Хемија

Из пројекта Википедија

Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају.

Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

Открића у хемији су изванредно допринела развоју модерне цивилизације. Један од најважнијих проналазака 20. века је вештачка фиксација азота (синтеза амонијака: Нобелова награда за хемију 1918., Фриц Хабер и 1931., Карл Бош) из које је израсла модерна индустрија вештачких ђубрива. Процењује се да исхрана 40% светске популације зависи од вештачких ђубрива на бази синтезе амонијака. (Nature 427, 498-499 (05 Feb 2004)) Друга важна открића везана су за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у молекулске механизме биоxемијских процеса и трансфера генетских информација у живим системима.

[уреди] Види још


хемија Овај незавршени чланак Хемија, везан је за хемију.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.


Основне области Хемије
Аналитичка | Биохемија | Електрохемија | Неорганска | Нуклеарна | Органска | Теорија хемије | Термохемија | Физичка
Периодни систем елемената