Ерих Кош
Из пројекта Википедија
Ерих Кош (15. април 1913-), књижевник, академик
Рођен је 1913. године у Сарајеву, где је завршио основну школу и гимназију. Права је студирао на Београдском универзитету. Дипломирао је 1935. године.
У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године. У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.
После ослобођења, Ерих Кош је био, прво, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Једно време био је у дипломатији. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа провео је пет година (1964-1969). Данас је професионални књижевник. Ради и живи у Београду.
Досад је објавио
- десет збирки приповедака
- У ватри (1947)
- Три хронике (1949)
- Записи о младим људима (1950)
- Време ратно (1952)
- Најлепше године (1955)
- Као вуци (1958)
- Прво лице једнине (1963)
- На аутобуској станици (1974)
- Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)
- Босанске приче (1984);
- дванаест романа:
- Чудновата повест о киту великомтакође званом Велики мак (1956)
- Ил Тифо (1958)
- Новосадски покољ (1961)
- Имена (1964)
- Мреже (1967)
- Досије Храбак (1971)
- У потрази за Месијом (1978)
- Шамфорова смрт (1986)
- Писац говори (1989)
- Мишеви (1991)
- Кућа 25а (1994);
- четири књиге есеја и чланака:
- Тај проклети занат списатељски (1965)
- Зашто да не (1971)
- Приповетка и приповедање (1980)
- Сатира и сатиричари (1985)
- четири књиге аутобиографске прозе
- Узгредне забелешке (1990)
- Између редова (1994)
- Oдломци и сећања
- писци I и II
Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.
Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН- клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик".
Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 1974. за дописног и 1978. године за свог редовног члана.
За своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године Мреже (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.