Дијадоси

Из пројекта Википедија

Краљевства Антигона, Птоломеја,Селеука, Лизимаха и Касандра око 305. пне.
увећај
Краљевства Антигона, Птоломеја,Селеука, Лизимаха и Касандра око 305. пне.

Дијадоси (грчки Διάδοχοι - наследници) су били генерали Александра Македонског, који су након његове смрти међусобним ратовима поделили царство. Ти међусобни ратови су почетак хеленистичког периода, када су многи народи прихватили грчку цивилизацију. После 40 година ратова дијадоса формирају се три династије:

Садржај

[уреди] Александрова смрт 323. пне.

Када је умро Александар Македонски 323. пне. оставио је огромно царство без наследника. Одмах су почеле свађе око наследства. Мелеагер и пешадија подржавали су Александровог полубрата Архидеуса, док је главни комадант коњице Пердика сматрао да треба чекати рођење тада још нерођеног Александровог детета. Склопљен је компромис по коме ће Архидеус бити краљ (као Филип III ) и заједно ће владати са дететом. Пердика по томе постаје регент, а Мелеагер његов помоћник. Убрзо Пердика убија Мелеагера и друге вође и преузима контролу. Они генерали који су подржавали Пердику добијају сатрапије:

На истоку Пердика је оставио онакву власт каква је била за Александра.

[уреди] Побуна у Грчкој 323. пне.- 322. пне.

На вест о Алекасандровој смрти у Грчкој почиње побуна позната и као Ламијски рат. Атина и други градови опседају Антипатра у Ламији. Леонат долази у помоћ и ослобађа га опсаде, али сам гине у бици. Рат не престаје све до доласка Кратерове флоте, која побеђује Атињане у бици код Кранона 5. септембра 322. пне.. Тиме су Грци поново под македонском доминацијом.

[уреди] Рат дијадоха 322. пне. - 301. пне.

[уреди] Први рат дијадоха 322. пне. - 320. пне.

Пердиков брак са Александровом сестром Клеопатром доводи до побуне. Антипатер, Кратер, Антигон и Птолемеј се удружују против Пердике. Повод за рат је нађен у Птолемејевој крађи и одношењу Александровог тела у Египат. Кратер је убијен у бици, а Пердику током припреме инвазије на Египат убијају његови генерали Селеук, Антигон и Пејтон.

Сада Птолемеј склапа споразум са Пердикиним убицама. Пејтон и Архидеј постају регенти , а они брзо склапају споразум са Антипатером. Антипатар постаје регент. Антигон задржава Фригију, Ликију и Памфилију. Птолемеј задржава Египат, а Лизимах Тракију, док Пердикине убојице добијају источне крајеве. Селеук добија Вавилон, Пејтон добија Медију, а Антигeн Елам са Сузом. Антипатер задржава контролу Европе, а Антигoн са најјачом армијом истока има сличну позицију у Азији.

[уреди] Други рат дијадоха 319. пне. - 315. пне.

После смрти Антипатера избија рат. Антипатер је прескочио свог властитог сина Касандра и Полиперхона је именовао регентом. Зато после његове смрти између ове двојице избијају сукоби у које се одмах мешају други. Касандру помажу Антигон и Птолемеј, а Полиперхону помаже Еумен. Полиперхон је потиснут из Македоније и бежи у Епир заједно са Александровим сином, краљем дететом. У Епиру добијају помоћ Александрове мајке, па освајају Македонију. Убрзо Касандер поново контролише Македонију и краља дете. После великих битки Еумена издају и убијају његови војници, тако да Антигон постаје још моћнији господар азијског дела царства

[уреди] Трећи рат дијадоха 314. пне. - 311. пне.

Антигон је постао прејак, да би то остали дијадоси трпили. Птолемеј, Лизимах и Касандер га нападају. Антигон врши инвазију Сирије, која је била у Птолемејевом делу царства. Опседа Тир више од годину дана. Полиперхон стаје на страну Антигона. Птоломеј побеђује Антигонова сина у бици код Газе 312. пне.. Селеук је осигурао контролу Вавилона и целог источног дела царства.

Антигон склапа мир са Птолемејем, Лизимахом и Касандером, а наставља рат са Селеуком, покушавајући повратити изгубљене источне делове. Опседа Вавилон 309. пне., али након пораза против Селеука присиљен је да се повуче. Касандер убија сина Александра Македонског, и тиме је прекинута династија, која је владала Македонијом неколико векова.

[уреди] Четврти рат дијадоха 308. пне. - 301. пне.

Подела око 290. пне.
увећај
Подела око 290. пне.

Рат брзо избија. Птолемеј се шири на Кипар и Егеј,а Селеук се шири источно. Антигон наставља рат, шаљући свог сина Деметрија да освоји Грчку. Осваја Атину 307. пне.. Деметрије врши инвазију Кипра и побеђује Птоломејеву флоту у бици код Саламиса 306. пне. . После победе Антигон и Деметрије узимају круну , а то после њих чине и Птолемеј, Селеук,Лизимах И Касандер.

Антигон покушава 306. пне. да освоји Египат, али олуја их спречава у науму. Антигонов син Деметрије опседа Родос 305. пне.. Родосу помажу Птолемеј, Лизимах и Касандер. На крају се постиже компромис. Родос ће помагати Антигона против свих непријатеља осим против Птоломеја. Деметрије сада има слободне руке и креће поново у походе по Грчкој. Побећује Касандера и формира Хеленски Савез, да би се обранили грчки градови против непријатеља.

Касандер моли за мир, а Антигон одбија. Деметрије покушава заузети Тесалију, где се бори са Касандером. Касандер позива савезнике у помоћ. Да би притисли Антигона, Лизимах осваја западну Анадолију. Мећутим Антигон и Деметрије га изолирају 301. пне. близу Ипса. Селеук долази на време спасавајући Лизимаха. Селеук побећује Антигона у бици код Ипса. Антигон је убијен у бици. Лизимах и Селеук деле Антигонове азијске територије. Лизимах добија западну Малу Азију, Касандров брат Киликију и Ликију, а Селеук остатак.

[уреди] Борба за Македонију 298. пне. - 285. пне.

Касандер умире 298. пне. , а његови синови се показују слабим. Један од синова зове у помоћ Деметрија, који је задржао контролу над Кипром, Пелопонезом и многим егејским острвима, а заузео је и Киликију и Ликију. Деметрије убија Касандеровог сина и постаје сам владар Македоније 294. пне. Док је консолидирао власт у Грчкој, остале територије му падају у руке других дијадоса.

Лизимах узима западну Анадолију, Селеук узима већину Киликије, а Птолемеј осваја Кипар,Ликију и источну Киликију. Убрзо Лизимах и Пир потичу немире у Македонији, па Деметрије напушта Македонију. Грчку дају Деметријеву сину Антигону II. Деметрије покушава освајањима на истоку. Селеук коначно хвата Димитрија 286. пне. .

[уреди] Борба Лизимаха и Селеука 285. пне. - 281. пне.

Лизимах и Пир истерују Антигону II из Атине у Тесалију,а онда Лизимах истерује и Пира из Македоније. Када је Лизимах убио свог сина, жена му је отишла код Селеука, који побеђује Лизимаха у бици код Корупедија у Лидији 281. пне.,

[уреди] Последице

Формирају се три династије на просторима царства Александра Македонског