Ким Џонг Ил
Из пројекта Википедија
|
|
На власти: | од 1994. до данас |
Претходник: | Ким Ил Сунг |
Датум рођења: | 16. фебруар 1941/1942 |
Место рођења: | Вјатское, Сибир, Русија |
Политичка странка: | Радничка Партија Кореје (РПК) |
Ким Џонг Ил (корејски: 김정일) је вођа Северне Кореје од 1994. године. Његове званичне позиције су Председник Националног комитета одбране Демократске Народне Републике Кореје, Врховни командант Корејске народне армије и Генерални секретар Радничке партије Кореје. На власти је наследио свог оца Ким Ил Сунга, ооснивача Северне Кореје који је преминуо 1994.
Попут оца, и Ким Џонг Ил, је центар јаког култа личности унутар Северне Кореје. Константно је хваљен и почаствован као херој, говорник и велики човек без премца. Већина информација о њему је недоследна и противречна, углавном због ћутљивости власти у Северној Кореји која одбија да да било какве податке о животу Ким Џонг Ила.
Садржај |
[уреди] Младост и образовање
Једина званична биографија Ким Џонг Ила тврди да је рођен на планини Пекту у северном делу Кореје 16. фебруара 1942. Међутим, у совјетској евиденцији стоји да је рођен у сибирском селу Вјатское, недалеко од Хабаровска и то 16. фебруара 1941. То је место где је његов отац био командант батаљона 88. совјестске Бригаде, коју су чиниле избеглице из Кине и Кореје. Претпоставља се да је година рођења промењена у званичним списима Северне Кореје како би изгледало да је Ким Џонг Ил рођен у тренутку када је његов отац имао 30 година. У овом селу тврде да је ту рођен и брат Ким Џонг Ила, који се међутим удавио у бунару као мали. Још увек постоји гробница.
Његова мајка и прва жена Ким Ил Сунга је Ким Џонг Сук. Током његове младости у Совјетском Савезу, живео је под именом Јуриј Ирсенович Ким (Юрий Ирсенович Ким), где је Ирсенович изведено из русификованог имена његовог оца - Ир-сен.
Ким је још увек био мало дете када се завршио Други светски рат. Његов отац се вратио у Пјонгјанг у септембру 1945, а сам Ким Џонг Ил дошао је два месеца касније на совјетском броду који је упловио у луку Сонбонг. Породица се у уселила на имање, бившег богатог службеника из Јапана у Пјонгјангу, које је имало базен и башту. Кимов брат - Шура Ким се удавио у том базену 1948. године, међутим у горепоменутом руском селу тврде да се Шура удавио у бунару и да је тамо сахрањен. Његова мајка је умрла 1949. током трудноће, годину дана након што је Ким Џонг Ил пошао у школу.
Ким је вероватно већи део свог школовања провео у Кини, где је послат из безбедносних разлога током Корејског рата. Према званичној биографији, матурирао је у Намсан школи у Пјонгјангу, која је била специјализована за децу лидера комунистичке партије. Верује се да је касније студирао на Ким Ил Сунг универзитету и да је дипломирао 1964. на Политичкој Економији. У то време његов отац се већ учврстио на власти као Драги Вођа. Ким је такође учио енглески на Малти где је током 1970их био чест гост Премијера Дома Минтофа.
Старији Ким се у међувремену поново оженио и добио сина, Ким Пјонг Ила. Није јасно да ли је Пјонг Ил икада био озбиљан претендент да замени Ким Ил Сунга. Од 1988, Пјонг Ил је радио у Европи у неким од малобројних амбасада Северне Кореје и тренутно обавља функицју амбасадора у Пољској. Нагађа се да је он послат овако далеко како би се избегла могућа борба два сина за превласт.
[уреди] Почетак политиког ангажмана
Након што је дипломирао, 1964, Ким Џонг Ил је започео своју већу активност у бладајућој Радничкој Партији Корејаца. Врло брзо је напредовао кроз чинове. Прво је радио у Организационом Министарству да би убрзо постао члан Политбироа. Постављен је на место заменика Министарства за Пропаганду и Агитацију 1969. године.

Ким је 1973. постао партијски секретар за организацију и пропадангу, а 1974, званично је проглашен за будућег наследника свог оца. Током наредних 15 година обављао је разне високе дужности укључујући место Министра за културу и вођа партијских операција уперених против Јужне Кореје
Од седмог партијског пленума петог комитета у септембру 1973, Ким је постпено почео да учвршћује своју позицију под кампањом о револуцији. Често је описиван као „центар партије“, због растућег утицаја на свакодневно функционисање партије.
До шестог конгреса партије у октобру 1980, жеља Ким Џонг Ила да преузме партију била је испуњена. Добио је највише позиције у Политбироу, Војној Комисији и Секретаријату. Када је постао члан Седмог Врховног Савета тј. скупштине у фебруару 1982, међународној заједници је постало јасно да ће Ким Џонг Ил наследити свог оца на месту Врховног Вође Северне Кореје.
Тада Ким Џонг Ил узима титулу „Драги Вођа“, а влада почиње да гради култ личности око њега на основу онога како је изграђен култ око његовог оца који је носио титулу „Велики Вођа“.
Већ 1991. Ким Џонг Ил преузима и војску. Како је основа власти у Северној Кореји управо војска, ово је био веома значајан потез. Иако није одслужио војску, тадашњи министар одбране Јин Ву му је помогао да буде прохваћен од стране Војске као њен нови командир. Једини други могући кандидат за место државног лидера је био премијер Ким Ил, међутим он је смењен 1976. Током 1992. Ким Ил Сунг је објавио да његов син управља унутрашњим државним пословима Северне Кореје.
Према Хванг Џанг Јопу, некадашњем висококм званичнику Северне Кореје који је пребегао на јужну страну, државна управа је постала још централизованија након доласка Ким Џонг Ила на власт него што је била у време његовог оца. Иако је Ким Ил Сунг захтевао да му сви министри буду лојални, ипак је уважавао њихове предлоге и савете при доношењу одлука; Ким Џонг Ил с друге стране захтева апсолутну послушност и сагласност и сваки поглед другачији од његовог се сматра за нелојалност. Према Хвангу, Ким Џонг Ил лично одређује и најситније детаље у државним пословима, као нпр. величина кућа партијских секретара и допремање поклона његовим подређеним.
Током 1980их, Северна Кореја је доживела економску стагнацију. Ким Ил Сунгова „Џуче“ идеја (самоуправљање) је допринела томе да земља буде изолована из међународних трговинских токова па чак и од СССР-а и Кине.
Јужна Кореја је оптужила Кима да је наредио бомбашки напад у Рангуну у Бурми (данас Јангон, Мијанмар) 1983. године. У овом нападу је погинуло 17 високих званичника Јужне Кореје (мада је циљ напада био Чун Ду Хван, јужнокорејски председник) као и за напад на авион јужнокорејске компаније у ком је погинуло свих 115 путника и чланова посаде. Није пронађен ниједан директан доказ који би повезао Ким Џонг Ила са овим нападима. Агент Северне Кореје, Ким Хјон Хи, признала је да је поставила бомбу у авиону и да је наређење добила од Ким Џонг Ила лично. За ову операцију Ким Хјон Хи се припремала путујући кроз Европу а пре неколико година у српској штампи појавиле су се и њене фотографије из Београда испред хотела Метропол.
[уреди] Највиши положај
Ким Ил Сунг преминуо је 1994, у 82. години, и Ким Џонг Ил је преузео контролу над свим функцијама и државним апаратом. Иако је функција председника остала упражњена, чини се да је укинута у знак поштовања према Ким Ил Сунгу. Ким Џонг Ил је 1997. званично заузео позиције Председника Националног Комитета Одбране као и Генералног Секретара Радничке Партије Кореје. Ова позиција је означена као највиши могући положај у Северној Кореји, тако да се Ким од тада сматра шефом државе. Председник президијума Врховне Народне Скупштине и Премијер су протоколарне функције. Наслеђивање власти од стране Ким Џонг Ила је до сада једини такав случај у једној комунистичкој држави. С обзиром да Ким Џонг Ил није председник државе није ни у обавези да одржава изборе па то самим тим никада није ни учинио.
Привреда под снажном контролом државе је наставила да стагнира током 90их, као резултат ниске производње и губитка загарантованог тржишта у виду СССР-а и некадашњег затворенијег тржишта Кине. Већи део буџета се троши на наоружање, највероватније највећа несразмерна потрошња на војску у свету. Уједињене Нације упозоравају да у већем делу државе влада глад. Очајни и безнадежни Корејанци спас траже бежећи у Кину.
У домаћим медијима, Ким Џонг Ил је повремено исказивао симпатије према економској реформи које је у Кини извео Дунг Шиаопинг и приликом посета тој држави исказао је дивљење према њеном привредном напретку. Ким Џонг Ил, 2002, је изјавио, да би новац требао бити мерило вредности сваке робе. Северна Кореја је започела ограничене експерименте везане за тржиште.
И даље се спекулише о могућем наследнику Ким Џонг Ила. Јужнокорејски медији наводе да би то могао да буде његов син Ким Џонг Чул. Најстарији син Ким Џонг Нам је изгубио подршку оца након инцидента на Токијском аеродрому због поседовања лажних докумената.
У априлу 2004, догодила се велика експлозика на Рјонгчон станици, девет часова након проласка воза у ком је био Ким Џонг Ил при повратку из посете Кини. Црвени Крст је објавио да је било 54 погинуле особе и 1249 повређених. Иако су постојала нагађања о покушају атентата убрзо је чак и Јужна Кореја објавила да се највероватније ради о несрећи.
[уреди] Међународни односи
Ким Џонг Илова влада направила је кромне кораке ка нормализацији односа са Јужном Корејом, а избором Ким Де Џуна 1997. за председника Јужне Кореје створили су се позитивни услови за преговоре. Два лидера су се састала у јуну 2000 на самиту, првом такве врсте. Ипак, две стране нису успеле да постигну договор ни о једној важнијој теми о стварном унапређењу односа.
Однос Северне Кореје и САД је далеко компликованији. Током администрације Била Клинтона потписан је уговор о низу проблема а највише се односи на нуклеарна постројења Северне Кореје. Према овом уговору Северна Кореја је била дужна да се одрекне старог начина производње нуклеарне енергије који је допуштао простор за развијање нуклеарног наоружања и да прихвати нови систем који би користио лаку воду и који би био финансиран од стране Јужне Кореје а материјал допреман од стране САД. Овај пројекат је угрожен константном опструкцијом испоруке преко Конгреса.
Након избора Џорџа Буша за новог председника Америке, заузет је нови, агресивнији став према Северној Кореји. Прекинути су дипломатски односи које је иницирао Клинтон а Северна Кореја оптужена да крши уговор и да развија уранијум у тајности. Северна Кореја је демантовала ове наводе. Џорџ Буш је Северну Кореју прогласио „осовином зла“ поред Ирана и Ирака. У децембру 2002. САД су у потпуности обуставиле испоруку нафте која је била уговорена у време Клинтона. Северна Кореја се повукла из споразума о неразвијању нуклеарног оружја.
Последњих неколико година Кина покушава да посредује у разговорима између две стране и за то време Ким Џонг Ил је у више наврата посетио Пекинг и друге кинеске градове и провинције.
Северна кореја је 4. јула 2006. лансирала четири до пет тест-ракета кратког домета које су завршиле у Јапанском Мору. Шеста ракета, Теподонг2, била је далекодометна али је њено лансирање било неуспешно. Седма ракета лансирана је следећег дана. Медији иѕ Јужне Кореје су објавили да Северна Кореја има још три до четири ракете спремне за лансирање. Верује се да су оне кратког до средњег домета. Многи представници међународне заједнице су позвали на агресивнији приступ у преговорима са Северном Корејом, како би она одустала од свог нуклеарног програма.
Северна Кореја је објавила да је извршила прва тестирања свог нуклеарног арсенала, 9октобра 2006. на непознатој подземној локацији. Након неколико дана САД и Кина су објавиле да су у ваздуху пронађене мале количине радиоактивног материјала, као да и сеизмички подаци показују да је дошло до подземне експлозије. Тиме су потврђене тврдње о пробама са севера. Верује се да је у питању био тест мањих размера.
[уреди] Приватни живот
Ким Џонг Ил је ожењен са Ким Јанг Сук, мада су раздвојени већ неколико година. Са њом има ћерку, Ким Сул Сонг (р. 1974). Ким Џонг Нам је најстарији син из брака са Сонг Хје Рим рођен 1971. Његова садашња партнерка (није објављено да ли је и жена) зове се Ко Јанг Хи, са којом има још једног сина - Ким Џонг Чула рођеног 1981 а постоје и информације о трећем сину Ким Џонг Вуну. Имао је и љубавницу са којом је имао троје деце. Њено име је Кјунг Хуа Чанг Ок и она је пребегла у Јужну Кореју 2002. године. Западни медији су јавили да је она преминула од рака 2004. у 51. години живота. Ким Џонг Чул је како се претпоставља одређен за наследника Ким Џонг Ила на власти.
Прича се да је Ким Џонг Ил велики љубитељ филмова и да поседује преко 20,000 видео касета. Ким је то негирао међутим 1978. по његовом наређењу отет је јужнокорејски режисер Шин Санг Ок и његова жена глумица Чое Еун Хуи како би изградили филмску индустрију Северне Кореје. Међутим Ким сам ретко гледа филмове. Највише га занима НБА кошаркашка лига па је зато од Медлин Олбрајт добио на поклон лопту са потписом Мајкла Џордана.
Попут његовог оца, има јак страх од летења па због тога путује својим возом када иде у Русију или Кину.