Ајсризенвелт
Из пројекта Википедија
Координате: 47° 30' 10" СГ Ш, 13° 11' 23" ИГД
Ајсризенвелт ( Свијет ледених дивова ) сматра се највећим системом ледених пећина у Европи, а његов сплет пролаза и дворана, које подсјећају на унутрашњост катедрале, провлачи се 40 км унутар масива Тенен, јужно од аустријског града Салзбург.
Пространи улаз у пећине води до леденог зида високог 30 м, на чијем врху се налази лавиринат пролаза. Жућкаста свјетлост коју бацају на ледени зид и сјај водичевог рефлектора откривају преграде и стубове од леда који изгледају као статуе. Бајковити ледени облици добили су називе као што су "ледене оргуље", и "ледена капелица", а дубоко у планини завјесе од леда скривају се "ледена врата". На неким мјестина хладан ваздух хучи кроз уске пролазе док се креће до другог улаза у пећине које су на нешто вишим мјестима у планини. "Ледени дивови" настали су као резултат продирања воде кроз кречњачке пећине обликоване пре више од 2 милиона година. Вода од отопљеног сњега и леда, као и од кише која пада у прољеће цури у пећине и тренутно се смрзава, па не може да обликује сталектите и сталегмите који се обично формирају у кречњачким пећинама.
Пећине је први истражио 1879. године Антон вон Поселт. Ушавши отприлике 200 м у дубину планине, наишао је на ледени зид и даље није ишао. Прошло је више од 30 година пре него што је неко поново ушао у пећину, а овај пут био је то Александар вон Мерк, познати спелеолог, који је водио експедиције 1912. и 1913. године.Он и чланови његове експедиције усјекли су степениште у ледени зид, а изнад њега открили су фантастичан свијет којем је и дао име Еисриесенwелт. Посље Првог свјетског рата истраживања су настављена, овога пута без Александра, који је погинуо у рату. Пространа дворана је добила име Катедрала вон Мерка у спомен на његово залагање да свијет сазна за пећине, а у њој се чува и урна са његовим пепелом.
- Напомена: Текст преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.