Велика школа Ивана Југовића
Из пројекта Википедија
Југовићева Велика школа је била школа посебног карактера. У свом наставном плану она је садржала како елементе средње школе (прве две године), тако и елементе високошколске наставе (трећа година). У прве две године учили су се средњошколски предмети (историја, географија, рачуница, стилистика, немачки језик), а у трећој универзитетски предмети (државно право, кривично прво и међународно право). Због свега тога Велика школа има мало формалних сличности са осталим типовима школа како тадашњег, тако и садашњег времена.
За разумевање њене природе најважније је раѕумети разлоге због којих је она уопште и била формирана. После привремене победе устаника, требало је учврстити освојену политичку власт. Требало је организовати државу, а то се није могло без развијеног државног апарата. За руковођење државом били су потребни не само писмени, већ и стручни и правно образовани људи. Требало је у што краћем року доћи до кадра који би у датим околностима могао да руководи и највишим државним пословима и који би за то имао одговарајуће образовање. Тај задатак је морала да обави Велика школа. Зато је она, и поред формалних одступања од класичних школских форми, стварно вршила функцију највише школске установе и давала најобразованији кадар. Поред тога, у наставном плану велике школе постојали су предмети који су се изучавали једино на универзитетима. Због тога она садржински представља заметак високошколске наставе у Србији. И формално, ова школа је имала високошколски карактер. Ни на другим универзитетима средњег века као услов се није постављало претходно образовање, а самим тим ни узраст ученика. Даље, наставни план свих универзитета у настанку је садржао и средњошколске предмете, тако да и са те стране може дасе каже да формални приговори нису одрживи. Ниво наставе је, такође, био висок. Наставници су били најобразованији Срби тог доба.
Практичне потребе које су довеле до оснивања ове школе, одредиле су и њен карактер. Иако има елементе и једног и другог, Велика школа није ни средња (гимназија), ни висока (универзитет), већ својеврсна стручна школа оријентисана на образовање чиновника и јавних службеника. Југовићу је као узор послужила краљевска академија у Мађарској.
Остале карактеристике Велике школе:
- настава је била разредна, што значи да један наставник у свом разреду држи све предмете
- уџбеника није било па су ђаци учили из бележака са предавања
- упис у школу је био условљен само знањем писања, читања и рачунања
- међу првим ученицима били су синови истакнутих старешина (Карађорђа, Васе Чарапића, Јакова Ненадовића), али није било дискриминације ни према осталим ђацима
- кроз велику школу је прошло око 40 ученика за све време њеног рада
- зграда школе постоји и данас (у њој је смештен музеј Вука Караџића и Доситеја Обрадовића)
- ова школа је први заметак више наставе у Србији.
Војним поразом, 1813, нестаје и Југовићева Велика школа, први заметак високе наставе у Србији. Прекид њеног развоја је трајао четврт века. Тек од 1838. висока настава је настављена у Србији, формирањем Лицеја, па Велике школе 1863, и Универзитета 1905. Она није претеча универзитета у смислу развоја те установе до универзитета (због прекида деловања), али је у наставном смислу свакако први претходник највише научне и наставне установе код нас.