Тешан Подруговић
Из пројекта Википедија
Тешан Подруговић (умро око 1820. године), један од српских народних пјевача.
Родом је из Гацког из Херцеговине. Од њега је Вук Стефановић Караџић записао велики број народних пјесама. Тешан Подруговић је био пјевач ког је Вук највише цијенио.
Од Тешана Подруговића Вук је записао сљедеће народне пјесме:
"Женидба Душанова", "Марко Краљевић и Љутица Богдан", "Марко Краљевић и Вуча џенерал", "Женидба Марка Краљевића", "Марко Краљевић познаје очину сабљу", "Марко Краљевић и Арапин", "Марко Краљевић и Муса Кесеџија", "Марко Краљевић и Ђемо Брђанин", "Цар Лазар и царица Милица", "Новак и Радивој продају Грујицу", "Женидба Стојана Јанковића", "Сењанин Тадија" и др.
Осим пјесама, Вук је од Тешана, који је био и изврстан приповједач, записао и двије приповијетке: шаљиву причу "Међед, свиња и лисица" и једну од најнеобичнијих и најбољих српских народних бајки: "Међедовић". Тешан није правио нове пјесме, већ је само стварао редакције постојећих. Најчешће је пјевао о Марку Краљевићу.
Главне одлике Тешановог пјевачког стила су јасност и прегледност излагања и хумор. Вук је као његову главну врлину истакао да је "пјесме разумијевао и осјећао" и да их је знао лијепо "по реду" казивати. Тешан је за Вука био идеал народног пјевача.
Тешан Подруговић је често пјевао о сјају Средњег вијека у српској историји. Његови јунаци су се одликовали не само храброшћу, него и љепотом стаса и сјајем изгледа и одијела. Међутим, велелијепност његових историјских казивања често је осијенчена и ублажена хумором. Тешан је несумњиво најизразитији хумориста међу Вуковим народним пјевачима и приповједачима. Вук је о његовом смислу за хумор рекао да је он "радо којешта весело и шаљиво приповиједао". Тешан је имао једну особину свих истинских хумориста коју је и Вук примијетио, да се он никад није сам смијао својим причама, него је увијек био "све мало као намрштен".