Мускета
Из пројекта Википедија
Мускета је ватрено оружје глатке цеви, која се са рамена користи за испаљивање куршума.Датум када је мускета направљена није познат, али се прве мускете спомињу почетком 15.века и првенствено су биле дизајниране за пешадију.Мускете су застареле средином 19.века када су их замениле пушке.Мускете су имале домет до 180 м. међути ефикасан домет мускете је био до 90 м. Војници који су носили мускете називани су мускетари.Име мускета потиче из Француске речи mousquette ( како се назива мужијак европског јастреба ).
Садржај |
[уреди] Развитак
Крајем 15.века мали број пешадинаца је био опремљен ручним топовима, међутим ово оружје је било врло не прецизно, тешко за пуњење и за паљбу.Почетком 17.века ручна ватрена оружја су била чешће у употреби а у 17.веку су од копља преузеле место главног оружја пешадије. У 16.веку најраспростањенија мускета била је Аркуебус.Готово све мускете овог периода су користиле механизам испаљивања помоћу фитиља,где је дуги пушљиви канап палио барут у мускети чији су гасови избацивали куршум из цеви.Мускете су биле не прецизне изван 100 метара, споро су се пуниле и често су изазивале несрећне случајеве тако што се барут сам активира.И поред тога широко распрострањене мускете су промениле начин ратовања.
Следеће генерацие мускета су користике камен кременаац за активирање, ово је побољшало питање сигурности, прецизности, и брзину пуњења.Мускета је 1700-тих постала главно оружје пешадије.
[уреди] Пуњење и паљба
У 18.веку стандардна мускета је коришћена на следећи начин.
Војник би извукао фишек ( у коме је тачним редоследом било убаче куршум и барут, куршум је од барута био одвојен парчетом папира. ).
Војник би тада одгризао врх фишека у коме се налазио куршум који би задржао међу зубима.
Тада би мали део барута из фишека ставио на камен кременац.
Након тога кундак мускете би се спустио на земљу и остатак барута из фишека би се сипао цев.Када би сав барут био сипан у цев војник би убацио и папир, да барут не би испадао из цеви и да би се лакше сабио на дну.
Војник би напокон испљунуо и куршум у цев, и извадио свој набијач који се налазио у посебном лежишту у оквиру цеви.Онда би помоћу набијача набио куршум, остатак фишека и барута на дно цеви три пута.После чега би вратио набијач у његово лежиште.
Напокон кундак би подигао на раме, натегнуо мускету и она је била спремна за употребу.Овај процес би се за време обуке међу војницима понављао све док то нису радили махинално.Британски Црвени мундири су ову процедуру вежбали сваки дан, што им је дало значајну предност у оносу на остале армије тог времена.Добро увежбан мускетар је могао да испали три куршума у минути, а у ретким случајевима су могли да испале чак четири пута у минуту.
[уреди] Тактика
Пошто је мускети требало времена да се напуни тактичари су мускетаре стављали у одређене формације које би донеле максималну ватрену моћ.
Са обзиром да се мускета споро пунила још увек је било потребно имати копљанике како би заштитили мускетаре од коњице.После појаве бајонета и мускете са каменом кременцом копље је изашло из употребе.Формација мускетара се састојала од три реда мускетара и то тако да је први ред клечао, што је омогућавало да сва три реда пуцају истовремено.
Британска армија је била позната по томе што су њихове формације имале два а не три реда мускетара, ово је омогућавало да сви мускетари пуцају истовремено а да не морају да клече.Још једна од познатих Британских тактика је била водна паљба, и то тако што је плотун прво испаљивала једна половина чете а затим и друга.Ово је омогућавало да једна чета константно испаљује плотуне куршума на непријатеља.
Главна тактика за пешадијски напад током 1700-тих је била споро напредовање исте,са повременим застајањем за испаљивање плотуна на непријатељску пешадију, циљ је био да се разбију непријатељски редови после чега би коњица имала лак задатак.Француска армија је била изузетак, њихови официри су више користили брз јуриш са бајонетима и мачевима.