Лу Сјин
Из пројекта Википедија
Лу Сјин, кинески: 鲁迅 /Lǔ Xùn/ (25. септембар, 1881. – 19. октобар, 1936.)
Псеудоним кинеског писца Џоу Шу-жена (кинески: 周树人 /Zhōu Shùrén/). Он се сматра једним од најзначајнијих кинеских писаца 20. века и оснивачем савремене кинеске књижевности на говорном, народном језику (кинески: бај-хуа 白话 /báihuà/). Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у Кини 20. века, нарочито на Покрет 4. маја, а преко њега на кинеске комунисте пре стварања Народне републике Кине. Лу Сјин је био и познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.
[уреди] Младост
Рођен је у Шао-сјингу (кинески: 绍兴 /Shàoxīng/), у данашњој провинцији Џ’-ђијанг (кинески: 浙江 /Zhèjiāng/). Његова је породица припадала вишој класи али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су Лу Сјина да студира западну медицину, јер је сматрао да кинеска традиционална медицина није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у Јапан на Виши медицински институт Тохоку (јап. /東北/) у Сендаију. По повратку у Кину, 1909. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.
[уреди] Прва дела
Маја 1918. године, први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном кинеском језику – Дневник једног лудака (кинески: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци он је први пут исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, и она је једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског Покрета 4. маја. Његова друга најпознатија приповетка, Истинита прича о А Q (кинески: 阿Q正传) објављена је двадесетих година 20. века.
[уреди] Књижевни рад
До своје смрти 1936. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (Позив на оружје и Старе приче препричане), поему у прози Дивља трава, као и многобројне есеје и преводе – посебно је ценио Гогоља, и први је превео Мртве душе на кинески. Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.
Лу Сјин је такође био уредник неколиких левичарских часописа, од којих је најзначајнији био Нова омладина (кинески: 新青年 /Xīn Qīngnián/). Такође, био је један од првих присталица есперанто покрета у Кини.
Иако је био симпатизер кинеског комунистичког покрета, никада није приступио КПК. Због његове наклоности комунистима, његова су дела била забрањена на Тајвану до краја осамдесетих година.
Његова дела су и данас веома значајна и популарна, посебно међу омладином, а јављају се и у јапанским средњошколским уџбеницима.