Оџак (град)

Из пројекта Википедија

Оџак
грб
Град Оџак
Кантон -/-
Површина 177²
Број становника
 - Укупно (1991)
 - Густина насељености
-
30.056
- /km²

Оџак је град и седиште истоимене општине на крајњем северу Босне и Херцеговине. У граду је 1991. живело 9.386 становника.

Садржај

[уреди] Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Оџак имала је 30.056 становника, распоређених у 14 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:

укупно: 25.901

[уреди] Насељена мјеста

Ада, Доња Дубица, Доњи Свилај, Гнионица, Горња Дубица, Горњи Свилај, Јошавица, Нови Град, Ново Село, Оџак, Посавска Махала, Поточани, Срнава и Врбовац.

Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Оџак ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Гнионица, Јошавица и Срнава, те дијелови насељених мјеста: Оџак, Поточани и Врбовац. Од овог подручја формирана је општина Вукосавље. Насељено мјесто Пруд, које је до рата било у саставу општине Босански Шамац, послије Дејтона, ушло је у састав општине Оџак. Општини Оџак исто тако, припао је и дио насељеног мјеста Брусница Мала, које се до рата налазило у саставу општине Босански Брод.

[уреди] Национални састав по насељеним мјестима

  • Ада - ук.638, Хрвати - 628, Срби - 1, Југословени - 5, остали - 4
  • Доња Дубица - ук.3.254, Хрвати - 2.137, Срби - 979, Муслимани - 1, Југословени - 70, остали - 67
  • Доњи Свилај - ук.1.576, Хрвати - 1.408, Срби - 143, Муслимани - 2, Југословени - 13, остали - 10
  • Гнионица - ук.918, Срби - 760, Хрвати - 25, Муслимани - 5, Југословени - 28, остали - 100
  • Горња Дубица - ук.1.596, Хрвати - 1.579, Срби - 3, Југословени - 3, остали - 11
  • Горњи Свилај - ук.1.810, Хрвати - 1.004, Срби - 748, Муслимани - 1, Југословени - 32, остали - 25
  • Јошавица - ук.252, Срби - 240, Југословени - 9, остали - 3
  • Нови Град - ук.1.907, Срби - 1.587, Хрвати - 226, Муслимани - 4, Југословени - 74, остали - 16
  • Ново Село - ук.2.669, Хрвати - 2.626, Срби - 5, Југословени - 24, остали - 14
  • Оџак - ук.9.386, Муслимани - 6.205, Хрвати - 1.404, Срби - 599, Југословени - 819, остали - 359
  • Посавска Махала - ук.1.199, Хрвати - 1.165, Срби - 6, Југословени - 4, остали - 24
  • Поточани - ук.2.250, Хрвати - 2.029, Срби - 176, Југословени - 12, остали - 33
  • Срнава - ук.880, Хрвати - 703, Срби - 133, Муслимани - 2, Југословени - 30, остали - 12
  • Врбовац - ук.1.721, Хрвати - 1.404, Срби - 287, Југословени - 24, остали - 6

[уреди] Историја

Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила реку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж реке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.

 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine