Хрватско пролеће

Из пројекта Википедија

Страдање и прогон Срба

Страдање Срба

Страдање и прогон у НДХ
Издвајамо: Усташе · Јасеновац
Више информација: Независна Држава Хрватска
Геноцид
Умешаност Католичке Цркве у геноцид у НДХ
Петар Брзица · Алојзије Степинац · Мирослав Мајсторовић
Оружје и методе масовног убијања: Србосјек · Вешање · Јаме
После Другог светског рата
Издвајамо: Хрватско прољеће · Западна Славонија
Госпић · Олуја · Косово · Неофашизан у Хрватској
Портали: НДХ · Распад СФРЈ

Хрватско прољеће или МАСПОК (Hrvatsko proljeće) је био политички покрет који раних 1970-их тражио већа права Хрвата у оквиру Југославије.

Садржај

[уреди] Развој

Након Другог светског рата на подручју авнојске Хрватске фантом усташтва поново се јавио 1971. године, познат као маспок. Католички клер, предвођен надбискупом Кухарићем, покренуо је крсташки рат против Срба и православља. Под окриљем Матице Хрватске, а предвођени поново пробуђеним клерофашистичким снагама, новокомпоноване усташе праве спискове за ликвидацију Срба. Вршена су пребројавања, прозивке, смене... осећало се да се спрема нешто.

Хрватско прољеће је био покрет који је био прихваћен од хрватског народа, и многе студентске групе подржавале су овај покрет. Хрватско прољеће није се само зауставило на решавање националног питања, већ је ишло и на економију, новчану политику, расподеле новца из федералног буџета и све се сводило на причу о експлоатацију Хрватске на рачун Србије у оквиру СФРЈ , такође се захтевало припајање простора Херцеговине Хрватској.

[уреди] Познати прољећари

Овај чланак је део серије о
историји Хрватске

Главни чланци
Категорија: Историја Хрватске
  • Савка Дабчевић-Кучар
  • Драгутин Харамија
  • Срећко Бјелић
  • Перо Пиркер
  • Фрањо Туђман
  • Бруно Бушић
  • Мико Трипало
  • Иван Звонимир-Чичак
  • Дражен Будиша

[уреди] Утицај

Хрватско прољеће, након гашења покрета, имало је значајан утицај на Председника Тита. Југословенски устав је промењен 1974. године на тај начин да су испуњени поједини услови Хрватског прољећа: дозвољена је сецесија, свака република је имала своју аутономију.

Доласком Слободана Милошевића на власт у Србији, демократским променама у Југославији, падом Берлинског зида, многи прољећари се активирају и враћају из иностранства и стварају нове хрватске националистичке странке. Године 1990. остварен је циљ Хрватског прољећа, Хрватска је прогласила независност. Види Рат у Хрватској

[уреди] Спољашње везе

Други језици