Хрватска

Из пројекта Википедија


Координате: 42°-47° СГ Ш, 13°-19° ИГД

Република Хрватска (хрватски: Republika Hrvatska) је балканска, средњоевропска и медитеранска држава. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора. Главни град Хрватске је Загреб.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Хрватске.

[уреди] Политика

Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.

Хрватска је чланица:
Уједињених нација
Савета Европе
ОЕБС-а
Пакта за стабилност
Остале организације

Председник Хрватске (Predsjednik Republike) се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе.

Хрватска скупштина (Hrvatski Sabor) је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четири године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15. јула, и од 15. септембра до 15. децембра.

Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има два потпредседника и 14 министара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике

Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.

Према извештају Амнести Интернешнал[1], Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.

Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.[2]

[уреди] Жупаније

Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице. Жупаније Хрватске су:

Жупаније Хрватске
увећај
Жупаније Хрватске
  1. Загребачка
  2. Крапинско-загорска
  3. Сисачко-мословачка
  4. Карловачка
  5. Вараждинска
  6. Копривничко-крижевачка
  7. Бјеловарско-билогорска
  8. Приморско-горанска
  9. Личко-сењска
  10. Вировитичко-подравска
  11. Пожешко-славонска
  12. Бродско-посавска
  13. Задарска
  14. Осјечко-барањска
  15. Шибенско-книнска
  16. Вуковарско-сријемска
  17. Сплитско-далматинска
  18. Истарска
  19. Дубровачко-неретванска
  20. Међимурска
  21. Град Загреб*


Погледајте: Списак градова у Хрватској

[уреди] Географија

Хрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северо-западу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

увећај

Хрватска је разнолика по својој конституцији терена, где су:

Хрватска има исто тако и разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону.

Види још: Национални паркови Хрватске

[уреди] Економија

Хрватска економија је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.[тражи се извор] Туризам је најзначајнији и незамењиви извор прихода.[тражи се извор]

Град Дубровник - најпознатија хрватска туристичка дестинација.
увећај
Град Дубровник - најпознатија хрватска туристичка дестинација.

Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006.[3] Хрватска економија је посткомунистичка. Касних 80-их, на почетку транзиције, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и деиндустрализација довели до значајног срозавања.

Главни проблем је структурална незапосленост (2006. - 16%), праћена недовољним економским реформама.[тражи се извор] Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.[тражи се извор]

Држава има велики дуг [4] и велики буџетски дефицит[тражи се извор] и припрема се за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.[тражи се извор] Хрватска је члан Партнерства за мир.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Хрватске.

Популација Хрватске је стагнирала током последње декаде 20. века.

Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби (након етничког чишћења у последњем рату њихов број се значајно смањио), Бошњаци, Мађари и други. Најдоминантнија религија је хришћанска (римокатоличка, затим православна), док су исламски верници незнатна мањина, која се смањила нарочито после последњег грађанског рата.

[уреди] Култура и природне лепоте

Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Сјеверни Велебит.

[уреди] Види још

[уреди] Извори

  1. ^ Документ Амнести Интернешнала
  2. ^ http://hrw.org/english/docs/2006/09/01/croati14114.htm Извештај Хјуман рајтс воча]
  3. ^ http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720]
  4. ^ http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465

[уреди] Спољашње везе