Радијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Радијум, Ra, 88 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | земљаних алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | IIA, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 5000 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрнобела | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 226 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 215 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Rn]7s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 973 K (700 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 2010 K (1737 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 41,09×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 136,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 37 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 327 Pa (527 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 0,89 (Паулинг) 0,97 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 94 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 1×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 18,6 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 509,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 979 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 3300 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 4400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
Радијум (Ra, латински - radium) - је земљоалкални метал IIA групе. Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.
Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.
Радијум је откривен од стране Piotrа Curie и Mariе Curie у Паризу. Они су га открили 1898 године.
Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (ang. parts per million).
Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.
Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (ang. parts per million)..
У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .