Артур Рембо
Из пројекта Википедија
Артур Рембо (фр. Jean Nicolas Arthur Rimbaud) (Шарлвил, 20. октобар, 1854 - Марсељ, 10. новембар, 1891) француски песник који је оставио изузетан утицај на симболистичку пеозију, а сматра се и претечом надреализма.
Рођен је у Шарлвилу (сада део Charleville-Mézières) у Ardennes департману у североисточној Француској. Почео је да пише стихове са петнаест година. Више пута је бежао од куће, живео разуздано, а неко време је живео у Паризу са Полом Верленом са којим је имао и љубавну аферу (били су у хомосексуалној вези).
У мају 1871. Рембо пише “Леттре ду Воyант” Полу Деменију у којем износи своје виђење песника и поезије (песник мора бити “крадљивац ватре”; он мора сићи у тамне регије подсвести да тамо открије право човеково ја, које се битно разликује од спољашњег, стилизованог, друштвеног ја). 1872. одлази са Верленом у Белгију, па у Енглеску. Свађају се, растају затим поново срећу у Бриселу, где га Верлен рањава метком из пиштоља.
Написао збирке песама:
- Илуминације (1872-74),
- Сезона у паклу (1873).
Са деветнаест година, “рекавши све што је имао да каже” престаје са писањем поезије и наставља своју животну пустоловину као скитница, трговац, кријумчар оружја и истраживач егзотичних крајева. Из Африке се враћа у Француску 1891. због тумора на нози. Умире у 37. години после ампутације ноге.