Вршачке планине

Из пројекта Википедија

Вршачке планине се уздижу усред панонске равнице у југозападном делу Баната. Гудурички врх са 641м надморске висине, највиша је тачка у Војводини. Спадају, заједно с Фрушком гором, у острвске планине, јер су некада биле острво у Панонском мору. На једном од брда је хотелско-пословни комплекс Брег са чијих тераса и прозора се пружа поглед на Вршац – град богате историјске и културне прошлости.

Вршачке планине су познате по разноврсној флори, посебно по лековитом биљу и благотворној клими за асматичаре. Рекреативне могућности ове предивне природе допуњава лов на ситну дивљач.

Због јединственог положаја Вршачких планина у банатској низији, разноврсности флоре и вегетације, богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и видиковаца, већи део шумског подручја ове планине, површине 4.177 ха, заштићен је 1982. године као парк природе.

Основни циљ заштите природе у овој категорији усмерен на очување, унапређивање и уређивање заштићеног простора за потребе рекреације локалног становништва и за туризам. Прописана намена и циљеви заштите природе треба да се остварују на основу програма заштите и развоја заштићеног добра, којег доноси организација која њиме газдује, као и на основу посебно донесеног програма развоја туризма. Из ових разлога треба констатовати да установљена заштита на Вршачким планинама нема ограничења за развој рекреације и туризма, већ, напротив, треба да допринесе бољем уређивању и унапређивању екосистема предела.

Вршачке планине, са својих 6 хиљада хектара под шумама, имају уређена ловишта. Најатрактивнији је лов на дивље свиње, срне и фазане. Још познатија ловишта су у оближњој Делиблатској пешчари. Јелени са ових терена сматрају се најтрофејнијим у Европи.

Љубитељи риболова уживају пецајући на реци Караш, каналу Дунав-Тиса-Дунав и рибњацима. У непосредној близини града, у Вршачком риту, налази се језеро где се срећу пецароши и ловци. Језеро је богато рибом, а околина дивљим паткама и гускама. Сличан амбијент и спортска задовољства пружа Дунав, удаљен од Вршца 60 километара.

[уреди] Биљни свет

Биљни свет вршачких планина има изражену здравствено-рекреативну и естетско-декоративну функцију. У томе се посебно истиче шумска вегетација која се простире на површини од око 48 km² и захвата око 28% српског дела планина. Обухвата централни масив и горњи део абразионе површи до 200 м н. в., а у поточним долинама до 100 м. У укупном шумском фонду ових планина највише су заступљени храстови (1364 ха), затим липа (668 ха), багрем (513 ха), остали лишћари - буква, јавор и др. (330 ха), те црни бор са свега 44 ха. Посебно је значајна велика заступљеност липових и багремових шума, које у време цветања дају планинском простору специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.

Здравствено- рекреативна и др. својства шумске вегетације Вршачких планина проистичу из њене физиолошке функције.

[уреди] Лов

Различите морфолошке целине, разнолика шумска вегетација Делиблатске пешчаре и Вршачких планина, низијске и ритске шуме у алувијалним равнима Дунава и других водотока, барска вегетација, богатство вода, разне пољопривредне културе, повољни климатски утицаји и друго, обезбеђују погодне станишне услове за егзистенцију бројних врста ловне длакаве и пернате дивљачи. У ствари, целокупан простор субрегиона представља отворену ловну површину, на којој животне услове налазе све животињске врсте карактеристичне за равничарске екосистеме. То значи да би овде требали да постоје добри природни услови за развој ловства, па према томе и ловног туризма.

Овде егзистирају следеће значајније ловне врсте: јелен, срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац и твор од длакаве, те фазан, јаребица, препелица, грлица, дивљи голуб, дивља патка, шумска шљука, ветрушка, кукувија, гавран и креја од пернате дивљачи. Већина присутних врста племените дивљачи заштићена је. Шумско-привредном основом одређене су главне врсте ловне дивљачи, уз посебне мере њиховог гајења у ограђеном ловишту “Драгићев хат”- јелен, срна и дивља свиња. Ове врсте дивљачи првенствено су намењене развоју иностраног ловног туризма.


             Планине Србије
Застава Србије

[уреди] Спољашње везе