Трећи пунски рат

Из пројекта Википедија

Рушевине Картагине
увећај
Рушевине Картагине

Трећи пунски рат (149. пне. - 146. пне. ) био је трећи и последњи од пунских ратова између Картагине и Римске Републике. Рат завршава потпуним уништењем града Картагине. Све те територије окупира Рим, а становништво убија или поробљава.

Садржај

[уреди] Увод

Између Другог пунског рата и Трећег пунског рата Рим је био преокупиран низом освајања хеленистичких и других империја на истоку ( Македонски ратови, Илирски ратови и рат против Антиоха III ). Сурово су поступали са народом у Иберији (данашњој Шпанији).

Картагина је са друге стране остала и без савезника и без територија (Сицилија, Сардинија, Шпанија ), а плаћала је 50 година огромну ратну одштету у висини 200 талената сребра годишње .То представља данас око 5.000 килограма сребра.

Римљани су и даље мрзили Картагину, сећајући се Другог пунског рата, у коме умало нису били уништени. Многи су сматрали да Картагину треба уништити. У међувремену Картагина се поново богатила трговином, па су се Римљани почели бојати да их Картагина поново може угрозити.

[уреди] Понижавајући мир који користи Нумидија

Рушевине Картагине
увећај
Рушевине Картагине

Мировни споразум, којим је окончан Други пунски рат 202. пне. захтевао је да Картагина све граничне спорове са другима решава уз арбитражу римског сената. Картагина је такође требала експлицитно одобрење Рима ако би наоружавала грађане или унајмљивала плаћенике. Картагина је током 50 година мира са Римом имала сталне граничне спорове са Нумидијом. Ти спорови би долазили пред римски сенат који је готово редовито арбитрирао у Нумидијску корист.

[уреди] Рат са Нумидијом

Картагињани су 151. пне. коначно отплатили ратну штету Риму и сматрали су да је тиме мировни споразум истекао, али Римљани су сматрали да су одредбе споразума вечне. Нумидија поново почиње са отимањима територија, а Картагина не питајући римски сенат шаље 25.000 војника да одбаци нумидијске освајаче. Међутим, пошто губи у том сукобу Нумидији треба плаћати 50 година ратну штету.

[уреди] Понижавајући нови римски захтеви

Положај Картагине
Положај Картагине

Рим није био задовољан одлуком Картагине да крене у рат против Нумибије без одобрења римског сената. Рим скупља огромну армију. Град Утика прелази на страну Рима. Картагињани покушавају да преговарају са Римом и добијају обећање да ако пошаљу 300 деце од најбогатијих Картагињана у Рим као таоце, да им Рим тада оставља право на земљу и самоуправу.

Картагињани су предали таоце, али римски конзули, који су се налазили у Утики захтевају да Картагињани предају оружје и оклопе. Картагињани и то испуњавају. Следеђи захтев је био да се макну 10 миља од града Картагине, да би могао бити запаљен. Тада Картагињани напуштају преговоре, а Римљани опседају град.

[уреди] Вишегодишња опсада града

Римљани опседају град од 149. пне. до пролећа 146. пне. . Римска војска захваљујући лошој дисциплини и лошим комадантима дуго не успева да освоји Картагину. Доласком Сципиона Емилијана Афричког побољшава се дисциплина, град се боље опседа, а лука се потпуно затвара насипом.

У пролеће 146. пне. Римљани улазе у град и освајају га после борбе за сваку кућу. Многи Картагињани су умрли од глади током опсаде града, а многи током задњих 6 дана борби.

[уреди] Уништавања Картагине

Град је био систематски паљен између 10 и 17 дана. Онда су градске зидине, грађевине и лука комплетно уништени. Околна територија је посијана сољу, тако да више никад ништа ту не може расти. Постоје историчари који тврде да није било сијања сољу.

Оно мало Картагињана преосталих након глади и борби продано је у робље. Територије Картагине постаје римска провинција Африка.

[уреди] Види још