31. јул
Из пројекта Википедија
31. јул (31.07) је 212. дан у години по грегоријанском календару (213. у преступној години) До краја године има још 153 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Јун - Јул - Авг. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 |
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1498. - Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.
- 1648. - У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.
- 1658. - Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији.
- 1789. - Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.
- 1849. - У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. Отац му био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име било Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XIX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.
- 1914. - Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста.
- 1919. - У Немачкој донет Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. Немачки цар Вилхелм II абдицирао у новембру 1918. по капитулацији Немачке у Првом светском рату.
- 1941. - Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.
- 1944. - Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету.
- 1954. - Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара.
- 1964. - Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.
- 1969. Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци.
- 1971. - Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца.
- 1991. - Председници СССР и САД Михаил Сергејевич Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
- 1993. - Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку.
- 1994. - Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.
- 2001. - Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.
- 2002. - На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.
- 2003. -
- Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље.
- Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор.
- Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на сат.
[уреди] Рођења
- 1800. - Фридрих Велер ,немачки хемичар
- 1906. - Иван Софта, босанскохерцеговачки књижевник.
- 1912. - Милтон Фридман, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију 1976.
- 1919. - Примо Леви, италијански књижевник.
- 1965. - Џоан Роулинг, шкотска књижевница, ауторка бестселера о дечаку Харију Потеру.
- 1973. - Абдул Азиз Ал-Катран, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1976. - Пауло Ванчопе, фудбалер Костарике.
[уреди] Смрти
- 1556. - Игнасио де Лојола, оснивач католичког језуитског реда 1534, шпански официр и свештеник.
- 1648. - Вук Мандушић, српски јунак.
- 1784. - Дени Дидро, фрaнцуски филoзoф и писaц.
- 1849. - Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар.
- 1886. - Франц Лист, мађарски композитор, пијаниста и диригент.
- 1914. - Жан Жорес, француски политичар и историчар.
- 1944. - Антоан де Сент Егзипери, француски књижевник.
- 1997. - Бао Дај, вијетнамски цар.
- 2001. - Франциско Коста Гомес, португалски председник .