Петница

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Истраживачка станица Петница.   (Разговор)
Предложено је да се овај чланак раздвоји на више чланака доступних из вишезначне одреднице.   (Разговор)

Петница је истраживачка станица смештена је око 7 km југоисточно од Ваљева, према Дивчибарама, поред сеоске цркве на брду у селу Петници. Оваква локација је изузетно повољна јер је ваљевски крај солидно повезан са свим деловима Србије. Кроз њега пролазе многе саобраћајнице од којих су највеће Ибарска магистрала и пруга Београд-Бар. Пруга Београд - Бар Ваљеву омогућује одличне железничке везе на потезу Подгорица-Суботица, а добрим путевима град је повезан са Београдом, Новим Садом, Краљевом, Крагујевцем, Нишом, Ужицем, Лозницом, Шапцем, Бијељином и Зворником. Посебно су интензивне саобраћајне везе са Београдом, до Ваљева је потребно око сат и по времена, док је отварањем нове директне аутобуске линије Нови Сад - Ваљево пут знатно скраћен, па се стиже за око три сата. Од Ваљева до села Петнице долази се асфалтираним путем који води поред Спортско-рекреативног центра Петница (800 m) који има три базена и терене за кошарку, фудбал, одбојку и мини голф. Базени се напајају топлом подземном водом. Спортски центар лети представља главну атракцију међу Ваљевцима, али и међу полазницима истраживачке станице Петница.

[уреди] Историја

Село Петница је веома старо. Прве породице су се у њега доселиле већ почетком 15. века. Најстарији познати писани документ је Петнички Псалтир из 1488. године који сведочи не само о постојању села Петница, већ и о манастиру и школи при њему. Манастир су Турци спалили и потпуно уништили у 18. веку, али и даље постоји црква, последњи пут обновљена 1864. године на темељима старе, много пута рушене и пљачкане, манастирске цркве. Приликом копања темеља за објекте Станице откривени су остаци старог петничког гробља ("бобије") који су пренесени у данашњу цркву. Данас, у пространом дворишту ИСП, јос увек постоје две од три школске зграде подигнуте 1925. године.

ИС Петница се налази на тзв. "осојној" (северној) и шумовитој страни Деспића Брда које доминира селом Петницом. Терен села географски припада ваљевском красу који чини низ ниских и средњих планина рашчлањених мрежом долина, котлина и клисура. Оне су претежно састављене од кречњака, па у себи крију бројне пећинске канале, галерије, шупљине и др. Околина ИС Петница је изузетно богата разноврсним биљним и животињским светом. Изнад Петнице су обронци планине Маљен на којој се налази познато туристичко место Дивчибаре. Петница, као и цео ваљевски крај, обилује површинским и подземним водама. Кроз село протиче речица Бања, која извире из Петничке пећине, и поток Поцибрав који село дели на два дела - брдски (јужни) и равнији (северни) део. На Поцибрави је 1990. године изграђена заштитна брана намењена заштити од бујица и тако добијено мало језеро површине 2 ha на само 400 m од ИСП. На обалама језера су птице селице и мочварице већ формирале своја станишта, док су га бројни ваљевски риболовци прогласили за своје омиљено "ловиште". Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на свега 300 m од ИСП. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко - антрополошка истраживања спроведена 1969. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно неолитско станиште у Југославији, старо 6.000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода Римљана (укључујући и коцкице за јамб), остаци средњевековних збегова локалног становниства и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања Програма археологије Станице, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 km од Станице су откривени уљни шкриљци и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ румунских палеонтолога, један од фосила идентификован као до сада непозната и нова форма пеликана - Pellicanus serbica, или Српски пеликан. Занимљиво је да је наш велики научник, географ Јован Цвијић још двадесетих година прошлог века предлагао да Универзитет у Београду направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом (за ово оснивачи Станице нису знали, до пре неколико година). Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком. Културно - историјско наслеђе Петнице и њено природно окружење велики су изазов и својим потенцијалима представљају подстицај за истразивацке активности полазника образовних програма ИС Петница.

Други језици