Ираклије
Из пројекта Википедија
Ираклије I (грчки: Ηράκλειος) (575 - 641, владао 610 - 641) ка византијски цар – син јерменског егзарха Африке.
610. г. ослабљено Византијско Царство је преузео цар Ираклије, који је, чим је дошао на власт, подузео свеобухватне реформе војске и државне управе. Прво је плаћањем годишњег данка Аварима на сјеверу склопио примирје како би се могао мирно посветити ратовању с Персијом на истоку. Потом је у Малој Азији увео посебне области - теме, у којима је војна и цивилна власт била у рукама војних заповједника. У темама је земља давана војницима на трајно кориштење у замјену за војну службу и плаћање пореза. Тиме је Византија смањила трошкове за плаћеничку војску, која се у ранијем раздобљу показала непоузданом. Истодобно су основане слободне сеоске општине које су као заједница плаћале порез и имале заједничко власништво над земљом.
У време Ираклија Срби су се населили на Балкану.