Пјеро дела Франческа
Из пројекта Википедија
Пјеро дела Франческа, италијански - Piero della Francesca (рођен око 1420. у Брого сан Сеполкркугде је и умро 1492.) - је италијански сликар ране ренесансе.
Веома рано, као помоћник Доменика Венецијана, дошао је у Фиренцу. Био је склон теоретисању. У Фиренци је сазнао за развијене традиције перспективе које је развијао Учело. Такође се упознао са славним фрескама Мазачела из капеле Бранкачи. Радио је за дворове у Урбину, Ферари, Арецу и родном Брого сан Сеполкрку. У Ферари је оставио снажан утицај на Ферарске сликаре.
Пјеро дела Франческа је доста проширио знања о перспективи, како теоријски својим трактатима, тако и практично "ваздушном перспективом и бојеним рефлексима који су уништавали локални тон". Посебно се истичу његови пејзажи. Нека од познатијих дела су му: Федериго да Монтефелтро и његова жена, Идеалан град, Крштење Христа...
Садржај |
[уреди] Пјеров рад на математици и геометрији
У модерној математици су позната три трактата која је Пијеро написао: Trattato d'Abaco, Libellus de Quinque Corporibus Regularibus, De Prospectiva Pingendi. У овим трактатима су описане аритметика, геометрија, алгебра и перспектива.
[уреди] Литература
- Галерија европских мајстора - Лазар Трифуновић; Београд 1965.