Свети Јустин Мученик

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Свети мученик Јустин Филозоф.   (Разговор)
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Јустин Мученик.   (Разговор)


Јустин Мученик (103+), незнабожац из Палестине, обраћени философ, предавао је у Риму, где је и обезглављен пред префектом Рустиком.

[уреди] Житије

Рођен од јелинских родитеља у Самаријском граду Сихему, доцније названом Наблус, 105 год. по Христу. Усрдно тражио мудрост у философа, најпре стојика, за тим перипатетика, за тим питагорејаца, и најзад у платониста. Премда га ни Платонова философија није задовољила, ипак се на њој задржао најдуже немајући ничега што би га више привлачило. Но Провиђењем Божјим јави му се неки часни старац, који поколеба у њему сву философију Платонову, и напомену му, да људи не могу знати истину о Богу, док им то Бог не открије, а Бог је открио истину о себи у књигама Св. Писма. Јустин поче читати Св. Писмо, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити хришћанин назвати све докле се није лично уверио о лажности свих оних оптужби, које су незнабошци против хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица. Присуствовао је мученичкој кончини св. муч. Птоломеја и Лукија. Видећи мучење невиних хришћана он написа апологију(одбрану) хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди, те преста гоњење хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију, где помоћу те наредбе спасе многе гоњене хришћане. По том се врати поново у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аурелија, он написа другу апологију, и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га као хришћанина, из зависти што га Јустин преодолеваше у свима препиркама, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент улучи прилику, те некако отрова Јустина у тамници. Тако сконча свој земни живот овај велики заштитник вере хришћанске, и пресели се у блажену вечност, 166 год.


Писац двеју Апологија и Разговора са Јудејцем Трифоном (написани између 110-117), Јустин уобличава прво лично представљање хришћанске теологије на темељу поруке примљене од Апостола. Да би подржао континуитет Старога и Новога Завета, он прибегава теологији Логоса: Христос је вечни, божански Логос, чија се семена налазе у прехришћанској философији, у старозаветном закону и пророчанствима. Средишњост Логоса у творевини, у историји, у религији и људском разуму, доказује универзалност хришћанства. Свети Јустин први даје доказе о Тајнама и хришћанском богослужењу. Крштење се врши у име Свете Тројице (Прва апологија, гл. 61). Евхаристија је "тело и крв оваплоћеног Исуса (Idem, гл. 66), хлеб освећен молитвом (епиклеза)". Црквена установа, Евхаристија и природни елементи формирају нераскидиво јединство, представљају однос између Христовог Оваплоћења и тела и крви.

[уреди] Види још