Корени (роман)
Из пројекта Википедија
Корени су други роман српског писца Добрице Ћосића. Објављен је 1954. године.
Ћосић узима грађу из стварности Србије с краја 19. века: то је слика раскола у једној патријахалној подорици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет српског села, уочио зачетке и узроке партијских превирања, предочивши неколико упечатљивих карактера.
Новина Корена је, пре свега, у поступку и стилу. То је поетски психолошки роман, умногостручене субјективне перспективе, у којем се драматични судари међу личностима осветљавају из више углова, са становишта свих актера радње.
[уреди] Радња
Фабула је смештена у крај деветнаестог века у једно српско село и прати животе Аћима Катића, једног од радикалских вођа тог времена, и његових синова Вукашина и Ђорђа.
Вукашин је био на школовању неколико година у Францукој и почетком романа се враћа кући код оца и брата му Ђорђа да им би им саопштио да се жени ћерком либерала Тошића, Аћимовог политичког непријатеља. Аћим га се одриче и прети да ће га избрисати из тестамента. Истовремено, Ђорђе и његова супруга Смиљка имају проблеме, јер ни после 15 година брака немају деце. Ђорђе се све чешће напија и у једном од тих пијанстава избацује Смиљку из куће. Аћим је очајан због свађе са сином миљеником Вукашином, и што од беса, што од очаја решава да позове сељаке из свога села Прерова на буну. Пијани војници успевају да без велике муке угуше буну, убивши притом петорицу сељака.
Истовремено, Смиљки на ум пада спасоносна идеја: да затрудни са једним од Ђорђевих слуга. Убрзо после тога сазнајемо да је Смиљка трудна, а Ђорђе јој допушта да се врати кући, иако су и он и Аћим пуни сумњи око тога ко је отац детета. Смиљка рађа сина и беба добија име Адам. Како Адам расте, све је виши и виши све мање личи на оца Ђорђа који је изразито низак. Када је Адаму било 5 година, мајка му Смиљка се разбољева и умире, а он једва преживљава. Овај догађај коначно наводи Аћима и Ђорђа да Адама прихвате као својега.