Душко Витас

Из пројекта Википедија

Рођен 1949. године у Београду. Дипломирао је 1973, магистрирао 1977, а докторирао 1993. године на Математичком факултету у Београду. Од 1. децембра 1973. до 15. јануара 1985. асистент-приправник, затим асистент, у Математичком институту, а потом стручни саветник у Рачунарској лабораторија ПМФ-а, све до њеног укидања 1991. До априла 1994. године је стручни сарадник у Рачунарској лабораторији Математичког факултета. У звање доцента на Математичком факултету изабран је јуна 1994. У периоду од 1976. до 1998. године објавио преко 80 научних и стручних радова, претежно са подручја рачунарске лингвистике и лексикографије. Од тих радова, 23 су објављена у часописима, а 4 су делови монографија. Известан број радова су студије и елаборати за државне или међународне институције. Био је руководилац на више научно-истраживачких и развојних пројеката. Учествовао је у раду двадесетак иностраних и исто толико домаћих конференција. Био је члан програмског (или организационог) одбора на више конференција, а учесник по позиву на 16. светском когресу лингвиста у Паризу 1997. Као сарадник Рачунарске лабораторије, изводио је вежбе из предмета Основи програмирања и Програмски системи. По избору у звање доцента, предавао је на Математичком факултету следеће предмете: Теоријско рачунарство (за студенте последипломских студија Р-смера), Преводиоци и интерпретатори (за студенте 3. године Р-смера), Основи програмирања (за студенте 1. године студија), Програмирање (за студенте 2. године Ц-смера на Физичком факултету), Програмирање (за студенте 2. године Географског факултета) и Отворена питања у обради српског језика, специјални курс за студенте последипломских студија на Р-смеру. Од 1982. до 1984. обављао функцију шефа Рачунског центра Математичког института, а од 1986. до 1990. функцију помоћника Управника Рачунарске лабораторије за научно-наставна питања. Од 1997. до 1999. обављао је функцију шефа Рачунарске лабораторије.

Почев од 1978. године истраживачка интересовања су везана првенствено за обраду српског (српско-хрватског) језика и највећи део објављених радова, као и организационих активности, је везан за ову тему. Учествовао у организацији већег броја домаћих и међународних скупова са темама из рачунаарске лингвистике, као и у припреми и релизацији истраживачких пројеката из ове области. Основно теоријско интересовање је везано за моделирање морфолошких релација у српском (српско-хрватском) језику и њихово представљање у лексикону српског језика. Такође, бавио се могућим применама ових резултата, посебно на подручјима аутоматизоване документалистике и обраде текста.