Принц Александар (Петров) Карађорђевић

Из пројекта Википедија

Престолонаследник Александар
Престолонаследник Александар

Његово краљевско височанство Принц Престолонаследник Југославије и Србије Александар II Карађорђевић рођен је 17. јула 1945. у хотелу Клериџис (Claridges) у Лондону као прво (и једино) дете југословенског краља Петра II и краљице Александре. Председник британске владе Винстон Черчил, прогласио је хотелски апартман број 212. територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар добио титулу престолонаследника, будући да је краљ Петар II још увек био краљ Југославије.

После нацистичког напада и окупације Југославије у априлу 1941. године, млади краљ Петар II са члановима владе напустио је земљу пред инвазијом немачких снага и отишао у Атину. Из Атине краљ Петар II и његова влада одлазе прво у Јерусалим, а затим у Каиро. Коначно, краљ са југословенском владом у егзилу прелази у Лондон. Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке, ћерком Њ.К.В. грчког краља Александра и Аспазије Манос.

Порекло престолонаследника Александра је владарско и са очеве и са мајчине стране, име је добио по деди, југословенском краљу Александру I Карађорђевићу, а исто тако се звао и његов деда по мајци, грчки краљ Александар. Баба по оцу му је била краљица Марија Карађорђевић, румунска принцеза, ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије која је била британска принцеза (унука краљице Викторије).Директан је потомак краљице Викторије.

Крштење Престолонаследника извршио је у Вестминстерској опатији Његова светост патријарх Гаврило, а кумови су били британски краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада Њено Краљевско Величанство Краљица Елизабета II.

По завршетку рата, комунистички режим је спречио краља Петра II и све чланове династије Карађорђевић да се врате у Југославију. Њ.К.В. краљ Петар није никада абдицирао. Краљ и краљица живели су у изгнанству у више земаља (САД, Француска, Италија и Енглеска).

Њ.К.В. престолонаследник Александар II школовао се у “Л Розеју” (Le Rosey), Швајцарска, Војној академији Калвер (Culver Military Academy), Индијана, САД, Гордонстон (Gordonstoun School), Шкотска, и Милфилд (Millfield), Енглеска. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16./5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, престолонаследник Александар II, који говори неколико језика, посветио се пословној каријери.

Краљ Петар II је умро након дуге болести 1970. године у Денверу, Колорадо, САД. Иако је престолонаследник тада одлучио да формално не користи титулу Краља - која би мало значила у изгнанству - он се није никада одрекао било титуле, било свог династичког права на престо.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II венчао се 1972. године у Villamanrique de la Condesa (Шпанија) Њеним Царским и Краљевским Височанством Принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганце (рођаком у првом колену Његовог Величанства Краља Хуана Карлоса од Шпаније), из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина:

  • најстарији – принц Петар – рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиној (Illinois),
  • и близанци – принчеви Филип и Александар – 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија (Virginia – USA).
породица престолонаследника Александра
увећај
породица престолонаследника Александра

Овај брак је окончан 1983. године. Престолонаследник се поново оженио 1985. године у Лондону Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био им је Његово Величанство грчки Краљ Константин.

Године 1991. престолонаследник Александар у пратњи своје супруге Њ.К.В. принцезе Катарине и синова Њ.К.В. принца наследника Петра, Њ.К.В. принца Филипа и Њ.К.В. принца Александра допутовао је у Србију. Том приликом одушевљено су их поздравиле стотине хиљада људи који су у Престолонаследнику видели оличење свега најбољег за демократску будућност Србије. Пре 5. октобра 2000, Престолонаследник је посетио Србију 1992, 1995. и 2000. године. Он је такође посетио Црну Гору и Косово и Метохију 1999. године, а Босну и поново Црну Гору 2000. године.

Као убеђени борац за демократију и људска права, Престолонаследник је одлучио 1999. године да се веома активно придружи борби свог народа да се ослободи наслеђа деценија диктатуре и режима Слободана Милошевића. Његово Краљевско Височанство имао је састанке и био у сталном контакту са демократском опозицијом и демократски оријентисаним људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године Престолонаследник је сазвао у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције. После Будимпеште, уследио је састанак у Бања Луци у јануару 2000. године. У априлу исте године Престолонаследник је сазвао велики кључни скуп у престоници Грчке, Атини. Престолонаследник Александар неуморно доприноси сарадњи и јединству међу демократским политичким странкама у процесу преображаја своје отаџбине у једно истински демократско друштво за све грађане, без обзира на њихово политичко убеђење, вероисповест и етничко порекло.

лого
увећај
лого

Престолонаследник много путује, среће се са великим бројем светских лидера, политичара и парламентараца и даје многобројне интервјуе медијима. Њ.К.В. Престолонаследник Александар II воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фотографију. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године. У круг Престолонаследниковог интересовања спадају и музика, позориште, информациона технологија и текући догађаји широм света.

Престолонаследник Александар, принцеза Катарина, принц Петар, принц Филип и принц Александар живе у Краљевском двору у Београду од лета 2001. године.

[уреди] Спољашње везе


Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.