НИН

Из пројекта Википедија

Недељне информативне новине. Први број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара 1935. После 26 бројева забрањен је септембра 1935. НИН је поново почео да излази 7. јануара 1951 године у Београду.

Правити тако претенциозне и престижне новине, као што су Недељне информативне новине, могле су само интелектуално озбиљне и потенцијалне средине. Од људи непосредно ангажованих у прављењу НИН-а, четири њих су имали образовање на универзитетаима у Прагу, Паризу и Франкфурту. Од сарадника један је био директно Фројдов ђак. НИН су биле више од оруђа идеологије једног доба са свим обележјем новина рађених да трају. НИН су увек биле новине друштвене елите: по темама које је покретао, по језику којим саопштава своје приче, по стилу и ширини погледа и нијансама у сликању стварности. Колико год се партије и политичари петљали око њега, он је у бити натпартијкси и натполитички. Најозбилније друштвене полемике су НИН чиниле изузетним. У време кад је «ниновац» професор Сергије Лукач предавао на најбољој школи новинарства у бившој Југославији (ФПН, Београд) сваки студент се надао како ће, једном моћи конкурисати за НИН. Драган Сакан, НИН-ов маркетиншки маг, рећи ће да је НИН један од највећих српских брендова. Да новине оваквог типа опстану на тржишту, мора бити довољан број људи у неком друштву да их купује и тако одржава, али оне су – више од тога. Оне су статусни симболи друштвених група.

НИН се 2005. нашао у средишту контроверзи које су настале око спорне серије чланака Ненада Врзића, који је, током свог истраживања атентата на премијера Србије Зорана Ђинђиђа 12. марта 2003, дошао до хипотезе која у припрему атентата укључује и обавештајну службу Републике Хрватске. Новинар листа "Време" и аутор књиге "Атентат" Милош Васић оштро се супротставио овој теорији, уз тврдњу да је њен циљ - дезавуисање процеса против окривљених за атентат на Зорана Ђинђића. Један део јавности противи се и редовном објављивању колумни Драгана Јовановића, које величају "аријевску културу и цивилизацију".

Садржај

[уреди] Други о НИН-у

  • У време када су сви били другови, господу је било лако препознати по томе што су уз суботњу кафу за столовима прекривеним црвено-белим коцкастим столњацима, изнад поливених тротоара, као део те срећне мртве природ држали и НИН што је мирисао на свежу штампарску боју. Тим чином показивали су да припадају оној благословеној стотини хиљада најпаметнијих људи у земљи који су читали тај лист. (Момо Капор)
  • Имао је плејаду новинарски легенди, а на испитима смо, без страха од грешке, користили податке из НИН-а, посебно из економске тематике. Неки озбиљни људи су озбиљно радили свој посао...Новинарска професија, огледало друштва, заглибила се у муљ. Остао сам привржен НИН-у јер он је, упркос посрнућима и падовима, за мене и данас незамагљено прозорско окно кроз који се јасно види свет око нас. (Филип Цептер)
  • Мени су највише одговарали иницијали НИН-а. Нико и Ништа. Ко то понижење није издржао, није постао новинар. (Матија Бећковић)
  • НИН ме подсећа на мог оца, који је био први послератни уредник „Дуге” и који је увек читао НИН и то пренео на мене. (Горан Паскаљевић).
  • НИН бих окарактерисала овим појмовима: озбиљност, поверење и дубина. Озбиљност зато што је она карактеристична за његов приступ теми о којој пише, поверење јер могу да верујем у суд који је изречен у тексту, док се дубина односи на аналитичност његових коментара. (Алиса Марић)

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Литература

  • Слободан Рељић: Бренд за XXI век.
Други језици