Арадо Ар 65

Из пројекта Википедија

Арадо Ар 65 шема
увећај
Арадо Ар 65 шема


Карактеристике за Арадо Ар 65 верзија Е


  • Размах крила: 11,30 метара
  • Дужина: 8,38 метара
  • Висина: 3,40 метара
  • Површина крила: 29,00 метара квадратна
  • Маса празног авиона: 1511 килограма
  • Маса пуног авиона: 1930 килограма
  • Мотор: БМВ-VI 7.3
  • Снага мотора: 750 КС
  • Максимална брзина: 298 км/сат
  • Крстарећа брзина: 245 км/сат
  • Долет: 420 километара
  • Плафон лета: 7600 метара
  • Посада: 1 члан
  • Оружје: 2 митраљеза 7,92мм МГ-17



Почетком тридесетих Немачка је постала једна од најразвијенијих земаља Европе, премда је стварање ратног ваздухопловства било под забраном. У то време Немачки спортски савез имао је приближно 50000 чланова. Једна од Немачких ваздушно транспортних школа, припремала је поред цивилних и војне пилоте. На тај начин се прикривало јавно нарушавање Париског споразума, који је ограничавао број пилота и ваздухопловног особља. Министарсво одбране је преко свог авијациског штаба образовало малу али продуктивну авио индустрију. Она је добила задатак да развија војне авионе за потребе тајно створеног ратног ваздухопловства. Две авио компаније су активно узеле учешће у изради ловачког авиона, Арадо и Хеинкел. Главни конструктор предузећа Арадо, Валтер Ретхелм већ је имао искуства радећи на једноседима СД I и СД II . Први конструисан авион, био је школски ловац једносед Ар 64. Без обзира на обичну конструкцију и слабе карактеристике, он је представљао основни корак ка изградњи првог сериског ловца за Луфтвафе, Ар 65.


Арадо Ар 65е
увећај
Арадо Ар 65е


Свој први пробни лет, Арадо Ар 65 извео је 1931. године. Први прототип новог ловца, имао је конструкцију сличну предходнику (Ар 64), осим новог дванаестоцилиндричног мотора са воденим хлађењем, БМВ-VI 7.3 снаге 500/750 КС. Испитивања у току лета тог и још два прототипа, показала су потребу за уношења измене у конструкцији. Нови Ар 65д почео је са испитивањем 1932. године. Имао је бољи преглед из кабине, спуштенији задњи део трупа као и допунски држач крила. Услед тих измена, авиону је повећана тежина. Поређења ради маса код Ар 65а била је 1300/1830 килограма а код верзије Ар 65е 1511/1930 килограма. И поред повећане тежине, летне карактеристике и управљање се значајно побољшало.Услед побољшања, штаб Луфтвафе је обавестио фабрику да се припреми за сериску производњу ловца, за такозвану "управу демонстрационих летова". Планирано је формирање три рекламне ескадриле и то у Берлину, Кенгигсбергу (сада Калињинград) и Фирту код Нирнберга.

Арадо Ар 65
увећај
Арадо Ар 65

Са неколико других мањих измена, ловац је почео да се производи у Варнеминдеу под називом Арадо Ар 65е. Први авион је додељен рекламној ескадрили Берлин-Штакен, крајем 1933. године. Ар 65е имао је наоружање од два митраљеза 7,9мм МГ-17. Резервоар са 220 литара горива располагао је против пожарним преградама. Конструкција авоина састојала се од шипки правоугаоног облика, заварених за челичне цеви. Крила су била дрвена, повезана металним шипкама. Конструкција носног дела, била је обложена лаким легурама а репни део платном. Званично прва рекламна ескадрила, формирана је 01. априла 1934. године у Деберице. Она је била основана на бази ескадриле Берлин-Штакен и служила као језгро за стварање треће ловачке ескадриле. 14. марта 1935. године, она је добила официјални назив "ловачка ескадрила 132", касније пук (ЈГ-2). Међутим ескадрила је још од јула 1934. године, почела да добија нове ловце Хеинкел Хе 51а, уместо Ар 65. До почетка 1935. године сви авиони Ар 65 предати су ловачкој школи у Шлесхему, ради припреме младих пилота ловаца. У Немачким војним јединицама укупно је коришћено 88 авиона, 12 је продато Бугарској 1937 године.


[уреди] Производња

  • 1931 - 2
  • 1932 - 2
  • 1933 - 10
  • 1934 - 79
  • 1935 - 55
  • 1936 - 19
Други језици