Вулкан
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Вулкан (вишезначна одредница).
Сама реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору. Наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија. Вулкан је најчешће купастог облика са отвором у средини преко кога је повезан са жариштем. Овај отвор назива се кратер, ждрело или гротло вулкана. При вулканским ерупцијама избачени материјал пада око кратера и таложи се, таложењем настаје конус (купа) вулкана. Вулканске купе могу бити просте и сложене.
Садржај |
[уреди] Највише вулканске купе
- Мауна Лоа (Хаваји) - 8818м (под водом 4650м), активан
- Килиманџаро (Африка) - 5895м, угашен
- Данавенд (Иран) - 5670м, угашен
- Попокатепетл (Мексико) - 5452м, угашен
- Кенија (Африка) - 5200м, угашен
- Арарат (Турска) - 5165м, угашен
- Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800м, активан
Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600м, вулкани на Јави око 7км, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15км у пречнику.
[уреди] Географски распоред вулканских области на земљи
Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана.
[уреди] Значајне вулканске ерупције
- Ерупција вулкана Везув
- У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи.
- Ерупција вулкана Тамборо
- Ерупција вулкана Кракатау
- Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално екплодирао, разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300м. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела екплозија вулкана, чула је једна двенаестина земљине кугле, то је иначе најјачи звук икада произведен на земљи. На Индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи.
[уреди] Види још