Патријарх српски Гаврило

Из пројекта Википедија

Гаврило Дожић

Његова светост патријарх српски господин Гаврило
рођен: 17. мај, 1881.
Врујци, Црна Гора
преминуо: 7. мај, 1950.
Београд, Србија


Патријарх српски Гаврило је рођен 17. маја 1881. године у Врујцима, у Доњој Морачи у близини манастира Мораче. Његово световно име било је Ђорђе Дожић. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а потом школовање наставио у Београду. Био је једно време искушеник у манастиру Липовцу код Алексинца, а затим у манастиру Сићево. Замонашио се 26. фебруара 1900 у манастиру Сићево код Ниша, сутрадан га је епископ нишки Никанор (Ружичић) рукоположио у чин јерођакона, а после седам дана у чин јеромонаха.

1905. године уписао је Богословски факултет Атинског универзитета, као државни питомац Србије. Дипломирао је 1909, а нешто касније и докторирао на овом факултету. После тога постављен је за секретара српског манастира Хиландара у Светој Гори, одатле одлази на место српског представника у Цариградској патријаршији. Ту га затиче избор за митрополита рашко-призренског 1. децембра 1911. Свечана хиротонија у епископски чин извршена је 4. децембра 1911. После завршетка Балканских ратова, преименован је у митрополита и архиепископа пећког.

За време Првог светског рата био је интерниран у Цеглед, у Мађарској где је од страдања и малтретирања оболео, па је 1918. као болесник враћен у Улцињ, где остаје до ослобођења под јаком аустријском стражом. Био је на челу групе од 18 посланика црногорског парламента која је у новембру 1918. однела у Београд своју одлуку о уједињењу са Србијом.


После смрти митрополита црногорско-приморског Митрофана (Бана), изабран је за новог митрополита црногорско-приморског 17. новембра 1920. На овом положају остао је до избора за патријарха српског 21. фебруара 1938 (по старом је то 8. фебруар). Предводио је делегацију Српске православне цркве на Конференцији у Цариграду 1923 која је била посвећена реформи календара. На овој конференцији са српске стране је учествовао и Милутин Миланковић као астроном да им помогне око превазилажења проблема везаног за календар и дужину трајања године. О овом њиховом путу Миланковић врло детаљно пише у свом делу "Кроз васиону и векове".

На патријаршијском трону наследио је патријарха Варнаву 1938. Био је противник потисивања тројног пакта и писмено је саветовао југословенској влади да га не потписује. После боммбардовања Београда, 6. априла 1941. патријарх се склонио у манастир Раковицу, потом у Жича, а онда у манастир Острог где су га немачке власти ухапсиле 25. априла 1941. у 6 сати изјутра.

Из Острога су га довели У Београд, где је једно време био затворен у затвору Окружног суда. Потом су га преместили у манастир Раковицу, а затим у манастир Војловицу, где је заједно са епископом жичким Николајем био заточен под јаком стражом. Половином септембра 1944. пребачени су у злогласни концентрациони логор Дахау.

Због нове власти није могао одмах да се врати у земљу, него тек 14. новембра 1946. Одмах по доласку сазвао је ванредно заседање Светог архијерејског сабора, да би се размотрила нова ситуација у земљи која је била веома тешка за православну цркву.

Патријарх Гаврило је изненада умро 7. маја 1950. у Београду. Сахрањен је у београдској Саборној цркви, у јужном делу храма, у непосредној близини кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића.

После њега патријарх српски је постао Викентије (Проданов).

[уреди] Спољашње везе



Претходник:
Варнава
патријарх српски

1938 - 1950

Наследник:
Викентије
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}