Срби у дијаспори

Из пројекта Википедија

Српска дијаспора састоји се од 2.200.000 до 4.000.000 Срба, по времену доласка подељених у пет група Срба.

Често се користи израз "српска дијаспора" а да његово порекло и значење нису адекватно објашњени. Међу српском дијаспором издаваја се неколико великих групација исељеника:

  • Прва група: Средњевековна исељавања и сеобе, попут великих Сеоба Срба у источну и западну европу;
  • Друга група: Старо исељеништво, тј. потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
  • Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
  • Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961.-1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
  • Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.

Садржај

[уреди] Прва група

Народ чије је се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 822. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир Светог Саве Освећеног јерусалимског, који води монах Григорије. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Чарнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

[уреди] Друга група

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, проморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је сва три америчка континента. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

[уреди] Трећа група

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, многи су одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четвти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Велика Британија. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

[уреди] Четврта група

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у Западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточиста у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су потакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у Америци, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и СССР-у.

[уреди] Пета група

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.

[уреди] Види још