Косовска Митровица

Из пројекта Википедија


Косовска Митровица
Косовска Митровица на мапи Србије


Координате: 42° 53' 54" СГ Ш, 20° 52' 12" ИГД
Косовска Митровица (албански: Mitrovica / Mitrovicë) је град који се налази на северу Косова и Метохије у Републици Србији, на 42.89° северно, 20.87° источно. Косовска Митровица је и општина чија је површина 350 km². Поред града општину чине и 49 села. Косовска Митровица се налази на северном делу Косовог поља, док је са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који град дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече на север до Краљева, где се улива у Западну Мораву.

Садржај

[уреди] Име града

Град је једна од најстаријих насеобина на Косову, које се први пут помиње у писаним документима још у средњем веку. Име Митровица потиче из 14. века, вероватно по Светом Димитрију Солунском, мада има и других легенди о пореклу имена града.

[уреди] Историја

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, Римски жртвеници и статуете (2-3. век). Почетком 4. века цар Јустинијан гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се спомиње 1303. године. У Стром Тргу се налази богата збирка кристала. Остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брањевцима је био град-дворац у другој половини 13. века који је припадао жени краља Уроша Првог, Јелени Анжујској (умрла у њему 1314. г.). Град Косовска Митровица (пре Титова Митровица) настао око цркве св. Димитрија (право име Дмитровица); први пут се спомиње половином 15. века. У време Немањића крај Косовске Митровице издизао се град Звечан који је играо важну улогу у средњевековној историји Србије, а чије се рушевине и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Отоманског царства Митровица је била типични мали оријентални град.

[уреди] Индустрија

Брзи развој града започео је у 19. веку када је једна енглеска компанија започела експлоатацију рудника олова и цинка Трепча, мада се руда искоришћавала и у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора "Трепча".

[уреди] Демографија

Пре НАТО агресије 1999. општина Косовска Митровица имала је око 116.500 становника, по процени ОЕБС-а. По попису из 1991. године општина је имала 104.022 становника, од који су 78% били Албанци, 10,2% Срби, 4,96% Муслимани, 4,63% Роми и 0,41% Турци. Већина неалбанског становништва живела је у граду Косовска Митровица, који је имао 84.736 становника – 71% косовских Албанаца, око 9.000 Срба и 10.141 других националности. Већина Срба живела је у северном делу града, док је већина Албанаца живела на јужној страни реке Ибар. Град је постао поприште сталних сукоба јер су Албанци – већином екстремисти - желели да протерају Србе из Косовске Митровице, као што су то учинили са срспким и другим неалбанским становништвом из великог дела Косова и Метохије. Данас град има 84.736 становника.

[уреди] Kултура

У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште и више факултета Универзитета у Приштини.


[уреди] Косовска Митровица за време и после НАТО агресије

И град и општина су претрпели велике штете које је изазвало НАТО бомбардовање. Ово подручје је било поље герилског деловања тзв. Косовске ослободилачке армије и пре агресије.

Након НАТО агресије град је постао симбол етничких подела на Косову. У јужном делу живи око 50.000 Албанаца. Већина од око 6.500 Рома је избегла у Србију. У северном делу око 10.000 косовских Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града преселили су се у северни део. Процењује се да је 2003. године у граду живело укупно 75.600 становника, док се становништво општине процењује на 105.000.

Косовска Митровица је постала жариште етничких сукоба између две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиција су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта, 2004, утапање једног албанског детета у Ибру изазвало је велике етничке сукобе у граду. Демонстрације хиљада гневних Албанаца и Срба претвориле су се у нереде и оружани сукоб, у коме је бар осам људи погинуло, а око 300 повређено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову од НАТО агресије.

Велика насиља албанских екстремиста против српског становништва вршена су и у другим деловима Косова и Метохије, између осталог у Чаглавици, Обилићу, Свињару, Призрену и Гњилану где су многе српске куће попаљене, а преостало становништво било принуђено да напусти своја огњишта.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


 
Градови у Републици Србији
Застава Србије
Преко милион  становника: Београд
Преко 100.000 становника: Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији: Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини: Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији: Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још : списак градова и списак насељених места