Белишће
Из пројекта Википедија
Белишће је град у Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији
Садржај |
[уреди] Историја
Историја подручја града почиње оснивањем индустријскога предузећа 1884.године у овом дијелу источне Хрватске који је био богат храстовим шумама.Мађарски индустријалиста Саламон Хајнрих Гутман те је године од валповачког властелинства купио на десетогодишње коришћење харкановачко-кошкански комплекс шума површине 3 796,7 јутара. Као најпогодније мјесто за градњу пилане одабрана је неплодна рудина уз десну обалу Драве Белистје (у катастарској опшини Бистринци), касније Белиште, по чему је насеље настало на том мјесту и добило име Белишће. Уз пилану, једну од најмодернијих тога доба и вјероватно највећу у Европи за прорез храстовине, никле су и прве стамбене куће некадашње Гутманнове колоније. Истовремено се оснива ватрогасно друштво, потом отвара школска учионица и поштанск уред (1886.), подиже се зграда пучке школе - данас Центар младих (1890.) и капелица на гробљу (1891.) те гради електрична мрежа и водовод с канализацијом.
У години оснивања твртке С. Х. Гутманн настају и први километри шумско-индустријских пруга ширине колосијека 100 cm, које убрзо прерастају у локалну жељезницу с јавним прометом, колодвором, ложионицом и ремонтном радионицом у Белишћу.
Богатство славонских шума, јефтина радна снага и одлична потражња дрвопрерађивачких производа осигурали су фирми велике профите и могућност да крајем XIX и почетком XX. стољећа изгради творнице за производњу танина, бачава, дрвно-дестилацијских производа и паркета.
Од кућа за становање прво је подигнута Велика кућа (данас управа Белишћа д.д.) за стамбене потребе власника предузећа и за уреде, а потом се граде једноставне куће за раднике. Године 1905. изграђена је највећа зграда старога Белишћа - Палеј, односно Палача Гутманн. Својом монументалношћу, а нарочито обрадом унутрашњега простора, сврстава се међу највећа архитектонска остварења настала почетком прошлога вијека у нашој регији. Потом се подижу зграда дирекције жељезнице (1906.), карактеристичне стамбене куће (Пет звијезда, Зелене куће, Митровица, куће с кландером), Раднички дом, Чиновнички дом или Бијела кућа (данас кино).
Радништво и први становници Белишћа били су из околних мјеста Валповштине и Михољштине те досељеници из Лике. Окосницу стручне радне снаге чинили су Њемци и Мађари, па и Чеси, досељени из разних дијелова Аустро-Угарске. Након Првог свјетског рата интензивније досељавају Срби и руски Козаци, а послије Другог свјетског рата Хрвати из Босне, Хрватскоа загорја и Далмације, као и Срби из Бановине и Кордуна односно слатинско-воћинског побрђа.
До 1889. године жељезница је била приватно власништво опородице Гутман, а потом Славонско- подравска жељеница д.д. Белишће. Године 1945. све пруге ове жељезнице ушле су у сустав државних жељезница. У другој половици шездесетих година прошлога стољећа етапним обустављањем промета ове пруге се укидају. Индустријска пруга нормалног колосијека Белишће-Бизовац изграђена је и пуштена у промет 1970. године.
За вријеме Првог свјетског рата твртка стагнира јер је сва производња била подређена ратним условима. Године 1918. сједиште фирме се премјешта из Будимпеште у Белишће и она постаје деоничарско друштво с већинским пакетом акција у власништву породици Гутманн. Након година развоја и повремених потешкоћа у пословању, између два рата долази до застоја у производњи и продаји роба. Творнице су присиљене на преоријентацију (нова производња брикетиранога дрвног угљена, производња кестеновога танинског екстракта и др.) и модернизацију (реторте, прерада дестилата, многи нови секундарни кемијски производи итд.). Овим захватима предузеће постаје друго по величини у дрвној индустрији Хрватске. Година 1927. остат ће забиљежена као година у којој је Белишће постало и потом остало самостална опћина до 1955. године.
Након конфискације предузећа (1945.), тече послијератни опоравак у којем се успјешно супротставља наређеном демонтирању и пресељавању фабричких постројења у Босну и Горски котар. Гради се фабрика дрвене вуне, ремонтна радионица почиње прерастати у фабрику стројева (од 1951.) и производити за тржиште, подиже се погон финалне прераде дрва. Ипак, већина производних погона у стању је техничке и технолошке застарјелости, конкурентност њихових производа у сталном је паду, а сировинска основа битно је смањена. Могућност за наставак успјешног пословања тражи се у новој производњи, новим технологијама и новим производима.
Пресудна година у даљем развоју Белишћа је 1960. година. Тада су у рад пуштене творнице за производњу полуцелулозе, папира и амбалаже од валовитога картона, које су потом кроз своје четири фазе развоја довеле Белишће на мјесто водећег привредног субјекта овог краја, Осјечко-барањске жупаније и целулозно-папирне индустрије југоисточне Еуропе. Током шездесетих година престају с радом производње дрвене вуне, бачава, паркета и танина.
Након грађанског рата и осамостаљивања Хрватске, велике промјене захватиле су и Белишће. У последњој деценији, уз приватизацију друштвеног власништва, значајно расте број господарских субјеката средњега и малога подузетништва и број запослених у њима (производња хране, пића и производа од гуме и пластике, угоститељство, трговина и др.). Уз Белишће д.д. настаје други по важности господарски субјект - ТхyссенКрупп као власник некадашње Творнице стројева у саставу Белишћа.
У граду су створени увјети за квалитетан живот грађана. Од мале стамбене колоније на обали Драве настао је град с низом инфраструктурних објеката, културних и спортских удруга. Захваљујући томе, као и творничким димњацима и мирису произведенога и прерађенога папира, град оправдано носи атрибут града папира и спорта у којем је угодно живјети.
[уреди] Географски положај
[уреди] Администрација и политика
[уреди] Економија
[уреди] Демографија
[уреди] Култура и Спорт
[уреди] Образовање
[уреди] Основне школе
[уреди] Средње школе
[уреди] Знаменитости
Бакар | Бели Манастир | Белишће | Бенковац | Бјеловар | Биоград на Мору | Бује | Бузет | Валпово | Вараждин | Вараждинске Топлице | Велика Горица | Винковци | Вировитица | Вис | Водице | Водњан | Врбовец | Врбовско | Вргорац | Врлика | Вуковар | Гарешница | Глина | Госпић | Грубишно Поље | Дарувар | Делнице | Доња Стубица | Доњи Михољац | Дрниш | Дубровник | Дуга Реса | Дуго Село | Ђаково | Ђурђевац | Жупања | Забок | Задар | Загреб | Запрешић | Златар | Илок | Имотски | Иванец | Иванић Град | Јастребарско | Карловац | Кастав | Каштела | Клањец | Книн | Комижа | Копривница | Корчула | Краљевица | Крапина | Крижевци | Крк | Кутина | Лабин | Лепоглава | Липик | Лудбрег | Макарска | Мали Лошињ | Метковић | Мурско Средишће | Нашице | Нин | Нова Градишка | Новаља | Нови Мароф | Нови Винодолски | Новиград | Новска | Обровац | Огулин | Омиш | Опатија | Опузен | Ораховица | Орославје | Осијек | Оточац | Озаљ | Паг | Пакрац | Пазин | Петриња | Плетерница | Плоче | Пореч | Пожега | Преграда | Прелог | Пула | Раб | Ријека | Ровињ | Самобор | Света Недеља | Свети Иван Зелина | Сењ | Сињ | Сисак | Скрадин | Слатина | Славонски Брод | Слуњ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Умаг | Хрватска Костајница | Хвар | Црес | Цриквеница | Чабар | Чаковец | Чазма | Шибеник