Проблемски шах
Из пројекта Википедија
Проблемски шах је самостални облик шаховске дјелатности, који је настао проширењем шаховске игре у идејном и конструктивном смјеру, а којему је основни елемент шаховски проблем. Шаховски проблем је композиција са уграђеним рјешењем, која елементима шаха изражава своју идеју по специфичним правилима. Јосип Варга у својој књизи "Бајке на шаховској плочи" (Загреб, 1992.) пише: "Опширна је теорија проблемског шаха, али се укратко може рећи да шаховски проблем мора задовољити ове критерије - шаховска правила, естетски суд, начело економије и занимљивост загонетке." Шаховски проблем није настао из шаховске партије, већ је то умјетно створена позиција једног или више аутора. Унаточ томе, позиција проблема је легална, јер за њу постоји доказна партија. Ако није тако, проблем је некоректан. Шаховски проблеми дијеле се у двије врсте: у ортодоксне и хетеродоксне проблеме.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
"Еxцелсиор" Мат у пет потеза.
|
Ортодоксни проблеми се темеље на правилима шаховске игре и дијеле се у матне задаће и студије. У ортодоксним шаховским проблемима, матним задаћама, бијели матира у заданом броју потеза. У једном ортодоксном двопотезном проблему је слиједећи редослијед потеза:
1. бијели почиње; црни 2. бијели даје мат.
Код хетеродоксних шаховских проблема има више типова, основни су самомат и помоћни мат. Ови се проблеми само дјеломично темеље на правилима шаховске игре.
У самомату бијели на потезу сили црнога, да га (бијелога) матира у заданом броју потеза. Ову врсту проблема називају и самоубилачки шах. У једном двопотезном самомату је слиједећи редослијед потеза:
1. бијели почиње; црни 2. бијели; црни даје мат.
У помоћном мату црни на потезу помаже бијеломе, да га (црнога) матира у заданом броју потеза. Ради тога ове проблеме називају и издајнички шах. У једном двопотезном помоћном мату је слиједећи редослијед потеза:
1. црни почиње; бијели 2. црни; бијели даје мат.
За споменути је, да се проблеми типа самомат и помоћни мат, поред ортодоксних, редовито налазе и на програму државних и свјетских првенстава у рјешавању шаховских проблема.
Минијатуре су у проблемском шаху проблеми са максимално седам фигура на шаховници, а они који имају од осам до највише дванаест фигура спадају у групу Мередитх-проблема. Минималист је проблем у којему бијела страна уз краља има још само једну фигуру.
У проблемском шаху проводе се натјецања, национална и међународна, а титуле могу стјецати и рјешавачи и састављачи. Интересантно је напоменути да су свјетска првенства у рјешавању шаховских проблема.
Међу најбољима српскима проблемистима су Милан Велимировић и Марјан Ковачевић.