Психологија

Из пројекта Википедија

Психологија је научна дисциплина која се бави студијом менталних процеса и понашања код људи и животиња.

Проучава индивидуална и групна понашања. Сама ријеч психологија значи 'студија разума или ума'. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и XIX веку, започела свој "властити пут" као независна научна дисциплина. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.

Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дијели се на примијењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примијењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дјечије, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.

Дјечија психологија примјењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања дјеце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на примјер, људи и животиња.

Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.

Садржај

[уреди] Психолошке дисциплине

Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. То су:

  • експериментална психологија - која се бави проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне.
  • социјална психологија - која проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине.
  • клиничка психологија - која проучава (и тражи лек за) патолошке облике понашања.
  • ергономија - која проучава однос човјека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човјеку.
  • животињска психологија
  • развојна психологија
  • педагошка психологија
  • психотерапија

[уреди] Методологија психологије

Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији дeо истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренијети на искуства са људима.

Главне методе којe се користе за истраживања са људским субјектима и колективима чине: посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти и статистичке анализе.

[уреди] Психолози

[уреди] Спољашње везе

Универзитет у Новом Саду одсек за психологију

[уреди] Види још


Основне подобласти друштвених наука
Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика |
Менаџмент | Политичке науке | Психологија | Социологија