Википедија:Сјајни текстови/Јун
Из пројекта Википедија
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар
[уреди]
Изабране годишњице за јун
Изабрани чланак за 1. јун
Математичка гимназија у Београду, основана 1966., је у региону јединствена гимназија специјализована за рад са ученицима талентованим за математику, програмирање и физику. Почевши од 2004/05, у Гимназији раде и огледна одељења два завршна разреда основне школе.
Настава у Математичкој гимназији се одвија у малим одељењима, половину предавача стручних предмета чине универзитетски наставници, а до сада (2005) је око 250 некадашњих ученика стекло звање доктора наука. Математичка гимназија има статус школе од посебног националног значаја, и чланица је Европског савета за високе способности.
→ {{Изабрани чланак за 1. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 2. јун
Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била доброћудна али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.
Република, како је била опште позната, имала је високо демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Ван Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.
→ {{Изабрани чланак за 2. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 3. јун
Галактичка Република је име међупланетарне управе из измишљеног универзума Ратова звезда која је постојала пре установљења Галактичке Империје. У време оригиналне трилогије Ратова звезда она се означава као Стара Република. То је била доброћудна али, на крају, неефективна уставна република оптерећена слојевима бирократије.
Република, како је била опште позната, имала је високо демократску управу која је била способна да се одржава преко двадесет пет хиљада година (судећи по проширеном универзуму, као и према речима Оби-Ван Кенобија из Нове наде да су „преко хиљаду генерација Џедаји били чувари мира и правде у Старој Републици“). Речено је да би њена цела историја „попунила десет хиљада библиотека“.
→ {{Изабрани чланак за 3. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 4. јун
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора Београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 4. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 5. јун
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора Београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 5. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 6. јун
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора Београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 6. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 7. јун
Сима Лозанић (1847-1935), хемичар, председник Српске краљевске академије, први ректор Београдског универзитета
Завршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на универзитету у Цириху 19. марта 1970. Био је професор Велике школе од 1872, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. Када је основан Београдски универзитет 1905. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора Београдског универзитета.
→ {{Изабрани чланак за 7. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 8. јун
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.
→ {{Изабрани чланак за 8. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 9. јун
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.
→ {{Изабрани чланак за 9. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 10. јун
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.
→ {{Изабрани чланак за 10. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 11. јун
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.
→ {{Изабрани чланак за 11. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 12. јун
Ријека Уна је добила име од старих Римљана по латинској ријечи una - једина. Укупна дужина тока ријеке Уне износи око 212,5 километара, а ријека извире у близини мјеста Доња Суваја и Доњи Лапац испод падина планина Пљешевице и Стражбенице у Републици Хрватској у подручју Лике, а улива се у ријеку Саву поред Јасеновца у коју годишње донесе готово 8 милијарди кубних метара воде.
Што због плодне земље а што због изравног приступа води, непосредно подрушје ријеке привукло је велики број становника тако да у територији око ријеке која износи преко 9368 km2 живи преко 700.000 људи.
→ {{Изабрани чланак за 12. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 13. јун
Ријека Уна је добила име од старих Римљана по латинској ријечи una - једина. Укупна дужина тока ријеке Уне износи око 212,5 километара, а ријека извире у близини мјеста Доња Суваја и Доњи Лапац испод падина планина Пљешевице и Стражбенице у Републици Хрватској у подручју Лике, а улива се у ријеку Саву поред Јасеновца у коју годишње донесе готово 8 милијарди кубних метара воде.
Што због плодне земље а што због изравног приступа води, непосредно подрушје ријеке привукло је велики број становника тако да у територији око ријеке која износи преко 9368 km2 живи преко 700.000 људи.
→ {{Изабрани чланак за 13. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 14. јун
Ријека Уна је добила име од старих Римљана по латинској ријечи una - једина. Укупна дужина тока ријеке Уне износи око 212,5 километара, а ријека извире у близини мјеста Доња Суваја и Доњи Лапац испод падина планина Пљешевице и Стражбенице у Републици Хрватској у подручју Лике, а улива се у ријеку Саву поред Јасеновца у коју годишње донесе готово 8 милијарди кубних метара воде.
Што због плодне земље а што због изравног приступа води, непосредно подрушје ријеке привукло је велики број становника тако да у територији око ријеке која износи преко 9368 km2 живи преко 700.000 људи.
→ {{Изабрани чланак за 14. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 15. јун
Гелзенкирхен (на немачком: Gelsenkirchen) је град немачке савезне државе Северна Рајна-Вестфалија. Место је одигравања утакмице Аргентина - СЦГ на Светском првенству у Фудбалу 2006.
Град се налази у северном делу Рурске области. Укупан број становника је око 274.926, по подацима од 31. децембра 2002. године.
Први документовани подаци у којима се помиње Гелзенкирхен датирају из 1150. године. Као мало село помиње се у 19. веку, када је целу област захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угља у оближњем руднику, 6000 становника је живело у Гелзенкирхену. 1900. године број становника је порастао на 138.000.
→ {{Изабрани чланак за 15. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 16. јун
Гелзенкирхен (на немачком: Gelsenkirchen) је град немачке савезне државе Северна Рајна-Вестфалија. Место је одигравања утакмице Аргентина - СЦГ на Светском првенству у Фудбалу 2006.
Град се налази у северном делу Рурске области. Укупан број становника је око 274.926, по подацима од 31. децембра 2002. године.
Први документовани подаци у којима се помиње Гелзенкирхен датирају из 1150. године. Као мало село помиње се у 19. веку, када је целу област захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угља у оближњем руднику, 6000 становника је живело у Гелзенкирхену. 1900. године број становника је порастао на 138.000.
→ {{Изабрани чланак за 16. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 17. јун
Георгиј Константинович Жуков, (руски: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најупешнијих команданата у Другом светском рату.
Рођен је у сеоској породици у Стрелковки, реон Малојарославец, Калушка губернија (сада Жуково). Послат је у Москву да изучи занат, а 1915. бива регрутован у руску војску, где је служио у пуку као редов. Током Првог светског рата, Жуков је одликован Крстом Светог Ђорђа два пута и унапређен у чин подофицира за исказану храброст у бици. Приступа партији бољшевика после Октобарске револуције, и његово порекло из сиромашне породице тада му постаје предност. Када се опоравио од тифуса, борио се у грађанском рату (1918.-1920.). ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 17. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 18. јун
Георгиј Константинович Жуков, (руски: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најупешнијих команданата у Другом светском рату.
Рођен је у сеоској породици у Стрелковки, реон Малојарославец, Калушка губернија (сада Жуково). Послат је у Москву да изучи занат, а 1915. бива регрутован у руску војску, где је служио у пуку као редов. Током Првог светског рата, Жуков је одликован Крстом Светог Ђорђа два пута и унапређен у чин подофицира за исказану храброст у бици. Приступа партији бољшевика после Октобарске револуције, и његово порекло из сиромашне породице тада му постаје предност. Када се опоравио од тифуса, борио се у грађанском рату (1918.-1920.). ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 18. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 19. јун
Георгиј Константинович Жуков, (руски: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најупешнијих команданата у Другом светском рату.
Рођен је у сеоској породици у Стрелковки, реон Малојарославец, Калушка губернија (сада Жуково). Послат је у Москву да изучи занат, а 1915. бива регрутован у руску војску, где је служио у пуку као редов. Током Првог светског рата, Жуков је одликован Крстом Светог Ђорђа два пута и унапређен у чин подофицира за исказану храброст у бици. Приступа партији бољшевика после Октобарске револуције, и његово порекло из сиромашне породице тада му постаје предност. Када се опоравио од тифуса, борио се у грађанском рату (1918.-1920.). ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 19. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 20. јун
Клара Цеткин, девојачко презиме Ајснер (рођена 5. јула 1857. у Видерауу, Саксонија; умрла 20. јуна 1933. у Архангелскоју близу Москве), била је утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права.
До 1917. је била активна у Социјал-демократској партији Немачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Немачке (УСПД) и његовом екстремно-левичарском крилу, Спартакистичкој лиги - која је касније постала Комунистичка партија Немачке (КПД), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933.
→ {{Изабрани чланак за 20. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 21. јун
Клара Цеткин, девојачко презиме Ајснер (рођена 5. јула 1857. у Видерауу, Саксонија; умрла 20. јуна 1933. у Архангелскоју близу Москве), била је утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права.
До 1917. је била активна у Социјал-демократској партији Немачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Немачке (УСПД) и његовом екстремно-левичарском крилу, Спартакистичкој лиги - која је касније постала Комунистичка партија Немачке (КПД), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933.
→ {{Изабрани чланак за 21. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 22. јун
Ђакомо Пучини је италијански композитор, рођен у граду Лука (it: Lucca) у италијанској покрајини Тоскана (it: Toscana), у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо, а такође је био и пети музичар потекао из ње. Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у Пизи (Pisa) чуо Вердијеву „Аиду”.
Пошто му је мајка познавала једну дворску даму, захваљујући њеном посредовању, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у Милану (Milano) са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у опери „Боеми”.
→ {{Изабрани чланак за 22. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 23. јун
Ђакомо Пучини је италијански композитор, рођен у граду Лука (it: Lucca) у италијанској покрајини Тоскана (it: Toscana), у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо, а такође је био и пети музичар потекао из ње. Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у Пизи (Pisa) чуо Вердијеву „Аиду”.
Пошто му је мајка познавала једну дворску даму, захваљујући њеном посредовању, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у Милану (Milano) са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у опери „Боеми”.
→ {{Изабрани чланак за 23. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 24. јун
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
Најзначајније Штирнерово дело је Его и његово власништво (ориг. Der Einzige und sein Eigentum), које је прво објављено у Лајпцигу 1844. а од тада се појавило у великом броју издања и превода.
→ {{Изабрани чланак за 24. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 25. јун
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
Најзначајније Штирнерово дело је Его и његово власништво (ориг. Der Einzige und sein Eigentum), које је прво објављено у Лајпцигу 1844. а од тада се појавило у великом броју издања и превода.
→ {{Изабрани чланак за 25. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 26. јун
Јохан Каспар Шмит (Johann Kaspar Schmidt, (25. октобар, 1806. - 26. јун, 1856.), познатији као Макс Штирнер. Сматра се једним од претеча анархизма и егзистенцијализма, а посебно индивидуалистичког анархизма. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким "-измом", нека то буде онда егоизам, антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.
Најзначајније Штирнерово дело је Его и његово власништво (ориг. Der Einzige und sein Eigentum), које је прво објављено у Лајпцигу 1844. а од тада се појавило у великом броју издања и превода.
→ {{Изабрани чланак за 26. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 27. јун
Слободан Милошевић (рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, Србији, преминуо 11. марта 2006. године у Хагу, Холандији) је бивши председник Србије (1989-1997) и Савезне Републике Југославије (1997-2000). Био је председник Социјалистичке партије Србије све до смрти у притворској јединици Хашког трибунала.
Милошевић је био Србин црногорског порекла. Отац му се звао Светозар (1907 - 1962), а мајка Станислава. Мајка је била учитељица, отац професор српског и руског језика. После Другог светског рата отац је напустио породицу, о којој је наставила да се стара мајка Станислава. ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 27. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 28. јун
Слободан Милошевић (рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, Србији, преминуо 11. марта 2006. године у Хагу, Холандији) је бивши председник Србије (1989-1997) и Савезне Републике Југославије (1997-2000). Био је председник Социјалистичке партије Србије све до смрти у притворској јединици Хашког трибунала.
Милошевић је био Србин црногорског порекла. Отац му се звао Светозар (1907 - 1962), а мајка Станислава. Мајка је била учитељица, отац професор српског и руског језика. После Другог светског рата отац је напустио породицу, о којој је наставила да се стара мајка Станислава. ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 28. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 29. јун
Слободан Милошевић (рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, Србији, преминуо 11. марта 2006. године у Хагу, Холандији) је бивши председник Србије (1989-1997) и Савезне Републике Југославије (1997-2000). Био је председник Социјалистичке партије Србије све до смрти у притворској јединици Хашког трибунала.
Милошевић је био Србин црногорског порекла. Отац му се звао Светозар (1907 - 1962), а мајка Станислава. Мајка је била учитељица, отац професор српског и руског језика. После Другог светског рата отац је напустио породицу, о којој је наставила да се стара мајка Станислава. ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 29. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Изабрани чланак за 30. јун
Хрватски језик је стандардни јужнословенски језик којим говори око 5 милиона људи, углавном Хрвата, те неутврђен број хрватских исељеника у обе Америке, Аустралији и Европи. Веома је сличан стандардном српском језику, а као стандардни језик се 1991. издвојио из српскохрватског језичког стандарда. Хрватска језичка норма је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.
На дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата чакавски и кајкавски дијалекат којима говоре само Хрвати, док се штокавским дијалектом уз Хрвате служе и Бошњаци, Срби и Црногорци. ...даље...
→ {{Изабрани чланак за 30. јун}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар