Бањица
Из пројекта Википедија
Бањица је део Београда, који се налази на југу града, на Бањичком вису. Део је општине Вождовац.
Бањица је пре Другог светског рата била село у широј околини Београда, насељено у раном XIX веку од досељеника из југоисточне Србије који су дошли после Другог српског устанка. До Другог светског рата Бањица је била мирно пољопривредно село са релативно малим бројем становника. После рата долази до урбанизације, и изградње великих стамбених блокова и солитера који потпуно мењају Бањицу. Ширењем града Бањица престаје да буде приградско село и постаје једно до градских насеља. Од старих кућа није остало практично ништа.
Данас, Бањица је резиденцијални део на јужном ободу града. Неки од значајнијих објеката овог дела су Војно-медицинска академија и Спортски центар Бањица. Ту су и стадион ФК Рад и новоизграђена црква светог Василија Острошког. Поред школе се налази мали (по западним стандардима) тржни центар, а на брду се налази добро снабдевена зелена пијаца, где доносе свеже намирнице из разних делова Србије.
Име школе је "Бора Станковић" и ту иду ђаци од првог до осмог разреда (старости 7-15 година). У овом предграђу нема средње школе, али због доброг градског превоза ђаци лако могу да стигну до бројних средњих школа у Београду (најпопуларније су Четврта и Дванаеста гимназија, које су и најближе).
Градски превоз укључује аутобуске, тролејбуске и трамвајске линије. Аутобуске линије према граду су 47, 48, 50, 59, 78, 94, тролејбуске линије су 40 и 41, а трамвајске линије су 9, 10 и 14. Станица поред школе је такође место где људи из оближњих села преседају са својих локалних аутобуских линија (401, 402 итд) на горе наведене линије према граду.
Бањица је од центра Београда одвојена Бањичком шумом, танким издуженим појасом листопадне шуме. Најчешће врсте дрвећа су храст лужњак, јасенолисни јавор и сребролисни јавор, али има и других. На шумском тлу расте дивље цвеће, као што су зечја стопа, љубичица, жутоцветна јагода, лучац, мртва коприва итд. Постоји велика разноврсност птица, па је због њих Бањичка шума проглашена Спомеником природе и заштићена законом. Најчешће гнездарице су славуј, црноглава грмуша, велика сеница, сврака, сива врана, кос, голуб гривнаш, велики шарени детлић итд. Од сисара, ту су јеж, кртица, неколико врста ровчица, разни слепи мишеви, веверица, шумски миш и жутогрли миш, ласица итд.
![]() |
Овај незавршени чланак Бањица, везан је за географију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |