Булевар краља Александра (улица у Београду)
Из пројекта Википедија
Булевар краља Александра | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
[[Слика:|250п|мини|н|Овде иде слика]] | |||||||
Стара имена | |||||||
Булевар Револуције (улица у Београду)
|
|||||||
Град и општина | |||||||
Београд и Звездара | |||||||
Детаљнији положај | |||||||
|
|||||||
Добила име по | |||||||
Краљ Александар Обреновић |
Булевар краља Александра je најдужа улица Београда.
[уреди] Знаменитости улице
Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63,саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан "Мадера" (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел "Метропол" архитекте Драгише Брашована.
Налази се у оквиру претходно заштићене целине "Стари Београд".
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма.
Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић.
Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији.
Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине "Стари Београд".