Украјина
Из пројекта Википедија
Координате: 44°-52° СГ Ш, 22°-40° ИГД
Мото: нема | |
Химна: Ще не вмерла Україна | |
Главни град | Кијев |
Службени језик | украјински |
Председник: | Виктор Јушченко |
Премијер: | Виктор Јанукович |
Независност: | Распадом Совјетског Савеза 1. децембра 1991. |
Површина | |
- Укупно | 603.700 km² (45.) |
- Вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
- 2005. | 46.481.000 (27) |
- Густина | 78/km² |
Валута | Гривња (100 копијка ) |
Временска зона | UTC +2 до +3 |
Интернет домен | .ua |
Позивни број | +380 |
Украјина (украјински: Україна), је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на североистоку, Белорусијом на северу, Пољском, Словачком и Мађарском на западу, Румунијом и Молдавијом на југозападу, а на југу излази на Црно море. Територија данашње Украјине је била средиште источнословенске културе у Средњем веку, пре него што је подељена између разних сила, као што су Русија, Пољска, Литванија, Аустријско Царство и Отоманско Царство. Кратки период независности (1917. - 1921.) након Руске револуције 1917, је окончан утапањем Украјине у Совјетски Савез 1922. Тренутне границе републике су успостављене 1954. Украјина је стекла независност након распада Совјетског Савеза, 1991.
Садржај |
[уреди] Порекло имена
Реч Украјина је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором.
Највероватније реч потиче од индоевропског коријена *(с)креи- (одвајати, резати). Неки лингвисти сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“ или „погранично подручје“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.
Први пут име Украјина се спомиње 1187. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије). Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у Кијеву.
Средином 16. века назив Украјина се јавља и у страним изворима. Тако је у писму турског султана Сулејмана упућеном пољском краљу Жигмунду 1564. кориштен израз Украјина. Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене Украјинцима.
Име Украјина такође је забележено на европским географским картама из 1650, 1666, 1720 и др. година. Кориштење тог назива у географији, у потпуности је одговарало стању у народу, међу којим је израз био врло проширен, а о томе нам сведоче многобројне песме посвећене збивањима у раздобљу од 16. до 18. века. Од тада се име веома проширило успркос тенденцији руске и пољске власти које су предлагале друге називе, па чак и забрањивале кориштење имена Украјина, као што је био случај са царском Русијом у 19. веку.
[уреди] Историја
![]() |
За више информација погледајте Историја Украјине. |
Први човек је населио простор данашње Украјине пре готово 300.000 година. Трипиљска култура (IV-III век пне.; бронзано доба), сматра се једном од најстаријих култура чији су трагови распрострањени по целој данашњој југозападној Украјини. Култура се назива трипиљском због насеља Трипиља где је 1890. откривено и истражено налазиште. Трипиљци су узгајали жито, израђивали глинено посуђе и сврдла којима су обрађивали дрво и камен. Трипиљска култура се сматра врхунцем развоја неолитичких пољопривредних и сточарских племена на тлу Европе. Око 1500. пне. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена. Једно од тих племена били су Кимеријци (IX-VIII век пне.), о којима је остао траг и у писаним изворима. О славном племену није писао само Хомер у Одисеји, већ и познати антички аутори попут Херодота, Калимаха, Страбона. Кимеријци су заузели значајни простор између Дњестра и Дона а населили су и кримско полуострво. Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски Скитима, а управо је Скитима, иранском номадском племену из Средишње Азије, у VII веку пне. успело потиснути Кимеријце из данашњих украјинских степа. Некако су у то исто време Грци почели са оснивањем првих колонија на северним обалама Црног мора. Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. године пне. док их одатле није протерало друго номадско племе – Сармати.
На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут германског племена Гота. Њих 375. године побеђује азијско племе Хуни. Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и Карпата. На њеном је челу био Атила (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са Римљанима и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.
Прадомовина Словена нема општеприхваћену територију. Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) Плинија Старијег, Тацита, Птоломеја, где се Словени називају Венедима или Венетима. Етноним тј. назив Словен се први пут сусреће код византских аутора. По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: Венеди (Висла), Анти (Дњепар) и Словени или Склавини (Дунав). Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа. Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне Бугара и Мађара, али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава – Кијевска Русија.
[уреди] Административна подела
Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом. Области се деле на мање јединице које се називају рајонима.
Већина украјинских се области назива према обласном средишту (нпр. Лавовска област). Уз то, још се традиционално на корен речи обласног средишта додаје суфикс –шчин- и на тај начин су настали традиционални називи попут Одешчина, Кијевшчина.
Једино се Волињска и Закарпатска област са средиштима у Луцку и Ужгороду не придржавају тог корена. Кијев као главни град је административно засебна јединица која је уједно и средиште истоимене области. Уз њега, још је Севастопољ град са посебним статусом. Обласно средиште је најчешће највећи и најразвијенији град у регији.
[уреди] Аутономна Република Крим
Аутономна Република Крим (укр. Автономна Республіка Крим), некада се називала Кримска област Украјинске ССР, географски је смештена на кримском полуострву на југу Украјине. Главни град АР Крим је Симферопољ.
Област | украјински | Традиционални назив | Средиште |
---|---|---|---|
Чекрашка област | Черкаська область Čerkas'ka oblast' |
Черкащина Čerkaščyna |
Черкаси, (Čerkasy)/ Čerkasi |
Чернигивска област | Чернігівська область Černigivs'ka oblast' |
Чернігівщина Černigivščyna |
Чернігів, Černigiv |
Чернивачка област | Черніветська область Černivets'ka oblast' |
Буковина Bukovyna |
Чернівці, Černivci |
Дњипропетровска област | Дніпропетровська область Dnipropetrovs'ka oblast' |
Дніпропетровщина Dnipropetrovščyna |
Дніпропетровськ (Dnipropetrovs'k)/ Dnjipropetrovsk |
Донечка област | Донецька область Donets'ka oblast' |
Донеччина Doneččyna |
Донецьк, (Donec'k)/ Doneck |
Ивано-Франкивска област | Івано-Франківська область Ivano-Frankivs'ka oblast' |
Івано-Франківщина Ivano-Frankivščyna |
Івано-Франківськ, (Ivano-Frankivs'k) / Ivano-Frankivsk |
Харкивска област | Харківська область Harkivs'ka oblast' |
Харківщина Harkivščyna, ili Слобожанщина Slobožanščyna |
Харків, Harkiv |
Херсонска област | Херсонська область Hersons'ka oblast' |
Херсонщина Hersonščyna |
Херсон, Herson |
Хмељничка област | Хмельнитська область Hmel'nyts'ka oblast' |
Хмельниччина Hmel'nyččyna |
Хмельницький, (Hmel'nyc'kyj)/ Hmeljnicki |
Кијевска област | Київська область Kyjivs'ka oblast' |
Київщина Kyjivščyna |
Київ, (Kyjiv)/ Kijev |
Кировоградска област | Кіровоградська область Kirovograds'ka oblast' |
Кіровоградщина Kirovogradščyna |
Кіровоград, Kirovograd |
Луганска област | Луганська область Lugans'ka oblast' |
Луганщина Luganščyna |
Луганськ, (Lugans'k) / Lugansk |
Лавовска област | Львівська область L'vivs'ka oblast' |
Львівщина L'vivščyna |
Львів, (L'viv) / Lavov |
Миколајивска област | Миколаївська область Mykolaivs'ka oblast' |
Миколаївщина Mykolajivščyna |
Миколаїв, (Mykolajiv) / Mikolajiv |
Одешка област | Одеська область Odes'ka oblast' |
Одещина Odeščyna |
Одеса, Odesa |
Полтавска област | Полтавська область Poltavs'ka oblast' |
Полтавщина Poltavščyna |
Полтава, Poltava |
Ривањска област | Рівненська область Rivnens'ka oblast' |
Рівненщина Rivnenščyna |
Рівне, Rivne |
Сумска област | Сумська область Sums'ka oblast' |
Сумщина Sumščyna |
Суми, (Sumy) / Sumi |
Тернопиљска област | Тернопільська область Ternopil's'ka oblast' |
Тернопільщина Ternopil'ščyna |
Тернопіль, (Ternopil') / Ternopilj |
Виничка област | Віннитська область Vinnyts'ka oblast' |
Вінниччина Vinnyččyna |
Вінниця, (Vinnycja) / Vinicja |
Волињска област | Волинська область Volyns'ka oblast' |
Волинь Volyn' |
Луцьк, (Luc'k)/ Luck |
Закарпатска област | Закарпатська область Zakarpats'ka oblast' |
Закарпаття Zakarpattja |
Ужгород, Užgorod |
Зарпоришка област | Запорізька область Zaporiz'ka oblast' |
Запоріжчина Zaporižčyna |
Запоріжжя, (Zaporižžja)/ Zaporižja |
Житомирска област | Житомирська область Žytomyrs'ka oblast' |
Житомирщина Žytomyrščyna |
Житомир, (Žytomyr)/ Žitomir |
[уреди] Демографија
![]() |
За више информација погледајте Демографија Украјине. |
Етнички Украјинци сачињавају око 77.8% свеукупног становништва Украјине. Од националних мањина најбројнији су Руси 17.3% иза којих следе Русини (Закарпатска област) око 0.9%. Важно је напоменути да службена украјинска власт не признаје Русине као посебан народ, већ као део украјинског етноса, а њихов русински језик, украјинским дијалектом. У Хрватској и Војводини, Русини су признати као национална мањина.
Од осталих мањина присутни су Румуни и Молдавци (0.8%), Белоруси (0.6%), Кримски Татари (0.5%), Бугари (0.4%), Мађари, Пољаци (0.4%) и Жидови (0.3%).
[уреди] Језик
![]() |
За више информација погледајте Украјински језик. |
Службени језик у Украјини је украјински иако је знање руског језика веома важно како на културном тако и на економском плану. Украјински говори око 55% док руски око 45% становништва (око 67.5% становника сматра украјински својим материњим језиком, док руски сматра 29.6% становника, према попису из 2001.) Књижевни украјински се говори у западној Украјини, највише у Лавову. Руски превладава у средишњој Украјини и у великим градовима (укључујући Кијев), док је суржик (мешавина украјинског и руског, карактеристичан по кориштењу украјинске граматике и фонетике и руског вокабулара) распрострањен по руралним подручјима и мањим градовима. Источна Украјина је под снажним руским утицајем и тамо са високим постотком превладава руски језик. На Криму, украјински језик је у потпуности одсутан, упркос силним покушајима његовог увођења као једино допуштеног језика у администрацији, медијима и рекламирању.
Број ученика који се школују на руском језику, знатно је пао у последњих 10 година (са 41% на 24%). Ипак, многе украјинске градске школе су де-факто рускојезичне, посебно на истоку и југу земље. Руски језик и даље остаје језиком међународног споразумевања за велик број Украјинаца и језик који је разумљив широм Украјине.
[уреди] Спољашње везе
- Званичне странице
- Председник Украјине—Званични сајт
- Парламент Украјине—Званични сајт
- Портал Владе Украјине—Званични сајт
- Архива Украјине
- Култура
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.
|
![]() |
---|---|
Азербејџан • Белорусија • Грузија • Јерменија • Молдавија • Русија • Украјина • Таџикистан • Киргизија • Узбекистан • Казахстан Придружена чланица: Туркменистан |