Корисник:Millbot/Главна страна (за Милботов тест)

Из пројекта Википедија

Добродошли на Википедију

Поздрав! Добро дошли на Википедију на српском језику!

Ми сви овде редовно пратимо страну „Скорашње измене“, и тако сазнајемо за нове занимљиве чланке, ко је тренутно активан, шта тренутно ради, и шта је у протеклом времену урађено.

Саветујемо вам да прочитате шта Википедија јесте, а шта Википедија није.
Одговори на нека од често постављаних питања:

За слање слика на Википедију обавезно прочитајте:

Такође погледајте и Списак потребних чланака, наша правила и смернице, и посебно шта се на Википедији не сме.

Не правите измене латиницом у ћириличком тексту и обратно (наравно, изузимају се референце и сл.)! Ускоро ће све измене које не поштују ова правила бити поништене.
Сви текстови писани ASCII-јем ће бити обрисани 24 часа након њиховог учитавања уколико се не преправе по стандардима српског језика.

Верујемо да ћете уживати овде, дајући свој допринос и да ћете постати стални сарадник, Википедијанац! Молимо вас потписујте се на странама за разговор користећи четири тилде (~~~~); то даје Ваше име, тренутно време и датум. Уколико имате још питања, можете да их поставите на страници коју зовемо Трг или се обратите мени на мојој корисничкој страници за разговор.

Још једном, добро дошли на пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

Новости на Википедији
  • Информације о најважнијим актуелностима можете наћи на Актуелностима
  • Погледајте списак текућих гласања и дајте свој глас.
  • Енглеска википедија већ има више од 1.500.000 чланака.
  • Српска википедија је добила 40.000 чланак !!!!
  • Дођите на састанке википедијанаца. Више о томе на Википедија:Уживо
Догађаји
Уго Чавез



Енциклопедија
Категорија:Уметност
Уметности

Архитектура - Дизајн - Филм - Историја уметности - Књижевност - Музика - Сликарство - Вајарство

Категорија:Живот
Живот и доколица

Кухиња - Журналистика - Криптозоологија - Радио - Људска сексуалност - Спорт - Телевизија - Туризам - Саобраћај

Категорија:Религије
Религија

Атеизам - будизам - Хришћанство - Хиндуизам - Ислам - Јудаизам - Митологија - Паганизам - магија - Теологија

Категорија:Друштво
Људско друштво

Образовање - Економија - Политика - Здравље - Градови - Социологија - Народи - Ратови

Категорија:Географија
Географија

Европа - Геологија - Балканско полуострво - Хидрологија - Списак држава - Списак народа света - Космологија

Категорија:Друштвене науке
Друштвене науке

Антропологија - Археологија - Лингвистика - Демографија - Историја - Филозофија - Психологија - Социологија

Категорија:Природне науке
Природне науке

Астрономија - Биологија - Хемија - Логика - Математика - Физика

Категорија:Технологија
Технологија и примењене уметности

Електроника - Информатика - Инжењерство - Интернет - Медицина - Телекомуникације

Српски културни простори

Србија - Босна и Херцеговина - Црна Гора - Српска историја - Српске династије - Српски језик - Срби - Српска православна црква

Категорија:Википедија
Википедија

Вики Трг - Вики радионица - Википедијанци - Сусрети - Сјајни чланци - Нови чланци - Помоћ и Упутства - Како писати чланке - Како се мења страна - Правила и смернице - Вики Песак


Изабрани чланак
Боривоје Ж. Милојевић

Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967), географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ

Рођен је 22. децембра у селу Царина код Крупња, у учитељској породици, 1885. године. Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.

...даље...

Широм Интернета
О подухвату
Међународни симбол Википедије

Википедија је енциклопедија слободног садржаја на Вебу коју развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом Интернету.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали експерти. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија има више од 3.100.000 чланака, укључујући више од 1.400.000 чланака на верзији писаној енглеским језиком и преко 39.000 чланака написаних српским језиком, као и преко 775.000 пријављених сарадника (подаци су од септембра 2006).

Википедијина популарност расте великом брзином, а њен успех је покренуо и неколико других братских пројеката (Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитате и Викиврсте). Међутим, често се доводи у питање поузданост података објављених на њој.

Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу: за слободно умножавање, честе измене, за покривеност различитости. Википедија се пре цитира као извор на ком се може наћи релевантна литература него као релевантна литература. Сарадници се охрабрују да се придржавају политике "неутралне тачке гледишта" под којом се подразумева да су значајни погледи представљени без покушаја да се установи објективна истина. Статус Википедије као референце за рад је упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме, нетачности, неконзистентности и лош квалитет.

Графички приказ бројева чланака на Википедијама
увећај
Графички приказ бројева чланака на Википедијама

Такође, критикују је због систематских грешака, давању предности концензусу уместо научном ауторитету, као и недостатку ауторитета у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Али, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Данас постоји преко 200 издања Википедије на различитим језицима, од којих је око 100 активно. Дванаест издања има више од 50.000 чланака: енглеска, немачка, француска, јапанска, пољска, италијанска, шведска, данска, португалска, шпанска, кинеска и руска. Немачко издање Википедије се дистрибуира на DVD-ROM-овима, док су многа друга издања умножена на другим сајтовима.

Особине

Слободни садржај

Википедијини чланци су доступни под Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а (ГЛСД). Ова лиценца је данас једна од многих "копилефт" лиценци које омогућавају умножавање, стварање изведених радова, као и комерцијално коришћење садржаја све док се назначују аутори дела и све док рад и радови остају под истом лиценцом. Када аутор да свој оригинални материјал пројекту, ауторско право остаје њему, али он се слаже да га даје доступним под ГЛСД-ом. Тако материјал са Википедије може бити инкорпориран у она дела која такође користе ову лиценцу.

ГНУ-ова Лиценца за слободну документацију (ГЛСД, или GFDL), лиценца под којом су доступни Википедијини чланци, је једна од многих „копилефт“ лиценци за ауторско право која допушта даљу дистрибуцију, изведене радове као и комерцијалну употребу садржаја, под условом да се ода поштовање ауторима тј. да се они помену, као и да тај садржај остане доступан под ГЛСД.

Историја

Осим за време техничких проблема и доградњи, Википедија је оперативна од 10. јануара 2001. Историја Википедија почиње 2. јануара 2001. у Сан Дијегу у Калифорнији, у разговору између два стара пријатеља, Лерија Сенгера, главног уредника Нупедије, и Бена Ковица, компјутерског програмера. Ковиц је током вечере концепт Викија објаснио Сенгеру, који је одмах схватио да би вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сенгер је потом наговорио шефа Нупедије да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена уживо 10. јануара. Међутим, многи корисници Нупедије нису хтјели да Нупедија буде Вики, па тако 15. јануара на својој сопственој страници http://www.wikipedia.org настаје „Википедија“.

Многи су брзо сазнали за Википедију и пројекат је растао изванредним темпом. 12. фебруара 2001. Википедија већ има 1.000 чланака, а 7. септембра 2001. има 10.000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Данас има преко 1.000.000 чланака и одредница. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут кинеског, немачког, француског, италијанског, руског итд. Што се тиче подручја бивше Југославије, највећи број чланака има Википедија на српском језику, а затим Википедија на словеначком језику.

Претече

Замисао да се сво знање света скупи на једном месту датира из античког доба. Може се видети у старој Библиотеци код Александрије, или код Пергамона. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре Дени Дидроа и енциклопедија осамнаестог века.

Замисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до Х. Г. Велса и његове књиге World Brain (1937.) и Ваневара Буша и његовог чланка As we may think (1945.), у којем он износи визију Мемекса (Мемеx) заснованог на микрофилму. Важан допринос на овом путу је и пројекат Ксанаду (Xanadu) Теда Нелсона из 1960. године као и идеје које је у свом говору 1959. изнио амерички физичар Ричард Фејнман.

Идеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве Интернета била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе енциклопедије на мрежи, а Википедија је тренутно вероватно највећа од њих. Изумитељ и заговарач слободног софтвера, Ричард Сталман (Richard Stallman) је 1999. изразио корисност „Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања“ и његова организација „Задужбина за слободан софтвер“ (Free Software Foundation) позива кориснике да посећују и доприносе Википедији.

Главне карактеристике

Постоје три главне карактеристике пројекта Википедије, које заједно уређују њену улогу на Интернету.

  1. Она јесте, или покушава да буде, углавном енциклопедија.
  2. Она је Вики, по томе што је може изменити било ко (осим избачених корисника).
  3. Она је слободна и употребљава ГНУ-ову Лиценцу слободне документације.

Када се говори о вишејезичким Википедијама, важно је напоменути да не постоје националне Википедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска ни аустралијска ни британска Википедија, него Википедије на немачком и енглеском језику.

Вандализам

Велики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни вандали. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на слободним Википедијиним чланцима.

„Због тога што је Википедија радикално слободна и јаван пројекат, она привлачи анархистички елемент,“ признао је медијима Лари Сенгер, оснивач Википедије. „На срећу, већина нас је спремна да заустави вандализам... И да га се реши чим се појави.“

Најмање неколицина корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Недавна студија коју је спровео ИБМ-ов тим је нашла да већина вандализама које Википедија на енглеском језику претрпи бива преправљен након пет минута. „Били смо изненађени колико често смо наилазили на вандализам и били смо опет изненађени како брзо је вандализам бивао преправљен,“ изјавио је Мартин Ватенберг (Martin Wattenberg), истраживач који ради при ИБМ-овом истраживачком центру TJ Watson у Кембриџу у Масачусетсу, САД. [1]

Полисе и принципи

Корисници Википедије (који се називају Википедијанци), држе се неколико једноставних принципа:

  • Корисници Википедије настоје да сви чланци буду непристрасни. Ово не значи да се чланци требају писати само једним објективним начином и да постоји одређено „стање непристрасности“, него значи да сва различита мишљења о некој теми требају бити представљена на објективан начин.
  • Постоји неколико конвенција око именовања чланака. Кад постоји неколико различитих имена за једну тему, предност има име које је уобичајеније у српском језику.
  • Википедијанци употеребљавају странице за разговор о некој теми (а не страницу самог чланка) да би одлучили како изменити чланак.
  • Постоји неколико врста садржаја који су непожељни на Википедији, јер у ствари нису енциклопедијски чланци. На пример, Википедијини чланци нису дефиниције из речника нити су складишта за читаве текстове књига, докумената, чланака, говора исл. За ту врсту садржаја постоје сродни пројекти (детаљније под секцијом „Сродни пројекти“, испод).
  • Некад постоје противречна правила и конвенције. Кад дође до таквог случаја, Википедијина заједница корисника одлучује о сваком случају засебно.

Корисници

Википедију уређују многи (Википедијанци). Не постоји ни један „главни корисник“ или шеф. Оснивачи Википедије су Џими Велс и Лери Сенгер.

Софтвер и хардвер

Девет сервера смештених на Флориди Испоручују Википедију свету
увећај
Девет сервера смештених на Флориди Испоручују Википедију свету

Првобитни софтвер Википедије је УсеМодВики, који је написао Килфорд Едамс (Прва фаза). Почетком 2002. године, Википедија је почела употребљавати ПХП вики мотор који је, користећи базу података MySQL, додао много нових могућности и био направљен искључиво за пројекат Википедије. Направио га је Магнус Менски, и познат је као Друга фаза.

Недуго након што је Друга фаза била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао потпуно нов софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард Википедије у јулу 2002. године. и још увек се употребљава. Трећа фаза се зове МедијаВики, и употребљавају је и многи други вики пројекти.

Пред крај 2003. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушења једног јединог Википедијиног сервера. Проблеми су у превазиђени пошто је у јуну 2004. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на Флориди. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб сервера који сви раде на оперативном систему Fedora Core.

Узимање комплетне Википедијине базе података

Пошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ-овом Лиценцом слободне документације, било ко у било које време може да преузме „скоро текућу“ верзију комплетне Википедије. За детаље посетите страницу о преузимању комплетне Википедије на енглеском језику.

Сродни пројекти

Википедија има неколико сродних пројеката. Они су:

Награде

2004

  • Прикс Арс Електроника, победник - у категорији Прикс Арс Електроника Дигиталне заједнице.
  • Веби (Webby) награде, победник секције "Заједница".

Види још


Писање чланака

Ова страна је део званичне политике Википедије. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује.

За све сем мањих исправки користите страну за разговор, ако желите да предложите промену правила.

Савршенство није неопходно или радост уређивања

Дивно је када неко постави довршену, добро написану и коначну верзију чланка на Википедију. То увек треба охрабривати.

Међутим, једна од великих предности Вики система је да непотпуни или лоше написани први нацрти чланка могу кроз поступак заједничког уређивања да прерасту у дотерано и наочито ремек-дело. Ово нашем приступу даје предност у односу на друге начине добијања сличних крајњих производа. Стога треба што је више могуће охрабривати и додавање грубих нацрта.

Неко ће можда започети чланак прегледом неколико насумичних чињеница. Неко други ће додати неко мањинско мишљење. Неко трећи уоквириће чланак додатним гледиштима на тему о којој се говори. Неко ће обрадити запостављено стајалиште, или преобликовати пређашње мишљење да би било више у складу са неутралном тачком гледишта. Следећа особа ће можда додати неке чињенице, бројке или графиконе, или исправити правописне и граматичке грешке које су се поткрале уз бројне измене.

Док се сав тај материјал додаје, било ко може да допринесе и преуреди чланак у јединственију целину. Потом, додаће се још текста; па још прераде и чланак ће се постепено развијати све ближе ка коначној верзији.

У току овог процеса, чланак може да изгледа као прва верзија — или још горе, као насумична збирка белешки и фактоида. Уместо да се згражавамо над његовом ружноћом, требало би да се радујемо његовом потенцијалу, и да имамо вере да ће се поступком уређивања претворити у бриљантну прозу. Наравно, чланак не мора да нам се свиђа; с времена на време можемо да критикујемо рад који је заиста испод сваког нивоа, сем што га једноставно преправљамо. Најважније је да се исправи, ако је то могуће. Безнадежне текстове ћемо померити на одговарајуће стране за разговор или, у случајевима када у чланку не постоји ништа што би га искупило, сместа обрисати. Ово последње међутим не треба преузимати олако.

О стиловима уређивања

У принципу, различити људи имају различите „стилове“ уређивања. Неки уређују мало и теже да допринесу новим садржајем. Други више воле да побољшавају и значајно проширују постојеће „клице“ и чланке. Има и оних који воле да се баве лектуром (исправке граматичких грешака, појашњавањем и синтаксом), или додавањем нових повезница и премештањем страна (променом наслова без да се губе историја и „разговор“ стране).

На Википедији има места за све ово.

Такође, Има и различитих стилова уређивања у односу на то колико су људи слободни или колико су вољни да то буду:

  • Већина нас углавном сматра да треба да будемо храбри при уређивању страна.
  • Готово се нико не понаша тако да се посаветује са претходним аутором пре прављења измене; када би сматрали да треба тако да радимо, напредовали бисмо веома споро.
  • Напротив, неки Википедијанци сматрају да уопште не треба околишати — ако уочите проблем, уместо да чекате да расправите измену за коју сматрате да је потребна, једноставно одмах измените. Расправа постаје крајње средство.
  • Гледиште на средини између ова два држи да дијалог треба испоштовати, али да у исто време треба прихватити ситније измене. По овом ставу, да ли или не направити радикалну измену зависи од контекста — што се чини сасвим разумним.

На Википедији има места за све ове ставове.

Када се припремају велика брисања или замене, можда је најбоље измене предложити у расправи, да првобитни аутор не би био обесхрабрен од даљих доприноса. Оно што је за једну особу побољшање, за другу може бити скрнављење, а нико не воли да види да му се рад уништава без упозорења.

Дакле, што год да радите, покушајте да сачувате информацију. Неки од разлога за брисање дела чланка могу бити:

Неке од алтернатива брисању су:

  • преобликовање или навођење тачног извода, уз истовремено настојање да се очува садржај
  • премештање текста у оквиру чланка или у други чланак (било нови или постојећи)
  • додавање ствари за које мислите да су битне за уравнотежење чланка

Ако, по вашем мишљењу, текст просто треба поново написати или знатно изменити, слободно то и урадите. Међутим, сачувајте било који стари садржај за који сматрате да би могао бити од значаја за расправу, заједно са коментаром зашто сте направили измену, на страни за разговор. Чак иако сте обрисали нешто што је сасвим очигледно погрешно, велике су шансе да то стоји на страници зато што је неко веровао да је то истина; због тога сачувајте коментар да је текст погрешан да би сте обавестили будуће уреднике.

О било којем поступку да се ради, било да сте одлучили да ревносно мењате или да се прво распитате на страни за разговор, имајте на уму да Википедија није форум за дискусију. Википедија зна да буде веома живо место, и за пројекат у целини је најбоље да своју енергију усресредимо на унапређивање чланака уместо на одбрану наших омиљених теорија, идеологија, религија итд. Није на одмет ни узети бонтон у обзир.

Уређивање и преобликовање страна за разговор

За додатна упутства о измени и преобликовању страна за разговор, погледајте:

Такође погледајте

Помоћ при раду

Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за измене. Чланци који следе садрже савете и информације око читања, уређивања, и учествовања у Вики заједници.

Уколико сте нов корисник и желите брзе основне информације, погледајте Добродошлицу за нове кориснике.


Помоћ

  Почетак
  Преглед Википедије
  Подешавања налога
  Википедија заједница
  Више о Википедији
  Правила, смернице и руковођења
  Комуникација
  Најчешће постављана питања
  Уређивање Википедије
  Доприноси Википедији
  Напредна уређивања
  Праћење измена
  Техничке информације
  Забава
Да бисте видели све ово на једној страници погледајте: Мапа целокупне помоћи
Трик недеље

Шаблон:Трик недеље/51

Сервисне информације

Википедија је енциклопедија слободног садржаја која се пише у сарадњи широм света на преко 200 језика. Свако може да уређује Википедију, њени чланци су слободни и отворени за измене. Чланци који следе садрже савете и информације око читања, уређивања, и учествовања у Вики заједници.

Уколико сте нов корисник и желите брзе основне информације, погледајте Добродошлицу за нове кориснике.


Помоћ

  Почетак
  Преглед Википедије
  Подешавања налога
  Википедија заједница
  Више о Википедији
  Правила, смернице и руковођења
  Комуникација
  Најчешће постављана питања
  Уређивање Википедије
  Доприноси Википедији
  Напредна уређивања
  Праћење измена
  Техничке информације
  Забава
Да бисте видели све ово на једној страници погледајте: Мапа целокупне помоћи
Трик недеље

Шаблон:Трик недеље/51

Поглед у прошлост

Шаблон:Догодило се од 6. до 13. јула, укратко


Наша википедијанска заједница

Afrikaans (африкански)العربية (арапски)Български (бугарски)Беларуская (беларуски)বাংলা (бенгалски)Bosanski (бошњачки)Català (каталонски)Česká (чешки)Kaszëbsczi (кашупски)Cymraeg (велшки)Dansk (дански)Deutsch (немачки)Ελληνικά (грчки)English (енглески)Esperanto (есперанто)Español (шпански)Eesti (естонски)Euskara (баскијски)فارسی (персијски)Suomeksi (фински)Français (француски)Frysk (западнофризијски)Gaeilge (ирски)Galego (галицијски)Gujarati (гуџаратскиעברית (хебрејски)हिन्दी (хинду)Hrvatski (хрватски)Magyar (мађарски)Interlingua (интерлингва)Bahasa Indonesia (индонезијски)Ido (идотски)Íslenska (исландски)Italiano (италијански)日本語 (јапански)Bahasa Jawa (јавански)한국어 (корејски)Kurdî (курдски)Latina (латински)Lëtzebuergesch (луксембуршки)Lietuvių (литвански) – Hō-ló-oē (јужномински) – मराठी (маратијански)Bahasa Melayu (малајски)Plattdüütsch (доњесаксонски)Nederlands (холандски)Norsk (норвешки)Polska (пољски)Português (португалски)Română (румунски)Русский (руски)Simple English (једноставни енглески)Slovenščina (словеначки)Basa Sunda (судански)Svenska (шведски)தமிழ் (тамилски)తెలుగు (елегушки)ไทย (тајландски)Türkçe (турски)Tatarça (татарски)Українська (украјински)اردو (урду)Tiếng Việt (вијетнамски)Walon (валонски)繁體中文 (традиционални кинески)简体中文 (упрошћени кинески)


пуна листа језикавишејезичка координацијазапочињање Википедија на другом језику

Братски пројекти



Остали језици