Стјепан Месић
Из пројекта Википедија
|
Стјепан Месић (или Стипе Месић) други је председник Републике Хрватске, тренутно на власти. Бивши председник председништва СФРЈ.
Месић је био заступник у Хрватском сабору у 1960-им, а након тога ван политике до 1990.-е када је постао члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) а потом и премијер Хрватске. Осим тога, био је хрватски члан председништва Југославије, где је прво постао потпредседник, а затим 1991. последњи председник председништва Југославије и тада је нагласио да је извршио задатак "Југославије више нема". Године 1992. постао је председник Хрватског сабора.
Године 1994. изашао је из ХДЗ-а с истомишљеницима и основао странку Хрватски независни демократи (ХНД). Касније је већина чланова ХНД-а, укључујући Месића, прешла у Хрватску народну странку (ХНС).
Кад је Фрањо Туђман умро у децембру 1999. године, Месић је у 2. кругу гласања изабран за председника Хрватске (фебруар 2000.). Поново је изабран за Председника у јануару 2005. г.
Садржај |
[уреди] Ране године
Месић је рођен у славонском месту Ораховици где је и похађао гимназију, а дипломирао је право на Универзитету у Загребу. Након студија, Месић је радио у Ораховици и Нашицама. Одслужио је војску, положио правосудни испит и радио као општински судац. Оженио се Милком рођ. Дудунић, с којом има две кћерке.
Са целом породицом преселио се у Загреб и године 1964. постао директор сектора општих послова у предузећу Universal Corporation, а затим је постао члан Савеза комуниста, јер је то било мандаторно за све особе које су вршиле дужности директора предузећа у СФРЈ.
Године 1966. изабран је као зависни кандидат у Општинско веће Ораховице, победивши кандидате из Савеза комуниста те из Социјалистичког савеза радног народа. Године 1967. постао је градоначелник Ораховице, и члан ондашњег Сабора СР Хрватске.
Покренуо је грађење прве приватне фабрике у Југославији, па га је Тито оптужио да потихо уводи капитализам (незаконит по уставу). После доношења "Декларације о положају и имену хрватскога језика" 1967., Месић ју је јавно осудио у говору пред Сабором, где је њене састављаче прозвао као: "политичке диверзанте који разарају темеље Југославије", и позвао да их се кривично гони на суду. Ипак, у 1970-има Месић је подржао МАСПОК, па је оптужен због "непријатељске пропаганде" и осуђен на годину дана затвора. Суђење је трајало 3 дана, а од 55 сведока само је 5 сведочило против њега. Након призива, процес се одужио до 1975., када је одслужио годину дана у затвору у Старој Градишки.
[уреди] Први вишестраначки избори, распад СФРЈ-а, грађански рат
Изабран је 1990. као кандидат ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима у Хрватској након 2. св. рата. Постао је премијер Хрватске, и на тој функцији био од маја до августа 1990.-е. Ипак, убрзо је дао оставку како би био изабран у федеративно председништво, где је прво био потпредседник.
Председници су се годишње аутоматски измењивали по кључу република/покрајина. Кад је био ред да Месић буде председник, члан предсједништва из Сбије Борисав Јовић тражио је гласање. 4 члана (Србија, Црна Гора, Војводина, Косово) били су против њега, а 4 члана (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија) били су за. Посредовањем Европске заједнице Месић је ипак постао председник.
Кад је Хрватска прогласила независност, Месић се вратио у домовину и дао оставку на место председника. Године 1992. изабран је у сабор и постао његов председник.
Године 1994. иступио је из ХДЗ-а и основао нову странку, Хрватске независне демократе. Супротставио се владиној политици према Босни и Херцеговини, оптужујући Туђмана да жели да подели БиХ с Милошевићем. Критиковао је и приватизацију због пљачке и профитерства.
Током свог дисидентског раздобља покушао је, заједно са Јосипом Манолићем, фактички извести државни удар. Но, то му није пошло за руком.
Месић је 1997. заједно с већим делом своје странке прешао у Хрватску народну странку (ХНС) где је постао извршни потпредседник странке.
[уреди] Први председнички мандат
Изабран је за председника Хрватске 2000. године након што је победио у првом кругу избора, а затим у другом кругу поразио ХСЛС-овог кандидата Дражена Будишу. Месић је наступио као кандидат странака ХНС, ХСС, ЛС затим ИДС. Након што је постао председник, иступио је из чланства у ХНС-у.
Током свога првог мандата у спољној политици, Месић се залаже да Хрватска постане чланица Европске уније и НАТО-а. Такође је покренуо обострана извињења за могуће ратне злочине са председником Србије и Црне Горе, што је већина хрватске јавности лоше примила, јер се друга страна није извинила у оној мери у којој се председник Месић извинио.
[уреди] Други председнички мандат
У председничким изборима 2005. је као кандидат осам политичких странака освојио скоро половину гласова, али му је натполовична већина ускраћена за пар постотака. У другом кругу се суочио с противкандидаткињом Јадранком Косор и победио. Свој други петогодишњи мандат ће одрадити до 2010-е.
Крајем 2006.године на интернету су објављени снимци његових говора хрватској емиграцији у Аустралији и Швајцарској у којима релативизује усташке злочине и практично изједначава усташку борбу са антифашистичком борбом партизана. Након објављивања тих снимака на ХРТу, по кратком поступку су смењени уредници дневника Данко Дружијанић и Горан Ротин због емитовања говора, без додатне провере њиховог порекла. После буре која се подигла због тих говора, Месић се извинио јавности и признао да је погрешио, рекавши да су:
[уреди] Цитати



[уреди] Спољашње везе
Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | ![]() |
|
---|---|---|
Рибар | Тито | Колишевски | Мијатовић | Крајгер | Стамболић | Шпиљак | Ђурановић | Влајковић | Хасани | Мојсов | Диздаревић | Дрновшек | Јовић | Месић |
Председници Хрватске | ![]() |
|
---|---|---|
Фрањо Туђман | Стјепан Месић |
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |