Васко Попа

Из пројекта Википедија

Васко Попа (1922-1991), један од најпознатијих песника на српском језику, академик.

Садржај

[уреди] Биографија

Васко Попа
увећај
Васко Попа

Рођен је 29. јуна 1922 у Гребенцу код Вршца. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину (тада се Зрењанин звао Бечкерек). Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.

Прве песме објављује у листовима “Књижевне новине” и “Борба”.

Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: Од злата јабука (Београд, 1958.), Урнебесник (Београд, 1960.), Поноћно сунце (Београд, 1962.). У песничком зборнику "Од злата јабука" (1958.) у новом светлу је приказан поетски свет народних умотворина; у зборнику "Урнебесник" (1960.), поетски свет песничког хумора и у зборнику "Поноћно Сунце" (1962.), поетски свет песничких сновиђења.

Насловна страна књиге на енглеском
увећај
Насловна страна књиге на енглеском

Васко Попа је један од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског језика. У Вршцу, 29. маја 1972. год. основао је Књижевну општину Вршац (КОВ) и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу "Слободно лишће". Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (14.12.1979.) у Новом Саду.

Умро је у Београду 5. јануара 1991. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

[уреди] Круг књига

Појава Васка Попе у послератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Песнички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Језик Васка Попе је сажет и лапидаран. Он пише кратке стихове без риме и интерпункције, који су блиски метрици српске народне поезије.

Круг знамења књига песама
увећај
Круг знамења књига песама

За живота је објавио осам књига поезије које су чиниле круг и носе своје знамење:

  • "Кора" - 1953.
  • "Непочин поље" - 1956.
  • "Споредно небо" - 1968.
  • "Усправна земља" - 1972.
  • "Вучја со" - 1975.
  • "Кућа насред друма" - 1975.
  • "Живо месо" - 1975.
  • "Рез" - 1981.

После смрти Васка Попе у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама "Гвоздени сад", затим незавршена целина "Лепа варош В", као и круг од пет песама под заједничким насловом "Луди Лала". Из заоставштине потиче још и 19 песама, као и књига записа о уметности и уметницима "Калем". 2002. године у издању КОВ Вршац изашла је књига "Румунске и друге песме" где су по први објављене неке песме из Попине заоставштине које је он још у младости писао.

[уреди] Награде и признања

Васко Попа је први добитник "Бранкове награде" за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића. Године 1957. добија Змајеву награду, 1968. Аустријску државну награду за европску литературу, 1976. награду за поезију "Бранко Миљковић", 1978. додељује му се награда АВНОЈ-а, а 1983. књижевна награда "Скендер Куленовић".

[уреди] Награда "Васко Попа"

Године 1995., у Вршцу, установљена је награда "Васко Попа" за најбољу књигу песама на српском језику и додељује се сваке године на дан песниковог рођења, 29. јуна. Награду додељују Друштво пријатеља Вршца "Вршац лепа варош", Хемофарм концерн и Агенција Ђорђевић. Досадашњи добитници су:

  • 1995. - Борислав Радовић
  • 1996. - Иван В. Лалић
  • 1997. - Стеван Раичковић
  • 1998. - Милутин Петровић
  • 1999. - Слободан Зубановић
  • 2000. - Љубомир Симовић
  • 2001. - Новица Тадић
  • 2002. - Милош Комадина за збирку песама "Свеједно"
  • 2003. - Саша Јеленковић за збирку песама "Књига о срцу"
  • 2004. - Душко Новаковић за збирку песама "Изабрао сам месец"

[уреди] Спољашње везе

Други језици