Пчеларство
Из пројекта Википедија
Пчеларство (или апикултура, од латинске речи apis - пчела) је врста пољопривредног занимања које подразумева гајење медоносних пчела у кошницама. Узгајивач пчела, односно пчелар, може да гаји пчеле у сврху одузимања вишка меда и воска од пчелињих друштава, опрашивања пољопривредних засада или продаје ројева и матица другим пчеларима. Место на ком се пчеле узгајају се зове пчелињак.
Савремено пчеларство је један од предуслова за развитак неких грана пољопривреде, а непосредно утиче на приносе оних биљних култура у чијем опрашивању пчела има одлучујућу улогу.
Пчеларење може да буде:
- хоби;
- додатни посао;
- комерцијални посао.
Садржај |
[уреди] Историја пчеларства
Пчеларство је једно од најранијих занимања човека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства. Преци данашњег човека гајили су пчеле још у старој постојбини. Пчеле су биле саставни део њиховог привредног и културног живота. За ову чињеницу знамо из извештаја Прискуса Ретора о писму византијског цара Теодосија Другог (408-450) хунском владару Атили. У том извештају Прискус наводи да су војници у рату добијали уместо хране кашику, а уместо вина медос. Медос (мед с грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће старих Словена. Употреба медоса (медовине) у Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи медоса, јер је реч мед није ни грчка ни хунска, већ словенска.
Након коначног насељавања Јужних Словена на Балкан пчеларство је добило још већи привредни и културни значај. Мед и восак су произвођени не само за становништво и војску, већ и за трговину. Сачувани су одређени писмени споменици српских владара који то потврђују. Тако у писму Стефана Првовенчаног, којим је регулисана трговина Дубровчана, стоји измеђуосталиг и ово:

Краљ Урош, дајући Дубровчанима привилегије да тргују по српским земљама, наређује:
За време Краља Милутина пчелари су били ослобођени свих других дужности, па и војних. Зато из чињенице да је мед у Средњем веку био цењени артикал трговине, може се закључити да су услови за пчеларење тада били добри и да су пчелари били мајстори свог посла. Пчеларство је тада било цењено зато што се мед користио као замена за шећер, који је био скупа намирница.
С пропашћу српских држава, пропали су и велики пчелињаци манастира и српске властеле. Међутим, поред свих ратова и осталих друштвених недаћа, српски сељак је наставио да и даље гаји пчеле све до данас.
[уреди] Пчеларски прибор
Поред незаобилазне кошнице, за основно бављење пчеларством потребни су: димилица, пчеларска капа, нож за отварање кошница, кавези за матице, сандуче за пчеларски прибор, сандук за преношење оквира, неколико матичних решетки и ситан алат (чекић, клешта, ексери и др.).
[уреди] Димилица
Димилица служи за умиривање пчела. То је справа која се састоји из меха и лимене ваљкасте кутије са ложиштем и затварачем. Испод ложишта које се налази с доње стране се налази цевчица кроз коју мех убацује ваздух. Струјање ваздуха чини да запаљени материјал гори и да дим млазевима излази кроз отвор. Ако се неколико млазева дима нанесе на пчеле, оне ће да усисају одређену количину меда. Када довољно напуне желудац медом, постаће троме и мирне.
Прекомерно задимљавање пчела, нарочито при хладнијим данима, није препоручљиво јер тиме пчела оптерећује свој желудац што може да изазове појаву ноземозе.
[уреди] Пчеларска капа
Пчеларска капа штити главу пчелара од пчелињих убода. Капа са мрежом мора да буде провидна и због тога се најчешће прави од црног памучног конца.
[уреди] Нож за отварање кошнице
Нож за отварање кошнице је битна справа у пчеларству и зато га пчелар увек мора имати при руци. Подешен је за стругање, чишћење, раздвајање оквира и тела итд.
[уреди] В. такође
[уреди] Литература
- Тихомир Р. Јевтић, „Живот и гајење пчела“, Београд 1974.