Арагонски крсташки рат
Из пројекта Википедија
Арагонски крсташки рат (1284.-1285.) прогласио је папа Мартин IV против краља Арагона Петра III Арагонског.
Садржај |
[уреди] Увод
Папа је подржавао Анжувинце као господаре Сицилије. Након свргавања Анжувинаца у побуни званој Сицилијанска вечерња уследио је рат Сицилијанаца и Петра III Арагонског против Анжувинаца. Када је Петар III Арагонски постао краљ Сицилије папа га свргава као краља и проглашава крсташки рат против њега. Тврдњом да је Сицилија папин феуд папа налази оправдање за тако необичајен поступак.
Папа Мартин IV предаје Арагон Карлу III Валуа, сину француског краља Филипа III Храброг.
[уреди] Грађански рат и огромна француска војска
Конфликт прераста у један облик грађанског рата. Брат Петра III Арагонског придружује се Французима. Петров брат је владао Мајорком и Русијоном. Владајући грофовијом Русијон представљао је тампон зону између Француза и Арагона.
Огромна француска војска улази 1284. у Русијон под водством Карла III Валуа, краља Филипа III Храброг и Филипа IV Лепог . Француска војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају. Град Елн је жестоко брањен, али велика француска војска успева да заузме град . При томе су спалили и катедралу, иако су папини легати били присутни тим борбама.
[уреди] Крунисање кардиналским шеширом
Филипа III храброг је имао великих мука да зузме Гирон. Ту је крунисан Карло III Валуа, али не са правом круном. Кардинал је 28. априла 1285. крунисао Карла III Валуа ставивши своју кардиналску капу на краљеву главу, па је краљ добио надимак краљ са капом.
[уреди] Пораз Француза
Повратком славног арагонског адмирала Руђера ди Лаурије настаје преокрет. Француска флота је уништена 4. септембра 1285. близу Барцелоне. Убрзо је француску војску погодила епидемија дизентерије. И краљ је био погођен дизентеријом, а престолонаследник Филип IV Лепи започео је преговоре о слободном проласку краљевске обитељи преко Пиринеја.
Док је краљевској обитељи био дозвољен слободан пролаз, француска војска је била принуђена да сама тражи пролаз преко Пиринеја. Француска војска је десеткована у покушају преласка Пиринеја и повратка у Француску. Краљ Француске Филип III Храбри умире 1285. у Перпињану . Петар III Арагонски га није дуго надживио.
[уреди] Последице и споразуми
Историчар Чајтор описује арагонски крсташки рат као можда најнеправеднији, најмање нужан и најкатастрофалнији поход династије Капет. Мајорка је била разорена и престала је постаојати као независтан ентитет. Петров син Алфонсо III Арагонски је Арагону анектирао 1286. Мајорку, Ибизу и Минорку.
Споразумом из Тараскона 1291. службено се завршава крсташки рат. По уговору папа признаје да Арагон припада Алфонсу III Арагонском, а Сицилија његову брату. Алфонсу је вратио Мајорку и обавезао се да ће арагонски витезови отићи са Сицилије. Папа је скинуо екскомуникацију са Алфонса.
Пошто је Алфонсо умро одмах после потписивања тог споразума, Алфонсов брат Џејмс I Сицилијански уједињује два краљевства: Арагон и Сицилију. Џејмс I Сицилијански је потписао 1295. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију Карлу II Напуљском. Сицилијанци и Петров син не прихватају тај споразум, па поново избијају сукоби арагонске Сицилије и анжувинског Напуљског краљевства.