Срчани удар
Из пројекта Википедија
Срчани удар или инфаркт је исхемично обољење срца (још инфаркт миокарда) које је најчешћи узрок смрти у цивилизованом свету. Најнапредније индустријске земље највише су погођене овом болешћу, а то су САД и Велика Британија. У Европи највећи проценат овог обољења има Финска, а и у Србији ова болест је најчешћи узрок смрти. Најјаче угрожени крајеви су са највишим стандардом, а то су: ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост овог обољења је на Косову.
Садржај |
[уреди] Узроци
Најчешћи узрок инфаркту је закречавање крвних судова (атериосклероза) уопште, а посебно крвних судова који снабдевају крвљу срчани мишић. Закречавање крвних судова започиње још у раној младости, јаче се испољава после 30 година, а касније се све брже развија. Од ње највише оболевају мушкарци, а мање жене. У време климактеријума и код жена се јаче испољава ова болест.
[уреди] Предиспозиције
Постоје извесни фактори који убрзавају ову болест а то су:
- породична склоност ка обољењу, јер је болест чешће испољена у појединим породицама.
- чешће је запажено обољење код гојазних особа, као и код особа са повишеним масним материјама у крви.
- повишени крвни притисак често је узрок овом обољењу.
- болест се чешће јавља код страсних пушача, који пуше већи број цигарета.
- Код болесника од шећерне болести чешћи је инфаркт, нарочито ако се болест нередовно лечи.
- Физичка неактивност и чести психо стресови такође су доказани као фактори који фаворизују болест.
[уреди] Шта урадити у случају напада
Када дође до појаве болести тада је најдрагоценија хитна лекарска помоћ. Утврђено је да 2/3 умрлих од инфракта умире ван болнице. Због тога околина оболелог треба брзо да смири болесника, забрани сваку даљу активност и да позове лекара или да болесника пребаци у најближу здравствену установу.
[уреди] Симптоми
Најважнији симптоми инфаркта су: продужен и веома јак бол, стезање и притисак у грудима испод грудне кости. Бол често сева у леву руку, врат или вилицу. Бол је често праћен слабошћу, малаксалошћу, знојењем понекад повраћањем и јако израженим гушењем. Болови обично настају после тежег физичког замора, нервирања и излагања хладноћи, али могу настати и без ових провокативних фактора тј. из чиста мира па чак и у сну.
[уреди] Превентива
Да би се друштво могло организовано супростављати овој тако честој и опасној болести, данас се у развијеним срединама организују широке акције за мере превентиве и здравственог просвећивања широких народних маса. Ово се чини из тога разлога, јер ако погледамо узроке настајања обољења види се да се може веома много учинити превентивним мерама.
Организују се активности за заштиту средине од загађивања и тровања, за увођење васпитних мера у школама, за правилну хигијенску исхрану и употребу лекова, за правилну примену физичке активности и психичке релаксације. Такође се организују разна друштва за борбу против болести срца и крвних судова.
Организовање и прикупљање материјалних средстава за све акције, а чланове овог друштва поред медицинских стручњака чине представници радних организација или и све друге особе које су боловале од инфаркта. Сви они својим радом и прилогом учествују у извршавању општих задатака овог друштва.
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |