Филолошки факултет Универзитета у Београду

Из пројекта Википедија

Филолошки факултет, улаз са Студентског трга.
увећај
Филолошки факултет, улаз са Студентског трга.

Садржај

[уреди] Локација

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.


[уреди] Управа Факултета

Декан Факултета је проф. др Слободан Грубачић.

Продекани су проф. др Далибор Солдатић и проф. др Петар Буњак.


[уреди] Развој филолошких дисциплина у Србији

Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.

Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.

На темељу Лицеја, књаз Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.

Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички. Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски. На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.

Утемељење Београдског универзитета 1905. год. дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.


Филолошки факултет, улаз из Кнез Михајлове улице.
увећај
Филолошки факултет, улаз из Кнез Михајлове улице.

[уреди] Филолошки факултет (1960)

Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.

Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.

Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.

Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).


[уреди] Катедре

Факултет има 15 самосталних катедара:

  • Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
  • Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
    • Група за српску књижевност и језик
    • Група за српски језик и књижевност са општом књижевношћу
  • Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
    • Група за општу књижевност и теорију књижевности
  • Катедра за иберијске студије
  • Катедра за општу лингвистику
    • Група за општу лингвистику
  • Катедра за неохеленске студије

Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, културологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.


[уреди] Научни центри

На Факултету има 5 посебних научних центара:

  1. Центар за постдипломске и докторске студије
  2. Међународни славистички центар
  3. Центар за српски језик као страни
  4. Центар за научноистраживачки рад и издавачку делатност
  5. Центар за Источну Азију


[уреди] Издавачка делатност

Факултет издаје следеће периодичне публикације:

  • Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
  • Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
  • Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)

Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.


[уреди] Спољашњи линк

Филолошки факултет Универзитета у Београду

[уреди] Спољашње везе

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу