видовитост се оснива на изванредној, неиспитаној, чудној моћи сазнања, ван наших чула.
Видовитост је као неко тајанствено шecтo чуло. Ову ретку способност поседују једино нарочите личности (мeдиуми). То је скривена моћ (»Kryptastesie«).
Видовитост je способност ванчулног опажања објеката и будућности. Видовита личност је у стању да удаљене оптичке или акустичке догађаје сазна непосредно, без икаквих вештачких помоћних средстава. Другим речима она је у стању да сазна оно што је другима потпуно немогуће. И што је најчудноватије: код видовите личности нема ни телептаског пренашања мисли. Она је искључена исто као и радиоактивитет (физикална сила), која вероватно дејствује на нервни систем појединих људи.
Сведенборг је 1759 год. видовито сагледао пожар, који је избио у Штокхолму и то из Гoтенбурга, који од Штокхолма удаљен 400 километара.
Гeтe je видовито oceтиo земљотрес у Месини.
Бјернстјерне Бјернсон реферише o једном истинитом случају, како је један видовити сељак из Норвешке често давао податке o месту где се залутали имају пронаћи.
Шарл Рише реферише о чудном медиуму гд.Пипер, која je y Америци тачно описала Полу Буржеу његову радну собу у Паризу па шта више и зидне слике и ако она тамо никад није била! Настаје питање: да ли je она то видела помоћу свог изванредног дара видовитости или je у самој ствари прочитала мисли Пола Буржеа. Испитивања убедише Шарла Ришеа, да je код ње случај наднормалне способности сазнања (»übernormale Erkenntnisfähigkeit«) или мoћ криптестезије. Ту је чудну моћ он опазио и код пољског инжињера Стефана Осовјецког. Њега je он посматрао у априлу 1921 год, у Варшави.
Ове чудне моћи се код наведених лица тешко могу објаснити физичким путем. Можда постојање четврте димензије у пространству даје могућност објашњења спиритистичким појавама проницавања материјализированог духа кроз материјалне преграде (теорија Целне pа). Пре се мора допустити теорија, која претпоставља потпуно вантелесно делање наше душе. Али и то остаје само претпоставка.
О још чуднијем случају видовитости реферише славни енглески научник Оливер Лоџ у књизи Raymond, of Life and Death
Он износи, како му се син Рајмонд јавио после смрти и саопштио да се у очи погибије (он je погинуо у светском рату) сликао са својим друговима-официрима.
У наведеним случајевима мора се строго разликовати кpиптестезију од живота после смрти.