Јован VI Кантакузин

Из пројекта Википедија

Јован VI Кантакузин
увећај
Јован VI Кантакузин

Јован VI Кантакузин (Johannes VI Kantakuzenos) (1292 - 15. јун 1383). Византијски цар (1347-1354) и историчар.

Цар Јован Кантакузин се родио у Цариграду. Као близак рођак царске куће Палеолога врло рано је дошаo на високи положај великог доместика.

Од 1328. године развија интезивну политичку активност. Године 1341. извео је државни удар и постао уз царицу мајку Ану Савојску и њеног љубавника Алексија Апокавка, регент малолетног цара Јована V Палеолога. Нешто касније га је византијска војска прогласила за цара под именом Јован VI.

Међутим, с обзиром да се млади цар Јован V није желео повући са трона, настао је дугогодишњи грађански рат у Византији четрдесетих година 14. века. Кантакузин је наступио као бранилац Византије против Латина.

Године 1347. Кантакузин је заузео Цариград и наметнуо себе за владара. Владао је све до 1354. Његова владавина је била испуњена унутрашњим борбама. У тим борбама Кантакузин се напослетку у великој невољи ослонио на помоћ Турака, који су се тада први пут учврстили у Европи, на Балканском полуоству.

Своју ћерку је удао за Султана Орхана. Борба између два цара још више се распламсала 1352. када је почео нови грађански рат у Византији. Победа је на крају припала Јовану V Палеологу.

Пошто је 1354. године приморан да се одрекне престола, закалуђерио се у манастиру Мангани у Цариграду, а касније отишао на Атос (калуђерско име Јоасаф). Тамо је под псеудонимом Христодулос написао четири књиге историје (Ίστορίαι) лат. „Historia libri IV“ (Историја у четири књиге) у којима је, у намери да оправда своју владавину, дао у лепим бојама, али углавном ипак поуздане податке и опис времена између 1320. и 1356. године, и при томе се с времена на време позивао и на касније догађаје - све до 1362. године.

Дело је нарочито важно и за период српске државе за време цара Душана Немањића, јер се Кантакузин неколико пута обраћао цару Душану за помоћ у грађанском рату, да би на крају, кад је Душан подржао Јована V, заједно са Турцима ратовао против српске државе.

Осим тога, док је био цар, написао је парафразу првих пет књига Аристотелове Никомахове етике, као и низ теолошких списа, од којих је најважнији обимно побијање дела Παλαμιτικαί παφαβάσεις Јована Кипарисиота. Написао је још и списе у одбрану паламизма против Прохора Кидона, Исака Аргира, латинског патријарха у Цариграду Павла и др. Треба споменути и обимно замишљену апологију хришћанства у поређењу с исламом, као и спис против Јевреја.


За време боравка у манастиру, Кантакузин је наставио своју политичку делатност и учествовао је у свим значајним догађајима у Византији.

Умро је 1383.



Претходник:
Јован V Палеолог
Византијски цареви Наследник:
Јован V Палеолог
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}