Церебрална парализа

Из пројекта Википедија

Церебрална парализа је стање које настаје као последица веома раног, непрогресивног оштећења делова мозга. Оштећење може довести до великог броја различитих сметњи па се тако јављају поремећаји положаја и ставова тела и поремећаји покрета или моторне функције који се испољавају у облику парализе, слабости, некоординације или неког другог поремећаја моторне функције и захватају неке екстремитете (може да буде захваћен само један екстермитет), други делови тела или цело тело. Могуће последице оштећења мозга су и низ психичких, чулних и говорних сметњи, затим, епилепсија, ортопедски проблеми и поремећаји понашања, проблеми учења и проблеми везани за социјално прилагођавање. Због различите врсте присутног неуромоторног испада и различитог степена и обима захваћености тела постоје различите клиничке слике церебралне парализе, а истовремено и велике разлике у степену самосталности и окретљивости особа са церебралном парализом. Церебрална парализа није болест у уобичајеном смислу речи, није заразна и није наследна. Она није излечива: последице оштећења могу се смањити, али не и потпуно отклонити или излечити. Стање се не погоршава, иако се неке последице могу продубљивати током одрастања.

[уреди] Узроци

Оштећење мозга, услед повреде или обољења мозга, настаје током трудноће, током рођења или после рођења. После рођења оштећење може настати до седме године живота детета, у периоду пре него што је раст и развој мозга завршен.


Пренатални фактори, који дељују пре дететовог рођења, су поремећаји крвотока, недостатак кисеоника, трауме, малокрвност, инфекције (посебно вирусне), метаболички поремећаји и хроничне болести мајке (шећерна болест, поремећаји функције штитне жлезде), примена неких лекова, друге различите болести мајке током трудноће, тровање многим хемијским средствима, животно доба породиље као и вишеструке, учестасле трудноће. Компликације у трудноћи, као крварења и повишен притисак, могу довести до оштећења плода. Такође, близаначке трудноће се сматрају ризичним. Раније, као фактор ризика, учестало се појављивала неусаглашеност Рх фактора или крвних група мајке и плода, која се данас успешно контролише.


Перинатални фактори, који делују непосредно пре рођења, током порођаја или непосредно иза рођења, су порођајне трауме, недостатак кисеоника, жутица, мождано крварење и инфекције централног нервоног система. Значајни су превремени порођај, недоншеност детета, а посебно су под ризиком деца која су превремено рођена са тежином која је мала за старост плода. Нестручно изведен порођај, као и оштећење због примене форцепса, могу бити повезани са церебралном парализом.


Постнатални фактори, који делују после рођења, најчешће су инфекције мозга изазване вирусима, које могу довести до запаљења мозга, затим трауме главе и оштећења можданог крвотока.


Међутим, узрок церебралне парализе остаје, и поред детаљног испитивања, непознат код великог броја деце. Вероватно да до оштећења мозга долази у пренаталном периоду, код великог броја деце, док мајка не мора ни приметити да је имала неку инфекцију. Због тога су редовне ултразвушне контроле неопходне.

[уреди] Третман

У терапији је пресудно рано започињање и уредно спровођење комплетног хабилитационог, а нарочито кинезитерапијског (физикалног) третмана. Ово успостављање основних психомоторних и посебно локомоторних функција (хабилитација), је у случају детета са церебралном парализом дуготрајан процес који се планира тако да се терапија и успостављање моторних функција усагласи са емоционалним потребама детета, могућностима психичког развоја, едукације и опште социјализације. Такође, значајно је укључивање образовне институције и ширу друштвену заједницу. У току живота потребни су повремени допунски хабилитационо-рехабилитацини третмани, примена других физикалних метода, ортопедске интревенције или примена неких лекова како би се очувале способности које омогућују максимум самосталности.


Неки ” Плуг-ин-ови“ Церебралне парализе (додаци који могу, али и не морају да постоје)


1. Мороов рефлекс се састоји од подизања руку (абдукције) на нагле стимулусе као сто је снажан звук или ударац у постељу поред детета.Присуство овог рефлекса од рођења до петог месеца старости говори о нормалном развоју моторног система,док одсуство или неправилност, односно присуство код детета које има више од 5 месеци живота означава неуролошки поремећај!