Московска битка

Из пројекта Википедија

 Московска битка
Московска битка
Сукоб Други светски рат
Датум 2. октобар, 1941. - 7. јануар, 1942.
Место Северна и западна предграђа Москве, СССР
Исход Совјетска победа
Сукобљене стране
СССР Немачка
Команданти
Георгиј Жуков
Федор фон Бок
Снаге
Приближно 1 500 000 војника Приближно 1 500 000 војника
Губици (убијени, рањени, нестали)
700 000 250 000

Термин Московска битка се односи на одбрану Совјетске престонице, Москве и потоњу контра-офанзиву против немачке војске, између октобра 1941, и јануара 1942, за време Великог отаџбинског рата.

Садржај

[уреди] Немачка инвазија

22. јуна, 1941. Немачка и њене силе Осовине су извршиле инвазију на Совјетски Савез, изненађујући Стаљина. Како су уништили већину Совјетске авијације на земљи, немачке снаге су брзо напредовале дубоко у совјетску територију, користећи стратегију Блицкрига. Оклопне јединице су јуриле напред у укљешћујућим покретима, заробљавајући и уништавајући читаве совјетске армије. Док се немачка Армијска група Север кретала ка Лењинграду, а Армијска група Југ освајала Украјину, Армијска група Центар је имала задатак да напредује ка Москви.

Услови совјетске одбране су били катастрофални, и губици су били огромни. У раном августу, 1941, Немци су освојили град Смоленск, важно упориште на путу за Москву, али је ангажовање у зони Смоленска зауставило немачки напад до средине септембра, реметећи блицкриг. 2. октобра, 1941, Армијска група Центар под Федором фон Блоком је коначно лансирала напад на Москву - кодно име - Операција "Тајфун".

Совјетске снаге на Западном фронту, Резервном фронту, Бријанском фронту и Калињинском фронту, које су браниле московску зону су трпеле велике губитке, али су се жестоко бориле. 10. октобра, Георгиј Жуков је преузео команду над Западним фронтом и одбраном Москве.

[уреди] Одбрана Москве

Москва је постала мета немачких ваздушних напада. Становништву је наређено да изгради барикаде на улицама града, чак и у близини самог Кремља. Совјетска влада је евакуисана на исток у град Кујбишев (данас Самара), али је совјетски вођа, Јосиф Стаљин остао у Москви. Ово је важна психолошка прекретница за Стаљина, јер је останак у граду, и када су немачки војници били на домак града био значајан преседан за совјетског диктатора. Како би дао пример одлучности војницима и грађанима, Стаљин је наредио да се одржи традиционална војна парада 7. новембра на Црвеном тргу, упркос опасности од немачког бомбардовања. Војници су парадирали уз Кремљ, а онда одмарширали право на фронт.

У међувремену, немачко напредовање је већ почело да показује знакове успоравања. Немци су били готово паралисани када су почеле јесење кише, претворивши путеве у блатне баре. Када је у раном новембру наступио мраз, Немци су поново могли да користе путеве, али су се суочили са проблемом неопремљености за зимско ратовање, јер је Хитлер планирао брзу победу још за време лета. Немачким војницима је недостајала топла одећа и бела камуфлажна одела, а све више и више тенкова и других возила је постајало непокретно када је температура пала испод нула степени. Зима 1941.-1942. је била неуобичајено хладна, чак и за руске прилике.

Совјетски браниоци на прилазима Москви су постајали све очајнији. Совјети су слали хиљаде регрута и добровољаца, па и женске батаљоне пред немачку митраљеску ватру. На Московском фронту је искован термин Панфиловски: И.В. Панфилов, командант Совјетске 316. Стрељачке дивизије, је погинуо у жестокој само-пожртвованој борби пешадије против немачких тенкова. Само неколицина тешко рањених совјетских војника је преживело покољ; погинуо је и велики број немачких војника.

Немци су до 27. новембра, стигли на најисточније положаје које ће држати. Неке јединице претходнице су дошле надомак кула Кремља, на 27 km су били њихови најближи положаји, пре него што су их совјетски браниоци отерали.

[уреди] Совјетска контра-офанзива

5. децембра, 1941. Жуков је лансирао масивни совјетски контра напад против немачке војске. Офанзива се развила на свим секторима у реону москве 6. децембра. Током јесени, Жуков је пребацивао свеже и добро опремљене совјетске снаге из Сибира и са Руског далеког истока у Москву, али их је држао у позадини, док није одређен датум контра-офанзиве. Важан моменат у довођењу појачања са далеког истока је била чињеница да су Совјети обавештајним каналима дошли до информације да Јапан не планира инвазију на Русију. Чувени руски шпијун, Рихард Зорге до ове информације дошао када је видео да нове униформе јапанске војске имају кратке панталоне (и да стога дефинитивно неће напасти Сибир).

Сада је непријатељ био сувише близу Москви да би се игнорисао, и Жуков је послао појачања на немачке линије, заједно са новим тенковима Т-34, и ракетним бацачима Каћуша. Нове совјетске трупе су биле припремљене за зимско ратовање, а укључивале су и неколико ски батаљона. Исцрпљени и промрзли Немци разбијени и одбачени на 100 до 259 километара до 7. јануара 1942. Совјети су консолидовали своје положаје у априлу 1942, дефинитивно одбивши немачку претњу од Москве. Победа у Московској бици је била важан подстицај совјетском моралу, јер је немачка војска сада изгубила ауру непобедивости. Не успевши да поразе Совјетски Савез у брзом удару, Немци су морали да се припреме за дугу и крваву борбу. Блицкриг се није догодио.

Према разним поузданим западним и источним [1], око 700 000 војника Црвене армије је погинуло, било рањено или нестало за време дефанзивне фазе и контра-офанзиве а око 250 000 војника сила Осовине је или погинуло, било рањено или нестало током целе битке. Због хероизма бранилаца града, Москви је додељена титула Града хероја 1965, на двадесетогодишњицу совјетске победе над нацистичком Немачком, 1945.

[уреди] Види још

  • Ски ратовање

[уреди] Спољашње везе


Други светски рат - навигација кроз историју:
Бојишта (1939-1942) (1943-1945) Посебни чланци Учесници Види још

Увод:

  • Узроци
  • у Европи
  • у Азији

Главни фронтови:

1939.:
• Инвазија Пољске
1940.:
• Норвешки поход
• Битка за Француску
• Битка за Британију
1941:
• Априлски рат
• Операција Барбароса
• Напад на Перл Харбор
• Московска битка
• Опсада Лењинграда
1942.:
• Стаљинградска битка
• Операција Бакља
• Битка код Мидвеја

1943.:
• Курска битка
• Италијански поход
1944.:
• Битка за Нормандију
• Операција Багратион
• Арденска битка
• Битка у заливу Лејте
1945:
• Берлинска битка
• Победа у Европи
• Хирошима и Нагасаки
• Капитулација Јапана

Цивилне жртве и злочини:

  • Холокауст
  • Јапански ратни злочини
  • Стратешка бомбардовања

Последице:

Суђења:

Учесници

Савезници
•  Совјетски Савез
•  САД
•  Велика Британија
•  Кина
•  Француска
•  Пољска
•  Југославија
• више...

Силе Осовине
•  Немачка
•  Јапан
•  Италија
• више...


Више података о
Другом светском рату:

 Други светски рат
на Вириречнику
 Други светски рат
на Викикњигама
 Други светски рат
на Викицитатима
 Други светски рат
на Викиизворима
 Други светски рат
на Остави
 Други светски рат
на Викивестима