Људевит Пасковић
Из пројекта Википедија
Људевит Пасковић (Ludovico Paschale, око 1500-1551), петраркист, најзначајнији пјесник которског ренесансног круга.Писао је на италијанском и латинском језику,мада има наговјештаја да је писао и на матерњем(у посланицама пријатељима прослављао је "далматинску музу" и "илирске гласове").У његовим двјема објављеним збиркама поезије(Rime volgari,1549,на италијанском, и Carmina,1551,на латинском),сем језичких,очитују се и поетичке разлике.
Његову италијанску поезију,гдје уз ,политичке и пропагандне, доминирају пјесме љубавне тематике,а сонет је најчешћа форма,карактерише клишеизираност у слијеђењу обрасца Петраркиног љубавног романа и конвенционалност бембистичке поетике.Ипак,изузетно цијењен у своје вријеме,Пасковић је обезбиједио мјесто у неким репрезентативним антологијама свјетске лирике,његов непосредан утицај осјећа се код енглеског пјесника Томаса Лоџа,а посредан и у Шекспировим сонетима.
У чврстом ослонцу на класичне узоре(у првом реду Вергилија и Тибула),Пасковићева поезија на латинском језику,у облику силвија,у хексаметру, и елегија,доноси сличан тематски спектар као и италијанска-у збирци су заступљене љубавне,аутобиографске,политичке и пригодне пјесме.Међутим,"утисак стварнијег и искренијег доживљаја љубави",сензуалност његове латинске еротике,као и живост мотивике у којој се преплиће митологија са разноврсним реминисценцијама и искуствима проживљеног, чине овај дио његовог опуса трајном вриједношћу латинске хуманистичке поезије.
[уреди] Литература
- Пантић Мирослав,Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од 16. до 18.века,СКЗ,Београд,1990.
- Ротковић Радослав,Црногорско књижевно насљеђе,ГЗ,Титоград,1976.
- Бизанти-Пасквалић-Болица,Изабрана поезија,приредио Слободан Калезић,Књижевност Црне Горе од 12. до 19. вијека,књига 5,Цетиње,1996.