Паланка Јагодина
Из пројекта Википедија
Увођењем турске управе у покореној Србији, током XV и XVI века, почела су да ничу њихова насеља, позната као паланке. Оне су обично, имале оштро издвојен исламски комплекс, са утврђењем и џамијом у средишту, док је раја живела на периферији или на сеоским спахилуцима. Путници који су овуда пролазили оставили су прве записе о насељу тек у XVI веку.
Од свих сачуваних записа најинтересантније су белешке печујског владике Антона Бранчића, који је овуда прошао у два маха. Према првом дневнику из 1553. овај знаменити путник даје податке о Јагодни, док у другом, из 1568. године, писари из његове свите наводе да се место зове Јагодина. Према до сада познатим изворима ова година има значајну календарску вредност за град, јер из ње потиче његово друго име.
У другим приликама путници ће бележити час једно, час друго име, што је зависило од њихове народности и језичке снаге да осете његову праву звучност. Не може се, међутим, пренебрегнути моћ традиције, према којој многи Левчани и данас најрадије кажу "да средом иду на пијацу у Јагодну", иако их од времена, док се ово име користило, деле векови.
Из протеклих векова Јагодина израња са именима Јагодна или Јагодина, која су страни путници, невешти словенском језику, бележили као Јадунум, Еперис или Јасинце. Готово иза сваког је остало предање о настанку, на граници између истине и легенде, као прилог маштовите нарави његових житеља.