Безмоторно змајарство и параглајдинг
Из пројекта Википедија
Параглајдинг је један од најмлађих ваздухопловних спортова и један од најлакших и најједноставнијих начина да остварите свој сан о летењу.Овај спорт се интезивно развија и шири у последњих петнаест година и све више узима маха у спортском ваздухопловству и оутдоор активностима. Основни разлог овоме је тај што овај спорт не захтева огромна финансијска средства и време што је у данашње време нешто што се и најмање има. У овом спорту не постоје компликоване процедуре,закони,дуге и напорне обуке и све оно што убија задовољство,спонтаност и слободу летења.Све што вам је потребно јесте добра воља и мало слободног времена а оно што добијате је могућност великих авантура,путовања,изазов и поглед на невероватне лепоте предела изнад којих летите.
Садржај |
[уреди] Страх
Прво и основно, сви имају страх од висине, то је нешто природно као и сваки страх од непознатог. Ако вам неко каже да се никад није уплашио летећи вероватно не говори истину или није нормалан. Чак и искусан пилот доживи страх током лета када услови за летење нису оптимални и то ће вас увек пратити у овом спорту.У почетку тај страх је много јачи и интезивнији,али временом ћете се сигурно навикнути и све више ћете уживати у лепоти слободног летења.Жеља за летењем је увек јача од страха. У ствари, страх је чак и велики пријатељ сваког пилота јер ће вас он увек спречавати да померате границе ван ваших могућности и вештине.Страх је ваш пријатељ! (види www.yupg.com/portal/)
[уреди] Лет параглајдером
У овом спорту ви не искачете из авиона као што се често помисли.Једино вам треба опрема која се лако пакује у један ранац(око 15кг тежине) и неки вид превоза до најближег брда.Ако желите можете и пешке до прве ливаде да полетите.Када нађете одговарајућу локацију треба вам мање од десет минута да се спремите и после неколико корака ви сте ваздуху.Изгледа невероватно али то јесте тако једноставно!Нема потребе за аеродромима или било каквом другом компликацијом.Ви сте онај који одлучује где и када ћете да полетите!А када одлучите да одете на слетање можете да изаберете и најмању ливаду и на њу да слетите!Да ли може једноставније од овога?Слика:Poletanje-Bane
[уреди] Висина и дужина лета
Све ово зависи од временских услова,али се може остати у ваздуху и по неколико сати,ићи неколико хиљада метара у висину и прелетати неколико стотина километара(светски рекорд је око 400км).Параглајдер је летелица као и једрилица,и исто као и она у параглајдингу се користе силе ветрова да се остане у ваздуху и да се иде што више и даље.Када су услови оптимални можете да полетите са брда од неколико десетина метара а да се на крају нађете на преко 3000м.Све је могуће у овом спорту и границе се константно померају.Лета 2003. по први пут у историји, група параглајдериста је полетела из подножја Мон Блана(највиши врх Европе) и после сат времена лета слетели на врх планине!Сат времена после слетања на врх планине они су пили чај у Шамонију!Постоје планови да се на сличан начин освоје и други врхови планина.
[уреди] Обука
Обука се врши поступно и са мањих висина.Тако се ученик полако навикава на висину и учи основне технике летења.Висина се поступно повећава како ученик напредује.У пракси је могуће да се изводе први висински летови(пар стотина метара) још током првог дана обуке али пожељнија је поступнија обука.Ипак увек постоји могућност да се први летови изведу у тандем параглајдерима који имају могућност да носе две особе.Тако ћете на најбезбеднији начин са инструктором да доживите први лет.
[уреди] Безбедност
Ово је увек важно питање и ма колико то звучало чудно ово је веома безбедан спорт.Ипак та безбедност примарно зависи од самог пилота.Огроман проценат несрећа које су се десиле су узроковане људским фактором,докле до отказа опреме готово и не долази.Сам пилот је онај који одлучује у којим условима лети и да ли су они оптимални за његово искуство.У овом спорту нема места за сујету и доказивање и докле год сте тога свестни уживаћете у лепоти слободног летења.
Могло би да се напишу књиге о овом спорту,али докле сами не дођете да пробате овај спорт никада нећете схватити шта пропуштате.Доживећете невероватну слободу,летети заједно са птицама,прелетати прелепе пределе,путовати и стећи пријатеље где год слетите.
Лет је исконски сан човека.Ви имате могућност да испуните тај сан! Параглајдери су сврстани у три главне категорије: школски, рекреативни (интермедијални) и такмичарски. Што је виша категорија у којој се парагладер налази, то пилот мора имати више искуства и већа муда. Најбољи параглајдер је толико добар, колико је добар пилот који њиме управља. Само пилот кој испуњава захтеве свог параглајдера је њему примерен и лети сигурно!
[уреди] Категорије
Школски су падобрани сигурни и једноставни за руковање. Њихове летне карактеристике нису врхунске, што за ову категорију није ни битно. Зато почетник и учи на параглајдеру који опрашта грешке пилота. У рекреативну или средњу категорију убрајају се параглајдери чије су особине компромис између летних карактеристика и сигурности. Такви параглајдери су у најширој употреби. Рекреативна категорија се може поделити на вишу и низу. Ова категорија омогућава квалитетно и угодно летење. Такмичарску категорију представљају најбољи и најосетљивији параглајдери. Њихове су врлине добра финеса, мало пропадање, велика окретност и брзина, а њихова је мана повећана осетљивост на грешке пилота и турбуленцију. Такви параглајдери захтевају активно летење, а пилот мора стално контролисати параглајдер. Параглајдери из ове категорије су искључиво за врло искусне пилоте.
[уреди] Величине
Сваки тип параглајдера производи се у неколико величина. Површине купола се крећу од 18 до 28 m² пројектоване поврсине. Величина параглајдера се бира према тежини пилота. Не препоручује се пилоту да буде прелаган за свој параглајдер! У том случају купола је недовољно оптерећена, коморе се не пуне онако како је предвиђено при старту и врло лако долази до деформације куполе у лету, јер је притисак мање него што је предвиђено, брзина лета је мања, што при јачем ветру може завршити летењем уназад. Самим тим пилот се излаже опасности лета у ротор, тј. врло агресивним и непредвидљивим ваздушним струјама, које се могу описати као центифуга у веш машини ваше маме. Лет у заветреној страни планине, у ротору-је животно опасан.
[уреди] Конструкција
Параглајдер се састоји од три главна дела: куполе (крила), конопаца и гуртни (носеће траке).
[уреди] Купола
КУПОЛА је назив који је наслеђе из падобранства. У ствари то је крило, као и крило авиона или јерилице и има иста аеродинамичка својства кад се параглајдер креће кроз атмосферу. Кретање је врло битно, јер кретањем кроз ваздух обезбеђује се потребан притисак за одржавање аеропрофила, као и аеродинамички узгон (лифт) који вас одржава да не паднете на мајчицу Земљу. Купола је направљена од материјала чија пропусност мора бити што мања или близу нуле (зеро пороситy-материјали). Проблем је што такав материјал стари на сунцу, па је стога јасно да је животни век параглајдера ограничен. Због дејства УВ зрака слабе техничка својства и повећава се пропусност, односно порозност. Под порозношћу се подразумева одређена количина ваздуха која прође кроз материјал по јединици површине, за неко време. Животни век материјала куполе је око 200 до 300 сати изложености сунцу, или тако барем произвођачи кажу. У стварности, зависно од услова у којима се лети, поднебља, врсти материјала и чувању опреме, крило може да издржи од 200 сати налета, па до 1100 сати, а да не изгуби на безбедности. Стога није пожељно непотребно излагати параглајдер УВ зрацима, јер математика је проста, сат више на сунцу, сат мање у ваздуху. Интересантно је да одређене боје материјала доприносе бржем, тј. споријем пропадању материјала. У најкраћим цртама ово се може објаснити интеракцијом ултра-љубичастог зрачења које емитује Сунце и хемикалија у материјалу параглајдера којима је третиран при избељивању и бојадисању. Нећете веровати, али најбоља боја је црна, а најгоре су флуросцентне боје (жута, пинк). Слика:Paraglider-krilo
Купола се састоји од горње и доње површине које су повезане ребрима. Простор између два ребра зове се комора или ћелија. Ребра имају рупе, тзв. вентилационе отворе како би ваздух могао прелазити из једне коморе у другу и тако изједначавати притисак у целој куполи. Сви модерни глајдери имају тзв. дијагонална ребра (В-ребра), чиме се постиже већа чврстина крила и боље перформансе. Тиме је смањен број конопаца, по ћелији, у просеку свака трећа у односу на сваку у прошлости, што одмах представља и мањи отпор у ваздуху. На предњој, нападној ивици се налазе отвори кроз које у куполу улази ваздух, напуни је и формира у облик крила.
[уреди] Конопци
Конопци преносе тежину пилота и распоређују је на целу поврсину крила. Израђују се од нерастезљивих материјала, а састоје се од језгра које носи сва оптерећења и омотача, који штити језгро од спољних оштећења. Уз отворе на предњој, нападној ивици налази се А линија конопаца, за њом иде Б линија, па Ц и ако има Д линија. На задњој ивици куполе, као четврта односно пета линија налазе се конопци команди. Највећи део терета носе А и Б линија, док је Ц (Д) линија много мање оптерећена. С временом физичке карактеристике конопаца слабе. Њихова чврстоца слаби и при великом оптерећењу могу да пукну. Рецимо у случају јачег динамичког удара приликом пуњења крила које је променити. Слика:Paraglider-konopci
[уреди] Гуртне
Гуртне или носеће траке су повезне са конопцима и у зависности коју линију конопаца подражавају, тако се и обележавају (А, Б, Ц, Д). Гуртне су урађене од композитних материјала, лагане су и прилично чврсте, да могу да поднесу и тежину слона иако изгледају танко. Служе да раздвоје појединачне линије конопаца ради лакшег распознавања, отпетљавања и старта. Битна карактеристика гуртни је и та, да се преко њих врши промена нападног угла, а самим тим и брзина параглајдера (спид систем). Конопци су повезани са гуртнама преко малих челичних карабинер кука (квик линк). А гуртне се причвршћују за систем веза у ком пилот седи, преко већих карабинер кука направљених од дур-алуминијума.
[уреди] Спид
Спид систем служи за повећање брзине параглајдера. Функционише тако што се повлачењем спид система смањује нападни угао параглајдера, чиме добијемо повећање брзине, веће пропадање и слабију финесу. Ово се примењује у ситуацијама кад нам је брзина битнија од неких других ствари (неопходно пробијање јаког ветра, кад на такмичењу желимо да будемо брзи, промена перформанси и режима летења, ако летимо по теорији брзине летења (спид то флај)). Неопходно је знати да се смањењем нападног угла повећава могућност преласка ваздушног тока на горњу површину куполе, због чега настају разне деформације (фронтално подвијање, асиметрично подвијање).