Разговор о Википедији:Појмови из рачунарства/Архива02
Из пројекта Википедија
[уреди] Чему све ово?
Неке ствари овде не могу да схватим. Док је добро тражити превод за неке изразе као што је бафер (buffer) или , не видим поенту у тражењу стандардизације неких речи као што су Линукс, миш и фајл. Прво, ја сам за то да се страна имена и називи транскрибују, без обзира да ли постоје трејдмаркови или ауторска права на њих. Linux у српском има само једну могућу транскрипцију и ту нема шта да се расправља. Mouse је миш, увек био и остаће. Е сад - фајл. Сматрам такође да не треба преводити баш све изразе, односно проналазити српске пандане, јер нам једноставно језици у неким случајевима нису компатибилни. С тим у вези, фајл је терминус техникус и сасвим је разумно да фајл буде стандард, у дублету са датотеком на пример. Зашто би сервер био услуживач или послуживач? Сви су чули за термин сервер, а вероватно ће мало размислити ако им се каже да је "датотека послата на послуживач". Не треба измишљати нове стандарде него мућнути главом и видети да се задрже већ устаљени термини. Дакле, додао бих на списак и следеће:
- Browser је и браузер, computer је и компјутер, Display је дисплеј, Driver је драјвер, File је наравно и фајл, Service је и сервис (немојмо се плашити туђица), site је и сајт, tag је и таг, Unix је Unix, Уникс или Јуникс (било раније дискусија), Windows је знате већ...
А управо ми је пало на памет још нешто - савршен превод за Folder кога се нико, чудом, није сетио - директоријум.
Нисам желео сам да додајем ове измене на страни јер сам прво желео да чујем коментаре људи из тима. --Филип ۞ ☼ 21:59, 27 децембар 2005 (CET)
-
- Филипе, сва та имена су само изговор ријечи на енглеском и не преводи ријечи или појмова на српски језик. Као што је већ рекао Asusnjar, када би само с тим називима (или боље речено оригиналним изговором енглеских појмова) писали чланке, не могу да замислим на шта би то личило. Србинглиш?
- Ти слободно додај појмове које ти желииш (наравно, немој брисати оне који су већ постављени). Не треба никога раније да питаш, пошто и јесте циљ свега овога да видимо шта људи мисле о појмовима. Осим тога, овај кутак је слободан за све који имају шта да кажу о теми. Поздрав!--Славен Косановић 22:56, 27 децембар 2005 (CET)
- Ево једног разлога: "Ајде да колд бутујемо компјутер са хард драјва, па да у менију селектујемо уиндоуз експи. Затим ћемо да добраузујемо до видео фајла кога ћемо да стартујемо у плејеру. Приказ ће бити гладак јер сада сви користе дабл-баферинг, мада је интерлејс ту-и-тамо проблем и узрокује џаговану слику. Међутим, уколико то пуштамо са ентеесце деведеа обично можемо да урадимо 3:2 пулдаун и тако деинтерлејсујемо сваки фрејм. Наравно, ако имамо акцелераторску видео карту са одговарајућим декомпресионим и дисплеј драјверима то може да обави и сам хардвер.". Јел треба још? Ја знам ове изразе и лако ми је да пишем са њима... свој рођени језик испада да не знам!
- Потребно је и да се добро насмијемо. Asusnjar, хвала ти за ово.--Славен Косановић 23:44, 27 децембар 2005 (CET)
- Можда и грешим. Видим да се и по "обичним народским часописима" (немају везе са рачунарима или неком стручном темом) јављају речи типа "аксесоари", "борд директора". Људи причају о "пи ар" (PR - Public/Press Relations) а не знају ни о чему се ради. "Хот лајн" нема везе са подршком. За доручак се по хотелима редовно сервирају бекендекси и хемендекси а на пијаци редовно купују јабуке врсте "златни дели 6" (ваљда да би се разликовале од претходних пет дели врста - дели 1, дели 2, дели 3 итд).
- Понављам, ја се комотно осећам користећи "туђице". Али то чини целу струку страном и непотребно компликованијом. Друго, није све могуће транскрибовати - већ сам дао пример фирме "THERE", а масу ствари погрешно транскрибујемо, уклључујучи ту, колико видим и "Виндоус". На крају, шта ће неко да откуца када тражи чланак... Хоће ли знати како да напише неки страни појам баш онако како је то неко други смислио? Погледајте дискусију о "јабуци"...
- --Asusnjar 22:44, 27 децембар 2005 (CET)
- Хехе, па зато постоје редиректи. Него заиста, нисам мислио да одемо у ту крајност него да неке речи једноставно прихватимо такве какве јесу. Све ово што сам навео важи where applicable и није по сваку цену, али зар стварно да не прихватимо речи као што су "фајл", "сајт", "компјутер" и "сервер" за стандарде? --Филип ۞ ☼ 22:52, 27 децембар 2005 (CET)
- Па "сервер" се поприлично одомаћио. "Сајт" такође. "Фајл" = "датотека", заступљени су обоје. "рачунар" > "компјутер", мислим да је у стручном свету код нас много заступљенија реч "рачунар" а компјутер доста мање. --Ђорђе Стакић (р) 00:56, 28 децембар 2005 (CET)
ОК Ђоле, али знаш ли зашто се нико није сетио директоријума? Зато што је то најгори пример срблиша. Енглеска реч DIRECTORY није постала ДАЈРЕКТОРИ него ДИРЕКТОРИЈУМ? То не одговара ни једном правилу о транслитерацији и транскрипцији. Ја сам упорно објашњавао људима да је ДИРЕКТОРИЈУМ облик законодавног и извршног тела током Француске буржоаске револуције који се састојао од 5 особа и да нема везе са рачунарима! Док енглески није дошао на ове просторе, немачки је царевао. Тако се некад фруштуковао гермитајг, а кад је хладно унтерцигери, шлафрок па аус. Питај Лале да ли знају шта су кибиц фенстери? Људи који то говоре су и данас живи, само што им се подсмевамо? Можда зато што је Хитлер изгубио рат? Па ни Бушу нешто у Ираку не иде ...! -- JustUser JustTalk 01:10, 28 децембар 2005 (CET)
-
- Проблем је у томе што се ми понекад стидимо наших израза или нам глупо звуче те тако више волимо да нам остане сервер него услужитељ или послужитељ.
-
- Ево једног примјера:
-
- У шпанском језику server је преведено у servidor - услужитељ, послужитељ, који долази од глагола servir - услужити, послужити (користи се доста у угоститељству), такође service у servicio - услуга, послуга, итд.
-
- Ствар је у томе да треба инсистирати на превођењу појмова гдје год је то могуће, инаће ћемо када причамо о рачунарству почети да говоримо Србинглиш.
- Ајде да колд бутујемо компјутер са хард драјва, па да у менију селектујемо уиндоуз експи. Затим ћемо да добраузујемо до видео фајла кога ћемо да стартујемо у плејеру. Приказ ће бити гладак јер сада сви користе дабл-баферинг, мада је интерлејс ту-и-тамо проблем и узрокује џаговану слику. Међутим, уколико то пуштамо са ентеесце деведеа обично можемо да урадимо 3:2 пулдаун и тако деинтерлејсујемо сваки фрејм. Наравно, ако имамо акцелераторску видео карту са одговарајућим декомпресионим и дисплеј драјверима то може да обави и сам хардвер., као што лијепо приказа Аsusnjar. Поздрав! --Славен Косановић 01:13, 28 децембар 2005 (CET)
- Хехе ... заборавих да предложим да уместо браузовања покренемо срч у уиндоуз експлореру... али ко није знао за то може да научи из хелпа. Иначе, последњи пут када сам у "српском" чуо реч "директоријум" (од нерачунарца) она је значила "састанак директора" (ваљда оног "борда")...--Asusnjar 04:38, 28 децембар 2005 (CET)
[уреди] Ставови
Па добро, видим да сви имате ставове да за све треба наћи српску верзију. It's fine by me, али немојте да кажете да вас нисам упозорио кад вам дође неки новајлија и каже what the fuck? кад наиђе на услужитеља. Такође, Славене, шпански servidor и енглески server вуку корене из исте латинске речи, тако да није могуће поредити шпански и наш "превод". Такође, сервирање и сервис су речи које су се одомаћиле код нас, али за разлику од конкретно сервера, комотно се осећам употребљавајући "наше" речи у замену за стране. --Филип ۞ ☼ 11:45, 28 децембар 2005 (CET)
- Филипе, овдје није ријеч о само једном појму или десет ако већ желиш, напротив ријеч је о стотинама појмова из енглеског који су у другим језицима преведени. Ја користим Windows XP кући и Mac OS Tiger на послу, оба система и програми су скоро сто посто преведени на шпански језик (иако се често не слажу са директним преводом значења у енглеском), тако да ја понекад не могу да се сјетим како изгледа XP и Тајгер у енглеској верзији. Могу комплетно, без проблема, да напишем било који чланак на шпанском и када не бих знао како се одређени појам изговара на енглеском, а имам проблема са истим на српском језику. Као што рече Asusnjar: 'испада да не знам свој матерњи језик када говорим о рачунарству'. Ја не кажем да сада треба за све појмове који постоје тражити одгаварајући израз, али макар треба покушавати.
- Сам језик је живи организам који ако се не храни на одговарајући начин, почиње да умире као и остала жива бића. Ако се не буде покушавало с тим, кроз неколико година, ћемо чланке из рачунарства и информатике једино моћи писати на енглеском или србинглишом. Оваква дебата је у осталим европским језицима покренута почетком деведеситих и раније. Ми можда каснимо, али не треба сада да само скрстимо руке и чекамо да неко други обави посао. Саме Академије језика и њихове институције праве ревизије нових језичких израза са терена и праве констатације о кориштењу истих и ако одговарају духу језика онда их убацују у служебени ријечник, али нису задужене да преводе и уводе нове појмове него се тиме баве стручњаци из области уједно са лингвистима. Као што сам рекао нису проблем сами појмови када они изоловано стоје, проблем је када треба да срочиш једну реченицу у два реда и треба да се појави пет таквих појмова. Нашта ће то онда да личи? Ја када овдје у Шпанији искористим транскрипцију неких појмова из енглеског, на примјер Фајл, Фолдер, људи ме одмах прекину и кажу: 'дај ти то хришћански' (израз који би код нас у преводу значио 'говори српски да те сав свијет разумије'). Поздрав. --Славен Косановић 16:10, 28 децембар 2005 (CET)
- Ево једног примјера:
- Computer је у шпанском језику оrdenador - сређивач, уређивач (од глагола ordenar - сређивати, уређивати), ријеч која у обичном животу није имала никакве везе са самом науком рачунанрства и информатике. Поред осталих употреба, глагол ordenar се користи у домаћинству или на послу, када кажеш идем да уредим кућу, или ... да средим канцеларију, итд. Бољи превод енглеског значења у шпански језик, био би computadora, али се он у Шпанији практично не користи (у јужној Америци има земаља у којима је computadora једини израз за рачунар), док је сама Академија дала предност изразу ordenador сматрајући га исправнијим и више у духу језика. Некима је из почетка израз изгледао глупо, док је данас свугдје прихваћен као стандард, те ако негдје кажеш computer или computadora, сами људи те одмах исправљају. --Славен Косановић 17:19, 28 децембар 2005 (CET)
- Оно што мене лично највише занима је да се направи избор речи. Ако то значи да је стандардизована транскрипција стране речи са све неправилним изговором (нпр. софтвер и хардвер су одомаћени и мени се свиђају али се у оригиналу не изговарају тако, баш као што се ни "компјутер", ни "виндовс", итд не изговарају како их често пишу) ... онда "океј", ја са тим немам проблема. Међутим овде, Филипе, силно грешиш када причаш о "новајлији". Ти подразумеваш неког као, рецимо, што сам ја и ко зна енглеске изразе. Праве новајлије су људи који тек почињу употребу рачунара (не "компјуКтера", "комјутера" и осталих "компјутера"). Њима у тој варијанти треба од почетка објаснити "мени", "фајл", "фолдер" итд иако би им било много лакше да им дамо речи аналогне њима већ познатим стварима. Ако некоме кажем "фасцикла" или "именик" или слично (шта год да се одлучи) тај неко ће већ да има менталну слику шта би то могло да буде. Ако му кажем "фолдер" па му објасним да садржи "фајлове" то ће често да звучи као "окркакла" која садржи "мублерије", па сад ти настави објашњавање...
- Иначе слажем се са предлогом да треба да ставимо редирекције са свега и свачега (укључујући ту и алтернативне транскрипције, погрешне преводе и енглеске латиничне оригинале). Још нешто неважно: ја живим у земљи где се прича "србглиш" (чисто да се зна како се језик зове, да не буде забуне, није "србинглиш" :) ), а може на српском да се назове и "србглески".
- --Asusnjar 17:38, 28 децембар 2005 (CET)
-
- Још један детаљ. Ја се не противим 'туђицама' које долазе из грчког и латинског језика као основе (и досад је била пракса да се у науку уносе неки од тих појмова), пошто одатле ваде појмове и сви остали језици, укључујући и енглески. Примјер су апстраховати, систематизовати, сервирати, перципирати, итд. Али када почнем са изразима као што су, браузовати, фаиндеровати, експлоровати, кулдбутовати...итд., онда се сав најежим. --Славен Косановић 19:22, 28 децембар 2005 (CET)
-
-
- Слажем се 100%.
- --Asusnjar 20:17, 28 децембар 2005 (CET)
-
[уреди] Циљеви у превођењу
Направио сам почетак/предлог циљева у превођењу страних речи и израза. С обзиром да се не слажемо око неких основних ствари, изгледа да је потребно прво њих договорити пре него што кренемо у било какво превођење. Чланак је само почетак и за сада одсликава само неке потребе (које треба договорити).
Негде је потребно и написати/направити стандард или циљеве за овај чланак (појмои из рачунарства). --Asusnjar 17:29, 10 јануар 2006 (CET)
Чланак с