Масакр на Маркалама
Из пројекта Википедија
![]() |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Масакр на Маркалама | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Рата у БиХ | |||||||||||||
![]() Снимак непосредно после експлозије гранате |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
{{{страна1}}} | {{{страна2}}} | ||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
{{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
{{{јачина1}}} | {{{јачина2}}} | ||||||||||||
Губици | |||||||||||||
{{{губици1}}} | {{{губици2}}} | ||||||||||||
{{{подаци}}} |
Експлозија гранате на сарајевској пијаци Маркале десила се 28. августа 1995. године. У том крвавом инциденту погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су босанске Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су постројења Војске Републике Српске.
Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против босанских Срба и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.
[уреди] Историјска истраживања о инциденту
Руски пуковник Андреја Демуренка је одмах после гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву, БиХ, изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО.
Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Показао је анализу коју су направили француски официри у сарадњи са Холанђанима и Данцима. У тој анализи се само доказује да су гранате испаљене са српских положаја а никакве друге хипотезе се не спомињу.
Дакле, под притиском Американаца, доказивала се само тврдња да су Срби кривци, а ни једна друга верзија се није анализирала. Тек касније, пуковник Андреј Демуренко је доказао официрима, који су направили ту анализу, да су они неправедно пожурили да оптуже Србе за масакр који се догодио у 28. августа 1995. године, јер са њихових положаја никако нису могле бити испаљене гранате.
"Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно, гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требао бити тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требали бити српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале", сећа се Демуренко.
Кад је руски пуковник доказао да су Срби експресно и безразложно оптужени и све то саопштио бројним дописницима листова и агенција, Американци су побеснели и одмах су почели да траже да се Демуренко под хитно врати. Касније су се, ипак, охладили и одустали од терања Демуренка, да се не би правио велики скандал.
Познати московски историчар, Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора Бориса Јељцина, у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама.
Никифоров тврди да су официри руског батаљона, који се налазио око Сарајева, категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале. Тај историчар је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили Муслимани, са једне од суседних вишеспратница.
Никифоров је уверен да су и у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију под називом - “Циклон-1” када је на Маркалама погинуло много људи. И тада су крваву акцију извели Муслимани. Циљ оба “циклона” је био да се створи повод да НАТО нападне српске положаје.
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |