Социјалдемократска омладина Југославије
Из пројекта Википедија
Социјалдемократска омладина Југославије (Савез демократске омладине) је била илегална политичка организацијa у СФРЈ коју су средином августа 1948. године основали Борислав Пекић, Стеван Станојевић, Слободан Јеремић, Љубинко Јовичић и још десетак омладинаца демократске оријентације.
Циљ организације био је да се пронађе алтернатива такозваном Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ). Намера је била да се у редовима омладине створи организација која ће се у средњим школама и на универзитету супротставити званичним режимским организацијама. Имајући у виду околности, било је јасно да организација у почетку мора деловати тајно (комунистичка револуција укинула је легалилетет предрадратног грађанског друштва и у положај илегале довела свакога ко се са тим насиљем над правом и историјом није мирио). Чланови СДО били су спремни на сваку евентуалност: после Резолуције Информбироа очекивало се да ће режим доћи у озбиљну кризу и да ће већи унутрашњи политички потреси и обрачуни међу комунистима отворити простор демократски оријентисаним омладинцима да повежу разне опозиционе групе и појединце, и тако се комунистичком режиму супротставе као добро организована снага.
Међутим, организација је откривена средином новембра 1948. године и после истраге, у којој су чланови СДО подвргнути незапамћеној тортури, дошло је до процеса на коме су чланови ове организације осуђени на дугогодишњу робију. Тужилац их је оптуживао да су насилним средствима хтели да оборе постојећи поредак, да су били повезани са иностранством - што није било тачно - и за неке од окривљених тражио смртну казну. Борислав Пекић је осуђен на петнаест година робије, Слободан Јеремић на дванаест, Стеван Станојевић на пет, а остали на веће или мање временске казне. Свој боравак у затвору описао је у књизи "Године које су појели скакавци" Борислав Пекић.