Проклета авлија

Из пројекта Википедија

Проклета авлија је назив приповетке српског књижевника Ива Андрића, добитника Нобелове награде за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја. Ова приповетка припада каснијем периоду Андрићевог књижевног стварањам и он се њоме опет враћа босанској прошлости и мотивима људске трагике и изгубљености.

[уреди] Радња

У Андрићевој новели, Проклета авлија је назив познате цариградске тамнице, у коју је из неоправданих разлога доспио фра-Петар из Босне, кога су послали у Стамбол да обави неке самостанске послове. Догоди се да турске власти ухвате неко писмо упућено аустријском интернунцију у Цариграду, у којем је било описано прогањање вјерника од турске власти и сумња падне на фра-Петра. Он буде ухапшен изатворен у истражни затвор – „Проклету авлију“, гдје је остао два мјесеца док га нису послали даље.

У „Проклетој авлији“, фра-Петар упознаје више људи , који се у овој приповијести претварају у галерију занимљивих ликова. Ту је управник „Проклете авлије“ Латифага зван Карађоз, затвореник Хаим, Јеврејин из Смирне, па затим централни лик из ове приповијетке затвореник Ћамил-ефендија, богати млади Турчин из Смирне. Фра-Петар дознаје од Хаима, младићева суграђанина, да је овај затворен због сумње да његово проучавање повијести има за сврху бунтовно сплеткарење против султанова двора, што је било потпуно неистинито. Млади Ћамил, син богатог Турчина и Гркиње, одмалена се посветио науци и самотничком и аскетском начину живота, који особито потенцирала једна несрећна и непребољена љубав. Ћамил се, наиме, заљубио у кћер младог грчког трговца, но овај је из националистичко-вјерских разлога није хтио дати Турчину за жену, него ју је силом удао за Грка изван Смирне. Послије тог догађаја Ћамил се потпуно затворио у себе и постао нека врста особењака. Окружује се књигама и баца се на науку, показујући нарочит интерес за повијест турске царевине, од које га специјално занима једно одређено раздобље - вријеме Бајазита II и Џем-султана, његова брата, којег је Бајазит у борби за пријестоље двапут поразио у бици. Тада је Џем потражио уточиште на острву Родос, гдје су владали хришћански витезови. Од тада почиње одисеја Џема, који као заробљеник прелази из руку у руке разних европских владара, па чак и самог папе, а сви га они искориштавају као адут против турске царевине, тј. пријете Бајазиту да ће га пустити ако незадовољи њихове разноразне захтјеве. На Ћамила посумњају да проучава управо то повијесно раздобље, јер оно има сличности са садашњом ситуацијом на двору, гдје султан такођер има брата супарника, којег је прогласио малоумним и држи га у заточењу. Ћамил буде послан у „Проклету авлију“, гдје упознаје фра-Петра и исприча му живот Џем-султана, тврдећи да је његов живот идентичан с Ћамиловим и да су им судбине једнаке. Након неког времена одведу га у посебан затвор и ту једне ноћи приликом саслушања дође до туче између њега и полиције. Ћамила изнесу – жива или мртва – не зна се. Фра-Петар га више никада није видио.