Москопоље

Из пројекта Википедија

Москопоље (Moscopole, Μοσχόπολις) је древни цинцарски град, који се налазио у данашњој југоисточној Албанији.

Садржај

[уреди] Географски положај

Западно од Корчанске котлине, на висоравни планине Островице, некада се уздизало Москопоље. Висораван има надморску висину од oko 1200 метара, и окружена је високим планинским врховима. Главна саобраћајница, до града Корче, води низ стрму падину, тако да је пут напоран, иако је удаљеност само двадесетак километара. Ако се у обзир узме још и чињеница да у околини практично нема обрадивог земљишта, може се лако закључити да је место неподесно за форморање трајног људског станишта. Ипак, сматра се да је на том месту постојало сточарско насеље још у римско доба.

[уреди] Историја

Град се именом први пут помиње у XIII, али свој највећи процват доживљава у XVII и XVIII веку. Различити извори наводе различит број становника Москопоља у његовом зениту: од 50.000 па и до 80.000.

Становништво су сачињавали готово искључиво Цинцари (Аромуни). У граду је цветало занатство и трговина, а многи његови становници су предузимали трговачка путовања и у далеке крајеве. Марљиви, добро повезани и поуздани, Цинцари су на Балкану практично представљали прву неформалну транспотрну компанију. Тако стечено богатство се углавном сливало у Москопоље, па је с тога сасвим разумљво да је неприступачност самог места у немирним временима у ствари била и његова главна предност.

Куће су грађене од резаног камена, а улице су биле поплочане и уређене. На трговима су се налазиле зидане чесме са водом доведеном са планинских извора. По предању, град је имао седамдесет две цркве! Москопољске грађевине важиле су за величанствене, барем што се региона тиче, па су уз име града често помињани епитети “славно” и “сјајно”.

Москопоље је било културни и верски центар региона. Око 1730. године је основана штампарија у којој су штампане књиге на грчком и цинцарском. Ту је издата и прва граматика цинцарског језика. О толерантности и пргматичности Москопољаца сведочи и четворојезични речник (цинцарско-грчко-албанско-македонски), који је приредио извесни поп Данаил. Речник је био намењен превасходно трговцима и кирајџијама.

[уреди] Пад

Прво разарање Москопоља догодило се 1769. године, и то је крај његовог златног доба. Москопољци, по националном осећају Грци, здушно су подржавали пелопонеске устанике, чији је устанак против турске владавине те године био угушен. Околно муслиманско становништво, одавно љубоморно на благостање хришћанског града, једва је дочекало прећутно одобрење турских власти, и кренуло у пљачку.

После тог догађаја, Москопољци су се расули по околним земљама, носећи са собом, по правилу, и поприлично богатство. Образовани и способни, лако су се сналазили у новим срединама и брзо пробијали у интелектуалну, политичку и економску елиту.

Град је затим константно узнемираван, а још два пута је формално разаран: 1788. године, и коначно, 1821. године, под вођством Али-паше Тепелинија. Насеље се сасвим угасило тек почетком двадесетог века. Остаци рушевина се још увек могу видети.

Москопоље не треба мешати са Воскопојом, албанским селом које је касније настало у непосредној близини!

У свести Цинцара, Москопоље је добило митску димензију, постало је њихов “изгубљени рај” и симбол етничке посебности, иако су се одувек национално, кутурно и историјски осећали Грцима.

[уреди] Спољашње везе