Српска радикална странка

Из пројекта Википедија

Српска радикална странка
Застава Српске радикалне странке
Лидер Војислав Шешељ
Година оснивања 23. фебруар, 1990.
Седиште Београд
Политичка идеологија јачање државотворне идеје и демократије, поштовање људских права
Међународно чланство нема
Европско чланство нема
Боје Светло плава
Интернет страница http://www.srs.org.yu/

Српска радикална странка је политичка партија у Србији. Формирана је 1991. године уједињавањем Српског четничког покрета, на чијем је челу био Др Војислав Шешељ и највећег броја одбора Народне радикалне странке које је предводио Томислав Николић. Српски четнички покрет је подржавао идеју о Великој Србији.

Садржај

[уреди] Формирање

Процес формирања Српске радикалне странке почео је иницијативом за оснивање Српског слободарског покрета, коју је покренула група идеолошких и политичких истомишљеника у Београду, 6. јануара 1990. године, потписивањем Оснивачког манифеста. Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета одржан је 23. јануара 1990. године у Батајници и сматра се Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и одцепљеног дела Српске народне обнове (странка која је настала из првог антикомунистичког удружења, друштва Сава у Новој Пазови, а коју је предводио Мирко Јовић, касније председник ове странке) на челу са Вуком Драшковићем, 14. марта 1990. године основан је Српски покрет обнове.

[уреди] Оснивање

Српска радикална странка је основана у Крагујевцу 23. фебруара 1991. године. Настала је уједињавањем Српског четничког покрета, на чијем је челу био Др Војислав Шешељ и највећег броја одбора Народне радикалне странке које је предводио Томислав Николић. На оснивачкој седници је за председника Српске радикалне странке изабран Др Војислав Шешељ, који је председник српских радикала и данас. Ова седница представља Други отаџбински конгрес Српске радикалне странке.

Најзначајнији орган Српске радикалне странке је Отаџбински Конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника, заменика председника, као и остале чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише деловање Српске радикалне странке у наредном периоду.

Централна отаџбинска управа, коју сачињава 101 члан изабран од стране Конгреса, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања Странке.

Председник Централне отаџбинске управе је Др Војислав Шешељ, заменик председника је Томислав Николић а потпредседници су Маја Гојковић, Гордана Поп-Лазић, Душко Секулић и Радислав Кањерић.

Генерални секретаријат на свом челу има Генералног секретара, изабраног од стране Централне отаџбинске управе, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар Српске радикалне странке је Александар Вучић.

Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације Странке. Председник Извршног одбора Српске радикалне странке је Драган Тодоровић.

[уреди] Српска радикална странка у Црној Гори

Српска радикална странка у Црној Гори формирана је у мају 1993. године. Пререгистрована је 1995. године од када носи назив Српска радикална странка Др Војислав Шешељ. Српска радикална странка у Црној Гори има 21 општински одбор и 6 окружних одбора који су у надлежности Извршног одбора. У 13 црногорских општина Српска радикална странка је парламентарна странка.

[уреди] Програм

Српска радикална странка тврди да се залаже за изградњу друштва заснованог на националној, верској и полној равноправности и поштовању људских права и слобода загарантованих Уставом Србије и међународним споразумима и конвенцијама.

Странка је критикована од многих што и даље инсистира на граници Карловац - Карлобаг - Вировитица који се налазе у данашњој Републици Хрватској, те долазак Србије на те границе, већина сматра да је могуће само ратом.

Српска радикална странка, декларише, као један од кључних програмских циљева, обрачун са криминалом и корупцијом. Поред тога, тврде да је економски опоравак државе и друштва је такође приоритет Српске радикалне странке. Српски радикали се декларишу за ефикасну приватизацију и тврде да имају програм за покретање пољопривредне и индустријске производње.

Српска радикална странка се залаже за јавне радове, сматрајући да би тиме значајно била смањена незапосленост те да се упошљава грађевинска оператива и индустријски комплекс Србије.

Чињеница је има доста контравезе између декларисаних програмских циљева и понашања у случајевима када су били на власти.

Познато је да ни једна партија из тзв "Демократског" блока не жели да прави коалицију са Радикалима јер је слика Радикалне странке у западним земљама доста лоша.

У свом маркетингу, Радикали користе популистички речник, обећавајући горе наведено у програму. Не тако давно основана партија Снага Србије је узела значајан број бирача Радикалима са сличним програмом и обећањима али без толиког инсистирања на националном.

[уреди] СРС данас

Српска радикална странка је данас (2006. године) најјача опозициона парламентарна странка у Народној скупштини Републике Србије са 82 посланика. Шеф посланичке групе у скупштини је Томислав Николић. Потпредседници Народне скупштине Републике Србије су Гордана Поп-Лазић и Стефан Занков. Представници Српске радикалне странке учествују у раду свих парламентарних комисија и одбора.

[уреди] Спољашње везе

Други језици