23. октобар

Из пројекта Википедија

23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

Сеп. - Октобар - Нов.
По Ут Ср Че Пе Су Не
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
календар за 2006 г.
цела година
  • 1596. - Турска војска султана Мухамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.
  • 1912. - Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
  • 1917. -
    • Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
    • На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.
  • 1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тле северне Африке.
  • 1944. - Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
  • 1944. - У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.
  • 1954. - После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
  • 1956. - Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.
  • 1958. - Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.
  • 1961. - Бившем генералном секретару Уједињених Нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
  • 1973. - Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
  • 1983. -
    • У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
    • На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
  • 1990. - Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
  • 1991. - Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
  • 1994. - У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
  • 2001. - ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
  • 2002. - Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

[уреди] Рођења

[уреди] Смрти

  • 42. пне. самоубиство извршио Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге Марка Антонија и Октавијана.
  • 1944.
    • Баркла Чарлс Гловер, енглески физичар, добитник Нобелове Награде за физику 1917. (*1877)
    • пребацујући се преко Дунава у тек ослобођен Београд, у Другом светском рату погинуо Иван Милутиновић, један од вођа Народноослободилачког рата и функционер Комунистичке партије Југославије.

[уреди] Празници и дани сећања

[уреди] Литература

[уреди] Види још

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар