Вештица
Из пројекта Википедија
Вештица је врло стари демон, позната код свих Словена, првобитно је била преанимистички хтонични демон, као и вампир и она је, дакле, по својој природи и функцијама женски корелат вампира. Вештице су, као и вампири, претрпеле велике промене од оних првобитних, па до савремених схватања и веровања. Оне су првобитно биле демони само једне уже сродничке заједнице да би касније биле жене које које у себи имају ђаволски дух, које ноћу излазе из гробља па море децу. За разлику од вампира који углавном сише крв, вештица се храни људским срцима и џигерицом.
Ове особине и функције су изворне и све се могу пронаћи код других индоевропских народа, нарочито су сродне са грчим и римским стригама (које су се јављале у облику ноћних птица док се вештице инкарнирају у лептира), али реч вештица, са особеностима које представља, искључиво је словенска и као таква је заједничка за све балканске словене.
Према, рецимо, руским схватањима, вештице се могу сврстати у две групе, док се код веровања Срба оне могу поделити на три групе. У прву групу би спадале вештице у најпримитивнијем и правом (изворном) значењу: то су женски демони манистичког порекла које устају из гробља у којем живе преко дана, а ноћу нападају људе и децу и ваде им срца или џигерицу, којом се кране. У другу групу долазе демонске жене, које су или са рођењем донеле способност да буду вештице или су је стекле касније на тај начин што их је у занат упутила каква старија вештица. У трећу групу би долазиле извесне старе жене које се називају вештицама, али које нису у правом смислу вештице, него су обичне врачаре.
За одбрану од вештица најчешће су коришћене басме и утуци. Најјачим утуком се сматрају бели лук и глоговина. Често је употребљаван рог који се палио («Вјештици је најгрђи ови смрад»), а у приморју се против сумњивих вештица «бацају рози» (упиру испружени мали прст и кажипрст, док су остали прсти савијени). У неким босанским пределима се за заштиту од уласка вештице у кућу користи и нож, одоздо забоден у оквир врата или прозора. Веома ефикасним су се сматрали со и покушај стварања савеза са вештицом употребом еуфемизама. «Вештици која уђе у кућу ваља дати парче хлеба по коме су посута три зрнца соли, па не може ништа наудити». Да се вештици, преко соли, доиста нуди измирење и савез, доказ је и то што се она понекад, када јој се нуди со, апострофира са речју кума. Осим речи кума употребљавани су многи други еуфемизами јер су људи према њој осећали велики респект и страх, а и само име вештица је еуфемизам; право име за њу није познато!
По исказима особа које су наводно имале сусрет са вештицама, способност говора у том тренутку је одузета, иако је особа свесна и визуелно све доживљава.