Маглић (планина у БиХ)
Из пројекта Википедија
Маглић је динарска планина на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, највиша у БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 m), док је врх Маглић на 2.386 m надморске висине [1]. По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 m[2] односно 2.388 m [1]. Планина се налази око 20 km југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку те планином Биоч на југоистоку.
Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни Врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и прашума Перућица те велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 m. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.
[уреди] Литература
- Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
- Јован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Свјетлост, Сарајево, 1988.
- Атлас свијета, ЈЛЗ "Мирослав Крлежа", Загреб, 1988.
[уреди] Референце
- ^ Јован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Међутим, у Атласу свијета ЈЛЗ из 1988. на карти се види да се врх Велики Витао налази у Црној Гори, тако да се може рећи да је највиши врх у БиХ Маглић.
- ^ Мала енциклопедија Просвета