Рубидијум

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Rb - Sr
 
K
Rb
Cs  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Рубидијум, Rb, 37
Припадност скупу алкалних метала
група, периода IA, 5
густина, тврдоћа 1532 kg/m3, 0,3
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 85,4678 u
атомски радијус 235 (265) pm
ковалентни радијус 211 pm
ван дер Валсов радијус 244 pm
електронска конфигурација [Kr]5s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 8, 1
оксидациони број 1
Особине оксида јако базни
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 312,46 K
(39,31 °C)
температура кључања 961 K
(688 °C)
молска запремина 55,76×10-3 m³/mol
топлота испаравања 72,216 kJ/mol
топлота топљења 2,192 kJ/mol
притисак засићене паре 1,56×10-4 Pa (312,6 K)
брзина звука 1300 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 0,82 (Паулинг)
0,89 (Алред)
специфична топлота 363 J/(kg*K)
специфична проводљивост 7,79×106 S/m
топлотна проводљивост 58,2 W/(m*K)
I енергија јонизације 403,0 kJ/mol
II енергија јонизације 2633 kJ/mol
III енергија јонизације 3860 kJ/mol
IV енергија јонизације 5080 kJ/mol
V енергија јонизације 6850 kJ/mol
VI енергија јонизације 8140 kJ/mol
VII енергија јонизације 9570 kJ/mol
VIII енергија јонизације 13120 kJ/mol
IX енергија јонизације 14500 kJ/mol
X енергија јонизације 26740 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
83Rb (веш.) 86,2 дана з.е.   83Kr
85Rb 72,168% стабилни изотор са 48 неутрона
86Rb (веш.) 18,63 дана β-   86Sr
87Rb 27,835% 4,7×1010 година β- 0,283 87Sr
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Рубидијум (Rb, латински - rubidium) је алкални метал IА групе. Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један - 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енг. parts per million), у облику минерала лепидолита (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) и кармалита.

Откривен је 1861 године од стране Robertа Bunsena i Gustav Robert Kirchhoffa у Хеиделбергу, у Немачкој.

Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.

Биолошки значај - нема.

У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.