Бизмут

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Pb - Bi - Po
Sb
Bi
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Бизмут, Bi, 83
Припадност скупу слабих метала
група, периода VA, 6
густина, тврдоћа 9780 kg/m3, 2,25
Боја розесива
Особине атома
атомска маса 208,98038 u
атомски радијус 160 (143) pm
ковалентни радијус 146 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s26p3
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 5
оксидациони бројеви 3, 5
Особине оксида средње кисели
кристална структура -
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 544 K (271 °C)
температура кључања 1837 K (1564 °C)
молска запремина 21,31×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 104,8 kJ/mol
топлота топљења 11,3 kJ/mol
притисак засићене паре 6,27×10-4 Pa
(600 K)
брзина звука 1790 m/s
(293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,02 (Паулинг)
1,67 (Алред)
специфична топлота 122 J/(kg*K)
специфична проводљивост 0,867×106 S/m
топлотна проводљивост 7,87 W/(m*K)
I енергија јонизације 703 kJ/mol
II енергија јонизације 1610 kJ/mol
III енергија јонизације 2466 kJ/mol
IV енергија јонизације 4370 kJ/mol
V енергија јонизације 5400 kJ/mol
VI енергија јонизације 8520 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
207Bi (веш.) 31,55 година з.е. 2,399 207Pb
208Bi (веш.) 3,368×106 година з.е. 2,880 208Pb
209Bi 100% стабилни изотор са 126 неутрона
210mBi (веш.) 3×106 година α   206Tl
тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Бизмут (Bi, лат: bismutum) је метал групе. Име је добио по немачкој речи Wismut

Заступљеност: бизмут је заступљен у земљиној кори у количини од 0,048 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали бизмута су:

  • бизмутин Bi2S3
  • бизмутит (BiO)2CO3

Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и бакра.

Бизмут има 35 изотопа чије се атомске масе налазе између 190-215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 ( око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.

Бизмут је познат још од XV века. Коришћен је у Немачкој као додатак легурама.

Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.

Bi2O3 који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај - нема. Налази се у костима и у крви али тамо ничему не служи. Његове соли као и оксиди су неотровне.

Чист бизмут је крх метал. Не реагује са кисеоником из ваздуха, као ни са водом. Раствара се у концентрованој азотној киселини.