Илијаш
Из пројекта Википедија
Илијаш је општина која се налази у Кантону Сарајево, сјевероисточно од града Сарајева. Површина општине је 309 km2, или 24,2% територије Кантона Сарајево. Лежи на надморској висни између 450 и 1500 m.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Илијаш (у то вријеме једна од приградских општина Града Сарајева) имала је 25.184 становника, распоређених у 77 насеља.
Национални састав:
- Срби - 11.325 (44,96)
- Муслимани - 10.585 (42,03)
- Хрвати - 1.736 (6,89)
- Југословени - 1.167 (4,63)
- остали - 371 (1,49)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 23.007
- Срби - 10.941 (47,55)
- Муслимани - 9.187 (39,93)
- Хрвати - 2.172 (9,44)
- Југословени - 400 (1,73)
- остали - 307 (1,35)
Према подацима из 2002. године у општини је живјело 15.277 становника. Према националности:
- Бошњаци: 13.401. или 87,7%
- Срби: 1.072 или 7%
- Хрвати: 644 или 4,2%
- Остали: 160 или 1%
Већински насељена српским становништвом, општина је од 1992. до 1996. својим највећим дијелом била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је припала Федерацији БиХ, а српско становништво се у страху махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.
Географске особине предјела који данас чине општину и њихов положај са повољном климом, подесност за земљорадњу и сточарство, рудна и шумска богатства условили су рано насељавање на овим подручјима.
[уреди] Насељена мјеста
Балибеговићи, Бањер, Бокшићи, Буљетовина, Чемерница, Четојевићи, Доња Биоча, Доња Мисоча, Доње Село, Доњи Чевљановићи, Драгоради, Дражевићи, Дубоки Поток, Душевине, Гајеви, Гајине, Гојановићи, Горња Биоча, Горња Мисоча, Горњи Чевљановићи, Хаџићи, Хан Караула, Хан Шићи, Хомар, Илијаш, Иванчићи, Кадарићи, Каменица, Караула, Корита, Кошаре, Кожље, Крчевине, Кривајевићи, Куносићи, Лађевићи, Липник, Лука, Лука код Стублина, Љешево, Љубина, Љубнићи, Малешићи, Медојевићи, Мошевићи, Мраково, Нишићи, Оџак, Озрен, Подлипник, Подлугови, Поповићи, Ракова Нога, Рибарићи, Рудник Чевљановићи, Сировине, Солаковићи, Соврле, Средње, Стоморине, Стублине, Судићи, Шабанци, Шљеме, Тарачин До, Велика Њива, Видотина, Вилић, Висојевица, Вишњица, Владојевићи, Влашково, Врутци, Вукасовићи, Вукнићи, Закутница и Злотеге.
Град Илијаш, 1991.
укупно: 6.833
- Срби - 3.093 (45,26)
- Муслимани - 2.008 (29,38)
- Хрвати - 733 (10,72)
- Југословени - 777 (11,37)
- остали - 222 (3,27)
[уреди] Историја
Најстарији трагови живота на овим просторима везани су за доба палеолита, о чему свједочи и комплекс Бијамбарских пећина на Црноријечкој висоравни.
Између Олова и Вареша, Средњег и Чевљановића, на просторном платоу Црноријечке висоравни налазе се богата рудишта жељеза, олова, мангана и живе. На том простору наплаћивана је царина још давне 1384. године, а руда је преношена у Дубровник.
Природна богатства шуме, руде, неискориштено земљиште и радна снага, постају нарочито интересантна у доба Аустро-Угарске владавине када се подижу и прва индустријска предузећа, отвара рудник, граде жељезничке пруге.
С првим годинама окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске приступа се отварању рудника, па је тако већ 1880. ступио у живот рудник мангана "Босна" у Чевљановићима који је цијели низ година подмиривао потребе Аустро-Угарске монархије.
Организовано школство општине везано је за посљедње године Аустро-Угарске владавине у БиХ. Прва школа почела је са радом 1908. у Чевљановићима, звала се "Werkhauss" коју су похађала дјеца рудара рудника мангана .
Осмогодишње школе у Илијашу и Иванчићима почињу са радом школске 1955/56 године, школа у Љубини је почела са радом 1960/61, а затим школе у Шићима, Сировинама, Вукасовићима, Биочи, Малешићима, Караули и Висојевици.
У школској 1991/92 години непосредно пред рат у БиХ настава основног образовања се изводила у сљедећим основним школама: О.Ш. "27. јул" Илијаш, ОШ "Владо Вуковић" Подлугови и ОШ "Евгеније Спахић Жељко" у Средњем и Подлипнику.
[уреди] Привреда
Шуме као природна богатства једне земље су од посебног значаја, јер су у питању ресурси који се како природно тако и вјештачки обнављају, представљајући материјалну основу за обнову и дугорочан развој.
На десној страни пута Сарајево-Олово, у насељу Подлипник, регистровано је лежиште термалне воде и љековитог блата. Извориште се налази у изванредном природном амбијенту на надморској висини око 900 m.
Комплекс Бијамбарских пећина се налази на Црноријечкој висоравни, на надморској висини од 950 m, и представља изузетну вриједност са становишта природних наука. Састоји се од три пећине различитих величина. Средња пећина је највећа и најатрактивнија. Пећина је састављена од четири засебне дворане. Горња пећина је много мања и састоји се од само једне дворане која је била насељена још у доба палеолитика. Пећински комплекс је окружен шумом смрче.
Стратешки сектори јачања економске основе општине Илијаш су: индустрија, туризам и комплементарне услуге, култура, спорт, рекреација, трговина, образовање - основно образовање. Индустрија је пажљиво економски и еколошки профилирана као одржива - прерада дрвета, производња пића, машинска индустрија, прерада пољопривредних производа, итд.