Север-Па д Кале

Из пројекта Википедија

Север-Па д Кале

Blason du Nord-Pas-de-Calais

Положај Север Па д Калеа
Департмани Север (59)
Па д Кале (62)
Префектура Лил
Укупно становника 4 026 000 становника
(2004)
Густина 324 становника/km²
Површина 12 414 km²
Број округа 13
Број кантона 156
Број општина 1546
Председник
регионалног већа
Данијел Першерон
(UMP)

Север-Па д Кале је регион на северу Француске, који садржи два департмана: департман Север и департман Па д Кале. Граничи са Белгијом. Све до краја XX века име региона је било "Север". Регион је био део јужне Холандије , а постао је део Француске 1713.

Садржај

[уреди] Становништво

Север-Па д Кале је јако густо насељен и има 4 милиона становника, што је око 7% становништва Француске. Главни гард региона је Лил. Остали већи градови су : Валенсјен, Лен, Дуе, Бетун, Денкерк,Мобеж, Кале, Булоњ сир Мер и Арас.

Роденова скулптура "Грађани Калеа" и градска већница Калеа у позадини
увећај
Роденова скулптура "Грађани Калеа" и градска већница Калеа у позадини

[уреди] Историја

Насељен је од преисторије и увек је био од највеће стратешке важности, па су се ту водиле многе битке. Француски председник Шарл де Гол је рођен у Лилу, а овај регион је звао фаталном авенијом, кроз коју пролазе инвазије.

Освајали су га Келти, Римљани, Франци и Алемани. Током стогодишњег рата Енглеска, Француска и Бургундија су се жестоко бориле за њега. Постао је део Француске у XV веку. Анектирала га је Шпанска Холандија 1598. Поново је у саставу Француске у XVII веку, али фламанско становништво се опирало да буде део Француске. Подељен је у садашња два департмана после Француске револуције 1789.

Услед велике и нагле индустријализације током XIX века Север-Па д Кале је постао један од водећих индустријских региона Француске, други после Алзаса и Лорене. Током француско-пруског рата био је углавном поштеђен. Пошто је Француска изгубила Алзас и Лорену постао је водећи индустријски регион Француске.

Током два светска рата претрпио је катастрофалне штете и био је окупиран од стране Немачке. Током Првог светског рата био је поприште рововског ратовања и многи градови су при томе дословце преорани. Током Другог светског рата Немачка га је користила као лансирну базу за нападе на Енглеску помоћу ракета V-1 и V-2.

Савезничка бомбардовања и борбе на терену су тешко уништиле многе градове региона. Већина региона је ослобођена у септембру 1944., а Денкерк тек 9. маја 1945.

Трг генерала де Гола у Лилу
увећај
Трг генерала де Гола у Лилу

[уреди] Демографија

У региону се највише говори француски, али постоје и две мањинске групе, које говоре:

  • западно-фламански, који је дијалект холанског
  • пикардски језик

Етничка разноликост региона је настала услед неколико различитих валова радника-имиграната. Белгијанци су долазили до 1910, Пољаци и Талијани долазе 1920-тих и 1930-тих, а имигранти из земаља Магреба долазе после 1945.

[уреди] Економија

Током XIX века Север-Па д Кале је био највећи центар тешке индустрије са угљенокопима, челичанама и текстилним фабрикама. Тешко је страдао током оба светска рата и теже се опоравио од осталих крајева Француске. Од средине 1970-тих почиње велика економска криза због затварања угљенокопа и челичана, а и текстилна индустрија је у тешкоћама. Током 1975-1984. регион је изгубио 130.000 радних места, а незапосленост је нарасла на 14%.

Задњих година подручје је доста профитирало од отварања тунела 1994. испод Ла Манша. Туризам је постао веома значајна привредна грана. Кроз Еуротунел је прошло 7 милиона путника и 2 милиона возила. Поред тога трајекти су превезли 15 милиона путника кроз три луке: Кале, Денкерк и Булоњ сир Мер.


Региони француске метрополе Застава Француске

Алзас · Аквитанија · Оверња · Бургоња · Бретања · Центар · Шампања-Ардени · Корзика · Франш-Конте · Париски регион · Лангдок-Русијон · Лимузен · Лорена · Средишњи Пиринеји · Север-Па де Кале · Доња Нормандија · Горња Нормандија · Лоара · Пикардија - Поату-Шарант · Прованса-Алпи-Азурна обала · Рона-Алпи