Историја Новог Сада
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Рана историја
![]() |
За више информација погледајте Петроварадинска тврђава. |
[уреди] Оснивање Новог Сада
Сматра се да је данашње насеље на левој обали Дунава основано 1694. године а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692, када је почела изградња Петрoварадинске тврђаве, већ тада на левој обали могло бити колиба занатлија који су пратили градитеље и војску.
Ово насеље је првобитно било познато под именима: Рацка варош (Raitzenstadt, односно Српски град) и Петроварадински Шанац, а касније 1748. је добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином Срби, али и Нeмци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци, o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици.
1720. године Нови Сад је имао 112 пописаних српских домова, као и 15 мађарских и 14 немачких. 1748. постаје слободан краљевски град и добија данашње име, и то на следећи начин: богати грађани Рацке вароши одлазе у Беч, где за 80.000 рајнских форинти купују од царице Марије Терезије статус слободног краљевског града. Она тим поводом, 1. фебруара 1748. (који је од 1996. и службени Дан Града) издаје едикт који каже:

1771. и 1838. године град је страдао од поплаве. Током осамнаестог и деветнаестог века, Нови Сад је био највећи српски град (1820. године град је имао око 20,000 становника, од којих су две трећине били Срби). У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали Светозар Милетић, Полит-Десанчић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђорђе Натошевић, Илија Вучетић, Стефан Брановачки, С. Павловић, Теодор Мандић, Л. Станојевић, А. Хаџић, Коста Трифковић, Арса Пајевић, као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван Српском Атином.
1848. новосадски Срби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је имала задатак, да се споразуме са Кошутом о односима између нове револуционарне мађарске владе и војвођанских Срба. Споразум није постигнут и тиме је на територији данашње Војводине отпочео крвави рат између Срба и Мађара. У рату је нарочито страдао Нови Сад, који је мађарска војска разорила, бомбардовањем са Петроварадинске тврђаве, а град је изгубио већину свог становништва.
Између 1849. и 1860. године, Град се налазио у оквиру Војводства Србије и Тамишког Баната. Матица Српска се преселила у Нови Сад 1864. године, а довршена је и српска гимназија. Такође је основано и друштво за српско народно позориште.
[уреди] Нови Сад између два светска рата
9/11 1918 српска војска је ослободила Нови Сад и град је од тада део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
1929 године Нови Сад постаје главни град Дунавске бановине, једне од покрајина Краљевине Југославије. Мађарски фашисти су окупирали град 1941 године. Окупатори су починили бројне злочине над српским и јеврејским становништвом.
[уреди] Град после 1945
Град су ослободиле јединице Црвене Армије СССР у сарадњи са југословенским партизанским јединицама 1944 године. Од 1945 године Нови Сад је главни град Аутономне Покрајине Војводине. После 1948. године, већина од малобројних преживелих Јевреја сели се у новоосновану државу Израел, а Немци одлазе, делом добровољно, а делом под присилом, у Аустрију, Немачку и Јужну Америку (углавном Бразил и Аргентину). Црвена Армија СССР, пак, крајем 1944. и током 1945. интернира неке од белогардејских руских избеглица и одводи их натраг у СССР, но град и даље остаје национално шаролик, јер се досељава велик број људи из разних крајева СРФЈ. Током многобројних урбанизацијских резова у доб социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. После насилне сецесије Словеније, Хрватске, БиХ и мирног одвајања Македоније, Нови Сад изненада постаје други најважнији град у Југославији, што му даје дотатни замајац у развоју, иако је то доба веома кризно и турбулентно.
[уреди] Нови Сад крајем 20 века
Последњу деценију 20. века у Новом Саду обележили су и многи протести опозиционих странака као и протести студената. Најдужи и најмасовнији протести студената новосадских Универзитета догодили су се у периоду децембар 1996 - март 1997. Од краја 1998. до краја 2000. године у Новом Саду деловао је Народни покрет Отпор
[уреди] Бомбардовање Новог Сада 1999. године
Нови Сад је знатно оштећен у НАТО бомбардовању 1999 године; сва три моста на Дунаву су порушена, оштећене су комуникације, као и водоводни и електрични системи. Пафинерија нафте је готово свакодневно бомбардована, што је изазвало знатну еколошку штету и загађење животне средине.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.)
- Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
- Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
- Вељко Милковић, Петроварадин и Срем - мистерија прошлости, Нови Сад, 2003.
- Раденко Гајић, Петроварадинска тврђава - Гибралтар на Дунаву, Сремски Карловци, 1993.