Привреда и природни ресурси на Антарктику
Из пројекта Википедија
Главни разлози наглог пораста интересовања за Антарктик били су откривање нових рудних налазишта и богатство које доноси лов на фоке и китове.
[уреди] Рудна богатства
Захваљујући раније поменутом геолошком саставу и великој старости стена, Антарктичка област је богата рудама. Велике наслаге угља откривене су у области Трансантарктичких планина, али услед тешкоће екплоатације руде, као и неприступачности и удаљености региона, тренутно не могу бити од користи.
Откривању рудног блага највише су допринели амерички истраживачи. Досадашња истраживања показала су да Антарктик поседује готово немерљиве резерве оловних, манганових и молибденових руда. Лежишта ових руда везана су за старе геолошке наслаге. Лежишта каменог угља одавно су откривена, а њихове залихе превазилазе залихе САД-а. Само у Викторијиној земљи откривен је слој каменог угља дуг 3000 км. Лежишта сребра, злата, молибденових, манганових и бакарних руда нарочито су богата на Грахамовој земљи мада их има и у Источном Антарктику. Главна лежишта гвоздене руде откривена су у Земљи Мери Берд. Уранове руде има на француском поседу – Земљи Адели. Из наведеног се може закључити да је Антарктик богатији од осталих континената овом рудом будућности, извором атомске енергије.
[уреди] Китолов
Једина привредна грана на подручју Антарктика је китолов. У току последњих 50 година најзначајнија китоловна подручја нагло су се преместила са севера на југ. Још 1920. године у водама Антарктика ловило се 48% китова. Већ 1931. године тај проценат је порастао на 98% светског улова. Од тада се китови и у овом делу светског мора све интезивније уништавају. Само у сезони 1944-1945 уништено је 98.000 јединки.
Данас су главна китоловна подручја јужни , Белингсхаузеново и Росово море. Уловљени китови се довозе до специјалних „бродова-фабрика“, тамо се врши комадање и топљење сала које служи за справљање маргарина, сапуна и сл. Месо, по укусу слично говеђем, конзервира се. Међутим месо неких китова заудара па се користи за израду беланчевинског брашна и материја за подмазивање машина.
Како је лов на китове узео маха, да не би дошло до уништавања ових животња, створена је међународна конвенција о ограничењу лова. Њоме се забрањује лов на женке-мајке, као и на млађе китове мање од 21 метра. Лов је допуштен само у периду од децембра до марта. За то време се не сме уловити више од 16.000 китоловних јединица (1 плави кит = 1 китоловна јединица; 2 кашалота = 1 китоловна јединица). Сматра се да се у антарктичким водама китоловом бави 10.000 људи. У томе се истичу Русија, Норвешка и Велика Британија.