Хелијум

Из пројекта Википедија

Хелијум (He, латински helium) - је други хемијски елемент по лакоћи, одмах после водоника.

H - He
 
He
Ne  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Хелијум, He, 2
Припадност скупу племенити гас
група, периода VIIIA, 1
густина 0,1785 kg/m3
Боја безбојан
Особине атома
атомска маса 4,002602 u
атомски радијус bd (31) pm
ковалентни радијус 32 pm
ван дер Валсов радијус 140 pm
електронска конфигурација 1s2
e- на енергетским нивоима 2
оксидациони број 0
Особине оксида непознати
кристална структура хексагонална
физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 0,95 K (-272,2 °C)
температура кључања 4,22 K (-268,93 °C)
критична температура 5,19 K (-267,96 °C)
молска запремина 21,0×10-3 m³/mol
топлота испаравања 0,0845 kJ/mol
топлота топљења 5,23 kJ/mol
притисак засићене паре без података
брзина звука 970 m/s (298,15 K)
Остале особине'
Електронегативност непозната
специфична топлота 5193 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,152 W/(m*K)
I енергија јонизације 2372,3 kJ/mol
II енергија јонизације 5250,5 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
3He 0,000137% стабилни изотор са 1 неутрона
4He 99,999863% стабилни изотор са 2 неутрона
6He (веш.) 806,7 ms β- 3,508 6Li
8He (веш.) 122 ms β-   8Li

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Садржај

[уреди] Распрострањеност

Хелијум је други по распрострањености елемент у васиони, али на Земљи се јавља само у траговима (4 × 10-7% у горњим слојевима Земље). Хелијум се на Земљи углавном јавља у атмосфери.(5,2 × 10-4% у ваздуху). У литосфери хелијум се такође јавља, али у веома малим количинама. Практично сав хелијум који је постојао на Земљи није могао да гради једињења са другим елементима па је због мале масе напустио атмосферу Земље.

[уреди] Изотопи и особине

Јавља се у облику 2 постојана изотопа - 3He и 4He као и 4 непостојана: 5He, 6He, 7He и 8He.

Хелијум је племенити гас, најнеактивнији хемијски елемент, са веома великом енергијом јонизације. Нема никакав биолошки значај.


[уреди] Употреба

  • Хелијум се у течном облику користи за хлађење тамо где су потребне веома ниске температуре, због његове ниске тачке кључања.
  • Течни хелијум користи се за магнетне резонанце.
  • Као најлакши сигуран гас (незапаљив) користио се за пуњење балона. Сада се све ређе користи због великих трошкова при добијању, а уместо њега се најчешће користи загрејан ваздух.
  • Због мале растворљивости у крви користи се као састојак мешавине за роњење на великим дубинама.

Балон на хелијум

[уреди] Добијање хелијума

Хелијум се добија углавном из земног гаса који је богат овим елементом. Овог богатог хелијумом гаса највише има у САД. Хелијум се добија и фракционом дестилацијом течног ваздуха.

Светска продукција хелијума износи око 4500 тона у току године.

[уреди] Начин испоруке у индустрији

  • Испоручује се у гасовитом и течном стању.
  • Гасовити хелијум се испоручује компримован у челичним боцама, запремине 6 m³; 7,5 m³ и 10 m³.

Постоји неколико врста чистоћа: балон -гас 4.6; 5.0 и 6.0

  • Течни хелијум чистоће 5.0 се испоручује у посудама, запремина 50, 100, 250, 380 и 450 литара.

[уреди] Спољашње везе