Плазматична мембрана

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Ћелијска мембрана.   (Разговор)


Мембране су неопходне и незаобилазне компоненте свих живих организама. Ћелије морају да буду у селективном контакту са окружењем, тј морају да одабиру шта може да уђе а шта не у саму ћелију, и овај начин комуникације ћелије и њеног окружења је могуће захваљујући мембранама. Плазматична мембрана окружује прокариотске и еукариотске ћелије.

Љубичасти протеини су интегрални протеини, док је зелени протеин периферни протеин. Наранџасте округле структуре су липиди, са два репа који представљају хидрофобне делове, док је наранџаста глава, хидрофилни део липида.
увећај
Љубичасти протеини су интегрални протеини, док је зелени протеин периферни протеин. Наранџасте округле структуре су липиди, са два репа који представљају хидрофобне делове, док је наранџаста глава, хидрофилни део липида.

Мембрана се састоји од липида и протеина. Бактеријска плазматична мембрана садржи већи број протеина од еукариотских ћелија, вероватно јер ти протеини обављају функције у прокариотским ћелијама за које постоје посебне органеле код еукариотских ћелија. Већина липида који су у мембрани су структурно асиметрични, и имају поларне и неполарне крајеве, и као такви се називају амфипатичним. Амфипатичан значи да један липид има крајеве који су хидрофилни (имају афинитет ка води) и хидрофобни (не воле присуство воде). Ова особина липида омогућава постојање мембране која има два слоја. Простор између два слоја је сув и вода није присутна и садржи део липида који су хидрофобни, док је спољни део мембране изграђен од хидрофилних делова липида. Бактеријска мембрана обично не поседује стероле, типа холестерола. Међутим многе бактеријске мембране садрже једињења која су сродна холестеролу, и називају се хапаноиди. Хапаноид, баш као и холестерол, има за основу петочлани прстен и цикличне је структуре. Главна улога хапаноида је стабилизирање мембране. Ћелијска мембрана је веома танка. Не шира од 5 до 10 нанометара и могуће ју је видети једино помоћу електронског микроскопа.

Мембрана се састоји од две врсте протеина, периферних и интегралних протеина. Периферни протеини су повезани слабим везама за површину мембране и лако их је одстранити. Растворљиви су у води, и чине од 20 до 30 % свих протеина мембране. Интегрални протеини чине од 70 до 80 %. Они су дубоко усађени у мембрану и тешко их је извадити. Нису растворљиви у води. Интегрални протеини су, као и липиди, амфипатични. Делови протеина који су хидрофобни, се налазе између два слоја, у простору који нема воду, док су хидрофилни делови у контакту са окружењем и водом.

Мембрана је веома селективна, тј пропушта одређене молекуле док не пропушта друге.