Византијски цареви
Из пројекта Википедија
Пред вама је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не обухвата бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.
Сви цареви пре Ираклија (610.-641.) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив Imperator Caesar Flavius, a након имена ишла би и титула Augustus. Од Ираклија званична титула постаје василевс (грчки: Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј "краљеви" означавани титулом регас (грчки Ρήγας од латинског rex) или просто архонт (Άρχων) тј "владар" (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који су требали да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима Хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (Κοσμοκράτωρ). Као што је добро познато, Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је носио титули римског цара (василевса Ромеја). Међутим, током 15. века цареви се понекад називају и "хеленским царевима".
[уреди] Владари Константинове династије
- Константин I Велики (Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul) (AD 272 - 337, владао 306 - 337) – син Констанција I Хлора; први хришћански цар и оснивач Константинопоља, наложио да се Царство подели међу његовим синовима; проглашен за свеца од стране православне цркве;
- Констанције II (Flavius Iulius Constantius) (317 - 361, владао 337 - 361) – син Константина I;
- Јулијан Отпадник (Flavius Claudius Iulianus) (331 - 363, владао 361 - 363) – синовац Константина I, брат од стрица и зет Констанција II, неуспешно покушао да обнови древне паганске култове;
[уреди] Нединастички владари
- Јовијан (Iovianus) (332 - 364, владао 363 - 364) – царски гардиста, обновио примат хришћанства у Царству;
[уреди] Валентинијанова и Теодосијева династија
- Валентинијан I (Valentinianus) (321 - 375, владао 364) – војник, поделио Царство преузевши западни део (којим је владао до 375)
- Валенс (Iulius Valens) (328 - 378, владао 364 - 378) – брат Валентинијана I; управљао источним делом Царства
- Грацијан (Gratianus)(359 - 383, владао 378 - 379) – син Валентинијана I; 379 поверио источни део Царства Теодосију I, владао западним делом до 383
- Теодосије I Велики (346 - 395, владао 379 - 395) – војник; оженио се ћерком Валентијана I Галом
- Аркадије (Arcadius) (377 - 408, владао 395 - 408) – син Теодосија I
- Теодосије II Млађи (401 - 450, владао 408 - 450) – Аркадијев син
- Пулхерија (399 – 453, владала 408 - 441, 450) – сестра Теодосија II; проглашена за светицу
- Маркијан (Marcianus) (392 - 457, владао 450 - 457) – војник; оженио се Пулхеријом након смрти Теодосија II, православна црква га је прогласила за свеца;
[уреди] Лавова династија (457 - 518)
- Лав I Трачанин (Valerius Leo) (401-474, владао 457 - 474) – војник
- Лав II (467 - 474, владао 474) – унук Лава I и син Зенона Исавријанца
- Зенон Исавријанaц (425 - 491, владао 474 - 475) – зет Лава I; право име Тарасикодиса, Исавријанац
- међувлада узурпатора Василиска 475. - 476, шурака Лава I;
- Зенон Исавријанац (владао 476 - 491) – (друга влада)
- Анастасије I (430 - 518, владао 491 - 518) – дворски великодостојник (силентарије); зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне;
[уреди] Јустинијанова династија (518 - 602)
- Јустин I (Iustinius)(450 - 527, владао 518 - 527) – заповедник гарде;
- Јустинијан I (Petrus Sabbatius Iustinianus)(482 - 565, владао 527 - 565) – сестрић и усвојени син Јустина I; православна црква га је касније канонизовала, велико градитељ (нпр. саборна црква Аја Софија у Цариграду), кодификатор римског права и освајач ("обнова" римске власти на Западу: Италија, Африка, део Шпаније...);
- Јустин II (Iustinius Iunior) (520 - 578, владао 565 - 578) – сестрић Јустинијана I;
- Тиберије I Константин (Tiberius Constantinus) (540 - 582, владао 574, 578 - 582) – заповедник гарде; усвојеник Јустина II
- Маврикије Тиберије (Mauricius Tiberius) (539 - 602, владао 582 - 602) – зет Тиберија I
[уреди] Нединастички владари
- Фока ( ? - 610, владао 602 - 610) – нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II;
[уреди] Ираклијева династија (610 - 711)
- Ираклије (Ηράκλειος) (575 - 641, владао 610 - 641. године), син јерменског егзарха Африке, потпуно поразио Хозроја II у последњем сасанидско-византијском рату, изгубио све азијске провинције ван Мале Азије пред налетом муслиманских Арапа, после 626. год населио Србе на Балкан;
- Константин III Ираклије (Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος) (612 - 641, владао 641) – Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе
- Ираклона Константин (Ираклије II) (Ηρακλεωνάς) (626 - 641?, владао 641) – Ираклијев син из другог брака; осакаћен и збачен;
- Констанс II Погонат (Брадати) (Κώνστας Β' Ηράκλειος) (630 - 668, владао 641 - 668) – син Константина III;
- Константин IV (Κωνσταντίνος Δ' ο Πωγώνατος ) (649 - 685, владао 668 - 685) – син Констанса II
- Јустинијан II Ринотмет (Ιουστινιανός Β' ο Ρινότμητος) (668 - 711, владао 685 - 695) – син Константина IV; збачен,мучен(нос му је отсечен) и протеран, ипак, касније жени хазарску принцезу и поново се враћа на престо, од када се престаје са праксом сечења носа.
[уреди] Нединастички владари
- Леонтије (Λεόντιος) (владао 695 - 698) – Византијски стратег; мучен, збачен, утамничен и на крају погубљен
- Тиберије II Апсимар (Τιβέριος Γ' ο Αψίμαρος) (владао 698 - 705) – германског порекла; збачен и погубљен
[уреди] Ираклијева династија (поново) (705 - 711)
[уреди] Нединастички владари
- Филипик Вардан (Φιλιππικός Βαρδάνης) (владао 711 - 713) – јерменски војник; збачен и ослепљен
- Анастасије II (Αναστάσιος Β') ( ? - 721, владао 713 - 715) – право име Артемије; Филипиков протоасекрит; збачен и замонашен, побунио се и био погубљен
- Теодосије III (Θεοδόσιος Γ' ο Αδραμμυττηνός) (владао 715 - 717) – скупљач пореза у теми Опсикија; напустио престо и замонашио се
[уреди] Сиријска династија (717 - 802)
- Лав III Исавријанац (Λέων Γ' ο Ίσαυρος) (675 - 741, владао 717 - 741) – Византијски стратег
- Константин V Копроним (Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος) (718 - 745, владао 741) – син Лава III;
- Артавазд Иконољуб (Αρτάβασδος ο Εικονόφιλος) (владао 741 - 743) – дворанин и зет Лава III
- Константин V Копроним (владао 743 - 775) – (друга влада)
- Лав IV Хазар (Λέων Δ' Χάζαρος) (750 - 780, владао 775 - 780) – син Константина V
- Константин VI Слепи (Κωνσταντίνος ΣΤ') (771 - 797, владао 780 - 797) – син Лава IV; збачен и ослепљен по мајчином налогу
- Ирина I Атињанка (Ειρήνη η Αθηναία) (755 - 803, владала 797 - 802) – жена Лава IV, мајка Константина VI; проглашена за светицу;збачена и протерана на Принчевска острва
[уреди] Нединастички владари
- Нићифор I (Νικηφόρος Α') ( ? - 811, владао 802 - 811) – Велики логотет; погинуо у бици против Бугара, кан Крум од његове лобање направио вински пехар
- Ставрикије (Σταυράκιος) ( ? - 812, владао 811) – син Нићифора I; парализован
- Михајло I Рангабе (Μιχαήλ Α' ο Ραγκαβέ) (владао 811 - 813) – зет Нићифора I и управник дворца; збачен и замонашен
- Лав V Јерменин (Λέων Ε' ο Αρμένιος) (775 - 820, владао 813 - 820) – Византијски стратег; убијен
[уреди] Аморијска династија (820 - 867)
- Михајло II Аморијац (Μιχαήλ Β' ο Τραυλός η Ψηλλος) (770 - 829, владао 820 - 829) – Византијски стратег, зет Константина VI
- Теофил (Θεόφιλος) (813 - 842, владао 829 - 842) – син Михајла II
- Теодора (Θεοδώρα) (владала 842 - 855) – Теофилова жена; царица владала у име свог сина Михајло III; проглашена је за светицу; збачена са власти и замонашена
- Михајло III Пијаница (Μιχαήλ Γ' ο Μέθυσος) (840 - 867, владао 842 - 867) – Теофилов син; убијен
[уреди] Македонска династија (867 - 1056)
- Василије I Македонац (Βασίλειος Α') (811 - 886, владао 867 - 886) - оженио се удовицом Михајла III; погинуо у лову
- Лав VI Мудри (Λέων ΣΤ' ο Σοφός) (866 - 912, владао 886 - 912) – највероватније син Василија I или Михајла III;
- Александар III (Αλέξανδρος Γ' του Βυζαντίου) (870 - 913, владао 912 - 913) – син Василија I, регент свог синовца Константина VII
- Константин VII Порфирогенит (Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος) (905-959, владао 913 - 959) – син Лава VI
- Роман I Лакапин (Ρωμανός Α' ο Λεκαπηνός) (870 - 948, владао 919 - 944) – таст Константина VII; савладар, збачен од стране његових синова и замонашен
- Роман II Порфирогенит (Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος) (939 - 963, владао 959 - 963) – син Константина VII
- Нићифор II Фока (Νικηφόρος Β' Φωκάς ή Νικηφόρος Β' ο Φωκάς) (912 - 969, владао 963 - 969) – Бизантијски стратег; оженио се удовицом Романа II, регент за Василија II и Константина VIII; убијен у спаваћој соби
- Јован I Цимискије (Ιωάννης Α' Κουρκούας ο Τσιμισκής) (925 - 976, владао 969 - 976) – шурак Романа II, љубавник Нићифорове жене,али му је забрањен брак са њом, регент Василија II и Константина VIII
- Василије II Бугароубица (Βασίλειος Β' ο Βουλγαροκτόνος) (958 - 1025, владао 976 - 1025) – син Романа II
- Константин VIII (Κωνσταντίνος Η')(960-1028, владао самостално 1025 - 1028) – син Романа II; прећутни савладар Василија II
- Зоја I (Ζωή Α') ((c. 978 - 1050, владала 1028 - 1050) – ћерка Константина VIII
- Роман III Аргир (Ρωμανός Γ' ο Αργυρός) (968 - 1034, владао 1028 - 1034) – Цариградски епарх; први муж Зоје, по жељи Константина VIII; убијен
- Михајло IV Пафлагонац (Μιχαήλ Δ' ο Παφλαγών) (1010 - 1041, владао 1034 - 1041) – Зојин други муж; патио од епилепсије
- Михајло V Калафат (Μιχαήλ Ε' ο Καλαφάτης) (1015 - 1042, владао 1041 - 1042) – нећак Михајла IV, Зојин усвојени син
- Теодора (Θεοδώρα) (980 - 1056, владала 1042) – ћерка Константина VIII, савладарка Зоје
- Константин IX Мономах (Κωνσταντίνος Θ' ο Μονομάχος) (1000 - 1055, владао 1042 - 1055) – трећи муж Зоје
- Теодора (Θεοδώρα) (владала 1055 - 1056) – враћена на престо
[уреди] Нединастички владари
- Михајло VI Стратиотик (Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός) (владао 1056 - 1057) – Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; збачен и замонашен
[уреди] Динстија Комнина (1057 - 1059)
- Исак I Комнин (Ισαάκιος Α' Κομνηνός) (c. 1007 - 1060, владао 1057 - 1059) – војник; због болести напустио престо и замонашио се
[уреди] Династија Дука (1059 - 1078)
- Константин X Дука (Κωνσταντίνος Ι' Δούκας) (1006 - 1067, владао 1059 - 1067) –
- Михајло VII Дука Парапинак (Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης) (1050 - 1090, владао 1067 - 1078) – син Константина X, првобитно савладар са браћом и Романом IV; збачен са власти након чега се замонашио
- Роман IV Диоген (Ρωμανός Δ' Διογένης) (1032 - 1072, владао 1068 - 1071) – оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти
- Нићифор III Вотанијат (Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης) (1001 - 1081, владао 1078 - 1081) – стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, бигамистички је оженио жену Михајла VII; збачен са власти и приморан на повлачење у манастир
[уреди] Династија Комнина (поново) (1081 - 1185)
- Алексије I Комнин (Αλέξιος Α' Κομνηνός) (1057 - 1118, владао 1081 - 1118) – синовац Исака I, ожењен пранећаком Константина X
- Јован II Комнин Лепи (Ιωάννης Β' Κομνηνός o Καλος) (1087 - 1143, владао 1118 - 1143) – син Алексија I, погинуо у лову
- Манојло I Комнин Велики (Μανουήλ Α' Κομνηνός ο Μέγας) (1118 - 1180, владао 1143 - 1180) – син Јована II
- Алексије II Комнин (Αλέξιος B' Κομνηνός) (1169 - 1183, владао 1180 - 1183) – син Манојла I; убијен гаротом
- Андроник I Комнин (Ανδρόνικος Α' Κομνηνός) (1118 - 1185, владао 1183 - 1185) – синовац Јована II; ожењен удовицом Алексија II; збачен, мучен и убијен; његови потомци су створили Трапезунтско царство
[уреди] Династија Анђела (1185 - 1204)
- Исак II Анђео (Ισαάκιος Β' Άγγελος) (1156 - 1204, владао 1185 - 1195) – праунук Алексија I, свргнут и утамничен
- Алексије III Анђео (Αλέξιος Γ' Άγγελος) (1153 - 1211, владао 1195 - 1203) – брат Исака II, свргнут од стране крсташа, замонашио се
- Алексије IV Анђео (Αλέξιος Δ' Άγγελος) (1182 - 1204, владао 1203 - 1204) – син Исака II, свргнут и убијен
- Исак II Анђео (владао 1203 - 1204) – изразито луд, обновио своје царство са Алексијем IV, свргнут
- Алексије V Дука Мурзуфл (Αλέξιος Ε' Δούκας ο Μούρτζουφλος) (1140 - 1204, владао 1204) – законити наследник и зет Алексија III, погубљен од стране крсташа
[уреди] Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204 - 1261)
- Теодор I Ласкарис (Θεόδωρος Α' Λάσκαρης) (1174 - 1222, владао 1204 - 1222) – зет Алексија III
- Јован III Дука Ватац (Ιωάννης Γ' Δούκας Βατάτζης) (1192 - 1254, владао 1222 - 1254) – зет Теодора I; патио од епилепсије
- Теодор II Ласкарис (Θεόδωρος Β' Λάσκαρης) (1221 - 1258, владао 1254 - 1258) – син Јована III
- Јован IV Ласкарис (Ιωάννης Δ' Λάσκαρης) (1250 - 1305, владао 1258 - 1261) – син Теодора II, Михајло VIII га је збацио са трона, ослепео и утамничио
[уреди] Династија Палеолога(обновљена Византија) (1261 - 1453)
- Михајло VIII Палеолог (Μιχαήλ Η' Παλαιολόγος) (1224 - 1282, владао 1259 - 1282) – Византијски стратег и регент Јована IV Ласкариса, праунук Алексија III Анђела;
- Андроник II Палеолог Старији (Ανδρόνικος Β' ο Γέρος) (1258 - 1332, владао 1282 - 1328) – син Михајла VIII; препустио престо
- Андрониик III Палеолог Млађи (Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος ο Νέος) (1297 - 1341, владао 1328 - 1341) – унук Андроника II
- Јован V Палеолог (Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος) (1332 - 1391, владао 1341 - 1347) – син Андроника III, збачен од стране Јована VI
- Јован VI Кантакузин (Ιωάννης Στ' Καντακουζηνός) (1295 - 1383, владао потпуно 1347 - 1354) – таст Јована V; збачен и замонашио се као Јосиф Христодулу
- Јован V Палеолог (владао 1354 - 1376) – друга влада, збачен од стране Андроника IV
- Андроник IV Палеолог (Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος) (1348 - 1385, владао 1376 - 1379) – син Јована V, полуослепљен због побуне,касније наследио престо,поново се побунио
- Јован V Палеолог (владао 1379 - 1390) – трећа влада, збачен
- Јован VII Палеолог (Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος) (1370 - 1408, владао 1390) – син Андроника IV
- Јован V Палеолог (владао 1390 - 1391) – четврта влада
- Манојло II Палеолог (Μανουήλ Β' Παλαιολόγος) (1350 - 1425, владао 1391 - 1425) – син Јована V
- Јован VII Палеолог (владао 1399 - 1402) – владао као савладар
- Јован VIII Палеолог (Ιωάννης Η' Παλαιολόγος) (1392 - 1448, владао 1425 - 1448) – син Манојла II
- Константин XI Палеолог Драгаш (Κωνσταντίνος ΙΑ' Παλαιολόγος Δραγάτσης) (1405 - 1453, владао 1449 - 1453) – син Манојла II, погинуо у одбрани Цариграда 1453 године
[уреди] Пад Цариграда 1453
Мехмед II осваја Цариград 1453 године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.(Погледај Турски султани).
[уреди] Динстија Палеолога (у егзилу)
- Тома Палеолог (Θωμάς Παλαιολόγος) (1409 или 10 - 1465) – брат Константина Драгаша; умро у Риму;
- Андреја Палеолог (Ανδρέας Παλαιολόγος) (1453 - 1502) – Томин син; продао и предао своје титуле;
![]() |
|
![]() |
---|---|---|
Византијска култура | Историја Византије | Уређење Византије |
Архитектура |
Константин Велики | Теодосије I | Јустинијан I |
Симболи |