Парагвајски рат

Из пројекта Википедија

Рат Тројног Савеза, такође познат и као парагвајски рат, који је трајао од 1864. до 1870. између Парагваја и савезничких земаља Аргентине, Бразила и Уругваја, најкрвавији је сукоб у историји Латинске Америке.

Парагвај је годинама био у царинским и граничним препиркама са својим већим и моћнијим сусједима, Аргентином и Бразилом. Уругвај је такође устрајао на својој независности од истих, посебно од Аргентине, због језичке блискости.

1864. Бразил је помогао вођи уругвајске Колорадо партије да збаци свог противника из Бланко партије, након чега је диктатор Парагваја, Франциско Солано Лопез, у увјерењу да је угрожена регионална равнотежа снага, кренуо у рат против Бразила. Бартоломео Митре, предсједник Аргентине, је затим организовао савез између Аргентине и Уругваја под контролом Колорадоса (Тројни Савез), који је заједнички објавио рат Парагвају 1.маја 1865.

Лопезови су поступци били наставак његовог гомилања војске (састављена од 50,000 људи, била је тада најјача у Латинској Америци) и препознати су од многих као агресија због самопромоције и повећања националног територија, али, како се рат продужавао, многи Аргентинци и други су почели рат гледати као освајачки поход свог предсједника Митре.

На почетку сукоба, 1865., Парагвајске су снаге напредовале на сјевер у бразилску провинцију Мату Гросу и јужно у провинцију Рио Гранди ду Сул. Логистички проблеми и гомилање савезничких снага, које су ускоро надбројале парагвајске у омјеру од десет према један, присилили су Парагвајце да се повуку иза својих граница. У јуну 1865. бразилска морнарица је потукла парагвајску флоту на ријеци Парана, близу Аргентинског града Коријентеса; до јануара 1866., савезници су блокирали све ријеке према Парагвају. У априлу Митре је повео савезничку инвазију у југозападни Парагвај, али је двије године спријечаван у напредовању. Вођене су жестоке битке; најзнаменитија, у којој је Парагвај код Curupayty-a у септембру 1866. извојевао побједу, која је зауставила сваку даљу савезничку офанзиву на годину дана. Обје стране су у кампањи претрпјеле тешке губитке.

Парагваски предсједник Франциско Солано Лопез
увећај
Парагваски предсједник Франциско Солано Лопез

У јануару 1868., Митре је замијењен на позицији главног заповједника бразилцем маркизом (касније војводом) де Кашјас. У фебруару бразилска оклопљена пловила су пробила парагвајску линију обране код ријечне тврђаве Humaitá, близу ушћа ријека Парана и Парагвај, и продужиле да бомбардују главни град, Asunción. У Кампањи Ломас Валентинас у децембру, парагвајска војска је уништена. Лопез је побјегао на сјевер гдје је водио герилски рат све док није убијен 1. марта 1870.

Парагвајци су били фанатички одани Лопезу и ратном напору, што је резултовало њиховом борбом до крајњих граница. Рат је потпуно уништио Парагвај; његово пријератно становништво од отприлике 525,000 се до 1871. смањило на око 221,000 од чега само око 28,000 мушкараца. Током сукоба Парагвајци нису патили само због рата него и због неисхрањености, болести и Лопезове диктатуре под којом су бројни мучени и убијени. Аргентина и Бразил су анектирали око 140,000 квадратних километара парагвајске територије, Аргентина је узела велики дио регије Мисионес и дио Chaca између ријека Bermejo и Pilcomayo; Бразил је за освојену територију повећао своју провинцију Мату Гросу. Обје су земље захтијевале велику одштету (која никад није плаћена) и окупирале Парагвај до 1876.

У међувремену, Колорадоси су учврстили своју власт у Уругвају којим су затим владали све до 1958.

[уреди] Спољашње везе