Српски језик и језичка политика

Из пројекта Википедија

централно-јужнословенски
језици и наречја
српскохрватски
српски · хрватски · бошњачки · црногорски
штокавски (екавски · ијекавски · икавски)
кајкавски · чакавски · торлачки
романосрпски · славеносрпски · шатровачки
буњевачки · молишкохрватски
нашински · ужички говор
српски језик и језичка политика
п·р·у


Овај чланак има за циљ да представи језичку политику везану за српски језик кроз време и простор.

Садржај

[уреди] Ране кодификације српског језика

[уреди] Средњи век

[уреди] Доба турске окупације

[уреди] Славеносрпска култура

[уреди] Вукова реформа

[уреди] Ђуро Даничић

[уреди] Од Даничића до 1915.

[уреди] Први светски рат

[уреди] Скица за рад

Забрана ћирилице од стране аустро-угарских власти у њиховој окупационој зони (Србија западно од Велике Мораве, 1915-1918). Довођење учитеља из Аустро-Угарске (Хрвата и Бошњака) да предају српској деци у школама искључиво на латиници.

[уреди] Између два светска рата

[уреди] Други светски рат

[уреди] Скица за рад

Забрана ћирилице у јавној и приватној употреби у Независној Држави Хрватској (НДХ). "Уредба о Законској Забрани Ћирилице", потписана од стране Павелића, ступила је на снагу 21. Априла 1941 године (11 дана након прогласа НДХ; Једна од првих законских уредби новог режима у Загребу; Штампана је за јавност у загребачким "Народним Новинама"). Ћирилица је била забрањена у НДХ све до њене пропасти (Мај 1945 године).

[уреди] Доба социјалистичке Југославије

[уреди] Од краја рата до Маспока

[уреди] Од Маспока до распада СФРЈ

[уреди] Деведесете године 20. века

[уреди] Почетак 21. века

[уреди] Литература

[уреди] Види још


Слика:Stub.png Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га