Википедија:Привремено/Равна Гора
Из пројекта Википедија
![]() |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Како само име каже то је зараван на овој легендарној планини. Равна Гора постаје опште позната од лета 1941. када се ту стационира пуковник Драгољуб Михаиловић и организује покрет отпора касније по овом месту назван Равногорски покрет.
За кратко време Равна Гора постаје симбол отпора и слободарства. Учестали напади на овај епицентар српског отпора нису уродили плодом. У даљем току Другог светског рата долази и до грађанског рата 1941-1945 између партизана и четника. Тада Равна Гора постаје уједно симбол антифашизма и антикомунизма.
Равногорски покрет суверено је владао Србијом, изузев већих градова и важнијих саобраћајних чворишта. Равна Гора је заувек пала у руке комуниста септембра 1944. године после партизанксог пробијања фронта на Јеловој гори септембра. Тако је и Врховна команда ЈВуО одсечена од главнине и прешла у повлачење пут северне Босне преко Мачве.
Равна Гора била је природно најпогоднији бастион четништва и четничког ратовања. Обрасла у густу буковну шуму са две велике пећине (Мокра и Сува пећина) у којима су били смештени делови Врховне команде била је Богом дана за организовање отпора у илегали. Као такву, Равну Гору је пуковнику Михаиловићу препоручио његов класни друг, мајор Александар Мишић (син војводе Живојина Мишића). Шуму и сво растиње комунисти су посекли и оголили Равну Гору. Престала је да буде центар Равногорства које се током 1945. преселило у непроходне планине Источне и Средње Босне. За Равну Гору везано је доста народних песама које су после пада комунизма поново изашле на површину током 90-их година 20. века.
У исто време поново почиње оживљавање успомена на херојски отпор Равногораца током Другог светског рата. Равна Гора је тада искоришћена за политичке циљеве Српског покрета обнове (СПО) што је одраз великог непоштовања према културно-историјским местима као што је ово место. Ипак, уз помоћ СПО-а на Равној Гори су подигнути црква, споменик генералу Михаиловићу, а пре коју годину и споменик Крсти Кљајићу, који је сахрањен на Равној Гори 1943. године.