Јулијан Отпадник
Из пројекта Википедија
Флавије Клаудије Јулијан (Flavius Claudius Julianus), 331, Константинопољ - 363, Маранга на Тигру, римски цар. Хришћани су га називали Јулијан Апостата, односно Јулијан Отпадник, будући да се одрекао хришћанства.
Био је римски цар од 360. до 363. године, синовац цара Константина. Пре него што је ступио на престо водио је успешан четворогодишњи рат у Галији. Извикан је за цара од стране трупа у Паризу, а умирући цар Констанције II прогласио га је за наследника, па је тако избегнут грађански рат.
По ступању на престо одрекао се хришћанства, које се у оно вријеме јако брзо ширило и покушао је да обнови просвећено римско паганство (идеале неоплатонизма: хуманост и љепота, против хришћанства). Велики утицај на његов поглед на свет и религијска уверења имало је читање Хомерових епова: окренуо се хеленизму и покушао да му поврати сјај и утицај. Није имао успјеха да испуни своју жељу.
Писао је доста, на грчком језику: панегирике цару Констанцију, химне, критике цара Константина и хришћана, полемике. Тако је стекао назив Филозоф.
Погинуо је у рату против Персијанаца.
Руски писац Д. Мерешковски је обрадио његов живот у роману "Антихрист".
[уреди] Референце
- Polymnia Athanassiadi: Julian. An Intellectual Biography. Routledge, London, 1992
- Bowersock, Glen Warren. Julian the Apostate. London, 1978.
- Тhe Works of the Emperor Julian (3 тома), London, 1923
- Samuel N. Lieu: From Constantine to Julian: A Source History, New York, 1996
- Rowland Smith: Julian′s gods: religion and philosophy in the thought and action of Julian the Apostate, London, 1995
- Wilmer C. F. Wright: The Emperor Julian's relation to the new Sophistic and Neo-Platonism, New York, 1980
[уреди] Спољашње везе
- Панегирик Јулијану од Либанија.
- Цар Јулијан
- Јулијанови закони