Разговор:Гоце Делчев

Из пројекта Википедија

Организациjа Делчева се je називала:

  1. Бугарски македонско-одрински револуционарни комитет кад jош Г.Д. ниje био у њу.
  2. ТМОРО - jep се хтели да у њу буду припадници свих народа у МК
  3. ВМОРО
  4. ВМРО - после Балканских ратова.

Прво О ниjе случаjно. То значи Одринско (Одринска Тракиjа).

Цитат "Они који вјерују да наше национално ослобођење лежи у Бугарској, Србији или Грчкој могли би се сматрати добрим Бугарима, добрим Србима или добрим Грцима, али не и добрим Македонцима.“ заиста je цитат Делчева, али цитат из књиге Д. Талева, т.е. реч иде о књижевности, не о документама. То су разумели чак и на МК Википедиjи. Поздрав, --Антон Кецкаров 20:34, 16. мај 2006. (CEST)

Устав ТМОРО-а jе наведен у чланку. --Антон Кецкаров 21:07, 16. мај 2006. (CEST)

ovaj razgovor korisnik keckarov koristi kao pokrice da bi uneo svoje izmene koje ovde uopste ne pominje i koje proglsavaj makedonce bugarima, delcva bugarinom itd. necu se vise mesati u ovo. nema prosto smisla. neka se neko pobrine da ovaj i drugi clanci budu eenciklopedijski, a ne mesto za sirenje veliko bugarsk e propagande. Smatram da nijdan clanak posle promena keckarova vise nije objektivan.--Манојло 21:15, 16. мај 2006. (CEST)

Наравно, jа мислим да пропаганда je била у почетком, не после моje измене. Примена je била македонистичка тачка гледишта, коjу истоветуjе македонско у регионалном смислу са македонском и етничком (садашном у РМ) смислу. Излаз из све то je не да квалификовамо опонента него да разговорамо о чињеницама. Конкретно. Je ли истина да до 1912. год. назив организациjе je увек укључивао Одринска? Зато тад да не могу да додам и "одринска" (=Тракиска)? Дали неко може да да извор о наведеном цитату? Када и гдje je то рекао Г.Д.? У jeдноj книзи Д. Талева. Парадоксално jе али са речи против пропаганде се штити баш пропаганда и политичка обоjeност историje. Био бих захвалан, ако дискутирамо реч по реч.--Антон Кецкаров 21:32, 16. мај 2006. (CEST)

  • Замолио бих да се све несугласице расправе овде, па тек онда правити измене у самом чланку. :) Djus реци 21:51, 16. мај 2006. (CEST)

Jа и то желим. Зато аjдемо пореду:

  1. Ниje "Тајната Македонско-Одринска Револуционерна Организација", но Таjна. „-та” je постпозитивни члан, коjи не се користи кад се обjект представља.
  2. Jeр су устав организациje као и сви остали документи били написани књижевног бугарског jeзика (то може да се види од слике устава) и име организациje jе скраћено ВМРО не само према данашњом македонског jeзика, но и према изворном књижевном бугарском. Зато и не видим разлог да не означим "и буг.".
  3. За време наведеним догађаjа организациjа се назива Бугарски Македонско-Одрински Револуционерни комитети. У устав из 1896 г. тако и пише (мада у чланку пише да jе наведени Устав организациje из 1896., то ниjе тачно. Устав je из 1906.). Године 1902. организациjа jе променила име на ТМОРО, а касниjе - на ВМОРО). (Види шта пише пољски историчар Антони Гиза http://knigite.abv.bg/ag/ag_2_1.html, или овде http://istoria-vuz.hit.bg/macedonia.html, или овде: http://www.bulgaria.com/VMRO/ilinden.htm ....).
  4. Заменио сам "Године 1896, у Солуну се одржао конгрес македонских револуционара." са "Године 1896, у Солуну се одржао конгрес македонско-одринских револуционара", jер то jе тачниje. До 1912. организациjа je била не само македонска, но и одринска без обзира шта се разуме под „македонски” и „одрински”. И конгрес je био не само македонски, но и одрински.
  5. Заменио сам "Циљ организације био је ослобађање Македоније од османлијске власти и стварање независне македонске државе" са "Циљ организације била је аутономиjа Македоније и Одринске Тракиje". Оваj ко je писао почетна варианта чланка je помешао периоде. Године касниje ВМРО се залага за независна држава (у доба КСХС, мало раниje и касниje). За време Г. Делчева циљ je била аутономиjа Македоније и Одринске. Еве шта пише у наведеног у чланку Устава: Циљ Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације је да уједини све незадовољно становништво Македоније и Одринског вилајета, без обзира на њихову националну припадност, како би се могла добити политичка аутономија за ове двије области.. А еве шта пише и Даме Груев: "Девизата беше: примена на решенијата од Берлинскиот договор", т.е. аутономиjа (http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/Knigi/spomdg02.htm)
  6. Заменио сам "...Револуционарне организације, која је била јединствен представник македонског ослободилачког устанка" са "...Револуционарне организације, која је била јединствен представник македонско-одринског ослободилачког устанка". Разлози за то сам навео горе. Организациjа je сматрала да буде јединствен представник револуционарног покрета не само у МК, но и у Одринско. Све битне одлуке Организациje су одлуке коje се односе не само на МК, но и на Одринска Тракиjа (Зато и сам додао: творци ТМОРО-а ријешили су да се не диже фронтални устанак у Македонији и Тракиjи).
  7. Додао сам подвелчени речи у: "У јануару 1903. године, Гоце Делчев се изјаснио отворено како је он први против подизања устанка у Македонији и Тракиjи те године. На његову иницијативу у Софији је организовано савјетовање. На његову иницијативу у Софији је организовано савјетовање групе македонско-одринских револуционара". За први додатак сам већ обjаснио, а за други има jош нешта: чак и у наброjeна имена револуционара има творци ТМОРО-а, коjи су деловали исклучиво у Тракиjи. Михаил Герџиков на пример (р. 1877 у Пловдиву) je jeдан из тракиjских револуционара.
  8. Гоце Делчев je био смештен не у било какву Солунску мушку гимназиjу, но у бугарскоj мушкоj гимназиjи у Солуну.(У њоj се jе одржао jeдан из конгреса ВМОРО-а). Ако оставимо само Солунска мушка гимназиjа не jе jасно коjа гимназиjа: неке из грчке, или евреjска, или турска? Jош више што овде има и повезница и требало би да будемо конкретни.
  9. Чињеница je да Гоце Делчев слови за народног хероја не само у републици Македонији, али и у Бугарскоj (има град Гоце Делчев и т.д.). Зато тад то да не се спомене?
  10. Као што сам већ написао, то што претендира да je цитат Делчева: "„Они који вјерују да наше национално ослобођење лежи у Бугарској, Србији или Грчкој могли би се сматрати добрим Бугарима, добрим Србима или добрим Грцима, али не и добрим Македонцима.“ уствари jе цитат из из књиге Д. Талева, т.е. реч иде о књижевности, не о документама. Jeр се jе то разумело чак и на МК Википедиjи нико не инсистира то да стоjи тамо. Ако неко има докуменат за таj цитат, добро би било да се позове. Jа ћу навадем извори овог цитата на бугарском jезику:

Македония има свои интереси и своя политика, тя принадлежи на всеки македонец; който копнее, който работи да я присъедини към България или Гърция, той може да се мисли за добър българин или добър грък, но не е добър македонец. Такъв българин или грък поддържа и вечния раздор между балканските народи, които трябва да живеят в братска дружба, за да бъдат по-щастливи. Македония принадлежи на всички македонци без разлика на религии, нации и езици, в утрешна свободна Македония и чрез нея ще се сдружат всички балкански народи... стр. 324 Д.Талев - "Илинден", София 1961, Български писател, 4-то издание.Види се да иде реч о литератури.

Поздрав, --Антон Кецкаров 20:05, 17. мај 2006. (CEST)