Кијевска Русија
Из пројекта Википедија
Кијевска Русија је прва руска држава формирана око града Кијева од 880. до XII века. Захваљујући кнезу Владимиру I Великом Кијевска Русија је прихватила хришћанство од Византије 988. Период власти Владимира Великог (980.-1015.) и Јарослава I Мудрог (1019.-1054.) представља Златно доба Кијевске Русије. Била је по површини највећа европска држава свог времена, а по некима и културно најнапреднија.
Садржај |
[уреди] Рана историја Руса
Варјази (Викинзи) су се најпре населили око језера Ладоге, па су кренули јужно до Великог Новгорода. Кретали су се дуж пловних путева. Бавили су се пиратством и трговином. Током IX века долазили су до Црног Мора и Каспијског језера. Словени дуж водених путева почели су да Викинге користе као заштитнике.
Према најранијој хроници Кијевске Русије, Варјаг (Викинг) Рурик је први основао Велики Новгород 862. Био је изабран као заједнички владар неколико словенских и финских племена. После тога кренуо је јужније и проширио власт до Кијева. Хроника га сматра претечом династије Руриковић. Рурик је окончао владавину Хазара у том подручју. Кијевска Русија настаје у IX веку у поречју Дњепра. Кијевска Русија је контролирала трговачке путеве коже, воска и робова између Скандинавије и Византије дуж река Волге и Дњепра.
Кијевску Русију оснива принц Олег око 880. Током следећих 35 година Олег и његови ратници потчињавају разна источно-словенска и финска племена. Олег је 907. предводио напад на Константинопољ, а 911. је потписао трговачки уговор са Византијом као равноправним партнером. Нова Кијевска Русија је напредовала јер је контролирала трговачке путеве од Балтика до Црног мора, а поседовала је обиље кожа, воска и меда за извоз.
До владавине Свјатослава I (945.-972.) кијевски владари су прихватили словенске обичаје и имена, али још увек је било много Скандинаваца у њиховинм дружинама. Свјатослав је поразио најјаче суседе Хазарију и Бугарско царство, изазвавши њихов распад.
[уреди] Златно доба Кијевске Русије
Подручје Кијева је било главно подручје Кијевске Русије два века. Велики кнез Кијева контролирао је земље око Кијева, а његови потчињени владали су градовима и великом кнезу су плаћали данак. Период власти Владимира Великог (980.-1015.) и Јарослава I Мудрог (1019.-1054.) представља Златно доба Кијевске Русије. Тада је достигнут зенит Кијевске Русије. Оба владара су ширила територије Кијевске Русије.
Владимир Велики је дошао на власт после смрти свога оца Свјатослава I 972. и после победе над братом Јарополком 980. Као велики кнез Кијева Владимир је покрстио Кијевску Русију. Процес је започео његовим крштењем 988.
Током 987. Владимир се конзултирао са својим бољарима, па је на све стране послао представнике да изуче различите религије. Несторова хроника описује та запажања. За муслиманске Бугаре са Волге изасланици су јавили да та религија није прихватљива, јер забрањује алкохол и свиње.
Руски извори описују Владимиров састанак са Јеврејским изасланицима (могуће да су били Хазари). Владимир је сматрао да је јеврејски губитак Јерусалима доказ да их је бог напустио. Владимир се окренуо хришћанима. У немачким црквама није видио никакве лепоте, али у Константинопољу је био одушевљен церемонијалом и лепотом Свете Софије. Рекао је "Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи".
Руси су и раније имали јаке везе са Византијом, која је доминирала Црним морем, а тиме и важним трговачким путевима дуж Дњепра.
Припадност православљу имало је и друге дугодосежне политичке, културне и религиозне последице. Црквена литургија је била написана на ћирилици. Преведена је са грчког на старословенски и староруски. Преведено је доста књига са грчког. Постојање литературе олакшава прелаз Словена на хришћанство. Руси тада долазе у додир са грчком филозофијом, науком и историографијом, а да не морају знати грчки. У то доба образовани људи Западне и Централне Европе морали су учити латински. Пошто су били ослобођени од служења Риму, тиме су били ослобођени латинског, па Источни Словени развијају властиту књижевност и уметност на свом језику.
Јарослав Мудри се борио за власт са својом браћом. Након четворогодишњег рата победио је свог полубрата Свјатополка I Кијевског, кога је помагао његов таст Болеслав Храбри. Свјатополк се вратио са пољском војском, коју је предводио Болеслав Храбри. Заузео је 1018. Кијев, а Јарослав је побегао у Велики Новгород. Јарослав је успио 1019. да поврати власт у Кијеву. Јарослав је био заинтересиран да поправи односе са Европом, посебно са Византијом. Удаао је своју унуку за немачког цара Хенрика III ) , сестре и ћерке је удао за краљеве Пољске, Француске, Мађарске и Норвешке.
Током владавине Јарослава Мудрог донесен је први руски закон "Руска Правда". Изградио је две велике катедрале: катедралу Свете Софије у Кијеву и катедралу Свете Софије у Новгороду. Потпомагао је свештенство и манастире. Основао је и прву школу.
Династија Рурикович је владала Кијевском Русијом. Током XI и XII века мешавина скандинавске и словенске елите доминирала је Кијевском Русијом. Официри и службеници су добијали приходе и земљу у замену за своју војну или политичку службу. Кијевско друштво није имало аутономне градове, али градовима су ипак управљала већа (савети). Понекад би савети града истерали владара и довели другога. Било је нешто мало робова, али није постојало кметство, које је карактеризирало Западну Европу.
[уреди] Успон регионалних центара
Кијевска Русија је достигла зенит и почели су проблеми. Није лако могла да се одржава као просперитетна држава, јер је владајући клан био јако бројан и интереси су им били често регионалног типа. Кнежеви су се често борили један против другога. При томе су често формирали савезе кнежева са вањским групама, као што су Пољаци, Мађари и Половоци. Од 1054. до 1224. водила су се 83 грађанска рата, а 293 кнеза су ушла у спор око наследних права.
Крсташки ратови су довели до убрзања пада Кијевске Русије. Током Четвртог крсташког рата Цариград је опљачкан. Битно је опао значај Дњепарског трговачког пута, што је смањило приходе Кијевске Русије. Кијевска Русија се распада на мноштво кнежевина и неколико регионалних средишта: Новгород,Владимир-Суздал, Халич,Полоцк, Смоленск, Чернигов и Перејаслав.
[уреди] Новгородска Република
На северу, Новгородска Република је цветала захваљујући контроли над трговачким путевима од Волге до Балтичког мора. Седиште јој је било у Великом Новгороду Како је Кијевска Русија пропадала, тако је Новгородска Република постајала све независнија. Новгородом је владала локална олигархија. Главне одлуке је доносила градска скупштина, која је изабирала и кнеза, као војног вођу. У XII веку Новгород добија архиепископа, што је био знак повећаног значаја и политичке независности. Велики Новгород је доста личио градовима у Европи, који су припадали Ханзи.
[уреди] Североисток и Владимир-Суздал
На североистоку Словени су колонизирали територије, које ће постати Московска кнежевина. На тим територијама су потчинили угро-финска племена. Ростов је био најстарији центар. Затим је то постао Суздал па онда Владимир, који је постао седиште од Владимир-Суздала. Под притиском турских номадских народа становништво је мигрирало од Кијева према североистоку. Како су јужне земље пустиле, тако је све више племића, уметника и занатлија стизало у Владимир и кнежевину Владимир-Суздал, која је постајала најјача у Кијевској Русији.
Кнез Андреј Богољубски је са својом војском заузео Кијев 1169. и тада је задао Кијеву велики ударац. Поставио је свог брата да влада Кијевом, а он је владао Владимир-Суздалом. Политичка моћ се тако преселила из Кијева у Суздал. Нешто пре монголске инвазије митрополија се сели 1299. из Кијева у Владимир.
[уреди] Северозапад
Кнежевина Галиција је развила трговачке односе са Пољацима, Мађарима и Литванцима и постала је тиме моћна кнежевина. Током XIII века кнез Роман Мстиславич је ујединио две кнежевине, заузео Кијев и прогласио се Великим кнезом Кијева. Његов син кнез Данило Кијевски (1238.-1264.) постаје први владар Кијевске Русије, који прима круну од папе. Ипак није раскинуо са Цариградом. У раном XIV веку цариградски патријарх даје митрополију владарима Галиције-Волиније. Литвански владари исто тако добијају митрополију. Током раног XV века тим митрополијама поново управља митрополија "Кијева, Халиха и целе Русије".
Галиција-Волинија је ослабила због монголских инвазија и због унутрашњих сукоба и вањских интервенција. Током средине XIV века Галиција-Волинија престаје постојати. Пољска је заузела Галицију, а Литва Волинију, укључујући Кијев 1321. Литвански владари носе отад титулу владара Рутеније.
[уреди] Значај
Кијевска Русија је била доста ретко насељена, поредимо ли то са Западном Европом. Била је по површини највећа европска држава свог времена, а по некима и културно најнапреднија. Док су у Европи чак и цареви били неписмени у Кијеву и Новгороду деца су била писмена. Новгород је имао развијен канализациони систем. Док је у Европи тортура и смртна кашна била уобичајена, по првом руском закону "Руској Правди" тортуре и смртне казне није било.
Око 1200. Кијев је имао 50.000 становника, а Новгород и Чернигов око 30.000. У исто време Лондон је имао 12.000 становника.