Урош II Првослав
Из пројекта Википедија
Урош II Првослав је био рашки велики жупан.
Манојло Комнин (1143. - 1180.) повео је 1150. поход против Србије која се здружила у савез против Византије са Угарском, Норманима и француским краљем Лујем Седмим. Манојло је освојио Рас, Галич на Ибру и још нека утврђења, али се до одлуке дошло тек у јесен када је српска војска побеђена у великој бици на реци Тари (код Ваљева). Урош Други се одржао на власти али са пооштреним вазалним обавезама: сада Срби морају давати 2000 људи када Цар ратује у Европи а 500 ако ратује у Азији; Цар сада може да наређује жупанима или да их сам поставља. У наредним годинама ратовало се са Угарском и мир је склопљен тек 1155. након Манојлове победе. Противници византијске политике су у једом моменту искористили сукобе са Угарском и побунили се доводећи за жупана Десу, али како се Цар спремао да интервенише они су се поплашили, изашли пред Цара са оба кандидата а затим се Цар одлучио за Уроша. Након Уроша јавља се као жупан Примислав.
Отац, Урош Први имао је четворо деце: Уроша, Десу, Јелену и Белоша. Јелена је удата за угарског престолонаследника Белу и каснијег краља Белу Другога (1131-1141). Њихов син Геза владаће од 1141. до 1163, али ће његов угледни ујак бан Белош против њега потстицати и на крају на престо и довести његовог брата Стефана/Иштвана. Белош је у једном тренутку постао и бан Србије, али се добровољно вратио у Угарску. Умро је пре 1198. Подигао је бенедиктински манастир на свом поседу на Фрушкој гори у данашњем Баноштору (Бан Моноштору, Бановом Манастиру).
Хонијат нам каже да је Урош био српски владар и пре 1149, а из одредби о миру које говоре о слању помоћне војске каже се да ће слати више но раније. Како је први поход у Азију пре тога Манојло водио 1146. против иконијског сулатната закључујемо да је Урош већ тада владао.
За његове владе од десетак година (1146-1156) био је у сталној сенци Византије у успону и цара Манојла – са његовим одобрењем долазио је на власт, након угушених побуна овај га је одржавао на власти.