Карпати
Из пројекта Википедија
Карпати (чешки, словачки и пољски Karpaty, рум. Carpati), планине у средњој Европи. Пружају се на дужини од 1500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске. Русије и Румуније до источне Србије.
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, на Високој Татри у Словачкој. Деле се на Западне Карпате са Бескидима и високом Татром, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важно речно извориште: Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш и др... Клима је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Aлпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...