Битољ

Из пројекта Википедија

Битољ
Битола
Грб Града
(опширније)
Слика:Bitolalokacija.gif
Главна улица у Битољу
Мото: Битола, бабам, Битола
Извршна власт Градоначелник
Скупштина Града
Градоначелник Владимир Талески
Површина 320 km²
Број становника 95,354
Позивни број 047
Географски положај 41°01'52 N
21°20'25 E
Надморска висина 576 m
Интернет адреса http://www.bitola.gov.mk/

Битољ, (македонски: Битола, бугарски: Битоля, грчки: Μοναστήρι, влашки Bitule/Bituli, тур. Manastır) се налази у југозападном делу Македоније испод планине Баба (врх Пелистер 2601 m) на реци Драгору, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 15 km северно од грчке границе и на надморској висини од 576 m.

Садржај

[уреди] Становништво

Са 95,354 становника он је други град у Македонији по својој насељености а трећи по површини.

[уреди] Демографија

[уреди] Име града

Стари грб Битоља
увећај
Стари грб Битоља

Грчки назив града је Монастир (гр. Μοναστήρι), што су усвојили и Албанци и Турци, тако да је током отоманске власти то био званични назив града. Словенски назив града Битољ потиче од речи Обитељ која је у средњем веку коришћена за заједницу монаха односно манастир. Са доласком Срба 1913.године(види:Битољска битка) у Битољ град је добио своје садашње име (Битола, после јотовања којег нема у македонском језику, Битола>Битолја>Битољ).

[уреди] Историја

Град се налази на римском путу Via Ignatia, где је и антички град Хераклеа Линколис.

Слика:Lyncestis.jpg
Дел од Хераклеа Линкестис

Током првог балканског рата у околини града је вођена Битољска битка у којој је српска војска потукла отоманску армију, чиме је окончала протеривање Турака са својих простора. Град је страдао током првог светског рата због близине солунског фронта, а био је први град који је српска војска ослободила после албанске голготе.

[уреди] Религија

Католичка црква на Широк Сокаку
увећај
Католичка црква на Широк Сокаку

Битољ је епископски град и седиште је Преспанско- пелагонијске епархије. У Другом светском рату ова епархија Српске православне цркве је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности Македонске православне цркве 1967., добила је садашње име Преспанско-пелагонијска епархија и обухвата градове: Битољ, Ресен, Прилеп, Крушево и Демир Хисар.

Градови у Републици Македонији Застава Македоније
Берово | Битољ | Богданци | Валандово | Велес | Виница | Гостивар | Дебар | Делчево | Демир Капија | Демир Хисар | Ђевђелија | Злетово | Кавадарци | Кичево | Кочани | Кратово | Крива Паланка | Крушево | Куманово | Македонски Брод | Македонска Каменица | Неготино | Охрид | Пехчево | Прилеп | Пробиштип | Радовиш | Ресен | Скопље | Струга | Струмица | Свети Николе | Тетово | Штип


град Овај незавршени чланак Битољ, је везан за градове у Македонији.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.



Координате: 41° 01' 52 С. 21° 20' 25 И.

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: