Небојша Павковић

Из пројекта Википедија

Генерал Небојша Павковић
Генерал Небојша Павковић

Генерал-пуковник Небојша Д. Павковић рођен је 10. априла 1946. године у Сењском Руднику код Ћуприје (Србија).


[уреди] Биографија

Учитељску школу завршио је 1966. године у Алексинцу. Високе војне школе завршио је у Београду са одличним успехом: Војну академију Копнене војске 1970., Командно-штабну академију Копнене војске 1982. и Командно-штабну школу оператике 1988. године (први у рангу са средњом оценом 10,00).

Прве командирске дужности обављао је у Пешадијској школи резервних официра у Билећи (Босна и Херцеговина), где је био и референт за студије и унапређење наставе. Командир пешадијског батаљона био је у Десетој пешадијској бригади, да би у Шеснаестом пролетерском пешадијском пуку био најпре начелник Штаба, а потом и командант. Командант Шеснаесте моторизоване бригаде био је од 1988. до 1989. године, када је премештен у Кабинет савезног секретара (касније министра) за народну одбрану, где је до 1993. године био начелник одељења, заменик начелника и начелник Кабинета. Начелник Катедре оператике био је у Школи националне одбране до 1994. године, од када је у Приштинском корпусу обављао више дужности: био је начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса. Командант Треће армије био је од децембра 1998. године до фебруара 2000. године.

Пет пута је ванредно и превремено унапређиван и пет пута је јединица којом је командовао проглашавана за најбољу у својим саставима. Оцењиван је највишим службеним оценама. Био је командант Приштинског корпуса током разбијања сепаратистичке побуне на Косову и Метохији 1998. године и као командант Треће армије у току одбране од агресије НАТО-а 1999. године.

У чин генерал-мајора унапређен је 1996. године, генерал-потпуковника ванредно 1998. и генерал-пуковника 1999. године. За начелника Генералштаба Војске Југославије постављен је у фебруару 2000. године. На тој позицији остао је и поред бројних захтева за смену и након промена 5. октобра 2000, а смењен је указом тадашњег Председника СРЈ Војислава Коштунице 24. јуна 2002. Генерал Павковић је одлуку о смени првобитно одбио, улажући жалбу Уставном суду СРЈ и другим институцијама, а затим изјавио да је смењен зато што је у јуну 2001. одбио Коштуничино наређење да Војска упадне у Биро за комуникације Владе Републике Србије, одакле је, како је овај тврдио, био прислушкиван. (Анкетни одбор Народне скупштине Србије касније је дошао до закључка да таквог прислушкивања није било, те да су Коштуница и његови саветници овим наређењем прекршили Устав.)

Павковић је био и под сумњом да је био посредно учествовао у покушају атентата на Вука Драшковића у Будви 15. јуна 2000, због чега је био и у притвору током акције "Сабља" у пролеће 2003. Био је изузетно близак власти Слободана Милошевића, за којег је изјављивао да је "најмудрији, најчаснији, најбољи државник у историји Србије". Тадашњем председнику поклонио је пиштољ са угравираним његовим ликом, а предложио је и да му се додели орден од 800 грама злата. Након промена 2000. године постао је пријатељ личности на другој страни, попут Љубише Бухе Чумета и Драгољуба Марковића. Небојша Павковић био је и предмет контроверзи око услова под којима је стекао своје бројне некретнине, међу којима и два стана и вилу у Београду, укупно 2400 квадрата (приписивани су му и бројни други станови и куће).

Небојша Павковић је основао странку Народни блок, и био кандидат на изборима за председника Србије 2002. године (освојио је 75.662 гласа).

Сликарством се бави од 1961. године а од 1963. године добио је и признања за своје сликарске радове. До сада је излагао на више од 30 изложби (17 самосталних).

Одликован је бројним одликовањима, међу којима се истичу: Орден слободе, Орден за храброст, Орден заслуга за народ са сребрном звездом, Орден народне армија са сребрном звездом, Орден српског ратника, Орден за војне заслуге са златним мачевима и др.

Пред Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу (Холандија) оптужен jе за злочине против човечности (по четири тачке, за депортацију, присилно пресељавање, убијање, и прогон) и кршење закона и обичаја ратовања (за убијање). Након неколико година оштрог одбијања, Небојша Павковић се предао Трибуналу 25. априла 2005.

Генерал Небојша Павковић се женио и разводио три пута. Последњи његов брак са естрадном уметницом Глоријом Марковић (рођаком Мирјане Марковић), раскинут је споразумно 20. јуна 2003.

[уреди] Литература

  • Иветић Велимир, Начелници генералштаба: 1876-2000, Београд 2000.
Други језици