Валентин Водник
Из пројекта Википедија
Водник Водникје (1758. — 1819.) је рођен у Шишки код Љубљане, Словенија. Гимназију и богословију свршио је у Љубљани као фрањевачки ђак. По завршеном школовању постаје свештеник и служи по разним местима Крањске. Познанство са бароном Жигмундом Цојсом, чувеним и заслужним меценом словеначких књижевника, важан је догађај у Водникову животу. Као и многе друге, Цојс је и Водника потстакао на јавни рад и обилато га помагао. На његово заузимање Водник издаје прво календар (Велика пратика), а када дође у Љубљану (Љубљанске новице), прве новине словеначке. Календар је садржавао забавно и поучно штиво за народ, поред неколико лаких и поучних песама, испеваних у народном духу. У Љубљани је Водник постао наставник, а за време Наполеонове владе управитељ љубљанске гимназије. Његова књижевна делатност нарочито је плодна и разноврсна у доба Наполеонове Илирије. Умро је у Љубљани 1819 год.
У време националног препорода, када се почиње да ствара права национална књижевност на народном језику, Водник се трудио да одговори првим потребама. Он је, као и Доситеј, практичан дух, потстрекач народне свести и просветитељ најширих народних слојева. Зато је он с разлогом назван оцем словеначке књижевности. Он издаје новине и календаре, пише историју Крањске, словеначки буквар, граматику и речник, веронауку, француску граматику и списе из археологије и нумизматике. Тим својим радом Водник је будио патриотизам код свога народа и припремао га за културни препород.
Он је и песник. Његове су збирке песама: Pesmi za pokušino (за покушај) и Pesmi za brambovce (за домобранце). То су песме просте и лаке, испеване кратким стихом и једноставним ритмом. Оне су поучне садржајем, родољубиве или веселе каткад. У рукопису је оставио превод Анакреонових песама. Најзначајнија је његова песма „Ilirija oživljena", пуна полета и родољубља, којом слави Наполеона као творца Илирије.