Мемнон

Из пројекта Википедија

Мемном
увећај
Мемном

Мемнон je син Титона и Ауроре. Отац га је био послао на Троју коју су опседали Грци. Убио га Ахилеј. Чувен је његов кип крај Тебе, који је кад би први јутарњи зраци пали на њ, одавао врло складне звуке у поздрав својој матери Аурори.

[уреди] Мемнон (студија)

Мемнон је антички херој и свакако занимљива и загонетна личност о којој се мало зна, али би могла бити кључна личност за разумевање веза које су постојале између Балкана и Старог Египта у другом миленијуму пне.

Мемнон није тако ретко име у Антици. Постојао је и један лик (владар) у филму Скорпион кинг, али нас тај не занима, већ је занимљивији Мемнон са подручја историјске Србије у време Александра Македонског. Спомиње се у једном атинском декрету из 331. године пне. као стратег Тракије. У њему се још спомиње „Ребулас, син Сеутов, брат Котисов". Натпис је јасан доказ виталности одриског династичког дома, чија је власт наставила да живи ван места у којима је било македонских гарнизона. Саме околности у први план су избациле новог и јаког владара, Сеута III, чији један од синова Ребулас добија атинско држављанство. (Нешто више о овом добу у мом тексту Беси)

Легенда о Мемнону има свој извор у Одисеји где се Мемнон два пута спомиње: као најлепшег међу смртним јунацима и као сина богиње Зоре (Еос) који је савладао помамног Антилоха. Интересантно је да у Илијади није споменут.

Хесиод га чешће спомиње и каже да је краљ Етиопије, да му је отац Титон (брат краља Пријама, чије је првобитно име било Подарак или Подарк), мати богињa Еос, брат Ематион (који је погинуо од Херакловее руке). Мемнон учествује у Тројанском рату на страни Тројанаца и више пута се одликује својим јунаштвом. Има уметнички израђено оружје које је начинио сам Хефест. После смрти Патрокла и Хектора убије Антилоха, Ахилејевог пpијатеља, али затим сам гине од Ахилејеве руке. Мемнон је у Троју дошао вероватно на позив свог стрица Пријама да би помогао у одбрани против Ахајаца (Грка). У Троју је стигао након погибије Хектора, над чијим се телом Ахилеј нељудски иживљавао. И сами богови су се постидели таквог примитивног и недоличног понашања једног Ахилеја који је требао да буде боголик и по изгледу и по понашању. То није могло олако да прође и богови су га казнили.

Како је тројанска војска изгубила свог главнокомандујућег (Хектора) Мемнон је преузео водство. Не само што је на то имао право као синовац Пријама, већ је то заслужио и својом храброшћу и не мање важно – својим изгледом. Достојанствено држање, маркантног изгледа у Хефестовом златном оклопу пленио је таквом сликом не само своје саборце него и непријатеља који се двоумио да ли се бори са смртником или богом.

Кад је борба Мемнона и Ахилеја изнесена пред суд богова, обе мајке су молиле за своје синове, али Зевс је одлучио у корист Ахилеја. Тада Еос измоли од Зевса бесмртност за Мемнонову душу, а тело му однесе у Етиопију и свечано га сахрани. Јутарње росне капљице су сузе материне које непрестано лије од жалости за изгубљеним сином.

Тај мит унели су Грци у Египат тек у александријско доба и довели га у везу са колосалним кипом краља Аменофиса (Мемнона). Сваког јутра, кад на кип падну први сунчеви зраци, чују се неки тајанствени звуци. Кажу да Мемнон тим звуцима поздравља своју мајку.

Засебан мали митски круг се образовао око Мемнонових пријатеља и ратних другова који су га сахранили. Својим превеликим болом и тугом изазвали су сажаљење богова те их ови претворе у птице (Мемнониде).

По Овидију, птице су постале из Мемноновог пепела. По свему изгледа да је Мемнон био првобитно азијско божанство светлости (мати му је Зора, баба Ноћ) чије је поштовање било јако раширено на целом Истоку, нарочито у Малој Азији. На многим местима су показивали његове гробове и споменик.

Уметност је радо узимала мотиве из мита о Мемнону, нарочито ове моменте: Еос спашава Мемноново мртво тело, њена туга за изгубљеним сином, Еос држи на крилу синовљево мртво тело, Хипнос (Hypnos) и Танатос (Thanatos) примају од мајке Мемноново мртво тело и односе га на Острво блажених. (Александар Замуровић)

За вајара Ликију, сина Миронова, знамо за његових пет радова. Највећи међу њима била је велика група, која је, као вотивни поклон вароши Аполоније на Јонском мору, стајала у Олимпији, а приказивала је мегдан између Ахила, сина Тетидина, и Мемнона, сина Зорина (Паус. Опис Хеладе V 22, 2). Не мању славу но беотски вајари уживали су беотски сликари.

Поред тога, ван тока главних догађаја, Илијада и Одисеја садрже информације од изузетно значаја. Тако, рецимо, учешће етиопског кнеза Мемнона на страни Тројанаца, води нас у Египат - Мемноновим колосима, а они до првог мужа Нефретете и историјске Јокасте и Едипа и, да то све буде занимљивије, и они су живели у Теби египатској, као и митолошки Едип и Јокаста у хеленској Теби! Практично, Египћани су подарили Хеленима мит о Јокасти и Едипу, а Хелени Египћанима мит о Атлантиди, јер је та толико мистификована Атлантида није ништа друго него ли Хелада виђена очима Египћана, због чега је и Платонова Атлантида копија - Атине! Едипов син Полиник одлазио је код Агамемнона да сакупља војнике за борбу против брата Етеокла, који му је преузео трон, а ништа мање занимљива није ни чињеница да је Асклепијев син Махаон био лекар у ахејској војсци! Пре Тројанског рата, Ахилеј је разорио Тебу, а то значи да су он и Агамемнон Тесалци и зато су пут Троје пошли из Беотије, северно од Атине, а не са Пелопонеза, одакле су, доктринарно, били Агамемнон и Менелај, итд.

Други разлог за овакав осврт на египатску цивилизацију јесте чињеница да се у Илијади и Одисеји налазе приче које су настале осамсто и више година пре настанка тих епова. Одмах да кажемо, везе између Египта и Хеладе су постојале и, ако је египатски краљ Аменофис III био одличан јахач, а борци Тројанског рата нису знали да јашу коње, онда то само значи да су приче, од којих су настале Илијада и Одисеја настале пре Аменофиса III, а то значи пре осамнаесте династије која је владала од 1552. до 1306. године пне. Или, ако је његов син и наследник Аменофис IV живео са мајком Теом и престоница им се звала Теба, онда знамо одакле потиче идеја, која се погрешно назива митом, о краљу Едипу. И још једну напомену, ако је етиопски кнез Мемнон учествовао у изградњи „Мемновних колоса", који су једно од античких чуда, а једна од верзија је да их је изградио Аменофис III, онда постоје оправдани разлози да се нешто каже о том периоду историје Египта, која ће нам бити као подлога на којој ће се јасније видети Тројански рат.

Подаци о овом делу историје Египта су материјална истина потврђена записима у дипломатској пошти између Египта и Митаније и Вавилона, сачувана на глиненим плочицама које и данас постоје. Или тачније, приче из којих су састављене Илијада и Одисеја, временски се морају лоцирати на основу материјалних доказа из египатске историје, јер је веза између Египта и Хеладе потврђена у Хомеровим еповима и хеленске уметничке литературе настале приближно у време настајања Илијаде и Одисеје.

О пореклу етиопског кнеза Мемнона постоје две варијанте. По једној, био је кнез Етиопије, а по другој митски син Европе и Титонуса, краља Египта и Етиопије, кога је отац послао да помогне Троји, која је била опкољена од стране Ахејаца, иако у Илијади не постоји информација да су Ахејци икада опколили Троју, нити сам град Илиј, јер трка Хектора и Ахилеја око зидина Илија не значи да је Троја била опкољена, са тим пре што се то дешавало на крају рата, када је кнез Мемнон већ био мртав. Кнез Мемнон прво је био кнез по лепоти јер, причајући о „Царству сенки" у једанаестом певању о боравку у Хаду, Одисеј каже: „Не видех никога лепшег од њега, Мемнона дивног", али и кнез борац који је постигао велику славу на тројанском пољу покоривши Антилохуса, Несторовог сина, али је погинуо од осветољубивог Ахилеја, јер је међу ахејском војском, и ако неактиван као борац, највеће поштовање и славу уживао Нестор и зато је Ахилеј осветио погибију његовог сина која је Мемнону донела славу.

Повратак кнеза Мемнона из Троје прекривен је маглом као и повратак осталих јунака, али о изградњи Мемнонових колоса догађаји се крећу у два правца. По једној варијанти колоси су подигнути у славу кнеза Мемнона, јер се налазе, додуше, на западној страни Нила, поред пута Луксор - Долина краљева, на плодном тлу поред Нила и далеко од места где су сахрањивани фараони и високи достојанственици. Друго, какав је био крвожедан Ахилеј, он сигурно тело кнеза Мемнона није дао Тројанцима да га сахране, тако да колоси нису гробна места, већ споменици висине двадесет метара и тежине сваки по осамсто тона и веома су слични споменицима Рамзису II у Абу Симбелу по облику и величини. (Димитрије Ристевски)

Један од извора који спомиње ове догађаје је Етиопида (Αίθιοπίς), која је добила име по етиопском краљу Меммону. По Проклу, спевао ју је Αрктин Милећанин, а имала је 5 књига с овим садржајем: Тројанцима су дошле у помоћ Амазонке. У борби Ахилеј убије њихову краљицу Пентесилеју, Арејеву кћерку, Трачанку родом, а Тројанци је сахране. Ахилеј убије и Терсита, јер се овај подсмевао његовој тобожњој љубави према Пентесилеји. Ахејци се зато стану бунити, и Ахилеј мораде отпловити на Лезб, где принесе жртву Аполону, Артемиди и Лети, а потом га Одисеј очисти од крви. Затим Тројанцима дође у помоћ други нови савезник; то је Мемнон, син Еојин (= Зорин), с оружјем које му је направио Хефест. Тетида, прорече Ахилеју шта гa чека после Мемнонове смрти. У борби убије Мемнон Антилоха, младог пријатеља Ахилејева, а Ахилеј, бесан као после Патроклове смрти, погуби Мемнона. На молбу Зорину, Див обдари Мемнона бесмртношћу. Напослетку, Ахилеј потисне Тројанце и сам за њима провали у град, али га Парид убије стрелом уз помоћ Аполонову. Око његова тела, као некад око тела Патроклова, отвори се и траје љута борба, докле га Ајант не одвуче у око, а Одисеј одбија Тројанце. Потом Ахејци сахрањују Антилоха, а тело Ахилејево ставе на одар, где га Тетида са својим сестрама и Музама оплаче, а затим ra с ломаче однесе на острво Леуку. Ахејци му начине гроб и приреде погребну игру, као Ахилеј некад Патроклу, и том приликом Одисеј и Ајант посваде се око оружја Ахилејева. Из изложеног садржаја види се да је Етиопида почињала онде где се Илијада завршaва. По томе што у овој епопеји долази до израза идеја ο религиозном очишћању од крви може се закључити да је она испевана у време кад су Делфи почели јаче утицати на грађанску религиозност, дакле у II половини VII века. (Милош Н. Ђурић)

На крају остају два важна питања на која није једноставно одговорити:

  1. Одакле је тачно Мемнон дошао у Троју?
  2. Која је била Мемнонова етничка припадност?

Сама ова питања неког могу прилично да «узнемире». Они који ме познају већ претпостављају какви би могли да буду моји одговори. Остали ће мало сачекати док их припремим. Коментари на страни за разговор су добродошли.

Дакле, да одговорим кратко на друго лакше питање:

Титон и Подарк (Пријам) су били синови краља Троје Лаомедона који је био син Илија (тада се град звао Илиј). Илиј је био син Троја који је основао град назвавши га својим именом што је у то време било нормално. Археолошки налази локалитета Хисарлик показују да се ту налазио већ формирани град, чија је страрост била већа од хиљаду година (око 3500. године пне.) Трој је био син Ерихтонија који је био син Дардана. Дардан потиче из Дарданије чија локација је била на Балкану, тачније на данашњем Косову. Наука сматра Дарданце Илирима односно Србима. Дакле, у најкраћем, Мемнон је био Србин, што нас не би требало много изненадити. Трагедија је да га је убио Ахилеј који му је био даљи рођак, што нас такође не изненађује.

[уреди] Извори

Важнији антички извори који спомињу Мемнона:

AETH.1;
Apd.3.12.4-5;
Apd.Ep.5.3;
Dio.4.75.4;
Hes.The.984;
Hyg.Fab.112;
Ov.Fast.4.714;
Ov.Met.13.579;
Pau.10.31.7;
Pin.Isth.8.54;
Pin.Pyth.6.32;
QS.2.100ff., 2.494, 2.540ff.;
Strab.15.3.2;
Try.31.