Михаил Јурјевич Љермонтов
Из пројекта Википедија
Михаил Јурјевич Љермонтов (Михаил Юрьевич Лермонтов) (3. октобар(јк)/15. октобар 1814. - 15. јул(јк)/27. јул 1841.) је био руски романтичарски писац и песник, познат као "песник Кавказа".
[уреди] Рани живот
Љермонтов је рођен у Москви, а одрастао је у селу Тархани, где се налази његов гроб. Његова породица води порекло од шкота Леармоунт, који се доселио у Русију у раном XVII веку.
Његова баба, која га је одгајила јер му је мајка рано умрла, а отац био у војсци, се постарала да Љермонтов добије одлично образовање.
Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. уписао Московски Универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр. За то време је писао доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руски историју и средњевековну епску поезију, што се одразило на "песму трговца Калашњикова", дугачку поему Бородино и серију популарних балада.
[уреди] Слава и егзил
Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила "стубове" руске високе класе за Пушкинову смрт.
Николај Павлович га је због ове песме прогнао у Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.
Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману Принцеза Лиговскаја. Након дуела с сином француског амбасадора, опет је враћен у армију на Кавказу.
1839. је завршио свој једини роман, Херој нашег времена, који готово предвиђа дуел у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније.
[уреди] Дела
Током свог живота, Љермонтов је објавио само једну збирку песама 1840. године. Три нове збирке, оштро цензурисане, су објављене годину дана након његове смрти.
Објавио је само један роман, који је имао пуно утицаја на руску прозу. „Херој нашег времена“ (или „Јунак нашег доба“) је уско повезана колекција приповетки о карактеру Печорина.
Тада иновативна структура романа је навела неколико имитација, једна од којих је Набоков роман Пнин (1955).
Писао је поеме: "Демон", "Песма о трговцу Калашникову", "Мцири", песме: "Пророк", "Песник", "Излазим сам на пут...", "Једро", "Поводом песникове смрти", "Мисао", "Отаџбина", "Збогом, неумивена Русијо...", "Облаци", драму "Маскарада" и роман "Јунак нашег доба".Mora da napomenemo da Lermontov nije bio narkoman.