Устав Србије од 1838. године

Из пројекта Википедија

Устав од 1838. године често се назива Турски устав, јер је издат у форми турских фермана. На овај начин Турска је желела да покаже да је Србија у вазалном положају према њој.

Садржај

[уреди] Доношење Устава

Кнез Милош Обреновић је променио свој начин владавине након укидања Сретењског устава. Није сам судио, укинуо је тортуру и монопол трговине сољу. Утицај на доношење новог устава вршили су Русија (покровитељ) Турска (сизерен) и Аустрија. Руски изасланик Рикман је предао „базис“ за уставно организовање Србије. По њему устав би требао да садржи само административне одредбе, јер су политичка права обезбеђена Хатишерифом од 1830. године. Русија је захтевала и останак Савета, преко кога би могла да врши притисак на кнеза. Фебруара 1838. године образована је Велика уставна комисија. При свом раду је користила Сретењски устав, нацрте и руски „базис“.

[уреди] Садржина Устава

Централни органи власти су 1. кнез са његовим министрима и 2. Савет.

Потврђено је наследно кнежевско достојанство породици Милоша Обреновића. Кнез је на челу управе, има законодавну власт, именује чиновнике, извршује законе, врховни је заповедник војске. Има право да именује три министра, који ће сачињавати владу: министра унутрашњих послова, финансија и правосуђа. На челу кнежеве канцеларије је кнежев намесник у својству министра спољашњих послова. Министри заседају у Савету. Ограничена је кнежева власт.

Савет је састављен од 17 најугледнијих српских старешина. То мора бити српски држављанин, старији од 35 година, који поседује непокретна добра. Председника и чланове Савета именује кнез. Саветници не могу бити смењени, сем ако не повреде устав и законе. Основне функције Савета су: 1. разматрање закона, уредби и висина дажбина 2. одређивање плата и увођење нових звања 3. решавање државног буџета 4. припремање закона о војсци. Савет може подносити законске предлоге кнезу. Сваки кнежев правни акт мора прво одобрити Савет.

Народна скупштина није предвиђена. Старешине су се плашиле Милошевог утицаја на Народну скупштину; Порта је знала да на њу неће имати утицај; док Русија ни сама није имала ту институцију.

Судови су независни чланом 44. Постоје три категорије судова: 1. примирителни 2. првостепени и другостепени окружни суд 3. апелациони суд је највећа судска инстанца.

Управа. Србија је подељена на 18 округа. Окрузи су подељени на срезове, а они на села.

Грађанска права су такође загарантована. Судски су заштићена лична и имовинска права. Не постоји казна конфискације имања, нити институција колективне одговорности. Феудални односи су коначно укинути. Укида се кулук.

[уреди] Акти о устројству Савета и централне управе

Акти о устројству су донети 29. маја 1839. године са циљем да разјасне одредбе Устава. Након што их је потписао, кнез Милош Обреновић је абдицирао 1. јуна. Милош се одлучио на овај потез јер је актима проширена је власт Савета на рачун кнежеве власти. По актима о устројству саветнике и министре предлаже Савет. Кнез може постављати министре само из реда саветника, а када их отпусти они се враћају у Савет. Законски предлог претреса Савет те га шаље на потврду кнезу, а потом се проглашава у прописаној форми у Савету. Саветницима је судио Касациони суд у првом степену, а у другом степену сам Савет. Министри су потчињени кнезу у пословима његове надлежности и Савету у пословима за који је он задужен.

[уреди] Исход Устава

Турским уставом је развојена управна и судска власт. Централна управа је подељена на министарства. Србија је постала ограничена уставна монархија са смањеном улогом кнеза. Овај устав је постао темељ уставобранитељског режима.

[уреди] Литература

Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-1903, Београд, Научна књига, 1988.

Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Нови Сад 2002.


 
Устави Србије
Застава Србије