Абд-ел-Кадер

Из пројекта Википедија

Абд-ел-Кадер (`Abd al-Qādir al-Jazā'irī, عبد القادر الجزائري рођен 6. септембра 1808. - умро 26. маја 1883. Дамаск) је арабљански емир из Маскаре (Алжир).

Абд-ел-Кадер
увећај
Абд-ел-Кадер

Успешно је водио џихад северноафричког племена Кабила против Француза од 1832. - 1847. године (тзв. Абд-ел-Кадеров устанак), али је на крају био принуђен да се преда. Касније је у Сирији постао пријатељ Француске.

Абд-ел-Кадер је био веома способан војсковођа. Потиче из познате породице алжирских феудралаца. Године 1832. племена западног Алжира су га именовала за султана, а потом је добио звање емира. После пропасти устанка против Француза који су хтели да окупирају Алжир и Мароко заробљен је и у заробљеништву је остао све до 1852. године. После заробљеништва боравио је у Дамаску као емигрант. Ту је 1860. године иступио против погрома хришћана за шта је од Француске добио Велики крст Легије части.

Абд-ел-Кадер је написао једно дело религијско-војне садржине. У Алжиру га сматрају за народног хероја.

[уреди] Литература

  • Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.


ратник Овај незавршени чланак Абд-ел-Кадер, везан је за ратнике.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.