Звечан

Из пројекта Википедија

Звечан је град на Косову и Метохији, у близини Косовске Митровице. Административни је центар Општине Звечан. Према попису становништва из 1991. године, у Општини Звечан било је: Срба и Црногораца (78.58%), Албанаца (19.28%). Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града,а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.

[уреди] Историја

Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар,али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви.

Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је умро(задављен) Стефан Дечански 1331.године,а ту је 1323.године сахрањен и његов брат Константин Немањић. Стефан Душан је 1337.године управу поверио млађем сину властелинке Данице,док је његов син Урош град доделио челнику Муси,зету кнеза Лазара.

Турци освајају Звечан крајем XIV века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до XVIII века када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

[уреди] Тврђава Звечан

Основа тврђаве прилагођена је конфигурацији терена и има неправилан, издужени облик. Састојала се из три дела. Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Горњи град, окружен са пет кула, чува остатке главне - донжон куле осмоугаоне основе, цркве Св. Ђорђа(коју је подигао Стеван Немања) и цистерни. Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над средишњим делом и била је живописана. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.

Основна намена града била је контрола:

  • Босанског
  • Ибарског
  • Метохијског

пута који су се ту укрштали,док је касније служио и као заштита за рудник у Трепчи.

Путописац Ами Буе,који је посетио Звечан 1840.године нашао је остатке цркве,док је Гиљфердинг 1859.године у граду видео:

Викицитати „...остатке дворца на два спрата озиданог опеком...“
({{{2}}})

Поред тога у северном делу граду је пронађен подземни лагум који се спуштао до извора у подножију брда на коме је Звечан подигнут,а пронађени су остаци још једног потенцијалног излаза из подземних лагума.

[уреди] Култура и наука

У Звечану се од 2001. године налази Факултет уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану. [1]


 
Тврђава
Тврђава Голубац
Шанац Бедем око Тауера Бедем   Кула Ненадовића Кула   Зиндан Капија Капија
Врсте тврђава
Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела
Други језици