Википедија:Трг/Све

Из пројекта Википедија

(Пажња! Страница је веома дугачка!)

Садржај

[уреди] Разно

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Речник социјалног рада

Тек сам сада приметио да много (можда чак већина) чланака која је настала из речника социјалног рада нема чак ни категоризацију (сем РСР) а камоли погледати такође/референце/интервики секције. Ово би могло бити задато као следећи крупни задатак за организовани рад. --JustUser JustTalk 20:15, 21. новембар 2006. (CET)

Па треба. Ја и саша смо мало почели да радимо на категоризацији. Интервики постоји свуда тамо где постоје одговарајући чланци на ен-вики, мада доста чланака не постоји ни код енглеза тако да су то уникати --Јован Вуковић (р) 20:27, 21. новембар 2006. (CET)

[уреди] Случајна страница

У пар наврата сам бирао странице за дораду помоћу ове функције. Ствар која није тако лепа у вези са овим је да се на лутрији често добије нека година, неко француско село, неки град... неки град. Можда би макар прве две наведене класе чланака могле да буду искључене из ове врсте приступа. --Михајло Анђелковић 08:20, 22. новембар 2006. (CET)

Технички је то немогуће извести. То нам је што нам је. --Φ ί λ ι π 08:22, 22. новембар 2006. (CET)

Да, немогуће је -ако је- због драге нам Вики-политике. Напуштам икакву причу на ову тему...--Михајло Анђелковић 21:59, 27. новембар 2006. (CET)

Па добро, није баш технички немогуће. Погреших. Пре ће бити, технички је немогуће извести да ради у 100% случајева а и немогуће је због тога што се Вики свет не врти око нас па ми не можемо баш да одређујемо шта ће се наћи у софтверу. С друге стане, лично мислим да нема потребе уклањати могућност појављивања година и села када се кликне на случајну страницу. Ко се тога стиди не мора да буде на овој Википедији. Уосталом, случајна страница није толико битан део ове Википедије. :) --Φ ί λ ι π 01:17, 28. новембар 2006. (CET)

Ко се тога стиди нека напише по један квалитетан чланак до краја месеца ,) на јат начин унешто самњивши могућност да се горепоменуте странице појаве. У принципу нема стида за многе, јер он, уколико негде пада, пада на одговорне за израду тих страница.--Михајло Анђелковић 08:24, 28. новембар 2006. (CET)

[уреди] Politika srpske Vikipedije

Pod jakim sam utiskom da se Srpski mentalitet žestoko oslikava na srpskoj vikipediji. Pri tome mislim na mentalitet sa kojim se uvijek i u svemu (pa evo i u ovako humanoj organizaciji kakva je Vikipedija) određeni broj ljudi bori "za vlast" a zatim i za ostanak na istoj, a zatim da kreće korupcija, diktatorstvo, ne-demokratija. Kad to kažem mislim na određene situacije u kojima sam ja bio, ali i na situacije čiji sam bio samo posmatrač na ovoj Vikipediji. Mislim, na primjer, na moju nedavnu kritiku redizajna glavne strane koju možete naći ovde, i na koju mi niko nije odgovorio, zatim na moj davnašnji konflikt sa Milošem Rančićem koji se upustio sa mnom u rat izmjena tako što je prije kraja rasprave svaki put vraćao članak o južnoslovenskim jezicima na svoju posljednju izmjenu, te sam i ja činio isto, a zatim je koristio svoja administratorska prava da mi zablokira nalog na 15 dana. Mislim na korisnika Бормалагурски koji je pokazao sličan karakter želeći kojekakvim smicalicama da podrije ove druge administratore, ali je naišao na jače protivnike pa je na kraju nastradao. Glasanja koja se javljaju na ovoj Vikipediji takođe su poprište manipulacija, tako što se vrlo često vide administratorska društvanjca koja se znaju lično, okupljaju se po Beogradu itd. kako glasaju za istu stvar te je nemoguće načiniti razliku.

Da sam duže planirao i "konstruisao" ovu poruku, da sam načinio dublju istragu i duže vremena se podsjećao na stvari koje su me nervirale na ovoj Vikipediji, vjerovatno bih se sjetio još mnogo više slučajeva i situacija koje su me natjerale da se osjećam ogorčeno prema "administraciji" Vikipedije, ali nisam nego sam ovo napisao u jednom mahu pa će administratori vjerovatno sasvim lako da odbace sve ove optužbe. To me, međutim, malo briga pošto sam upravo doživio da se sjetim kako sam zdušno ispravljao sve gramatičke i sintaksne greške iz svakog članka na kojeg bih naišao, prevodio engleske članke, sam pisao svoje i fotografisao predmete koje bih uploadovao na Wikipediju, a zatim se osjetim tako glupavo i ogorčeno zbog svega toga da izgubim svaku želju za bilo kakav dalji rad, a samim time i zainteresovanost za ono što će mi se (možda) odgovoriti na ovu poruku. Ali dobro, biće uvijek "konja" iz "Životinjske farme" (vidi Orwell) koji će brinuti samo da ostvare što veći doprinos, i uvijek će biti "svinja" (vidi istu knjigu) koje će se truditi da iskoriste ove prve na najbolji mogući način, makar samo radi osjećaja da nečim i nekim u životu, eto, i oni upravljaju, ako ne i radi lične koristi. Дарко Максимовић 14:07, 23. новембар 2006. (CET)

То друштванце које се окупља је друштване које је "основало" ову Википедију и у просеку активно ради на њој од самог почетка. Ником није забрањено да се придружи том "друштванцету" и свако је добродошао, наравно искључиво само ако има добре намере. Циљ ми није одбацити твоје оптужбе него да покушам да те просветлим . Што се тиче твог рата измена са Милошем немаш шта да се бринеш, то се дешава на свакој Википедији, и увек ће победити она измена која је већини веродостојнија тј. која је поткрепљена неким референцама и томе слично. Такође, у вези гласања бих ти рекао само то да на гласањима гласају само најактивнији корисници, и то они који прате скорашње измене и виде о чему се ради, уколико је потребно да се обавести заједница, ако је битно гласање, онда се обавести на главној страници или путем "site notice" на врху сваке странице. Што се тиче главне странице ту си потпуно у праву, твоје коментаре нисам ни приметио јер сам се, вероватно, тада бавио самим дизајном и гледао да се то заврши тај дан пошто сам имао неке који су ми скакали по глави. Дакле, излаз из ове ситуације је да направиш предлог боја која би се слагале, можеш одмах да мењаш на оној мојој подстраници за главну страну где радимо на уређивању исте, тј. примерима и пробама. Вероватно нико није приметио коментар јер је био на крају првог наслова, а иза њега су сви остали. Дакле, направи идејно решење боја па ћемо да видимо шта мисли заједница, ја се слажем у неку руку са тобом да је мало више детињасто, али мени није ни једна друга боја пала тада на памет нити ми је тада изгледало толико дечије као сада кад сам прочитао твој коментар. Толико од мене.
П.С. Имаш право на своје мишљење исто колико и ја да покушам да ти га променим (шала мала .) --СашаСтефановић 16:15, 23. новембар 2006. (CET)

Дакле, и ја имам питање: Дарко, шта предлажеш као конкретне мере а што би исправило то што ти се не свиђа? Успут, ова Википедија је дуго имала управо гласање по савести (често смо имали врло различита мишљења а нисмо правили таборе) све док није дошла група чији је једини циљ био стављање под своју контролу ове Википедије. На срећу, полако се враћамо нормали и опет се најнормалније не слажемо око различитих питања (последња ствар је стриктно приджавање великих и малих слова на почетку чланака; прича се на Википедија:Трг/Техника). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:45, 28. новембар 2006. (CET)

Него, састави шта је то што сматраш да треба да се измени, па да расправљамо о томе. Критика јесте добродошла, с тим што се конструктивна од неконструктивне критике разликује у томе што иза конструктивне следе предлози за решења или макар експлицитна питања која треба обрадити. Соу, ти си на реду. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:45, 28. новембар 2006. (CET)

[уреди] Manastir Gradac

Ona reka Gradac sa kojom je povezana Gradacka reka u clanku o manastiru Gradac nema veze sa Gradackom rekom pored koje se nalazi Manastir Gradac

[уреди] Одсечена страница

Изгледа да су малецке измене Медија-Вики одсекле страницу V: The New Mythology Suite од ове Вики. Претпостављам да је реч о "V:". Може ли неко да преименује страницу тако да не буде одсечена или да је поново поставим? 0:) --Михајло Анђелковић 20:28, 28. новембар 2006. (CET)

Da, to je zbog novog intervikija... Elem, mislim da je Filip poslao mail Brionu da preimenuje stranicu u bazi podataka, ali nisam siguran kad će se to desiti, tako da verovatno možeš slobodno ponovo da postaviš članak. --Rainman 21:33, 28. новембар 2006. (CET)
Brion je premestio datu stranicu da nema V:, a onda sam je ja preusmerio na novonapravljenu Mihajlovu stranicu. --Φ ί λ ι π 10:11, 30. новембар 2006. (CET)

[уреди] trazim rodbinu u onstedu , michigan

zamolila bih nekog ko mozda moze da mi pomogne da saznam mejl ili a mi posaljeneku web adresu gde bih mogla da nadjem familiju u onstedu , michigan.Trazim mladja savcica iz uzica . unapred zahvalna Aleksandra Suljagic Moj e-mail girlscen @EUnet.yu

Хајде напиши све (како се човјек зове и у којем мјесту живи) фино у номинативу - па можда и буде нешто о тога. Колико знам не постоји ОНСТЕД у Мичигену??? --Kaster 01:35, 2. децембар 2006. (CET)
Постоји Онстед у Мичигену, ја баш налетих на њега неки дан... --Славен Косановић {разговор} 01:38, 2. децембар 2006. (CET)
Да није Млађо Савичић? Можда једно И фали горе. Ако ништа, пробај овде. Пуно среће. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:35, 2. децембар 2006. (CET)

[уреди] Напредни покрет

У литератури из комунистичког периода се стално говори о напредном покрету. Овим се, наравно мисли на левичарске/комунистичке организације, и кад читамо такве текстове, обично и не примећујемо ту одредницу напредни. Е, сад, мени је пало на памет да се запитам да ли је то у реду рећи у енциклопедијском чланку. Значи, моје питање је: Да ли ово напредни има значење истог реда као и либерални/десничарски/монархистички.. (дистинкција идеологије), или се ради о пишчевој квалификацији покрета као напредног? Јер уколико је ово друго, онда се ради о ПОВу, и не може се тако рећи, јер вероватно да има оних који мисле да такви покрети нису били напредни, већ можда назадни (притом ја не желим да кажем ни да јесу ни да нису били напредни). (као пример, погледајте чланак Даворјанка Пауновић Зденка). -- Обрадовић Горан (разговор) 10:27, 5. децембар 2006. (CET)

Израз напредан по мени јесте ПОВ, јер не означава идеологију већ квалификацију у односу на претходне режиме (буржоаско-капиталистички, најчешће) и треба га избацити и заменити са левичарски, комунистички,социјалистички, раднички и сл. у зависности од чланка и контекста.Велимир85 00:20, 7. децембар 2006. (CET)


[уреди] Краљеви, патријарси, папе...

Шврљајући мало нашом и енглеском Википедијом налетео сам на ово. Код нас је велико шаренило по питању имена владара, па би био ред да и ми уведемо овако нешто. --BokicaK Got something to say? 22:18, 6. децембар 2006. (CET)

  • Правила су свакако потребна, ако хоћеш можеш превестии ова са енглески па их после можемо прилагодити. Осим тога примећено је већ да постоји разлика у именовању женских припадника династија (в. Разговор:Јелена Шубић) код Енглеза и код нас. --Ђорђе Стакић (р) 08:06, 7. децембар 2006. (CET)



Треба бити опрезан. Имена владара, папа . . . у енглеском језику сасвим се другачије наводе него у српском (осим тога, ми Срби имамо и транскрипцију, хехе), па мислим да би превод са енглеског био сувишан и без неке употребне вредности. Ево мог скромног доприноса тој тематици:

Из књиге Ивана Клајна "Речник језичких недоумица":

IMENA PAPA treba uvek davati u prilagođenom obliku, a ne u italijanskom: Jovan (ne Đovani), Pavle (ne Paolo), Pije (ne Pio), Grgur (ne Gregorio), i tako isto Benedikt, Klement, Sikst, Urban, Bonifacije itd. Ital Innocenzo kod nas glasi Inokentije ili Inocencije, a ital. Leone - Lav ili Leon.

IMENA VLADARA danas se uglavnom ne prevode: Elizabeta (Elizabeth), Luj (Louis), Huan Karlos (Juan Carlos), ne Jelisaveta, Ludovik ili Ljudevit, Jovan Karlo i sl. Ipak se prevedeni oblik mora upotrebiti u slučajevima gde je odavno prihvaćen: Petar Veliki, Karlo V itd. Ako se redni broj piše slovima, ima veliko početno slovo: Karlo Peti, Petar Prvi Karađorđević.


--делија 08:48, 7. децембар 2006. (CET)

Ok, da se prevesti to, samo ce potrajati, mada je to pravilo za englesko govorno podrucje, pa ne znam da li da ga i mi pratimo.
Evo nabrzaka srž:
smernica propisuje da se ne koriste prezimena/imena dinastija, niti titule )osim titula koje su manje od kraja i za sveštena lica), vec da se koriste Licno ime, redni broj (ako ih je bilo vise od jednog) i država/oblast kojim su upravljali.

Vilijam III od Engleske, Viktorija od Ujedinjenog Kraljevstva.

Problem su nasi vladari. Prema ovome, knez Aleksandar Karadjordjevic (1842-1858) bi bio Aleksandar, knez Srbije, kralj Aleksandar Obrenovic bi bio samo Aleksandar od Srbije, kralj Aleksandar Karadjordjevic bi bio Aleksandar od Jugoslavije. Petar I Karadjordjevic bi bio Petar I od Jugoslavije (veca oblast; ovako je na engleskoj) ili Petar od Srbije (cesce korisceno). Ako bismo koristili prvi oblik, Petar II Karadjordjevic bi bio Petar II od Jugoslavije, a u drugom samo Petar od Jugoslavije). Sadasnji pretend na presto Republike Srbije Aleksandar Karadjordjevic bi postao Aleksandar, krunski princ (od) Srbije.
Ne svidja mi se kako su uradili za patrijarhe, a rasprava o tome jos uvek traje. Moj predlog bi se oslanjao na pravoslavnu crkvu na cijem su celu. Za Srpsku pravoslavnu crkvu moj predlog je Patrijarh srpski Pavle, Patrijarh srpski Jovan XL, za Ruse Patrijarh ruski Aleksej xx (ne patrijarh moskovski i cele Rusije).
Rimske pape idu prosto Papa Benedikt XVI, dok za pape ostalih hriscanskih crkava ide Papa Neko_Ime {Uslovno_redni_broj} od Crkve_na_cijem_su_celu.
I ja sam za to da se imena vladara ne prevode.BokicaK Got something to say? 11:36, 7. децембар 2006. (CET)



Имена наших владара не би требало да се наводе по енглеском узору. Нисам видео да се Александар Карађорђевић игде наводио као Александар, кнез Србије или Александар Карађорђевић као Александар од Југославије. То ми је прилично необично и није у духу српског језика. У Малој енциклопедији Просвета владари се наводе прво именом па презименом (а не, како је код већине осталих одредница случај - презименом па именом) па имамо одредницу Александар Карађорђевић ( а не Карађорђевић, Александар), па Александар Обреновић, па Милош Обреновић . . . Титуле су назначене након имена и презимена па дословно стоји: "српски кнез", "српски краљ", "македонски краљ" . . .

Успут, по правопису, титуле се пишу малим почетним словом. Тако би требао бити патријарх српски Павле, а не Патријарх српски Павле (осим ако се не ради о почетку реченице).

--делија 12:33, 7. децембар 2006. (CET)


Бокице за именовање патријарха се слажем, то јесте у духу српског језика, нпр. патријарх бугарски Максим итд. ако их има више онда имају редни број или евентуално презиме у загради. Затим крунски принц би требало да одговара нашем појму престолонаследника, ваљда. --Ђорђе Стакић (р) 12:51, 7. децембар 2006. (CET)

Не зна, море, ни он сам како се наводи. Час је ЊКВ престолонаследник Александар II, час је крунски принц, час је краљ престолонаследник, час је кнез или принц, а час кнез престолонаследник, итд. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:14, 7. децембар 2006. (CET)
И још кад томе додамо да је Србија република и да није монархија и да, сходно томе, нема престо, ни престоницу, ни престолонаследника, принца, кнеза, престолонаследницу, цара, деспота, великог војводу... :) --Matija 22:00, 7. децембар 2006. (CET)

Шта је стандард,изем га,али мислим да би требали да се држимо конвенције Име+Број+Презиме или Надимак као основни чланак,а све остале варијације нека буду преусмерења.

Тако је рецимо Душан Силни заправо Стефан Урош (неки број) Душан (опционо Силни) Немањић,а у категоријама као Немањић, Душан односно само Душан за категорију о породици.

За страна имена треба узимати стандардне домаће облике(значи Пшемисловићи,а не како год да је правилно) односно адекватан облик имена код нас.Нпр. ако је неко краљ Мађарске онде је он Лајош,а не Луј или Лудовик без обзира што је он франачког или германског порекла.Већ сам налетао на дупле чланке о истим особама под различитим именима и то би се могло избећи помињањем пуног имена(Стефан Урош Душан),броја и Презимена. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст (†) 00:01, 8. децембар 2006. (CET)

[уреди] Новајлије ентузијасти и чланци за брисање

Пошто је у питању више чланака, предложићу их овде за брисање. Пример је Usni aparat, Grizkanje, Coraebus bifasciatus, Monochamus galloprovincialis и по мени су за брзо брисање (али ајде...). --JustUser JustTalk 23:49, 7. децембар 2006. (CET)

+1 --Φ ί λ ι π 23:55, 7. децембар 2006. (CET)
+2 --Goldfinger 13:13, 11. децембар 2006. (CET)

ово није требало да буде гласање већ гласан позив у помоћ, јер се у једном моменту појавило пар људи са масовним уносом (напр Мирослав Илић и сви његови албуми и синглови итд) --JustUser JustTalk 13:19, 11. децембар 2006. (CET)

[уреди] Падежи и редирекција

Пошто сам до скора имао идеју да се у називу чланка користи искључиво номинатив ја сам све друге исправљао. Укључујући и неке генитиве датума. Пошто ми је потом саопштено да се ипак падежи користе и да је тако договорено (већ негде) почео сам и ја да користим преусмерења са падежа за друге ствари. Сад стижу нове информације да то баш и није тако! Дакле, нико ни о чему није јавно обавестио ко и шта овде ради!! Ово је Трг и право место да се објави политика у вези падежа, датума итд... Хоће ли неко бити љубазан да то уради? (да ми не би опет скретали пажњу да се правим паметан!) --JustUser JustTalk 18:52, 8. децембар 2006. (CET)

Хехе, некако се осећам прозваним овде. Углавном, уколико заиста постоји потреба за преусмерењима са падежа као што је то била за датуме онда је Филип направио бота и средио то, углавном, бар половина је повезана негде, милим на те падежне чланке. Е сад, уколико на много случајева користи веза Србији, што није у номинативу, лакше је једноставно направити преусмерење него исправљати десетине/стотине веза. Слажем се са тобом да то негде треба да се напише, али већина нас активних је довољно разумна да не прави преусмерења напамет уколико за то нема потребе. Дакле, залажем се за то да се праве само уколико се на њих вежу неки чланци, а никако унапред како би се везали. Иако сам ти рекао другачије, нешто у смилу "ако ће ти то помоћи ти их направи " сад сам променио мишљење, иако су ти помогла, рецимо скратила пола сата "муке" код свих шаблона које си правио сматрам да их сада не треба брисати, него напротив направити и за остале чланке [[Слика:Face-grin.svg|20п]. Значи, можемо написати неко правило, али и не видим неку већу потребу јер нисмо имали много грешака да су корисници правили чланак са именом које није у номинативу. Толико од мене. --СашаСтефановић 18:59, 8. децембар 2006. (CET)
Па нигде не постоји никакав договор у вези са падежима. Једног дана сам узео и направио бота да прави преусмерења у генитиву за датуме, јер је практичније користити генитив уместо номинатива у неким случајевима. Е сад, то значи да преусмерења треба правити тамо где заиста треба, а не по сваку цену и из ината. Е сад, можда је требало да објавим да сам направио та преусмерења, али сматрао сам да то није много битно (додао сам, међутим, то на корисничку страну бота). Лично ми не сметају та преусмерења која правиш, али не видим неку сврху у њиховом постојању. Дакле, слажем се са Сашом --Φ ί λ ι π 19:13, 8. децембар 2006. (CET)
Саша, ја и ти смо макар разменили пар порука и као нешто договорили. Међутим, опет не видим правило. Ако је правило само датуми онда да знам да убудуће користим само за датуме. Нисам правио преусмерења напамет нити из ината, већ сам их користио где ми скраћују писање и има неке користи од њих. Наравно да могу исправити те генитиве, дативе итд... али ако неко види да ја овако пишем, вероватно ће и он кренути на сличан начин. При том не мислим да ће назив чланка правити у акузативу а да том приликом није направио номинатив већ на чињеницу да ће енциклопедија од 40.000 чланака имати још непотребних 200.000 линкова. Мада Џорџ и јесте реаговао са идејом да се отклони могућност да се прави чланци у произвољним падежима а да не знамо има ли номинатива уопште. Мислим да није питање у томе шта неком смета или не већ шта је договорени стандард. А номинатив је добар стандард јер отклања хаос. Ако је приде набрајање деклинација за сваку реч непотребно оптерећење за сервер пресуда је јасна. И још нешто... ако поставимо договор тада није у питању нечији укус или мишљење већ правило и оно се има поштовати. --JustUser JustTalk 16:06, 9. децембар 2006. (CET)

[уреди] genocid

Dobar dan,hteo bih da pitam,kojoj drzavi pripada sajt wikipedia? i kako to da ne postoje clanci o pocinjenim krivicnim delima 91,92 za vreeme rata god nad Hrvatima i 1999 nad Albanskim separatistima!? kakav je uopste ovo sajt? —Претходни непотписани коментар остави Dimke (разговорприлози) .

  • Као прво овај сајт не припада ни једној држави већ је слободан. Као друго не постоје чланци о геноцидима јер геноцида није било. Као треће о злочинима чињеним од стране срба, али и од стране осталих народа постоје чланци (Масакр у Сребреници, # Операција Олуја, Косовски рат...). Као четврто Уколико приметиш да чланак о нечему фали слободан си да га напишеш, наравно поштујући правила википедије (да је чланак у неутралном тону тј. да никога не фаворизује...). Такође молио бих те да будеш обазрив са овом тематиком уколико намераваш да пишеш пошто је тема шкакљива и било би добро да за сваки податак који унесеш наведеш извор. Ето толико --Јован Вуковић (р) 17:27, 16. децембар 2006. (CET)
  • П.С. погледај категорију Категорија:Југословенски ратови --Јован Вуковић (р) 17:34, 16. децембар 2006. (CET)

[уреди] Нешто ми се чини...

да у овом шаблону, горњи линк и није био баш овако црвен. То јест', чини ми се да је био потпуно плав. Е сад, до данас ми нико није рекао да сам далтониста. Дакле, прије би се рекло да је неко обрисао тај чланак.

Но, ја бих укратко предложио, да се у шаблон стави линк према чланку Босна и Херцеговина, док неко не напише чланак Административна подела Босне и Херцеговине. Ето, поздрав и живи и здрави ми били.--Бановић 21:33, 16. децембар 2006. (CET)

До јуче, линк није ни постојао. Паун је, међутим, направио измену на шаблону, чиме је креирао линк. Ерго, нико није обрисао чланак. --Φ ί λ ι π 01:51, 17. децембар 2006. (CET)

[уреди] ko je osnovao ovaj sajt?

zdravo,zanmima me ko je osnovao ovaj sajt? u kojoj je drzavi nastao? zasto se na sajtu spominju kako su samo Srbi stradali? ako ovaj sajt pruza istorijske cinjenice i podatke,zasto ne postoje zapisi o srpskim poiciniocima zlocina u toku rata 91,92? ko je zapoceo rat? kako je zapoceo? itd... —Претходни непотписани коментар остави Dimke (разговорприлози) .

Википедија је настала у Сједињеним Америчким Државама, где се налази и комплетна база података. Људи који уређују српско језичко издање живе широм света, но по природи ствари највише је сарадника на простору некадашње Југославије. Више о Википедији можеш (логично) прочитати овде: Википедија. О конкретним злочинима можемо писати искључиво на основу не баш импресивног броја непристрасних документованих записа. О питањима типа ко је започео рат и зашто ми овде не можемо одлучивати. Можемо једино записати, непристрасно, хронолошким редом, све што је претходило рату и како се он одвијао. Суд историје доноси, логично, историја. --Dzordzm 04:58, 17. децембар 2006. (CET)

[уреди] za Jovana

hvala na objasnenju,snasao sam se na sajtu,nadam se da cu dopuniti neke praznine ako postoje,poz —Претходни непотписани коментар остави Dimke (разговорприлози) .

[уреди] Droga

zdravo,hteo bih da dopunim tekst vezan za "kokain" u smislu da prosirim.

                                                                            Uros D. 18.12.2006

[уреди] Cirilica

kako da latinicu zamenim cirilicom?


Uros D.18.12.2006

Препоручујем http://filip.zbrka.net/java/Transliterator.jar или Вучка http://www.cs.cmu.edu/~aleksa/vucko/jsvucko.html Више детаља има на страници Википедија:Помоћна оруђа, ако хоћете да на свом рачунару подесите ћирилицу погледајте Википедија:Подешавање ћирилице и латинице. --Ђорђе Стакић (р) 15:28, 18. децембар 2006. (CET)

[уреди] Новости

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


Битне догађаје можете видети и на Актуелностима

[уреди] Telfor 2006 predavanje - Stakić Đorđe, Vesić Srđan, Maljković Filip: Vikipedija - slobodna enciklopedija

Sava Centar 22.11.2006 u 8:30 sla 2/0, Predsedavajući Doc.dr.Milan Janković

[уреди] Нове споменице

Дакле, одлучио сам да заменим свим корисницима споменице за број измена и то сам и урадио, направио сам нове на основу личног укуса са списка који смо направити Славен, Каштер и ја и поставио их у шаблоне. Сада, када већина корисника има ове шаблоне изглед и функције могу да се мењају и ако имате неких примедби, коментара, савета слободно пишите на Разговор о Википедији:Споменице. Требала би ми помоћ корисника који желе да учествују у додељивању споменица да завршим започет посао, наиме, ја сам доделио свим корисницима који су до сада имали преко 1000 измена, а потребно је свима који имају преко 10, а таквих је тренутно мало мање од 600, судећи по овом списку. Дакле, ко жели да ми помогне може да се јави на страници за разговор споменица или лично мени на мојој страници за разговор. --СашаСтефановић 03:02, 18. новембар 2006. (CET)

То би могло ботовски да се ради :) --Φ ί λ ι π 06:21, 18. новембар 2006. (CET)
Сад ми кажеш , а кад сам питао да ли може или сте рекли да не може или да је глупо да бот додељује. Углавном, ја и даље мислим да није глупо да ботови додељују ове споменице за број измена, тачније сад већ освежавају јер имамо много других које сами додељујемо а и увек постоји могућност да неко направи још додатних, својих, споменица. --СашаСтефановић 14:57, 18. новембар 2006. (CET)

[уреди] Чекјузер

Након што је јуче завршено гласање, данас сам добио чекјузер овлашћења. Чисто да се зна :) Сада осим Бранета и Џорџа можете и мене да контектирате у случају да вам требају услуге чекјузера. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:10, 22. новембар 2006. (CET)

Не бих да закерам, али мислим да би требали, када је овако важно гласање у питању, да поставимо на неко видљиво место ознаку да је гласање у току (нпр скорашње измене). Ја као релативно активан корисник нисам знао да траје гласање, док нисам ово прочитао. Мислим немам ништа против горановог избора и ја бих гласао за, нити имам неких примедаба на гласање јер нигде не пише да мора да стоји на скорашњим изменема податак да је гласање у току, али ипак мислим да би било лепо да се нешто од таквог значаја обзнани. Ето толико од мене :) --Јован Вуковић (р) 20:09, 22. новембар 2006. (CET)
Гласање је било обзнањено на Википедија:Гласање и Википедија:Трг/Википолитика. Није ми пало на памет да га ставим у скорашње измене, извини, а и питање је где је граница за такво узурпирање заједнице :). У сваком случају, захтеви за чекјузер провере требају да иду на заједничку листу како је објашњено на Википедија:Чекјузер а не приватним каналима сваком од нас посебно јер на тај начин остају у архиви и доступни свим чекјузерима, што је битно за интегритет система. Хвала. --Dzordzm 21:07, 22. новембар 2006. (CET)
E izvinjavam se, nisam video na vikipolitici. To je bilo dovoljno. Samo ne znam kako mi je promaklo, posto nadgledam tu stranicu :( --Јован Вуковић (р) 21:09, 22. новембар 2006. (CET)

[уреди] Београд је данас изабрани чланак на енглеској википедији

Даклем, да моја жена не слуша радио станице док кува ручак не бих сазнао да је данас Београд изабрани чланак на енглеској википедији. Нешто гледам наше актуелности, вести, итд ... и још увек ништа. Чуди ме да нико то није објавио овде, а да су новинари са радија први провалили. Јел неко то знао јуче, рецимо ???? --JustUser JustTalk 10:50, 24. новембар 2006. (CET)

Да. Већина је знала. Да се ниси направио паметан, знао би и ти --Φ ί λ ι π 10:54, 24. новембар 2006. (CET)
ОК. Нећу више да се правим паметан. Обрисаћу актуелности. --JustUser JustTalk 10:56, 24. новембар 2006. (CET)
"Да се ниси направио паметан, знао би и ти" - у слободном преводу значи о томе је пуно причано на мејлинг листи Викимедије Србије и састављено је саопштење које је прослеђено медијима. Обајвили су вест:

"Већина је знала" - у слободном преводу значи сви који су на листи и на инфо листи (за слање оваквих саопштења). Немој Филипе после да се љутиш на прозивке да се администратори понашају арогантно и набусито, нељубазно и сл. јер твоје реченице (случајно или намерно) тако звуче. --Ђорђе Стакић (р) 11:17, 24. новембар 2006. (CET)

Сасвим добро знам шта значи "Да се ниси направио паметан, " тако да ћу за убудуће знати да се "не правим паметан". Толико. Хвала. --JustUser JustTalk 11:21, 24. новембар 2006. (CET)

[уреди] Интервики за српски језик на њемачкој википедији

Веч редовно, као и сваке године, поново сам покренуо дискусију о критеријумима за постављање интервики линкова на главној страни њемачке википедије. Као и увијек, је српски један од првих језика који "нестане" из те листе. Зато сам се укључио у тамошњу дискусију и (ре)дефинисање тих критеријума. Молио бих и нашег новог амбасадора да се укључи. Поз, --Kaster 22:29, 3. децембар 2006. (CET)

[уреди] Википолитика

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Уопштени предлог за нова правила

Пошто смо скоро имали доста проблема са разним чланцима, предлажем да уведемо пар правила, што по угледу на Енглеску Википедију, што сами да смислимо, која ће утицати на смиривање страсти. Ово је само уопштени предлог и никако коначни облик нити правила нити њиховог текста.

  • Правила ревертовања:
    • 3RR - корисник (укључујући администратора) не сме да ревертује једну страну више од три пута у 24 сата (не рачунајући једноставан вандализам), иначе бива блокиран на 24 сата.
    • Уколико администратор ревертује новом кориснику нешто што није једноставан вандализам, мора да му каже зашто је то ревертовао.
    • Администратор сме да користи функцију "врати" само за ревертовање једноставног вандализма - мада мислим да има смисла, бојим се да ово "неће проћи".
  • Правила закључавања чланака:
    • Администратор не сме да закључа чланак на коме је и сам значајно радио - ово ипак мислим да не бисмо требали да уводимо, јер смо мања енциклопедија и имамо мање и чланака и администратора, а све што се постиже да се администратори преко ИРЦ-а договарају да један другом закључавају чланке.
    • Администратор не сме да бира измену на којој ће измени бити закључан чланак - такође мислим да не треба увести, као и претходно.
    • Администратори не смеју да мењају чланак док је закључан - мада није било злоупотреба, ово сматрам разумним.
    • Ограничење на трајање закључавања чланка, рецимо недељу дана.
  • Систем опомена и увећања блокова - без обзира какве проблеме прави (осим једноставног вандализма и кршења политике нулте толеранције), корисник би требало да, у прогресији: добије опомену, ако настави буде блокиран на 24 сата, ако настави на 48 сати, недељу дана, месец, годину... Колико видим сада је трајање блокова прилично арбитрарно.

Шта мислите о овоме? Никола 12:32, 19. новембар 2006. (CET)


  • Правила ревертовања:
    • Недостаје прецизна дефиниција "једноставног вандализма" и консеквенце шта треба радити при појави више од 3 "суптилна вандализма"". Иначе се слажем.
      • Ово бар није проблем, једноставни вандализам је брисање целокупног текста, убацивање псовки или текста попут фјкфлиесјдфклдсјк у чланак.
    • Недостаје дефиниција "новог корисника". Иначе то је правило и до сада важило. Ако је неписано - онда га треба написати.
      • Ја нисам видео да се игде примењује.
    • Губљење и тако мањкавог администраторског времена на "детаљне прегледе". Не слажем се.
      • Знао сам :)
  • Правила закључавања чланака:
    • Недостаје прецизна дефиниција глагола "значајно" (радио). Временски аспекат је по мени такође битан (када радио). Иначе слажем се.
      • Ја сам и предложио да се не ставља.
    • Ово се може регулисати другачије: Пошто се ради о спољњем изгледу једног чланка оспореног квалитета (нема везе због чега) - залијепити наљепницу и да комплетан чланак буде невидљив. То је за сам чланак и википедију лоше - могуће ипак, да ће допринијети бржем рјешавању проблема.
      • Да. још једна могућност је да се сваких 24 сата ротира једна од две верзије. Још једна (која ми је скоро пала на памет) је да у шаблону за закључавање странице постоји могућност додавања везе према другој верзији. Никола 22:46, 21. новембар 2006. (CET)
    • Мислим да је у реду - посебно са аспекта претходног предлога.
    • Мислим да је исто у реду - и са истог аспекта претходног предлога.
  • Превише благ предлог. Ипак треба одредити минималне и максималне вриједности, а да коначна одлука буде код администратора. Против сам бесконачног блокирања.

--Kaster 13:16, 19. новембар 2006. (CET) (Не би било лоше ову дискусију пренијети негдје другдје.)

  • 3RR: Хм. Мени се чини да је то покушај да се бирократски реши небирократска ствар. Нисам сигуран колико је нама то потребно, пре свега у односу на то да тога код нас није било често и да је то био врло мали проблем. Такође, не мислим да 3RR доноси решење, већ да управо одлаже решење и преводи ратовање на формалне тактике. Узмимо, ја бих пре 3RR ограничио на три враћања на исто или по смислу исто стање, чиме би се јасно назначило да неће бити блокирани они сарадници који покушавају да пронађу решење, већ само они који тврдоглаво инсистирају на свом ставу. Такође, Земља је равна и сл. никако не може бити рачунато у ово оном ко то враћа. Дакле, треба детаљније порадити на томе, проучити 3RR на другим Википедијама (енглеска, немачка) и донети неко разумно решење. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
    • Наравно, то и сад важи (сећам се случаја са ликом који је ревертовао на верзију у којој би изменио зарез и слично).
  • Што се тиче објашњења, свакако. С тим што сам уверен да ће се појавити ситуације које су кристално јасне и у којима администратор нема потребе да губи време на будалу. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
    • А шта ако администратор не да објашњење, као што се сигурно дешавало? Како да се "казни"?
  • Што се тиче функције "врати", подразумева се да њу треба користити искључиво ако је неко додао потпуне глупости. Основна википедијанска етика налаже да се све измене прочитају и размотре. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
  • Незакључавање од стране "уплетеног администратора" је проблематично, зато што гарантујем да су сви активни администратори гарант или радили на сваком проблематичном чланку или их конкретна проблематичност уопште не занима. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
    • Како рекох, и ја мислим да то не би требало убацити.
  • Бирање измена... Па, питање је увек о чему се ради. Добро је да се проблематичним чланком бави администратор хладне главе. И то је, сматрам, пресудно, па, према томе, тај би администратор требало да одлучи шта је најбоље. А ако није хладне главе, нека замоли неког другог администратора да донесе одлуку. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
    • А ако није, а ипак донесе?
  • Да, то стоји. Администратори не смеју да мењају закључани чланак (можда само ако је отишло неко форматирање и сл.). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
    • Али ипак се то дешавало (без зле намере свакако). Шта ако се деси опет? Никола 22:46, 21. новембар 2006. (CET)
  • Ограничење треба да постоји, недељу дана је разумно. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)
  • Што се тиче блокова, ту треба да утиче више фактора: Нема потребе, с једне стране, блокирати неког на месец дана само зато што је пре месец дана био блокиран на недељу, али је неопходно јасно ставити до знања да се за опструкцију добијају врло велики блокови, па макар то било и први пут. (Добро, не баш први, али други.) Што се тиче бесконачних блокова, ја јесам за њих зато што сарадник увек може да се пријави под другим именом и да започне са конструктивним радом. Кроз неко време конструктивности уопште неће бити важно зашто је био блокиран. Овде нико не тражи личну карту приликом отварања налога. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:44, 19. новембар 2006. (CET)

Дакле, на састанку се ово искристалисало:

  • У случају рата измена, администратор закључава чланак увек на претходној, стабилној верзији.
  • Администратор је обавезан да на закључани чланак стави одговарајући шаблон. Шаблон ће бити проширен тако да садржи везу на алтернативну верзију и разлику између две верзије.
  • У случају комплекснијег рата измена, кад постоји више од две верзије, или није јасно која верзија је стабилна (нпр. на чланку се ратује откад је направљен или се ревертује на врло стару верзију) нисмо смислили нешто паметно. Вероватно би имало смисла да у том случају администратор бира верзију по свом нахођењу а у шаблон не мора да додаје ништа.
  • Администратори не смеју да мењају закључани чланак (ово је још један од разлога због којих је шаблон неопходан).
  • Чланак се откључава:
    • Када се постигне консензус на страни за разговор,
    • За три дана од престанка разговора, ако нема консензуса,
    • За седам дана од дана закључавања, ако уопште нема разговора.
  • Не би постојале никакве "казне" за администраторе који се овога не би придржавали већ би се ишло на осећај одговорности, и сваки администратор би имао право да исправи грешку другог (нпр. да врати закључани чланак на стабилну верзију или постави шаблон).
  • Пошто Милош није администратор а ја не користим своја администраторска права, с јасно је да имамо велики углед у заједници, направили бисмо страну на којој би корисници који мисле да неки поступак администратора није у реду могли да нам се пожале, а ми бисмо давали наше, необавезујуће, виђење проблема. Страна би била увезана са видљивих места (шаблона за закључану страну нпр.)
  • Ово није било на састанку, али треба превести en:WP:BITE на српски ;)

Никола 02:32, 28. новембар 2006. (CET)


Ја би се сложио са овим списком са свим сем са оним предлогом да админ. не сме да мења чланак док је закључан. Можда можемо да поставимо правило да не сме да мења онај део који се ревертује (проблем због којга је чланак закључан), а сме да врши неке друге измене. Ја сам пар пута мењао закључан чланак у оном делу који није био споран (нпр. преправим неку грешку или сл. Са осталим се у принципу слажем --Јован Вуковић (р) 14:42, 28. новембар 2006. (CET)

Администратор не може да има већа политичка права од сваког другог сарадника, већ искључиво техничка. У том смислу, ако чланак не може мењати обичан сарадник, не може ни администратор (овде се стварно не ради о сређивању лошег форматирања или сл.). Ни на којој уређеној Википедији администратор не сме да мења закључани чланак, па макар колико позитивних намера имао. С друге стране, чланак не може да буде закључан довека, тј. Никола је овим назначио које време чланак може бити закључан; тако да се и администратор тим поводом може суздржати. Такође, овде се не говори о оном што се радило, него о оном како треба да се ради. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:43, 29. новембар 2006. (CET)
Предлажем да се дискусија настави на некој другој страници пошто видим да има заинтересованих за реализацију идеје. --СашаСтефановић 05:06, 2. децембар 2006. (CET)

[уреди] Срамотно блокирање

Ево сад је блокиран један сарадник са следећим образложењем:

блокирао "Корисник:89.216.183.130" са временом истицања блокаде од 1 day: Добро је, досадан си, љубомори није место у енциклопедији

Написано му је да је вандал, што није тачно. Ово је чист пример злоупотребе администраторских овлаштења. Корисник није вандал. Иначе блокирање се треба спроводити тек након упозорења. Корисник је само наглашавао на страници за разговор да је чланак преузет са српскохрватске википедије. Урадио је то пошто онај ко је пренео чланак то није нагласио. Никакав вандализам. Мени се чини да су администратори вандали и да је потребно да прођу реизбор као директори или професори. --212.200.202.179 00:16, 25. новембар 2006. (CET)

Па што је срамотно, мене уопште није срамота, поступио сам онако како сам мислио да је најбоље и уопште се не кајем. Прука коју сам послао је једина коју имамо за блокиране кориснике и сматрао сам да га треба обавестити било како. А иначе, слање исте поруке на 10-ак страница јесте вандализам. --СашаСтефановић 00:20, 25. новембар 2006. (CET)

Е сад лажеш да је једина порука за блокирање вандализам. То што ти радиш вандализам. Корисник је само писао на тачно одређеним страницама за разговор исправну поруку. Није спам. А ти си дужан најпре да га упозориш. По вики правилима. Али видим ја да си арогантан и да си као онај краљ што каже држава то сам ја. Ти би требао бити блокиран. --212.200.202.179 00:24, 25. новембар 2006. (CET)

Некима упозорење не вреди. Могао је послати кориснику који је преносио чланке са сх: вики поруку да у опису измена каже да је одатле узео, а не мора. Дакле, то је само добра воља корисника који преводи чланак. Нигде не пише правило да се то мора знати одакле је узето, поготово што верујем да је тај корисник главни за преношење са неколико Википедија на сх:. Можда и грешим. Толико о томе, нећу више одговарати овде. --СашаСтефановић 00:27, 25. новембар 2006. (CET)

Ти си стварно арогантан, кад кажеш да некима упозорење не вреди. На википедији постоји претпоставка добре намере. Друго корисник није направио никакву штету. Треће ти по правилима блокирања мораш да га упозориш. А ти бахато одвалиш блокаду на један дан и још да је вандал. Па ти си човече вандал како се понашаш. Као слон у продавници порцулана.--212.200.202.179 00:33, 25. новембар 2006. (CET)

Начелно, 212.200.х.х. (хм, хм) би могао бити у праву. На страницама за разговор може да се пише свашта па свакако и на пример одакле је чланак преузет и ја сам био спреман да вратим Сашин блок. Међутим, у овом конкретном случају, морам да признам, да је управо српскохрватска Википедија настала 95% преузимањем хиљада и хиљада чланака са српске, хрватске и бошњачке Википедије. Притом ни за један од тих чланака ТАМО није наведено одакле су без пардона или било каквог уређивања (укључујући ту макар некакав ”превод”) преузети. Што је такође у реду, али се онда не може очекивати другачије ни у обрнутом смеру. Молим лепо. И коначно, ових пар чланака око којих се овде прави фрка су постављани на српскохрватску Википедију у размаку од 30 минута. Одакле год да су (а могуће је и да су оригинални), не треба око тога правити галаму. Но ту смо већ на терену васпитања. Питање васпитања јесте и да ли ће се ово прочитати и о евентуалним поукама размислити или наставити са причом упразно. --Dzordzm 00:39, 25. новембар 2006. (CET)

Начелно на сх википедији се дозвољава да слободно допишете да је преузето са српске. То вам нико не брани. И најчешће се пише одакле је нешто преузето. То је ствар васпитања. Али ствар неваспитања је да сте ви овако бахати као администратори па ударате банове без упозорења. То је вандализам вишег ступња.--212.200.202.179 00:43, 25. новембар 2006. (CET)

Најчешће се пише одакле је нешто преузето!!! Тамо преко пола чланака нема обавештење одакле је нешто преузето, а могу да се кладим да је 95% чланака преузето са бс, хр или ср вики. Ја сам бре нашао на десетине "својих" чланака који су тамо прекопирани. Мислим не смета мени то што се не наглашава одакле је преузето (и ја не наглашавам увек кад пребацим неки чланак са друге википедије), али сх вики је преседан своје врсте и не бих трошио речи на њу. --Јован Вуковић (р) 11:56, 25. новембар 2006. (CET)

Tamo ima jako puno raritetnih članaka, a 95% je malo preterano. Tamo se broj članaka nije veštačkim putem uvećavao kao ovde, već trudom, ma koliko to nekome smetalo. --Поки |разговор| 12:15, 26. новембар 2006. (CET)

Ова расправа прелази у бесмисао. Колико на којој Википедији има раритетних чланка није расправа за Трг ове Википедије. Даље, ако неко мисли да је копирање чланака реч за реч добро и позитивно, то је на његов образ. Али, као и на свакој другој Википедији (бар би требало да је тако), свако овде мисли својом главом. Ко има проблем са одређеним уредником, нека га расправи са њим. А ко жели да спамује Википедију, нека буде спреман на то да ће некоме од администратора и прекипети! --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:43, 26. новембар 2006. (CET)
Ко не жели да буде третиран као „вандал вулгарис“, нека се не понаша тако. А изигравање Калимера неће ником помоћи. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:43, 26. новембар 2006. (CET)
Такође, замолио бих непријављеног корисника да укаже која је то правила блокирања Саша прекршио? Колико се ја сећам, ова Википедија нема чврстих правила блокирања. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:43, 26. новембар 2006. (CET)

Sigurni smo da ipak mora biti zadovoljstvo biti blokiran od strane maloletnika koji jos nije sasvim nacisto s tim da li mu se vise isplati da se predstavlja srbijanskim ili hrvatskim drzavljaninom. Ali glavno da je, kao svi malododobnici ovoga svijeta, brzoplet, ignorantan i nevazan.

Blokiran ili ne, vec je primetno da srpskom wikipedijom suvereno vladaju ljudi, napose malodobnici, koji se nisu niti rodili u Srbiji niti su u njoj proveli detinjstvo, nego koji smatraju da je "Srbija" vrednosni pojam. Postoji sumnja se radi o podrzavaocima ratnih zlocinaca i notornih domacih izdajnika. Makar bili malodobnici. Претходни непотписани коментар је оставио Корисник:Igorwindsor-ekavski. --Dzordzm 01:55, 2. децембар 2006. (CET)

Не знам само како те није срамота да ово напишеш. Што се мене тиче, на овој Википедији више ниси добродошао. --Dzordzm 01:55, 2. децембар 2006. (CET)

Naravno da nisam dobrodosao, u tome se s tobom slazu mnoge vlade R Srbije, pocev od one kojoj su se snile "brze pruge Srbije", pa preko one kojom je upravljaao Mirko Marjanovic itd. Svi su oni pokusali da me isteraju iz ove zemlje. Ipak je steta sto se malo vise ne pitaju ljudi koji su rodjeni i odrasli u Srbiji. --Igorwindsor-ekavski 02:22, 2. децембар 2006. (CET)

Упозорио бих овог корисника (ето ти формално упозорење) да је овим коментаром озбиљно повредио политику нулте толеранције (која се тиче нацизма, расизма..) ове Википедије, као и поједине елементе кривичног законика Републике Србије. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:49, 2. децембар 2006. (CET)
Корисник је већ блокиран, синоћ. Имао је више упозорења, али јасно изразио жељу да се бави провокацијама и рекао је, да га уопште не интересује Википедија на српском језику. --Славен Косановић {разговор} 23:00, 2. децембар 2006. (CET)

[уреди] Стручне групе

Дискусија пребачена на посебну страницу пошто је заузимала довољно трга а била су укључена само два корисника . Надам се да сам одабрао добру страницу за наставак, ако нисам пребаците негде другде.

Наставља се... Даљи ток дискусије на Разговор о Википедији:Тим

Дакле, уколико имате коментара на овај пост, коментаришите на Разговор о Википедији:Тим#Стручне групе, хвала. --СашаСтефановић 05:02, 2. децембар 2006. (CET)

[уреди] SRS

  • Српска радикална странка одржала протест испред зграде амбасаде САД у Београду, због штрајка глађу свог лидера Војислава Шешеља у Хашком трибуналу.

Ovu vest ću da ukonim. Ne razumem. Je l` su protestovali u znak negodovanja zbog štrajka glađu? Nije ni bitno, samo bih želeo da iskažem svoj stav da se slične vesti o bilo kojoj političkoj partiji ne trebaju ovde pisati, jer time se favorizuju, što je indikativno naročito u predizbornom procesu. Evo, mogao sam ja da stavim pre neki dan da su prenzioneri održali protest ispred moje zgrade, ili da je napadnut štand LDP-a na Zvezdari, ali za to bi nam trebao novi odeljak na Glavnoj strani što nam nije cilj, jer ovde pišemo enciklopediju. --Поки |разговор| 22:31, 2. децембар 2006. (CET)

Хех, видео сам их данас док су шетали кроз Кнеза Милоша/Таковску и крчили саобраћај кога су ионако јадни саобраћајци једва успевали да одрже ван колапса. Па није ово исто као протест испред твоје зграде. Ово је мало веће... Додуше, не знам колико је релевантно да би се нашло на главној страни... немам неко посебно мишљење :) --Φ ί λ ι π 22:38, 2. децембар 2006. (CET)
Jeste, ovo isto kao miting ispred moje zgrade, jer se radi o mitinzima partija koje će učestvovati na izborima, a oba mitinga su predizborna. Nevezano za penzionere, biće tu još čitav niz predizbornih mitinga. Tek je počelo... --Поки |разговор| 22:40, 2. децембар 2006. (CET)

Како било. Из једног или другог разлога, они су најјача парламентарна странка у Србији и вести о њиховим активностима имају свако право на место у нашим Вестима. --Dzordzm 22:51, 2. децембар 2006. (CET)

Сукоб измјена со Џорџом... :) Пазите вијест је била једна од ударних на дневнику РТС-а, затим јесте релевантна. Не улазим у позадину протеста, нити његов контекст. Протест је организовало руководство тренутно највеће странка Србије и на њему је учествовао већи број људи. И сада, не видим шта је ту спорно, да ли сама вијест, или чињеница да су протест организовали Радикали, или нешто треће у вези са позадином и контекстом протеста? Како год, наше је да забиљежимо релевантне вијести и не да их анализирамо. Анализирати их можемо на ИРЦ-у, на примјер... --Славен Косановић {разговор} 22:52, 2. децембар 2006. (CET)
Хмм, да, само сам желео да кажем да се слажем да вест стоји на главној страни . П.С. Морамо да имамо неку слику уз било коју вест, ако је стајала слика НАТО заставе 4 дана може још 4 док се не пронађе нека друга. --СашаСтефановић 00:51, 3. децембар 2006. (CET)

Вест је по мени апсолутно непотребна на главној страни вести. Сигурно не може имати исти значај освајање медаље на првенству или неки догађај од значаја за читаву државу и митинг једне странке, ма колико значајна била. Оваквих митинга ће бити још много, много...ако ћемо већ тако, био је један малтене митинг на мом факсу (Правном) пре неки дан, исто радикали, иста тема, ајде и о томе да се извештава...сад би ми требао онај rolleyes смајли, ал га нема:)Велимир85 01:24, 3. децембар 2006. (CET)

Ups :) Ne radi se o običnom predizborni "mitingu", dakle, bio je to protest veće grupe ljudi, ispred ambasade SAD, a slični događaji su uvijek vijest u svijetu, pa tako i u ovom slučaju. Opet kažem, ne ulazim u pozadinu, ali svijetske agencije vijesti ga nisu okarakterisale kao obični predizborni "miting"... i na našoj državnoj televiziji je imao udarni prostor u Dnevniku. Poredjenja sa drugim vrstama vijesti, hmm, ne znam koliko imaju smisla, pošto je svaka vijest posebna na svoj način i ima svoj poseban prostor... --Славен Косановић {разговор} 01:41, 3. децембар 2006. (CET)

Дакле, и ја се слажем да ово треба да стоји као вест. И мислим да то нема никакве везе са политичком обојеношћу јер би онда могли да кажемо да су све ТВ станице у Србији за радикале. То једноставно има релевантност као данашња ударна вест. А Поки, извини, али ако је вест о смрти неког пчелара за кога је већина први пут чула у животу када се она нашла на гл. страни била релевантна, како онда тврдити да је ово ирелевантно?! :))) --¡¿Кале?! 01:49, 3. децембар 2006. (CET)

Кале одузео си ми реч из уста. Кад сам видео да је поки ово прокоментарисао сетио сам се пчелара. И само да напоменем да ово није предизборни митинг (тј. они тврдде да није) већ митинг за испуњење захтева Војиславуу Шешељу који штрајкује глађу. Такође на митингу нису учествовали само радикали већ и други људи. И наравно да ово није исто са предизборним митинзима, а посебно не са пензионерима испред нечије зграде --Јован Вуковић
Дај Јоване `леба ти, ако ово није предизборни митинг, онда сам ја Војислав Шешељ :)! --Поки |разговор| 20:22, 4. децембар 2006. (CET)

(р) 01:59, 3. децембар 2006. (CET) Нисам рекао да је ово био предизборни митинг, али да је био митинг, окупљање једне странке то свакако јесте. Да су учествовали и други људи, можда и јесу. Није ми личило на то. Нема везе...једноставно, некада се деси да се вести не ажурирају данима, а онда севне ударна вест - митинг радикала...или демократа, кога год...некако ми се чини да би Википедија морала да има другачији филтер вести од РТС Дневника. Да и саме вести имају некакв значај за енциклопедију. Ова нема никакав, или има миноран.Велимир85 02:04, 3. децембар 2006. (CET)

Вест је све што је релевантно а десило се тог дана, о чему има нешто што може да се прочита у нашој енциклопедији (или би требало да има), и што се неко сети да напише. Ми немамо плаћеног уредника. Слободно додај сваку вест која ти се учини пожељном, из културе, науке, спорта. --Dzordzm 02:11, 3. децембар 2006. (CET)

Широк критеријум за избор вести, али ок, схватам.Велимир85 02:13, 3. децембар 2006. (CET)

У сваком случају отворила су се врата вестима о свим предизборним митинзима до 21. јануара. То значи да митинзи било које странке заслужују да буду на Главној страни ове Википедије. Пошто је могуће пренатрпавање Главне стране, предлажем да се до краја предизборног процеса направи пододељак вести сличан оном као за СП у фудбалу. --Поки |разговор| 20:25, 4. децембар 2006. (CET)

Па сад ти ако хоћеш ти се инати. Не заборави да је ово заједница а не регулисани систем. Углед који ћеш овде уживати пропорционалан је конструктивном доприносу. --Dzordzm 21:42, 4. децембар 2006. (CET)
Рекох ја да ми немамо проблема са квантном механиком... :))) --Славен Косановић {разговор} 21:50, 4. децембар 2006. (CET)
Која се узгред црвени!!! --Јован Вуковић (р) 21:51, 4. децембар 2006. (CET)
Не црвени се више, неко се прихватио посла. :) --Славен Косановић {разговор} 18:14, 10. децембар 2006. (CET)

Ако ћемо право - никакве вијести не треба да се налазе на главној страни једне енциклопедије (осим можда интерних ствари о самој енциклопедији). Њихово мјесто је на једном посебном Викимедијином пројекту - погађајте којем !!! --Kaster 10:18, 5. децембар 2006. (CET)

[уреди] Техника

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Мала почетна слова

Е, људи, ово је стварно трагедија по питању писмености. У духу наше енциклопедистике је или да се пише одредница свим великим словима или да се пише онако како се пише и у средини реченице. Сматрам да треба да тражимо да наша Википедија буде кејс сензитив, а да онда ботовима направимо преусмерења и премештања. Није тешко то урадити. А и стилски би нам Википедија изгледала знатно професионалније. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:59, 27. новембар 2006. (CET)

Мислим да је то јако добро. Ипак треба неке ствари писати малим почетним словима. Само, је ли то технички изводљиво? Да јесте, вјероватно би енглеска Википедија већ одавно била кејс сензитив. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:33, 27. новембар 2006. (CET)
Наравно да је технички изводљиво, јер већина ако не и сви Викиречници користе то. Међутим, не слажем се да наша Википедија има ово. --Φ ί λ ι π 01:08, 28. новембар 2006. (CET)
Не слажем се ни ја јер мислим да постоји много другачијих начина да исправимо "трагедију" о којој Милош прича сада, а Мацура прича од кад је ту :). --СашаСтефановић 01:18, 28. новембар 2006. (CET)

Јесте, врло је неписмено, а понекад схватим до које мере угрожава конзистентност енциклопедије тек с времена на време. Него, ви који се не слажете (иначе, постоји и једна Википедија која је кејс сензитив, али сам заборавио која је), реците разлоге због којих се не слажете, а не само "ето, мени лепше овако". --Милош Ранчић (р|причај!) 13:39, 28. новембар 2006. (CET)

Ни остале википедије немају ту могућност (изузев те једне коју си ти навео) па мислим да не теба ни нама. Посебно што би то створило проблеме око прављења чланака (неко направи чланак малим почетним словом и онда дође неко ко га направи великим почетним словом). Мислим да је то у сваком случају беспотребно компликовање. --Јован Вуковић (р) 13:51, 28. новембар 2006. (CET)

Па, правили би се редиректи. Уосталом, довољно можемо то да пратимо. Проблем је у томе што углавном све Википедије прате популарну енглеску ортографију. Чак се ни у енглеској енциклопедистици ово не ради. Све се да потпуно средити и без икаквих посебних проблема. Да нису викали на Викиречнику, и тамо би била почетна велика слова. Једноставно, исправно је писати кејс сензитив, није исправно писати почетним великим словом. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:56, 28. новембар 2006. (CET)

И даље сам става да овде није наведен ниједан релевантан разлог против ("више ми се свиђа" и "тако је код других" нису релевантни разлози). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:56, 28. новембар 2006. (CET)

Нису релевантни разлози али су разлози. Кад би се гласало о овоме, важили би. Ја лично сматрам да је непотребно пресипати из шупљег у празно: ако ће ботови да праве сва могућа преусмерења, онда нема логике правити ово. Такође, ако треба да се прави по преусмерење за сваки нови чланак, онда то није срећно решење. Ако си мислио да ће овим наслови чланака (дакле оно име које се појављује на врху) бити исправни у смислу кејса, онда то може да се уради на неки други начин (јесте, био би то ЦСС хек, али опет...). С друге стране, имати кејс-несензитивно прво слово је врло практично, посебно нпр. код словенских језика, где се придеви на -ски, -чки и -шки пишу по правилу малим словом. Зато је много лакше написати [[немачка]] застава и [[италија]]нски ауто. А ако ћеш да правиш 40к редиреката, онда мало боље размисли. Ваљда је ово довољно валидно :) --Φ ί λ ι π 14:13, 28. новембар 2006. (CET)
Такође сматрам да би био велики смор, (без обзира што можемо користити роботе), да морамо правити преусмјерења у случају да имамо укључен case sensitive. Јесте да је „неписмено“ писати неке одреднице „Великим“ почетним словом, али је много боље ријешити проблем CSS-ом, или Јава скриптом. --Славен Косановић {разговор} 18:16, 28. новембар 2006. (CET)

Па није тешко погледати папирне енциклопедије на нашем језику које су старије од Википедије. Претпостављам да је већина њих с великим словима свуда. Али с друге стране разуме се да јесте неписмено да је име неког језика исписан малим почетним словом, и то вероватно највише боде очи стручњацима. У принципу, немам ништа против малих почетних слова, јер то није неправилно. За почетак предлажем да се у самим чланцима повезнице ([[|]]) испишу малим словом, па онда да наставимо ову дискусију, ако постоје индиције да ће се нешто мењати. --Поки |разговор| 18:43, 28. новембар 2006. (CET)

Ja stvarno ne znam o čemu vi to. Da, treba Vikipedija da se piše po pravopisu, ali ne preterujmo :) --Rainman 21:35, 28. новембар 2006. (CET)

Хм. Ово никако не ваља. Сад смо се закачили око нечег што може бити иритирајуће за лингвисте и није од неке велике важности, али имамо потенцијал сличних реакција и на друге ствари које се тичу стручних питања: стручни/упућени гласови се надгласавају нестручним/неупућеним и доноси се политичка одлука на месту на ком је потребна стручна. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

Ово стварно отвара питање јесмо ли ми овде на градњи слободне енциклопедије или на градњи слободног друштва. Ма колико политички желео и ово друго, ми градимо превасходно енциклопедију, скуп научног знања, а све остало што радимо је додатна ствар (од којих неке, свакако, могу бити изузетно важне). --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

Само од поменутих људи овде, установите ко је за а ко против овога. (Немам намеру да ниподаштавам никога, само скрећем пажњу на лош процес.) За ово се залажемо Мацура (научник са великим стажом објављивања научне литературе) и Ђорђе и ја (лингвистички образовани). Не спорим овде ничије знање различитих ствари, али у конкретној ствари, као што рекох, одлучују нестручни/неупућени својом бројношћу. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

Без обзира на овај догађај, сматрам да морамо изаћи из ових обичаја. Да нас неколико не звоца стално о сличним стварима, давно бисмо гласали о томе "да ли подједнако треба да буду заступљена мишљења о томе да је Земља равна и да она није". Притом, ово уопште није претеривање, већ је нешто што се поприлично добро види из процеса унутар заједнице. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

У том смислу, сматрам да би свакако требало направити нека стручна тела којима ће заједница дати мандат да одлучују о стручним питањима и да дају коначни суд о неком стручном спору. Ово јесте питање за Википолитику, али се овде отворило, па очекујем да дате о томе своје мишљење. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

Другим речима, шта год да се тиче биологије, немам намеру да слушам ма какво гласање у односу на то шта кажу Нена и Владимир. Исто тако и кад је у питању однос математике, гласања и оног што кажу Џорџ, Ђорђе или Срђан. Ово делује апстрактно, али вас стварно молим да о овоме добро размислите и да кренемо да решавамо проблеме који имају потенцијал да постану врло бизарни у блиској будућности. Мислим да је једини начин тренутно то да направимо стручна тела која имају право на коначну одлуку у конкретном стручном спору. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:35, 29. новембар 2006. (CET)

Потпуно се слажем с Милошем. Управо сам ја својевремено дао сличан предлог: да сви корисници зајединици доставе доказе и својим квалификацијама и релевантним знањима како би се знало коме се може обратити поводом неког проблема из нпр. математичке, економије, лингвистике. Уз јасне доказе да је корисник стручан, себи би дао право да има најутицајнију реч приликом доношења одлука каква је ова с малим словима. Дакле, навијам да стручна победи дилетантску реч. --Поки |разговор| 10:05, 29. новембар 2006. (CET)
Дакле сви који нису стручњаци су дилетантни??!!!?!?! Милоше, то може да реши неке ствари, али не и све. Занима ме једно: зашто, када је ово толико лингвистички важно, остали словенски језици нису применили ово, него и даље користе кејс-инсензитив прво слово? С друге стране, ово није ни само политичка ни само стручна ни само техничка одлука. Питање је практичности. Сам си рекао да свесно газимо правопис, тиме што се код транслитерације у латиницу не стављамо цртицу након страних речи или шта већ. --Φ ί λ ι π 10:22, 29. новембар 2006. (CET)
Дакле, ја јесам дилетент по питању лингвистике и најпре ћу веровати стручњаку који то свакако није. --Поки |разговор| 10:24, 29. новембар 2006. (CET)

Хм. Покрајац се изразио тако како јесте. Не мислим да ваше заговарање да остану велика слова треба квалификовати дилетантизмом (мада нека друга залагања овде свакако треба тако квалификовати) јер сам свестан да ово није једноставна ствар; иако у целој причи овде искључиво улогу игра политичка воља јер су приче о "техничкој компликованости" смешне. Али, рекох да је ово једна и не тако битна ствар за наше функционисање. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:26, 29. новембар 2006. (CET)

Нама нпр. прети, као и свим Википедијама које о томе не воде рачуна, релативизација научних чињеница на основу принципа "подједнаке заступљености" факата и глупости. То свакако морамо предупредити. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:26, 29. новембар 2006. (CET)

Што се тиче кршења Правописа, свака ствар за коју сам написао да не треба да буде искључиво по Правопису -- добро је одмерена и углавном постоји и стручна подршка за оно што сам изнео; а то су само две ствари: (1) једна недоследност у ортографијама ћирилице и латинице (цртица) и (2) опционо поштовање културне традиције транскрипције латинских имена у виду редиректа. И то сам рекао као особа солидно упућена у целу проблематику. Али, то никако не значи да српску Википедију треба претворити у језичко расуло и систематски кршити правила само зато што се неком свиђа друкчије или само зато што је тако и на енглеској Википедији --Милош Ранчић (р|причај!) 11:26, 29. новембар 2006. (CET)

И да кажем оно што је и Покрајац рекао: Уопште немам намеру да се питам око нечег што немам појма, а очекујем да и други исто то чине. Наравно, ту увек треба разликовати две ствари: (1) основну упућеност у научну методологију и могућност извођења врло ограниченог броја закључака тим поводом и (2) политичко мишљење када за то постоји потреба. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:26, 29. новембар 2006. (CET)

Да додам да нам стручна тела могу решавати проблеме и да то треба да буде дугорочна политика наше Википедије. Да, то ограничава класичну потребу за политичким уплитањем у све и свашта, али то на једној енциклопедији сматрам и више него позитивним. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:30, 29. новембар 2006. (CET)

Kad se donosi neka odluka, treba imati u vidu i koji je njen obim, tj ko će sve biti zahvaćen njome i na koji način. Koliko shtavama, uvodjenje casesensitive Vikipedije će uticati na sve njene korisnike i potencijalno može izazvati dosta problema u uređivanju i povezivanju članaka. Dakle, ovo nije nešto što se tiče samo lingvista, već svih, a između ostalog i nas, koji se staramo o tehničkom aspektu. Ja znam da ti nećeš imati problem u uređivanju članaka, jer će ti biti drago da pretražuješ mali i velikim slovima (pošto će dugo vreme biti rušvajz po pitanju toga koji članci će kako biti napisani), ali bojim se da će usability celog softvera značajno da opadne, a usability je prva stvar koju moraš imati da bi imao nove korisnike, pa tek onda sve ostalo, jer niko nema beskonačno vremena i živaca da savladava zamršen sistem od početka. (Mogu ti dati puno primera gde je nagon ljudi ka "čistim" rešenjima napravilo stvari/softver gotovo neupotrebljivim, ali da ne dužim)--Rainman 11:50, 29. новембар 2006. (CET)

Ееее, први разлог и то лепо образложен. Овде имам две ствари да кажем: (1) Не мислим да би ово изазвати хаос ако реагујемо ваљано и организовано; увек иду редиректи, људи би добијали оно што и траже осим ако нису у питању хомографи (узмимо, "Рентген" би редиректовао на човека са назнаком за друга значења а "рентген" би био чланак о уређају). Итд. итд. (2) Подразумева се да свака стручна група која би се створила мора да има одговарајући степен самоконтроле и подразумева се да овакву одлуку не би донела без јавне расправе, ако би уопште у овом случају нека потенцијална "група за лингвистику" и могла да донесе одлуку; вероватније је да би могла да искаже став о томе, што би свакако имало одређену тежину. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:22, 29. новембар 2006. (CET)

У сваком случају, ово је био први валидан разлог против :) --Милош Ранчић (р|причај!) 12:22, 29. новембар 2006. (CET)

Vidim na šta ciljaš. Ok, mogao bi da ručno uzmeš da premeštaš članke i onda pustiš bota da nađe sve vezane članke i da tamo promeni odgovarajuće stvari - dosta programiranja (jer će biti puno izuzetaka), ali je na kraju izvodljivo. Ali ovo neće rešiti probleme novim korisnicima koji će pokušati da linkuju italijanski malim slovom i slično neće dobiti ništa. Ono što me ipak najviše brine jeste opravdanost, tj bitnost i opšta prihvaćenost te odredbe pravopisa na koju ciljaš. Nekako mi se čini da bi bila ista situacija kao kad bi džordžm došao i rekao: ajde da sve članke pišemo isključivo latexom jer će tako matematičarima izgleda sve lepše i profesionalnije, ili kad bi tsnena insistirala da se sve reči maslačak zamene latinskim nazivom jer bi tako izgledalo profesionalnije. Dakle, kad se uzme za i protiv ovog predloga, mislim da je najprihvatljivije kompromisno rešenje da ostane ovakako kako je trenutno. --Rainman 12:41, 29. новембар 2006. (CET)
Па, био би редирект са "италија" на "Италија", тако да би "италија]нски" радило. Као што треба имати редиректе са "никола тесла" на "Никола Тесла", као што би требало имати редиректе и са "НИКОЛА ТЕСЛА" на "Никола Тесла" и као што би требало имати редиректе са неправилног писања на правилно писање (нпр. "прецедник" на "председник" и гомила сличних случајева; овакве редиректе има енглеска Википедија нпр.). Притом, не говорим никако о решавању преко колена, већ тек после опсежног тестирања и спремања софтвера. Тако би конкретан програм подразумевао да ако је чланак у категорији "људи" не помера чланак на мало почетно слово, већ да прави редирект са малог почетног слова. Уз одређени рад, то би се дало средити. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 29. новембар 2006. (CET)
Иначе, није ово хир него је врло устаљен обичај у енциклопедистици (ако разликујеш мала и велика слова у одредници, онда ће то увек бити онако како се реч пише у средини реченице; често се дешава да су сва слова одреднице велика, што је други случај; трећи, случај Википедије, сигурно се може наћи у неписменим енциклопедијама). Дакле, није ово прича о латеху или латинским именима; потребно је да постоје редиректи са "Италија" на "италија" и сл., већ о томе да српска Википедија треба полако да поприма изглед озбиљне енциклопедије. Притом, такође, нове сараднике никако не треба нападати ако тако нешто не поштују. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 29. новембар 2006. (CET)
Такође, што се тиче стручних група, то би свакако требало покренути. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 29. новембар 2006. (CET)
ОК опет ћемо да стварамо таборе, али сада стручне... Као што Раинман рече, некада једно „стручно рјешење“ може озбиљно да наруши корисност неког софтвера. Да будем јасан, ја јесам за „писмен“ рад на енциклопедији, али треба размотрити све про и контра аргументе у овом конкретном случају, и направити пробу на једном тест сајту Медијавики. Такође, мислим да је много већи проблем сваке Википедије тачност информација, (углавном због компромиса око ствари око којих нема компромиса, или што често људи пишу о стварима у које се не разумију баш најбоље) и на томе би примарно требало порадити. Да би се стварале стручне екипе потребан је довољан број активних корисника, а ми их тренутно немамо. Немамо пет активних корисника за сваку област... Својевремено сам покренуо тему око рачунарских појмова и послије вишеседмичних км дискусија, нисмо нидокле стигли са рјешењима... --Славен Косановић {разговор} 15:07, 29. новембар 2006. (CET)
Не само то. Како доказати да је неко стручњак за неку област. Имамо многе кориснике који не желе да се представе именом и презименом. Нпр доће неко са неким јузернејмом и каже ја сам стручњак за биологију. И ми треба да му верујемо или да тражимо доказе?. Мислим да је ово глупо, а и ово је глупо јер испада да су "нестручњаци" аутсајдери на вики. Е сад да се вратим на тему, уколико ово може да се среди, да ми (обични корисници) без икаквих проблема пишемо чланке онда ок. Ако не може онда боље не стављати да се неби десило као што је било са увођењем латинице да је било потребно пар месеци да се ускладе проблими са писмима (који и сад делимично постоје) --Јован Вуковић (р) 19:14, 29. новембар 2006. (CET)
Па, смисао одређене самосталности конкретне групе је у томе да та група, која већ постоји, сама може да бира своје чланове. Наравно да ће ти људи међусобно бити довољно интелигентни да изаберу сарадника чији идентитет није познат а садардник се показао као као неко ко је упућен у ту област, као што у супротном неће бити примљен ни познати сарадник. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:22, 29. новембар 2006. (CET)
Нестручњаци нису аутсајдери на Википедији, али у стручним областима јесу. Једноставно, кад је у питању физичка хемија ни твој ни мој глас никако не може вредети као Мацурин, као што ни твој ни мој глас никако не може вредети у биологији као што вреде Ненин или Владимиров. То је факт и нема око тога приче. Википедија није говорница него је енциклопедија. Наравно, постоји пуно простора у којима се може радити, у којима није неопходно високо знање за довољну стручност. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:22, 29. новембар 2006. (CET)

[уреди] Београдске општине

Стварно ми је смешно да се Нови Београд усмерава на Општина Нови Београд. Нови Београд је Нови Београд и то је београдска општина што треба напоменути у само једном чланку, а не правити вештачке чланке, тј. 2 за једну ствар. Чак иако се праве та два сувишна чланка, дај бар да се не прави преусмерење са топографског на административно име. Географија и топографија су много старији од администрације. --Поки |разговор| 22:11, 28. новембар 2006. (CET)

Иста је прича и са Земуном и Општином Земун... --Matija 13:30, 29. новембар 2006. (CET)

Па средите то да изгледа како треба. --Славен Косановић {разговор} 15:09, 29. новембар 2006. (CET)

[уреди] Ћирилични транскрипти хемијских знакова

Хм. Имамо чланак Нб (и вероватно још 100 оваквих) који објашњавају кориснику да није правилно писати ”Нб”, већ само "Nb". Проблем је у томе што када се кликне на латинично "Nb", или ако се директно иде на чланак "Nb" - опет добијамо исти чланак... :) Перица каже 2+2 је 4 а наставница узвикне ”није правилно 2+2 је 5 него 4!!!” :)

Брисати све редом? Или? --Dzordzm 02:17, 29. новембар 2006. (CET)

Potpuno nepotrebno po meni, dakle, brisati... --Rainman 04:04, 29. новембар 2006. (CET)
Одлично примећен проблем, браво. Не би толико био проблем имати и једно и друго да није тога што Nb води на ћирилични назив. Испоставља се да не можемо имати два чланка чији наслови су исти само је један у ћирилици а други у латиници, можда то није случај само код ових елемената него још понегде. Могао би неки од ботова да прође кроз све наслове да види да ли има тога још. --Ђорђе Стакић (р) 07:54, 29. новембар 2006. (CET)
Па зар није лакше само преместити те чланке да имају латиничка имена, па ће онда ћириличке верзије да воде на латиничке и решен проблем. Или није? --Φ ί λ ι π 10:29, 29. новембар 2006. (CET)
Pa kako vidim po sadržaju nema šta da se premešta. Jedina rečenica koja bi se mogla sačuvati je "Nb je oznaka za nobijum", što verujem nije baš dovoljno za ceo članak. --Rainman 11:52, 29. новембар 2006. (CET)
Или направити да буде преусмерење на нобијум? --Ђорђе Стакић (р) 17:02, 29. новембар 2006. (CET)

Ја мислим да је боље да сви ти чланци буду вишезначне одреднице, као што је то на енглеској википедији, ја сам на некима (3-4) већ направио. --СашаСтефановић 17:19, 29. новембар 2006. (CET)


[уреди] Проблем са учитавањем повезнице на Трг

Имам проблем са учитавњем повезнице на Трг, тачније pump-url... Да ли још неко има исти проблем? Ако не онда да чачкам подешавања мојих прегледача. Користим Safari и Firefox на Мекинтошу.

<ul>
<li id="n-mainpage"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0">Главна страна</a></li>
<li id="n-portal"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0">Радионица</a></li>
<li id="n-currentevents"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D0%B8">Тренутни догађаји</a></li>
<li id="n-recentchanges"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Recentchanges">Скорашње измене</a></li>
<li id="n-randompage"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Random">Случајна страница</a></li>
<li id="n-help"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98">Помоћ</a></li>
<li id="n-sitesupport"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5">Донације</a></li>
        </ul>

--Славен Косановић {разговор} 14:51, 30. новембар 2006. (CET)

И ја сам јутрос приметио да нема линка ка Тргу у сајдбару са леве стране. Не знам у чему је проблем. Кеш? --Φ ί λ ι π 14:54, 30. новембар 2006. (CET)

Hmmm. Probao sam sve i ne javlja se. ;) Ne znam razlog. Mozda ima neki sukob sa CSS-om, JavaScriptom i vjerovatno novim izmjenama u softveru MediaWiki...? A mozda ne. Mozda je rezultat neke "nesmotrene izmjene" od strane developera? Trebalo bi pitati na irc kanalu tehnika... Ja sam na poslu sad pa necu moci do veceras...--Славен Косановић {разговор} 14:57, 30. новембар 2006. (CET)

Evo ga javi se meni... Ipak je problem kesa..., ako ne nestane opet. :) --Славен Косановић {разговор} 15:00, 30. новембар 2006. (CET)
Хех. Шта си урадио да је прорадио? Сад ради и мени --Φ ί λ ι π 15:02, 30. новембар 2006. (CET)
Obrisao link pump-url u sidebaru, snimio i reveretovao... :) Hehe, nikad mi ne bi palo napamet da tako rundimentaran sistem, naizgled..., moze da funkcionise. :) Bezveze probah i proradi... :) --Славен Косановић {разговор} 15:06, 30. новембар 2006. (CET)
А да други пут пробаш ?action=purge и освежавање на страни Медијавики поруке? Ефекат би требало да буде исти, ако се добро сећам. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:24, 30. новембар 2006. (CET)
Требао би, али у овом случају није радио, пошто сам покушао више пута... Зашто није радио, не бих знао рећи... :) --Славен Косановић {разговор} 16:34, 30. новембар 2006. (CET)

[уреди] Архивирање вести

Нисам у току, а неко је направио Портал:Догађаји. Сад не знам да ли су и даље активни стари шаблони... Како се сада архивирају старе вести? --Dzordzm 23:12, 2. децембар 2006. (CET)

На порталу догађији, кликнеш уреди у десном углу шаблона „децембар 2006“ и архивираш застаријеле вијести у њему, хронолошки силазно..., ваљда тако иде колико сам успио да сконтам тамо. :) --Славен Косановић {разговор} 23:22, 2. децембар 2006. (CET)
Да, баш се тако архивира, е сад имам питање за шаблон вести, зашто нема ни једне слике ? --СашаСтефановић 00:41, 3. децембар 2006. (CET)

Hehe, pa nema..., špijuni su se umješali. :) Šalim se, nismo našli nijednu sliku, a da nije pod poštenom upotrebom... --Славен Косановић {разговор} 00:43, 3. децембар 2006. (CET)

[уреди] Шаблони за месеце

Нешто сам тек сад приметио па бих желео то да поделим са вама. Наиме, сви наши шаблони за датуме и месеце се некако раде по енглеском стилу, седмица почиње недељом а не понедељком на свим шаблонима, што је, ја бих рекао, погрешно. Дакле, да ли да ово пребацимо (мењање око 20 шаблона) на нормалу, тј. да седмица почиње понедељком, или да остане овако. Примере можете видети на било којој години, нпр. 2006. --СашаСтефановић 06:41, 3. децембар 2006. (CET)

Видиш, нисам примјетио то, можда зато што не посјећујем године, ;) али седмице би требало да почињу понедељком... Ми нисмо Енглези, тако да је за нас понедељак први дан у седмици, а и у већини других земаља Европе. :) --Славен Косановић {разговор} 06:51, 3. децембар 2006. (CET)
Наравно да недеље треба да почињу понедељком. Мада, зар није логичније искористити за ту сврху (године) већ постојеће шаблоне који се налазе на чланцима за датуме и који имају добар распоред. То би било лакше него сређивати гомилу шаблона. --Φ ί λ ι π 10:03, 3. децембар 2006. (CET)
Па да мењамо гомилу чланака о годинама. Ипак је лакше изменити шаблон :) --Јован Вуковић (р) 11:01, 3. децембар 2006. (CET)
Ако преусмеримо погрешне шаблоне на ове добре, биће још лакше. --Φ ί λ ι π 11:04, 3. децембар 2006. (CET)

Ма људи, треба да се мења укупно око 20-ак шаблона који се користе на годинама, а не сви чланци за године, није тешко изменити све то за пола сата. --СашаСтефановић 14:48, 3. децембар 2006. (CET)

Саша, мени се чини да овде постоје и неки моји шаблони за месеце који су коректно урађени. Мрзи ме сада да тражим, али сам уверен да неки од њих постоје на нпр. данима у години или чак на неким годинама. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:57, 4. децембар 2006. (CET)

[уреди] Male izmene

Kad štrikliram Сакриј мале измене у списку скорашњих измена u podešavanjima, ipak ih vidim na spisku. Otkud? Gde grešim? Inače, kakva su vaša iskustva, jel ih vi pratite? Tj. kakav je bonton korisnika po pitanju malih izmena? Možda poslednje pitanje nije primereno mestu, ali eto. Ne bunim se da se stavi na Politiku, ako se razvije diskusija na ovu temu. ;-) --Slobodan Kovačević prič prič 15:23, 4. децембар 2006. (CET)

Мени лепо ради., мада ја не користим ову опцију при прегледу скорашњих измена јер већина људи не означава мале измене кад их прави --Јован Вуковић (р) 15:51, 4. децембар 2006. (CET)


[уреди] Чланци за године

Пошто је недавно покренута тема желео бих да сада одличимо која нам је то горња и доња граница за године на српској Википедији. Значи, све што је изнад те границе (године) ће се преусмеравати на векове (исто до одређене границе) а касније на миленијуме. После (или пре) тога се треба исто то урадити и са вековима, јер, знате и сами, да имамо чланак 100. век и 100. век пне.. Погледајте још Разговор:100. век. --СашаСтефановић 14:55, 6. децембар 2006. (CET)

Pročitah Разговор:100. век i sad imam neko svoje mišljenje. Pa tako, PMSM (IMHO - prim. prev. ;-) ) može da se briše sve posle 50. veka, jer koliko znam za posle te granice i nema nekih proročanstava. Artur Klark je imao neka predviđanja u svojoj Odiseji 3001. ali to je do te 3001. godine. Opet i iz nekih Nostradamusovih proročanstava, koja sam negde video, sećam se samo nekih smislenih koja su do nešto posle 4000. i neke godine. Za pne. je besmisleno iza isto tako nekog 50. veka pne. jer valjda jedino Jevreji imaju tačne cifre dotle negde. --Slobodan Kovačević prič prič 18:28, 6. децембар 2006. (CET)
Преносим мој одговор из архиве 12. ове стране: По мојој слободној процени сасвим је довољно 3500 пне - 2500, тј. да постоје векови у том распону а да све остало до 10. миленијума тамо и овамо буду преусмерења на те миленијуме. Толико се мало има рећи и о тим вековима на рубовима, али ајде да не будемо ситничави. Исто тако треба одредити границе и за деценије и за године. То треба да буде подскуп од овог скупа година, нпр. године могу да иду од неке године пне до 2100, а за деценије исто тако од неке године пне до 2100. Што се тиче године пре нове ере до које бисмо ишли у прошлост требало би консултовати се мало и видети колико тог материјала има. Овде бих позвао у помоћ стручњаке за античку историју са наше Википедије (ако је још који преостао). --Ђорђе Стакић (р) 13:57, 27. новембар 2006. (CET)
Што се тиче доњих граница: за године можемо ићи до 800. пне, а за деценије до 2200. пне. Године и деценије које постоје ван ових интервала можемо да претворимо у преусмерења. Ова граница од 800. пне има везе са оснивањем Рима и почетком римске цивилизације која је старија од Грчке, пре тога имамо само цивилизације у Месопотамији (Сумер, Вавилон), Египту и Кини о којима ћемо свакако имати посебне чланке и нема потребе за сваку годину писати нови чланак, довољно је за деценију. Са оснивањем Рима настаје још једна цивилизација и може се тада почети са годинама. Да не би брисали године из интервала 800-2200 пне можемо их претворити у преусмерења на деценије. То значи потребно је имати деценије до 2200 пне. Затим она граница за векове до 3500. пне има везе са оснивањем египатске цивилизације тј. није баш случајно убодена. Толико, надам се да је било јасно. --Ђорђе Стакић (р) 08:14, 7. децембар 2006. (CET)

[уреди] Шаблон:Некат

Novi šablon za nekategorisane članke. Stavi se {{некат}} na vrh i onda članak ide u kategoriju Категорија:Потребна категорија. Dok ne krene bot to da radi (Filip je obećavao), моže ručno. Nadam se da neće biti mnogo zamerki što je u latinici - nemam patent na njega, tako da po želji može da se promeni pismo. Pozdrav. --Slobodan Kovačević prič prič 23:16, 6. децембар 2006. (CET)

Trebalo bi ovih dana da odradim tog bota. Inače, kad sam već kod botova, moj Felix je bio aktivan ovih dana. Danas sam završio/dovršio pravljenje bota koji pravi spisak svih stranica (za bilo koji imenski prostor) koje nemaju interviki linkove. Trebalo bi uskoro da ažuriram postojeće spiskove. Takođe, danas sam na brzaka odradio bota koji je automatski dodao interviki linkove na većinu kategorija za decenije (i pne i ne). Trenutno, dakle, bot pravi spisak kategorija koje nemaju inteviki linkove. Nakon toga, puštam za glavni imenski prostor. Ako želite da pokrenem bota za još neki imenski prostor, javite mi. Takođe je u pripremi i bot za poboljšanje dosadašnjih francuskih sela. Jovan i Saša rade na pripremi materijala, a kad to bude gotovo, treba samo da isprogramiram :) --Φ ί λ ι π 00:07, 7. децембар 2006. (CET)
Која је сврха тог шаблона када такав преглед већ постоји, односно и у шаблону {{сређивање}} постоји слична напомена? --Kaster 08:51, 7. децембар 2006. (CET)
Придружујем се питању. Како сам прво схватио, требало је да испрограмирам бота да ставља овај шаблон само на категорије (очигледно сам погрешно био схватио). Мада, чак и да је тако требало, постоји посебна страница Категорије без категорија. Све у свему, ја сам бота испрограмирао, али не и тестирао. С друге стране, мислим да је глупо имати га, поготово што би само правио беспотребне измене. Чини ми се да сам прихватио да направим тог бота јер се он разликује од посебних страна у томе што би на сваких нпр. десетак минута тражио нове чланке и додавао дотични шаблон на некатегорисане. Али ако је само у томе предност, онда нам реално није потребан (ни шаблон ни бот). --Φ ί λ ι π 19:31, 7. децембар 2006. (CET)
Шаблон би могао да се остави, и да има исту улогу као и сређивање, само да служи за оне чланке који нису категоризани а сређивање им није потребно. Значи додајемо нпр. овај чланак није категорисан. Допринесите википедији ставивши га у неку категорију. То хрвати нпр. имају. Руси имају за ив, а можда и ово, тако да би могли и ми да убацимо --Јован Вуковић (р) 23:01, 7. децембар 2006. (CET)
И за то је довољан шаблон {{сређивање}} са параметром у коме се стави та напомена. --Kaster 19:53, 8. децембар 2006. (CET)
Kao što Jovan reče, samo bi se koristio za članke kojima nedostaje kategorija. Šablon za sređivanje stavlja članke u kategoriju Članci za sređivanje (npr. FSN ili kućište), pa onda spisak nekategorisanih članaka nema u sebi uvrštene članke kojima nedostaje kategorija, jer su već među člancima za sređivanje. Mislim da bi se na ovaj način nekako olakšalo kategorisanje članaka pa i sređivanje, jer bi se onda podelio posao na samo kategorisanje i ostalo sređivanje. Što se tiče pomenutog spiska Категорије без категорија, njih ima mnogo više. Kako je ovaj gore spisak generisan, nije mi jasno. Pogledajte samo poslednjih 500 kategorija [1] od minimum 8000 koliko je pomenuto na Vikipediji. Sve crvene kategorije su bez kategorija. --Slobodan Kovačević prič prič 12:37, 9. децембар 2006. (CET)
Dakle, ovako, stranica će se pojaviti na spisaku nekategorisanih članaka samo ako nije na sređivanju (jer ako jeste onda je u kategoriji članaka za sređivanje). Ako članku treba kategorija i baš nikakvo drugo sređivanje, onda u redu, napravi taj šablon, mada će on biti samo obaveštenje, a ne bi imao nikakvu praktičnu upotrebu osim toga, je do tih stranica bi mogao doći i bez šablona (tj preko ove specijalne strane). Što se tiče kategorija bez kategorije, ovo sadrži sve kategorije koje nisu crvene (tj kreiranu su i možda imaju neki tekst isl), ali nemaju nadkategoriju kojoj pripadaju, one samo nisu kategorisane. --Rainman 20:55, 9. децембар 2006. (CET)

[уреди] Музички одломак

Исекла сам две песме које имам које бих волела да ставим уз чланак Регетон. Имамо лиценцу за мучичке одломке, али при слању фајлова, који су 500 и 600 КВ, и у мп3 формату, појављује ми се обавечтење да мп3 није препоручљив формат слике. Како да заобиђем ово упозорење, јер се ни не ради о сликама.

п.с. песме сам исекла на по 35 секунди обе, тако да није пиратерија и слање целе песме у питању.

Svetlana Miljkovic 10:27, 11. децембар 2006. (CET)

Пребаци фајл о .огг ако можеш. Ја за то користим бесплатан програм JetToys (ако се не варам) - у сваком случају има довољно бесплатно доступних програма који ће ти пребацити .mp3 у .ogg. Што се лиценце тиче, знаш коме увек можеш да се обратиш :) --Dzordzm 10:32, 11. децембар 2006. (CET)
Да додам, проблем са мп3 фајловима је што је сам мп3 формат заштићен ауторским правом. .огг је потпуно слободан и без икаквих лиценцних ограничења, због чега је преферирани формат на Википедији. --Dzordzm 10:34, 11. децембар 2006. (CET)

Заправо, мислим да је у питању алгоритам за компресију који се користи у формату, и није ауторским правом него патентом (чисто да не буде забуне ;-)). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:36, 11. децембар 2006. (CET)

[уреди] како?

Како да стављам референце у тексту?--Хигс 17:24, 18. децембар 2006. (CET)

Погледај овај чланак. Арчибалд Рајс. Кликни горе на уреди, и погледај шта стоји поред оног наслова књиге. А затим погледај доле шта стоји под поднасловом референце. --Бановић 17:42, 18. децембар 2006. (CET)

[уреди] Skorašnje izmene

Hoće li se neko nakanuti da nam objasni šta predstavljaju ovi brojevi u zagradama na skorašnjim izmenama? --Поки |разговор| 00:26, 20. децембар 2006. (CET)

To je broj bajtova (jedno ćirilično slovo je 2 bajta, jedno latinično 1 bajt (sem ovih naših koji su isto 2 bajta)) za koje je članak promenjen. Dakle, ako piše (-20) to znači da je članku oduzeto 20 bajtova u tom editu. Ovo je zgodno jer se vidi veličina izmene i lakše uočava vandalisanje... --Rainman 00:29, 20. децембар 2006. (CET)
Dobra fora. Hvala na objašnjenju. --Поки |разговор| 00:40, 20. децембар 2006. (CET)

[уреди] Како сачувати ћириличну страницу (опција SAVE AS)

Имам један проблем.Када хоћу да сачувам страницу на енглеском језику (опција SAVE AS)на хард диск ради читања касније,немам никаквих проблема. Али када хоћу да сачувам страницу на српском језику или језику који има нестандардна енглеска слова (француски,немачки,итд) u imenu stranice tj. link-у на њу (на пр. www.sr.wikipedia.org/.../ћирилица)страницу сачувам,али када је касније отворим са хард диска отвори се страница на којој пише да дотична страница (име странице исписано хијероглифима) не постоји на википедији. —Претходни непотписани коментар остави 212.200.217.76 (разговор • прилози) .

Koji operativni sistem, koji browser? --Rainman 15:53, 21. децембар 2006. (CET)
Када кликнеш на Save as, пази да ти у најдоњем пољу за опције буде UTF-8, ако користиш Internet Explorer. Дакле, прилико чувања страница том методом, имаш поље за име фајла, врсту фајла, дакле, html, mht, и кодификациију, односно UTF-8, Latin, ISO-..., твоја опција за кодификацију у овом случају би требала да буде UTF-8. Ако пак немаш инсталирану подршку за UTF-8, из неког разлога..., онда је инсталирање са Win диска први корак... --Славен Косановић {разговор} 17:25, 21. децембар 2006. (CET)

[уреди] Подела Mediawiki:Sidebar на два дела

Предлажем да поделимо Mediawiki:Sidebar на два дела, као што је то на неким википедијама уређено. Дакле, изгледало би отприлике овако:


Као што видите, остају све постојеће везе а додају се само Сјајни текстови. Шта мислите о овоме ? --СашаСтефановић 18:37, 22. децембар 2006. (CET)

Ја лично не бих додавао сјајне текстове, па сам онда за задржавање већ постојеће варијанте. Што се самог дељења сајдбара тиче, немам ништа против, али само уколико се дода неки смислен линк. Нећу се много бунити да то буду сјајни текстови, али понављам, њих не бих стављао, поготово не тако високо. --Φ ί λ ι π 18:41, 22. децембар 2006. (CET)
Добро, претпостављам да знам због чега имаш такво мишљење, и искрено да кажем ја о томе нисам размишљао. Дакле, док не средимо све сјајне текстове можемо додати нешто друго или направити другачију поделу, тј. слично ономе као што сам горе навео само без сјајних текстова. Сачекаћу бар још неколико коментара пре поделе, наравно уколико коментари буду позитивни. --СашаСтефановић 19:12, 22. децембар 2006. (CET)

и техничке

Такође бих додао две странице које треба направити (у горњи део основне категорије код пољака) и у доњи део бих додао опцију пријави грешку (код пољака). Ето то је отприлике то --Јован Вуковић (р) 19:47, 22. децембар 2006. (CET)

[уреди] Идеје

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Средњовековна историја

Позивам све српске википедијанце који се занимају за средњовековну историју да заједничким снагама направимо низ чланака о средњем веку и различитим видовима средњовековне цивилизације.Ја сам написао чланак о образовању у средњем веку и надам се да цете га обогатити сликама,линковима и литературом

[уреди] Граматика и правопис српског језика

Да ли неко може да ми каже гдје може да се нађе линк на викистрану за граматику и правопис српског језика. Ако таква постоји, онда није очигледна и лака за наћи јер на њу нису уочљиви линкови са страница као што је ова. Ако, пак, не постоји, питам се зашто, и зашто је не покренути већ једном. Хиљаду пута сам био у недоумици око неког правила и нисам имао гдје провјерити. Ако би се таква страна покренула онда би се она могла промовисати међу људима којима је то струка (ако они већ нису овде пресутни, а за очекивати је да је бар неко од њих ту).

Капирам да је ово опширна и озбиљна тема да се почне из почетка и доведе до неког пристојног ниво, али може ли неко барем да започне те чланке тако што ће оставити на њима што више спољних линкове на постојеће стране на српском интернету који се баве овом темом. Ја сам покушао да трагам за овим али нисам имао успјеха. Сигуран сам да пропуштам нешто крупно. Молим за помоћ.

Корисник:reljicb 19:04, 12 Нов 2006 (CEST)

Због тих ствари и имамо Википедија:Трг/Правописна питања, Википедија:Основе српског правописа и Википедија:Правописна правила и језичке недоумице. Додуше, то је све на нивоу мање-више основних упутстава, пошто такве ствари у принципу не припадају Википедији - мисија Википедије као такве није да описмењава народ (тиме би, је ли, требало да се бави просвета), и то што се те стране уопште налазе овде је заправо изузетак. Међутим, Задужбина Викимедија има и друге пројекте сем Википедије: на пример, постоји пројекат Викикњиге, који за циљ има да направи збирку слободних уџбеника из разних области. Надам се да ти је ово објашњење помогло. --Бране Јовановић <~> 19:22, 13. новембар 2006. (CET)

[уреди] Spomenicaš

Dakle, kreirao sam korisnika Spomenicaš. Pošto je Filip skoro dobio nalog na toolserveru, a Saša napravio nove spomenice za izmene, možda nije loša ideja da se samo te spomenice automatizuju, zato što korisnika za ove spomenice ima izuzetno puno (više od 500), a dodeljivanje je prilično monoton posao. Ovo će nam dati više vremena da se bavimo specijalnim spomenicama, tj ličnim priznanjima za nečiji rad, a ostaviti ove za promene botu. Elem, cela stvar bi radila ovako: jednom nedeljno, bot bi se pokrenuo (automatski) i pročitao bazu podataka, i updateovao svim korisnicima broj promena na spomenicama. Za one koji možda ne znaju, spomenice sad izgledaju ovako (izgleda je takav dizajn izglasan pre 6 meseci, ali je svakog generalno mrzelo da ih stavlja):

1000 измена
77.9%

tj u izvoru izgleda ovako: {{СП1000|779}}, a ova plava linija označava koji procenat od 1000 promena korisnik ima i pomera se (jelda) nadesno. Spomenice su podeljene po kategorijama, tako da kad recimo korisnik pređe određen broj promena dobija drugačiji dizajn, itd.

E, dobro, kad je to jasno, da pitam jel se svi slažu sa ovakvom idejom, pre nego što se bacim na programiranje ovog bota? Ili neko ima neku bolju ideju, da nešto doda, oduzme? --Rainman 13:04, 25. новембар 2006. (CET)

Ja se slazem, samo da napomenem da ovaj primer nesto ne radi kako treba (ja vidim samo ljubicastu traku, a ne i procenat --Јован Вуковић (р) 13:12, 25. новембар 2006. (CET)
Procenat se određuje "na oko", tj koliko ljubičasta traka popunjava ovaj prostor.. Mada, i ja bih više voleo da imamo procenat umesto ove zvezde, ali kaže Saša da je bila rasprava već o tome, pa... --Rainman 13:57, 25. новембар 2006. (CET)
Па ја не видим ни звезду. Код мене има само љубичаста трака :) --Јован Вуковић (р) 14:01, 25. новембар 2006. (CET)
Hm, definiši "kod mene": operativni sistem, browser, itd.. --Rainman 14:06, 25. новембар 2006. (CET)
Е ево сад видим, али пре тога пар пута сам видео само танку љубичасту траку. Сад је ок --Јован Вуковић (р) 15:07, 25. новембар 2006. (CET)
И ја сам за. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:25, 25. новембар 2006. (CET)
Такође сам за Споменицаша... :))) Нек „чико робот“ ради нешто на пројекту, доста је нама што „пишемо чланке“, исправљамо грешке неваљалих робота, и сл... :) --Славен Косановић {разговор} 16:00, 25. новембар 2006. (CET)
Само да додам да ме Rainman погрешно разумео, расправе није било, него сам ја насумице склепао (буквално) неки дизајн на основу Славеновог, Каштеровог и мог предлога. Дакле, свако ко има било шта да дода, илити одузме, нека слободно то и уради. Све у свему, споменице су у шаблонима и можемо да их мењамо и дорађујемо гад год нам се "ћефне", битно је само да су оне већ постављене свугде, а то је управо и посао за бота. --СашаСтефановић 16:10, 25. новембар 2006. (CET)

E, pa, ja napravih spomenicaša, pustićemo ga sutra u test run, i izmenio sam da stoje procenti umesto one zvezde, a ako se nekom ne sviđa, nek promeni nazad :) --Rainman 03:49, 26. новембар 2006. (CET)

Чисто да дам глас за садашњи изглед, мислим да је боље са процентима него одокативно:)Велимир85 19:24, 27. новембар 2006. (CET)

Један проблем са процентима (који генерално јесу добри), јесте то што се децимала одваја тачком, што није по српском (нити било ком сем енглеског) правопису :( -- Обрадовић Горан (разговор) 17:45, 14. децембар 2006. (CET)

[уреди] Reke

Mogli bi da napisete spisak najduzih reka evrope,kao i njihove duzine!

Odi na Dunav ili Volga. --Поки |разговор| 14:02, 15. децембар 2006. (CET)

[уреди] Предлог за повезивање

У историјским чланцима када се спомиње неки географски појам (држава,река,планина,град и слично) он је повезан са чланком одговарајућег назива.Ово има смисла код природних објеката као што су реке и планине али на пример код држава нема.Ако неко чита чланак о 18. веку и кликне на везу Енглеска онда би требало да му се отвори чланак Енглеска у 18. веку.Знам да српска википедија још увек нема овако детаљан приказ историје али мислим да би овај начин повезивања допринео да људи о томе понешто и напишу.

У тим случајевима би, макар засад, требало повезивати на одговарајући Историја...(Енглеске, Немачке, Русије...) чланак, пошто је ту обухваћен сваки историјски период (или би требало да буде).Велимир85 10:14, 15. децембар 2006. (CET)

  • Први предолг је добар, али онда би се и ово мало плавих линкова што имамо по чланцима црвенело, до тада, могли би да користимо овај други начин--Јован Вуковић (р) 10:43, 15. децембар 2006. (CET)

Слаѕем се да треба да прицекамо који месец јер цак ни енглеска вики нема овако детаљан приказвојвода(р)

[уреди] Биохемија

Имам предлог-пошто је Биохемија мало шири појам, да дозволите да се уређује садржај, пошто бих додала витамине као једну од најважнијих делова биохемије и рекла о сваком витамину понешто...Такође, ту је и уреа и још занимљивих делова... Поздрав! Тања

  • Слободна си да допуниш сваки чланак. Само то што ти желиш да урадиш не требаш да радиш на чланку Биохемија. Имаш чланке витамини (и унутар њега везе ка посебним чланцима), такође у уреи пишеш на чланку уреа. --Јован Вуковић (р) 19:33, 16. децембар 2006. (CET)

[уреди] Wikipedia chat

Mogli bi da zajedno,uz ovaj program da napravimo i CHAT,kao na mobilnim telefonima,da za cetovanje bude dovoljno samo ime,tako da svaki posetilac sajta da neko svoje misljene,ili da se upoznaju.Sajt bi se mogao zvati WIKIPEDIA-CHAT.com.Molim vas da realizujete moju ideju bar privremeno dok nevidite kako funkcionise.Unapred hvala GORAN.®

Не залазећи у то да Википедија није програм и да јој циљ није четовање међу корисницима :), ако бисте да се виртуелно упознате са уредницима и дате неке сугестије или сл. користите ИРЦ канал српске Википедије. За више информација погледајте Википедија:Ирцање и Википедија:ИРЦ канали, а за више информација о самом концепту пројекта видите Википедија:Шта је Википедија. Поздрав --¡¿Кале?! 13:25, 18. децембар 2006. (CET)

[уреди] Помоћ

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Termin

Kako bi ste prebeli termin Rent-seeking --BokicaK 16:54, 20. октобар 2006. (CEST)

Ух, на врх ми је језика.. Није ми овде скрипта из економике предузећа да погледам, а не успевам да се сетим. Питај Покрајца, можда он зна. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:05, 20. октобар 2006. (CEST)
Тешко. "Политичка најамнина"? Горане, јеси ли сигуран да би то било у економици предузећа? --Dzordzm 17:08, 20. октобар 2006. (CEST)
Па може сада у оригиналу да се напише, касније кад неко нађе исправан израз на српском, само се премјести чланак. --Славен Косановић {разговор} 17:15, 20. октобар 2006. (CEST)

Хмм, нисам сто посто сигуран да је то у економици предузећа, само сам летимично био погледао дефиницију. Ако не у економици, сигурно се да наћи у политичкој економији, а нешта ми говори да се појам можда јавља и у једној и у другој дисциплини. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:19, 20. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Пребачено са архиве

Molim vas da mi pomognete,ako moze u toku danasnjeg ili sutrasnjeg dana.Trebalo bi mi informacija o LSD-u,ali sa hemijske strane gledista,ako neko moze da mi pomogne,neka pise na DAMAV@NEOBEE.NET.Unapred hvala:) —Претходни непотписани коментар остави 80.74.160.13 (разговорприлози) .

Пребачено са [2] Бране Јовановић <~> 14:20, 22. октобар 2006. (CEST)

А да погледаш чланак ЛСД? --Јован Вуковић (р) 16:46, 22. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Подкатегорија "Домаће музичке групе" у оквиру категорије "Музичке групе"

Хтео бих да направим подкатегорију Домаће музичке групе у оквиру већ постојеће категорије Музичке групе, међутим нисам сигуран како се то ради са техничке стране (знам да направим категорију, али не знам како да направим подкатегорију). Мислим да ово има смисла, јер је помало глупо да Pink Floyd стоји заједно Бијелим Дугметом у истој категорији. Наравно, већ видим да ће постојати проблем шта је сада "домаћа музичка група" (да ли се ово односи само на групе из Србије или шта...), па стога можемо у оквиру подкатегорије Домаће музичке групе да направимо даље подкатегорије ex-YU групе, СРЈ групе, СЦГ групе, Групе из Србије итд. --Трајан 05:38, 25. октобар 2006. (CEST)

Бијело дугме категоризујеш у Домаће музичке групе, а категорију Домаће музичке групе категоризујеш у Музичке групе. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:51, 25. октобар 2006. (CEST)
Хвала, сада ћу да пробам нешто...--Трајан 05:53, 25. октобар 2006. (CEST)
Не знам да ли је већ касно, али "домаће" не би требали никако да пишемо на вики. Или се пише српске уколико се мисли на „наше“ или некако другачије. Било је доста ситуација у којима сам мењао имена, на пример имена филмове а у загради писало „домаћи филм“, и то није било добро па сам променио. --СашаСтефановић 06:00, 3. децембар 2006. (CET)

[уреди] Molim vas

Napisala sam članak o Banksiju. Znam da nije savršen. Zamolila bih vas da ga uredite (ja sam koristila članak na engleskom). Glavni problem mi je jezik. Ja u Beogradu studiram, ali mi srpski nije maternji, pa mislim da mi je prevod loš. A članak sam pisala jer obožavam Banksija.

[уреди] slika

Kako da vam posaljem sliku svog posla?—Претходни непотписани коментар остави Snorki (разговорприлози) ..

Уз помоћ ове форме. Али пре него што пошаљеш слику, погледај Правила о коришћењу слика. --Бране Јовановић <~> 13:58, 31. октобар 2006. (CET)

[уреди] Disco

Ko mi moze pomoci oko prevoda sa engleskog sajta clanak DISCO

Unapred HVALA —Претходни непотписани коментар остави Fica Blok38 (разговорприлози) .

У чему је конкретно проблем? --Φ ί λ ι π 00:05, 1. новембар 2006. (CET)

Problem je sto ne znam da prevedem !!!—Претходни непотписани коментар остави Fica Blok38 (разговорприлози) .

Hmm, ako ne znaš engleski, a ti nađi neku literaturu na srpskom, pa napiši članak? --Бране Јовановић <~> 14:35, 1. новембар 2006. (CET)
Ili na bilo kom drugom jeziku koji znaš (ako uopšte). Ne misliš li da je malo nelogično tražiti pomoć za stvar koju ne znaš uopšte? Hajde da imaš poteškoća, pa da kažeš, ali... --Φ ί λ ι π 21:34, 1. новембар 2006. (CET)
Могу ја да пробам, али не одмах, пошто већ радим пуно ствари :). --BokicaK 21:49, 1. новембар 2006. (CET)

[уреди] У чему је разлика између ове две листе (дуплирање?)?

Да ли неко зна у чему је разлика између листе потребних чланака која се налази на Википедија:Потребни чланци и оне која се налази на Википедија:Списак чланака које српска Википедија треба да има. Да ли је у питању једноставно дуплирање? Ја сам додао пар предлога у прву листу, али при томе ову другу нисам ни видео до данас...--Трајан 20:22, 4. новембар 2006. (CET)

”Списак чланака које...” је у основи превод чланка са Мете, ”Списак чланака које свака Википедија треба да има”. У њега је додат извесни основни списак чланака без којих се не би могла замислити енциклопедија на српском, на пример ”Мика Алас” или ”Цеца” (добро, нисам сигуран за Цецу). То је такорећи ауторитативан списак који је сачињен једном од стране искусних људи и представља такорећи ”црвено слово”. Не треба га мењати и чланке са тог списка треба што пре унети и са том причом завршити. Чланак ”ВП:Потребни чланци” је за мењање и додавање када приметиш да нешто фали. На пример ја сам скоро приметио да немамо чланак ”Рукомет” и додао га на тај списак. --Dzordzm 21:12, 4. новембар 2006. (CET)

[уреди] Шаблон

Превела сам чланак који сам написала на енглеској википедији, о Штарку. АЛи они тамо имају Инфобокс о компанији, док ми то немамо. Ја сам мислила да ћу знати како да направим шаблон да и ми имамо нешто слишно, али изгледа да ипак не знам. Направила сам нешто, али не знам да ли је то то Шаблон:Предузећа. Може ли неко да ми објасни како се праве шаблони, тако да и ми имамо кутијице везане за компаније и информације о датој компанији (датум оснивања, број запослених, директор, индустрија, итд).

Хвала!!

p.s. I ako neko mozhe da izbrishe ako ovo gore Shablon: Preduzeca ne valja

Svetlana Miljkovic 00:45, 6. новембар 2006. (CET)

Изгледа да тренутно не постоји шаблон за сличне сврхе.
Док се не нађе добровољац са више времена, можеш да то привремено одрадиш као што је урађено за Теленор. --Kaster 00:53, 6. новембар 2006. (CET)

[уреди] два питања...

Може ли неко да ми објасни или како се праве кутијице или на којој страни се налази помоћ и интрукције о прављењу кутијица? Хтела бих да направим кутијицу са планине, са следећим садржајем

Кутијица за планине|

 слика                       =   |
 име планине                 =   | 
 енг име                     =   |
 надморска висина            =   |
 држава                      =   |
 ланац                       =   | 
 прво освајање врха          =   |
- намерено сам изоставила {{ }} да бих вам показала какав би садржај био ок.

али не знам како да је направим. Тј. кад се ово откуца у песку, појави се само име планине и надморска висина, тако да не знам како да је прожирим и где да ставим слику. Почела сам чланак о планини К2, па бих волела да убацим ту кутијицу тамо. Хвала!

Друго питање је око језика. Ако неко има времена, нек прочита члканак о Пакистану. На еглеској вики, у уводу пише да на Урду језику Пакистан значи Land of Pure. Сад кад бих буквално превела, то би било Земља чистих како је неко пре мене превео, а то звучи некако глупо (чисти vs. прљави). Ако неко има идеју како да се то преведе, нек убаци!

Хвала!!

Svetlana Miljkovic 09:47, 14. новембар 2006. (CET)

Одговор на твоје прво питање лежи овде. Значи кутијицу је неко већ направио и мораш да се прилагодиш његовим називима, тако да не пишеш нпр. име планине = ... него име = ... и не слика= него фотографија =. На овом горњем линку имаш опис како се користи шаблон, а и кутијиуца се већ користи на чланку Еребус (планина) --Јован Вуковић (р) 10:47, 14. новембар 2006. (CET)

[уреди] Glupa greshka ;(

Napravila sam glupu pochetnichku greshku.. Napisah chlanak o Urdu jeziku , nisam videla da vec postoji omanji chlanak. Onda sam probala da ono shto sam ja napisala copy/paste u Urdu jezik chlanak, i dopunim sa onim shto je tamo napisano, ali se pojavila neka stranica koja kazhe da neki filter ne dozvoljava promene. Kako da prebacim ono shto sam ja napisala, zajedno sa slikama (chlanak Урду) u vec postojeci chlanak (Урду језик)?

Hvala

Svetlana Miljkovic 01:29, 15. новембар 2006. (CET)

Najbolje je da uzmeš ono što ti treba iz članka Urdu jezik i inkorporiraš u svoj članak Urdu, pa kad ovo uradiš - javi, pa ću obrisati ovaj kratak članak i premestiti tvoj tekst tamo... --Rainman 01:39, 15. новембар 2006. (CET)
Doduše, hmm, nije mi jasno koji ti to filter ne daje da dodaš tekst, možda bi trebalo da dodaješ malo po malo? (problem s proteklih rešenjem koje sam predložio je što će se izgubiti istorija) --Rainman 01:43, 15. новембар 2006. (CET)
Upravo zavrshih sa copy/pasteom. Urdu jezik je bio omanji chlanak, pa sam prebacila jedan paragraf u Урду chlanak. Hvala na pomoci! Kad budesh imao vremena, izbrishi Урду језик chlanak (ja ne znam kako se to radi :(.

Svetlana Miljkovic 02:20, 15. новембар 2006. (CET)

Sređeno.
P.S. ako pišeš tekst na latinici (kao ovaj gornji komentar), nema potrebe da pišeš linkove na ćirilici... --Rainman 02:29, 15. новембар 2006. (CET)

[уреди] Filter

zaboravih, ovo mi se pojavi kad sam htela da promenim tekst:

Ovo je link: [3]

Prvi put naidjoh na filter.

Svetlana Miljkovic 02:22, 15. новембар 2006. (CET)

овај филтер се појави и не дозвољава ми да снимим ишта. да не мислите да сам луда :)
увећај
овај филтер се појави и не дозвољава ми да снимим ишта. да не мислите да сам луда :)
Да, то су неки корисници рекламирали своје сајтове и они су временом постављни на филтер, једноставо уклони везу ка том сајту из чланак и сними измене поново. --СашаСтефановић 02:28, 15. новембар 2006. (CET)

[уреди] bahami

Student sam turizma i pisem trenutno seminarski rad o Bahamskim ostrvima. Potrbni su mi statisticki podaci o dolascima i nocenjima na ovim ostvima ili samo u glavnom gradu ovih ostrva.Da li mi mozete pomoci. Unapred HVALA. Jelena

Тренутно Википедија на српском нема те податке, покушај да их пронађеш на енглеској Википедији или на сајтовима неких туристичких агенција. Препоручујем ти и Вики путовања http://wikitravel.org/en/Bahamas . На жалост за све ово је потребно знање енглеског језика. :П.С. Сређно са семинарским радом и надам се да ћеш пронаћи податке које тражиш. Можда ћеш желети додати податке и на Википедију када завршиш . --СашаСтефановић 19:26, 19. новембар 2006. (CET)

[уреди] clanak koji bih postavio o Tesli

clanak je iz novina.Gospodin Marincic ga je komentarisao u "Novostima".Evo njegovog sadrzaja:

U "?"-u je jedan americki casopis i intervju sa americkim novinarem John-om Smith-om.Nikola ovde kritikuje Ajnstajna do te mere da ga naziva neznalicom. Spor je oko toga da li je materija osnov energije , kako Ajnstajn tvrdi ili je obrnuto energija osnov materije , kako Tesla tvrdi. John Smith:"Vi priznajete da ste Vi rodili oca , a ne otac Vas?!" Nikola: "Da. Upravo tako stoji stvar sa rodjenjem Vasione.materija je stvorena iz prvobitne i vecne energije, koju znamo kao svetlost.Zasjala je i pojavile su se prvobitne zvezde,planete,covek i sve sto je na Zemlji i u Univerzumu.Materija je izraz beskonacnih vidova svetlosti.Zato je energija starija od nje" Tesla je tvrdio da postoje 4 zakona stvaranja : 1) IZVOR SVEGA JE U NEPOJAMNOM U CRNOJ CESTICI KOJU UM NE MOZE DA ZAMISLI NITI MATEMATIKA IZMERI 2) SIRENJE TAME JE PRAVA PRIRODA SVETLOSTI 3) SVETLOST TEZI DA POSTANE MATERIJA 4) NEMA POCETKA NI KRAJA.TRI PRETHODNA ZAKONA ODUVEK TRJU. STVARANJE JE VECNO Ovo polaziste bilo je kljuc neslaganja sa Ajnstajnom , jer mu Tesla nikad nije oprostio to sto ne moze da shvati vecnost i beskonacnost .Na kostataciju americkog novinara da on govori protiv Ajnastajna i na njegovom rodjendanu , Tesla mu je odgovorio : Dokaz njegove naopake teorije jeste i njegovo sviranje na violini . Njemu je ona razonoda i uteha . On na kucnim sedeljkama svira sa neznalicama ko sto je i on sam . Potom je Smit podsetio Teslu da je dosao u Ameriku sa koferom i prtljagom u kojem je najdragocenija imovina bila sveska sa stihovima . Nikola je odgovorio mirno : Stihovi su reci, a gospodin Ajnastajn se usudio da takne u muziku. da je njegova teorija tacna on bi postao veliki muziacar . Za razliku od njega ja sam deo svetlosti , a ona je muzikaSvetlost ispunjavamijih 6 cula, ja je vidim,cujem,osecam , mirisem, doticem,disem i mislim . Misliti je kod mene 6-o culo . Cestice svetlosti su ispisane note.Jedna munja moze biti ispisana citava sonata.Hiljkadu munja je jak koncert.Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se cuju na ledenim vrhovima Himalaja.(mobilni tesla je izmislio jos 1920-e!) Ajnstajn se ogresio o Pitagoru imatematiku, a naucnik se o to dvoje se ne moze i ne sme ogresiti.Brojevi i jednacine su znaci kojima se belezi MUZIKA SFERA . Da je Ajnstajn cuo njene zvuke , ne bi stvarao teoriju reletiviteta. Ti zvuci su poruka umu da zivot ima smisla, da sa Vasionom(adrb!) postoji savrsen sklad , a da je lepota uzrok i posledica Stvaranja.

Ta muzika je vecno kruzenje zvezdanih nebesa .Najmanja zvezda je zavrsena kompozicija i ujedno deo NEBESKE SIMFONIJE . Otkucaji covekovog srca su delovite simfonije na Zemlji . NJutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela ... on je spoznao da je harmonija vrhovni zakon svemira. Zakrivljeni prostor je haos , a haos nije muzika .Albert Ajnstajn je glasnik vremena buke i besa . Novosti , Nedelja,11.12.2005.

Branislav Lugonja

Без залажења у тематику чланка, овај чланак не може на Википедију, јер је заштићен ауторским правима. А све и да није, чланак није писан енциклопедијски. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:36, 1. децембар 2006. (CET)

Да не говоримо о томе што се ради о невиђеној прозивки на Теслин рачун. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:37, 1. децембар 2006. (CET)

nisam razumeo to oko prozivke gospodina Tesle ali bih bio vrlo srecan ako bi me uputio u to kako da koristim slobodnu enciklopediju.Zanima me kako mogu da napravim stranicu koja izgleda kao Tvoja udelu sa zastavom Srbije linkovima i td --Lugonja Branislav

Одговорио сам ти на твојој страни за разговор (овде). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:24, 1. децембар 2006. (CET)

[уреди] kako se pisu subscript brojevi

kako se pisu subscript brojevi —Претходни непотписани коментар остави 212.200.156.245 (разговорприлози) .

<sub>Број</sub> а изгледа овако Број. --СашаСтефановић 16:42, 3. децембар 2006. (CET)

Hvala

[уреди] Потпуне измене?!

Уколико је садржај неког чланак јако шкрт, да ли могу да га заменим потпуно новим који је наравно много опширнији? —Претходни непотписани коментар остави Schroeder (разговорприлози) .

Па наравно да можеш, али би било најбоље кад би могао да уклопиш неке од постојећих реченица у свој текст, али ни ово није обавезно. --СашаСтефановић 13:54, 6. децембар 2006. (CET)
Hvala --Schroeder 17:15, 6. децембар 2006. (CET)

[уреди] у Сафарију

У пољу за адресу, или било ком текстуалном пољу (на пример пољу за опис измена), Сафари (а можда и сваки Мек програм, не знам) аутоматски убацује раније уписане вредности, осим ако га ја специфично спречим да то уради. Значи није само да се то појави у падајућем пољу за избор, него рецимо, што се дешава већ икс пута, ако ја укуцам само ”преусмерење” у пољу за опис измене и ударим ентер (пошто обично кад правим преусмерења на размишљам 100 пута) он аутоматски убаци опис ”преусмерење. Срамота да се главни чланак не зове тако.” јер сам ја ко зна када једном тако описао своје преусмерење. Ово ме јако нервира и хтео бих да престане, одмах. :) Јел зна неко где је та опција - не могу нигде да је нађем? --Dzordzm 01:04, 18. децембар 2006. (CET)

Дакле, одеш у Safari > Preferences опција AutoFill > AutoFill Web Formularies... и када искључиш дугме Other Formularies Сафари ће престати да испуњава аутоматски све формуларе на које будеш наилазио по Нету... Такође, ако кликнеш на дугме Edit, можеш подесити аутоиспуњавање за сваки Веб сајт појединачно... Претпостављам да називи опција које сам навео, одговарају онима на енглеској верзији оперативнног система, пошто ја користим шпански. :) --Славен Косановић {разговор} 06:12, 18. децембар 2006. (CET)
Могао би такође да престанеш да уносиш коментаре за преусмерења. Мислим да је више него очигледно да сам софтвер то ради уместо тебе и то релативно боље. --Φ ί λ ι π 22:45, 18. децембар 2006. (CET)

[уреди] Правописна питања


Могући извори информација
Википедија:Основе српског правописа
Википедија:Правописна правила и језичке недоумице

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Швајцарска терминологија и превод

Молио бих кориснике који имају приступ неком географском приручнику или сл. да погледају називе делова Швајцарске на српском. Конкретно питање: Како се зове романски део Швајцарске (Romandie)? Шта је коректни израз за немачку Швајцарску (Deutschschweiz)? А за италијански и реторомански део?--Vl 05:06, 24. септембар 2006. (CEST)

Романдија? Мислим да неке конкретне називе ми ни немамо. Просто кажемо: њемачки дио Швајцарске, француски, италијански, ретроромански дио... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:53, 18. новембар 2006. (CET)

[уреди] Велики Брат или Велики брат

Да ли се Велики Брат пише овако или као Велики брат. На службеним сајту емисије пише Велики Брат. Замолио бих да стручна лица дају своје одговоре како би што боље разрешили дилему. --Поки |разговор| 18:03, 28. септембар 2006. (CEST)

Осим што сам лепо аргументовао на страни за разгово, да додам овде. Какве бре везе има шта пише на службеном сајту. На срећу, службени сајт Великог брата још увек није задужен да доношење правописа. (или ако је у међувремену постао, нек` ме неко обавести, да знам да започнем са оружаним устанком). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:07, 28. септембар 2006. (CEST)
Hmm.. Ako ja hoću da napravim TV emisiju koja se zove RoberTOVE vraGOLIJE, ne vidim zašto to ne bih mogao? Zato što nije po pravopisu? Kolko znam, pravopis je skup smernica i pravila, ali ja mogu da ih kršim "iz fazona", i nema razloga zašto se tako ne bi i članak zvao... :) --Rainman 18:44, 28. септембар 2006. (CEST)
С тим што се у овом конкретном случају, нико није намеравао да се зове баш "Велики Брат", већ се ради о, ценим, неписмености. --Φ ί λ ι π 19:46, 28. септембар 2006. (CEST)
Kolko se sećam, u Orvelovoj knjizi 1984 gde se prvi put (valjda?) spominje Velik Brat, u srpskom prevodu je takođe pisalo Veliki Brat, a izdavač je bila jedna od renomiranih domaćih izdavačkih kuća, možda čak i Matica Srpska, ne sećam se (proveriću ako želite). Možda je prosto referenca na to (kao što verujem da jeste)? --Rainman 20:14, 28. септембар 2006. (CEST)

Ovde se ne radi o biću, nego o emisiji. Ako je odlučeno da se naziv emisije piše kako se piše, onda bi se to ovde trebalo poštovati. --Поки |разговор| 21:12, 28. септембар 2006. (CEST)



Три аргумента за Великог Брата:

  • Покрајчев
  • Кишни
  • Мој. А мој је да назив Велики Брат има везе са Орвеловом "'84" и са "ликом" из романа који заправо и није живо биће, већ представља свевидеће и свеприсутно око тоталитарне државе. То "биће" има своје (лично) име које гласи Велики Брат (као што ИНдијанци имају имена Бик Који Седи, Облак Који Плови, Кошута Која Трчи . . . и где се та вишечлана (лична) имена пишу са све великим почетним словом), а у случају реалног шоуа Велики Брат, публика заправо игра улогу Великог Брата и одлучује о екскомуникацији учесника емисије. Уосталом мислим да Велики Брат треба остати Велики Брат.

--делија 21:26, 28. септембар 2006. (CEST)

Dakle, Veliki Brat. I bez velikih reči i strasti. --Ford Prefekt 11:34, 29. септембар 2006. (CEST)

Мислим да је „Велики Брат“ просто обичан енглески фазон писања свих ријечи у наслову великим почетним словима. Заиста нисам стручан да кажем да ли се ради о бићу са свевидећим оком индијанског поријекла, али док год се ради о телевизијској емисији, ваљда би требало писати „Велики брат“. А и да се термин односи на „биће“, брат је ипак брат, а не Брат. Али ако му је то име, онда треба Велики Брат. Стварно не знам... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:54, 29. септембар 2006. (CEST)
Елем, чланак се зове по емисији - није наше да процењујемо колико су аутори писмени, него да забележимо како се емисија зове. --Бране Јовановић <~> 13:56, 29. септембар 2006. (CEST)



Ђорђе, то и ЈЕСТЕ нека врста личног имена и по том имену добила је назив и емисија. А у вишечланом личном имену сви делови имена се пишу великим почетним словом. И тако су га превели преводиоци у угледној српској издавачкој кући. Па су тако ови на ТВ (успут, сумњиве писмености уопште) одлучили да њихова емисија има наслов Велики Брат. Да ли су то они умишљајно урадили, или у незнању, то и није тако важно. Роман Џејн Остин "Љубав и пријатељство" у оригиналу се зове "Love and Freindship" и енглеским издавачима не пада на памет да га издају са исправљеним насловом и да лупају главу над писменошћу и неписменошћу Џејн Остин! Добро, није умесно поредити Џејн Остин и ове "лингвисте" са ТВ, али мислим да смо се добро разумели. Енциклопедија евидентира чињенично стање.

--делија 14:14, 29. септембар 2006. (CEST)

Ја сам и даље уверења да се ради о трипу са превођењем са енглеског. Енглези све фурају великим словом, а велика већина оних који преводе то само тако преузму. Али да, што се тиче једног, у праву сте у Кентауровом издању књиге из 1977, у преводу Владе Стојиљковића, стоји Велики Брат. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:59, 29. септембар 2006. (CEST)



Па нека је и трип у превођењу са енглеском (иако мислим да није). Ми само треба да евидентирамо постојеће стање (па макар то стање било "погрешно"). Недавни пример: У Википедији идемо са обликом Мики Рурк, иако је та транскрипција потпуино нетачна и треба да гласи Рорк. Чињенично стање је да је облик Рурк преовладао (иако се и други, правилни облик јавља у српском језику, али нешто ређе од првог) и Википедија га бележи као Рурк. Ово је била мала дигресија, али мислим да је добар аргуменат за Великог Брата. И колико се само труда и времена потрошило на две тривијалности везане за ову дебилну емисију: на Микија и на наслов.

--делија 17:19, 29. септембар 2006. (CEST)

Жали боже времена, ту се слажем :( Па ипак, не слажем се да се аргумент са Рурком може применити овде. Једно је транскрипција а друго је писање великих слова. Колико знам, транскрипциона правила се примењују осим уколико у српском језику постоји већ устаљен начин на који се нека реч изговара. Зато је правилно Лондон а не Ландн (или како већ). Вероватно нико не би разумео о ком се граду ради ако би смо писали Браселс (нисам сигуран да га и Белгијанци тако зову, само илуструјем примером). Међутим, никад у животу нисам чуо за сличну праксу по питању писања великих слова. Сећам се прилично ригорозних контролних задатака где су нас терали да попамтимо велика-мала слова у свим могућим случајевима и изузецима, а не успевам да се сетим ниједне професорке српског како шеретски каже: Ма, само опуштено децо, ако довољно упорно будете писали "Аутомобилски Савез београда", то ће постати правилно. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:40, 29. септембар 2006. (CEST)



Али, Велики Брат је лично име!

--делија 17:54, 29. септембар 2006. (CEST)

Кад смо већ код тога, „како они пишу име своје емисије, тако морамо и ми“, па они увијек пишу овако: VELIKI BRAT. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)
Очигледно овдје треба разјаснити двије ствари. Прво, да ли је чланак о емисији или о личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? И друго, важније, које за собом повлачи прво, јесте: да ли је емисија добила име по личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? Уколико је одговор на друго питање не, онда је једино логично писати Велики брат. А ако је, пак, одговор да, онда - Велики Брат. Просто ко пасуљ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Кинеска имена

До сада нисам наишао на транскрипциона правила у српском која препоручују писање апострофа на месту полугласника. Молио бих и друге за мишљење овим поводом. В. чланак Лао Ц'. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)

Такође, имамо систематично проблематичне транскрипције кинеских имена. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)



Има у Правопису одељак о транскрибовању кинеских личних имена, а такође би било корисно завирити и у "Правописни приручник" Анића и Силића који такође има одељак о транскрипцији са кинеског. Пошто, колико је мени познато, нема других извора којисе баве том проблематиком, најбоље јби било да се придржавамо нашег Правописа (а Анића и Силића по потреби). Па ћемо тамо наћи да није више Мао Це Тунг већ Мао Цедунг, а да није Чу Ен Лај већ Џоу Енлај итд.

--делија 15:28, 11. октобар 2006. (CEST)

Могао би да бациш поглед на прилоге Wu-а. Систематски је транскрибовао кинеска имена по методу: србизована енглеска транскрипција. Има доста чланака који се тичу тога. Углавном сам био суздржан све док нисам схватио да је написао Лао Ц', а не Лао Це (што је стандард, колико је и Шекспир а не Шејкспир стандард). --Милош Ранчић (р|причај!) 15:45, 11. октобар 2006. (CEST)

Очигледно да Ву познаје материју, али само донекле. Наиме, он, као и неколицина сарадника Википедије, сматра да је његово познавање кинеског (енглеског, француског) и више него довољно да се прихвати транскрипције на српски. А ја по ко зна који пут понављам: добро познавање страног језика мора бити подржано одличним познавањем српског правописа и транскрипционих правила е да би транскрипција била успешна. Ја не сумњам у Вуово познавање кинеског, али чисто сумњам да је он код транскрибовања на српски имао пред собом отворен правопис или Анић-Силићев приручник. Занемаривање правописних правило при транскрибовању једног дана ће нам се обити о главу, а већ на овом нивоу развоја Википедија уочава се лагани хаос када је у питању транскрипција страних личних имена (поготову са енглеског, донекле француског, а сада се тој групи придружује и кинески).

--делија 16:24, 11. октобар 2006. (CEST)


Погледајте Српска транскрипција кинеског језика и ако можете допуните правилима из тих правописа итд. тако да може успешно да се користи. --Ђорђе Стакић (р) 10:46, 14. октобар 2006. (CEST)

Па у том чланку управо и пише: ce – ц’. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 14. октобар 2006. (CEST)

Хм. Српска ортографија не познаје интензивно коришћење апострофа за означавање полугласника. Осим ако се много тога није изменило, оно тамо је солидна произвољност. Сем тога, на основу које литературе је писано? --Милош Ранчић (р|причај!) 17:06, 14. октобар 2006. (CEST)

Знам. У том чланку пише да је таблицу направио Филолошки факултет. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:07, 15. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Може и једно и друго. У српском стандарду се преферира ћириличко. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:48, 17. октобар 2006. (CEST)
А може и ћирилско, мада то ипак дјелује помало архаично. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:48, 17. октобар 2006. (CEST)

Da li je ispravno reči i 'granički prelaz'? --Поки |разговор| 18:52, 19. октобар 2006. (CEST)

Теоретски није немогуће, али вјерујем да је ипак гранични, ако не једини правилан, а оно бар правилнији облик. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)
А можемо се тако јурити довијека: Да ли је исправно рећи и статистичНа метода (од статистика)? :) ФизичНи закони (од физика)? МорнаричНи одред (од морнарица)? ЛијечничНи налаз (од лијечник)? ТопличНи округ (од Топлица)? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)
А онда ти кажеш: А да ли је правилно рећи и хлороводоничКа киселина (HCl)? маларичКи комарац (од маларија), и тако у круг и све изнова и изнова... :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Црвена звезда

или Црвена Звезда? Шта год да је тачно, треба испреправљати по чланцима ФК Црвена Звезда и СД Црвена звезда. Све је збрчкано - ФК има велико слово али у самом чланку се зове са малим словом, док СД има мало слово али се у самом чланку зове са великим словом :) --Dzordzm 05:36, 2. новембар 2006. (CET)

  • nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Crvena zvezda". --Ford Prefekt 12:13, 2. новембар 2006. (CET)

[уреди] Бернхард Риман или Бернард Риман

Име чувеног немачког математичара Римана, по моме мишљењу, погрешно је промењено и страница преусмерена са Бернхард Риман, као што је првобитно стајало, на Бернард Риман. Иако нисам неки посебан познавалац немачког језика разлози зашто мислим да је ово погрешно су следећи:


- У свим чланцима о Риману на српском језику које сам могао наћи на интернету (укључујући и овај чланак-претражити Гоогл латиницом) користи се име Бернхард, а не Бернард Риман.

- Поређења ради, име бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, такође је уобичајено да се на српском пише и изговара управо тако, дакле, Герхард, а не Герард, па би, у складу с тиме, онда и Риман требало да се на српском зове Бернхард, а не Бернард.

- Уколико се ипак одлучите да је правилније рећи Бернард Риман неголи Бернхард Риман, односно да је ово преусмеравање правилно извршено, онда би било лепо, ем практично, да неко буде вредан па да и унутар чланка свуда где се помиње ово Риманово име Бернхард такође промени у Бернард, а не само, да као што је тренутно случај, у наслову пише Бернард а у остатку текста Бернхард.Ја иначе за овакав један подухват нит' имам воље, а нит' жеље.

Вратио сам твоју измену, јер је вршила дуплирање чланка, а уосталом - тако се не премешта страница. По питању правилног изговора сам индиферентан. --Φ ί λ ι π 22:05, 6. новембар 2006. (CET)

С обзиром да ја, као што си и сам приметио, не умем правилно да премештам странице, онда бих те замолио да то уместо мене урадиш, да се не би дуплирали чланци. А неко други ко по питању изговора није индиферентан као ти, може увек касније да је поново преусмери као што је тренутно стање, ако мисли да је у праву.; наравно узимајући у обзир и сугестије које сам ја изнео у овој поруци.

Хајде да сачекамо да се појави нека "компетентнија" (трећа) особа да да своје мишљење. Не бих баш да премештам, па препремештам, па... --Φ ί λ ι π 22:19, 6. новембар 2006. (CET)

Слажем се и само бих још имао да додам, да овде није у питању само правопис или правилан изговор, него и могућност да неко уопште пронађе овај чланак на српској Википедији ако на неком претраживачу (Гугл или Јахуу, на пример) укуца Бернард Риман или Бернхард Риман. А вероватно ће бити више оних који ће га тражити као Бернхард Риман, што очигледно иде у прилог овој мојој интервенцији.



Бернхард (ако је судити по Малој Просветиној енциклопедији).

--делија 22:41, 6. новембар 2006. (CET)


Ево још једног важног разлога: Не знам како вам се чини, али мени Бернхард више звучи по немачки него Бернард што је важно јер је реч ипак о немачком математичару.


Страница је већ премештена. :) --Φ ί λ ι π 23:14, 6. новембар 2006. (CET)


Браво мајсторе, и хвала !


[уреди] Грешка....

Пријављивање успешно Из пројекта Википедија Скочи на: навигација, претрага Успешно сте се пријавили на Википедију као „Ива Т“.

Уколико имате питања у вези Википедије, можете их поставити на Тргу.


Правилно је "уколико имате питања У ВЕЗИ СА ВИКИПЕДИЈОМ". Ово треба исправити. —Претходни непотписани коментар остави Iva T (разговорприлози) .

У праву си, ”у вези Википедије”, би се односило на општа питања о самој Википедији, док ”у вези са Википедијом” се односи на сва питања која су резултат дјеловања, или рада на Википедији..., мада Трг може да служи за постављања питања и једне и друге природе... :) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 09:33, 12. новембар 2006. (CET)

Ne, čovek je u pravu. Jedino ispravno je "u vezi sa Vikipedijom". --Ford Prefekt 10:06, 12. новембар 2006. (CET)

ОК у сваком случају, исправљено је на конструкцију ”у вези са Википедијом”... --Славен Косановић {разговор} 10:38, 12. новембар 2006. (CET)



У вези с горенаведеним: у Правопису пише: "у вези с" (а не "у вези са"). Хеби га, дежурно зановатало се морало јавити. А ионако сам себе почињем подсећати на нашег благопочившег другара Јола!

Поздрав.

--делија 11:23, 12. новембар 2006. (CET)


С је основна варијанта предлога, а а додајемо да бисмо олакшали изговор, као што кажемо пред (нечим), али преда мном. Није погрешно ни употребљавати дужу варијанту у „нормалним“ ситуацијама (што ни Правопис не спори), али се препоручује да се она употребљава само када предлог долази испред слова с, з, ш, ж и сугласничких група тешких за изговор (немогуће је рећи с сестром, с зидарем, с мном, већ једино са сестром, са зидарем, са мном), а у свим осталим случајима боље је употребити краћу варијанту — с Википедијом.

Наравно, у вези нечега неисправно је у сваком контексту. Да ли би неко за заљубљени пар Марка и Марију рекао да је „Марко у вези Марије“, или пак да је „Mарко у вези с Маријом“?

Поздрав,

Bbasic 12:06, 12. новембар 2006. (CET)

А то с иде без апострофа? -- Обрадовић Горан (разговор) 12:16, 12. новембар 2006. (CET)

Дефинитивно без апострофа. :) Понекад ми дође да стријељам људе кад видим да пишу с "с' апострофом". Срећа што имам добру душу. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:32, 12. новембар 2006. (CET)
Ах, има оних који се саосећају са мном :) И ја сам баш пиздео када сам у јавном простору виђао тај апостроф. Слично је било и када су, баш поводом тог "са", негде с почетка деведесетих огромним билбордом на Теразијама рекламирали филм "Спавај самном". Хм. Ипак су то основне ствари... --Милош Ранчић (р|причај!) 12:44, 12. новембар 2006. (CET)

[уреди] Етимологија ријечи ”наука”

Има ли неко неку литературу у вези са етимологијом ријечи ”наука” у српском језику? --Славен Косановић {разговор} 11:06, 12. новембар 2006. (CET)

Ево мене опет са етимологијом ријечи ”наука”... Дакле, у чланку Наука, почео сам ”из главе” да пишем о етимологији наше ријечи ”наука”, неко је измјенио да је ријеч руског поријекла..., дакле, стигла као позајмица, што можда јесте тачно, а можда није..., можда је у нашем језику постојала и прије конкретнијег дефинисања ”науке” као посебне области људског сазнања... Када би могли наћи неку литературу да то квалитетно обрадимо, пошто је занимљиво да на Интернету, нисам успио да нађем никакву референцу на тему... --Славен Косановић {разговор} 12:24, 12. новембар 2006. (CET)
Пресреле су ме сукобљене измјене. Видиш, не могу да ти дам литературу, али ако хоћеш могу да ти кажем овако, ако ћеш ми вјеровати на слијепо. :) Коријен је домаћи, ук, и то је био и назив једног слова у старословенској азбуци. је уобичајени суфикс, а на- уобичајени префикс за свршени вид. Од овог коријена потичу и (на)учити (ук > уч), научник, ученик, уџбеник (уч > уџ ипред звучног б) и сл. Сама ријеч наука је ипак, упркос свом јако старом коријену и другим изведеницама, мало новијег датума, из 18-19. вијека (Вук је користио овај облик, и сасвим је могуће, сад кад си то поменуо, да га је управо он сковао по угледу на руски, или можда неко прије њега. То заиста не знам. Мораћемо ипак да сачекамо некога ко има литературу. :)). А отуд (такође мало новије) знанство у западној верзији. Сам коријен ук је, у ствари, древна именица - изворни облик савременог наука. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:30, 12. новембар 2006. (CET)

Вјерујем ти :), али већ сам био погријешио што сам почео да пишем без литературе, о етимологији те ријечи, јер се ради о никако обрађеној теми на ”Српском” Интернету, односно нико од наших стручњака није објавио неки ”спис” на Интернету о теми, не би било лоше позвати се на неку књигу, штампани есеј, штампану енциклопедију, или гдје већ се може наћи нешто више, као референцу, тако да неко ко прочита објашњење у чланку, може да провјери у неком провјерљивом извору, да објашњење има смисла... У сваком случају, Ђорђе теби хвала за објашњење. --Славен Косановић {разговор} 12:43, 12. новембар 2006. (CET)

Најбоље погледати у "Етимологијском рјечнику хрватског или српскога језика" I-IV П. Скока (Загреб, 1971-1974). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:57, 12. новембар 2006. (CET)

У часопису Наш језик из 1935. године (св. 5), М. С. Московљевић у чланку „Наук или наука“, проучавајући разлику између ових двеју речи, на једном месту наводи „да су обе речи [наук и наука] прасловенске“.

Поздрав,

Bbasic 13:00, 12. новембар 2006. (CET)

[уреди] Бања Лука

Да ли је испавно написати ,,у Бањој Луци" или ,,у Бања Луци", тј. ,,у Бањалуци"? Имамо бању, и каже се у бањи, а не у бањој. --Поки |разговор| 16:53, 15. новембар 2006. (CET)

Што се правописа тиче, може Бањалука, Бања Лука и Бања-Лука. Такође може у Бањалуци и у Бања-Луци (пишу људи и у Бања Луци, али ја кажем да то није правилно). А чуо сам људе да говоре и у Бањој Луци, али заиста немам коментара на то. Стварно не знам каква је то чудновата придјевска промјена ове бање. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:11, 15. новембар 2006. (CET)
Овог у ,,Бањој Луци" има доста на чланцима и увек се запитам, како некоме може да падне на памет та промена. --Поки |разговор| 17:16, 15. новембар 2006. (CET)
Ово су званичне стране Универзитета у Бањој Луци. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:41, 15. новембар 2006. (CET)



Послушајте једног Бањолучанина/Бањалучанина:

Дакле, може и Бања Лука и Бањалука, а никако не може Бања-Лука!

Од Бања Лука имамо: Бањолучанин, Бањолучанка, бањолучки, у Бањој Луци (сиц!), генитив: (из) Бање Луке ... (коме није јасан генитив, нек се сети генитива назива Стари Град где се, као и у називу Бања Лука, по падежу мењају оба дела назива, па имамо: у Старом Граду, из Старог Града, односно староградски, Старограђани итд.) Напомена: Бања у називу није именица "бања", него придев "бања, бањи, бањо", односно "бајни, бајна, бајно" (по неким лингвистима), а по другима та је "лука" (подручје уз воду) припадала неком бану, па је у почетку била Банова Лука, а касније Бања Лука.

Од Бањалука имамо: Бањалучанин, Бањалучанка, бањалучки, у Бањалуци, генитив: из Бањалуке (опет аналогија, али овај пут с називом Стариград, где се по падежима мења као: у Стариграду, из Стариграда, етник је Стариграђанин и Стариграђанка, а придев стариградски.)

Први облик - Бања Лука - препоручују српски лингвисти, али је други облик уобичајенији у говорном језику и вероватно више од 90 процената грађана Бањалуке каже Бањалука - и све што следује из тога.

--делија 19:01, 15. новембар 2006. (CET)

У принципу најчешће чујем Бањалучане да кажу Бањој Луци. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:08, 15. новембар 2006. (CET)



Добро, то и није толико важно. Важно је да се определимо за једну варијанту и да је доследно користимо на Википедији. Ја предлажем облик Бања Лука, али могуће је да ће "Бањалучани" надвладати, па у том случају нека буде Бањалука.

--делија 19:15, 15. новембар 2006. (CET)


Правопис, као што је већ речено, наводи облике Бања Лука — Бањој Луци и Бањалука—Бањалуци. Да бисмо видели шта је оправданије, морамо мало заћи у етимологију овог топонима. Постоје две претпоставке: да први део потиче од именице „бања“, или да потиче од давно ишчезлог придева „бань“ (значи банов). Наравно, праву истину је готово немогуће утврдити, али стручњаци сматрају да је друга варијанта вероватнија: прво, сматра се да је овим крајем некад владао бан, откуда и топоними Бановци и Банова Тепа; друго, врло је битно то што се ова реч у називу места изговара Бȃњā, као у поменутом придеву, а не по именици Бȁња. Гледано на овај начин, Бања Лука је оправданији облик.

С друге стране, у оваквим случајима врло је релеватно мишљење тамошњег становништва, а ако бисмо то узели у обзир свакако предност има Бањалука (за шта и Правопис констатује да је чешће).

Изнео сам шта знам, ту су аргументи и за један и за други облик, па бих се сад повукао из дискусије и оставио осталима да процене шта би било боље. Најбитније је то што шта год да одаберемо, нећемо погрешити.

Поздрав,

Bbasic 00:41, 17. новембар 2006. (CET)


Заборавио сам напоменути да дневни лист "Глас Српске" и РТВ РС употребљавају само облик Бања Лука.

--делија 02:02, 17. новембар 2006. (CET)


Смета ми једна ситница:

У одељку Трга званом "Правописна питања" стоји реченица добродошлице "Добродошли на Википедијански ТРГ!", а треба "википедијански" (мало "в"!).

--делија 20:39, 15. новембар 2006. (CET)

Сад је „википедијански“... :) --Славен Косановић {разговор} 21:05, 15. новембар 2006. (CET)

[уреди] Грешка или намјера?

Код неких биљака у табели за таксономију се наводи "потфамилија". Грешка или намјера, пошто ваљда треба "подфамилија"? Поз, --Kaster 22:15, 5. новембар 2006. (CET)

Не, треба потфамилија, јер је д звучно, а ф безвучно. Оно што је можда проблем је то што је овај спој ријечи неуобичајен, па се стога између под и фамилија налази једна мисаона пауза. Због ње се ваљда може писати и подфамилија. Друго психичко супротстављање једначењу овдје је то што је ф крајње риједак сугласник у већини наших говора, па и не учествује у једначењу, иако је безвучан и има „потенцијала“ за то. Мада, једначење се може избјећи ако проузрокује промјену значења и теже разумијевање ријечи (нпр. поддијалекат - ако би се изједначило, онда би било подијалекат, што није баш најјаснија ријеч - исто тако и подтип). О овоме (потфамилија или подфамилија) би се заиста могло озбиљно дискутовати. :) Волио бих да чујем шта други језикословци мисле о томе. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:43, 18. новембар 2006. (CET)

Ипак се нема шта озбиљно дискутовати, пошто Правопис наводи облик потфамилија.

Поздрав,

Bbasic 18:22, 18. новембар 2006. (CET)

  • Слично томе правилно је потформула, претходник, а не подформула, предходник. Филипов бот је између осталог вршио и поправке у правопису. --Ђорђе Стакић (р) 15:37, 19. новембар 2006. (CET)

[уреди] Kako se kazhe...

na srpskom, kada se govori o religiji, Children of Abraham? To jest kako se prevodi Abraham? Da li se uopshte prevodi na neko 'nashe' pravoslavno ime (Avraham mozhda?), ili ostaje tako kakvo je kao Abraham.

Svetlana Miljkovic 11:35, 23. новембар 2006. (CET)



У српском језику, имена светитеља и библијских личности се адаптирају, односно прилагођавају, па је тако Абрахам - Аврам, Томас је Тома, Лукас је Лука а Габријел је Гаврило!

--делија 12:03, 23. новембар 2006. (CET)

Children of Abraham = деца Аврамова. Јел то из оног дела "може Бог и од камења овог направити децу Аврамову..." или већ како тачно иде. --Ђорђе Стакић (р) 16:32, 23. новембар 2006. (CET)

[уреди] Početak rečenice

Pošto je bilo reči da se broj može koristiti na početku rečenice, koja su to slova ili reči kojim ne bi trebalo započeti rečenicu. Ako se sećam u još u osnovoj školi su me učili da rečenica ne bi trebalo početi sa ‚‚I ...‚‚ ‚‚A ...‚‚!! Da li sam upravu i da li se o tome uopšte obraća pažnja, verovatno, da :)? Hvala na odgovoru! —Претходни непотписани коментар остави Zipy (разговорприлози) . са архиве преместио ¡¿Кале?!

Мени је у сећању остало да не треба реченицу започети са "Али..." него уместо тога користити "Међутим...". Међутим ако представљамо дијалог неких лица онда ова правила немају значај. --Ђорђе Стакић (р) 08:02, 29. новембар 2006. (CET)
Мени је једна строга, а јако досадна професорка српског у основној школи дубоко урезала у подсвест да би ваљало избегавати почињање реченица са "али", "а" и слично, али да, ако већ почињем реченицу са "али", "а" и слично, обавезно ставим запету после те речи. Али, то у говору не изгледа тако, већ се брзо и заједно изговори. :) Мада, мислим да ова стилска правила ипак више важе за енглески него за српски (јако је незграпно почети реченицу са "but" и "and", што у српском није толико страшно). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:50, 29. новембар 2006. (CET)
Стриктно говорећи, не постоји такво правило, као што Ђорђе и рече. С тим што ће се у научном стилу (дакле, и у енциклопедијском, дакле и на Википедији) избегавати такве конструкције, тј. тежиће се јасном и једноставном изражавању које треба да пренесе што ефикасније садржај (исп. Википедија:Орвелова правила). С друге стране, када је је у питању поетско или есејистичко или сл. изражавање, почињање реченице везницима може донети одређену ритмику изражавања и може бити позитиван елемент стила особе која пише. Другим речима, то правило треба да важи на Википедији и у научној литератури, али никако не може бити ограничење у говору нити у већини других функционалних стилова. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:09, 30. новембар 2006. (CET)

[уреди] Добро дошли

Узвик добро дошли пише се као две речи (за разлику од придева — „Ви сте добродошли.“). Стога би ово требало изменити на овој страници, и у тексту који се шаље као добродошлица новим корисницима.

Поздрав,

Bbasic 00:53, 30. новембар 2006. (CET)

У праву си 100%. :) Сад кад си поставио пост и мени сину црвено свијетло... :) Чудим се да никоме од нас раније није запало за око. --Славен Косановић {разговор} 01:02, 30. новембар 2006. (CET)

Šta? Pa dobrodošli se piše zajedno! --Rainman 01:10, 30. новембар 2006. (CET)

Придјев да, али узвик не, као што је рекао Башић. --Славен Косановић {разговор} 01:11, 30. новембар 2006. (CET)


Сад је боље, али остао је наслов странице.

Поздрав,

Bbasic 07:20, 30. новембар 2006. (CET)

Спојено би било ако би рекли "Ви сте/Они су добродошли на Википедију", а када се обраћамо директно онда кажемо "добро (нам) дошли". --Ђорђе Стакић (р) 08:49, 5. децембар 2006. (CET)

[уреди] Једнина и множина одредница Википедије...

Кад смо већ у причи око стручних група, сматрам да би требало покренути и расправити ово питање пошто, многи изрази у одредницама, који су напрасно написани у једнини, због ”наводног правила” ециклопедистике...?, које мени уопште није познато у српском језику, дају утисак неписмености. Примјера има мали милион. Дакле, које је то правило и који је разлог да се стручни изрази, који се користе у респективним струкама у множини, зашта постоје оправдани разлози, овдје на Википедији пишу у једнини као одреднице? Ако слично правило не постоји, да онда средимо то док је вријеме. Ја сам имао више енциклопедија на српском језику, између осталих истичем Општу Ларусову енциклопедију у три тома, издање седамдесетих година (недавно је поново издата), пошто је сматрам једном од најбољих енциклопедија коју смо имали, (кад сам ја ишао у школу), те морам признати да никада нисам наишао у њој на сличан третман одредница... Према томе, молио бих овдје мишљење корисника који се разумију у тематику, пошто сматрам да је напрасно премјештање одредница у једнину, једноставно неписмено.--Славен Косановић {разговор} 03:22, 3. децембар 2006. (CET)

Није неписмено све што није практиковано у папирним енциклопедијама. Неписмено је само оно што не одговара Правопису српског језика. --Dzordzm 03:59, 3. децембар 2006. (CET)
Правило једнине је покушај да се униформизују критеријуми за наслове чланака на енглеској Википедији и практикује се на српској Википедији већ годину-две без неког посебног гласања, што не значи да се о њему не може расправљати. Оно не искључује множину у случајевима када је то преовлађујући начин звања, већ даје смерницу за случајеве када пишемо нови чланак и двоумимо се. На тај начин се избегава да наслови чланака личе на ускршња јаја, један овако, други онако, трећи амапак’вако, како би сасвим сигурно изгледали ако би се корисницима дало на вољу. Осим тога, на овај начин се и минимизује број коришћења преусмерења, чиме се на један мали начин смањује оптерећење сервера. Ако сви очекују да су наслови чланака углавном у једнини, онда ће вики-везивати исправно, а не на преусмерења у множини. Но, кажем, правило је довољно флексибилно и оставља простор за наслове у множини ако су они заиста провлађујући. На пример, свакако би се чланак звао ”Питагорејци” а не ”Питагорејац”. --Dzordzm 03:59, 3. децембар 2006. (CET)
Енглеска је енглеска, а ми радимо на српској. То што се ради на енглеској не ради се на шпансој на примјер, јер би то ишло директно против шпанског правописа. Ми треба да се позабваимо нашом енциклопедијом и нашим правописом по том питању. Иначе превише се угледамо на енглеску, као да су они једина цивилизација на свијету. Чак и за неке појмове који су поријеклом из латинског и грчког ушли у енглески ми се угледамо на енглеску верзију, умјесто да потражимо већ прихваћене еквиваленте из латинског и грчког у нашем језику, као што раде у свим другим језицима, мада то конкретно овдје није тема. Е сада, папирна ова она, као да је то важно. Ако је нека енциклопедија папирна не значи да у њено стварање није уложено знање и труд стручњака из респективних области. Важно је да се стручни термини који су у множини не смију пребацивати у једнину. Постоји одређени разлог зашто је неки појам у множини и то треба да се поштује. Ја овдје говорим о пракси пребацивања чланака у једнину, „зато што је то по правилу“. Дакле, које је то правило у српском језику? И та пракса треба да се пажљиво ради. Мрзи ме сад да тражим стотине примјера чланака чије су одреднице пребачене у једнину по том систему, а не би требало. Дакле, све чланке који су пребачени по том систему у једнину, а није требало, јер је стручни назив у множини, треба вратити назад. А то да чланци личе на „ускршна јаја је дискутабилно“. :) Управо погрешне одреднице стварају чаршијски вашар. Одреднице нису визуелна умјетност, него умјетност смисла и значења. Један стручни појам који је у из неког разлога у множини, свугдје се даље у чланцима користи у множини, тако да не видим проблем са повезивањем и ко га искористи у једнини, ради погрешно. Наравно има изузетака, али ће већином да важи то правило. --Славен Косановић {разговор} 06:29, 3. децембар 2006. (CET)
Не слажем се, Славене. Сматрам да није неписмено писати у једнини, већ чак препоручљиво. Не само на енглеској већ на готово свим Википедијама је обичај да се одреднице пишу једнином (чекић, не чекићи, човек, не људи, гумица, не гумице, љубав не љубави (!), Абелова група, не Абелове групе, аденозин-монофосфат, не ... сви географски појмови, сва лична имена, ... схваташ шта хоћу да кажем). Једино где се људи колебају па стављају често множину јесу појмови који иду у групама, али су они, бај ол минс, у мањини (нпр. кишне глисте, кетони, логаритамске неједначине, ... и наравно речи Pluralia Tantum) где сам ја опет за једнину ради конзистенције, сем тамо где баш није природно, односно тамо где појам никад или ретко кад иде у једнини (дакле, у случају "увек множине" и још понегде). С друге стране, категорије се пишу у множини, јер оне групишу доста појмова који имају нешто заједничко и дају им неки оквир. --Φ ί λ ι π 10:17, 3. децембар 2006. (CET)
Људи па славен и прича о томе да нпр. чланке као што имамо гљива!!!, животиња, племенити гас ... требамо да пишемо у множини јер се ово друго користи. Исто као питагорејац/ци. Замислите да уместо чланка сисари стоји сисар. Ем што нико нормалан неће тражити ту одредницу у једнини, ем што кад види у једнини човек се уплаши. Значи славен и прича о појмовима који описују "групе нечега". Није човек поблесавио па да мисли да све треба писати у једнини (нико нормалан неће да пише чланак компјутери, столови, Србије, Београди, тастатуре ...). А код нас јесте пракса да се групни чланци пишу у једнини. --Јован Вуковић (р) 10:55, 3. децембар 2006. (CET)
Е ту долази конзистентност. Мислим да постоје нормални људи који би тако тражили. :) --Φ ί λ ι π 10:59, 3. децембар 2006. (CET)
Ја овдје говорим о стручним појмовима и не како би ко шта тражио. Појмови у множини у респективним струкама, су из неких одређених разлога у множини. Тако да није исто рећи добра и добро. Први појам се користи у економији, док је други предмет филозофских расправа у етици. --Славен Косановић {разговор} 19:57, 3. децембар 2006. (CET)

[уреди] Име чланка (исправан назив избора) - Избори за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије 2007.

Хајде, поновићу опет оно што сам већ написао на страници за разговор чланка. Приметио сам да нам се назив чланка не поклапа са службеним називом избора. Погледајте страницу http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi_frames.htm . Тамо постији службени назив ових избора (ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ). Нисам хтео ништа сам да предузимам док се не констатује шта је исправно. Ја мислим да морамо следити прописе државних институција ма колико нам они били чудни, а шта кажу остали? --Поки |разговор| 20:18, 4. децембар 2006. (CET)

Ranija diskusije o ovome: Разговор:Избори за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије 2007..
Ja na tvom linku sajta parlamenta ne mogu da nadjem pomenuti naziv, ali sam našao sledeći termin ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ ЗА ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ na http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi/Zbir_list210107.htm. Ovo poslednje mi zvuči logično jer će izabrani poslanici na kraju da uđu u taj parlament pa su i izbori za poslanike u skupštinu, dok sa sadašnjim nazivom članka ispada da se izbori događaju u samoj skupštini. --Slobodan Kovačević prič prič 21:39, 4. децембар 2006. (CET)
Управо тако. =) --Matija 22:19, 4. децембар 2006. (CET)

[уреди] Размак после двотачке

Уместо, примера ради, „Википедија:Трг/Правописна питања“ исправно је „Википедија: Трг/Правописна питања“. Наравно, ово се односи на све странице које имају наслов по сличној шеми. Би ли се ово могло некако исправити?

Поздрав,

Bbasic 12:50, 5. децембар 2006. (CET)

Не! Такве двотачке немају стандардно значење (у језику) већ представљају раздвајач за именске просторе. Кад бисмо правили размак, све странице ван главног именског простора би заправо почињале са " " (размак), односно доњом цртом (_), кад би се уклонио именски простор, што је изразито непрактично. Наравно, увек се може то решити и додати свуда те размаке. Дакле, технички је то могуће урадити, али ја сам начелно против тога. --Φ ί λ ι π 19:25, 5. децембар 2006. (CET)


Dve tačke imaju svoje značenje i regulisanu upotrebu prema u Pravopisu tako da prva rečenica tvog odgovora nema mnogo smisla. Tehnički razlozi su nešto drugo. --Ford Prefekt 09:19, 6. децембар 2006. (CET)



[уреди] Правопис

Овај сајт Скраћени правопис српског језика би могао бити користан.

--делија 09:20, 17. децембар 2006. (CET)

По свему судећи то је исто што и ово Википедија:Основе српског правописа :> --Ђорђе Стакић (р) 09:54, 17. децембар 2006. (CET)



Хех, изгледа да јест. Још само кад би неки од нас чешће посећивали сајт (чланак) . . .

--делија 10:02, 17. децембар 2006. (CET)

[уреди] Философија

Константин Философ, Свети мученик Философ, Сенека Философ и тако даље. Доста је чланака у којима стоји философ и философија, иако су ти облици по Правопису неправилни. Правилно је једино филозоф и филозофија, јер тако пише у Правопису, под тачком 98. Још је Правопис из 1960. године одбацио облике са с, а тако је и у актуелном Правопису. И у Клајновом Речнику језичких недоумица стоји да је једино исправно са з. По истим принципима транскрипције имамо и муЗику, гимнаЗију, фиЗику, муЗеј... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:34, 20. децембар 2006. (CET)



Ђорђе, све што си написао стоји, али ме интересује зашто је остало Сенека Философ. Разумем да је ово "Философ" део његовог личног имена и да се пише великим словом, али у већини енциклопедија и речника пронаћи ћеш само одредницу "Сенека". Мислим да није оправдано да се чланак на Википедији зове Сенека Философ већ само Сенека.

--делија 12:54, 20. децембар 2006. (CET)

Мислим да је Сенека Философ преусмерење на Сенека, али узео сам га за пример зато што у чланку стоји философ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:11, 20. децембар 2006. (CET)

Ја не знам да ли је реч философија неправилна, али знам да је ту реч употребљавала моја професорка филозофије. --Поки |разговор| 13:00, 20. децембар 2006. (CET)

Isto je bilo i sa mojim profesorom logike. Njegov argument bio je da je filozofija proisteklo iz pogresno preuzetog termina iz nemackog jezika, a da inace znaci ljubav prema mraku - zofija je navodno mrak. Zato je prema njegovim recima ispravno reci filosofija - ljubav prema mudrosti. --Slobodan Kovačević prič prič 13:48, 20. децембар 2006. (CET)
Исте аргументе је упорно истицао професор Милош Н. Ђурић. --Ђорђе Стакић (р) 14:03, 20. децембар 2006. (CET)
Tako je, moja profesorka je takođe spominjala nemački u tom kontekstu. --Поки |разговор| 14:04, 20. децембар 2006. (CET)
Овако. Филозофија би требало да значи „љубав према науци“, од грчког филос - љубав и софија - наука. Али, правила транскрипције јасно налажу да се грчка међусамогласничка сигма код нас преноси као з. Зато имамо муЗику, фиЗику, гимнаЗију, филоЗофију. Међутим, први је наш познати филолог Милош Ђурић почео да негодује како је софија наука, а зофос мрак, па онда филозофија испада да је „љубав према мраку“. Без обзира, ово није грчки језик, ово је српски језик, и правила транскрипције и устаљености се морају поштовати. А поред Милоша Ђурића, облик философија био је присутан и код Хрвата, а и у руском језику, па је утицао и на наш језик, те је тако и то допринело да се отпочне са полемиком. Полемика је трајала до 1960. године, када је Правопис јасно нагласио да је једини ваљан облик филозофија. То стоји и у тренутном Правопису, под тачком 98, а пошто је Правопис једини закон кад се ради о говорним и писаним недоумицама, мора се поштовати, па макар зофос било и стотину најцрњих мракова. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:06, 20. децембар 2006. (CET)

Хм. Слажем се да основни облик треба да буде са з, с тим што сматрам да је тај облик, за разлику од многих других неправилних, поприлично устаљен у нашој култури, тако да би макар требало правити преусмерења и давати појашњења тим поводом. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:08, 20. децембар 2006. (CET)

Али на крају крајева, свака погрешка ако се довољно често и упорно понавља на крају постане правило. Тако је било и са писањем назива битака и ратова великим почетним словом. Нико није писао Косовски бој са великим К осим родољубивих и мало неписменијих историчара, и у правопису је стајало да се имена битака и ратова пишу малим почетним словом, али кад су се битке и ратови почели писати великим почетним словом у огромној мери, Правопис је морао да призна то као правило. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:35, 20. децембар 2006. (CET)
Овако: У мојој књизи за филозофију (четврти разред гимназије, писац је неки златиборац) се нашироко објашњава разлика између филозофије и философије. Тамо између осталог стоји константација де се у филоз/с/офским круговима све више користи термин са с. Мој професор филоз/с/офије такође користи термин философија уз објашњење да је реч о преузимању речи из немачког језика, а не из грчког. Он би о овоме могао да вам прича 40-так минута. Ја лично мислим да овај облик требамо користити равноправно са филозофија, јер је у великој мери заступљен облик (посебно у стручној литератури) --Јован Вуковић (р) 12:19, 21. децембар 2006. (CET)
Залажеш се да облик који је експлицитно забрањен у Правопису користимо равноправно с исправним, зато што је неколико „философа“ умислило како је одједном компетентно и за језичка питања?! Заиста, је ли икад ико чуо да је неки лингвиста гурао нос у област проучавања филозофије — није? Зашто онда уопште разговарамо о обрнутом смеру (дрском мешању „философа“ у област која нема везе с њиховом)? Шта је следеће, хоћемо ли кренути да запошљавамо „философе“ по болницама и нуклеарним електранама уколико одједном умисле како умеју и то да раде? — Bbasic 13:22, 22. децембар 2006. (CET)
Заиста, је ли икад ико чуо да је неки лингвиста гурао нос у област проучавања филозофије — није? И те како јесте. Што је најгоре, лингвисти инхерентно гурају носеве у све, па се онда свет прилагођава њима, а заправо би требало обрнуто. Језик је жива творевина и мења се свакодневно! Не заступам конкретно овде став да треба користити реч философија (мада, како сам ја учио у школи, философија се користи у теологији и уопште хришћанству, а филозофија у науци), али не волим надменост. --Φ ί λ ι π 13:29, 22. децембар 2006. (CET)

Говор, односно реч је основна комуникациона категорија. Речима (у најширем смислу) се баве лингвисти. Зато је сасвим нормално да лингвисти гурају нос у све, па и у филозофију, али само да би објаснаили зашто се каже филозофији а не философија, а не да би анализирали основне поставке или евентуалне недостатке Хегеловог или Платоновог учења. С друге стране, нико не брани филозофима да са филозофског аспекта анализирају настанак и развој неке речи, појма, синтагме - језика и говора уопште, али не да и прописују да ли се каже овако или онако.

Успут, већина сарадника на Википедији гура нос у мноштво области а да при том нема формално, односно стручно покриће за то. Али, да се то не ради, не би било ни Википедије. И сви смо експерти за језик и говор самим тим што се говором, односно речима служимо у свакодневном животу, а богами и при писању чланака.

--делија 14:55, 22. децембар 2006. (CET)


Ни ја не волим надменост, али нам се интерпретација појма надменост очигледно разликује. За мене нико није надменији од оних који сматрају да се више разумеју у језик од људи који су се за то школовали и којима је посао да постављају језичке стандарде. Ако сам добро разумео, то што лингвисти нормирају језик ти сматраш „инхерентним гурањем носева у све“. Дакле, боље би било да их једноставно побијемо, па да ти донесеш своја правила, ја своја, неко трећи своја, и нека свако пише како год хоће, и онда не бисмо имали за кога да кажемо како „инхерентно гура нос у све“. У том светлу, свакако ти не би сметало ако бих ја сада кренуо да по Википедији преправљам са мном у самном, јер, према претраживачима Интернета, овај други облик (погрешан, ако је потребно да нагласим) врло је чест. Онда ћу, наравно, кренути да исправљам не знам у незнам, јер се мени ово друго свиђа, а то што неки тамо лингвисти кажу да тако не треба једноставно ћу приписати „инхерентном гурању носева у све“.

Сад мало озбиљности. Колико сам до сада стекао утисак, већина администратора овде поштује правописне одредбе, али има и оних који мисле другачије. То је заиста ружно; разумем да је немогуће постићи јединствен став међу свим корисницима, али требало би да макар управа има неку званичну политику. Зашто се једноставно не договорите хоћемо ли Википедију писати стандардизованим језиком (и у том случају нека сваки администратор задржи за себе евентуално мишљење о нелогичности норме), или измишљати своја (да не кажем свако своја) правила? У зависности од тога, верујем да ће многи којима је стало да Википедија буде писмена одлучити хоће ли остати овде, или ће им досадити да, поред расправе с „обичним“ корисницима, морају и администраторима објашњавати чему служи Правопис и зашто га је битно поштовати.

Поздрав,

Bbasic 15:34, 22. децембар 2006. (CET)

Када лингвисти буду имали и најтемељније разумевање наука у које гурају нос, са задовољством ћу слегнути раменима и рећи: у праву су. Али ја лично никада нећу бити спреман да жртвујем и трунку квалитета садржаја зарад лингвистичког формализма. Ово је све невезано за тему философ/филозоф о којој је већ у пар наврата било речи. Што се мене тиче, може и једно и друго, али нека се ти неки лингвисти покупе и закуцају на врата професора Филозофског факултета који тако необазриво кренуше у употребу философа. Ја потпуно поштујем Делијин рад на лекторисању српске Википедије, зато што његов наступ јесте понекад „јак“ али је поткрепљен аргументима и суштински добронамеран. --¡¿Кале?! 18:02, 22. децембар 2006. (CET)

Невезано за Делију, мени ово - „У зависности од тога, верујем да ће многи којима је стало да Википедија буде писмена одлучити хоће ли остати овде, или ће им досадити да, поред расправе с „обичним“ корисницима, морају и администраторима објашњавати чему служи Правопис и зашто га је битно поштовати.“ - звучи надмено. --¡¿Кале?! 18:02, 22. децембар 2006. (CET)

У коју науку лингвисти гурају нос, немајући ни „најтемељније разумевање“ дотичне? Досад сам мислио да се лингвисти баве науком о језику; пошто и ти и Филип помињете неке друге области, замолио бих да наведете неку такву. Друго, како усклађивањем с правилима језика иједан чланак може изгубити и трунку квалитета садржаја? Делија и сви остали који се овде баве лектуром (укључујем и себе) могу лекторисати колико год хоће, а онда ће доћи неки корисник и игнорисати све што каже литература јер се, ето, њему не свиђа тако, немају лингвисти појма што су тако прописали. Увек ће бити корисника који овако поступају, и против тога се не може много; међутим ако је тај корисник администратор, онда то има много већу тежину. Стога сам, у реченици коју си цитирао и не знам зашто назвао надменом, замолио да ми се каже каква је званична политика овде, ако не постоји (а очито не постоји), да се изгласа; у складу с тим, видећу да ли ми је овде место или није (а верујем и многим другима). Када се покачим с неким корисником око правописних питања тако да администратор мора пресудити, треба ли да бацам коцкице како бих видео који администратор ће први видети спор — онај што прихвата Правопис, или онај што прихвата своја правила? Као последње, чини ми се да ме индиректно прозиваш како мој рад није „поткрепљен аргументима и суштински добронамеран“. Код проблематичних измена углавном сам наводио и више него довољно литературе (коју нисам писао ја, већ они којима је посао да нормирају српски језик), а ако сам негде ипак прескочио, врло радо ћу накнадно навести референце уколико неко затражи; да ли се то што ми је стало да српска Википедија буде писмена (тј. да поштује стандарде српског језика) може назвати злонамерношћу — не знам, можда и може из нечије перспективе. — Bbasic 20:35, 22. децембар 2006. (CET)

Кале, хвала на лепим речима, али си превидео пар ствари:

- тема ове расправе нисам ја, већ питање филозофија/философија, а изгледа да се расправа развила у правцу тражења одговора на нека начелна и суштинска питања

- заборавио си поменути и Башића и Ђорђа Божовића као добре познаваоце проблематике (можда сам неког и прескочио)

- нико од нас, ако се не варам, нема формално лингвистичко образовање па сви приговори требају бити упућени "правим лингвистима" који су написали неке књиге које онда нас неколицина покушава доследно користити у свом раду на Википедији

А филозофи се морају прво међусобно договорити да ли је философија или филозофија, договорено што чешће користити (и у стручним радовима и у иступима у јавности) и практично, ставити лингвисте пред свршен чин, где ће они бити принуђени (на основу стања на терену) да кажу отприлике: у српском језику у последње време, преовлађује "философија" над "филозофијом" и ми лингвисти сматрамо да је уобичајен и исправан облик "философија". Јер, ако се слажем са Филипом да је језик жив организам који се непрестано развија, не могу се сложити са његовом тезом да лингвисти немају слуха за те промене и такав развој, већ лично сматрам да лингвисти пажљиво прате и ослушкују све промене у језику, уочавају их и напокон верификују у облику прописа, сугестије или савета. Тако ће сигурно бити и са филозофијом/филозофијом.

--делија 18:42, 22. децембар 2006. (CET)

[уреди] Ауторско право

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...


[уреди] Ауторско право и сродна права

Гледао сам на нету и једино Завод за интелектуалну својину СЦГ (још увијек је СЦГ на сајту) и још неколико сајтова (око 10), користе једнину, Ауторско право, односно Ауторско право и сродна права, док је у огромној већини (преко 100) других сајтова израз Ауторска права... Пошто је Завод за интелектуалну својину, релевантна институција за овај и сродне појмове и Милош и Нена су, дакле у праву... Ово показује, колико је небитно за исправност неког појма, да ли је нешто "одомаћено" или се "више користи", као и резултати на Гуглу на које се често позивамо... НПП о Ауторском праву и сродним правима--Славен Косановић {разговор} 07:23, 5. јул 2006. (CEST)
Такође нам се јавља нови појам а то је Сродна права, који се односи на, цитирам:
Шта су сродна права?
Права сродна ауторском праву јесу област која се нагло развила у последњих пола века. Сродна права развила су се у вези са искоришћавањем дела заштићених ауторским правом и садрже слична права, ограниченог домета и краћег трајања. У сродна права по Закону о ауторском и сродним правима ( "Службени лист СЦГ", бр. 61/04) убрајају се:
Даље можете погледати на сајту Завода за интелектуалну својину... --Славен Косановић {разговор} 07:39, 5. јул 2006. (CEST)
Битна повезница на нашем језику о теми ауторског и сродних права, гдје се налазе многи закони и прописи, би била ова... Закони и прописи

[уреди] Сређивање слика

Сређивање слика са погрешно назначеним или неозначеним правним статусом почиње од данас. --Бране Јовановић <~> 10:23, 5. јул 2006. (CEST)

[уреди] Наљепнице и Ауторско право

Питање које се често поставља овдје на Википедији на разне начине и може се свести на сљедеће је
„Зашта нам служе наљепнице за Ауторско право над сликама ?“

Њихова основна функција је да се идентификује правни статус једне слике. „Шта је правни статус ?“ Правни статус је легална ситуација под којом се налазе права над једном сликом. Дакле, да ли је у јавном власништву, објављена под једном од слободних лиценца (ГФДЛ, Креативе Комонс, итд.), или је заштићена ауторским правом (односно није слободна за било коју употребу којом се могу нарушити приходи, или на неки други начин наудити власнику ауторских права над одређеном сликом).

Дакле, основни пропозит тих наљепница је да на први поглед свако може да утврди "легалну, или правну ситуацију" једне слике. Нема потребе да се ту компликују ствари нарочито када је у питању текст, који се налази у тим шаблонима. Текст треба и мора да буде јасан и концизан. Што се тиче саме естетике шаблона, ту се шаблон може дорађивати или персонализовати, али водећи рачуна да се не збуњују корисници који су већ навикли на одређени изглед шаблона. Односно, изглед тих шаблона се може дотјеривати и пожељно је, али није препоручљиво да се стално мијења како коме падне на памет. --Славен Косановић {разговор} 09:38, 9. јул 2006. (CEST)

Што се тиче објављивања слика на Википедији у случају када корисник "Х", објављује слику "Х" под одређеном лиценцом и то чини први пут, (на примјер, Ја, Славен Косановић, стваралац слике "Х", објављујем ту слику под одређеном лиценцом, било да се ради о некој од слободних лиценци, предаји слике у јавно власништво, односно моје одрицање полагања било каквих права на слику, дакле слика постаје јавно добро и било ко у свијету може да је користи како жели, па чак и у комерцијалне сврхе, односно тај неко ко буде хтио да користи ту слику, ће да се позива на чињеницу да је слика "Х", објављена, предата, под том и том лиценцом на српској Википедији... На неки начин у овом случају, Википедија и лиценца под којом је слика објављена на Википедији, постаје правна референца за Ауторско право над сликом "Х", или за идентификацију њеног легалног статуса. Значи, треба обратити пажњу на ту чињеницу и наљепнице за Ауторско право над сликом, у овом случају, морају да буду што је више могуће јасније и концизније, и не би требале да буду егзотичне и екстравагантне... --Славен Косановић {разговор} 10:08, 9. јул 2006. (CEST)


[уреди] Ауторско право над умјетничким сликама и другим врстама умјетничких дјела

За утврђивање, да ли је неко умјетничко дјело у јавном власништву, није довољно то што је умјетник умро давно, прије неколио вијекова... Власник ауторског права над неким умјетничким дјелом, над којим би по ”класичним” калкулацијама, година смрти плус 70-75. година, требало да је истекло свако право аутора или власника ауторског права, није поуздана, јер је могуће да је актуелни власник права било нека галерија, музеј, или држава поријекла аутора, пошто се трајање права над умјетничким дјелима може проширивати. Да би се тачно утврдило да је неко умјетничко дјело у јавном власништву, најбоље се консултовати са неким правником, који ће да контактира одговарајући биро, ма гдје у свијету се он налазио, за ауторско право и тачно утврдити чињенично стање правног статуса одређеног дјела. --Славен Косановић {разговор} 15:52, 14. јул 2006. (CEST)

Дакле када су у питању умјетничка дјела и њихове репродукције, ту треба бити веома опрезан, јер галерије и музеји, па чак и држава поријекла аутора, могу бити власници ауторског права над одређеним умјетничким дјелом, па и самим тим, потребна је дозвола за било какву репродукцију таквог дјела. Не можемо скенирати неко умјетничко дјело, па чак и ако је из неке старе књиге и рећи да је репродукција тог дјела у јавном власништву...

--Славен Косановић {разговор} 15:52, 14. јул 2006. (CEST)

[уреди] Статус акције сређивања слика

Дакле, данас су сви корисници који су имали слике без ознаке за лиценцу добили обавештење, чиме је и званично почела прва радна фаза. Међутим, као што је Корисник:Трајан приметио, слике за ознаком {{без лиценце}} су квариле рад, па сам покренуо бота да укине ту налепницу тј. да је subst-ује (убаци садржај шаблона директно) - ово ће уклонити {{ и }} ознаке, па ће их алатка за неозначене слике видети као такве, а и даље ће на страни са описом стајати обавештење о непостојању ваљане ознаке (такође остају у Категорија:Слике са непознатим правним статусом). --Бране Јовановић <~> 20:31, 14. јул 2006. (CEST)

Дакле, ово је одрађено - било је отприлике 1400 (+/- која) слика које су имале ознаку {{без лиценце}}; сада има 2897 којима лиценца није уписана. Број оних којима је лиценца погрешно уписана је непознат. Следи други круг обавештавања корисника, са ажурираног списка. --Бране Јовановић <~> 11:27, 15. јул 2006. (CEST)

[уреди] Статус акције сређивања слика после две недеље

Дакле, после две недеље, ситуација је следећа - почела је да се примењује нова политика слања слика и има пар лоше обележених/необележених слика, а број старих необележених је смањен на 2435. Све у свему, може се рећи да добро напредујемо. --Бране Јовановић <~> 19:47, 28. јул 2006. (CEST)

  • Ја сам пре неколико дана завршио маратонски посао сређивања података о свим сликама које сам послао, пре свега утврђивање извора и лиценце. Извор слике ми је био од великог значаја и на срећу успео сам да нађем и сетим се за већину одакле сам их преузео. --Ђорђе Стакић (р) 19:33, 10. август 2006. (CEST)
    Ђорђе, свака ти част. Стварно си одрадио велики посао са тим сликама - навео си и изворе и потрудио се да ставиш исправне ознаке за лиценце, што стварно није било лако. Хвала ти што си ово схватио озбиљно. --Бране Јовановић <~> 12:32, 11. август 2006. (CEST)

[уреди] Окупаторске фотографије

Занима ме да ли фотографије које је направио окупатор за време Другог светског рата и које су заробљене од стране партизана, уживају заштиту ауторских права. --Краљевић Марко 11:59, 1. август 2006. (CEST)

У принципу слике окупатора као и оне које су правили партизани, четници, усташе и др. на нашим просторима у Другом свијетском рату, су у јавном власништву, као и исјечци слика у покрету (филма), који су они снимали. То су историјски документи и према информацијама с којима ја располажем, као такави припадају цијелом човјечанству. Слике које су направиле агенције документарне фотографије у то доба, типа агенција Магнум, напротив, подлијежу заштити ауторских права. Али, не би било лоше да још неко да додатне информације о овој теми на нашим просторима. --Славен Косановић {разговор} 19:13, 6. август 2006. (CEST)

Може ли неко да уради шаблон за ово? Потребно ми је за Бошка Буху. BokicaK 09:53, 4. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Сређивање слика, месец дана касније

Дакле, месец дана у сређивању слика, бројка је спала на симболичних 1984. Од почетка акције, скоро хиљаду слика је обрисано, обележено, замењено. Пуно је помогла и чињеница да су се макар неки корисници ангажовали у сређивању лиценци на сликама које су послали. Све у свему, може се рећи да акција добро напредује. --Бране Јовановић <~> 14:31, 16. август 2006. (CEST)

Било би лепо кад би имали неки бар, тј. неку кутијицу са процентима докле се стигло у овом, морате признати, огромном пројекту. --СашаСтефановић 15:46, 17. август 2006. (CEST)
Ово је само пример:
47.2% завршено (приближно)

[уреди] Општина Бијељина

је преузела ову слику (која је објављена под ГФДЛ-ом са српске википедије. Слику можете видети овде. Е сад проблем је што нигде нису навели да је слика са википедије. Шта треба урадити у овом случају? --Јованвб 16:35, 17. август 2006. (CEST)

  • На рачун тога могли би да поставе линк до Википедије, доле десно где су корисни линкови има три празна места :] --Ђорђе Стакић (р) 19:16, 17. август 2006. (CEST)
Хехе било би лепо :) --Јованвб 20:16, 17. август 2006. (CEST)
Википедија:Ауторско право - дакле, морају да испоштују услове GFDL. --Бране Јовановић <~> 00:09, 18. август 2006. (CEST)

Морали би, с тим да ако упоредите овај сајт са сајтом града Београда... хм... Ако им неко пише мора да им јасно и гласно каже шта се захтева. Између осталог они би морали и цео сајт да лиценцирају под ГЛСД, зар не? --Dzordzm 09:14, 18. август 2006. (CEST)

Не би морали цео сајт да ставе под ГФДЛ, само слику, пошто је она модификација и потпада под ГФДЛ или компатибилну лиценцу. Морали би дакле да нагласе одакле је слика скинута и под којом је лиценцом, као и ко су све аутори. Ако не желе, треба да је скину. --Бране Јовановић <~> 13:22, 18. август 2006. (CEST)
Да додам да је Бране у праву, са осталим материјалима на сајту могу да раде шта хоће, моја грешка. When the Document is included in an aggregate, this License does not apply to the other works in the aggregate which are not themselves derivative works of the Document. --Dzordzm 23:56, 18. август 2006. (CEST)
Е сад, ко би то све лепо написао у једном маилу? :) --Јованвб 23:39, 18. август 2006. (CEST)
en:Wikipedia:Standard_GFDL_violation_letter. Ако има проблема са преводом, превешћу ја за неки дан. --Dzordzm 00:04, 19. август 2006. (CEST)

[уреди] Снимак екрана

Да ли смем у чланак да убацим пар слика из филма (capture frame)? То би, чини ми се, под оним опцијама лиценце, спадало у "снимак екрана из филма". Sale 12:00, 1. септембар 2006. (CEST)

Пар, не. Један снимак, да. И то само ако илуструје нешто. Снимци екрана су углавном у поштеној употреби, а улепшавање чланака се не може подвести под поштену употребу. Погледај текстове на шаблонима, отприлике пише које су употребе у реду. --Бране Јовановић <~> 12:04, 1. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Jedna slika

Не разумијем зашто је једна слика (лого за тероризам) избрисана без пријашње конзултације пошиљаоца тј. мене. Није било доказа за кршење, а ја немам копију ње на хард диску.--David 18:53, 7. септембар 2006. (CEST)

Каква је консултација била потребна са тобом? Узео си слике у поштеној употреби и направио колаж, што се никако не може подвести под поштену употребу. --Бране Јовановић <~> 18:56, 7. септембар 2006. (CEST)
Уосталом, слика је обрисана за јавност, а пошто си администратор, ти је и даље можеш видети (и вратити, уколико усреба, а не верујем да ће). --филип 21:28, 7. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Đorđe pita

Da li može neko da mi objasni koje sve fotografije spadaju u kategoriju zvaničnih vladinih fotografija, koje se mogu (da li se mogu?) koristiti na Vikipediji? Da li se fotografije nekih srbijanskih zvaničnih organizacija (ministarstava, akademija) mogu koristiti na Vikipediji? Onda, fotografije sa sajtova srbijanskih okruga i opština, pa Turističke organizacije Srbije i drugih "zvaničnih" turističkih organizacija u Srbiji, pa fotografije sa saja Srpske pravoslavne crkve i njenih mitropolija, episkopija, parohija? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:25, 14. септембар 2006. (CEST)

Овако сваку слику коју су службеници владе направили у току радног времена можеш да користиш. Е сад нпр. слике СПЦ-а не можеш да користиш. Са министарстава мислим да можеш (ако су они творци), са општина мислим да не можеш. Ово је само укратко, ако те интересује нешто засигурно онда питај Бранта Јовановића (нашег експерта за слике) :) --Јован Вуковић (р) 20:05, 14. септембар 2006. (CEST)

То се односи на дела савезне (сада републичке) владе, локалне самоуправе (општине; да ли су окрузи локалне самоуправе?) не потпадају под тај закон. А цркви за њена дела припада копирајт, колико ја знам. --Бране Јовановић <~> 20:16, 14. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Licenca

Vlasnik sam marketinske agencije i nedavno mi je za sklapanje jednog posla bila potrebna licenca. Pitanje glasi: kako i gde se moze dobiti licenca za ovu vrstu delatnosti. Sta treba da uradim? Unapred hvala...

[уреди] Autorsko pravo slike

Moj problem se zove http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Thecure.jpg

Ne znam koja je ovo vrsta autorskog prava za ovu sliku. Molim vas idite i vidite mozete li mi pomoci. Hvala —Претходни непотписани коментар остави Matrix Sometimes (разговорприлози) .

Прочитај шта пише овде. --Бране Јовановић <~> 21:17, 18. септембар 2006. (CEST)

[уреди] Превод постојећих текстова ?

Да ли превод и постављање текста са Википедије, опет на Википедију, представљају кршење ауторских права ? Да ли је потребно назначити ауторе ?

Не предстаља, можеш слободно да преводиш чланке са других Википедија. Око помињања, аутора и Википедије са које је текст преведен, нема још ”званичног” правила на нашој Википедији, тако да за сада није потребно. Срећан рад. --Славен Косановић {разговор} 11:47, 4. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Stanojlo

Kako da promijenim izvor na slici?

Подаци о извору и лиценци се не мјењају, дакле све прекопираш како је тамо у опису слике, ако си мислио да шаљеш слике са других Википедија. Једино треба да додаш (најбоље директан линк), да је слика преузета са те и те Википедије, такође у опису. --Славен Косановић {разговор} 15:05, 9. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Слика:Majka lv.jpg

Погледајте Разговор са корисником:Момир Томић, као и историју измена ове фотографије. Молио бих оне који се баве тиме да установе да ли је мој суд био исправан. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Милоше не знаш ко је ово сликао. Можда аутор слике држи права над њом. Мислим да то што је скулптура стара не значи да су њене слике у ЈВ --Јован Вуковић (р) 18:44, 22. октобар 2006. (CEST)
По конструкцији у шаблону, свака фотографија старог уметничког дела јесте јавно власништво; без обзира на то шта аутор хоће или неће. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:49, 22. октобар 2006. (CEST)

Милоше, извинии, али то није исправна теорија, без обзира шта пише у Шаблону. Ако је скултура у неком Музеју, или приватној колекцији, свака репродукција слике мора имати њихову дозволу. Они могу дати дозволу за фотографисање, или репродукцију дјела за одређену намјену, књига, антологија, каталог, промоција музеја, итд, али то не значи да се слика може користити у било које сврхе, или да је неко може прогласити јавним власништвом, зато што се ради о репродукцији "старе скултуре"... --Славен Косановић {разговор} 19:01, 22. октобар 2006. (CEST)

Заправо, по америчком закону може - en:Bridgeman Art Library v. Corel Corp.. --Бране Јовановић <~> 19:03, 22. октобар 2006. (CEST)

Нема говора о ауторским правима над овиме. Музеј може да ти забрањује сликање по музеју по основу тврдње да се тиме штети сликама и сл., у основи на темељу тога да се налазиш на њиховој територији и они одређују шта може и шта не може (дакле, власничко право). Међутим, то не би требало да има икакве везе са ауторским правом - једном кад је слика направљена, она је дериват овог чудовиштанцета старог пар хиљада година, дакле у јавном влаништву и ту је крај; могу само да те мрзе, или гоне по основу кршења њиховог власничког права, али то се нас не тиче. --Dzordzm

Е па ово је лепо. Значи нема везе ко је сликао неко "старо уметничко дело" ми можемо то да користимо, чак и ако се аутор не слаже са тим. Нисам знао за ово --Јован Вуковић (р) 13:36, 23. октобар 2006. (CEST)
Не „старо уметничко дело“ него дело у јавном власништву. Није исто, мада већина старих дела јесте у јавном власништву - треба видети „датум производње“ и уверити се у статус ауторског права над тим делом. --Бране Јовановић <~> 13:55, 23. октобар 2006. (CEST)
То је парцијална интерпретација. Ако ја сликам неко умјетничко дјело у јавном власништву, ја сам власник ауторског права над сликом, без обзира што је оно што сам сликао у јавном власништву. И док год ја не промијеним лиценцу те слике ја сам власник њеног ауторског права. Наравно, дјело предмет слике остаје у јавном власништву. --Славен Косановић {разговор} 17:00, 23. октобар 2006. (CEST)

На Википедији ми се бавимо лиценцема слика и не лиценцама предмета слике. Дакле, теорија: Прдмет слике/фотографије је у јавном власништву из чега произлази да је и фотографија/слика у јавном власништву, не одговарају стварности. --Славен Косановић {разговор} 17:07, 23. октобар 2006. (CEST)

Американци то тумаче другачије, зато онај горе линк - ако је дело у јавном власништву, ти не можеш ауторским правом да заштитиш верну репродукцију тог дела (фотографију). У другим надлежностима је сасвим могуће другачије.
Викицитати „...exact photographic copies of public domain images could not be protected by copyright because the copies lack originality. Even if accurate reproductions require a great deal of skill, experience and effort, the key element for copyrightability under U.S. law is that copyrighted material must show sufficient originality.“
({{{2}}})

То је и разлог за en:Template:PD-art-US. --Бране Јовановић <~> 17:09, 23. октобар 2006. (CEST)

То може да важи за дјела у јавном власништву која се налазе на простору САД, али не и за она која се налазе на другим територијама, ван САД. Ако ја сликам неки предмет у јавном власништву у Шпанији, ја могу да заштитим ту слику и у САД они морају поштовати да је слика заштићена, јер предмет слике није са њихове територије. Дакле САД не могу имати надлежност за одређивање третмана репродукције дјела која нису са њихове територије. --Славен Косановић {разговор} 17:13, 23. октобар 2006. (CEST)

И тако поново долазимо до основног питања надлежности закона, које је потпуно замагљено на Википедији. --Dzordzm 18:47, 23. октобар 2006. (CEST)
Ево идемо редом да дисецирамо ову реченицу...
Викицитати „...exact photographic copies of public domain images could not be protected by copyright because the copies lack originality. Even if accurate reproductions require a great deal of skill, experience and effort, the key element for copyrightability under U.S. law is that copyrighted material must show sufficient originality.“
({{{2}}})
Исјечак ...exact photographic copies of public domain images could not be protected by copyright..., говори о "вијерној копији" "репродукцији" слика у јавном власништву, дакле ријеч је о сликама у јавном власништву у овој конкретној интерпретацији, а може се односити на репродукције умјетничких слика, фотографија, или било које вијерне репродукције дводимензионалног дјела у САД, а које је у јавном власништву. Вијерне репродукције тродиментионалних дијела се овдје не спомињу. Зашто? Зато што је врло тешко, или практично немогуће са сигурношћу рећи да је нека фотографија вјерна репродукција неког тродимензииналног дијела. Таква тврдња би била подложна различитим интерпретацијама... Колико умјетничког/ауторског/оригиналног има у једној фотографији/репродукцији једне скулптуре, архитектонског објекта, археолошког предмета? Дакле, овдје се ради о вјерним репродукцијама дводимензинални дијела, умјетничких слика/фотографија/цртежа, итд... Затим, исјечак ...Even if accurate reproductions require a great deal of skill, experience and effort... говори, да чак и у случају да је потребна велика техничка способност, у слободном преводу (добро познавање фотографије са техничке стране, разна помагала, фокуси за балансирање свијетла, фотографски апарат са посебним сочивима, или путем било које друге методе која не мора бити фотографија, итд), то не значи аутоматски да је таква репродукција, ауторско дијело, јер се ради о техничким захтјевима и на крају каже ...the key element for copyrightability under U.S. law is that copyrighted material must show sufficient originality..., у слободном преводу, хоће да каже да се репродукција не сматра "вијерном копијом" када је могуће идентификовати ауторску намјеру, да се дјело прикаже другачије него што јесте, односно кад се може јасно уочити да намјера оног ко ради репродукцију није била "вијерна копија" него нека лична интерпретација, (сликано из одрђеног угла који отвара нове могућности за интерпретацију дјела, сликан само детаљ да би се потенцирала нека властитиа интерпретација, итд)... Толико што се тиче ове реченице. --Славен Косановић {разговор} 20:37, 23. октобар 2006. (CEST)
У свијету Википедије, ми се бавимо лиценцама слика, не предметима истих, односно не оним што је предмет слике, али да оним што је сликано/репродуковано. Погрешно је рећи, да ако ја сликам неку скулптуру/слику у САД, а која се налази у јавном власништву, и ту додам моју личну интерпретацију, узмем неки одређени угао, детаљ мени интересантан, итд., дакле унесем нешто моје лично/ауторско у интерпретацију те скулптуре/слике, да пошто постоји такав закон у САД, моја слика је у "јавном власништву". Дакле, то треба нагласити овдје да не би долазило до забуна. Тај закон се бави искључиво вијерним репродукцијама /(без обзира колико техничких и других способност/оруђа/материјала је потребно да би се дошло до вијерен репродукције) дводимензиналних дјела у јавном власништву. Нигдје се не спомињу тродимензионална/просторна дјела, односно скулптуре/предмети/архитектонски објекти, који могу бити предмет неке слике. Е сада ако ја "вијерно репродукујем"/усликам једну слику (чији предмет може да буде тродимензионално дјело, или скулптура/архитектонски објекат, или археолошки предмет), а која се налази у јавном власништву у САД, онда такву слику/репродукцију, по законима САД, не могу заштити, односно полагати ауторско право на њу. --Славен Косановић {разговор} 20:37, 23. октобар 2006. (CEST)
Што се тиче надлежности овог закона на појединим Википедијама, овај шаблон на који је Бране поставио линк, говори о ситуацији на енглеској Википедији, пошто се са сигурношћу у њему тврди да се енглеска Википедија, односно сервери са којих се послужује, налази/е на територији САД. Ни у једном моменту се не спомињу друге Википедије. --Славен Косановић {разговор} 20:37, 23. октобар 2006. (CEST)

Надлежност закона је овде кључно питање, а о томе можемо једино да нагађамо јер нико од нас није правник по позиву. Једино правничко мишљење које смо до сада на ову тему добили супротно је устаљеној пракси на енглеској Википедији и ја мислим да је прибављање релевантног правног мишљења на ову тему један од императива за глобалну вики заједницу. Мислим да је питање језичког издања Википедије овде од мањег значаја. Битније је где је дело издато, ко га поставља (одакле и чији је држављанин), ако дође до злоупотребе - где, и слично. Мислим да би цела ова прича стајала једнако отворена и када би неко од нас ову исту слику послао на енглеску Википедију.

Што се УС права тиче, дистинкција између 2Д и 3Д дела постоји, али о уметничком дојму на овој слици из Лепенског вира нема говора. --Dzordzm 03:22, 24. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Слика:Панорама 1.jpg

Замолио бих оне који се баве ауторским правима над сликама да обрате пажњу на ову. Један корисник, који се представио као аутор слике, скренуо је пажњу да је слика преузета без дозволе, тачније без његове дозволе као носиоца ауторских права. На страници слике он је написао своје мишљење о преузимању. --Поки |разговор| 02:28, 23. октобар 2006. (CEST)

Опазио сам и јавио кориснику да наведе све слике које су његове на својој корисничкој страници, тачније на Корисник:Pedjas. --Славен Косановић {разговор} 02:32, 23. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Сређивање слика, 30. октобра 2006. године

Дакле, у 13:40 данас, Википедија је спала на 1432 слике без ознаке за правни статус. То је отприлике половина од онога од чега смо почели, барем што се неозначених слика тиче. --Бране Јовановић <~> 13:48, 30. октобар 2006. (CET)

Urraa!!! :) --Rainman 14:28, 30. октобар 2006. (CET)

[уреди] Тражи се лиценца

Овако, због недостатка слободног материјала са Web дошао сам на идеју да неке чланке о војном наоружању сам илуструјем. Е сад, оно што желим је да свима дозволим да користе слику у било које сврхе али желим такође да нико не сме испод да напише да је аутор ико други осим мене. Да ли нека од овде постојећих лиценци омогућава тако нешто? Ако да, која и ако може линк ка опису лиценце.

Захваљујем унапред.--Misha 20:13, 1. новембар 2006. (CET)

Ово је то. Мора да се наведе аутор, а може да се ради са сликом шта се хоће {{ГФДЛ}} (Шаблон:ГФДЛ) --Јован Вуковић (р) 20:18, 1. новембар 2006. (CET)
П.С. Погледај и ово
Уствари, пошто ће Миша да буде аутор тих слика и такође онај ко их шаље на Википедију, најбоље је да их лиценцира Шаблон:Гфдл-ја, који има исто значење само потенцира да је корисник који је послао слике на Википедију и њихов аутор. --Славен Косановић {разговор} 20:24, 1. новембар 2006. (CET)

Дакле, да се и ја коначно убацим - Мишо, имаш {{ГЛСД-без-одрицања}} тј. {{Гфдл-ја}} (текст на Википедија:Текст ГНУ-ове лиценце за слободну документацију) или {{cc-by-sa-2.5}} (опис). И једна и друга дозвољавају све, осим да се уклони име аутора и измене услови дистрибуције, или {{Приписивање}}, која је јавно власништво уз услов да се наведе аутор. --Бране Јовановић <~> 20:27, 1. новембар 2006. (CET)

[уреди] Википедија:Текст ГНУ-ове лиценце за слободну документацију

Лиценца је сада преведена. Молим заинтересоване да прегледају превод и начине (евентуалне) исправке у тексту превода. Коментаре оставите на одговарајућој страни за разговор, не овде, нити на мојој страни за разговор ;-). --Бране Јовановић <~> 10:48, 7. новембар 2006. (CET)

[уреди] Поштанске марке

Пошто смо добили дозволу да преузимамо матрерјал са сајта ПТТ гласник (межете је видети овде интересује ме да ли сада можемо да користимо поштанске маркице које се налазе на њиховом сајту (у часопису) под условима ГНУ лиценце за слободну документацију. Такође ме интересује, уколико се неке маркице не налазе у часопису (има их на сајту ПТТа, али не у у часопису) да ли можемо да их користимо под неким другим условима осим поштене употребе. Значи питање је да ли поштанске маркице Србије (СЦГ) које нису у овом часопису можемо да користимо на википедији и под којим условима, и да ли можемо а користимо поштанске маркице које су објављене у часопису. Унапред хвала на одговору --Јован Вуковић (р) 15:34, 7. децембар 2006. (CET)

Поштанске марке нису, колико је мени познато, експлицитно у јавном власништву. У принципу, њихов статус је обично сличан статусу дизајну новчаница, који у Србији такође није у јавном власништву. Да се дозвола за Поштански гласник односи на маркице мислим да би било растезање појмова, ја бих ипак ишао под поштену употребу. --Dzordzm 18:53, 7. децембар 2006. (CET)

[уреди] English (енглески)

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...
Welcome to our square!
Here, you can discuss anything concerning Wikipedia. Don't hesitate to ask questions, post comments, appeals, recommendations... This is a place where we should help each other and come to agreements in order for this beautiful idea to progress!

If you have a question related to the administration of this Wikipedia, please contact Goran Obradovic or VKokielov.


Ask a question, make a comment...

[уреди] Press contact

Is there anyone who wants to be the official press contact for this language, in the odd case anyone from the press wants to talk to a contributor to this project? If so, contact me at. -- Zanimum 18:30, 12. април 2006. (CEST)

[уреди] Bosnian Wikipedia

Hello, I have start a discussion about using the Cyrillic script in the Bosnian Wikipedia with a Interface like in the Serbian Wikipedia because the Cyrillic script is also the official script in Bosnia and Herzegovina. It would be nice if some of you take part at the discussion. Thank you very much. Here is a Link. --Jones 14:56, 26. април 2006. (CEST)

[уреди] MIllosh

Hi

I am looking for the editor called Millosh. Sorry, it is very hard for me to write on this wiki and I cant seem to find a way to create my account. Caracters are either ? or just missing.

I need to get in contact with Millosh quickly. Can you help ? My email is anthere9 AT yahoo.com

Thank you

m:user:anthere

PS : I cant even close this parenthesis...unbelievable...


[уреди] Moldovan

Hi, sorry to write in English, but I don't know enough Serbian. I am writing here to alert all Serbian Wikipedians to the attempt by a group of Romanian nationalists to close the Moldovan Wikipedia, an active Wikipedia with over 300 articles which is growing rapidly, simply because they don't like the Cyrillic script. They have resorted to lies and slander, including saying that the Wikipedia has no community, and that it is inactive. Please vote here on the future of the Moldovan Wikipedia. ALso, I will appreciate it greatly if someone trnaslates this post to Serbian. Thank you. --Node ue

Овај коментар је корисник оставио на страни "Трг/Новости" 22. јуна. --Dzordzm 03:46, 2. јул 2006. (CEST)

[уреди] Please, help slavonians!

Slavic brothers! Please, help us to open Wikipedia on Surzhyk language! We need just your support vote here http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_new_languages#Surzhyk_.2816_Support.2C_11_Oppose.29 Thank you so much! --

[уреди] Photo info requested

Is this a Global Million Marijuana March (MMM) photo? http://en.wikipedia.org/wiki/Global_Marijuana_March

I want to use the photo, and can't read the text. What city was this photo taken in? Belgrade? What is the date of the event? May 2005? My wikipedia user talk page is here: http://en.wikipedia.org/wiki/User_talk:Timeshifter

I compile MMM photos for various websites, and would like more MMM photos for all years and all cities worldwide. --74.129.52.35 20:11, 26. септембар 2006. (CEST)

Одговорено кориснику на енглеској Википедији. --СашаСтефановић 21:52, 26. септембар 2006. (CEST)

[уреди] The Serbian Point of View: Kosovo documentation request

Hi there. I am helping to develop the Italian article about the Kosovo war (it:Guerra del Kosovo) and would like to ask you for help in order to find Serbian documents (in English or French translation) that would show the Serbian point of view related to the (in)famous "Rambouillet accords" which did lead to the NATO air assault against your country. My take is that no Serbian Leader, not only Milosevic, but also the opposition leaders, could ever sign the agreement in Paris after the Military Annex B was added at the last minute. I mean, that no leader could win a majority, a clear one to support the signing of the agreements after the Annex B was included. I have found already various western sources that do support this take, and those of you that can read some Italian, can already see some of them on our article at the link provided above. Now, it would be nice to obtain also some references from the Serbian side to be included. Any suggestion or contribution is most welcome. Thank you in advance and best of all. Please leave a message on my discussion page at the Italian Wikipedia. Thanks again. it:Utente:Piero_Montesacro

[уреди] Pindos

Hi! Is there in Serbian language word pindos? Particularly in meaning penguin? We are researching origin of Russian word пиндос (synonym Yankee). --193.124.208.85 19:43, 7. октобар 2006. (CEST)

No, we say пингвин, which was derived from penguin. Sorry ;) --Φ ί λ ι π 19:44, 7. октобар 2006. (CEST)

[уреди] Фоча/Србиње

Hello, the article Србиње should be moved to the (now again) official name Фоча. Since there is alreday a redirect there it is not possible without prior deletion of this redirect. I would be glad if some admin could do that. --Mazbln 20:56, 26. октобар 2006. (CEST)


[уреди] Wikimania 2007 Team Bulletin

Published by the Wikimania 2007 Taipei Team, Wikimania 2007 Team Bulletin provides the latest news of the Team's organizing work to everyone who is interested in Wikimania; it also gives the Team chances to announce calls for help/participation, so assistance in human and other resources can be sought in a wider range. Team Bulletin is published at the official website of Wikimania 2007 and released to the public domain. Issue 1 and Issue 2 has already published.--218.166.212.246 03:15, 29. октобар 2006. (CET) Бране Јовановић <~>

[уреди] Image deletion

Hello! I have replaced the copyrighted image Слика:LivKristine.jpg with a free version, Image:Liv kristine plato helmond.JPG, hosted at Commons. However, now that the original image is orphaned, I am not sure how to inform the old one can be deleted. At the English Wikipedia there is en:Template:orphaned fairuse replaced, which categorizes the image for 7 day, after which the image is deleted. Is there any tag I can use after replacing a fair use image with a free one? Thanks in advance. -- ReyBrujo 02:50, 19. децембар 2006. (CET)

I think {{сзб}} would do (general template for deleting images). I deleted this one, but you know what to do next time. ;) --Φ ί λ ι π 06:17, 19. децембар 2006. (CET)

[уреди] Other languages

Добро дошли на википедијански ТРГ!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
е-пошта · Ирцање · Контакт

Делови трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
english page of our Village pump and ask a question

Архива

Архиву страница Трга погледајте на Трг/Архива

Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
Пишите...
Welcome to our square!
Here, you can discuss anything concerning Wikipedia. Don't hesitate to ask questions, post comments, appeals, recommendations... This is a place where we should help each other and come to agreements in order for this beautiful idea to progress!
Ask a question - make a comment...

[уреди] Переключение алфавитов

Здравствуйте! Не могли бы вы подсказать, как удаслось сделать переключение алфавитов с кириллицы на латиницу? Для татарской википедии это тоже актульно. Спасибо. --Untifler 18:02, 15. април 2006. (CEST)

Could you say me how the Serbian wikipedia uses the switch from Cyrillic to Latin?? Where I can finde a code of thi switch? --Untifler 18:02, 15. април 2006. (CEST) Пребацио Бране Јовановић <~> 14:27, 26. јун 2006. (CEST)

Други језици