Битка код Граника
Из пројекта Википедија
Битка код Граника | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Ратови Александра Великог | |||||||||||||
Битка код Граника |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
Македонско-Грчки савез | Персија | ||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
{{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
5.000 коњаника 26.000 пешака |
15.000 коњаника 12.000 перс. пешадије 4.000-5.000 грчких плаћеника |
||||||||||||
Губици | |||||||||||||
100-200 | 4.000 убијених 2.000 заробљених |
||||||||||||
{{{подаци}}} |
Битка код Граника одвијала се у мају 334. пне. и представљала је прву велику победу Александра Македонског против Персијског царства. Битка се водила у Малој Азији близу античке Троје. Александар побеђује сатрапе из Мале Азије и тиме након битке ослобађа грчке градове Мале Азије.
Македонци и њихови грчки савезници су имали 5.000 коњаника и 26.000 војника пешадије. Персијанци су имали 12.000 пешадинаца, 4.000-5.000 грчких плаћеника и 15.000 персијских коњаника. Бројеви се разликују од извора до извора тако да се за Македонце спомиње од 18.000-43.000, а за Персијанце од 23.000-50.000.
Садржај |
[уреди] Увод
После смрти оца Филипа II Македонског Александар Македонски је учврстио своје позиције у Грчкој, па је кренуо у Азију 334. пне. Прешао је Хелеспонт и кренуо је цестом према престолници Фригије. Више сатрапа Персијског царства уједињује се и заједнички креће у битку против Александра. Желе битку на ријеци Граник. Грчки плаћеник Мемнон из Родеса предлаже политику спржене земље испред Александрових трупа, али тај предлог остали одбијају.
[уреди] Битка
Персијанци су поставили своји коњицу испред пешадије и повлаче се на десну (источну) обалу реке. Александар их среће 3. маја. Према једним изворима напао је истог дана, а према другима прешао је реку и напао у зору следећег дана.
Ратови Александра Великог |
---|
Херонеја – Граник – Ис – Тир – Гаугамела – река Хидасп |
Александар је предводио елитну тешку коњицу на десном крилу. Тесалијска коњица се налазила на левом крилу. У средини се назила фаланга. Битка почиње нападом коњице и лаке пешадије са Македонског левог крила под командом Пармениона. Персијанци јако појачавају ту страну и одбијају напад. Александар предводи своју елитну коњицу , формирајући класични клин. Та формација у облику клина удара у центар Персијске линије. Персијанци одговарају са одредом племића на коњима и ту је Александар лично побио неколико персијских племића, али је сам био угрожен. Сатрап Спитридат је убијен.
Онда се Македонска коњица окреће улево и удара на Персијску коњицу укључену у борбу са левом страном Македонаца. Отвара се рупа у недавно испражњеном месту па македонска пешадија продире ударајући на релативно лошу персијску пешадију у позадини. Кад су видели да центар губи, оба крила Персијске коњице се повлаче. Пешадија исто бежи и страда у бегу.
Укупни губици Македонаца су 100 до 200. Убијено је 1.000 персијских коњаника и 3.000 песшака, док је 2.000 грчких плаћеника заробљено. Заробљене грчке плаћенике сматра издајницима па их претвара у робље.
[уреди] После битке
У тој бици Александар замало није убијен. После битке Персијанци знају да имају посла са одличном армијом Александра Македонског .Након битке цела Мала Азија стоји отворена пред њим. Александар одмах након битке ослобађа грчке градове Мале Азије.