Београдска берза

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] БЕОГРАДСКА БЕРЗА

[уреди] Настанак берзе

Београдска берза а.д. је мешовита берза са седиштем у Омладинских бригада 1 , у Београду (Србија). Успостављена је као акционарско друштво, чији су оснивачи били тадашња Савезна Република Југославија, Република Србија, и педесетак банака и осигуравајућих друштава.

Првобитно је основана још 21. новембра 1894. године, али су прве трансакције обављене тек у јануару 1895. Припреме за отварање београдске берзе трајале су дуго. Закон о јавним берзама донет је 3. новембра 1886. године, а сама берза основана је 1894. године на иницијативу Српског трговачког удружења, а почела је са радом 2. јануара 1895. године. На овој берзи трговало се девизама, акцијама, обвезницама и робом. Била је то прва берза у југословенским крајевима. Послови су се склапали и промптно и термински.

[уреди] Историја берзе

[уреди] Почетак рада

Због економске заосталости наших крајева и усмерености трговине пољопривредним производима на стране земље, првенствено на Пешту, Беч и Штајнбрух, дуго се није осећала потреба за отварањем берзи, као посредничких трговачких институција. У Србији је ситан сеоски посед, праћем скромним тржишним вишковима, био додатна сметња за појаву берзи. И поред тога, водећи београдски трговци су средином XIX века предлагали кнезу да оснује берзу, што би олакшало и убрзало трговински промет и потпомогло економски напредак Србије.

Пословање је до I светског рата било доста слабо. Трговало се готово искључиво страним новцем, посебно наполеондорима и аустро-угарским крунама. Значајну препреку напретку послова представљало је наглашено опорезивање мењачких радњи и високо таксирање берзанских закључака, пошто је многима сметао шпекулативни карактер берзе. Пољопривредним производима мало се пословало, већ је настављена стара традиција непосредног трговања између ситних србијанских и крупних аустро-угарских трговаца. На берзи су се почетком XX века котирале акције 140 новчаних завода и 40 предузећа, али је промет акција био скроман, пошто је финансијски капитал био слабо развијен у тадашњој Србији. Нешто се живље трговало државним обвезницама, као сигурнијим вредносним хартијама.

[уреди] Први светски рат

Берза је имала прекид у раду у периоду од 1914. до 1919. године. Пословање берзе обновљено је после I светског рата.

Београдска берза је и даље највише пословала са девизама и, током тридесетих година, са клириншким дознакама, а нешто мање државним обвезницама, за које је била најважнији центар у Краљевини Југославији. Посебно жива трговина девизама одвијала се непосредно после рата, у време инфлације и шпекулација са вредношћу динара. У периоду између два светска рата, израсла је у снажан финансијски центар у овом делу Европе.

[уреди] Велика економска криза

Берзански промет показивао је пораст до избијања велике економске кризе и највишу вредност достигао је 1928. године. Затим је битно смањен услед кризе, али и промене прописа: држава је преузела у своје руке извоз значајног дела пољопривреде (ПРИЗАД) и установила режим девизне контроле.

У време велике кризе трговина је битно опала. Најважнија обвезница је била обвезница ратне штете, која је изазвала знатне шпекулације током тридесетих година, а њој по значају следе обвезнице из аграрне реформе. Трговање акцијама било је врло скромно (котирале су се акције 32 предузећа), као и на осталим југословенским берзама. Несташица капитала и високе каматне стопе отежавале су берзанско пословање ефектима. Од роба, на београдској берзи трговано је пшеницом, кукурузом, овсом, ражи, јечмом, пасуљем, сувим шљивама, орасима и млинарским производима, али је претежан део тржишних вишкова и даље прометан директним трансакцијама између страних трговаца и домаћих накупаца.

После I светског рата отворене су у организацији страних увозника још две робне берзе за пољопривредне производе: у Новом Саду (1921) и Сомбору (1925), од којих је новосадска била далеко значајнија са прометом од око 20 хиљада вагона годишње.

[уреди] После Другог светског рата

После II светског рата и успостављања комунистичког поретка угашене су београдска и сомборска берза, док је новосадска наставила са радом по знатно измењеним правилима. Последње трансакције закључене су у априлу 1941. године. Формално, Београдска берза престаје са радом 1953. године, као непотребна институција.

[уреди] Привредне реформе

Београдска берза је поново основана 1989. године, у време почетка привредних реформи, првобитно као Југословенско тржиште капитала, оснивањем од стране највећих југословенских банака. Југословенско тржиште капитала 1992. године мења име у Београдску берзу настављајући традицију некадашње.

Њен рад током 1990-тих година је био ограничен на краткорочне позајмице новца, краткорочне дужничке инструменте предузећа (обвезнице и слично) и, повремено, пласман државних обвезница невеликих вредности. Акцијама се није трговало, као ни робом и девизама. Тек је по променама модела приватизације из 2001. године почела трговина, и то првенствено акцијама предузећа која су приватизована по закону о приватизацији из 1997. године. Ипак, током следећих година промет акција преко Београдске берзе није био велик, јер се већи део промета обавља ванберзанским путем, углавном кроз преузимање фирми.

[уреди] Најзначајнији догађаји у њеној новијој историји

  • септембар 2002 – отпочело трговање обвезницама Републике Србије
  • децембар 2002 – одржана је Прва међународна конференција Београдске берзе
  • март 2003 – уведен метод континуираног трговања за обвезнице Републике Србије
  • септембар 2003 – започиње обележавање 110 година од оснивања Београдске берзе, отпочела је отварањем Изложбе старих хартија од вредности у Нишу
  • септембар 2003 - одржана Друга међународна конференција Београдске берзе и одржано прво јавно представљање Пројекта информационог повезивања берзи југоисточне Европе
  • октобар 2003 – отпочела тестирања система даљинског трговања
  • март 2004 – систем за даљинско трговање пуштен у рад
  • септембар 2004 – Београдска берза примљена је у пуноправно чланство Федерације евро-азијских берзи - FEAS
  • октобар 2004 – прва трговања акцијама по методу континуираног трговања
  • новембар 2004 – одржана Трећа међународна конференција Београдске берзе / Обележена је 110. годишњица Берзе, свечаном Академијом и Изложбом
  • децембар 2004 – први пут је објављен BELEXfm , индекс на акције којима се тргује на слободном берзанском тржишту
  • фебруар 2005 – Београдска берза постала је придружени члан Федерације европских берзи - FESE
  • март 2005 – пуштен је у рад сервис за on-line праћење трговања на берзи – BELEX.info, као и добијање података о трговању путем мобилне телефоније – SMS и WAP сервиси
  • мај 2005 – отпочела дистрибуција података путем data feed-a
  • октобар 2005 – објављен је индекс BELEX15 – за акције предузећа које се налазе на методу континуираног трговања
  • новембар 2005 – одржана је Четврта међународна конференција Београдске берзе “Очување интегритета и ефикасности тржишта капитала”

[уреди] Литература

  • Милорад Зебић: "О берзама и посебно о Београдској берзи", Београд, 1937.

[уреди] Спољашње везе

  • Београдска берза [1]
  • Сервис за on-line праћење трговања на берзи – BELEX.info [2]
Други језици