Градски превоз у Новом Саду

Из пројекта Википедија

У развоју једног града организовање јавног превоза представља преломни моменат. То је знак да је Урбанизам урбанизација достигла ниво којим се једно насеље сврстава, по данашњим мерилима, у модерне градове.

Зачеци јавног превоза у Новом Саду датирају из 1868. када је тадашњим градским властима поднета молба којом се тражила дозвола за превоз путника фијакером по граду. Њихов број је стално растао, па је 1884. године њихова делатност регулисана статутом.

Са развојем града Новог Сада појавила се и идеја о увођењу електричног трамваја који је тада био задња реч технике. Први трамвај у Новом Саду пуштен је 30. септембра 1911.

Када је Нови Сад постао центар Дунавске бановине 1929. Нови Сад се триторијално проширио и број становника се повећавао. Тако је 1930 године градска управа донела одлуку да се за потребе јавног превоза купе три аутобуса. Јавни превоз је био у сталном порасту али је избијањем Другог светског рата и окупацијом дошло до смањења аутобуског саобраћаја. Прекид трамвајског саобраћаја дошао је 1944. услед савезничког бомбардовања када је тешко оштећена електрична централа. Трамвајски превоз је поново заживео 25. маја1945. Решењем народног одбора 1946. основано је Градско саобраћано предузеће. Трамвајски превоз потпуно је укинут 1958.

Ради обезбеђења бољих услова за прихват и отпрему путника у међумесном саобраћају, изграђена је Међумесна аутобуска станица и у рад пуштемна у децембру 1967.

Седамдесет нови аутобуса марке "Волво" пуштено је у саобраћај 1969. од 110 колико их је било у возном парку ГСП-а те године.

Одлуком Скупштине општине града Новог Сада 1991. ГСП проглашен је за јавно предузеће у надлежности Града. Укинут је Раднички савет и формиран Управни одбор у чијем саставу се налазе представници Града и Предузећа.

Велика обнова возног парка била је 1996/97 када је куљено 50 нових шасија као и 2005 када је купљено 65 (45 соло и 20 зглобних) нових аутобуса. Исте године купљен је први аутобус на природни гас.