19. април
Из пројекта Википедија
19. април (19.04) је 109. дан у години по грегоријанском календару (110. у преступној години). До краја године има још 256 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мар. - Април - Мај. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1587. - Енглески адмирал Франсис Дрејк ушао у луку Кадиз и потопио шпанску флоту.
- 1713. - Римско-немачки цар Карл VI објавио статут породице Хабсбург, "Прагматичну санкцију", да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.
- 1775. - Биткама код Лексингтона и Конкорда почео амерички рат за независност од Велике Британије. Конгрес САД истог дана 1783. објавио завршетак рата.
- 1839. - Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије.
- 1867. - Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве.
- 1911. - У Португалу одвојена црква од државе.
- 1921. - Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.
- 1932. - Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима.
- 1943. - У Варшави почео устанак Јевреја. Устанак уз више хиљада жртава угушен 16. маја. Немачки нацисти током борби разорили и спалили Варшавски гето, а 58.000 људи послато у концентрационе логоре.
- 1945. - Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг.
- 1951. - У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске.
- 1960. - Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.
- 1975. - Индија лансирала први сателит.
- 1984. - Лансиран први кинески телекомуникациони сателит.
- 1993. - Више од 80 припадника једне америчке верске секте, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вако.
- 1994. - У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије.
- 1995. - Од експлозије аутомобила-бомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Меквеј над којим је 2001. извршена смртна казна.
- 2003. - Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.
[уреди] Рођења
- 1851. - Ђорђе Крстић, српски сликар. (†1907.)
- 1987. - Марија Шарапова, руска тенисерка.
[уреди] Смрти
- 1588. - Паоло Веронезе, један од најзначајнијих сликара Венецијанске школе у XVI веку.
- 1689. - Кристина Аугуста, шведска краљица. (*1626).
- 1824. - Џорџ Гордон Бајрон, енглески песник. (*1788).
- 1881. - Бенџамин Дизраели, енглески политичар и државник. Био лидер конзервативаца и два пута премијер.
- 1882. - Чарлс Роберт Дарвин, енглески природњак.
- 1906. - Пјер Кири, француски физичар и хемичар.
- 1916. - Колмар фон дер Голц, немачки фелдмаршал и турски паша
- 1967. - Конрад Аденауер, немачки државник. (*1876).
- 2002. - Тор Хејердал, норвешки антрополог, научник и истраживач.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: