Црногорци
Из пројекта Википедија
Црногорци, јужнословенски народ, који претежно живи у Црној Гори, где чини релативну етничку већину од 41%. Етнички Црногорци су већином православне вере, а говоре већином српски језик ијекавског изговора и један део у Црној Гори службено непризнати црногорски језик.[1] Црногораца има укупно око 599.000, од тога у Црној Гори око 273.000, а у Србији око 69.000 (На попису из 2002. године се 69.049 грађана Србије изјаснило као Црногорци). Према евиденцији Владе Србије из 2005. године, у Србији има око 264.000 црногорских држављана, од којих већина нису етнички Црногорци. Појам Црногорци у регионалном смислу такође означава све становнике Црне Горе, без обзира на њихову етничку припадност.

Садржај |
[уреди] Историја
Иако су преци данашњих Црногораца (у смислу националности) у прошлости себе сматрали Србима, код дијела становнишва Црне Горе је током двадесетог вијека тј. након завршетка II свјетског рата превладало схватање о посебном етничком идентитету Црногораца.
Данашње тумачење појма црногорске нације је различито код самих Црногораца. Део Црногораца сматра да су припадници посебне нације различите од Срба, а други део сматра да је њихова нација истовремено и део српске нације.
Идеја о Црногорцима као посебној нацији први пут се јавила у првом свjетском рату, као покушај да се дубљим – националним разлозима оправда одржавање династије Петровића и посебне црногорске државе. Поникла у камарили, теза о Црногорцима као посебној нацији јавља се и јача касније, послије уједињења са Србијом 1918. године као израз негодовања народних, сељачких маса с новим стањем.
Прихватили су је касније и комунисти, ради слабљења хегемоније Београда и везивања за традицију црногорске државности.
Након завршетка II свјетског рата званичан став скупштине Црне Горе гласи: црногорска нација је најчистија етничка група међу Србима[2]. Југословенска држава је Црногорце признала као посебну нацију, различиту од Срба и других Словена, и дала им је сопствену статистичку шифру приликом пописа становништва из 1948. године, на коме се око 90% становника Црне Горе изјаснило као Црногорци.
Током наредних пописа, проценат декларисаних Црногораца је опадао, тако да је 2003. године износио 41%. Према посљедњем попису становништва (2003. године), декларисаних Срба у Црној Гори је било 30%. Црногорци и Срби заједно чине 71% становништва Црне Горе.
Краљ Никола Петровић се не може сматрати етничким Црногорцем у смислу модерних тумачења Црногорства пошто је себе доживљавао као Србина.
Изјаве краља Николе о његовој етничкој припадности:
- А ви остали, моји драги Црногорци, будите спремни да и сада као вазда извршите своју дужност према отаџбини и Српству.
- Вријеме је и моје лице избраздало, али срце моје, овако српско срце моје, бразда нема.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- ^ У Уставу Црне Горе, члан 9 стоји: "У Црној Гори у службеној је употреби српски језик ијекавског изговора".
- ^ Збирка докумената "Рад Скупштине Црне Горе 1945-1950", стр. 194. издање Скупштине ЦГ 1986.