Стефан Владислав II
Из пројекта Википедија
Стефан Владислав II је био српски краљ (1316-1325), син краља Драгутина и мађарске принцезе Катарине.
1292. године, Стефан Владислав II је одлуком мађарског суда у наследно власништво добио Славонију. После смрти краља Драгутина (1316. године), Стефан Владислав II је почео да влада државом свог оца, познатом у то време као Сремска краљевина, али га је убрзо краљ Србије, Милутин, победио и затворио. Према Дежевском споразуму из 1282. требало је да после смрти свога стрица краља Милутина преузме српски престо.
После Милутинове смрти (1321. године), Владислав је ослобођен и поново је, уз помоћ Мађара и босанског бана Шубића, завладао земљама свог оца, али је поново побеђен од стране присталица Стефана Дечанског (Милутиновог наследника) у близини Рудника. Владислав се 1324. године склонио у Мађарску. После тога земљама краља Владислава у Босни (Усором и Соли) је завладао бан Стефан II, а око Мачве су се водили дуги спорови између Срба и Мађара.
Краљ Владислав је умро у Угарској после 1326.
[уреди] Литература
- Мала енциклопедија "Свезнање", Народно дело, Београд, 1937.
- Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.