Норвешка

Из пројекта Википедија


Координате: 58°-71° СГ Ш, 4°-31° ИГД

Краљевина Норвешка
Kongeriket Noreg
Застава Норвешке Грб Норвешке
Застава Грб
Мото: Alt for Norge
(Све за Норвешку)
Химна: Ja, vi elsker dette landet
Положај Норвешке
Главни град Осло
59°56′N 10°41′E
Службени језик норвешки ¹
Влада Конституционална монархија
 - Краљ Харалд V од Норвешке
 - Премијер Јенс Столтенберг
Стварање 11. мај 1814
 - Независност Из уније са Шведском 
 - Објављена 7. јун 1905
 - Призната 26. октобар 1905
Површина  
 - Укупно 324.220 km² (68 ².)
 - Вода (%) 6
Становништво  
 - 2006. 4.629.566 (114)
 - 2001 попис 4.520.947
 - Густина 14/km² (166)
БДП (PPP) 2005 приближно
 - Укупно $194.7 милијарди (42)
 - По глави становника 42.056 (2)
HDI (2003) 0,963 (1) – висок
Валута Круна ² (NOK)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .no ³
Позивни број +47
1Званични језик је Норвешки Бокмал и Њоркс. Додатни Сами је ко-званилни у шест општина и фински у једној општини.
2 Без Свалбарда и Јан Мајена
3Два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен; .bv за Буве острво

Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Норвешке.

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили Хришћанство 994. за време владавине Олафа Трyгвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

1397. Норвешка је ушла у унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Шведске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

1949. напустила је политику неутралности и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Норвешке.
Рајне, Лофотен, поглед са врха Рајнебрингена
увећај
Рајне, Лофотен, поглед са врха Рајнебрингена

Нирвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.

  • Укупна површина: 324.220 km²
    • копно: 307.860 km²
    • море : 16.360 km²

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразведенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Норвешке.

Насељена је са 4.574.560 становника, просечна старост им је 38 година. Писменост у Норвешкој је 100%. Највећи број Норвежана су лутерани, 86% осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика бокмал (учени)и њорск (народни). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Норвешки градови са југа на север: Кристианстад - Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоро - Алесунд - Трондхеим - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:



 
државе чланице Европске слободне трговинске асоцијације (ЕФТА)
Застава Савета
ИсландЛихтенштајнНорвешкаШвајцарска