Електроника

Из пројекта Википедија

Електроника је наука, део физике која се бави проучавањем кретања електронa у празном простору. Своје име добила је двадесетих година XX века по америчком часопису Електроникс (Electronics).

Појму електроника можемо доделити три основна значења

  1. Електроника као наука је део физикe која се бави проучавањем контроле кретања електрона и других носиоца наелектрисања кроз: слободан простор (електронске вакумске цеви), полупроводне материјале (полупроводничке компонете). Проучавање процеса у полупроводницима често се назива и Физика полупровидника.
  2. Електроника као техничка дисциплина део електротехнике која се бави развојем и производњом електронских компоненти, уређаја и система.
  3. Електроника као појам се често употребљава да означи део уређаја произведеног од електронских компоненти. (нпр често кажемо електроника аутомобила подразумевајући под тим све делове аутомобила који су начињени од електронских компонети)

Садржај

[уреди] Историјски развој

Развој електронике почиње тек крајем 19 и почетком 20 века и везана је за развој вакумских цеви. John Ambrose Fleming је 1904 развио kenotron касније познат као Диода која дозвољава електричној струји да тече само у једном правцу. Le De Forest je 1906 поставио тзв. решетку, трећу електроду којом је контролисао јачину струју која протиче између аноде и катоде. Он је свој уређај назвао Аудион касније познат као Триода. Ову компоненту је употребио да би направио појачавач сигнала код радио пријемника и предајника што се може сматрати за први електронски уређај.

Иако су још почетком 20. века полупроводни материјли искоришћени за детектoр сигнала у радио преносу пошто је тај уређај имао лошије карактеристике од вакумских цеви полупрводници су зброављени све до 1947 када је у Беловим лабораторијама пронађен транзистор начињен од кристала Германијума (Ge) и од тог тренутка полупроводничке компонете преузимају примат од вакумских цеви зато што су полупроводничке компоненте много поузданије, енергетски ефикасније, брже и мање под димензијама од електрнских цеви. Следећи важан догађај у развоју електронике је развој интегрисаних кола.

Прво интегрисано коло патентирао је Jack Kilby 1959 године. Оно се практично састојало од два транзистора на једном кристалу германијума. Сложеност интегрисаних кола је у наредним годинама муњевито расла да би од два интегрисна транзистора 1959 године данас 50 година после достигли интегрисана кола са више од милион транзистора и овај тренд се и даље наставља. Електроника у данашњем свету ушла је у сва поља људске делатности од забаве, преко производње до медицине.

У најновије време раде се велика истраживања за употребу синтетичких материјала са специјалним својствима за израду електронских компонети као што су неки полимери (пластика) који имају полупроводна својства а такође се раде истраживања за повезивање електронике са тзв. биочиповима но то је већ будућност.

[уреди] Гране електронике

Гране електронике су:

  • Рачунарство - развој хардвера рачунара
  • Аутоматика – електронски уређаји за контролу процеса, роботика итд
  • Телекомуникације - Телекомуникациони уређаји
  • Микроелектроника – развој интегрисаних кола и других полупроводничких компоненти.
  • Енергетска електроника – развој електронских компоненти за велике снаге.

Постоје и још неке подврсте као што су оптичка електроника или оптоелектроника, микроталасна електроника итд

[уреди] Електронске компоненте

Електронска компонента је недељиви градивни блок електронског кола који се налази у свом кућишту из кога излазе најмање два приступна краја за повезивање са осталим електронским компонентама. Повезовањем најмање две елетронске компоненте настаје електронско коло.

Све електронске компоненте могу се поделити на активне и пасивне.

Активне компоненте су оне које могу контролисати смер и јачину електричне то су Диоде, Транзистори, Тиристори, итд. Данас су скоро све активне компоненте полупроводничке тако да кад данас говоримо о елетроници често мислимо само на полупроводничку електронику.

Даћемо краћи преглед полупроводничких компоненти са намером да се он прошири.

Двоприлазне полупроводничке компоненте:

  • Диоде
    • Диода (исправљачка диода, импулсна диода)
    • Шоткијева Диода,
    • LED – светлећа диода,
    • PIN Дода,
    • Тунел диода,
    • Зенер диода,
    • Kапацитивна диода
  • Дијак,

Троприлазне полупроводничке компоненте:

  • Транзистор
    • Биполарни Транзистор,
    • JFET - Транзистор са ефектом поља са површинским спојем,
    • MOSFET - Метал оксид полупроводник транзистор са ефектом поља,
    • IGBT - Биполарни транзстор са изолованим Гејтом.
  • Тријак
  • Тиристор

Вишеприлазне компоненте

  • Операциони појачавачи

Дигитална интегрисана кола где имамо, стандардне гејтове (капије), кодере, мултиплексоре, бројаче итд

Пасивне компоненте су:

[уреди] Електронска кола

Електронско коло чине међусобно повезане електронске комоненте. Најчешће се електронске комоненте залемљене на штампану плочу.

[уреди] Подела

Према сигналима са којима опреише електронику и електронска кола можемо поделити на:

  • Аналогна електроника оперише са континуланим сигналима по времену и амплитуди. Континуални сигнали су дефинисани у сваком временском тренутку и могу имати било коју вредност амплитуде.
  • Дигитална електроника оперише са дискретним сигналима. Дискретни сигнали могу имати вредност амплитуде из тачно одређеног скупа што је дискретизација по амплитуди и бити дефинисани само у одређеним временским тренутцима дискретизација по времену.

На оснвоу ове поделе имамо и аналогна електонска кола, дигитална електронсак кола и хибридна кола која раде и са аналогним и са дигиталним сигналима или пак преводе сигнал из једног облика у други.

Аналогна електронска кола

У основна аналогна електронска кола спадају:

  • Појачавачи – коло које појачава улазни сиганл на рачун енергије једносмерног извора
  • Осцилатори – коло које генерише сигнал одређених учестаности такође на рачун једносмерног извора енергије
  • Модулатори – коло које помера фреквентни спектар улазног сигнала у други део спектра
  • Детектори – Детектор или демодулатор из модулисаног сигнала издваја основни сигнал (супротно од модулатора)
  • Мешачи – комбинују фреквентне спектре два сигнала
  • Филтри – пропуштају само сигнале одређених фреквенција.

Дигитална електронска кола У дигитална електронска кола спадају Основна лгичка кола тзв гејтови (капије): Логичко "И" коло, Логичко "ИЛИ" коло, Логичко "НИЛИ", Логичко "НИ", Екскузивно "ИЛИ", Кола комбинационих мрежа Кодери, Декодери, Мултиплескери, Демултиплесери Лечеви, Флип-Флопови, Бројачи, Регистри, Меморије Микроконтролери, Микропроцесори

Дигитална електронска кола могу бити реалзивана у различитим технологијама тако да имамо: TTL кола, ECL кола, NMOS кола,, PMOS кола,, CMOS кола итд.

Хибридна електронска кола

Како би било могуће повезивање аналогних и дигиталих електронских имао А/Д конверторе и Д/А конверторе и практичнно свако хибридно коло мора да садржи барем једно од ова два кола.

[уреди] Види још

Типови Главне области технологије измени
Примењене науке Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија
Атлетика и рекреација Кампинг | Игралиште | Спортови | Спортска опрема
Уметност и језик Комуникација | Графика | Музика | Визуелна технологија
Бизнис/информација Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације
Одбрана Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија
Кућно/станарско Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна
Инжењерство Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Цивилно инжењерство | Електротехничко инжењерство | Машинско инжењерство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарско инжењерство
Здравље Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија
Путовање и трговина Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром