СЕТИ

Из пројекта Википедија

Сети заштитни знак
увећај
Сети заштитни знак

СЕТИ, или Потрага за ванземаљским облицима живота (енглески: Search for Extarterrestrial Intelligence), је покушај да се докучи да ли постоји живот ван Земље. СЕТИ истраживачи употребљавају многе методе, један од популарнијих је и радио СЕТИ, који се састоји у слушању вештачких сигнала који долазе из правца звијезда. СЕТИ код куће (изворно SETI@home) је радио СЕТИ пројекат који дозвољава свакоме са рачунаром и интернет конекциjом да учествује.

Садржај

[уреди] Како ради СЕТИ

[уреди] Први проблем: брда података

Највећи број рачунара који раде за СЕТИ програм укључујући и оне на универзитету Барклију који у суштини не анализирају податке нарочито дубоко иако се анализа података са телескопаодрађује у реалном времену. Разлог је један и веома једноставан: ниједан од ових рачунара није довољно моћан да прегледа све добијене податке тј. немају довољно рачунарске моћи.

За посао који СЕТИ захтјева био би потребан један огроман рачунар боље речено суперрачунар. А чињеница је да СЕТИ никада не би имао довољно финансиских средстава за изградњу таквог једног чуда технологије. Али увијек постоји средство које то може надокандити - мали рачунари. Због оваквог интелектуалног ријешења СЕТИ је одлучио да употребљава велики број малих рачунара за обраду велике количине података. Затим се поставио други проблем. Гдје СЕТИ тим може пронаћи толики број малих рачунара да би се спречило нагомилавање података и да би се омогућио континуиран ток података из опсерваторије Аресибо?

Истраживачи су закључили да постоји огроман број неискориштених рачунара. Већина ових рачунара не чини ништа корисно већи дио њиховога радног времена, штавише само троши електричну енергију да би радили. Зато СЕТИ тим посуђује кућне рачунаре у потрази за новим животом и новим цивилизацијама. Све је то наравно лако, само треба скинути одређену количину података са интернета тј. са овлашћеног сервера које ће рачунар аутоматски обрадити и послати назад чим интернет конекција буде омогућена. Обрада података се врши у периоду кад рачунар не ради ништа тј. када је чувар екрана укључен.

То је занимљив и тежак задатак. Толико је података да се чини да је сама ствар практично немогућа, али реч јео томе да се подаци добијени из опсерваторије добијају и цијепају на мање низове који се онда шаљу коначном рачунару за обраду. Ови дијелићи се могу обрађивати паралелно и ниједан није завистан од другога. Такође, подручје неба које се прегледа Аресибо телескопом је ограничено и очекује се да ће небо у наредне двије године скенирати чак три пута. СЕТИ тим очекује да ће ово бити довољно за овај пројект. До времена када се небо три пута прегледа изградиће се нови телескопи и започеће нови експерименти и нови приступи СЕТИју.

[уреди] Разбијање података

Подаци се снимају на траке високе густине у Арекибо опсерваторији у Пото Рику пунећи једну траку од око 35 гигабајта сваког дана. Зато што Арекибо нема високо пропусну интернет везу, подаци се шаљу у специјалном поштом до Барклија гдје се потом дијеле на 0,25 мегабајтне дијелове који се називају радне јединице. Које се онда шаљу преко СЕТИ сервера путем интернета људима широм свијета на анализу.

СЕТИ звучни опсег
увећај
СЕТИ звучни опсег

СЕТИ надгледа податке од 2,5 МНz центрирајући се на 1420 МН. Чак је и ово преширок спектар да би се слао коначном рачунару, па се исти цијепа на 256 дијелова сваки од по 10 кНz ширине (приближније 9766 Нz). Ово одрађује рачунарски програм назван раздвајач (енг: splitter). Ови сигнали до 10 кНz чине 20.000 бита по свакој секунди. Ово се још назива Nyquist фреквенција. Из СЕТИја се шаље око 107 секунди оваквог типа података. Такође у самој пошиљци се не налазе само снимљени дијелови него и додатни подаци о самој радној јединици што све на крају чини 340 килобајта.


[уреди] Спољашње везе

Сетијев скрин сејвер који врши анализу података снимљених радио-телескопом Аресибо може се скинути са званичног сајта СЕТИ пројекта:



Програм се подешава тако да се аутоматски активира после одређеног периода неактивности на корисниковом укљученом персоналном рачунару и врши анализу података. Друга могућност је да сам корисник покрене програм који је активан све док га не угаси или угаси сам рачунар. Део радио сигнала који се скида са интернета у просеку има око 700 KB, а време неопходно за његову анализу зависи од перформанси рачунара. По завршетку анализе програм аутоматски тражи контектовање на интернет и шаље резултата, након чега приступа скидању нових података за анализу.


Након пријема резултата анализе корисник добија мејл у којем се обавештава о томе да ли је у међу подацима који су анализирани на његовом компјутеру пронађен било какав сигнал који би се могао приписати ванземаљској цивилизацији.