Сава Ковачевић

Из пројекта Википедија

Слика:Savo.jpg
Сава Ковачевић

Сава Ковачевић (25. јануар 1905. - 1943.) командант V пролетерске црногорске НОУ бригаде и народни херој Југославије. Погинуо је током битке на Сутјесци 1943.

[уреди] Младост

Рођен је 25. јануара 1905. године у селу Нудолу, близу Грахова, у данашњој Црна Гора. Детињство, младост и већи део живота провео је у родном крају. Основну школу завршио је у суседном селу Заслапу. Лоше материјално стање породице спречило га је да настави школовање, па је почео да се бави пољопривредом. Када је одрастао, запослио се у „Омбли", предузећу за експлоатацију шуме у Бијелој гори. Касније одлази од куће и најпре ради у руднику Трепча на монтажи жичаре, онда долази у Београд и запошљава се у штампарији „Време" и на изградњи новог Савског моста. Пошто је протеран из Београда, поново се запошљава као шумарски радник, а онда ради на свом имању. Био је и друмски радник.

Још у раној младости пошао је комунистичко-револуционарним путем; члан КПЈ постао је 1925. године. Идејно се формирао под утицајем свога брата, познатог комунистичког револуционара Николе Ковачевића. Саво је много је радио на својој идеолошкој изградњи у комунисту и марксисту: читао је марксистичке књиге, комунистички ангажовану политичку штампу, белетристику, војну и другу литературу.

До рата је имао следеће партијске функције: прочелник ћелије, члан (1928) и секретар (1934) МК Грахово, члан ОК Никшић (1934) и члан ПК КПЈ за Црну Гору (изабран 1937. на 6. покрајинској конференцији). Као партијски радник, покреће сељаке у борбу против политике режима и полицијског терора, организује штрајкове радника у месту запослења; ради на стварању сељачког задругарства, окупљању омладине, отварању читаоница; иступа као опробани говорник на народним свечаностима, на изборним састанцима, на великим скуповима и демонстрацијама. Радио је на стварању легалне Радничко-сељачке странке (1937-1938) и био један од њених истакнутих представника у Црној Гори. Због комунистичких активности хапшен је више пута (у Грахову, Никшићу, Цетињу, Косовској Митровици, Београду) и извођен пред суд. Приликом велике провале у партијској организацији 1936. у Црној Гори (ухапшено око 300 људи), избегао је хапшење, склонио се у шуму с још три граховска комуниста и наоружан провео у илегалности 9 месеци. Најзад се, уз гаранцију, предао судским властима у Никшићу, одакле је спроведен у сарајевски затвор, а нешто касније изведен пред Суд за заштиту државе у Београду (1937). На суду је ослобођен. Други пут је, у пролеће 1940, због антиратног говора (КПЈ и Хитлерова Немачка су тада били у савезу), ухапшен и спроведен на суђење у Стару Кањижу. И овога пута је ослобођен. Последњи пут је ухапшен уочи Априлског рата 1941.

[уреди] Народноослободилачки рат

Почетак НОБ-a дочекао је као већ искусан комунист и револуционар. Као члан ОК Никшић, учествовао је у припреми јулског устанка 1941. Прва велика акција против окупатора на територији МК Грахово изведена је под његовим руководством: 25. јула савладана је и италијанска посада (80 војника) и ослобођено Грахово.

У јесен 1941. Главни штаб НОПО за Црну Гору и Боку именује га за команданта Никшићког одреда, који је убрзо нарастао на десет батаљона. У јесен 1941. и зиму 1941/42. године, јединице одреда нижу победе на територији Никшића, Грахова, Вилуса, Црквица, Херцег Новог. Никшићки одред разбија италијанске колоне, заробљава стотине војника, запљењује тенкове, топове, камионе и друго наоружање и опрему. Снагама Никшићког и Дурмиторског одреда ослобођена је велика територија од Таре и Пиве до Бококоторског залива, осим блокираног Никшића и градова у Боки. Нарочито тешке, вишемесечне борбе, уз велике непријатељске губитке, вођене су на сектору Драгаљ-Црквице-Херцег Нови.

Готово истовремено, Сава проширује рад јединица одреда у источну Херцеговину и према Дубровнику. Јануара 1942. формира се Оперативни штаб за Херцеговину, да координира борбе црногорских и херцеговачких јединица, са Савом као командантом. Тада су се под његовом командом нашле снаге јачине око 20 батаљона, које су деловале на простору од Оштрога до Дубровника и од Боке до Гацка, и снажним радом присилиле на стратегијску дефанзиву више од корпуса италијанских војника и јаке снаге усташа, домобрана и четника и нанели им више тешких пораза.

Делови одреда су ангажовани и у спречавању контрареволуције на подручју ОК Колашин и у Катунској нахији. Као већ прослављени ратник, активно учествује на историјској Острошкој скупштини црногорских и бокељских родољуба, фебруара 1942. године. Априла 1942. именован је за члана Главног штаба за Црну Гору и Боку, а маја исте године изабран је за члана Врховног штаба.

У току 3. непријатељске офанзиве, јединице Никшићког одреда водиле су изузетно оштре борбе око Никшића, Грахова у Боки и у Пиви. У познатим борбама, априла 1942, у Жупи никшићкој тешко су поражене јаке четничке снаге под командом Баја Станишића. То је био први тешки четнички пораз у Црној Гори. Нове поразе одред им је нанео у борбама на правцу Никшић-Пива. Поред руковођења одредом, као заменик команданта Главног штаба руководио је повлачењем Ловћенског одреда правцем Трешњево-Грахово-Бањани-Пива, као и Зетским НОПО, око Никшића и у Пиви.

Када је 12. јуна 1942. формирана 5. пролетерска (црногорска) бригада, Сава постаје њен командант. Бригада је најпре главна заштитница у борбама на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине, а потом је са ширег простора Зеленгоре штитила поход групе пролетерских бригада у западну Босну и осигуравала збег народа и болницу. Од 22. јула до 2. аугуста, заједно с Херцеговачким НОПО, Драгачевско-челебићким батаљоном, болницом и збегом, 5. бригада је извела пробој од Дрине до Прозора. Овај сложени подухват изведен је под Савином командом. У западној Босни бригада је, од августа 1942. до јануара 1943, водила борбе око Прозора, Травника, Јајца и у централној Босни.

У Четвртој офанзиви Саво Ковачевић такође учествује. Јуриши на Прозор, борба с тенковима у Острошцу, напади на Коњиц, одбране у долини Неретве имали су велики значај за спас рањеника и општи успех на Неретви. У офанзиви с Неретве, бригада води тешке борбе на левој обали Неретве, за ослобођење и одбрану Невесиња, на Планој, Јаворку и Биочу. Веома успјешно Сава је командовао бригадом у оштрим борбама на правцу Никшић-Шавник, на Комарници и на Дурмитору, што је успорило надирање вишеструко јачих немачко-италијанских снага у 5. офанзиви.

У најтежем периоду 5. офанзиве, Сава постаје командант 3. ударне дивизије. Дивизији је баш тада пао у део најтежи задатак: да буде заштитница Главне оперативне групе, да штити Централну болницу и изврши пробој из окружења. У десетодневним борбама под Савином командом, дивизија се борила с непријатељем који је био готово двадесет пута бројнији, и учинила све да спасе рањенике и изврши друге задатке. Чињени су покушаји да се нађе погодна могућност за пробој. У тешким борбама 11. и 12. јуна на Вучеву, под Маглићем, код Боровна, на десној обали Сутјеске, одбијени су снажни удари непријатеља, спашена болница и направљен покушај да се на лијевој обали Сутјеске образује мостобран. 13. јуна, њене главне снаге пошле су у општи напад на лијевој обали Сутјеске. Дивизија је успела да потисне непријатеља, али не и да сломи његов отпор на Кошуру, падинама Озрена, Ластве, Казана. У најкритичнијем тренутку, Сава је одлучио да новим јуришем изврши пробој. С пратећом четом и групом курира избио је у први стрељачки строј, заповедио јуриш, и пуцајући из пушкомитраљеза, пошао напред. Сава Ковачевић је пао је у јуришу, покошен непријатељевим рафалима.

Сава Ковачевић је одликован је совјетским Орденом Кутузова. Када су 1. маја 1943, уведени чинови у НОВЈ, произведен је у чин пуковника. Народним херојем комунистичке Југославије проглашен је 6. јула 1943. године.