Купус

Из пројекта Википедија

Купус
Статус угрожености:  Доместификована

Таксономија
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
фамилија: Brassicaceae
род: Brassica
Биномијална номенклатура
Brassica oleracea
L.
Екологија таксона
Животна форма: H (хемикриптофита)


Купус (Brassica oleracea var. capitata) је дугогодишња, култивисана, зељаста биљка која представља важно поврће у исхрани. Настала је селекцијом дивље биљке у дугом временском раздобљу. У Грчку је доспео у 4. веку п.н.е.

Садржај

[уреди] Енергетска и нутритивна вредност

Купус је поврће високе биолошке и ниске калоријске вредности (24 kcal/100 g), а просечно садржи: 92,52% воде; 1,21% беланчевина; 0,18% масти и 2,3% дијететских влакана. Највише су заступљени: витамин Ц (42 mg/100 g) и бета-каротен (провитамин витамина А), а затим следе минерали: калијум, гвожђе, магнезијум, сумпор и бакар. Мале количине натријума те повољан однос калцијума и фосфора осигуравају максимално искориштавање калцијума у организму.

[уреди] Лековитост

Доказано је да се соком од свежег купуса може успешно лечити чир на желуцу и упала дебелог црева. Купусом се у организам уносе најактивнији елементи за одржавање биолошке равнотеже организма и за одбрану организма од разних болести. Богат је целулозом која побољшава пробаву, делује повољно на зацеливање рана те превентивно помаже код прехладе и кашља. Код нас се мало користи сирови купус (свеж или кисео), иако је управо такав најбогатији хранљивим и лековитим састојцима.

Новија истраживања показују да редовна употреба поврћа из породице купусњача може бити посебно ефикасна у смањењу ризика појаве рака. Компоненте које се сматрају "одговорнима" за овакво деловање поврћа су фитохемикалије. Фитохемикалије су биолошки активне биљне молекуле које у сарадњи с витаминима и минералима повољно делују на здравље. Имају заштитно деловање на начин да учвршћују и побољшавају одбрамбене механизме у организму. Дуготрајним кувањем значајно се смањује нутритивна вредност. Да би се спречио изразити губитак драгоцених састојака приликом кувања, купус треба ставити у врућу уместо у хладну воду.

Купус је драгоцена намирница због садржаја тартронске киселине која успорава претварање шећера и осталих угљенохидрата у маст. То га чини пожељном намирницом за смањење телесне тежине.

[уреди] Занимљивости

Добар купус нема велика ребра, а танко лишће му је савијено у тврду главицу. Код нас се користи углавном бели, а нешто мање црвени купус. Постоје ране и касне врсте.

[уреди] Кисели купус

Купус се оставља и за зимницу. Главице из којих је издубљен корен се слажу у буре, кацу и потом преливају раствором воде и соли (на 50 л воде 1 кг соли). У зависности од температуре купус се за око 20-30 дана укисели. Главице киселог купуса се користе за кување сарме, а могу се исећи за салату.


Енергетска и нутритивна вредност на 100 g свежег белог купуса
Хранљиве материје Мерна јединица Количина
Енерг. вредност kcal/kJ 24/100
Вода g 92,52
Беланчевина g 1,21
Угљенохидрата g 5,37
Дијетална влакна g 2,30
Масти g 0,18
Холестерол mg 0,00
Витамин А IU 126,00
Тиамин mg 0,05
Рибофлавин mg 0,03
Ниацин mg 0,30
Фолати μg 57,00
Пантотенска киселина mg 0,14
Витамин Ц mg 42,00
Калцијум (Ca) mg 47,00
Магнезијум (Mg) mg 15,00
Фосфор (P) mg 23,00
Калијум (K) mg 246,00
Натријум (Na) mg 18,00


биљка Овај незавршени чланак Купус, везан је за биљке.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.