Дагестан

Из пројекта Википедија


Координате: 43° 3' 26" СГ Ш, 46° 54' 55" ИГД

Застава Дагестана
увећај
Застава Дагестана

Република Дагестан (Руски: Респу́блика Дагеста́н), је једна од република у саставу Руске федерације. То је највећа руска република у северном Кавказу, како у површини тако и у становништву.

Реч Дагестан или Дагстан долази из Туркијског израза за земљу планина. Дагестан има површину од 50.300 km². Има 2.576.531 становника. Дагестан представља вишенационалну средину са следећим националностима.: Авари (29.4%), Даргини (16.5%), Кумјуки (14.2%), Лезгини(13.1%), Лаки (5.4%), Руси(4.7%), Азери(4.3%), Табасарани(4.3%), Чечени(3.4%). службени језик је руски, а говори се преко 30 локалних језика.

[уреди] Историја

увећај

Најстарији записи говоре о држави званој Кавкаска Албанија на југу. Северни делови су били конфедерација паганских племена. У првом веку после Хр. Кавкаска Албанија је владала данашњим Азербејџаном. Борили су се са Римљанима и Персијанцима и рано су прешли на хришћанство. Персијски Сасаниди су у петом веку саградили јаку тврђаву звану Каспијаска врата, а северни део Дагестана су похарали Хуни, а после њих Авари. Аварска држава је постојала у Дагестану у сени Хазарије и калифата све о деветог века. Арапи су победили Персијанце у 7. веку, па онда и Хазаре, тако да је ислам постао главна религија у градским центрима. Аварска држава је потпуно нестала у 12. веку, а албанско хришћанство нестаје до 15. века.

Успостављале су се и муслиманске државе овисне о Златној хорди и Монголима. Монголи су више пута извршили разорне инвазије. Монголски ауторитет је постајао временом све слабији, а руски је јачао. Петар Велики је први анектирао делове Дагестана. Временом је Русија дошла у посед целог Дагестана до почетка 19. века. Појавиле су се бројне побуне радикалних муслимана током прве половине 19. века. То су биле побуне Гази Мухамеда (1828-1832.), Гамзар бега (1832.-1834.) и Шамила (1834.-1859.). Кавкаски рат је трајао до 1864, а онда је Шамил коначно ухваћен. Дагестан и Чеченија су се поново побуниле против Русије током руско-турског рата 1877.-1878. Побуна је поново скршена. Током 1999. група муслиманских фундаменталиста предвођених Шамилом Басајевом побунило се против Русије. Током побуне било је стотине мртвих бораца и цивила. Та побуна је навела Русију да изврши инвазију Чеченије те исте године.




Административне јединице Русије Flag of Russia
Федералне јединице
Републике Адиџија | Алтај | Башкортостан | Бурјатија | Чеченија | Чувашија | Дагестан | Ингушетија | Кабардино-Балкарија | Карелија | Хакасија | Коми | Калмикија | Карачајево-Черкезија | Мари Ел | Мордовија | Северна Осетија | Јакутија | Татарстан | Тува | Удмуртија
Крајеви Алтајски крај | Хабаровски крај | Краснодарски крај | Краснојарски крај¹ | Пермски крај | Приморски крај | Ставропољски крај
Области Амур | Архангелск | Астрахан | Белгород | Брјанск | Чељабинск | Чита | Иркутск³ | Иваново | Калињинград | Калуга | Камчатка² | Кемерово | Киров | Кострома | Курган | Курск | Лењинград | Липетск | Магадан | Москва | Мурманск | Нижњи Новгород | Новгород | Новосибирск | Омск | Оренбург | Орјол | Пенза | Псков | Ростов | Рјазан | Сахалин | Самара | Саратов | Смоленск | Свердловск | Тамбов | Томск | Твер | Тула | Тјумењ | Уљановск | Владимир | Волгоград | Вологда | Вороњеж | Јарослављ
Федерални градови Москва | Санкт Петербург
Аутономне области Јеврејска аутономна област
Аутономни окрузи Ага Бурјатија | Чукотка | Евенкија¹ | Хантија-Мансија | Корјакија² | Ненеција | Тајмирија¹ | Уст-Орда Бурјатија³ | Јамалија

1. 1. јануара 2007.год Евенкија и Тајмирија ће бити прикључене Краснојарском крају.
2. 1. јула 2007. год. Камчатска област и Корјакија ће се објединити у Камчатски крај.
3  1. јануара 2008. год. Уст-Орда Бурјатија ће ући у састав Иркутске области

Федерални окрузи
Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки