Вартоломити

Из пројекта Википедија

(I) Јерменски – братство јермеских монаха који су отишли из Јерменије по освајању султана египатског 1296.г. и настанили се у Ђенови где је за њих изграђена црква посвећена св. Вартоломеју. Касније им се придружило још јерменских монаха. На почетку су задржали јерменску Литургију по правилу св. Василија, али су касније, по дозволи папе Инокентија VI (1356) преузели латинску Литургију по правилу бл.Августина. Усвојили су доминиканске обичаје, а све привилегије им је обезбедио папа Бонифације IX. У 17. в. су почели да нестају, све до потпуног изчезавања овог реда за време понтификата Инокентија X (око 1650).

(II) Немачки – удружење народних свештеника, Institutum clericorum saecularium in communi viventium. Познати су и као Вартоломити, Уједињена браћа и Комунисти. Основао их је 1640. Вартоломеј Холцхаузер (1613-1658), немачки парохијски свештеник и црквени писац. Желео је да се обнови морал и дисциплина клера и лаика која је опала због 30-годишњег рата (1618-1648). Живели су у заједници подређени старешини, али без завета. Пошто су добили формално одобрење од папе Инокентија XI 1680., проширили су се у Енглеску, Пољску, Италију и остале европске земље. Њихове организације губе се после Наполеоновог освајања и сви покушаји обнове били су узалудни.

[уреди] Литература

(I) Historie des ordres monastiљues, religieux et militaires, I, 1714, c. 243-248; (II) F. Busan, Studien und Mitteilungen aus dem Benediktiner und Cistercienser Orden, XXIII, 1902, c. 403-431, 634-655

[уреди] Види још