Синтакса
Из пројекта Википедија
Синтакса је реч грчког порекла, а представља науку о реченици и служби и значењу речи у њој.
[уреди] Подела реченица према потврдности, односно одричности
Прва подела реченица је подела по потврдности, односно одричности. Потврдна реченица је, на пример: Данас ћу гледати представу., док је одрична супротна првој: Данас нећу гледати представу. Потврдност и одричност спада у једну од десет граматичких категорија.
[уреди] Подела реченица према њиховој говорној улози
Различитим обликом реченица исказују се различите ствари, па се тако реченице по својој говорној улози деле на пет врста. У писаном језику оне се разликују помоћу интерпункцијских знакова (и наравно смисла), док ћемо их у говорном језику препознати по облику и интонацији.
1. Обавештајне или изјавне реченице, најчешће се срећу у свакодневним разговорима. Њима се, као што и само име каже, исказују обавештења (појавама, догађајима, радњама, дешавањима, мислима). На крају обавештајних реченица, ставља се тачка. Пример:Гледао сам распевану птицу.
2. Упитне реченице су у ствари, изговорена (или написана) питања. Оне имају своју класичну упитну интонацију, а на крају оваквих реченица ставља се упитник. Пример: Да ли си данас купила млеко?
3. Узвичне реченице исказују нагле изливе позитивних или негативних осећања: страх, радост, срећу, изненађење... Иако се на њиховом крају ставља узвичник, није правило да се оне изговарају повишеном интонацијом. Пример: Опет си погрешила!
4. Заповедне реченице служе да се њима изрекну команде, наредбе, забране и дозволе. На њиховом крају, зависно од интонације, ставља се тачка (Позови ме сутра.) или узвичник (Утишајте ту музику!).
5. Жељне реченице у говору служе да би се њима исказивале жеље, благослови, клетве... На њиховом крају, зависно од интонације, ставља се тачка (Па да се видимо и догодине.) или узвичник (Срећа те пратила, куд год кренуо!).