Тоскана
Из пројекта Википедија
Застава Тоскане | |
---|---|
![]() |
|
Општи подаци | |
Главни град: | Фиренца |
Подјела: | 10 провинција |
Површина: | 22.990 km² |
Становништво: | 3.610.556 (30. јун 2005) |
Густина становништва: | 157 становник по km² |
Веб страна: | Овдје |
ISO 3166-2: | IT-52 |
Председник: | Клаудио Мартини Claudio Martini |
Положај | Знаменитост |
![]() |
![]() |
Карта | |
![]() |
Тоскана (ита. Toscana) представља једну регију у Италији, која сјеверно граничи са регијама Лигуријом и Емилијом-Ромањом, источно са региом Марке и регијом Умбрија, а јужно дијели границу са Лациом. Тврди се да назив регије потиче од имена народа Етрураца (Тоскана = Трускија), који су то подручије населили још у античко вријеме.}}
Садржај |
[уреди] Географија
Површина Тоскане износи округло 23.000 km², а у њој живи 3,61 милиона становника. Главни град ове регије је Фиренца, која је лоцирана у сјеверном дијелу регије. Остали важнији градови регије су Пиза, Сијена, Гросето и Лућа.
Тоскана је иначе позната по својим брдовито-брежуљкастим предјелима, који су украшени боровима чемпресима, дрвећем маслине и многим виноградима.
Тоскански архипелаг поред трећег по величини острва Италије, Елбе обухвата између осталих и мања острва као што су Џиљо (Giglio), Капраја (Capraia), Пијаноза (Pianosa), Монтекристо (Montecristo), Ђанутри (Giannutri), Горгона (Gorgona).
[уреди] Предјели
У најљепше и најпознатије предјеле Тоскана убраја се Марема (Maremma), која се налази на југу регије, затим Кијанти-област између Фиренце и Сијене. Ту је и Етрурска ривијера, која се протеже дужином тосканске обале, све од Ливорна до Пјомбина. Међу лијепе предјеле могу се убројати и Муђело (Mugello), као и Долина Кјане (Val di Chiana).
[уреди] Управа
Главни град Тоскане је Фиренца. Регија је сачињена од десет провинција, провинција Арецо, провинција Фиренца, провинција Гросето, провинција Ливорно, провинција Лућа, провинција Маса-Карара, провинција Пиза, провинција Пистоја, провинција Прато и провинција Сијена.
[уреди] Привреда
Главне привредне гране у већини дијелова регије су углавном туризам и пољопривреда. Почопривреда се углавном темељи на узгајању винове лозе и производњи маслиновог уља. Тосканска вина заузимају мјесто међу најквалитетнијим свјетским винима. Кјанти, Брунело ди Монталћино и Вино Нобиле ди Монтепулћано су најпознатије сорте тосканских вина.
Идући битан привредни фактор јесте производња челика у околини Пјомбина, која се ту обавља још из времена Етрураца.
У Тоскани се узгаја и једна раса говечета, раса Кијанина (Chianina), која се води као раса са највећим примјерцима говечета у свијету. То је такође једна од битних грана привреде. Ова раса поријекло води управо баш из Тоскане.
[уреди] Историја
[уреди] Антика и Средњи вијек
Етрурци су 351. пне. коначно анектирани од стране Рима, и тиме су образовали седми, од једанаест региона, у које је Италију подјелио цар Августин у сврху олакшане администрације. За вријеме Константина Тоскана је заједно са Умбријом спојена у јединствену провинцију, и под тим уређењем је остала све до периода око 400-те године. Римски историчар Амијанус Маркелинусје назначио подјелу Тоскане на Tuscia suburbicaria и Tuscia annonaria, притом је овај задњи дио лежао сјеверно од ријеке Арно.
Након пада западног римског царства Тушћа (Tuscia), је заједно са осталим италијанским провинцијама пала под власт Херула, једног племена Острогота, те под власт грчких и ломбардијских војвода. Под овим посљедњим Тоскана (Тушћа) је била сачињена од Tuscia Langobardorum која је лежала јужније, и Tuscia Regni, сјевернијег дијела. Tuscia Langobardorum се састојала из идућих округа: Витербо, Корнето и Болсена. Под Карлом Великим име Тоскана или Тушћа је било сведено на име Тушћа Регни (Tuscia Regni).
Један од првих франачких горфова ових простора је био Бонифац, (Постојала су двојица звана овим именом, не зна се који), који се успијешно борио у Африци, 828. године, против Сараћана. Адалберт I, који га је наслиједио, провео је дуго времена у заробљеништву, јер је напао Лудвига III. Адалберт II Богати, који је оженио Берту, ћерку лотрингенског краља Лотара II, играо је проминентну и важну улогу у политици свога времена.
Значајан гроф у историји Тоскане био је и Хуго Велики, који је 989. постао херцег од Соплета. Мушка линија племића грофова завршила се са Бонифацом II. (или III.), који је 1052. године. Његова удовица Беатрис удала се 1055. за Готфрида, Херцега од Лотрингена, и управљала је земљом све до њене смрти 1076. године.
Регије Италије | ![]() |
---|---|
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |