Срем

Из пројекта Википедија

Сателитски снимак Срема
увећај
Сателитски снимак Срема

Срем (хрватски: Srijem, мађарски: Szerém или Szerémség, немачки: Syrmien, словачки: Sriem, русински: Срим) је географски регион у Панонској низији између Дунава, на северу и истоку; реке Саве до ушћа у Дунав, на југу и реке Босут на западу.

Садржај

[уреди] Шта се некада разумело под Сремом

Срем је понео назив по римском граду Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици) па је првобитно под овим називом подразумевана само област са обе стране реке која је гравитирала овом граду. Због тога је и краљ Драгутин, иако је владао само облашћу јужно од Саве био „Сремски краљ“. Област северно од Саве око Сремске Митровице је Срем у најужем смислу речи а тај назив се код тамошњег живља задржао до недавно па се увек разликовао од „Планине“ тј. Фрушке Горе.

У срењовековној Угарској држави Сремску жупанију чинио је само источни део данашњег Срема са западном границом која се протезала између Лаћарка и Сусека.

Почетком 18. века поново су оформљене угарске жупаније али за разлику од званичне територијалне поделе Срби Сремом нису сматрали Жупању и винковачки котар у којима су већину становиништва чинили католици (област је у простом говору звана „Шокадија“), али су зато у Срем убрајали Осечко поље на којем је лежало тзв. Даљско добро које је било део Вировитичке жупаније.

[уреди] Административна подела

Географски положај Срема
увећај
Географски положај Срема

Регион је административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део жупаније Вуковарско-сремске, док је Српски део Срема углавном у Аутономној Покрајини Војводини (сем источног дела, који је део Београдског округа (централна Србија)). На територији Војводине, Срем је највећим делом у Сремском округу, док је северни део део Јужнобачког округа.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Срема.
Карта Угарске Жупаније Срем. Ова карта је уједно и приказ Срема као географске области у његовом целом опсегу.
увећај
Карта Угарске Жупаније Срем. Ова карта је уједно и приказ Срема као географске области у његовом целом опсегу.

Срем је добио име по античком граду Сирмијуму (данашња Сремска Митровица). Током историје, Сремом су владали Римљани, Хуни, Авари, Гепиди, Византинци, Бугари, Мађари, Турци и Аустријанци. Од 1918. године, Срем је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Сирмијум је првобитно био илирски град, а освојили су га Римљани у првом веку пре нове ере. Противећи се римској власти, илирска племена су подигла велики устанак 6. године после Христа. Вође овог устанка били су Батон и Пинес.

Сирмијум је био веома важан град у Римском царству. Био је то главни град римске покрајине Паноније и један од четири главна града Римског царства. У Сирмијуму или његовој околини рођено је шест римских царева: Деције Трајан (249-251), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимилијан Херкулије (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383). Ови цареви су по пореклу били романизовани Илири.

У шестом веку је на територији Срема постојала византијска покрајина Панонија, чији је главни град био Сирмијум.

У једанаестом веку, на територији Срема је владао Сермон, вазал македонског цара Самуила. Сермон је ковао своје златнике на подручју данашње Сремске Митровице. Пошто је Македонско царство поражено од Византије, Сермон бива ухваћен и убијен, јер се није хтео покорити новој власти. Византинци су на територији Срема формирали покрајину, названу Тема Сирмијум.

Сремска краљевина
увећај
Сремска краљевина

Између 1282. и 1316. године, српски краљ Стефан Драгутин је владао Сремском краљевином, која је обухватала Мачву, Усору и Соли. Драгутинова резиденција се налазила у граду Дебрцу у Мачви (између Београда и Шапца). У то време, именом Срем су називане две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (данашња Мачва). Драгутинова Сремска краљевина је у ствари обухватала Доњи Срем. Неки историјски извори говоре да је Стефан Драгутин такође владао и Горњим Сремом и Славонијом, али други извори помињу другог локалног владара, који је владао Горњим Сремом. Име овог владара је било Угрин Чак, а резиденција му се налазила у граду Илоку. Стефан Драгутин је умро 1316. године, а после његове смрти, Сремском краљевином је владао његов син, краљ Владислав II (1316-1325), док је Угрин Чак умро 1311. године.

Средњовековна мапа Срема
увећај
Средњовековна мапа Срема

После турског освајања Србије (1459 године), српски деспоти су наставили да владају на територији Срема као вазали мађарских краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње Купиново), а занимљиво би било и поменути имена ових деспота: Вук Гргуревић (1471-1485), Ђорђе Бранковић (1486-1496), Јован Бранковић (1496-1502), Иваниш Берислав (1504-1514) и Стеван Берислав (1520-1535). Последњи деспоти Србије, Радич Божић (1527-1528) и Павле Бакић (1537), нису владали на територији Срема, него су имали поседе на територији данашње Румуније и Мађарске.

Угарска жупанија Срем
увећај
Угарска жупанија Срем

Током турске владавине, на територији Срема је постојао Сремски санџак, а после успостављања аустријске власти, формирана је Сремска жупанија (1745. године).

Између 1849. и 1860. године, Срем је био део аустријске покрајине назване Војводство Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару. Ова покрајина је укинута 1860. године и поново је успостављена Сремска жупанија.

Срем се 1918. године прикључује Краљевини Србији, и од тада је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. године, Срем је имао статус округа односно жупаније, затим између 1922. и 1929. статус области, да би 1929. године постао део Дунавске бановине, са седиштем у Новом Саду.

Срем су окупирали хрватски и немачки фашисти 1941. године, и прикључили га такозваној Независној Држави Хрватској. Током Другог светског рата Срем је био једно од главних жаришта Народно-ослободилачке борбе. После ослобођења (види Сремски фронт), Срем постаје део Аутономне Покрајине Војводине 1945. године.


Погледај Срем у Народно-ослободилачкој борби 1941-1945

[уреди] Становништво

У Срему живи око милион становника са обе стране границе. Већина становника се налази на крајњем истоку региона, на ушћу реке Саве у Дунав код Београда, као и на северу, код Новог Сада.

Већи градови су:

[уреди] Национални састав

Према попису становништва из 2002. године, у српском делу Срема већину чине Срби (84%). Веће националне мањине су Хрвати, Словаци, Русини и Мађари.

Према попису из 2001. године, у хрватском делу Срема већину чине Хрвати (78,27%). Затим следе Срби (15,45%) те мањи број Мађара, Русина, Словака итд.

[уреди] Галерија

[уреди] Види још