Бела Црква
Из пројекта Википедија
Бела Црква је град на самом југоистоку Војводине и седиште истоимене општине. Град има 10.638 становника, према попису из 2002. године (према попису из 1991. године је било 10.904 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
Оснивање Беле Цркве се приписује грофу Мерсију, првом гувернеру Баната, после протеривања Турака. Он је наредио колонизацију, тако да је у периоду од 1725. до 1727. насељено првих 200-300 Немаца из Франачке и Хесена.
Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је 1717. године. Пре свега, био је кутурни центар предодређен за развој виноградарства. 1926. године 70% становништва Јужног Баната бавило се виноградарством. Воћарство и земљорадња били су интензивно развијани. Вино, ракија, ликер и коњак били су производи који су се извозили по целој Европи. Управо је структура поднебља створила услове да Банат постане највећи произвођач свилених буба.
У Белој Цркви је 1876. године било пет фабрика свиле, успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, штампарије и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ 1931. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. Бела Црква спада у ред војвођанских градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности.
Најзначајнији објекти настали су крајем XVIII века, а саграђени су у барокном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и православна црква, зграда општине, дом војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична.
[уреди] Географија
Белоцркванска котлина спуштена је између Вршачких планина на северу, до Дунава на југу и Карпатских планина на истоку. Она је отворена према западу - Панонској низији, због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали лес и песак. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од Делиблатске пешчаре. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке Нере наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89.5 m.
Белоцркванска општина простире се на 353 km² површине. Има око 21.500 хектара оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго.
Кроз белоцркванску котлину протичу реке Караш и Нера а пресеца је и канал Дунав - Тиса - Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у Румунији а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 км.
Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села:
- Банатска Паланка
- Стара Паланка
- Банатска Суботица
- Врачев Гај
- Гребенац
- Добричево
- Дупљаја
- Јасеново
- Кајтасово
- Калуђерово
- Крушчица
- Кусић
- Црвена Црква
- Чешко Село
[уреди] Клима
Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла лета, нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита зима, краћа пролећа и топлија јесен. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит ветар који дува и до три недеље. Кошава је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. Северац је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси кишу.
[уреди] Туризам
У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих екцплоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се "Градско језеро" које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини Врачев Гаја налази се "Врачевгајско језеро" које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање.
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација
- Стара презентација
- Туристичка понуда
- Званична презентација НВО "Чеси Јужног Баната" са седиштем у Белој Цркви
Насељена места општине Бела Црква |
---|
Бела Црква • Банатска Паланка • Банатска Суботица • Врачев Гај • Гребенац • Добричево • Дупљаја • Јасеново • Кајтасово • Калуђерово • Крушчица • Кусић • Стара Паланка • Црвена Црква • Чешко Село |