Разговор:Српска транскрипција страних језика
Из пројекта Википедија
Кастере, у правопису из 1993. има одељак са насловом "Прилагођено писање имена из страних живих језика (Транскрипција)" чиме је врло прецизно дефинисан појам транскрипције. Приметио сам да у започетом чланку (идеја је за сваку похвалу), којем си дао наслов "Српска транскрипција . . ." изједначујеш појмове транскрипције (прилагођеног писања личних имена) и превођења општих именица (апелатива), односно да у исти кош трпаш и лична имена и опште именице (апелативе). Страна лична имена се транскрибују, а опште именице се преводе (у мањем броју случајева се и адаптирају, али то је нешто другачији поступак него код транскрипције личних имена). Већ у уводној реченици помињеш стране речи, односно туђице и позајмљенице, али те стране речи се не могу изједначавати са страним личним и географским именима (реч "бубрег" је позајмљеница из турског језика, а "Анкара" је географски појам који се не може поистовећивати са позајмљеницама и туђицама).
Дакле, ако мислиш писати о транскрипцији, онда се требаш придржавати наведене дефиниције транскрипције, а ако мислиш писати о страним речима у српском језику и начину на који су оне ушле у српски језик, онда је то друга прича. У сваком случају наслов чланка је неодговарајући.
--делија 22:20, 23. новембар 2006. (CET)
- Намјера ми је да у овом чланку останем само при транскрипцији личних имена. Због уопштеног приступа у уводним реченицама је дигресија на опште именице неизбјежна. Ипак ће акценат остати на транскрипцији личних имена, чиме је наслов чланка, ако се не варам одговарајући? --Kaster 23:10, 23. новембар 2006. (CET)
Онда у реду.
--делија 23:14, 23. новембар 2006. (CET)