Википедија:Правописна правила и језичке недоумице
Из пројекта Википедија
[уреди] Правопис и језичке недоумице – кратак водич
Овај водич нема за циљ да нашироко и надуго говори о правопису српског језика, већ да у једном сажетом тексту организованом у мање целине изложи основне проблеме и укаже на чешће грешке са којима се сусрећу читаоци и аутори на нашем интернету. Избегаван је озбиљан научни тон, као и непотребно помињање граматичких појмова.
[уреди] Не и ли– заједно или одвојено?
Речца “не” пише се одвојено од глагола (а глаголи су речи које указују на радњу стање или збивање). Пример: речца не се не пише заједно, већ одвојено од глагола. Изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам. Исто важи и за речцу ли. Речца “не” се пише заједно уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример: - невидљив, незрео, неприродан, непознат - незнање, нечовек, небрига, незналица...
[уреди] Предњи/задњи или први/последњи?
Парови јесу предњи/задњи и први/последњи, али је једно од значења придева задњи и последњи[1]. То значи да придев задњи можете користити и у значењу придева последњи.
[уреди] Треба да или требам да?
У српском језику сматра се за нетачно рећи требам да изменим ову страницу. Правилно је треба да изменим. Значи, увек користите облик трећег лица једнине: ТРЕБА ДА + остали део реченице. (За разлику од српског, хтватски правопис прихвата као једини књижевни облик глагол “требати” у свим лицима.)
[уреди] Пустити или пуштити?
Погледајмо реченице: -Вишња је пустила прелепу птицу на слободу. -Вишња пушта прелепе птице на слободу. Прва реченица каже да је Вишња пустила само једну птицу, а друга да то ради стално, и да је пустила више птица (можда је активиста Гринписа?). Значи, ако казујемо радњу која траје или је трајала, користимо ш. Слично је и са глаголом допустити и још неким глаголима. Узгред, облик „пуштити” је неправилан.
[уреди] Плеоназам није грана уметности
Плеоназам је једна од безазленијих грешака у изражавању, и о плеоназму се говори када кажемо више него што је потребно за оно што смо хтели рећи, а да се то подразумева. На пример: - Она има два прелепа плава ока. Правилније је “она има прелепе плаве очи”, осим наравно, ако не говорите о земљи киклопа где су два ока ретка појава. Сличне грешке су и: “пењем се узбрдо” (не можете се пењати низбрдо), “мала кућица” (кућица је већ мала), “Да ли сад одмах идемо?” (или се иде сад, или се иде одмах).
[уреди] На памет или напамет?
Нешто нам пада на памет, али учимо ствари напамет.
[уреди] Узбрдо или уз брдо?
Уз брдо стоји још једно брдо, али се крећемо узбрдо (у смислу: навише).
[уреди] У реду или уреду?
Погледајте реченице:
Службеник ради у уреду. Све је у реду. Стоји и чека у реду. U redu je to.
[уреди] Битки или бици?
Обе варијанте су дозвољене.
[уреди] Двоје/двојица/две
Погледајте реченице:
Двоје се љуби на углу улице. Двојица фудбалера се потукло. Две девојке читају текст.
[уреди] Свакодневица или свакодневница?
Свакодневица је исправан облик. Али, обратите пажњу на: свакодневно, равнодневница.
[уреди] “Црква” или “црква”?
“Црква” са великим “ц” означава иституцију, док је “црква” ца малим ц општијег значења. На пример: - Једна од значајнијих институција у држави је Црква. - Данас у цркви служили су литургиују.
(Слично је и са именицама: устав, држава, закон, документ, влада, скупштина итд.)
[уреди] Устати се или устати?
Да видимо прво глагол “чешљати” и “чешљати се”. Чешљати се значи да држите чешаљ у руци и чешљате себе, док чешљати значи да чешљате неког другог. Ако “устајете”, то значи да, по логици ствари, устајете ви, и самим тим нема потребе да то нагласите. Дакле, “устајем” – правилно, “устајем се” – неправилно. (Упоредите. “Био сам чешљан”/”Чешљао сам (некога).” Да ли исто важи и за устати? “Био сам устанут?”/ “Устао сам некога” нема смисла, зар не?)
[уреди] Сава или Саве?
Именице мушког рода које су у номинативу једнине са завршетком -о са дугосилазним акцентом (Перо, Саво), могу се мењати и као именице жена, судија. Правилно је, дакле, и Сава и Саве.
[уреди] С или са?
"Са" само испред речи које почињу словима с, з, ш и ж. У супротном - "с".
[уреди] Видети
[уреди] Библиографија
- ^ Речник Матице српске
[уреди] Даље читање
- Иван Клајн, Речник језичких недоумица