Мекдонел Даглас МД-11

Из пројекта Википедија

Мекдонел-Даглас МД-11 (McDonnell Douglas MD-11) је широкотрупни тромоторни путнички авион.

Заснован је на старием ДЦ-10 и има за 6 m дужи труп, нове моторе, крила, дигитални кокпит и захтева само 2 пилота. Авион је нуђен у две основне верзије: путничкој МД-11П и теретној МД-11Ф.

Рад на програму је започет 1986. године. Прототип је први пут полетео 10. јануара 1990. а у саобраћај је ушао 7. децембра исте године за компанију Финер на линији између Хелсинкија и Тенерифа.

Међу првим компанијама које су наручиле овај тип авиона био је и Јат који је наручио 4 комада са испоруком у 1992. години. Али ти авиони, иако су два већ била произведена, никада нису испоручени због санкција УН према СРЈ.

У првим годинама производње било је доста техничких проблема, посебно што се тиче перформанса. Највише је било проблема са долетом, који је у стварности био знатно мањи него што је Мекдонел-Даглас обећавао.

1996. године Боинг и Мекдонел-Даглас су се ујединили у једну компанију. Убрзо затим Боинг је објавио да прекида производњу МД-11 због мањка интересовања али и због тога што није желео да прави конкуренцију сам себи и новом Боингу 777. Последњи примерак је испоручен Луфтханзи 2000. године. Укупно је произведено тачно 200 комада.

Иако се као путнички авион није превише показао теретна верзија МД-11Ф је показала изузетне резултате и веома је популарна међу компанијама. Већина МД-11 је већ конвертована или ће бити конвертована у теретњаке у ближој будућности.

Спецификације:

  • Посада: 2 (пилот, копилот)
  • Капацитет: 410 путника
  • Долет: 12633 km
  • Максимална тежина: 273.314 kg
  • Максимална брзина: 945 km/h
  • Дужина: 61,21 m
  • Распон крила: 51,66 m
  • Висина: 17,60 m