Јагодина

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Легенде

Јагодина
Грб Јагодине
Површина 470 km²
Број становника 36.000
Поштански број 35000
Позивни број 035
Географски положај 43°59' сев. геог. шир.
24°14' ист. геог. дуж.
Надморска висина 116 m
Средња год. темпер. 11.2°C - 11.7°C
Градоначелник Драган Марковић Палма
Владајућа странка Јединствена Србија

[уреди] Име Јагодина

За 6 векова град је имао три имена: Јагодна, Јагодина и Светозарево. Први писани споменик датира од 15. јула 1399. године. То је извештај кнегиње Милице и њених синова Стевана и Вука дубровачкој општини о неком Дубровчанину. Године 1946. Јагодина добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Јагодине.

[уреди] Географски положај

Положај Јагодине
увећај
Положај Јагодине

Јагодина се налази на реци Белици у средњем Поморављу, под којим, у ужем смислу, треба подразумевати Параћинско-јагодинску котлину, односно узан равничарски појас са обе стране тока Велике Мораве - од Сталаћке клисуре на југу до Багрданског теснаца на северу, на коме се развијају Параћин, Ћуприја и Јагодина као важнији регионални центри и седишта истоимених општина. Горњовеликоморавска котлина у којој је смештена Јагодина пружа се меридијански између Сталаћке и Багрданске клисуре. Дугачка је 45km, широка око 28km, дубока око 650m а површине је око 600km².

Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави.

Побрђе око града чине огранци околних масива као и терасе настале повлачењем Панонског језера, а усечене коритима приточних река. У рељефу овог краја, сем овог дела који би издвојили као средишњи и равничарски у средњем току Велике Мораве и доњих токова њених притока, можемо издвојити још две предеоне целине. То су источни планински предео који припада Карпатско-Балканским планинама и западни предео који припада Родопским планинама. Ову целину, западно од Велике Мораве, чине ниске планине Јухор (773m), Црни Врх (707m) и огранци Гледићких планина. Између њих је Левачки басен.

Јагодинска општина простире се на 470 km², обухвата 54 насеља и граничи се са седам општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, североисточно општином Деспотовац, северозападно општином Баточина. На истоку и југоистоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу општином Крагујевац и југозападно општином Рековац. Јагодина лежи на 43° 59' северне географске ширине и на 24° 14' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 116 метара а највиша кота је Ђурђево брдо на 213 метара. Кроз Јагодину пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а тик поред ње је међународни ауто пут Е-75.

По попису из 1991. године, општина Јагодина имала је 77.000 становника, а сам град Јагодина 36.000

[уреди] Клима

Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осећају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.

Средња годишња температура износи 11,2°C - 11,7°C. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8°C у јануару до 22,2°C у јулу. Такав распопред температуре је условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10°C и задржавају се изнад те вредности све до новембра. Тај дуги деветомесечни период пружа широке могућности за туристичка кретања ка околним излетиштима ради одмора, рекреације, лова и риболова.

Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306).

Падавине у просеку износе 619 mm годишње. Средње месечне суме су највеће у мају (83 mm), а најмање у фебруару (35 mm). Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 mm или 56% од укупне годишње количине.

Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64% до 71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 mm/Hg са амплитудама у јануару од 4 mm/Hg до јула од 13,8 mm/Hg

Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе, врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавине или сушу. Међутим, како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и у растеривању магле, па и на манифестовању других појава.

Најучесталије дува северозападни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атлантског океана и Јадранског мора.

Други по учесталости је југоисточни ветар кошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско-Балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће.

Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је ређи од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре.

Јужни ветар, развигорац, дува током целе године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајући поплаве. Са њим се мешају локална југозападна ваздушна струјања из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурђево брдо омета у продору ка Јагодини.

Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 m/s односно 7-18 km/h, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи до озбиљних штета. Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 km/h.

Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом честином у току лета.

[уреди] Демографија

На првом попису 1818. године, Јагодина је имала 276 домова са 494 харачких глава. Последња турска породица иселила се 1832. године. Већ 1837. године Јагодина је имала 5.220 житеља, док је цела Србија имала 41.374 варошких становника.

Године 1866. у Јагодини је живело 4.429 становника који су се бавили пољопривредом, трговином и занатством. 1876. било је 91.88 % земљорадника.

Неколико епидемија куге и неки други разлози изазвали су застој, па је 1900. године имала 4.765, а 1931. године 6.950 становника. Године 1961. имала је 19.759 становника, а 1971. имала је 27.500 становника.

По последњем попису из 1991. године, општина Јагодина имала је 77.000 становника, а сам град Јагодина 36.000.

[уреди] Култура

[уреди] Манифестације

Житељи Јагодине, поред манифестација у локалном окружењу учествују и у другим срединама. То је "Фестивал позоришних праизведби" у Параћину, "Прођох Левач, прођох Шумадију" у манастиру Каленић, "Дани српског културног преображења" у манастиру Манасија.

[уреди] Сликарство

У Јагодини, живео је и радио велики српски књижевник, песник и сликар, боем и бунтовник Ђура Јакшић. Он је тада предавао у јагодинској реалки цртање, али од његових дела из тог времена у граду није ништа сачувано. После боравка Ђуре Јакшића, ликовни живот дуго не бележи неки значајнији успех.

[уреди] Музика

Богато музичко и народно стваралаштво овога краја одувек је привлачило композиторе и било изазов. Мокрањац је, на пример, познату песму "Маро Ресавкињо" без икаквих мелодијских измена унео у своју другу руковет. Из обиља музичког фолклора овога краја споменимо песму "Ој Мораво", која је створена у овом крају али је као бисер народног стваралаштва постала својина свих наших народа, и коло "Моравац".

Познатији композитори и музички прегаоци који су радили у Јагодини:

  • Владимир Ђорђевић, професор музике у Учитељској школи с почетка овог века.
  • Миленко Пауновић, такође професор музике у Учитељској школи творац дела "Прва југословенска синфонија" које је први пут изведено у Љубљани 1924.
  • Угљеша Смиљанић, професор музике у Учитељској школи дошао је из Сарајева између два рата.
  • Вељко Комарек, који посебно био заслужан за формирање музичке школе 1952. године.
  • Густав Барили, први директор музичке школе (150-180 ученика годишње)

[уреди] Позориште

[уреди] Mузеји

[уреди] Остало културно наслеђе

[уреди] Биоскоп

После II светског рата библиотека и два мања биоскопа представљали су једини културни потенцијал града. У данашњем јагодинском биоскопу који служи и као позоришна дворана има места за 500 гледалаца.

[уреди] Образовање

Прва основна школа у Јагодини основана је 1808. године. Нема много података о томе колико је ђака било уписано, ко их је и чему учио, али може се претпоставити каква је та школа могла бити пре другог устанка, пре ослобођења Србије и пре Вукове реформе језика. Али, ма какав био, овај зачетак школства у општини Јагодина заслужује помен.

Све до краја Другог светског рата, и једно време после тога, постојало је четвороразредно основно школовање. Али пре рата, велики део деце није био обухваћен школовањем. Огроман број остајао је у буквалном смислу неписмен.

Тек после рата озбиљно се пришло проблему описмењавања као предуслову за извлачење из вековне заосталости и бржи развитак. Уведено је обавезно основно школовање у трајању од осам година. Али за потпуно остварење ове обавезе било је потребно много напора. Материјална база школства у сиромашној и ратом опустошеној земљи била је веома слаба. Неодговарајуће и дотрајале школске зграде, недостатак учила и стручног наставног кадра... воља и ентузиазам, жеља да се победе све невоље и да се изгради боље сутра, учинили су да упркос свему, школство и у тим тешким данима постигне значајне резултате у ликвидирању неписмености и ударању темеља за ново, савремено школство, у складу са нашом друштвеном стварношћу и великим потребама које она намеће.

Образовни центри у Јагодини:

[уреди] Привреда

Зачеци индустрије у Јагодини Четрдесетих година 19. века у условима бурних економских процеса првобитне акумулације и напора на изграђивању модерне буржоаске државе, јавила се потреба за првим инвестирањем у индустрији. Интерес се изражавао за стварање сопствене индустрије, за производњу робе широке потрошње. Сиромашна и привредно неразвијена земља, због несташице капитала, техничких средстава и искустава, морала је да се ослони на странце. Напори у том правцу, иако је било извесног интересовања, нису уродили плодом, јер су они постављали неприхватљиве услове. Стога је држава морала сама да преузме улогу инвеститора. Истовремено се јавио интерес и код домаће трговачке и чиновничке буржоазије за инвестирањем у индустрију.

Између више предлога и понуда Совјет је једино прихватио понуду Аврама Петронијевића, тадашњег министра спољних послова, јагодинског грађанина, за подизање фабрике стакла у Јагодини. Очигледно је да капитала у Србији није било довољно. Капитал који се стекао у малобројној богатој чиновничкој и трговачкој буржоазији био је недовољан за веће захвате у индустрији. Ипак, чињеница да се у старој Јагодини већ средином 19. века, налазе међу првим и ретким индустријским капацитетима у Србији две фабрике говори о важности овог града, његовој економској снази, угледним људима и развијеним контактима са главном управом земље и државаним центром.

  • Фабрика стакла (Јагодина)
  • Јагодинска пивара
  • "Минел", основана је као занатска радионица 1893 год. Са променљивим успехом пословала је све до 1948 када национализацијом постаје Државна ливница "Милан Мијалковић" Светозарево.
  • "Јухор" - експорт, Индустрија месних производа и конзерви
  • "Будућност", фабрика наместаја и амбалаже
  • "Ресава", индустрија конфекције и трикотаже
  • "Нови пут", графичко предузеће
  • Поморавље
  • ФКС 1955.године подигнута је Фабрика каблова у близини Јагодине крај села Бресија.

1961. године подигнут је Елмос.

[уреди] Личности

[уреди] Догађаји

  • 1737. Прокламација о рату против Турака
  • 1814. Хаџи Проданова буна
  • 1815. године отворена је прва основна школа у Јагодини.
  • 1846. године отворена је фабрика стакла "Аврамовац", на реци Белици испод Црног врха. Оснивач и власник је Аврам Петронијевић. То је прва фабрика стакла у Србији (Параћин 1907, Панчево 1930).
  • Прва Железница у Србији стиже у Јагодину

[уреди] Спољашње везе


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места