13. септембар

Из пројекта Википедија

13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

Авг. - Септембар - Окт.
По Ут Ср Че Пе Су Не
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
календар за 2006 г.
цела година
  • 1759. - Британци су у пресудној бици у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
  • 1788. - Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.
  • 1882. - Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
  • 1922. - У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
  • 1923. - Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
  • 1955. - СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
  • 1971. - У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
  • 1989. - у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
  • 1991. - СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
  • 1993. - Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
  • 1998. - На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
  • 1999. - У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
  • 2000. - Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
  • 2001. - Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

[уреди] Рођења

[уреди] Смрти

  • 1506. - Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
  • 1592. - Мишел Ејкем де Монтењ, француски писац и филозоф.
  • 1598. - Филип II, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
  • 1977. - Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
  • 1992. - Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
  • 1999. - Предраг Милојевић, српски новинар.
  • 1999. - Владимир Погачић, филмски редитељ.

[уреди] Празници и дани сећања

  • 1842. - Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
  • 1908. - Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.

[уреди] Види још

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар