Пореч
Из пројекта Википедија
Пореч |
|
Жупанија | Истарска |
Број становника | 5.651 (2001.) |
Градоначелник | Еди Штифанић |
Координате: 45.227° СГ Ш, 13.595° ИГД
Пореч (италијански: Parenzo, латински: Parens или Parentium) jе град у Хрватској смештен на западној обали полуострва Истре.
Садржај |
[уреди] Географија
Пореч се налази на 45.2258 степени сееверне ширине и 13.593 степени источне дужине. Лежи на надморској висини од 29 метара.
Град, који је стар готово две хиљаде година, налази се у луци коју од мора штити острвце Свети Никола. Од око 10.500 становника града, већина живи у предграђима. Поречка општина има укупно 20.000 становника. Поречка регија или Порештина покрива 142 km², с обалом дугом 37 km, од реке Мирне код Новиграда на северу до Фунтане и Врсара на југу.
Клима је врло блага, без летних спарина. Август је најтоплији месец с просечно 30°C и ниском влагом, а јануар најхладнији, с просечно 5°C. Град има више од 3.850 сунчаних сати у години, што је у просеку више од 10 сати сунца на дан. Температура мора може се подићи до 28°C, што је више од температура у јужној Хрватској. Просечне годишње падавине од 920 mm равномерно су распоређене током године. У Поречу дува бура са севера и зими доноси хладно и сунчано време, југо, топли ветар који с југа доноси кишу, и маестрал, летњи поветарац који дува с мора на копно.
У близини се налази спиља Баредине, једини отворени геолошки споменик у Истри. Лимски канал је морски залив попут фјорда који улази у унутрашњост 12 km, а настао је због деловања реке Пазинчице. У њему се понекад налазе громаде кварца које изложи деловање мора.
Околина има богато средоземно растиње, са шумама борова и зеленом макијом. Тло чини плодна црвена земља, црљеница, заједно с камењем. Црљеница је добра за пољопривреду (житарице, воћњаци, маслиници, повртњаци). Данас производња органске хране, маслина, грожђа, квалитетних сорта вина као што су Малвазија, Боргоња, Мерлот, Пинот и Теран, чини важан део поречке привреде.
[уреди] Становништво
Већина становника су Хрвати, али постоје значајне мањине Италијана, Словенаца, Албанаца и Срба. Пореч је као и цела Истра познат по толеранцији међу различитим народима и културама.
[уреди] Историја
Место је насељено још од праисторије. Током 2. столећа пре Христа, подигнут је римски каструм на малом полуострву, који је био 400 m дуг и 200 m широк, и на којем се данас налази језгро старога града. За време владавине цара Августа у 1. веку, каструм је службено проглашен градом и укључен у римску колонију Colonia Iulia Parentium. У 3. веку град је већ имао организовану хришћанску заједницу и ранохришћански црквени комплекс. Еуфразијева базилика је саграђена у 5. веку.
Кад је Римско Царство пало 476. године, град је потпадао под разне владаре и силе. Прво су га држали Остроготи, а након 539. завладала је Византија. Крајем 6. века стигли су Хрвати и саградили прво трајно насеље око 620. године. Након 788. град је био под влашћу Франака. Уследило је кратко раздобље независности у 12. веку, а онда су завладали аквилејски патријарси. Пореч је 1267. потпао под Млетачку Републику, која је владала дуже од пет столећа. Крајем 18. века прво га је преузео Наполеон, а онда Аустрија 1797. Од 1861. Пореч је био главни град Истре, седиште покрајинског сабора са школама, те управним и судским установама. Неколико десетлећа (1920. - 1943.) био је под Италијом, да би 10. септембра 1943. постао део Хрватске.
[уреди] Привреда
Кроз целу историју овог подручја, све до доласка туризма, становници су живели готово искључиво од земљорадње и рибарства. Зато Пореч нема никакве знатније индустрије осим прехрамбене. Данас је главни извор прихода туризам. У порасту су сектори трговине, банкарства и комуникација.
Цене некретнина су врло високе због престижног положаја.
[уреди] Туризам
Аустријско паробродско друштво Лојд из Трста отворило је 1844. туристичку руту на којој је био и Пореч. Већ је 1845. штампан први туристички водич с описом и сликама града. Аустроугарска аристократија га је открила 1866, кад је аустријска надвојвоткиња Стефани представила град широј јавности тиме што је упловила у поречку луку на својој јахти Phantasy. Надвојвода Карло Стефан и надвојвоткиња Марија Терезија Аустријска провели су овдје одмор 1867, док је Карло Лудвиг дошао 1868. Најстарији хотел и заштитни знак историје поречког туризма је Ривијера, изграђена 1910. После су подигнути Парентино и други хотели.
Иако је непознат изван граница Европе, Пореч је још од седамдесетих година прошлог века неприкосновени главни град хрватског туризма, јер славна и традиционална летовалишта као што су Пула, Задар, Шибеник, Сплит, па и Корчула Марка Пола или Дубровник, бисер Јадрана, нису ни близу овом туристичком диву по броју ноћења. Поречких тридесетак хотела има више од 95.000 кревета, а ту је и 13 аутокампова, нудистички кампови, 16 апартманских комплекса, виле, бунгалови и породичне куће. То је невероватан број с обзиром на величину самога града. Туристичка је инфраструктура намерно раштркана дуж 37 километара обале између Мирне и Лимског канала. На југу су велики самостални центри као Плава Лагуна, Зелена Лагуна, Бијела Увала и Бруло. На северу су Матерада, Червар-Порат, Улика и Лантерна. Овде одседне више од 30% туриста на западној обали Истре, туристички најинтензивнијем подручју Хрватске.
Та летња "предграђа" имају своје хотеле, плаже, кампове, марине, робне куће, превозна средства, игралишта, забаву и разне дућане. У летњој сезони у Порештини се привремено нађе и по 120.000 људи. С обзиром да се људи преко дана купају изван града, навече долази до туристичке навале на стари град, који је тада пун гомила шетача из свих европских земаља, а услуге им нуде дућани, ресторани, диско клубови и барови, као и бројне галерије.
У раздобљу изван летње сезоне, Пореч је дестинација викенд-туриста из Хрватске, Словеније, Аустрије, и поготово Италије. Спортска инфраструктура је развијена и користи се целе године.
[уреди] Споменици и знаменитости
Стари је град сачувао распоред улица староримског каструма. Главне су улице Decumanus и Cardo Maximus још сачуване у изворном древном облику. Марафор је био римски трг (форум) с два храма. Један од њих, подигнут у 1. столећу, посвећен је римском богу Нептуну, широк је 30 m, а дуг 11 m. Сачувано је пар кућа из романичког раздобља (Романичка кућа на Марафору), као и неколико дивних млетачких готичких палата. Истарска саборница, изворно фрањевачка готичка црква из 13. века, преуређена је у барокном стилу у 18. веку.
Комплекс Еуфразијеве базилике из 5. века, који је на мјесту изворне цркве први пут проширен у 6. веку под ВизантијаВизантијом и бискупом Еуфразијем, представља најважнији и највреднији културни споменик Пореча, а УНЕСКО ју је 1997. заштитио као споменик Светске баштине.
Град је био опасан одбрамбеним зидинама од 12. до 19. века.
[уреди] Саобраћај
Путеви су главне саобраћајнице. Пореч је добро повезан с остатком Истре и свим већим градовима у околини, као што су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб. Најближи комерцијални аеродром налази се у Пули. Поморски је саобраћај изгубио на важности, осим за туристичке излете, првенствено дуж истарске обале и у Венецију. Најближа железничка пруга је у Пазину, који је седиште Истарске жупаније. Године 1902. изграђена је ускоколосечна железничка пруга од Трста до Пореча, по имену Парензана, а укинута је 1935.
[уреди] Спољашње везе
- Службене странице града Пореча
- Пореч План града Пореча - CroMaps навигатор
- Независни портал града Пореча
Бакар | Бели Манастир | Белишће | Бенковац | Бјеловар | Биоград на Мору | Бује | Бузет | Валпово | Вараждин | Вараждинске Топлице | Велика Горица | Винковци | Вировитица | Вис | Водице | Водњан | Врбовец | Врбовско | Вргорац | Врлика | Вуковар | Гарешница | Глина | Госпић | Грубишно Поље | Дарувар | Делнице | Доња Стубица | Доњи Михољац | Дрниш | Дубровник | Дуга Реса | Дуго Село | Ђаково | Ђурђевац | Жупања | Забок | Задар | Загреб | Запрешић | Златар | Илок | Имотски | Иванец | Иванић Град | Јастребарско | Карловац | Кастав | Каштела | Клањец | Книн | Комижа | Копривница | Корчула | Краљевица | Крапина | Крижевци | Крк | Кутина | Лабин | Лепоглава | Липик | Лудбрег | Макарска | Мали Лошињ | Метковић | Мурско Средишће | Нашице | Нин | Нова Градишка | Новаља | Нови Мароф | Нови Винодолски | Новиград | Новска | Обровац | Огулин | Омиш | Опатија | Опузен | Ораховица | Орославје | Осијек | Оточац | Озаљ | Паг | Пакрац | Пазин | Петриња | Плетерница | Плоче | Пореч | Пожега | Преграда | Прелог | Пула | Раб | Ријека | Ровињ | Самобор | Света Недеља | Свети Иван Зелина | Сењ | Сињ | Сисак | Скрадин | Слатина | Славонски Брод | Слуњ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Умаг | Хрватска Костајница | Хвар | Црес | Цриквеница | Чабар | Чаковец | Чазма | Шибеник