Радијум

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Fr - Ra - Ac
Ba
Ra
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Радијум, Ra, 88
Припадност скупу земљаних алкалних метала
група, периода IIA, 7
густина, тврдоћа 5000 kg/m3, bd
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 226 u
атомски радијус 215 pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Rn]7s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 973 K (700 °C)
температура кључања 2010 K (1737 °C)
молска запремина 41,09×10-3 m³/mol
топлота испаравања 136,8 kJ/mol
топлота топљења 37 kJ/mol
притисак засићене паре 327 Pa (527 K)
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 0,89 (Паулинг)
0,97 (Алред)
специфична топлота 94 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1×106 S/m
топлотна проводљивост 18,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 509,3 kJ/mol
II енергија јонизације 979 kJ/mol
III енергија јонизације 3300 kJ/mol
IV енергија јонизације 4400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
223Ra (веш.) 11,43 дана α 5,979 219Rn
224Ra (веш.) 3,66 дана α 5,789 220Rn
225Ra у траговима 1600 година α 4,780 221Rn
226Ra (веш.) 6,7 година β- 0,045 226Ac
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Радијум (Ra, латински - radium) - је земљоалкални метал IIA групе. Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.

Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.

Радијум је откривен од стране Piotrа Curie и Mariе Curie у Паризу. Они су га открили 1898 године.

Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (ang. parts per million).

Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.

Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (ang. parts per million)..

У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .