Пирсинг
Из пројекта Википедија
Пирсинг (енглески: Piercing) је поступак бушења коже ради уграђивања предмета од метала. Поред тетовирања, данас популаран као модни детаљ.
Садржај |
[уреди] Пирсинг као мода
Пирсинг као мода, пре свега код младих, се појавио код нас и на западу у задњих неколико година. Метални предмети у виду шипки, прстенова и других сличних облика се убацују у избушену кожу.
Пиерсинг се примењује на разним деловима тела као што су обрве, уши, ноздрве, усне, језик, брадавице на грудима, пупак, полни органи.
Постоји посебан накит за пирсинг.
[уреди] Пирсинг, као традиција у Србији
У Србији од пирсинга једино су жене носиле минђуше. При томе се бушио доњи, меки, део уха такозвана "минђа". Са доње стране уха би се ставио, на пример, затварач од плуте а са горње стране би се стерилном иглом пробушило ухо. У пробушено ухо би се ставила минђуша од злата (не од метала који кородирају) и рана обично релативно брзо зараста. Бушењем уха се бавио "ко је стигао" - бабе, мајке, стрине па и златари.
У неким деловима Србије постоји обичај да мушкарци носе једну минђушу. То су јединци - мушки потомци без браће и сестара. Минђуша мушкарцу у једном уху означава да је он "и син и ћерка" оцу и мајци а то значи да је универзални наследник имања тј. нема са киме да дели наследство!. Такви момци на вашарима и поселима, а то су места где би девојке и момци требало да се "виде", су наравно били фаворизовани у односу на друге момке!
[уреди] Пирсинг код примитивних племена
Као што код одређених животиња, мужјаци или женке су, поготову у време парења, посебно атрактивног изгледа (паун, папагај...) и код људске расе постоји потреба за истицањем. У примитивним заједницама где новац, луксузни аутомобили и остали облици модерног стандарда не постоје, млади припадници оба пола да би привукли други пол, буше разне делове тела, мажу се блатом у виду шара, тетовирају ...
Код неких племена поступак бушења коже и украшавања имају и религијски смисао, штите од злих духова и сл.
[уреди] Пирсинг код животиња
У Европској унији, а од скора и у Србији, пирсинг се ради говедима - тачније буше им се уши и убацује плочица са бар код идентификацијом говечета. Тако може да се прати комплетна производња меса "од ливаде до трпезе". То се наравно ради путем рачунара, и показало се као веома ефикасна метода када се појавила "болест лудих крава" у Енглеској те је веома брзо могло да се констатује одакле болест потиче, те да се предузму моменталне, неопходне ветеринарске методе (карантин, уништавање заражених животиња...).
У Србији је управо најављено обележавање свиња на сличан начин.
Од давних времена постоји и пирсинг њушки свињама. Свиња има обичај да њушку користи да рије земљу. Да би је у томе спречили (када се свиња тови на фармама а не у слободној природи) ради се пирсинг свињске њушке - убацује парче дебље жице и кљештима обликује у виду прстена. У Војводини то се зове брњица. Свиња у покушају да рије, због брњице, има болове, и брзо се одвикава од те навике.
[уреди] Медицински аспекти пирсинга
У принципу пирсинг осталих делова осим уха се ради искључиво у посебним радњама за пирсинг. Хигијена мора да буде на виском нивоу, особа која изводи пирсинг има рукавице и инструменти би требали бити стерилни. Кожа на месту, предиђеном за пирсинг, се хвата и повлачи од тела инструментом у виду маказа са затупљеним врхом, и тада се иглом врши бушење.
Поступак медицински није оправдан, обука (школовање!?) особа које се баве пирсингом је проблематична, медицинске компликације су савим могуће!
Нарочито је опасно бушење пупка јер су ту важни нервни центри.
Скоро исто тако бушење брадавица и полних органа је ризично. Зарастање ране траје три до шест месеци, због присуства влаге, одсуства ваздуха и могућих инфекција делова тела која су под одећом!
Бушење брадавица је посебно болно!