Буковина

Из пројекта Википедија

Мапа Буковине данас
увећај
Мапа Буковине данас
Мапа Буковине у окружењу (Румуни подразумевају већу територију, обојено у зелено)
увећај
Мапа Буковине у окружењу (Румуни подразумевају већу територију, обојено у зелено)
Застава Буковине
увећај
Застава Буковине
Буковина као део Аустријске Монархије (1910)
увећај
Буковина као део Аустријске Монархије (1910)

Буковина (мађ:Bukovina; рум:Bucovina; нем:Bukowina.) је историјски регион које данас деле Румунија и Украјина. Своје званично Немачко име (die Bukowina), је добила док је била под Аустријском владавином (1775.-1918.), под утицајем назива који су користили словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне Букове шуме које су се тамо простирале.

Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.


Садржај

[уреди] Историја

У 5. веку Буковином су владали Авари, па све до 7. века када су се појавили Словени који су се ту тада и населили. Од 9. до 14. века Буковина потпада под власт Кијевске Русије која тада нагло јача. У том периоду настају Галиција и Лодомерија као региони у Буковини.

У периоду од 1349. до 1384. године северни део Буковине потпада под власт Краљевине Пољске а јужни део подпада под владавину Молдавије. У том периоду се и уздиже град Сучава који и 1388. године постаје седиште округа који је био под владавином Молдавије.

Између 1385. и 1569. године власт над северним делом Буковине наизменично деле Краљевина Пољска и Молдавија. У 16. веку, тачније 1512. године, Молдавија подпада под власт Турака а истовремено и целокупна територија Буковине. Северни део Буковине се вратио под Пољску власт 1541. године.

После немилих догађаја у Мадефалви, 1764. године, неколико хиљада Секеља се исељава из Ердеља и одлази прво у Молдавију а убрзо затим и у Буковину где оснивају својих пет села Андрашфалва, Хадикфалва, Фогадјиштен, Иштеншегитш и Јожеффалва. Током 19. и 20. века та села су напуштена од стране Секеља који се или враћају у стара становишта или прелазе у ново основана као што су била Скореновац, Војловица и Иваново (Србија), током велике сеобе Секеља у 1883. години. Од тога доба је и настао појам Буковински Секељи.

Током 1772. године дошло је до поделе Буковине између тадашње Пољске, Аустрије и Русије. После победе Аустрије и Русије против Турске, 1775. године, Аустрија добије и део Молдавије и самим тим област око Сучаве када Буковина добија аутономију у оквиру Аустријске Монархије.

[уреди] Становноштво

Због многобројних историјских промена владара и сеоба народа у Буковини је становништво веома шаролико по националности, али се може рећи да на југу Буковине већином живе Румуни а на северу словенски народи (Русини, Украјинци, Руси).

[уреди] Буковина као целина

По попису из 1910. године Буковина је имала укупно 800.198 становника и од тога Русина 38.88%, Румуна 34.38%, Немаца 21,24%, Јевреја 12,86%, Пољака 4,55%, Секеља 1,31%, Словака 0,08%, остало су били Украјинци, Руси, Италијани, Срби, Хрвати, Турци, Јермени и Роми.

По подацима из пописа у Аустро Угарској број становника по годинама је био:

Година Румуни Украјинци Остали
1786 91,823 67.8% 31,671 23.4% 12,000 8.8%
1848 209,293 55.4% 108,907 28.8% 59,381 15.8%
1869 207,000 40.5% 186,000 36.4% 118,364 23.1%
1880 190,005 33.4% 239,960 42.2% 138,758 24.4%
1890 208,301 32.4% 268,367 41.8% 165,827 25.8%
1900 229,018 31.4% 297,798 40.8% 203,379 27.8%
1910 273,254 34.1% 305,101 38.4% 216,574 27.2%

[уреди] Украјински део Буковина

По попису из 1995. године, процентуални однос становништва у Черновицкој област је био следећи:


[уреди] Румунски део Буковине

По попису из 1992. године процентуални однос становништва у области Сучава је био следећи:

[уреди] Послератне поделе

После Првог светског рата и распада Аустро−Угарске Монархије 1918. године, Румуни који су живели у Буковини су изгласали прикључење Румунији, али је северни део још остао под влашћу Украјине.

Сент Жерменским (Saint Germain) уговором из 1919. године цео јужни део Буковине подпада под Румунску власт и постаје део Румуније.

После Другог светског рата мировним споразумом у Паризу, Украјина дефинитивно добија Област Черновци ("Csernovci Oblaszty"), док област Сучаве остаје Румунима.


[уреди] Важнији градови


Историја Секеља
Категорија:Историја Секеља
  • На северу: Черновиц (рум:Cernăuţi)
  • На југу: Сучава (рум:Suceava)


[уреди] Види још