Српски динар

Из пројекта Википедија

Динар је званична валута Србије. Један динар се састоји од 100 пара.

Тренутна (15. новембар 2006) вредност динара је 0.0127 евра за 1 Динар. Међународна ознака валуте за динар је „RSD“, а шифра валуте 941.

На садашњим новчаницама су приказани портрети људи везаних за историју Србије и Народне банке Србије, а на кованом новцу приказани су српски манастири.

Садржај

[уреди] Историја српског динара

Кованица из 1346. године у част крунисања Цара Душана (НБС)
увећај
Кованица из 1346. године у част крунисања Цара Душана (НБС)

„Српски динар” се први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена све до пада Деспотовине 1459. године, динар су ковали готово сви српски владари. Он је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја – појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи – ковао искључиво у сребру.

Услед губитка самосталности српске државе, све до половине 19. века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца – Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара (од арапске речи бара - што значи сребро), присутан је и данас као назив стотог дела савременог српског динара.

[уреди] Ковани српски новац

[уреди] Кованице у оптицају

Кованице српских динара
50 пара 1 динар 2 динара 5 динара
Детаљ скулптуре
Србија” аутора
Ђорђа Јовановића
Зграда НБС
Манастир Грачаница
Манастир Крушедол
10 динара 20 динара 20 динара
Манастир Студеница
Храм Светог Саве
на Врачару
Никола Тесла

[уреди] Историјат кованица

У 19. веку, у време владавине Карађорђа и кнеза Милоша, у Србији је у оптицају био велики број различитих монета, од турских до западноевропских. Током тог периода користиле су се 43 врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Међутим, упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, почињу да се чине први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би се, најзад, након више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, у обновљеној Србији поново почело са његовим ковањем.

Суочен са проблемима које је изазивала употреба бројних врста новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић доноси решење о ковању српске монете. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од 1, 5, и 10 пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868. Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара и 1 и 2 динара. Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је 1879. године. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882. године искован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван „миландор”.

Србија је своју националну монету уобличила усвојивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца, као и ковничке стопе.

У каснијем периоду емитовано је још неколико врста кованог новца. Последња емисија новца са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра I Обреновића.

Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. године предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра I Карађорђевића. Из исте године је и прва емисија од пет различитих апоена новца кованог у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра I, искован поводом стогодишњице Првог српског устанка. Та емисија новца, као и следеће две, из 1912. и 1915. године, коване су у Бечу. Избијањем рата прекинута је свака веза са том ковницом, па је део емисије из 1915. године искован у париској ковници. Новац са годином ковања 1917. израђен је у Америци.

Књажевина Црна Гора, иако од Берлинског конгреса 1878. године независна, сопствени новац добила је тек почетком 20. века. Законом о новцу, донетим 1910. године, а услед упућености Црне Горе према Аустрији, озваничено је везивање црногорске новчане валуте, перпера, за „крунски течај”, што значи да црногорски новац није кован по правилима Латинске уније. Из истих разлога Црна Гора је свој новац ковала у бечкој ковници и према аустријским узорима.

Први црногорски ковани новац издат је на основу указа књаза Николе 1906. године, и то од бронзе у номинали од 1 и 2 паре, а од никла у номинали од 10 и 20 пара. Сребрни новац је у Црној Гори почео да се кује 1909. године, у номинали од 1 и 5 перпера, док се с ковањем новца од 2 перпера у сребру започиње 1910. године. Први црногорски златници носе годину ковања 1910. и односе се на номиналу од 10, 20 и 100 перпера, а због ковања у емисијама малог обима, представљају ретке и вредне нумизматичке примерке.

По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у оптицају су се затекле разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. године емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар I Карађорђевић 1925. године емитује златни новац чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године постаје Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

Током 1931. године остварена је великом обиму емисија од 1 и 4 дуката, који иначе није представљао редован новац. На златницима од 1 дуката било је попрсје краља Александра, а на четвородукатима, поред лика краља Александра, и лик краљице Марије.

У периоду до 1941. године емитован је ковани новац различитих номинала и састава метала, а израђиван је углавном у Бечу. Са последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938. године, новац је почео да се израђује у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије емитован је 1945. године. Од тада до данас остварене су бројне емисије кованог новца, са временом у напреднијим техникама израде, као и бољег квалитета легура од којих је израђиван. Одговарајућим елементима као што су грб и назив државе емитента регистроване су све промене у државном уређењу које су се дешавале током протеклог периода.

Поред редовних емисија кованог новца, Народна банка Југославије издаје и пригодни ковани новац са наменом обележавања различитих манифестација, културних, спортских или неких других, од значаја за земљу или од ширег, међународног значаја. Тај новац се издаје такође поводом важних јубилеја који су у вези са одређеном личношћу, институцијом или догађајем. Од 1968. године, када је издата прва серија пригодног кованог новца, до данас реализована је 21 емисија тог типа новца. Особеност таквих издања јесте у томе што се за израду новца користе претежно племенити метали, али и легуре. За разлику од редовних издања, за пригодни ковани новац најчешће се примењује специјална техника израде, која обезбеђује бољи квалитет и већу изражајност приказаних мотива.

[уреди] Новчанице

[уреди] Новчанице у оптицају

У оптицају су новчанице са потписима гувернера Млађана Динкића, Кори Удовички и Радована Јелашића у апоенима 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 и 5000 динара.

Новчанице које носе ознаку Народна банка Југославије још увек постоје у оптицају али се повлаче и мењају са новчаницама које носе ознаку Народна банка Србије и потпис гувернера Радована Јелашића. Старе новчанице престаће да важе 31. децембра 2006. године. Новчаница од 5000 динара је већ потпуно замењена и од 1. марта није више средство плаћања.

Предња страна Задња страна Одлике
10 динара - На аверсу портрет Вука Стефановића Караџића и његов прибор за писање (експонати Музеја Вука и Доситеја), три слова модерне српске азбуке и лик Филипа Вишњића; на реверсу Вуков портрет и чланови Првог Свесловенског Конгреса, одржан у Прагу 1848. године, као и фриз од слова. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2000. године у претежно окер-жутој боји, а 2006. године је замењена светлијом нијансом боја.
20 динара - Портрет Петра II Петровића Његоша; Споменик из маузолеја на планини Ловћен. Новчаница је пуштена у оптицај 2000. године у претежно зеленој и окер-жутој боји са браон и жутим нијансама. Новчаница издања Народне Банке Србије од 18. јула 2006 има светлије тонове од старе и измењен мотив. На аверсу је поред лика Његоша цртежом представљен детаљ Цетињског манастира, а на реверсу уместо маузолеја је детаљ портрета и детаљ са украсне минијатуре с првог словенског октоиха, штампаног на Цетињу 1494. и планински масив Комова. Димензије 64 х 135 mm.
50 динара - Портрет композитора Стевана Стојановића Мокрањца; Фигура Стевана Мокрањца. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2000. године у претежно светло љубичастој боји са наранџастим и жутим нијансама. Новчаница је измењена 2005. године.
100 динара - Портрет великог српског научника Николе Тесле; Детаљ Теслиног електро-магнетног индукционог мотора. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2000. године у претежно светло плавој боји, са зеленкастим и окер-жутим нијансама. 2003. године је дизајн промењен, а 2004. године има потпис Радована Јелашића.
200 динара - Портрет Надежде Петровић; Силуета Манастира Грачанице. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2001. године у претежно тамножутој, црвеној и браон боји са сиво-плавим нијансама. Дизајн је промењен 2005. године.
500 динара - Портрет Јована Цвијића; Стилизовани етно-мотиви. Новчаница је пуштена у оптицај 2004. године у претежно зеленим и жутим бојама са плаво-зеленим нијансама.
1000 динара - Портрет Ђорђа Вајферта; силуета Вајфертове пиваре, холограм светог Ђорђа како убија аждају; детаљи унутрашњости главне зграде Народне Банке Србије. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2001. године у претежно светло-црвеној боји са жутим и сиво-плавим нијансама. Дизајн је промењен 2003. године.
5000 динара Портрет Слободана Јовановића и украсни детаљ зграде Српске академије наука и уметности; Силуета Парламента Србије. Новчаница је први пут пуштена у оптицај 2002. године у претежно зеленој боји саљубичастим и сиво-жутим нијансама. Дизајн је промењен 2003. године.

[уреди] Историјат новчаница

Током 18. века у већини европских држава из промета нестају злато и сребро, због чега се јавља потреба за папирним новцем. То представља разлог за појаву првог папирног новца и код нас.

На нашем подручју, прва врста папирног новца, тачније новчане дознаке, појављује се 1848. године у Војводини, у Сремским Карловцима и Суботици. То су били асигнати, који су издавани на основу покрића националним добрима (непокретностима и сл.).

Прве новчанице у Кнежевини Србији, штампане 1876. године као новац Главне државне благајне за потребе финансирања српско-турског рата, никада нису пуштене у оптицај. Верује се да је за њих цртеже израдио познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Будући да су 1884. године, оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије, створени услови за издавање новчаница, исте године је емитована новчаница од 100 динара. Она је била платива у злату, а израђена је у Белгији. Међутим, навикнут на метални новац, народ је ту новчаницу махом мењао за злато, тако да је тек банкнота од 10 динара издата 1885. године, платива у сребру, стекла поверење грађанства и била широко прихваћена, као и остале новчанице након тога, до избијања Првог светског рата.

За време аустроугарске окупације, Народна банка улаже напоре да обезбеди резерве новчаница штампањем додатних количина у Француској и издавањем “ратне” новчанице у апоену од 50 динара, за коју је нацрт израдила Бета Вукановић, академски сликар. Да би се спречило уношење нових банкнота, у окупираној Србији је у званичном оптицају био углавном новац окупатора: круне, марке, леви и печаћене динарске новчанице.

После стицања државне самосталности 1878. године, Црна Гора је свој први папирни новац (упутнице које су у свему имале улогу новчаница) добила тек 1912. године, са најмањом номиналном вредношћу од 1, а највећом од 100 перпера. Окупационе власти су, као и у Србији, извршиле печаћење упутница издања 1912. и 1914. године и као такве их током рата увела у званичан оптицај.

Након завршетка Првог светског рата и конституисања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јавља се проблем валутног шаренила и потреба за уједначавањем новчаног система и нострификацијом новчаница. Емитент нове заједничке валуте, динара, било је Министарство финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је динар поново промовисан у националну монету.

Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и она исте године издаје новчанице у апоенима од 10, 100 и 1000 динара.

Стварањем Краљевине Југославије 1929. године, Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца постаје Народна банка Краљевине Југославије и штампа три новчанице, и то у Заводу за израду новчаница – Топчидер. До почетка Другог светског рата, Народна банка врши своју основну функцију емитовања новца.

После распада Краљевине Југославије, Народна банка Краљевине Југославије се трансформише у Српску народну банку, која проглашава српски динар и онемогућава употребу страних валута на оним територијама српске државе које су биле окупиране од суседних земаља.

Избегличка влада Краљевине Југославије 1943. године штампа серију новчаница која није пуштена у оптицај.

По завршетку Другог светског рата, нова власт уводи валутну реформу, замену окупацијског новца, и издаје серију новчаница Демократске Федеративне Југославије, чије су прве количине штампане у Москви. Динар остаје новчана јединица и у новој држави. У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена.

Током периода хиперинфлације, 1993. године, тадашња Савезна Република Југославија је издала серију новчаница са енормним номиналним вредностима (5.000.000.000, 50.000.000.000 и 500.000.000.000 динара).

[уреди] Спољашње везе

Валуте
Валуте | Списак валута у оптицају | Списак валута по државама | Списак валута
Валуте у оптицају
Авганистански авгани • Азербејџански манат • Албански лек • Алжирски динар • Амерички долар • Анголска кванза • Аргентински пезо • Аустралијски долар • Бангладешка така • Барбадоски долар • Бахамски долар • Бахреински динар • Белизе-долар • Белоруска рубља • Бермудски долар • Боливијски боливијано • Босанскохерцеговачка конвертибилна марка • Боцванска пула • Бразилски реал • Британска фунта • Брунејски долар • Бугарски лев • Бурундски франак • Бутански нгултрум • Вануатски вату • Венецуелански боливар • Вијетнамски донг • Гамбијски даласи • Гански кеди • Гвајански долар • Гватемалски квецал • Гвинејски франак • Грузијски лари • Данска круна • Доминикански пезо • Евро • Египатска фунта • Еритрејска накфа • Естонска круна • Етиопски бир • Замбијска квача • Зимбабвеански долар • Индијска рупија • Индонежанска рупија • Ирански ријал • Ирачки динар • Исландска круна • Источнокарипски долар • Јамајкански долар • Јапански јен • Јеменски ријал • Јерменски драм • Јужноафрички ранд • Јужнокорејски вон • Камбоџански ријел • Канадски долар • Катарски ријал • Кенијски шилинг • Кинески јуан • Кипарска фунта • Киргиски сом • Колумбијски пезо • Коморски франак • Костарикански колон • Кубански пезо • Кувајтски динар • Лаоски нови кип • Лесотски лоти • Летонски лат • Либанска Фунта • Либеријски долар • Либијски динар • Литвански литас • Мађарска форинта • Македонски денар • Малавијска квача • Малгашки франак • Малдивска руфија • Малезијски рингит • Малтешка лира • Марокански дирхам • Мауританска огија • Маурицијска рупија • Мијанмарски кјат • Мозамбички метикал • Молдавски леј • Монголски тугрик • Намибијски долар • Непалска рупија • Нигеријска наира • Нигерска добра • Никарагванска златна кордоба • Нови израелски шекел • Нови мексички пезо • Нови тајвански долар • Новогвинејска кина • Новозеландски долар • Норвешка круна • Омански ријал • Пакистанска рупија • Панамска златна балбоа • Парагвајски гварани • Перуански нови сол • Пољски злот • Руандски франак • Румунски леј • Руска рубља • Салвадорски колон • Саотомска добра • Саудијски ријал • Свазиландски лилангени • Севернокорејски вон • Сејшелска рупија • Сијералеонски леоне • Сингапурски долар • Сиријска фунта • Словачка круна • Словеначки толар • Соломонски долар • Сомалски шилинг • Српски динар • Суданска фунта • Суринамски гилдер • Тајландски бахт • Танзански шилинг • Таџикистанска рубља • Тонгански долар • Тринидад и Тобаго долар • Тувалуски долар • Туниски динар • Турска лира • Угандски шилинг • Узбекистански сом • УАЕ дирхам • Украјинска гривна • Нови уругвајски пезо • Филипински пезо • Фиџијски долар • Хаитски гурд • Хонгконшки долар • Хондураска лемпира • Хрватска куна • ЦФА франак • Чешка круна • Чилеански пезо • Џибутски франак • Швајцарски франак • Шведска круна • Шриланчанска рупија