Успостављање краљевске власти Лангобарда
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Вахо
Вахо (око 510-539)
Један од лангобардских узурпатора који је желео збацити краља Тата био је и његов брат Зухило. Шта више, да би обезбедио владавину свога сина Ваха, он је лично наредио Ваху да ликвидира Тата што је овај и учинио и тако завладао Лангобардима.
Против Ваха се први побунио Татов син Хилдешис, али га је нови владар поразиио и овај је побегао Гепидском краљу на двору где је живео до краја живота. Ускоро је Вах почео ширити границе Лангобарске државе. Починио је државу Свева и стекао валст над њима. Поред тога, ширећи своју територију, он је први присвојио титулу лангобардског краља. Интересантан је био и његов лични живот. Лангобардски краљ се три пута женио. Прва жена се звала Раникунд и била је ћерка краља Туркилинга, друга се звала Аустригуса и била је ћерка гепидског краља и родила му две ћерке: Висеграду, која се удала за франачког краља Теодоберта и Валдеграду. Овим силним познанствима и породичним везама, Вахо је учвршћивао своју власт и живео у миру са суседима. Из његовог трећег брака имао је ћерку Салингу која је родила његовог унука и будућег наследника престола Валтарија.
[уреди] Валтари
Валтари (539-546)
После Вахове смрти, Валтари је владао као осми лангобардски вођа. По Павлу Ђакону владао је седам година а затим умро.
[уреди] Аудоин
Аудоин (546-565)
Није познато у каквом је био сродству са Валтаријем. За време његове владавине Лангобарди долазе на подручје данашње Паноније. То је било када су често водили ратове са суседним племеном Гепида. У борбама са Гепидима се нарочито истако краљев син Албоин, будући лангобардски краљ. Након победе Лангобарда, већи број војника је саветовао краља Аудоина да постави свог сина за вођу и да му дозволи да седи поред њега за витешком трпезом како то доликује обичајима. Међутим, Аудоин је против овога иступио и рекао да једино краљ има право да одлучује а не његови војници. Ово је поразило Албоина који одлази на двор гепидског краља и кује заверу против свога оца.
За време владавине Аудоина, Бенедикт Свети из Нурсије је написао прве регуле и правила понашања за монахе манастира Монте Касино који је основао 529. Аудоин је био ожењен Роделиндом, која му је и родила сина Албоина који ће по његовој смрти заузети престо.
[уреди] Албоин
Албоин (565-573)
Након Аудоинове смрти, Албоин је ујединио читаву лангобардску територију, а 568. године прогласио се за краља Лангобарда и околних племена која су доспела под влашћу Лангобарда.Албоин је на почетку своје владавине успоставио мирне односе са суседном државом Франака, оженивши се ћерком краља Хлорара (Хлодовеха), Хлотсундом, а у мираз је добио и неке територије франачке државе ближе Панонији. Албоин се нашао пред сам рат са Аварима који су све више продирали у унутрашњост европског континента, али је успео да одложи борбу јер је прво кренуо да ратује са Гепидима. 565. године Албоин је повео своју огромну армаду на гепидског краља Кунимунда, убио га и завладао његовом државом. Пошто му је умрла прва жена, он се оженио његовом ћерком Разамундом што ће га на крају стајати живота.
Албоин је од лобање краља Кунимунда направио купу из које је пио вино на својим свечаностима. Сарађивао и са царем Јустинијаном и царем Јустином. Њима је слао своју војску која се под предводништвом војсковође Нарзеса борила против остроготског краља Тотиле 567. године. После уништења краљевине Гота у Италији, Албоин је добио пристанак византијског цара Јустина да се са лангобардима насели у Италију. На то га је приморавала и све већа најезда Авара који су пустошили његове територије. Албоин се пред сеобу обратио Саксонцима за помоћ и они су му поред 20.000 ратника ставили у задатак да поведе и већи број жене и деце у Италију.
Првих месеци 568. године Албоин је почео велику сеобу Лангобарда. Из Паноније, преко Јулијских Алпа, Венетске низије, па даље у средиште Италије се кретала лангобардска маса од 200.000 људи.
Албоин је водио Лангобарде и они су по уласку на територију Италије заузели редом градове: Падову, Мантову, Удине, Кремону. Једино је Албоину јак отпор пружила Павија, коју је опседао 3 године. Коначно се предала Албоину септембра 571. године. Албоин је на свом коњу свечано ушао кроз капију Светог Јована у град. Првобитно је тражио да се сви браниоци побију јер су му пружали отпор, али је касније одустао. Павле Ђакон је то објаснио на начин да је његов коњ полако малаксавао и пао од немоћи кад је Албоин изјавио да ће побити све, а да се одједном опоравио и поново стао на ноге када је Албоин повукао своју одлуку. За време Албоина читава територија Италије је подељена на тринаест независних војводстава (Дуката).
Његову велику славу и моћ као једног од највећих лангобардских краљева је прекинула његова жена Роземунда. Она није никако могла да прихвати смрт свога оца као и Албоиново понижавање тако што је од његове лобање направио себи купу за вино, па се за помоћ обратила локалном вођи Хелмешису. Такође, против Албоина је у Павији склопљена антивизантијска коалаиција јер је он много попуштао Византији, а то је сметало ратоборној лангобардској струји. Ипак је Хелмешис претекао ове заверенике.
Убиство Албоина је организовано у Верони, на његовом двору 573. У соби краља је после поноћи упао Хелмешис и убио га на спавању. Његово тело је спаљено, а остаци спуштени у ковчег, заједно са његовим мачем, који је касније украден и његовим драгоценостима.
[уреди] Клеф
Клеф (573-575)
Након убиства краља Албоина настао је у Лангобардском краљевству период политичких обрачуна и убистава. То је било уједно и време премоћи околних војвода који су се грабили за празан трон, јер Албоин није имао наследника.Најмоћнији од свих војвода био је вођа у Павији Клеф, који је захваљујући својим богатством успео да однесе превагу над осталим конкурентима и да заузме упражњени трон. На почетку своје владавине он је смирио опозицију која је била против њега, тако што је један део ликвидирао, а други део протерао у остала војводства. На почетку своје владавине се оженио са принцезом из Месине и ту је подигао свој двор. Очигледно да се повучена политика коју је водио краљ Клеф није допадала лангобардској аристократији која је организовала против њега нову побуну. На путу у Павију убио га је његов слуга 575. године. Смрћу Клефа отворен је нови раскол у држави Лангобарда.
[уреди] Међувлашће
Међувлашће (575-584)
После смрти Клефа, долазило је до велике кризе у Лангобардској држави. Лангобарди нису имали краља читавих десет година. То је време превласти војводства. Свако војводство је имало свога владара: Забан је владао Павијом; Валтари је владао у Бергаму; Алихис је владао у Бреши; Еин у Тренту итд. Поред њих било је и независних војвода.