Турбофолк
Из пројекта Википедија
Турбо-фолк је музички жанр настао у Југославији 1980их година. Настао је под утицајем популарних поп-фолк извођача 80-их као што је Лепа Брена. Врхунац популарности достигао је 1990их у Србији. Имао јак утицај на поп-фолк и техно-фолк музику бивших југословенских република, али и неких других земаља као рецимо Бугарске.
За турбо-фолк се каже да је кафанска музика, а изузетно је популаран назив народњаци, како за музику тако и за извођаче. Термин турбофолк први је употребио певач Рамбо Амадеус.
Садржај |
[уреди] Развој турбофолка
Турбофолк је настао из поп-фолка, уз велики утицај модерних стилова. Сам мелос је мешавина српске етно музике и циганске музике, а осјећа се утицај и арапске, турске и грчке народне музике.
Упоредо са развојен турбо-фолка у Грчкој се развија Лаика, толико сличан турбо-фолк музици да се може рећи да је највећа разлика у језику.
[уреди] Представници турбофолка
Назначајнија представница, и тзв. симбол турбофолка је српска певачица Светлана Ражнатовић - Цеца. Њен пример следе остали извођачи (Драгана Мирковић, Рада Аџић - 'Дара Бубамара', Миле Китић, Милош Бојанић, Митар Мирић и још десетине извођача, којима популарност сваким даном расте).
Такође велики део певача старије „новокомпоноване“ народне музике, остају популарни и на сцени, као што су Лепа Брена, Лепа Лукић, Шемса Суљаковић и други.
[уреди] Турбофолк у Србији

Аутентична српска поп музика настала постепеним убацивањем електричног и електронског звука и популарних западних ритмова – од рок и диско музике, преко есид џеза и хип-хоп до репа и денса – у матрицу „новокомпоноване народне музике”. Турбофолк је данас можда најпознатији и вероватно најпроблематичнији аутентични српски бренд. Иако признат у релевантним радовима објављеним на западу као само један правац у оквиру све популарнијег „world music” звука, овај српски поп има тешко поправљив проблем са имиџом пошто је Цеци Ражнатовић, највећој звезди турбофолка, годинама био забрањен улаз у већину земаља Европске заједнице.
Бројни културни арбитри нису сасвим неосновано турбофолк представили као изум Милошевићевог режима пошто је био злоупотребљен наметањем у медијима што је штетно утицало на квалитет турбофолка који је често лош. Критичари са деснице тврде да је турбофолк угрозио српски национални идентитет у време када га је требало јачати док насупрот томе левичари криве турбофолк за ширење национализма у време када га је требало сузбијати. Милитантнији и бројнији су критичари који долазе са левице и самопроглашене „урбане Србије”.
Од Казабланке до Џакарте и од Тиране до Тихуане скоро да нема земље која последњих деценија није добила и свој турбофолк. Музички спотови које емитују сателитски канали на арапском језику изгледају као копија спотова који су у Србији приказивани деведесетих. Анделина Исмајли „Цеца косовских Албанаца” је на омоту свог првог CD-а изгледала као Цецина двојница.
И велики број звезда тзв. забавне музике користи турбофолк елементе. Здравко Чолић је последњих година на својим албумима кокетирао са турбофолк звуком. Сам назив турбо-фолк у употребу је увео музичар Антоније Пушић, познат под својим сценским именом Рамбо Амадеус.
[уреди] Контроверзе
Неки сматрају да је режим Слободана Милошевића форсирао турбо-фолк музику и да је највећи узрок великог скока популарности овакве музике у Србији током 90-их. Међутим остаје чињеница да је ова музика била јако популарна и прије овог режима и да јој је популарност непрестано расла као и то да је турбо-фолк јако популаран и ван граница Србије.