Радиохемија
Из пројекта Википедија
Радиохемија је грана физичке хемије која се бави испитивањем хемијских особина радиоактивних изотопа и њиховим разноврсним применама.
Радиоактивност је појава да хемијски елемент, због унутрашње нестабилности језгра, спонтано емитује зрачење у околину. При томе тај радиоактивни елемент може да остане хемијски неизмењен (гама-распад) или да се трансформише у други елемент (алфа-распад, бета-распад, К-захват).
Радиоактивни распад је случајан процес у којем атомско језгро из нестабилног прелази у стабилно или стабилније стање уз емисију честица или електромагнетног зрачења.
![]() |
Овај незавршени чланак Радиохемија, везан је за хемију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
[уреди] Врсте радиоактивног распада
Основне врсте радиоактивног распада су:
α-распад - емисија језгра хелијума,
β-распад - емисије електрона или позитрона,
захват електрона - еквивалентно емисији позитрона,
γ-распад - емисија фотона високе енергије.
(Спонтана фисија језгра такође се може сматрати врстом радиоактивног распада, с обзиром да се по истим законима)
α-распад
То је распад при којем језгро избацује α-честицу 4He++, тј. језгро атома хелијума. При томе се масени број радионуклеида смањује за 4, а наелектрисање (редни број) језгра за 2.
Правило померања за α-распад гласи:Овим распадом настаје потомак који је у односу на претка смештен два места улево у Периодном систему.