Италијански поход (Први светски рат)
Из пројекта Википедија
Италијански поход | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Првог светског рата | |||||||||||||
![]() Италијанска војска у рововима на фронту крај Соче |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() |
||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
Лујђи Кадорн Армандо Дијаз |
Конрад фон Хецендорф Светозар Боројевић Ото фон Белов |
||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
{{{јачина1}}} | {{{јачина2}}} | ||||||||||||
Губици | |||||||||||||
{{{подаци}}} |
Италијански поход (Први светски рат) је представљао серију битки у северној Италији између Италије и Аустро-Угарске и њихових савезника од 1915. до 1918. Италија се надала да ће уласком у Антанту добити јужни Тирол, Трст, Трентино, Истру и Далмацију. Рат се брзо претворио у рововски рат сличан ономе на западном фронту. Назива се и Италијански фронт.
Садржај |
[уреди] Узроци похода
Италија је била чланица савеза Централних сила заједно са Аустро-Угарском и Немачком. Није прогласила рат у августу 1914. под изговором да њени савезници нису директно нападнути. Италија је још од Бечког конгреса 1815. имала спор са Аустро-Угарском. Тада је неколико италијанских градова предано Аустро-Угарској. Почетком Првога светскога рата Италију су обилазили савезнички дипломати и нудили су Италији уступке и територије ако уђе у рат на страни сила Антанте. Италија је 26. априла 1915. потписала Лондонски уговор са Антантом, а 23. маја 1915. прогласила је рат Аустро-Угарској.
[уреди] Алпски фронт
Алпски или италијански фронт био је у основи стална линија обране и ровова, која се протезала дуж граница Аустро-Угарске и Италије од 1915. до 1917.
[уреди] Походи 1915. и 1916.
[уреди] Прва битка на Сочи
![]() |
За више информација погледајте Прва битка на Сочи. |
Италија је на самом почетку рата покушала да заузме Горицу на реци Сочи. Међутим италијанска војска је била лоше опремљена са артиљеријом, возилима и муницијом. На почетку рата Италија је имала само 680 возила за превоз војске. Коњи су се још увек користили за транспорт и нису могли да преносе терет довољно брзо на јако стрмом терену Алпи. Осим тога нови италијански командант није имао ратног искуства и био је јако непопуларан у војсци. На почетку офанзиве Италијана је било два пута више, али нису успели да пробију аустријске обрамбене линије на Алпима. Аустријске снаге су углавном биле на узвишењима, па су се Италијани морали пењати током офанзиве. После две недеље Италијани су покушали други фронтални напад са више артиљерије, али поново су враћени на полазне положаје. Од 18. октобра до 4. новембра 1915. уследио је нови безуспешни напад са 1200 топова.
[уреди] Асјађо офанзива
Након италијанских неуспешних офанзива Аустријанци су почели припремати контраофанзиву од Трента према Асјађу. Офанзива је почела 11. марта 1916. Петнаест аустро-угарских дивизија је пробило италијанске линије. Италијански командант је био упозорен да се спрема офанзива, а он је одабрао локалне офанзиве уместо да припреми обрану. Потпуни пораз Италијана је спречен само брзим доласком појачања са других фронтова.
[уреди] Касније битке на Сочи
Током 1916. избиле су још 4 битке на Сочи. Шеста битка на Сочи започела је у августу 1916. и била је много успешнија од претходних офанзива, зато што је аустро-угарска војска била исцрпљена и ослабљена Брусиловљевом офанзивом на источном фронту, када је изгубила 1,5 милиона војника. Италијани у шестој бици на Сочи нису остварили нигде стратешки добитак, али освајање Горице је подигло морал италијанске војске. Уследиле су још три бике на Сочи (Седма, Осма и Девета битка на Сочи) од 14. септембра 1916. до 4. новембра 1916. У тим биткама се није ништа постигло, осим што су истрошиле снаге већ исцрпљених армија обе стране.
[уреди] Стижу Немци 1917.
Након минијатурних добитака у Десетој бици на Сочи, Италијани су усмерили свој напад на аустријске линије северно и источно од Горице. Италијанске снаге под заповедништвом Лујђија Капела пробиле су аустријске линије и заузеле су Бањшку планоту. Италијани су били на рубу победе, али морали су да се повуку јер су им линије снабдевања биле пренатегнуте, односно нису могле одржавати војску која је ушла дубље у непријатељску територију.
![]() |
За више информација погледајте Битка код Кобарида. |
После Једанаесте битке на Сочи аустро-угарска војска је очајнички требала појачања. На фронт су дошли Немци, јер су имали мање посла на источном фронту, где је у јулу 1917. пропала офанзива од Керенскога. Немци су увели хутијерову тактику и припремали су нову офанзиву. Италијанска војска је била погођена падом морала. Војници су живели лоше и присиљавани су да иду из напада у напад, а војни добици би били минимални. Аустро-угарска и немачка војска су 24. октобра 1917. започели битку код Кобарида. Битку су започели великом артиљеријском ватром, па је уследио напредовање војске помоћу Хутијерове тактике, заобилазећи италијанске јаке тачке и нападајући из позадине. Крајем првога дана битке Италијани су се погукли 20 километара. Италија је изгубила велики териториј.
[уреди] 1918. :Рат завршава
[уреди] Битка на реци Пијави
![]() |
За више информација погледајте Битка на Пијави. |
Аустријанци су брзо напредовали, па су линије снабдевања остале иза њих и били су присиљени да се зауставе и регрупирају. Италијани су потиснути до обрамбених линија близу Венеције на реци Пијави. Имали су 600.000 мртвих током рата. У новембру 1917. Британци, Французи и Американци су почели ојачавати фронт, тако да је аустријска офанзива заустављена. У пролеће 1918. Немци су повукли војску, јер им је била потребна за Прољетну офанзиву. Аустро-угарски генерали се нису могли лако сложити како да заврше рат у Италији једном коначном офанзивом. Надвојвода Јозеф Аугуст Аустријски одлучио је да се спроведе офанзива са два шиљка.
Битка на реци Пијави је започела нападом на планинском прелазу Тонал. Аустријски дезертери су Италији одали циљеве офанзиве, тако да су Италијани знали где ће бити шиљци напада аустријске војске. Због тога су поставили две армије на пут једнога шиљка. Други шиљак је предводио Светозар Боројевић од Бојне. Други шиљак аустријске војске је добро напредовао док му линије снабдевања нису биле бомбардоване и док нису стигла италијанска појачања.
[уреди] Одлучна битка код Виторија Венета
![]() |
За више информација погледајте Битка код Виторија Венета. |
После битке код Пијаве у којој је Италија победила није дошло до италијанске контраофанзиве, јер су имали јако велике губитке, па су сматрали да је опасно кренути у офанзиву. Генерал Армандо Дијаз је чекао да стигне још појачања са Западног фронта. У октобру је Италија сакупила довољно војника за офанзиву. Одлучили су да нападну Виторио Венето, који се налазио преко Пијаве. Аустријска војска се жестоко борила, али савезника је било много више. Италијани су се пробили кроз рупу у коју су упутили појачања и сломили су аустријску обрамбену линију. Око 300.000 аустријских војника се предало 3. новембра 1918. Аустрија је ослабљена битком код Виторија Венета 4. новембра потписала примирје.
Први светски рат - навигација кроз историју: | ||||
Позорнице | Главни догађаји | Специфични чланци | Учесници | Види још |
Увод: Главни фронтови:
|
1914.: |
Цивилне жртве и злочини:
Последице: |
Антанта Централне силе |
Повезани сукоби: Више информација о Првом светском рату:
|