Александар I Карађорђевић
Из пројекта Википедија
краљ Александар I Карађорђевић | |
---|---|
краљ Александар |
|
рођен: | 16. децембар, 1888. Цетиње, Црна Гора |
преминуo: | 9. октобар, 1934. Марсељ, Француска |
Краљ Александар I (Цетиње 16. децембар 1888. - Марсељ 9. октобар 1934.), такође називан краљ Александар Ујединитељ, је био први краљ Краљевине Југославије (1929-1934), а пре тога је био краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар је био други син краља Петра I и кнегиње Зорке.
Садржај |
[уреди] Младост
Александар је рођен на Цетињу 16. децембра 1888, његов деда по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски престо 1903. године.
Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је 1909, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права наследства престола. Као престолонаследник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Турском.
[уреди] Ратови
У Првом балканском рату 1912, престолонаследник Александар је као заповедник Прве армије водио победоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Поново нападнута 1915. од Немачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонаследником Александром повукла преко Албаније на острво Крф, где је реорганизована. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова (24. јуна 1914. по новом календару), престолонаследник Александар је постао Регент. После опоравка и попуне српска војска је исте године однела велику победу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918, српска војска је извршила под врховном командом Регента Александра, са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.
[уреди] Уједињење
После војничких дошли су и државнички успеси. Након одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, Регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда.
После смрти краља Петра I (16. августа 1921.), Регент Александар је постао Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав и Андреј.
[уреди] Диктатура
![]() |
За више информација погледајте Шестојануарска диктатура. |
На плану унутрашње политике, у Краљевини СХС дошло је до озбиљне државне кризе изазване заоштреним партијским и међунационалним односима. Непрестана полемика између владиних радикала и посланика опозиције предвођених ХСС-ом је довела до тога да године 1928. радикалски посланик Пуниша Рачић убије Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама. Нови вођа ХСС је постао Влатко Мачек.
Краљ Александар је, користећи нереде изазване атентатом као повод, завео диктатуру 6. јануара 1929. године (позната као шестојануарска диктатура) и укинуо устав. Део посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и ствара усташку организацију. У Македонији јачају пробугарски елементи. Краљ је 3. октобра преименовао државу у Краљевина Југославија. Уместо наслеђених историјских покрајина, реорганизује државну управу стварајући девет бановина и град Београд. Пошто је Краљ проценио да су се политичке прилике у земљи смириле, прогласио је 1931. нови Устав (тзв. “Октроисани Устав”). Уверен да ће се државна криза трајно решити тек стварањем југословенске нације, Краљ Александар I је покушао да тај циљ оствари спровођењем политике тзв. “интегралног југословенства”, која се показала као неуспешна.
[уреди] Атентат
У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора. Његовом заслугом створена је 1921. Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. образован је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.
Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, Краљ Александар I убијен је у Марсеју, 9. октобра 1934 од стране хрватских усташа и македонске ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске. Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту. Атентатор је био Владо Черноземски. Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен је у Задужбини Краља Петра I. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки Краљ Александар I Ујединитељ.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званичнa презентација престолонаследника Александра
- Генеалогија краљ Александра I
- Породично стабло Карађорђевића
- Документарац о Атентату на југословенског краља Александра 1934. године на сајту YouTube ((en))
- Документарац о Атентату на југословенског краља Александра 1934. на сајту YouTube ((bg))
Претходник: Краљ Петар I Карађорђевић |
Карађорђевићи | Наследник: Краљ Петар II Карађорђевић |
Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
Напомена: Садржај ове странице (осим прилога "Живот и време" је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.