Књига проповедникова
Из пројекта Википедија
Књига проповедникова, поред Књиге о Јову, Прича Соломонових и Песме над песмама, спада у мудросну, старозаветну, хебрејску књижевност. У хебрејској Библији (хеб. TANAH) она се ставља у Списе.
СПИСИ |
Псалми |
Књига о Јову |
Приче Соломонове |
Прва и Друга књига дневника |
Јездрина и Немијина књига |
Књига о Рути |
Песма над песмама |
Књига проповедникова |
Плач Јеремијин |
Књига о Јестири |
Књига пророка Данила |
Садржај |
[уреди] Назив
Назив је дошао преко Вулгате од грчког назива εκκλεσιαστες (Ekklesiastes) како се ова књига називала у Септуагинти. То је превод хебрејске речи Qohelet, партиципског облика женског рода једнине именице qahal у значењу скуп, сазив. Може се превести као «онај који говори на скупу», што значи да Кохелет није властита именица, већ функција.
[уреди] Ауторство
На самом почетку ауторство се приписује Соломону ( 968. п.н.е. - 928. п.н.е.), краљу Израела. У питању је књижевни поступак јер се главнина израелске мудросне књижевности традиционално приписивала Соломону, као што је Петокњижје било приписивано Мојсију, а Псалми Давиду.
Претпоставља се да је књига настала у другој половини 3. века пре н.е.
[уреди] Композиција
У књизи постоје неочекивани прелази са предмета на предмет. Због тога, поред стручњака који сматрају да је Проповедника написао један аутор, постоје и мишљења да је у питању дело које је написало више аутора. Унутрашња некохерентност дела отежава његову поделу на посебне целине и израду плана текста. Вилфрид Харингтон је предложио следећу поделу:
- Увод, 1, 1-3
- Први део
- Пролог: Досада 1, 4-4, 11
- Четири облика разочарања:
- Соломонов живот 1, 12-2, 26
- Смртност 3
- Појединац у друштву 4, 1-5, 8
- Новац 5, 9-6, 12
- Други део
- Пролог: Смех 7, 1-7
- Четири облика разочарања:
- Санкције 7, 8-8, 15
- Љубав 8, 16-9, 10
- Случај 9, 11-11, 6
- Доб
- Епилог 12, 9-14
Размишљања Проповедника о испразности земаљских ужитака представљају последњу етапу у оспоравању традиционалног учења о земаљској награди за праведнике. Књига проповедникова у том смислу следи за Књигом о Јову и представља даљи развој библијске мисли. Традиционалном учењу супротстављао се живот. Било је потребно пронаћи решење које сам живот неће моћи да оспори. Проповедник доводи у сумњу устаљено мишљење да праведник мора да буде срећан. Праведан човек може имати све, па да опет не буде задовољан.Са тог аспекта представља другу страну слике која је дата у Књизи о Јову (човек може да страда без кривице). Проповедник се супротставља мишљењу по којем је смисао људског живота у достизању и остварењу земаљске среће. Тврдећи да су земаљска радост и срећа испразни, усмерава ученике према оностраном, које следи после божанског суда.
[уреди] Литература
- Wilfrid Harrington, Uvod u Stari Zavjet, Zagreb, 1987
[уреди] Спољашње везе
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
|