Атеизам

Из пројекта Википедија

Атеизам (грчки: α - одрични префикс, Θεος - Бог; безбожништво у дословном преводу) је стање немања теистичких веровања, или активно неверовање у постојање божанстава. Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. Најчешће се везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма, али није нужно правило.

[уреди] Врсте атеизма:

  • Слаб атеизам, такође познат као имплицитни или негативни атеизам, је стање непостојања веровања у божанство.
  • Чврст атеизам, познат као експлицитни или позитивни атеизам, је веровање да божанство не постоји.

[уреди] Историја атеизма

Термин се често примењује на оне са одсуством вере у народне богове. То је био случај с Анаксагором, који је сматрао да је вероватније да је Сунце камен него бог. Отприлике у исто време, Буда је сматрао да је непостојаност свих ствари инкомпатибилна с постојаном, непроменљивом природом која се приписује божанским бићима. Сократ је био оптужен да не верује у државне богове (чини се да је био монотеист), Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство, а Спиноза, чији је бог у крајњој линији био идентичан са светом, оптужен је за пантеизам. Пантеисти су често били сврставани у исту групу са атеистима због „чудноватости" њиховог погледа на божанско.

С друге стране, постоји дуга традиција оних који су веровали да религија почива на сујеверју. Ова се традиција протеже од Хераклита и Ксенофана, преко Меслијеа, Фојербаха и Маркса, до Фројда, који је извор религије налазио у групној неурози. Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја имплицитно је присутна и у марксистичкој мисли.

Независно од ових, емоцијама набијених становишта, остаје чињеница да филозофија материјализма не захтева Бога, и да та традиција има дугу историју и на Истоку и на Западу.

Атеистички став присутан је и у једној струји волунтаристичке и егзистенцијалистичке филозофије која полази од Шопенхауера, и преко Ничеа нас доводи до Сартра. Неки налазе елементе атеизма чак и код Тилиха, који је на Бога гледао као на моћ самог Бића, али се његово учење можда може посматрати и као блиско пантеизму. Скорашња теологија смрти Бога полази од филозофа из ове групе.

Сидни Хук се залагао за „атеизам отвореног духа", који гарантује слободу религијског веровања.

Немачка расправа о атеизму, (Atheismusstreit) која је на универзитету у Јени вођена поводом Фихтеових гледишта, oкончана je његовим отпуштањем с универзитета.