Дифузија
Из пројекта Википедија
Дифузија је спонтани транспорт материје или енергије под утицајем одговарајућег градијента из зоне више у зону ниже енергије или концентрације. Као и многи спонтани процеси, дифузија је ентропијски вођен процес у којем се енергија или материја која дифундује униформно распоређује у расположивом простору подижући тиме ентропију система.
Сваки процес дифузије одвија се под утицајем одговарајућег градијента. Рецимо дифузија материје се одиграва под утицајем градијента концентрације а дифузија топлоте под утицајем градијента температуре. Дифузија је диреткна последица другог принципа термодинамике, који каже да ентропија неког неравнотежног система може само да расте, све док систем не дође у равнотежу. Обзиром да материја дифундује из области веће концентрације у област мање концентрације, систем прелази из уређенијег у мање уређен систем, тј. ентропија расте.
Квантитативно, дифузија се описује Фиковим законима (први и други). Први Фиков закон каже да је флукс (Ј) пропорционалан градијенту концентрације. Други Фиков закон се изводи из једначине континуитета. У једнодимензионом систему:
Једначина континуитета:
Садржај |
[уреди] 1. Фиков закон
[уреди] 2. Фиков закон
При чему за константан коефицијент дифузије, D, следи:
.
[уреди] 2. Фиков закон у тродимензионом сустему
Решавање дифузионе једначине је по правилу веома компликовано, тј. могуће само уз помоћ примене нумеричке математике.
Дифузија има изванредно важну улогу у свакодневном животу и у науци. У већини процеса у кухињи дифузија игра важну улогу од маринирања (дифузија зачина у намирницу) до кување чаја (чај од слеза - остави се да из корена састојци будућег чаја дифундују у воду).
Дифузија је кључни процес у биолошким системима.