Преподобномученик Агапије Атонски
Из пројекта Википедија
Агапије атонски, преподобномученик – овај преподобномученик даде живот за хришћанску веру 1821 год. У никопољу, крај плевена, послат од стране атонског манастира кутлумуш, на задатак таксидиота – путујућих проповедника и вероучитеља. Манастир кутлумуш је дао многе строге подвижнике; један од њих је био јеромонах агапије, који невољно прими ову службу и опрости се од манастира тако тужно, као да га напушта заувек. На обавештење игумана манастира, да му је од стране манастирског сабора додељена служба таксидиота, јеромонах агапије одговори:
- биће ми тешко да живим у сред буре светског живота! Ја волим атонску тишину!
- Бог ће те заштитити! Ипак, цела је његова земља; а, жртвовати се за поробљене хришћане, је веће дело од наше молитве.
Тако га игуман наговори, а овај, веран манастирској покорности – послуша га. Прође дуги пут од белог мора до дунава и настани се у никопољу. Живот му је текао у сасвим другачијим условима него на атону, али у духовном погледу није хтео да се одрекне монашког какона. Пошто је имао дар слова, натопљен чистом вером и чистим животом, агапије поче своје проповеди, учећи децу писмености, болесне утеши, а многе грешнике врати на прави пут.
Али, дође време тешког искушења – 1821 год. Када се у Грчкој вијорио устанак завера. Турци су страшно узвратили, како устаницима, тако и свештеницима – јер, устанак није био само за слободу, већ и за очување хришћанске вере. Много свештеници и монаси су тада страдали.
Тако је било у никопољу, једне априлске вечери, када је Агапије читао вечерњи канон; наоружани Турцу су упали у мали метох.
- зашто окупљаш људе? да их учиш да се буне против султана!
- Моја наука је: љубите непријатеље своје!
- Имаш ли оружје?
- Моје оружје је свети крст христов! – и прекрсти се.
Турци се још више наљутише, када се агапије прекрсти; један од њих не издржа у својој злоби, те извади мач и прободе га. На поду, сав у крви, изговори пресмртну молитву, сети се игумана како му говори: цела је његова (божија) земља! и издахну са озареним лицем.
Вест о мученичкој смрти се прочула до атона, а монаси из трновског краја – Никифор и Јеротеј су га убележили у летописном зборнику из 1822 год. Ипак, манастир кутлумуш није престао да шаље таксидиоте у бугарским земљама. Већ, 1865 год. У варни су духовници герман и тимотеј, таксидиоти који су се укључили у борбу за самосталност бугарске православне цркве.