Проглашење Србије за краљевину
Из пројекта Википедија
Кнез Милан IV Обреновић прогласио се краљем 1882. године а земљу краљевином Србијом. Седам година касније на исти дан абдицирао је у користа сина Александра.
Кнез Милан је био дубоко увређен држањем Русије према Србији. Одлази 1881. године у званичну посету Петровграду, код руског Цара Александра III Романова. У Петровграду је примљен доста хладно, готово са одбацивањем. Русија је потврдила своју политику са Берлинског конгреса. По повратку из Петровграда, кнез Милан је свратио до Беча и утаначио преговоре о политичком уговору са Аустро-Угарском.
Тај документ је била чувена Тајна Конвенција, коју је у Београду потписао Чедомиљ Мијатовић 16. јуна 1881. Тајна конвенција је подразумевала узајамну и пријатељску политику Србије и Аустро-Угарске, где се Србија обавезала да на свом подручју нећа трпети политичка сплеткарења против Аустро-Угарске монархије, а за узврат Аустро-Угарска се обавезала за проглашавање Србије за краљевину код других сила. После овог споразума, прва мера је уследила од председника министарског савета Михаила Пироћанца који је кнезу Михаилу поднео оставку своје владе, која није прихваћена.
Следећи чин је било проглашење Србије за краљевину 21. фебруара (6. марта) 1882. године. Цар Фрања Јосиф је лично честитао Краљу Милану Обреновићу.