Франческо Петрарка

Из пројекта Википедија

Франческо Петрарка
увећај
Франческо Петрарка

Франческо Петрарка (20. јули 1304 - 18. јули 1374). Италијански хуманиста. Историчар.

Чевени италијански хуманиста Франческо Петрарка је рођен у малом градићу Арецу у јужној Италији као син дворског нотара. Своје рано детињство је провео у селу Инциса близу Фиренце. Отац Петрарке, господин Петрарко је побегао из Фиренце 1302. заједно са Дантеом због куге која је тада владала Италијом. Највећи период свог детињства Петрарка проводи у Авињону где се читава породица преселила на инсистирање папе Климента V, који је 1309. дошао у овај град после раскола у папству.

Петрарка је студирао у граду Монтпелијеру (1316-1320) и Болоњи (1320-1326), на инсистирање свог оца право. Ипак, Петрарка се превасходно интересовао за писање и за читање латинске поезије. Након смрти оца, враћа се у Авињон и ради као дворски саветник. Рад му је обезбеђивао и доста времена да се посвети писању. Прво његово дело "Аfrica", (Африка)је била нека врста латинског епа о римском војсковођи Скипију Афричком. Због својих дела, примио је на Капитолу (у Риму) песнички ловоров венац и тако је постао први човек коме је припала част да се окити оваквим признањем. Маштао је о уједињењу Итлије, па је ту своју жељу изразио у песми "Моја Италија", и поздравио је устанак Коле ди Ријенција 1347. године. Петрарка је путовао по целој Европи и радио је као папски изасланик једно време. Прилоком својих путовања сакупљао је латинске дописе, цитате и прерађивао их. Објавио је први превод Хомера на латинском језику, као и Цицеронова писма, за које се сумњало да уопште постоје. Његово најчувеније историјско дело јесте "De Viris Illustribus"(Познати људи). Ту је Петрарка споменуо 21. хероја римске историје од Ромула до Цезара и од Александра Великог, Пира и Ханибала. Дело је после његове смрти употпунио његовг ученик Ломбардо, који је додао још 12 биографија, и тако закључио хронолошку серију са царем Трајаном.Друго његово историјско дело је било "Rerum Memorandarum Libri" (Књига Сећања). Ту је Петрарка објавио прикупљене историјске анегдоте, али му је дело остало недовршено. 26. априла 1336. Петрарка, заједно са својим братом и својим пријатељима се пење на врх Монт Вентокса у Италији на 1.909 м надморске висине. Ускоро је писао свом пријатељу Франческу Дионођију и обавестио га да му је пошло за руком да освоји врх Монт Вентокса. Ово пењање Петрарке на врх Монт Вентокса 26. априла се саматра и претечом алпинизма, а сам Петрарка првим алпинистом.

Због учешћа у црквеном животу, забрањен му је брак. Ускоро је рашчистио са црквом и венчао се са једном непознатом женом која му је родила сина и ћерку.

Петрарким син је рођен у Авињону и звао се Ђовани, а ћерка Франческа се родила у Ваклузи. Ћерка му је била удата за племића Франческа Бросана, који ће касније прочитати први Петраркин тестамент. 1362. ћерка долази у посету своме оцу у Венецији да би се спасла куге.

После краћег боравка у Венецији, Петрарка борави једно време у Падови, да би се затим заувек уклонио из друштвеног живота. До краја свог живота се бавио писањем у малом месташцу Арки где је и умро 1374.

Славу као песник-хуманиста Петрарка је стекао својим збиркама канцона и сонета где описује своју љубав према Лаури, на један другачији начин него што је Данте опевао своју Беатриче.

Међу бројним Петраркиним делима истичу се следећа:

Књижевна

  • Canzoniere and the Trionfi (Канцони и Тријумфи)
  • Secretum (Моја тајна књига)
  • De Vita Solitaria (На врхунцу живота)
  • De Remediis Utriusque Fortunae (Сећање на богатство)

Историјска

  • De Viris Illustribus (Познати људи)
  • De Otio Religiosorum (О испосничком животу)
  • Carmen Bucolicum
  • Africa (Африка)
  • Rerum Memorandarum Libri (Књига сећања)