Хлеб

Из пројекта Википедија

Хлеб је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.

Хлеб.
увећај
Хлеб.

Садржај

[уреди] Историја

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у Старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је резвијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални "хлеб" се зове "Мацес" и једу га Јевреји током великог празника "Пасха" (Јевреји и српски Јевреји кажу "Песах"). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком Новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

Овас, јечам, и производи направљени од њих.
увећај
Овас, јечам, и производи направљени од њих.

[уреди] Врсте хлеба и пецива

  • Хлеб прављен од брашна различитих житарица (пшеница, раж, овас, јечам...)
  • Проја (хлеб од кукурузног брашна)
  • Кифле
  • Бухтле
  • Лепиња
  • Погача
  • Ђеврек
  • Переца
  • Земичка
  • Лакумић
  • Плетеница
  • Кроасан
  • Багет
  • Сомун
  • Двопек
  • Пексмит

[уреди] Догађања, изреке везане за хлеб

  • У Библији се каже "Ко тебе каменом, ти њега хлебом"
  • У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици "Хлеба и игара" (Panem et circenses)
  • Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање "Шта узвикују?" добила одговор "Немају хлеба!" одговорила је "Па што не једу колаче!"
  • "Рударски хлеб је са седам кора"


[уреди] Јесте ли знали...

  • ...да у месту Пећинци, на 40 километара од Београда, постоји музеј посвећен хлебу, који поседује три збирке: збирку оруђа за обраду земље, збирку предмета за припрему хлеба и збирку хлебова. Хлебови су поређани по групама: божићни, ускршњи, свадбени итд. Овај музеј поседује и документацију о обредном хлебу код Срба.
  • ... да је после Октобарске револуције био једно време на снази закон који је имао члан "Крађа хлеба није крађа и не кажњава се!"
  • ... да се приликом исказивања добродошлице, у Србији, пред госта износи хлеб и со
  • ... да се погача не сече ножем него ломи
  • ... да би хлеб, (то је чак прописано законом), пошто се извади из пећи, требало да одстоји 24 сата и да се тек онда употребљава
  • ... да стављањем бајате кришке хлеба у микроталасну пећ на 15 секунди добијате свеж и врућ хлеб као да је управо испечен...
  • да се од 1 кг брашна добија 1.5 кг хлеба...
  • да се препоручује да се у самопослугама хлеб поставља на средину продајног простора јер мирис свежег хлеба подстиче продају осталих артикала