Младен Стојановић

Из пројекта Википедија

Др. Младен Стојановић
увећај
Др. Младен Стојановић

Др. Mладен Стојановић је рођен 7. априла 1896. године у Приједору, Босна и Херцеговина (тада Аустро-Угарска), сада Република Српска ентитет у БиХ. По занимању је био љекар. Као члан КПЈ био је активан и прије почетка Другог свјетског рата. У НОБ је ступио 1941, а погинуо је 1942. године у селу Јошавка. За народног хероја проглашен је 7. јула 1942. године.

Садржај

[уреди] Дјетињство и школовање

Младен је рођен у православној српској породици. Отац, Симо Стојановић је био православни свештеник. Као ђак Младен је завршавао разред по разред гимназије у Тузли и све више исказивао љубави према својој родној груди и њеном народу, који је био окупиран од стране Аустро-Угарске. Као ђак тузланске гимназије припадао је напредној омладини, повезаној са Младом Босном. Неколико дана послије атентата на престолонаследника Фердинанда у Сарајеву, као матуранта 3. јула 1914. године аустријске власти затвориле су Младена Стојановића у Тузли. Суђење је одржано од 13. до 30. септембра 1915. године у Бихаћу. Младен Стојановић је осуђен на 16 година робије, а његов брат Сретен 10 година. Младен је амнестиран након 3 године.

[уреди] Студије и рад

1918. године, када се завршио први свјетски рат, Младен је наставио студије и завршио медицину у Загребу. Године 1930. вратио се у родни Приједор. Доласком у Приједор сиротињу је бесплатно лијечио, а често сиромашном болеснику дао новац за пут до куће. Лијечио је Крајишнике без награде говорећи: »Највећа ми је награда захвалне очи болесника, које се придижу и у живот враћају.« 

Тако је својом честитошћу и људским односом према народу стекао симпатије. Задобио је велико поштовање и ауторитет у народу Козаре и Поткозарја и ушао у пјесму народа Крајине још и прије народног устанка.

[уреди] КПЈ и почетак рата

У Приједору се Младен прикључио радничком покрету. Крајем септембра 1940. године др. Младен Стојановић примљен је у КПЈ. Носећи искуства из младости, Младен је дочекао други свјетски рат као прекаљен револуционар. Као војни љекар априлски слом Краљевине Југославије доживио је у Далмацији. Након тога вратио се у Приједор и наставља са илегалним радом.

22. јуна 1941. године усташе су др Младена Стојановића ухапсиле као комунисту и затвориле у Приједору са још 40 талаца. 17. јула 1941. године запаливши сламу у затворској ћелији и искористивши забуну стражара, успио је да побјегне из приједорског затвора у козарска села.

Само осам дана касније, 25. јула 1941. године у селу Орловцима, код Приједора, на партијском савјетовању др. Младену Стојановићу је повјерена дужност руководиоца устанка на Козари. 3. августа 1941. године говорио је на народном збору код цркве у селу Маринима. Обишао је и мјеста Каран и Баљ. Људи су му бескрајно вјеровали, цијенили га и поштовали, масовно се одазивали његовом позиву и без оклијевања прихватали линију НОБ-а. Од тада почињу да се одвијају догађаји под Козаром који се не могу никако одвојити од његовог имена. Младен је инспиратор многобројних смјелих акција под Козаром, које су имале далекосежни значај.

[уреди] Прве борбе

15. августа 1941. године на партијском савјетовању у Кнежици др Младен је изабран за команданта јединственог устаничког штаба за подручје Козаре. У то вријеме Њемци су припремали прву офанзиву против устаника козарачког краја. Тада су почели да се нижу окршаји са усташама и Њемцима.

10. септембра 1941. године пет дотадашњих одреда прерасло је у три јаке и добро наоружане јединице на челу са др Младеном Стојановићем, који учествује у припремама свих покрета и акција.

1. новембра 1941. године »Котарска област« из Босанске Градишке обавјештава усташко редарство у Загребу о нападу устаника на Горње Подградце.

16. новембра 1941. године извршен је напад на Турјак и заробљавање 33. сатније домобрана. Др Младен Стојановић је тада извјестио овако: »Морал партизанских чета је одличан. Прилив народа у чете сваким даном све јачи. Сарадња између народа и војске све тјешња и дубља. Партизанска војска постаје сваким даном права војска свога народа«.

[уреди] Битка на Мраковици

Послије неуспјеле офанзиве на Козари, непријатељ је оставио јаку посаду на Мраковици. Др Младен је тада напоменуо да »на Козари не могу да буду два господара, већ само партизани« и 5. децембра 1941. године повео је своје борце у напад на Мраковицу. Мраковица је заузета. Непријатељ је имао преко 120 погинулих и 119 заробљених. Заробљена је велика количина оружја и муниције, много ратног материјала. Ово је била најзначајнија акција Козарског одреда од његовог формирања. Побједа на Мраковици силно је ојачала борбени морал бораца и народа. Одред је наставио са акцијама.

[уреди] Наставак рата

Споменик Младену испред зграде скупштине општине Приједор
увећај
Споменик Младену испред зграде скупштине општине Приједор

28. децембра 1941. године дошло је до дирљивог сусрета партизана и муслиманских сељака у Орахови. У многим селима тада се могла чути пјесма: »Иде Младен, води партизане, развео их на све четир' стране«.

Одред је у то вријеме већ бројао око 1000 бораца. Главни стожерни усташки одјел, признајући да је др Стојановић организовао снагу од око 5000 пушака, 100 митраљеза и 4 бацача, додаје у једном акту да је он »истакнути комуниста и цијели његов покрет је на комунистичкој бази, иако је привукао себи и приличан број сељака

Одред је под Младеновом командом изводио побједоносне оружане акције на Турјаку, Металци, Подградцима, на прузи Босанска Костајница-Босански Нови-Приједор. Слободна територија Другог крајишког одреда се проширила и према Лијевче пољу и јужно од пруге Приједор-Ивањска.

Јануара 1942. године Младен одлази са Козаре на нову дужност и нове задатке. Чим је прешао Сану и ступио на подгрмечко тло, »дочекала га је шума барјака и непрегледна маса сељака и омладине«, записао је Бранко Ћопић. Сусрет већ легендарног командира и писца опредијелио је Ћопића, по савјету др Младена, да пише и стихове о ратним данима и подвизима.

22. јануара 1942. године др Младен је у штабу Првог крајишког одреда послије обиласка Подгрмеча, гдје му је дато признање да је његов Козарски одред »најорганизованији и најсређенији у Босанској крајини: војнички, политички и у сваком другом погледу.« Такође на Грмечу др. Младен је обилазио јединице и народ.

[уреди] Погибија

10. фебруара 1942. године на војно-политичкој конфернецији у Скендер Вакуфу (данас Кнежево) др Младен изабран је за начелника Оперативног штаба за Босанску крајину. Да би сузбио дјеловање четника у централној Босни, као начелник Оперативног штаба за Босанску крајину, креће тамо са козарским пролетерима.

8. марта 1942. године др Младен са Козарском пролетерском четом кренуо је према Липовцу гдје се налазила чета предратног учитеља Лазе Тешановића, ни партизанска ни четничка. На пролетере који су по уској снијежној стази, пртини, ишли пјевајући. Тешановић је из засједе наредио паљбу. Дванаест Младенових бораца је убијено, а међу рањенима био је и др. Младен. Пролетери су на крају одбили напад из засједе, сахранили мртве и пренијели рањенике у Горњу Јошавку. Овај догађај је у цијелој Босанској крајини, а посебно на Козари, изазвао огорчено реагование народа. 1. априла 1942. године рањен у главу, др Младен је лежао са осталим рањеницима у болници у Горњој Јошавци, а затим је пренесен у оближњу кућу Данила Вуковића. Од рањеног команданта није се одвајала др. Даница Перовић. Она га је и оперисала. Посебног обезбјеђења није било, јер се није знало да Раде Радић припрема четнички пуч. Посљедњи је рањеног др Младена посјетио Коста Нађ. Овога дана, у 23 сата, у кућу је банула група четника. Одузели су др Младену пушку и пиштољ, али су се ујутро повукли.

2. априла 1942. године био је кобан за др. Младена Стојановића. Он и др. Даница Перовић остали су цијели дан сами у кући Данила Вуковића. Ноћ раније четници су звјерски ликвидирали партизанске рањенике у оближњој болници. Раде Радић је затражио од дроктора Младена да напише изјаву која би одговарала четницима, али је он пркосно одбио. Увече је по рањеника дошла нова група четника које је предводио Станко Врховац из Кокора. Изнијели су др Младена у ћебету и близу потока Млинска ријека нељудски, мучки убили са два метка из пушке.

Поред ове верзије из комунистичког архива, о погибији др Младена, постоји и верзија по којој је др Младен Стојановић постао политички превише утицајан у цијелом Поткозарју и шире, те конкурент Титу, па је због тога ликвидиран од стране самих партизана, а по наређењу врха КПЈ.

[уреди] Легенда о Младену

Младен је био изузетна личност. Био је, а то је и данас легенда за Козарчане, Приједорчане и Крајишнике, симбол љубави и бриге за човјека, херој снаге епа. Међу херојима Босанске крајине Младен Стојановић заузима посебно мјесто. Он је постао легендарни јунак не само у Крајини него и у читавој бившој Југославији.

19. априла 1942. године 2. крајишки (козарски) НОП одред добио је назив 2. крајишки НОП одред »Др. Младен Стојановић«.

7. августа 1942. године др. Младен Стојановић је проглашен за народног хероја Југославије.

10. септембра 1972. године, истог дана кад је Јосип Броз Тито открио споменик на Козари, 2. крајишки (козарски) НОП одред »Др. Младен Стојановић« одликован је орденом народног хероја Југославије.

[уреди] Из литературе

Смрт Младена Стојановића тужно и болно је одјекнула међу његовим Козарчанима и Козаром. Козара је завијена у тугу. Над мртвим тијелом свог Младена, Козарчани и Козара дали су завјет да ће се сложно борити против издајника народа и окупатора до коначног ослобођења.

Његов јуначки лик остао је да живи заједно са славом херојске Козаре.

[уреди] Литература

Коришћена књига "Козара" др. Љубе Михића