Октав Мирбо

Из пројекта Википедија

Октав Мирбо

Француски новинар, полемичар,
књижевни критичар, романсијер и
драмски писац
рођен: 16. фебруар, 1848.
Тревиер, Француска
преминуо: 16. фебруар, 1917.
Париз, Француска

Октав Мирбо (фр.Octave Mirbeau) (16. фебруар 1848. - 16. фебруар 1917), је био француски новинар, полемичар, књижевни критичар, романсијер и драмски писац једна је од најинтересантнијих и најоригиналнијих фигура књижевног света из периода Belle epoque. Велики је био демистификатор.

Октав Мирбо је коначно заузео место које му припада: једно од најзначајнијих у нашој књижевности. Прототип је ангажованог писца, он је анархиста и индивидуалац и велики демисификатор људске природе и институција које отуђују људе, тлаче их и убијају. Зачео је естетику откровења и одредио себи мисију да „оне који се понашају као да не виде присили да погледају Медузу у лице“. Зато је почео да преиспитује, не само буржоаско друштво и капиталистичку економију, него и владајућу идеологију и традиционалне књижевне форме, јер сви они доприносе умртвљавању савести и стварању лажне и непотпуне слике о нашој судбини и о судбини друштва. Нарочито се истицао у борби за напуштање тзв. реалистичког романа. Одбацујући натурализам, академизам и симболизам, нашао је свој пут негде измедју импресионизма и експресионизма, а велики број писаца двадесетог века његови су дужници.

[уреди] Библиографија

1.

  • Le Calvaire (1886).
  • L'Abbé Jules (Опат Жил) (1888).
  • Sébastien Roch (1890).
  • Dans le ciel (На небу) (1892.-1893.)
  • Les Mauvais bergers (1897).
  • Le Jardin des supplices (Врт мучења) (1899).
  • Le Journal d'une femme de chambre (Дневник једне собарице) (1900).
  • Les Vingt et un jours d'un neurasthénique (21 дан једног неурастеника) (1901).
  • Les affaires sont les affaires (Посао је посао) (1903.)
  • Farces et moralités (1904).
  • La 628-E8 (1907).
  • Le Foyer (Огњиште) (1908).
  • Dingo (1913).
  • Contes cruels (1990).
  • L'Affaire Dreyfus (1991).
  • Combats esthétiques (1993).
  • Combats littéraires (2006).

2.

  • Pierre Michel - Jean-François Nivet, Octave Mirbeau, l'imprécateur au coeur fidèle, Séguier, 1990.
  • Pierre Michel, Les Combats d'Octave Mirbeau, Besançon, 1995.
  • Samuel Lair, Mirbeau et le mythe de la Nature, Presses universitaires de Rennes, 2004.
  • Cahiers Octave Mirbeau, n° 1-13, 1994-2006.

[уреди] Спољашње везе