Манастир Троноша
Из пројекта Википедија
Манастир Троноша је православни мушки манастир који се налази код Тршића у селу Коренита, област Јадар, општина Лозница, епархија шабачка Српске православне цркве.
У Троношком летопису из 1791. као ктитор манастира спомиње се краљица Катарина Немањић, жена краља Драгутина. Сматра се да је манастир настао између 1276. и 1282. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља. Манастир је обновљен је у 16. веку, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је 1559. године.
Игуман Јован опремио је у манстиру преписивачку радионицу где су 1571. и 1581. године преписиване богослужбене књиге за Троношу и суседне манастире. Троношки игуман Михаило боравио је 1625. године у Русији, у периоду од 16. до 18. века руски Синод је помагао овом манастиру. Оловни покривач са манстирске цркве насилно је скинут крајем 17. века.
За време Кочине крајине, игуман манастира био је на челу борбе. Вук Стефановић Караџић је учио школу у овом манастиру 1797. године. За време Првог и Другог српског устанка Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У Првом светском рату у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку Другог светског рата. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. После Другог светског рата црква је обнављана 1964. и 1987. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења Вука Караџића.
Манастирска црква у Троноши је подигнута као једнобродна грађевина рашког градитељског стила. 1987. изграђен је спомен-конак. Иконостас цркве дело је Николе Јанковића из 1834. године. Овај живописац из 19. века је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године. Манастир је по завршетку живописа и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на Велики четвртак прилажу две свеће дуге 2m и пречника 20cm, њих прилажу мештани околних села и називају се ратарске свеће.
Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесмu обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године. Последње обнављање капеле, уз коју је чесма, извршили су епископ шабачко-ваљевски Јован и игуман манастира Троноше Антоније Ђурђевић. Капела је посвећена светом Пантелејмону. Са спољашње стране капеле, изнад цеви за воду, изграђена је слика мозаик девет Југовића са Југ-Богданом у средини, сви на коњима пред полазак у бој на Косово.