Ојкача

Из пројекта Википедија

Козарчани пјевају ојкачу
увећај
Козарчани пјевају ојкачу

Ојкача је десетерачка пјесма из два стиха, који се завршавају дугим "оој". Пјева је три или пет пјевача, или цијело коло, у полутону (секунди). Може бити праћена једноструним или двоструним гуслама свираним у истој интонацији, која се у западноевропској музичкој теорији сматра обрасцем какофоније. Традиција ојкаче, или ојкања посебно се гаји у Крајини, а нарочито о Поткозарју.


Садржај

[уреди] Име „Ојкача“

Постоји више теза и супротних мишљења о настанку имена „Ојкача“.

Многи тврде да је њено име настало од глагола ојкати, што значи «отегнуто и тужно пјевати, наглашавајући и продужавајући глас о».

Народ ојкачу назива и војкачом, што се може објаснити на више начина: ријеч војка значи „овдје“. Дакле: овдје, вође, вој, војка, војкаре, војкарце. Према томе војкача је наша пјесма, она што се пјева овдје, ту, у завичају, на огњишту. Можда и грчка ријеч Оикос (οίκος) - кућа, има или нема везе са ријечју ојкача.

[уреди] Пјевање ојкаче

Ојкача је изражена у једноставној мелодији пратећег гласа и развијеној мелодији пјевача који води. Један заводи пјесму док су други пратња.

Међутим, да би ојкача добро звучала не смије се пјевати кроз дерњаву, већ сложно - мушки, а посебно пратња. Цијени се онај ко лијепо заводи пјесму, да мелодији даје милозвучни тон. На цијени је пјевач који има фин, истанчан глас да се звонко осјети изнад пратње. Усклађеност пјевача у извођењу је веома важна особина доброг пјевања, посебно у завршницама.

Често се сугласник в приликом ојкања може чути тамо гдје му није мјесто у сељачком пјевању. Овдје се јавља дакле потреба кићења ријечи, односно мелодије са вишком ријечи који доприносе богатству ојкаче.

[уреди] Филозофија ојкаче

Волим Пр'једор, волим околину,

а највише своју ђедовину.


Иако је ојкача само често забавна пјесма, а каткад и тугом прожета пјесмица, још чешће се у њој износи народна мудрост, чиста мудрост, пословица и поука.


Моштанице, водо племенита,

ко те пије, тај болестан није.


Ојкача је прозор козарачке душе. То је „начин“ на који крајишник плаче, смије се, збија шале, провоцира, па и Богу се моли. Шта би за једног крајишника био свијет без ојкаче, како би само могао рећи: ''Док се Сунце преко неба креће, Козара се покорити неће!?

[уреди] Види још

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:
Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:

[уреди] Спољашње везе