Тиха

Из пројекта Википедија

Тиха —једно од судбинских божанстава, богиња случајности и среће.

По Хесиоду, кћи Океана и Тетиде, а по Пиндару, једна од Мојри. Тиха је ћудљива, непредвидљива и понекад неправедна. Њени атрибути су крма (која означава управљање људском судбином), кугла (која стоји за променљивост среће) или рог изобиља (за богатство и дарове среће).

Паламед је Тихином светилишту у Аргу подарио коцке које је био измислио. Тиха је тада била слабо посећивано божанство. Али једног дана ће сви у њој препознати слику најприближнију природи.

Култ Тихе је нарочито процветао у хеленистичко доба, кад се она — у време великих промена у свету и афирмације појединачне иницијативе — сматрала за најважније божанство. Код Менандра и његових савременика, Тиха је основно начело које одредује људски живот, па и судбину града; стога је она и персонификација (позната је скулпура Тихе Антиохије). Она је имала своје јавне и приватне култове, подизани су јој храмови и статуе, а приношене крвне и бескрвне жртве.

Код Римљана је поистовећена са врло поштованом Фортуном.

О омиљености Тихе сведочи и чињеница да су лична имена која садрже тај корен (у значењу нашег Срећко) врло честа, (Тихомир, Тихана, Тијана, Тихо Брахе итд.) нарочито од I века пне.