Епископ Атанасије Јевтић

Из пројекта Википедија

Епископ Атанасије Јевтић.
увећај
Епископ Атанасије Јевтић.

Умировљени епископ Атанасије (Јевтић) свакако је један од најплоднијих теолога СПЦ. Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

[уреди] Кратка биографија

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958. године, замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963. године, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска) а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему "Ексиологија Апостола Павла по Светом Јовану Златоустом". У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета 1980-1981 и 1990-1991 године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању философске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог за тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1989. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу (Фочи), 1994. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност сабора епископа (1999).

[уреди] Осврт на библиографију

Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и строгрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.