Ана Комнина

Из пројекта Википедија

Ана Комнина
увећај
Ана Комнина

Ана Комнина (грчки:Άννα Κομνηνή) (1083-1153). Византијска принцеза и историчар.

Најстарија кћи Алексија I Комнина је рођена у Цариграду 1083. године. Стекла је високо образовање у византијској престоници, студирајући грчку класику, историју, географију, митологију, па чак и филозофију.

Била је венчана за Нићифора Вријенија, сина бившег чиновника који је претендовао да се домогне царског престола. После смрти свога оца Алексија, Ана Комнина се удружила заједно с њим 1118. у покушају да свргну Јована II Комнина, легитимног наследника цара Алексија. После неуспелог покушаја дворског преврата, Ана Комнина се враћа са својом мајком, царицом Иреном из Цариграда и одлази у један грчки манастир, где се замонашила.

Ана Комнина је као монахиња написала своје чувено дело "Alexiade" (Алексијада), у 15 књига, величајући живот свога оца. Алексијада обухвата временско раздобље од 1069 до 1118, када је њен отац умро. Књигу је допунила пред смрт историјским материјалом који је добила од свог мужа. Књигу је највероватније завршила 1148.

Највише места Ана Комнина посвећује односу Крсташа и Византије, а као права грчка принцеза фаворизовала је Византинце, а са презиром говорила о Крсташима и нарочито о Латинима. Ана Комнина нарочито воли да пише о дворском животу у престоници, о церемонијалима, о свечаним обредима, о свечаним аудијенцијама, о раскошној ношњи, о војницима, о послугама, иконама из цркава.

Након Алексијаде, Ана Комнина је наставила као монахиња да живи у манастиру, где је и умрла 1153. године.