Норвешка
Из пројекта Википедија
Координате: 58°-71° СГ Ш, 4°-31° ИГД
Мото: Alt for Norge (Све за Норвешку) |
|
Химна: Ja, vi elsker dette landet | |
Главни град | Осло |
Службени језик | норвешки ¹ |
Влада | Конституционална монархија |
- Краљ | Харалд V од Норвешке |
- Премијер | Јенс Столтенберг |
Стварање | 11. мај 1814. |
- Независност | Из уније са Шведском |
- Објављена | 7. јун 1905. |
- Призната | 26. октобар 1905. |
Површина | |
- Укупно | 324.220 km² (68 ².) |
- Вода (%) | 6 |
Становништво | |
- 2006. | 4.629.566 (114) |
- 2001 попис | 4.520.947 |
- Густина | 14/km² (166) |
БДП (PPP) | 2005 приближно |
- Укупно | $194.7 милијарди (42) |
- По глави становника | 42.056 (2) |
HDI (2003) | 0,963 (1) – висок |
Валута | Круна ² (NOK ) |
Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | .no ³ |
Позивни број | +47 |
1Званични језик је Норвешки Бокмал и Њоркс. Додатни Сами је ко-званилни у шест општина и фински у једној општини. 2 Без Свалбарда и Јан Мајена 3Два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен; .bv за Буве острво |
Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.
Садржај |
[уреди] Историја
![]() |
За више информација погледајте Историја Норвешке. |
Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили Хришћанство 994. за време владавине Олафа Трyгвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.
1397. Норвешка је ушла у унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Шведске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.
1949. напустила је политику неутралности и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената.
[уреди] Географија
![]() |
За више информација погледајте Географија Норвешке. |
Нирвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.
- Укупна површина: 324.220 km²
- копно: 307.860 km²
- море : 16.360 km²
Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразведенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.
[уреди] Становништво
![]() |
За више информација погледајте Демографија Норвешке. |
Насељена је са 4.574.560 становника, просечна старост им је 38 година. Писменост у Норвешкој је 100%. Највећи број Норвежана су лутерани, 86% осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика бокмал (учени)и њорск (народни). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.
Норвешки градови са југа на север: Кристианстад - Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоро - Алесунд - Трондхеим - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо
[уреди] Спољашње везе





Аутономне територије: Гренланд •
Оландска Острва •
Фарска Острва
|
![]() |
---|---|
Исланд • Лихтенштајн • Норвешка • Швајцарска |
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.