НИН-ова награда
Из пројекта Википедија
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, додељује је НИН
НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман "Корени". Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије.
Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић и Живојин Павловић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964.). Награда је до сада свега два пута додељена женама-писцима - Дубравки Угрешић 1988. и Светлани Велмар-Јанковић 1995.
Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић са романом "Црвени петао лети према небу". Међутим, Булатовић је касније (1975.) ипак добио НИН-ову награду за роман "Људи са четири прста".
НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за "Пешчаник", и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за "Хлеб и страх".
О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова. Чланови жирија за доделу награде за 2005. годину били су: Петар Пијановић (председник), Александар Јерков, Иван Негришорац, Душан Маринковић и Тихомир Брајовић. Имали су задатак да прочитају преко сто предложених романа.
2005. године у ужи избор ушло је седам романа, осим победничког били су то књиге Горана Милашиновића "Апсинт", Сање Домазет "Ко плаче", Милице Мићић-Димовске "Уточиште", Саше Илића "Берлинско окно", Мирјане Новаковић "Johann's 501" и Давида Албахарија "Пијавице". У најужи избор од 2 романа ушли су "Семољ земља" (Миро Вуксановић) и "Пијавице" (Давида Албахари), после дугих и неизвесних дискусија овај први је проглашен за победника у односу гласова 3:2.
[уреди] Добитници
Досадашњи добитници НИН-ове награде:
- 1954. Добрица Ћосић - "Корени"
- 1955. Мирко Божић - "Неисплакани"
- 1956. Оскар Давичо - "Бетон и свици"
- 1957. Александар Вучо - "Мртве јавке"
- 1958. Бранко Ћопић - "Не тугуј, бронзана стражо"
- 1959. Награда није додељена
- 1960. Радомир Константиновић - "Излазак"
- 1961. Добрица Ћосић - "Деобе" (2. пут)
- 1962. Мирослав Крлежа - "Заставе"
- 1963. Оскар Давичо - "Глади" (2. пут)
- 1964. Оскар Давичо - "Тајне" (3. пут)
- 1965. Ранко Маринковић - "Киклоп"
- 1966. Меша Селимовић - "Дервиш и смрт"
- 1967. Ерих Кош - "Мрежа"
- 1968. Слободан Новак - "Мириси, злато, тамјан"
- 1969. Бора Ћосић - "Улога моје породице у светској револуцији"
- 1970. Борислав Пекић - "Ходочашће Арсенија Његована"
- 1971. Милош Црњански - "Роман о Лондону"
- 1972. Данило Киш - "Пешчаник"
- 1973. Михаило Лалић - "Ратна срећа"
- 1974. Јуре Франичевић Плочар - "Вир"
- 1975. Миодраг Булатовић - "Људи са четири прста"
- 1976. Александар Тишма - "Употреба човека"
- 1977. Петко Војнић Пурчар - "Дом све даљи"
- 1978. Мирко Ковач - "Врата од утробе"
- 1979. Павле Угринов - "Задат живот"
- 1980. Слободан Селенић - "Пријатељи"
- 1981. Павао Павличић - "Вечерњи акт"
- 1982. Антоније Исаковић - "Трен 2"
- 1983. Драгослав Михаиловић - "Чизмаши"
- 1984. Милорад Павић - "Хазарски речник"
- 1985. Живојин Павловић - "Зид смрти"
- 1986. Видосав Стевановић - "Тестамент"
- 1987. Воја Чолановић - "Зебња на расклапање"
- 1988. Дубравка Угрешић - "Форсирање романа реке"
- 1989. Војислав Лубарда - "Вазнесење"
- 1990. Мирослав Јошић Вишњић - "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба"
- 1991. Милисав Савић - "Хлеб и страх"
- 1992. Живојин Павловић - "Лапот" (2. пут)
- 1993. Радослав Петковић - "Судбина и коментари"
- 1994. Владимир Арсенијевић - "У потпалубљу"
- 1995. Светлана Велмар Јанковић - "Бездно"
- 1996. Давид Албахари - "Мамац"
- 1997. Милован Данојлић - "Ослободиоци и издајници"
- 1998. Данило Николић - "Фајронт у Гргетегу"
- 1999. Максимилијан Еренрајх Остојић -"Карактеристика"
- 2000. Горан Петровић - Ситничарница 'Код срећне руке'
- 2001. Зоран Ћирић - "Хобо"
- 2002. Младен Марков - "Укоп оца"
- 2003. Владан Матијевић - "Писац из далека"
- 2004. Владимир Тасић - "Киша и хартија"
- 2005. Миро Вуксановић - "Семољ земља"