Славонија
Из пројекта Википедија
Славонија је географска и историјска регија у источној Хрватској.
Лежи између ријеке Драве на сјеверу (граница с Мађарском), Саве на југу (граница с БиХ) и Дунава на истоку (граница са Србијом). Регија је главна житница и пољопривредно најразвијенији дио Хрватске.
Садржај |
[уреди] Привреда
На пољопривредним површинама узгајају се већином житарице (пшеница и кукуруз), индустријско биље (шећерна репа, уљарице, крмно биље и дуван), те у нешто мањој мјери воће (јабуке, крушке, шљиве). У источном дијелу развијено је и виноградарство. У сточарској производњи превладава говедарство и свињогојство. Развијено је и рибарство.
Славонске шуме пружају важан извор дрвне грађе. Искориштавање шума, које је започело још средином 19. вијека, и данас је врло активно, али због неразвијености процеса обраде, не представља посебно профитабилну индустријску грану.
[уреди] Становништво
Већина становништва су Хрвати, док су Срби највећа национална мањина. Подаци су из пописа становништва 2001.
[уреди] Етнички састав по жупанијама
- Вировитичко-подравска: 89,47% Хрвати, 7,08% Срби, 0,27% Мађари, 0,25% Албанци, 0,10% Чеси
- Осјечко-барањска: 83,89% Хрвати, 8,73% Срби, 2,96% Мађари, 0,65% Словаци, 0,30% Роми, 0,29% Немци, 0,26% Албанци, 0,15% Словенци, 0,12% Бошњаци, 0,11% Црногорци
- Пожешко-славонска: 88,68% Хрвати, 6,54% Срби, 0,92% Италијани, 0,90% Чеси, 0,26% Мађари, 0,17% Албанци, 0,14% Словаци
- Бродско-посавска: 93,98% Хрвати, 3,02% Срби, 0,33% Роми, 0,21% Бошњаци, 0,18% Украјинци, 0,16% Албанци
- Вуковарско-сријемска: 78,27% Хрвати, 15,45% Срби, 1,00% Мађари, 0,88% Русини, 0,65% Словаци, 0,56% Бошњаци, 0,24% Албанци, 0,23% Украјинци
[уреди] Највећи градови
- Осијек 114.616
- Славонски Брод 64.612
- Винковци 35.912
- Вуковар 31.670
- Ђаково 30.092
- Славонска Пожега 28.201
- Вировитица 22.618
- Нашице 17.320
- Жупања 16.383
- Нова Градишка 15.833