Крупа на Уни
Из пројекта Википедија
Крупа на Уни је варош у Републици Српској, на десној обали Уне. 1927 г. имала 2.941 становника. К. се први пут помиње крајем 13 вијека. Она је замијенила старији град Псет у псетској жупи. У 13 и 14 вијеку Крупа је била у посједу племићке породице Бабонића. Краљ Сигисмунд је 1396 g. одузео град од њих, јер су били против њега. Године 1410 освојила га је банска хрватска војска. Б. К. постала је онда краљевским градом и њом су управљали загребачки жупани. Од 1429 до 1469 мијењала је Крупа као господаре грофове цељске и Мартина Франкопана. Од 1464 опет је била у власти угарских краљева. М. Франкопан основао је у Крупи фрањевачки манастир.
Први пут су Крупу напали Турци 1509, а заузели су је 1565 и учинили је врло важним утврђењем у Крајини. Од 1565 до 1578 у Крупи је било сједиште крајишког санџака.
Крупа на Уни је среска варош, чији се становници баве поглавито земљорадњом и посредништвом у трговачком саобраћају по Крајини. Велика је трговина стоком и житом.
[уреди] Историја
Крупа на Уни је општина настала послије потписивања Дејтонског споразума, када је дио пријератне општине Босанска Крупа, ушао у састав Републике Српске.
[уреди] Места
Чине је насељена места: Доњи Дубовик, Доњи Петровићи и Осредак, те дијелови насељених мјеста: Арапуша, Горњи Бушевић, Хашани, Мали Дубовик, Отока, Средњи Бушевић и Средњи Дубовик. Ово подручје се до рата налазило у саставу општине Босанска Крупа.