Маја Михајловна Плисецкаја
Из пројекта Википедија
Маја Михајловна Плисецкаја (рус.: Майя Михайловна Плисецкая, 20. новембар 1925) је некадашња руска балетска играчица.
[уреди] Ране године
Маја Плисецкаја потиче из старе руске балетске фамилије јеврејског порекла. Ујак Асаф Месерер био је легендарни професор Балета. Тетка уз коју је одрасла, Суламиф Месерер, је била примабалерина Баљшој балета.
Младост Маје Плисецкаје обележиле су патње под стаљинизмом. Отац јој је нестао без трага 1937, а мајка депортована у Казахстан. Педесет година касније откривено је да је отац убијен. Постала је члан Баљшој балета 1943, али до 1959 није могла да наступа у иностранству услед подозривости према њеном пореклу.
[уреди] Каријера
Маја је постала позната по високим скоковима, флексибилним леђима, дугим рукама, грациозности покрета и харизми, којој су доприносили упечатљив изглед и црвена коса. Њене најчувеније улоге биле су у балетима Лабудово језеро (1947), Успавана лепотоца (1961), Кармен, Дон Кихот и Ана Карењина. Своју познату улогу Умирућег лабуда је играла више од хиљаду пута. Године 1958. додељена јој је титула „Заслужног уметника СССР-а“. Исте године удала се за младог композитора Родион Шчедрина.
Током каријере, критичари су је видели као дефинитивну наследницу легендарне Ане Павлове. За њу су инсценирали познати кореографи Ролан Пети и Морис Бежар. Каријера јој је трајала неуобичајено дуго - 60 година. Последњи пут је наступила 1996. када је имала 70 година, у кореографији Мориса Бежара „Аве Маја“.