Титанијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | титанијум, Ti, 22 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | IVB, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 4507kg/m3, , 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрнобела![]() |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 47,867 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 140 (176)pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 136 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Ar]3d24s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 10, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 1941 K (1668 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 3560 K (3287 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 10,64×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 421 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 15,45 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 0,49 Pa (1933 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 4140 m/s (293,15 K) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 1,54 (Паулинг) 1,32 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 520 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 2,34×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 21,9 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 658,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1309,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 2652,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 4174,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 9581 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VI енергија јонизације | 11533 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VII енергија јонизације | 13590 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VIII енергија јонизације | 16440 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
IX енергија јонизације | 18530 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
X енергија јонизације | 20833 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
Титанијум (Ti, латински - titanium) је метал IVB групе. Има 18 изотопа чије се атомске масе налазе између 46 do 50. Изотопи од 46 до 50 су постојани. Заступљен је у земљиној кори у количини од 5000 ppm (ang. parts per million), у облику минерала: илменита, рутила и титанита.
Открио га је G.W. Creeda 1791 године, и такође независно од првог открића открио га је M.H. Klaproth w 1795 године.
Најважније једињење титанијума је без сумње титанијумоксид TiO2 који се користи као додатак за избељивање у пастама, прашцима и фарбама.
Биолошки значај - Елементарни титанијум није отрован, али неке његове соли јесу.
Легуре титанијума су веома лаке и механички издржљиве - посебно на развлачење и због тога се користе у авиоиндустрији, а такође и за прављење бицикли и других спортских справа. Легуре титанијума имају много боље особине од легура алуминијума али су од њих значно скупље те су због тога мање заступљене