Шибер
Из пројекта Википедија
Шибер (логаритмар) је справа која може да обавља различите основне рачунске операције, осим сабирања и одузимања. Претпоставља се да је први шибер направио познати математичар Лајбниц.
Састоји се од две летвице истих дужина од којих шира има у себи усечен жљеб по којем клизи ужа летвица. Поврх шире летвице такође по жљебу клизи провидна плочица на којиј је уцртана танка линија која служи за исчитавање резултата. На обе летвице, подужно, је уписано више редова бројева који служе за рачунање.
Рачунање се спроводи померањем уже летвице дуж веће при чему се задати бројеви множе, деле, дижу на други и трећи степен, вади корен, вади кубни корен, одређује реципрочна вредност, израчунава природни логаритам, израчунава вредност синуса и косинуса... Бројеви на шиберу су записани по логаритамској скали, због чега је он посебно добро прилагођен "мултипликативним операцијама" и неподесан за "адитивне" (сабирање и одузимање).
Шибери су се правили од дрвета а касније од пластике. Постоји више модела шибера према томе које рачунске опрације раде. Примера ради модел шибера "Дармштат" користили су електроинжењери јер је поред наведених операција на основу пречника жице израчунавао одмах и површину пресека, претварао киловате у коњске снаге и сл.
Шибери су се производили у стандардним димензијама 12,5 и 25 цм много ређе 50 цм. Тачност тј. број важећих цифара је код модела од 12,5 цм био две а код модела 25 цм три цифре.
Под важећом цифром се подразумевало број првих цифара које се могу сматрати тачним. На пример ако би смо помножили на шиберу 2,17х3,45 добили би смо да је резултат 7,48 – остале цифре се нису могле очитати, док употребом дигитрона добијамо да је резултат 7,4865.
Шибер је на крају увек могао да се користи и као лењир јер је имао нанете сантиметре и оборену ивицу за цртање.