Ђакон

Из пројекта Википедија

ЂАКОН (гр. διακονος, слуга, служитељ): Црквени служитељ непосредно везан за Епископа, изабран хиротонијом као онај који представља нижи чин и степен свештеничке службе у Цркви.


Ђакони се спомињу у (Дела 6,1-6), где се иначе чува прва напомена о организовању служења за јелинистичким хришћанским трпезама (то јест, Јудеја ван Палестине која је имала своје синагоге, где се Библија читала на грчком). Јеванђелист Лука опширно описује избор и хиротонију седморице ђакона (Дела 6,1-6), подвлачећи да су они примили своју службу кроз „полагање руку„, тј. у свештеном чину који су извели Апостоли а преко којег се пренела сила Духа Светога. Ђакони су имали литургијску и катихетску функцију коју су вршили једино црквени служитељи или Апостоли. У (Дела 6,2): “Не доликује нама (апостолима) да оставивши ријеч Божију служимо око трпезе“; говори се о улози која је припадала ђаконима у раздељивању Евхаристије и агапа (Дела 2,42,46). Из других места произлази да су ђакони проповедали (Дела 6,10; 7,2; 8,5,38; Ђакон Филип проповеда Јеванђеље у Самарији и у другим местима) и да су вршили и друге Тајне (Дела 8,28).


Св. Апостол Павле описује услове уласка у степен ђакона: кандидат се уводи у службу кроз хиротонију (1 Тим. 5,22), пошто је проверен за ту мисију (2 Тим. 3,10), доказавши да је за то подобан (1 Тим. 3,8,9,12).


Иако се титула διακονος даје било ком облику служења (διακονια) у Цркви, ипак у Новом Завету она озна чава посебну функцију, то јест најнижи степен јерархије (као у Филипљ. 1,1, где се јасно говори о Ђаконима и Епископима). Ђакони су примани чином полагања руку који су вршили Свети Апостоли (Дела 6,7). Они треба да испуњавају извесне посебне услове и помажу Епископима како у приношењу евхаристијске жртве тако и у административним потребама. Будући да је служење за трпезом везано за агапе, а свакодневни принос је у вези са евхаристијским приносом, ђакони имају и литургијску функцију.


[уреди] Види још