Морске оргуље

Из пројекта Википедија

Град Задар је добио значајан архитектонски објекат у облику морских оргуља. То свакако необично име одражава и реализацију несвакидашње и оригиналне идеје. За разлику од обичних оргуља које се погоне меховима или ваздушним пумпама, овима енергију даје море, односно његови таласи. Кад нема енергије односно таласа, нема ни звука или мелодије. Могло би се рећи да сама природа диригује и изводи сопствену музику. То би могао да буде разлог да ово место добије култно обележје.

Пусти звук оргуља (Звук снимио и уступио Тони Перинић, само за ср-вики, 300 Кб, OGG format)

Садржај

[уреди] Локација оргуља

увећај

Оргуље се налазе на западној тачки задарског полуострва. Са њих се пружа поглед на острва и на јарко црвени залазак сунца, чија је лепота у Задру пословична. На месту где су уграђене морске оргуље чују се страни језици, људи завирују под обални руб, снимају звукове који допиру или само седе на скалинади уживајући у необичним сазвучјима. Овим захватом у обални простор, Задар је добио ново место окупљања, али и туристичку атракцију.

увећај

[уреди] Од идеје до реализације

Идеја

Супротстављајући се идејама да се обални простор оживи вулгарном комерцијализацијом, пројектом морских оргуља аутор је желео готово манифестно поручити да се садржај обале може промишљати на другачији начин.

Реализација

Тај авангардни пројект продукт је тимског рада основног аутора инг. Николе Башића, коаутора дипл. инг. Ивана Стамаћа (звук); др. проф. Владимира Андрочеца (хидраулика) те оргуљарског ателијера Хеферер (пројект и угађање свирала).

увећај

У првој фази доградње западне пунте Полуотока пројектант Никола Башић предвидео је изведбу тзв. морских оргуља које чине саставни део обалног зида на делу риве испод Бијеле куће. Рива је на томе делу каскадно денивелирана у дужини од 75 метара. Свака секвенца има у риву уграђене цеви различитих пречника које под утицајем мора "испуштају" различите звукове. У реализацији те идеје Башићу су помогли акустичар Ивица Стамаћ и инжењер Владимир Андрочец из Загреба који се бави хидрауликом мора.

Сам пројекат је настао спонтано. Бавећи се изведбом детаљног плана уређења западне пунте задарског полуострва, Башић ју је замислио, не као прометни објект већ обликовану градску обалу, којој ће функција пристаништа бити тек секундарна. На том месту, где Истарска обала прелази у Обалу Крешимира, тзв. Нову риву, обални је појас плитак, тако да је на плану означио степенасти прекид обалног профила, где ће се људи окупљати и сусретати с морем.


Обала задарског полуострва, осим што је одликује изнимна лепота – нема другог садржаја. Чини ми се да је град још увек опасан оним истим али сада менталним зидинама – своје садржаје још увек тражи у унутрашњим просторима полуострва, с жилом куцавицом познатом Калеларгом. Супротстављајући се идејама да се обални простор оживи вулгарном комерцијализацијом, пројектом морских оргуља аутор је желео готово манифестно поручити да се садржај обале може промишљати на другачији начин.

Та обала која је након трауматичног разарања у Другом светском рату остала празна, најчешће се доживљавала као ожиљак на лицу града, па се у више наврата размишљало о реконструкцији урбане структуре. Управо нестанком грађевина, обала је остала без садржаја и кохерентног обалног прочеља. Но Задар је добио вредан јавни простор, који – баш зато што нема прометну функцију – служи релаксацији, одмору, шетњи... То. међутим, Башић не сматра довољним.

Бранећи пројект морских оргуља, Башић каже да је желео да истакне потребу за променом и да ће се тако добити другачији доживљај од визуелног сусрета мора с обалом. Сматра звук четвртом димензијом, оном која мора обележити управо тај простор.

[уреди] Идејни творац

увећај

Идејни творац пројекта је архитекта Никола Башић, задранин, родом са острва Муртера. Сарајевски студент, добитник многобројних награда са сакралну архитектуру, тржни центар и за овај пројекат (награду “Bernardo Bernardi”). Највећу пажњу шире јавности изазвао је морским оргуљама, уграђеним у задарску риву. Награда се односи на нематеријалне елементе архитектуре садржане у звуку, али и оне видљиве – скалинаду од волуминозних камених комада која је лепа у својој једноставности, али и пластици, динамици игре светла и сенке. Стручни кругови су то регистровали. У току је рад на патенту да би се заштитла идеја.

У овом пројекту је за аутора најважнија чињеница да људи посећују простор Морских оргуља – долазе, седе на скалинади, тихо причају и слушају сазвучја. То је место постало метафорички јавни простор и као такав придружен је ризници метафора града Задра коју су наследили и мислили да их више нису у стању остварити. Морске оргуље уврштене су у туристички водич града Задра, и то на насловној страни, где су замениле досадашњу икону града – свети Донат.

[уреди] Оргуље

Техничка страна

Замисао једног архитекте на тако сложеном пројекту сигурно је тражила стручан савет различитих експерата. Башић је најпре за мишљење питао др. проф. Владимира Андрочеца, који је експерт за хидраулику мора. Занимало га – ако у зид обале постави цеви на разини амплитуде вала – хоће ли уопште добити звук и како тај звук интензивирати. Потврдио му је да ће струјање ваздуха кроз цеви с левкастим редукцијама на крајевима изазивати звиждање, али њега је надаље занимало и какав ће то бити звук. Није желео да се од њега људи најеже, хтео је врх полуострва учинити угодним местом, другим речима – желео је артикулирани звук.

увећај

Зато се обратио дипл. инж. Ивици Стамаћу – познавао га је од раније, био је консултант за просторну акустику на пројектима у црквама на којима је Башић радио. Осим што је акустичар, Стамаћ је – као и већина припадника његове обитељи – и музичар. Осим тога, он је задарски оточанин, дакле познаје амбијент и одмах му је пројект био занимљив. Он се у Загребу обратио једном члану познате загребачке оргуљске обитељи Хеферер, који је обавестио Башића да може изградити свирале. Када је добио ту потврду – затворио је пројект Морских оргуља.

Међутим до реализације је било још далеко.

Оргуљарски атеље »Хеферер« дао је прорачуне за свиралу, прорезе који артикулишу звук, а реализацији пројекта увелико је придонео Башићев пријатељ Горан Јежина из Муртера, који је високе захтеве г. Хеферера иновативно разрешио у својој радионици. Бојећи се корозије која у првом реду може наудити свирали, најпре су мислили употребити окитенске цеви, али како се ради о термички лабилном материјалу, који није погодан због зазора који мења звук у лабијуму, Горан Јежина предложио је окитенске цеви у систему, а саму свиралу од инокса, који се може контролисати и прецизно обрадити.

Музичка страна

Ивица Стамаћ је сложио седам акорада или кластера, под претпоставком фронталног вала, а избор тонова и угађање направљено је на глазбеној матрици клапске песме. При неким ветровима, поготово кад слушате из даљине, стварно имате утисак да до вас допире клапска песма; при неким валовима чини вам се да је то брујање великих звона, када талас не удара о обалу него је оплакује (као што је за буре или трамонтане) па стиже издужен иза пунте полуострва, чују се дугачки звучни интервали, за разлику од лебићаде која провоцира фронтални вал који препознајете као звук кластера...

увећај

Тај је концерт непоновљива и сваки пут другачија прича, коју стварају ветрови, валови, плима, осека... Музиколог Дина Бушић, афирмирала је тезу да се ради о музичкој инсталацији на трагу трендова авангарде, где се случајност варијација поставља изнад аутора – природа је композитор и интерпрет.

Башићев је пројект у архитектонском смислу авангардан јер оперира звуком као елементом простора. Звук је интегрални део његовог пројекта, уграђен у полазну идеју и коначни продукт, као елемент једне урбане инсталације.

Његови сарадници су га наговарали да и »надземно« учини Морске оргуље приметнима. Ипак је одолео овом »ђавољем искушењу«, желећи остварити мистичност звука и тако је извор звука остао скривен у унутрашњости риве...


Неки ситнији проблеми, попут дисхармоније звукова, који су се појавили, бит ће убрзо отклоњени јер се сваки део у оргуљама може мењати, а дисхармонични тонови ускладити.

[уреди] Промоција

Ново пристаниште за бродове на кружним путовањима и прве морске оргуље на свету свечано су отворени 15. априла 2005. на задарској риви, чиме је обележен завршетак радова на делу Истарске и Крешимирове обале. Пројект је финанциран из државног прорачуна у износу од 43 милиона куна, а завршетак обнове риве свечано је означила градоначелница Задра Ана Ловрин.

Пројект проширења пристаништа финанциран са 40 милијуна куна израдио је Танкеркомерц, а обухвата изградњу 150 метара Истарске и 180 метара Крешимирове обале с уграђеним степеницама с морским оргуљама. Паралелно с изградњом Истарске обале санирано је 100 метара Истарске и 100 метара Либурнске обале, чиме је постигнута стабилност и сигурност за прихват бродова. То је ресорно Министарство финансирало с додатних три милиона куна.

[уреди] Споменик сунцу

У другој фази уређења новог пристаништа наћи ће се просторна инсталација названа "споменик сунцу". На примедбе неких саговорника како би задарској риви можда ипак примеренији био неки хришћански симбол или хрватски споменик, Башић је објаснио да се не ради ни о каквом споменику паганском божанству, него астрономској просторној инсталацији за чију су изведбу консултовани астрономи Звездарнице из Загреба.

увећај

Крајња тачка полуострва требала би ускоро постати место за дружење са сунцем. Живимо у артифицијелним а сада већ и виртуалним световима, контакт с природом треба неговати, придодати му значај културног чина. Зато је Башић осмислио испловљавање на прови задарског брода, амфитеатрално усмерено у залазак сунца: пустињска дина, издигнута из простора обале у форми кружне скалинаде, с кружним обликом у обалном поду... пречник круга је 22,5 метра, с основом од фотонапонских ћелија, које ће акумулирати сунчеву енергију током дана, да би сензори емитирали светло баш у тај круг, омеђен расветним телима која ће се видети ноћу...

У симболичном смислу, бит ће то размена енергије са сунцем, у размери колико је добијемо током дана, толико је враћамо ноћу. У урбаном смислу – нематерјална скулптура која ће давати ноћном амбијенту снажан акценат...

Други језици