Буковина
Из пројекта Википедија
Буковина (мађ:Bukovina; рум:Bucovina; нем:Bukowina.) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина. Своје званично Немачко име (die Bukowina), је добила док је била под Аустријском владавином (1775.-1918.), под утицајем назива који су користили словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне Букове шуме које су се тамо простирале.
Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.
Садржај |
[уреди] Историја
У 5. веку Буковином су владали Авари, па све до 7. века када су се појавили Словени који су се ту тада и населили. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.
У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.
Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.
После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века та села су напуштена од стране Секеља који се или враћају у стара становишта или прелазе у ново основана као што су била Скореновац, Војловица и Иваново (Србија), током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.
Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске Монархије.
[уреди] Становноштво
Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Русини, Украјинци, Руси).
[уреди] Буковина као целина
По попису из 1910. године Буковина је имала укупно 800.198 становника и од тога Русина 38.88%, Румуна 34.38%, Немаца 21,24%, Јевреја 12,86%, Пољака 4,55%, Секеља 1,31%, Словака 0,08%, остало су били Украјинци, Руси, Италијани, Срби, Хрвати, Турци, Јермени и Роми.
По подацима из пописа у Аустро Угарској број становника по годинама је био:
Година | Румуни | Украјинци | Остали | |||
---|---|---|---|---|---|---|
1786 | 91,823 | 67.8% | 31,671 | 23.4% | 12,000 | 8.8% |
1848 | 209,293 | 55.4% | 108,907 | 28.8% | 59,381 | 15.8% |
1869 | 207,000 | 40.5% | 186,000 | 36.4% | 118,364 | 23.1% |
1880 | 190,005 | 33.4% | 239,960 | 42.2% | 138,758 | 24.4% |
1890 | 208,301 | 32.4% | 268,367 | 41.8% | 165,827 | 25.8% |
1900 | 229,018 | 31.4% | 297,798 | 40.8% | 203,379 | 27.8% |
1910 | 273,254 | 34.1% | 305,101 | 38.4% | 216,574 | 27.2% |
[уреди] Украјински део Буковина
По попису из 1995. године, процентуални однос становништва у Черновицкој област је био следећи:
[уреди] Румунски део Буковине
По попису из 1992. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:
[уреди] Послератне поделе
После Првог светског рата и распада Аустро−Угарске Монархије 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.
Сент Жерменским (Saint Germain) уговором из 1919. године цео јужни део Буковине подпада под Румунску власт и постаје део Румуније.
После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија Област Черновци ("Csernovci Oblaszty"), док област Сучаве остаје Румунима.
[уреди] Важнији градови
![]() |
|
![]() |
---|---|---|
|