Арад

Из пројекта Википедија


Координате: 46° 11' СГ Ш, 21° 19' ИГД

Градска кућа у Араду
увећај
Градска кућа у Араду

Арад је град у румунском делу Баната, на десној обали Мориша.

Садржај

[уреди] Становништво

Арад има 172.827 становника, од тога Румуна 142.968, Мађара 22.503, Рома 3.004, Немаца 2247 и осталих националности 2.105.

По попису из 1910 г. имао је 63.166 становника , од којих је било Срба 1816, Румуна 10.729, Маџара 46.085. 1720 било је у Араду 414 пописаних домова, од којих је било српских 162, румунских 177, маџарских 35.

[уреди] Историја

Први пут се Арад помиње у 11 веку. Од 1699 до 1741 Арад је био седиште поморишке границе и у своје доба седиште српских епископа. 1849 обешен је у Араду Дамјанић и још 12 маџарских генерала. Арад је родно место племића и најбогатијег Србина тог времена Саве Текелије који је ту и сахрањен у цркви Св. апостола Петра и Павла, задужбини граничарске породице Поповић, која је добила племство и предикат Текелија. Њена спољашњост недавно је обновљена, новцем СПЦ, Савеза Срба у Румунији и румунске државе. Милан - Емил Табаковић из старе српске банатске племићке породице Табаковића творац је катедралне цркве, најимпозантније грађевине на главном арадском булевару.

[уреди] Српска заједница

Срби су у ратним временима бранили границе Аустро-угарске царевине од Турака, а у миру су постајали велики градитељи, задужбинари, трговци и уметници. Сеобе у доцнијим вековима одводе Србе у друге крајеве тако да их данас (2005 г.) има око 700. Школа на матерњем језику више немају, јер нема деце.
Из ове средине потекле су читаве уметничке династије: Тенецки, Алексићи, Јанићи, Табаковићи и породица Поповића-пл. Текелија.

[уреди] Литература

  • Народна енциклопедија, 1927 г.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе