Псара
Из пројекта Википедија
Координате: 38° 34' С., 25° 35' И.
Општи подаци | |
---|---|
Префектура: | префектура Хиос |
Провинција: | нема |
Сједиште: | Псара |
Локација: Сгш: Игд: |
38.406/38°34'09" Сгш 25.1267/25°35'04" Игд |
Становништво: (1991); | 438 |
Висина: -најнижа: -просјечна: -највиша: |
Егејско море 5 m (centre) 526 m |
Број општина: | само Псара |
Поштански број: | 821 04 |
Позивни број: | 11-(00)30-22740-6 |
Код општине: | 5410 |
Рег. таблице: | XI |
Трословна скраћеница: | PSA (Psara) |
Назив мјештана: | Псарићани |
Грчко острво Псара (гр. Ψαρά) лежи у сјеверном дијелу Егејског мора, око 22 km западно од доста већег острва Хиос, а око 150 km сјевероисточно од главног града, Атине. Острво посједује максималну дужину од 8 x 7 km што његовој површини даје величину од 43 km².
Координате:38°;34'Сгш 25°;35'Игд
Псара је брдовито острво и оскудјева вегетацијом. Скоро сви стални становници Псаре, којих је близу 500, живе у истоименом главном мјесту острва, које лежи у једном заштићеном заљеву, на јужној страни острва. Иако је ово острво током 18. вијека посједовало једну од најјачих флота на Егејском мору, данашњи становници углавном преживљавају бавећи се риболовом и пољопривредом. Туризам на Псари својевремено игра само једну споредну улогу, а разлог томе је углавном што не посједује авионску писту, па је повезаност овог острва са осталим дијеловима Грчке прилично проблематична.
[уреди] Историја
Доказано је да је Псара била насељена још у античко вријеме, али свој највећи процват доживјела је у 18. вијеку. Псара је активно учествовала у грчкој борби за независност која је почела 1821. године, а 21. јуна 1824. године догодио се најцрњи дан у историји овог острва. Наиме Турци су успјели да освоје острво и при томе су убили или протјерали око 15 000 људи, а град то темеља уништили. Од ове катастрофе Пасра се није опорвила ни до данашњих дана. Многи потомци некадашњих становника Пасре живе данас у Атини или прекоокеанским земљама (Америка).
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Пасра: Карта и кратке инфорнације на њемачком
Источно егејска острва
Хиос | Фурни | Икарија | Лезбос | Псара | Самос | Тсимена
Сјеверно егејска острва
Ајос Ефстратиос | Лимнос | Самотраки | Тасос
Антикитира | Антипаксос | Итака | Кефалонија | Крф | Видо | Китира | Лефкада | Паксос | Закинтос |
Отонска острва | Отони | Ерикуза | Матраки
Киклади
Аморгос | Анафи | Андрос | Антипарос | Антимилос | Делос | Фолегандрос | Јарос | Иос | Кеа | Кимолос | Китнос | Марконисос | Милос | Миконос | Наксос | Парос | Санторини | Серифос | Сифнос | Сикинос | Сирос | Тинос
Калдера Санторини | Аспронизи | Неа Камени | Палеа Камени | Тиразиа
Мали источни Киклади | Ираклија | Схинуза | Епано Куфонизи | Като Куфонизи | Гларос | Керос | Антикерос | Като Антикери | Донуза
Додекани
Агатонизи | Амила | Арки | Астипалаиа | Халки | Калимнос | Карпатос | Касос | Кастелоризо | Кос | Лерос | Липси | Нисирос | Патмос | Прасонизи | Псеримос | Родос | Сими | Телендос | Тилос | Јали
Еубеја и Споради
Алонизос | Скиатос | Скопелос | Скирос
Саронска острва
Аихина | Ангистри | Хидра | Метана | Порос | Саламис | Спетсес
Хризи | Диа | Гавдос | Гавдопула | Крит | Куфониси | Паксимадја | Спиналонга
Атина | Источна Атика | Пиреј | Западна Атика
Еубеја | Евританија | Фокис | Фтиотис | Боетија
3. Периферија Средишња Македонија
Халкидик | Иматија | Кукуш | Пела | Пијерија | Сер | Солун
Канија | Ираклион | Ласити | Ретимно
5. Периферија Источна Македонија и Тракија
Драма | Еврос | Кавала | Родопи | Ксанти
Арта | Јањина | Превез | Теспротија
Крф | Кефалинија | Лефкада | Закинтос
Хиос | Лезбос | Самос
Аркадија | Арголис | Коринт | Лаконија | Месинија
Киклади | Додекани
Кардица | Лариса | Магнезија | Трикала
Ахаја | Етолија Акарнија | Елис