Олово

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Олово (вишезначна одредница).
Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Tl - Pb - Bi
Sn
Pb
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Олово, Pb, 82
рипадност скупу слабих метала
група, периода IVA, 6
густина, тврдоћа 11340 kg/m3, 1,5
Боја плавичастобела
Особине атома
атомска маса 207,2 u
атомски радијус 180 (154) pm
ковалентни радијус 147 pm
ван дер Валсов радијус 202 pm
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s26p2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 4
оксидациони бројеви 4, 2
Особине оксида средње базни
кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 600,61 K (327,46 °C)
температура кључања 2022 K (1749 °C)
молска запремина 18,26×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 177,7 kJ/mol
топлота топљења 4,799 kJ/mol
притисак засићене паре 4,21×10-7 Pa (600 K)
брзина звука 1260 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,33 (Паулинг)
1,55 (Алред)
специфична топлота 129 J/(kg*K)
специфична проводљивост 4,81×106 S/m
топлотна проводљивост 35,9 W/(m*K)
I енергија јонизације 715,6 kJ/mol
II енергија јонизације 1450,5 kJ/mol
III енергија јонизације 3081,5 kJ/mol
IV енергија јонизације 4083 kJ/mol
V енергија јонизације 6640 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
202Pb (веш.) 5,25×104 година з.е. 0,050 202Tl
α 2,598 198Hg
204Pb 1,4% >1,4×1017 година α 2,186 200Hg
205Pb (веш.) 1,53×107 година з.е. 0,051 205Tl
206Pb 24,1% стабилни изотор са 124 неутрона
207Pb 22,1% стабилни изотор са 125 неутрона
208Pb 52,4% стабилни изотор са 126 неутрона
210Pb (веш.) 22,3 година α 3,792 206Hg
β- 0,064 210Bi
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:


заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада

Руда олова
увећај
Руда олова

У природи се олово најчешће јавља у виду сулфида, PbS, као руда галенит. Пржењем се руде преводи у оксид чијом редукцијом настаје сирово олово. Сирово олово садржи: бакар, антимон, арсен, бизмут, цинк, сумпор, калај, сребро и злато. Пречишћавањем сировог олова (најчешће електролитичким путем) добија се чисто олово плавичастобеле боје, само на свежем пресеку је металног сјаја, но брзо потамни од створеног слоја оксида и базног олово(II) карбоната Pb(OH)2*2PbCO3, који га штите од даље оксидације. То је мек метал, велике густине и ниске температуре топљења.

Олово се у дестилованој води не раствара, док се раствара у киселинама са оксидационим дејством нпр. азотна киселина. При дејству разблажене сумпорне киселине ствара се заштитни слој олово- сулфата PbSO4 те растварање престаје. Алкалије не делују на олово. На ваздуху се фино спрашено олово тзв. пирофорно олово пали само од себе.

Олово (II) оксид се користи за глазирање керамичких производа, за израду минијума, као жута боја у сликарству. Олово се користи за израду лимова, канализационих и водоводних цеви уколико воде нису киселе; њиме се облажу електрични каблови и превлачи посуђе. Олово се користи и у војној индустрији, индустрији боја, за израду оловних акомулатора, за заштиту од рендгенског и радиоактивног зрачења.