Карл XIV Јохан

Из пројекта Википедија

Карл XIV Јохан
увећај
Карл XIV Јохан

Карл XIV Јохан од Шведске и Норвешке (Жан Батист Бернадот; 26. јануар 1763. - 8. март 1844.), краљ Шведске и краљ Норвешке у периоду 1818-1844. Оснивач династије Бернадота која је и сада на власти у Шведској.

Његово рођено име је Жан Батист Бернадот. Био је француски револуционарски генерал који се, након француског освајања Белгије, Холандије и области лево од Рајне, борио у италијанској армији под Наполеоном Бонапартом. Као краткотрајни министар рата и уважени војник био је конкуренција Наполеону и један од малобројних који су устанак Корзике могли да спрече. Његова жена, Дезире Клари, некадашња Наполеонова вереница, била је свастика Жозефа Бонапарте. Између Наполеона и Жан Батиста владао је неки вид љубави и мржње.

[уреди] Титуле и звања

У доба царевине Бернадот је био један од четрнаест маршала од 19. маја 1804. године, са којима је Наполеон водио ратне походе. Учествовао је у биткама код Аустерлица и Ваграма и заузео је Либек.

У његово време до 1810. био је гувернер кнежевине Хановер, Ансбаха и трговачких градова. Од цара је добио титулу принца од Понте Корва и остала висока звања. После битке код Ваграма посвађао се са царем, али је водио успешну одбрану Француске када су Енглези ушли у Холандију.

1810. га је шведски народ изабрао за престолонаследника, и краљ Шведске, који није имао деце, га је усвојио. Бернадот је постао Карл Јохан Швеђанин.

[уреди] Сукоб са Наполеоном

У наредним француским походима Шведска се поставила као њен противник и све више јој се противила, а Карл Јохан је почео да штити Наполеонове непријатеље. Тако је цару Александру I саветовао тактику повлачења која је француски поход на Русију довела до катастрофе. 1813. поставио се са шведским трупама против Наполеона и био је командант једне од три армије коалиције, такозване Северне армије, која се састојала од Пруса, Руса и Швеђана. Под његовом командом победили су код Билова и имали успех у биткама код Гросберена и Деневица. Када је дошло до битке код Лајпциха, у којој је оклевајући учествовао, однео је победу. У даљим ратним походима је одбијао да се бори на француском тлу да би је уништио, иако је цар Александар у њему видео Наполеоновог следбеника. Уместо тога спровео је уједињење Шведске и Норвешке.

[уреди] Краљ Шведске и Норвешке

Након тога водио је неутралну политику Шведске и није учествовао у коалицији против Наполеона за време његове владавине од сто дана, али је зато Дезире Клари на неки начин помогла да се Наполеон преда и спречи разарање Париза. 1818. године је Бернадот постао краљ Шведске Карл XIV Јохан и краљ Норвешке Карл III Јохан.