Шаблон:Вијетнамски рат/офанзива ТЕТ

Из пројекта Википедија

Почетком 1968. године је било јасно да ће се нешто догодити. Пут Хо Ши Мина је врвео од саобраћаја где су осматрачи детектовали 8000 камиона за само један месец. Американци су међутим веровали да је циљ база Кеи Сан. Крајем Јануара АРВН је био на степену ниске борбене гоовости и 50% његових војника је било на одсуству да би са фамилијом прославили нову годину. Разлог за то је било обострано проглашење примирија за Тет, Вијетнамску нову годину која је падала 31. јануара.

Снаге Северног Вијетнама су то искористиле да изведу операције против великих градова Јужног Вијетнама. У поноћ 30. Јануара када су комунистичке снаге (Виет Конг и Армија Северног Виетнама) напали скоро истовремено Куи Нон и На Транг многи АРВН и амерички војници уопште нису реаговали мислећи да се ради о прослави. У року од неколико сати Комунистичке трупе су ушле у центар Да Нанга, Хои Ана, Контума, Плеикуа и Бан Ме Тоута.

Током јутра 31. јануара комунистички самоубилачки одред се инфилтрирао у центар Саигона у камиону са цвећем, напавши америчку амбасаду у нападу који је трајао 6 сати. Остатак је у град ушао пешице, градским превозом и воловским запрегама док су им оружје на скривеним местима оставили унутрашње присталице. Полицијски час који би спречио ово је био суспендован због Нове Године. Резултат је био тотални хаос у коме су се комунисти борили са полицијом, АРВН-ом и Американцима по читавом граду. Виет Конг је успоставио контролу над неким предграђима Саигона где је убијао људе који имају било какве везе са полицијом или владом. Полиција се светила убијањем заробљених комуниста на лицу места. Слика шефа полиције Јужног Вијетнама Лоана који убија заробљеника који је предходно убио породицу његовог заменика је постала један од симбола страхоте рата. АРВН и Амерички авиони су бомбардовали делове предграђа Саигона у покушају да контролишу ситуацију. Сукоби су у Саигону трајали до краја марта. 1250 цивила је изгинуло, а 100 000 је остало без крова над главом стварајући огроман економски удар на већ подугу листу избеглица које је требало издржавати.

Најгоре је прошао град Хуе који су комунисти у потпуности освојили и држали 4 недеље. Армија од 3000 комуниста је држала град. Град је пао након ужасних битака које су се водиле за сваку кућу. У граду је нађено 19 масовних гробница у којима је било покопано преко 1000 људи, у главном људи из градске управе али и других од којих су неки били и живи сахрањени. Амерички војници су починили ратни злочин у селу Сонг Мај где су побили 109 цивила. Два војника су оптужена а касније и осуђена на доживотну робију. Офанзива је била заустављена до краја Марта.

Према стратегији Северног Вијетнама циљ је био да се тоталним нападом изазове револуцја која би срушила Јужну Владу. То се међутим није десило. Операција је у ствари била контра продуктивна јер су и људи који нису били наклоњени влади почели да је подржавају након што су видели страхоте Хјуа. Шта више, офанзива је створила 500 000 избеглица који су помоћ и смештај примали од владе чиме су јој постали још више зависни. Оно што је постигла међутим је доказ да Комунисти могу ударити било где, било када, што је код Америчке јавности створило још већи отпор према рату. Проблем је повећао главни амерички официр у Виетнаму генерал Вестмореланд који је веровао да је армија Виет Конга есенцијално растурена "пропалом" офанзивом и тражио још 200 000 људи да "заврши посао". То је резултирало његовом сменом и бесом јавности у Вашингтону.

За само 2 недеље Американци су изгубили 973 људи, АРВН 2000, а комунисти преко 30 000.

1969 године послата је огромна војна помоћ Јужном Вијетнаму. У међувремену у САД убијен је Мартин Лутер Кинг и Роберт Кенеди да би та 1968 у америци кулминирала огромним анти-ратним нередима у Чикагу, Лос Анђелесу, Вашингтону и другим градовима.