Википедија:Сјајни текстови/Фебруар
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за фебруар
Изабрани чланак за 1. фебруар
Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).
Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)
→ {{Изабрани чланак за 1. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. фебруар
Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).
Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)
→ {{Изабрани чланак за 2. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 3. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 4. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 5. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 6. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 7. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. фебруар
Сингидунум је стари назив града Београда до 878. год. нове ере.
Кад би се мит о Фениксу, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне Београду.
То је, како каже Константин Философ у "Житију Стефана Лазаревића" град "који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени...
→ {{Изабрани чланак за 8. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. фебруар
Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ
Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.
→ {{Изабрани чланак за 9. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. фебруар
Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ
Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.
→ {{Изабрани чланак за 10. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. фебруар
Десанка Максимовић (1898. - 1993.), песникиња, професор књижевности, академик САНУ
Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у Бранковину. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду.
→ {{Изабрани чланак за 11. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. фебруар
Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин.
→ {{Изабрани чланак за 12. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. фебруар
Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин.
→ {{Изабрани чланак за 13. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. фебруар
Берлински У-воз (U-Bahn), основан је 1902. године и данас има 9 линија. У власништву је Берлинског саобраћајног предузећа (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). То је брзи метро систем, који je претежно под земљом, међутим неке линије саобраћају и изнад земље или се само повремено уздигну.
Ова метро мрежа је у одређеној мери индиректо повезана са системом С-воза који је такође део система Берлинског саобраћајног предузећа (БСП) (BVG), намењен јавном саобраћају у Берлину и у савезној држави Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 14. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. фебруар
Берлински У-воз (U-Bahn), основан је 1902. године и данас има 9 линија. У власништву је Берлинског саобраћајног предузећа (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). То је брзи метро систем, који je претежно под земљом, међутим неке линије саобраћају и изнад земље или се само повремено уздигну.
Ова метро мрежа је у одређеној мери индиректо повезана са системом С-воза који је такође део система Берлинског саобраћајног предузећа (БСП) (BVG), намењен јавном саобраћају у Берлину и у савезној држави Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 15. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. фебруар
Берлински У-воз (U-Bahn), основан је 1902. године и данас има 9 линија. У власништву је Берлинског саобраћајног предузећа (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). То је брзи метро систем, који je претежно под земљом, међутим неке линије саобраћају и изнад земље или се само повремено уздигну.
Ова метро мрежа је у одређеној мери индиректо повезана са системом С-воза који је такође део система Берлинског саобраћајног предузећа (БСП) (BVG), намењен јавном саобраћају у Берлину и у савезној држави Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 16. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. фебруар
Берлински У-воз (U-Bahn), основан је 1902. године и данас има 9 линија. У власништву је Берлинског саобраћајног предузећа (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). То је брзи метро систем, који je претежно под земљом, међутим неке линије саобраћају и изнад земље или се само повремено уздигну.
Ова метро мрежа је у одређеној мери индиректо повезана са системом С-воза који је такође део система Берлинског саобраћајног предузећа (БСП) (BVG), намењен јавном саобраћају у Берлину и у савезној држави Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 17. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. фебруар
Берлински У-воз (U-Bahn), основан је 1902. године и данас има 9 линија. У власништву је Берлинског саобраћајног предузећа (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). То је брзи метро систем, који je претежно под земљом, међутим неке линије саобраћају и изнад земље или се само повремено уздигну.
Ова метро мрежа је у одређеној мери индиректо повезана са системом С-воза који је такође део система Берлинског саобраћајног предузећа (БСП) (BVG), намењен јавном саобраћају у Берлину и у савезној држави Бранденбург.
→ {{Изабрани чланак за 18. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. фебруар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац. Рано се осведочио као врсни преводилац c француског и мађарског.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1988. године.
→ {{Изабрани чланак за 19. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. фебруар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац. Рано се осведочио као врсни преводилац c француског и мађарског. Годинама живи као слободни књижевник и преводилац, а једно време води и међународну сарадњу у Удружењу књижевника Србије. Такође је низ година радио као лектор за наш језик и књижевност у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1988. године.
→ {{Изабрани чланак за 20. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. фебруар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1988. године.
→ {{Изабрани чланак за 21. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. фебруар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
→ {{Изабрани чланак за 22. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. фебруар
Данило Киш се родио 22. фебруара 1935. у Суботици. Основну школу и гимназију похађа у Мађарској. Његов отац бива ухапшен 1944. у једној антисемитској рацији и одведен у Аушвиц, где је уморен заједно с хиљадама других Јевреја.
Остатак породице Црвени крст репатрира у Црну Гору, на Цетиње, у завичај Данилове мајке. Ту Данило довршава гимназијско школовање. Године 1954. уписао се на Филиозофски факултет у Београду, да би 1958. дипломирао на новооснованој групи за општу књижевност, чиме је постао њен први дипломац.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1988. године.
→ {{Изабрани чланак за 23. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. фебруар
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар.
→ {{Изабрани чланак за 24. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. фебруар
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар.
→ {{Изабрани чланак за 25. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. фебруар
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1870. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар.
→ {{Изабрани чланак за 26. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. фебруар
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1870. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар.
→ {{Изабрани чланак за 27. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. фебруар
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 28. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. фебруар
Република Куба је архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Северно од кубе се налазе Сједињене америчке државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.
Куба и њено индијанско становништво (Таино, Сибони и Ганајатаби) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела 1868. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата 1898. године. САД су окупирале острво и држале га до независности 1902. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву.
→ {{Изабрани чланак за 29. фебруар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар