Мајстор и Маргарита

Из пројекта Википедија

Мајстор и Маргарита“ је најзначајније дело Михаила Булгакова. Рад на овом роману трајао је од 1928. до пишчеве смрти. Сачувано је осам верзија, а коначни наслов му је дат 1938. Роман је први пут објављен у СССР-у 1966/67. Прво издање романа је било непотпуно, цензурисано. Пуна верзија је објављена у Франкфурту 1969, а у СССР-у 1973.

Садржај

[уреди] Композиција и структура

Тематску основу романа „Мајстор и Маргарита“ чини прича о Мајстору, писцу који је написао роман о Понтију Пилату и суђењу Исусу. Мајсторов роман критика је оценила као безвредан и штетан и пре самог објављивања. Радња романа „Мајстор и Маргарита“ започиње доласком Воланда, сатане, да организује годишњи бал демона у Москви.

Роман „Мајстор и Маргарита“ је структурисан као роман у роману. Композиција романа се заснива на паралелизму двеју основних фабуларних линија, једне која прати догађаје у Јудеји тридесетих година н.е, и друге која прати догађаје у Москви тридесетих година 20. века.

Роман је тешко класификовати. Он је и парабола, и сатира, и роман идеје, и роман тајне, и роман модерне фантастике и роман демонизма (сатанизма).

Фабуларна линија која прати догађаје у Јудеји заснива се на новозаветној причи о Пилатовој осуди и страдању Исуса. Сва су имена, међутим, измењена, осима имена самог Понтија Пилата. У опису Пилатовог суда и судбине Јешуе примењен је реалистички поступак, а у опису догађаја у Москви техника фантастике. У исто време прича о Москви је и сатира и пародија московске свакодневице, са гротескним демонским ликовима.

Оно што повезује две паралелне приче романа јесте заједничка свакодневица. Свакодневица Пилатове Јудеје и Москве тридесетих година испуњена је страхом, мржњом, апсолутном послушношћу. Сви су изједначени страхом за егзистенцију. То је свакодневица у којој људи изненада нестају, без објашњења.

Роман, поред осталог, упућује и на питање опстанка уметности у репресивном систему. Писци пишу у „духу времена“, хране се у специјалним ресторанима, а не у заједничким мензама, најоданији летују у луксузним државним вилама, добијају стваралачка путовања и одморе, да пишу о тековинама револуције, о новом човеку, о новом добу. А Воланд посматра људе у московском Варијетеу и примеђује да се људи нису променили.

[уреди] Пилатовштина

Критичари Мајсторовог романа о Пилату осуђују писца због „пилатовштине“. Пилат је прокуратор Јудеје, владар апсолутне моћи који осуђује невиног човека. Због тог чина се каје. Сумња у исправност одлуке. Та сумња у исправност одлуке власти је означена као „пилатовштина“. Власт не греши. Не сумња се у њену одлуку. У време када је роман „Мајстор и Маргарита“ настајао, људи су свакодневно нестајали. Ни једног тренутка не сме се довести у сумњу да је власт можда погрешила и осудила макар једног невиног човека. Нико не сме да доведе у сумњу исправност пресуда и одлуке апсолутне власти која осуђује људе на смрт. Јешуа је осуђен јер је проповедао да је свака власт насиље над народом и да ће доћи доба кад неће бити власти ни цезара нити било које друге. Човек ће прећи у царство истине и правичности где неће бити потребна никаква власт. Јешуа је довео у питање власт цезара Тиберија и због тога је настрадао. Пилат је посумњао у исправност своје одлуке. Одлука власти је доведена у питање. Можда власт греши и осуђује невине људе на смрт. Због такве сумње у власт, у исправност њених одлука, да можда осуђује невине људе, Мајсторов роман је осуђен као израз пилатовштине и штетан. Ни најмања сумња у власт и исправност њених одлука не сме да постоји. Зато је роман о Пилату и пилатовштина штетна, и зато је роман „Мајстор и Маргарита“, необјављен за живота писца, а касније цензурисан. Брисани су они делови романа који указују да је у Москви владала атмосфера опште несигурности, друштво у коме влада поткупљивост, разврат, себичност, доушништво, саможивост.

[уреди] Ликови

Ликови фабуларног тока у Москви:

  • Иван Николајевич Понирјов, алијас Бездомни,
  • Михаил Александрович Берлиоз, председник московског књижевног удружења,
  • Желдибин, заменик Берлиоза,
  • Степан Богданович, Лиходејев, Стјопа, директор позоришта Варијете,
  • Григорије Данилович Римски, финансијски директор Варијетеа,
  • Иван Савељич Варенух, администратор Варијета,
  • Жорж Бенгалски, конферансије,
  • Александар Николејавич Стравински, психијатар,
  • Мајстор,
  • Маргарита Николајевна,
  • Наташа, њена помоћница,

Ликови демони:

  • Воланд, сатана,
  • Коровјов/Фагот,
  • Азазело,
  • Бехемот, мачак,
  • Хела, Воландова слушкиња

Ликови романа у роману «Понтије Пилат»

  • Понтије Пилат, прокуратор Јудеје,
  • Јешуа Ха-Ноцри, из Гамале,
  • Дисмас, разбојник
  • Хестас, разбојник,
  • Вар-Аван, разбојник,
  • Јосиф Каифа, првосвештеник јудејски, председник Синедриона,
  • Леви Матеј,
  • Афраније, начелник тајне службе у Јудеји,
  • Јуда из Кириата.


[уреди] Понтије Пилат - роман у роману

Понтије Пилат, роман у роману има 4 поглавља:

  • Понтије Пилат,
  • Погубљење,
  • Како је прокуратор покушао да спасе Јуду из Кариота,
  • Сахрана.