Разговор:Албанци

Из пројекта Википедија

[уреди] Име народа

Покрајац, име народа се пише малим словом: југословен (Србин, Хрват), босанац (али Бошњак), швајцарац (Њемац, Француз, Италијан), британац... исто тако пише се брђанин, приморац, црногорац , бокељ (не Бокељ), косовар, београђанин, Новосађанин и сл. се све пише малим словом. Милан Тешовић 17:40, 21 апр 2005 (CEST)

Ништа ми није јасно ша си написао. Ако се речи Срби, Немци, Хрвати пишу великим словом, онда то исто важи и за Црногорце. --Покрајац | разговор 18:02, 21 апр 2005 (CEST)

Извини Милане, али регионална припадност се пише великим словом исто као и национална. Војвођанин, Шумадинац, Личанин исто иде великим словима. Друго, обрисао сам реченицу да се Албанци први пут помињу као нација у Бечу 1852. То је обична бесмислица. Албанои се први пут помињу у другом веку, а затим у једанаестом (дакле, много пре 1852). Овај чланак ваљда треба да има и неку научну вредност. Такође сам обрисао реченицу да је Албански ЧУДНА мешавина језика. Коришћене израза чудна је потпуно изван контекста овде, а уосталом, већина данашњих језика су мешавине (укључујући и Српски). Корисник:PANONIAN

Мало је фалило да помислим да сам потпуно неписмен! --Покрајац | разговор 21:19, 21 апр 2005 (CEST)


[уреди] Порекло Албанаца

Уопште немогу да схватим да неможете да правите разлику између назива “Албанац“ и “Шиптарин“. Они себе називају Шиптарима и земљу Шиптарија, и какве сад то вење има са градом Албанионом? --Горан Анђелковић 16:03, 3 Апр 2005 (CEST)

  • Име Шћиптар/Шиптар је у употреби тек неколико стотина година, а чињеница је да су Албанци у прошлости себе називали Албанцима, међутим ни њихови историчари не знају да објасне како се догодила ова промена имена. Дакле, веза са Албанополисом је очигледна, јер је прва албанска средњовековна кнежевина настала управо на подручју где се налазио овај град. Даље, на Кавказу је пре 2000 година постојала држава Албанија, чији је главни град био такође Албанополис. По једној теорији, Албанци су се у петом веку пре нове ере доселили са Кавказа на Балкан, где су се помешали са Илирима и основали нови Албанополис. Мислим да ћу дописати нешто од овога у чланак да не буде више недоумица. Корисник:PANONIAN
  • Треба још напоменути да они нису Илири, већ да се домородачно становништво селило из тог региона који је тада био српска земља Епир и досељавало на Косово, одакле се данас из сличних разлога сели даље... Милан Тешовић 18:41, 20 апр 2005 (CEST)
    • Српска земља Епир у другом веку нове ере? Извини, али као што сам рекао, чланак треба да има научну вредност, а ова реченица ми баш и не делује тако. Корисник:PANONIAN
  • Можда грешим... Ја сам мислио да се за вријеме владавине цара душана преци албанаца још нису били доселили на балканско полуострво и да се том простору налазио Епир чије је становништво било полу словеснког полу илирског поријекла (као и Срби) и православне вјероисповјести. Милан Тешовић 19:53, 22 апр 2005 (CEST)
    • Што се тиче историје Албанаца, препоручујем ти да прочиташ ову књигу: Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000. Књига је веома занимљива, нарочито што се тиче порекла и историје Срба и Албанаца и њихових међусобних односа кроз векове. Аутор је Албанац који живи у Београду, и максимално се трудио да буде објективан при писању књиге. Друго, што се тиче Албанског језика, погрешна је тврдња да он није сличан ни једном језику. Пошто се Албански класификује као Индо-Европски језик, то значи да је сличан свим језицима из ове језичке породице (па и Српском). Само за такозване језике изолате можемо рећи да нису слични ни једном језику, а то су на пример Баскијски, Јапански, Корејски, итд.

Корисник:PANONIAN

[уреди] Албанци немају илирско порекло


(пренето са чланка) Hteo bih samo da kazem da nije dokazano da Albanski narod ima poreklo Ilirsko,kao sto nema cvrstih dokaza za su poreklom sa kavkaza i da su u tom predelu imali svoju drzavu. Evo nekih izadanja koja bi potpomogla tu tvrdnju:

Проф. др Јован Р. Бојовић: О становништву словенског поријекла у Албанији Прилог: Историјске карте из "Историје српског народа" (књ I) и Р. Тричковић "Српска црква средином XVII в", Историјски атлас И. С. Јастребова Др Драгољуб Драгојловић: Етничке промене на тлу позноримске провинције Превалитане Академик Сима Ћирковић: Трагови словенског становништва на тлу Албаније у средњем веку Никос Чаусидис: Релације између "Комани"-културе и "Салтово Мајацке" културе и проблем порекла њихових носилаца Академик Павле Мијовић: Команска култура и питање доласка Словена у Превалис Академик Богумил Храбак: Ширење арбанашких сточара по равницама и словенски ратари средњовјековне Албаније Мр Радмило Петровић: Драчка митрополија у светлу археолошких налаза Миладин Бојић: Срби и Српска православна црква у Албанији у доба Немањића (1166-1371) Проф. др Љубомир Дурковић—Јакшић: Прилози за историју Српске православне цркве у Скадру и околини Татомир П. Вукановић: Словенска симбиоза породице Ђурђа Кастриота Скендербега Мр Гордана Томовић: Алтин у XIV и XV веку Академик Павле Ивић: О узроцима етничких промена на Косову Душак Синдик: Две повеље у Хиландару о Ивану Кастриоту и синовима Проф. др Милица Грковић: Лична имена у неким насељима северне Албаније и словенско-албанске везе у светлу антропонимије Академик Митар Пешикан: Свједочанства старих пописа о становништву сјеверноалбанског и сусједног југословенског подручја крајем средњег вијека Др Марица Маловић-Ђукић: Пилот у средњем веку Проф. др Александар Лома: Словени и Албанији до XII века у светлу топономастике Проф. др Мирко Барјактаревић: Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена Академик Милан Васић: Етнички односи у југословенско-албанском граничном подручју према писаном дефтеру санџака Скадар из 1582-83. године Благоје В. Марковић: Врака и Врачани Лазар Рогановић: О становништву Враке и околине Др Бранко Бошковић: Насељавање Врачана у Метохији, њихов прогон и растур

Bobby


У сваком случају постоји више теорија о пореклу Албанаца, а у научним круговима су најшире прихваћене илирска и трачка. Корисник:PANONIAN

Само још да додам, кавкаска теорија о пореклу Албанаца како је овде представљена (а постоје и друге кавкаске теорије), није у супротности са илирском теоријом, већ је на неки начин и допуњује.Корисник:PANONIAN