Европска унија
Из пројекта Википедија
![]() Застава Европске уније |
|
Мото: In varietate concordia (латински for Уједињени у разноликости/различитости) |
|
Химна: Ода радости (оркестрално) | |
![]() |
|
Главни град | Брисел (de facto) |
Највећи град | Лондон, Уједињено Краљевство ![]() |
Највећа држава | Француска ![]() |
Земље чланице | 25 чланица |
Службени језици | 20 службених језика |
Радни језици | енглески, француски, немачки |
Председништва | |
---|---|
Европски савет | Мати Ванханен |
Савет ЕУ | Финска ![]() |
Европска комисија | Жозе Мануел Дурао Баросо |
Европски парламент | Жозеп Борел Фонтелес |
Историја | |
Дан Европе | 9. мај 1950. |
Формирана ЕЕЗ - Договорена - Проглашена |
Римским уговором - 25. марта 1957. - 1. јануара, 1958. |
Формирање ЕУ - Договорена - Проглашена |
Мастрихтским уговором - 7. фебруара 1992. - 1. новембра 1993. |
Статистика | |
Површина - Укупно |
7. по реду2 3.976.372 km² |
Становништво - Укупно (2005) - Густина |
3. по реду2 459.500.000 115,6 ст./km² |
БДП (PPP) - Укупно - по становнику |
1. по реду2 12.329.110 $ 7 милиона $26.900 |
Остале информације | |
Монете | Евро (EUR или €)3 Остале монете: |
Часовна зона | УТЦ 0 до +24 |
Интернет домен | .eu |
Позивни број | Није стандардизовано5 |
Службена Интернет страна | http://europa.eu/ |
1 Видети све службене називе 2 Ако се броји појединачна јединица 3 Користе земље Еврозоне и институције ЕУ 4 +1 до +3 током ДРЧ; Француски прекоморски департмани, UTC –4 до +4 5 Планови зе увођење +3 су пропали. Тренутни бројеви чланица почињу са +3 или +4. 6 Према подацима ММФ-а из 2005. године |
Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница) двадесет пет европских демократских држава. Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.
Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сверама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.
ЕУ је дефинисана као:
- федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити животне средине;
- конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици и као
- међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 12 чланица), заједничкој агрокултурној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.
29. октобра 2004, председници и премијери европских држава донели су први устав Европске уније, који тренутно чека ратификацију појединачно сваке земље потписнице.
- Видети: Списак држава чланица ЕУ
Садржај |
[уреди] Статус
Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свету постоји. Као што се из претходног може видети, у неким областима где су државе чланице свој суверинитет препустиле Европској унији, може се рећи да је Европска унија федерација или конфедерација. Унија нема право да премести додатна овлашћења других чланица на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако, одређени број чланица руководи самостално својим политикама од националног интереса, као што су инострани послови, одбрана, валута.
Захваљујући оваквом устројству, Европска унија се не може дефинисати ни као интернационална организација ни као конфедерација или федерација. Могло би се рећи да је sui generis целина.
Тренутни и будући статус Европске уније је предмет велике политичке пажње унутар неких чланица ЕУ.
[уреди] Правна основа
Правна основа Европске уније су уговори између њених чланица. Они су доношени током година. Први такав уговор је Уговор из Париза (1951) којим је оформљена Европска заједница за угаљ и челик између шест европских земаља. Овај уговор је истекао пре доношењa доцнијих уговора. Са друге стране, Римски уговор (1957) и даље траје, после њега је донесен Мастрихтски уговор (1992), који је Европску унију конституисао под тим именом. Највише амандмана на Римски уговор се тицало приступа 10 нових чланица 1. маја 2004.
Чланице ЕУ су се недавно договориле око текста Европског Устава који ће, ако се ратификује од стране чланица, постати први званични устав ЕУ замењујући све дотадашње уговоре.
Ако Устав не прође приликом ратификације свих чланица, онда би можда било неопходно поново отворити преговоре у вези његовог доношења. Већина политичара и државних званичника се слажу око тога да је садашњи пред-устав неодговарајућ за тренутних 25 држава чланица (као и за будуће). Старији политичари (нарочито у Француској) имају став да ако устав не ратификује неколико чланица треба „наставити без њих“.
Видети такође:
- Уговори Европске уније
- Уговор о Уставу Европске уније
[уреди] Седишта институција Европске уније
- Европска унија нема званични главни град, а седишта њених институција се налазе у неколико различитих градова. Брисел је седиште Европске комисије и Савета Европске уније (Савет министара), као и домаћин састанака и пленарних заседања Европског парламента. Брисел се управо због овога сматра де факто главним градом ЕУ.
- Стразбур је седиште Европског парламента и домаћин је већине пленарних заседања.
- Европски суд и секретаријат Европског парламента се налазе у Луксембургу.
- Европска централна банка је смештена у Франкфурту.
[уреди] Почетак и историја
Покушаји да се уједине диспаратне нације Европе претходе националној држави. Они су се дешавали константно кроз историју континента још од пропасти Римског Царства. Франачко царство Карлеманија, Свето Римско Царство и Пољско-Литвански Комонвелт су ујединили велика пространства. Много касније, током 19. века - царинске уније под Наполеоном и освајања нацистичке Немачке '40. година двадесетог века су имала само тренутно постојање.
С обзиром на изворне језичке и културне различитости у Европи, ови покушаји обично су подразумевали војно потчињавање невољних и непослушних нација, што би потом довело до нестабилности и коначног неуспеха. Један од првих предлога за мирно уједињење кроз сарадњу и једнакост чланства дао је зачетник пацифизма Виктор Иго (1851). Након катастрофа Првог, а затим и Другог светског рата, покретачка снага за оснивање Европске уније (односно онога из чега ће се она потом развити) значајно је порасла, вођена жељом да се Европа обнови и спречи могућност да се такви ужаси рата икада понове. Европска заједница за угаљ и челик (оформљена 1951, а коју су чиниле: Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса) је била иницијална каписла за даље уједињење Европе.
Прва царинска унија, која се изворно звала Европска економска заједница, основана је Римским уговором 1957, а имплементирана 1. јануара 1958. Касније се променила у Европску заједницу, која је сада „први стуб“ Европске уније. ЕУ се развила од трговачког система до економског и политичког партнерства. За више детаља, молимо вас погледајте чланак Историја Европске уније.
[уреди] Методе
Да би постигла свој циљ, Европска унија жели да оформи инфраструктуру која прелази преко државних граница. Хармонизовани стандарди праве веће и продуктивније тржиште; а државе чланице могу да оформе своју царинску унију без губитака. На пример, државе чији грађани никад не би пристали да једу исту храну могу и даље да се договоре око стандарда.
У скорије време, ЕУ наставља да шири свој утицај на исток. Примила је неколико (10) нових чланица, а планира да прими још неколико нових у скоријој будућности. Нада је да ће то утицати на њихове економије, и политичку стабилност, као што је то својевремено био случај са Шпанијом, Португалијом и Грчком.
Даље проширење на исток донело би на дуге стазе значајну корист у економији, али земље још даље ка истоку Европе још нису подобне за улазак у Унију, нарочито због њихових економија. Проширење Европске уније би много значило за разрешење пост-ратне кризе на подручју бивше Југославије, као и на Кипру.
[уреди] Државе чланице и проширења
![]() |
За више информација погледајте Чланице Европске уније, Проширење Европске уније, Државе које се граниче са Европском унијом и Копенхагенски критеријум. |
Од 1. маја 2004. ЕУ има 25 земаља чланица. Укупна површина тих 25 земаља је 3.892.685 km². Да је јединствена земља, била би седма по реду држава у свету по површини. Број грађана ЕУ (под условима Мастрихтског споразума) у 25 земаља је отприлике 453 милиона (март 2004). Била би дакле трећа по реду после Кине и Индије, да се ради о правој држави.
У периоду од 1952/1958. шест оснивачких земаља ЕУ биле су: Белгија, Француска, Западна Немачка, Италија, Луксембург и Холандија. Деветнаест будућих земаља су јој се придружиле у „таласима проширења“ који су дати у следећој табели:
Година | Државе |
---|---|
1973. | Данска, Република Ирска и Велика Британија |
1981. | Грчка |
1986. | Португалија и Шпанија |
1995. | Аустрија, Финска и Шведска |
2004. | Кипар, Чешка Република, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Словачка и Словенија |
Напомене:
- Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције 1985. године.
- 1990. године територија и становништво Европске заједнице су увећани када се Источна Немачка поново ујединила са Западном Немачком.
[уреди] Будуће чланице, остале земље
Следеће проширење ће се десити 2007. године, када ће се Бугарска, Румунија придружити ЕУ. Хрватска је такође званични кандидат, и за веровати је да ће се придружити ЕУ у том временском периоду. Турска је једини други официјелни кандидат за коју се не зна тачан датум пријема. Остале информације можете наћи на чланку Проширење Европске уније.
Многе државе, као што су Норвешка, Швајцарска и Исланд, не желе да уђу у ЕУ, али с њом имају специјалне споразуме.
[уреди] Тренутна питања
Главна питања са којима се Европска унија у овом тренутку бави је њено проширење на југ и исток, односи са Сједињеним Америчким Државама, ревизија правила Пакта за стабилност и ратификација Устава Европске уније од стране држава чланица.
[уреди] Статус преко-океанских територија
![]() |
За више информација погледајте Специјалне територије Европске Уније. |
Неке територије имају званичне односе са чланицама ЕУ захваљујући колонијалној прошлости, културним везама или географском положају. Ту се пре свега мисли на прекоморске територије Француске, Шпаније, Холандије и Велике Британије.
[уреди] Економски положај
Тренутно (фебруар 2005.) ЕУ има највећу економију на свету са, БДП од 8.639•10¹² евра (или 11.323•10¹² USD са курсом од 1,31$ за 1 евро у 11. јануара, 2005. [види табелу]). [1]
[уреди] Стандард Живота
Следи табела са подацима о БДП по глави становника у свакој држави ЕУ понаособ. Подаци су из 2004.
Државе чланице | БДП (PPP) millions of међ. долара |
БДП (PPP) по становнику међ. долара |
БДП (nominal) по становнику међ. долара |
---|---|---|---|
![]() |
12,954,042 | 28,477 | 29,763 |
![]() |
33,436 | 72,945 | 76,224 |
![]() |
179,516 | 42,859 | 49,533 |
![]() |
195,788 | 36,079 | 48,530 |
![]() |
286,767 | 35,002 | 37,378 |
![]() |
171,848 | 32,822 | 36,928 |
![]() |
338,452 | 32,500 | 35,843 |
![]() |
524,035 | 32,062 | 38,323 |
![]() |
1,911,943 | 31,628 | 36,875 |
![]() |
2,605,373 | 31,572 | 33,356 |
![]() |
283,802 | 31,235 | 39,562 |
![]() |
1,900,467 | 30,322 | 33,387 |
![]() |
1,726,869 | 29,727 | 30,144 |
![]() |
1,145,078 | 27,542 | 27,815 |
![]() |
261,018 | 23,519 | 20,545 |
![]() |
46,384 | 23,250 | 17,535 |
![]() |
18,563 | 22,334 | 20,500 |
![]() |
8,103 | 20,365 | 13,847 |
![]() |
210,049 | 19,949 | 17,224 |
![]() |
198,931 | 19,478 | 12,587 |
![]() |
179,606 | 18,492 | 11,375 |
![]() |
23,927 | 17,802 | 10,342 |
![]() |
93,288 | 17,239 | 9,471 |
![]() |
52,705 | 15,443 | 8,310 |
![]() |
526,253 | 13,797 | 8,410 |
![]() |
31,841 | 13,784 | 8,401 |
Придружене државе: | |||
![]() |
76,696 | 10,003 | 3,686 |
![]() |
204,412 | 9,446 | 5,254 |
Државе кандидати: | |||
![]() |
57,983 | 12,885 | 8,710 |
![]() |
609,987 | 8,385 | 5,692 |
![]() |
16,700 | 8,080 | 2,564 |
Потенцијални кандидати: | |||
![]() |
25,505 | 6,456 | 2,561 |
![]() |
47,770 | 5,713 | 3,215 |
![]() |
18,329 | 5,107 | 2,441 |
![]() |
2.412 | 3.800 | 1.784 |
*Извор података ММФ
PPP је скраћеница за Purchasing-Power-Parity, треба превести БДП ЕУ је мањи од БДП Сједињених Америчких држава који износи USD 38,031 по глави становника (2004).
[уреди] Институције
Европска унија има неколико институција:
- Европски парламент (732 чланова)
- Савет Европске уније (или 'Савет министара') (25 чланова)
- Европска комисија (25 чланова)
- Европски суд (15 судија)
- Европски финансијски суд (25 чланова)
- Савет Европе (25 чланова) није институција већ "квази-институција"
Постоји неколико финансијских тела:
- Европска централна банка (који заједно са националним (народним) банкама чини Европски систем централних банака)
- Европска инвестициона банка (укључујући Европски инвестициони фонд)
Постоји још много тела задужена за спровођење објективне политике и правде. То су тзв. Агенције Европске уније.
Литература (са енглеске Википедије):
- Europe Recast: A History of European Union by Desmond Dinan (Palgrave Macmillan, 2004) ISBN 0333987349
- The Great Deception: The Secret History of the European Union by Christopher Booker, Richard North (Continuum International Publishing Group - Academi, 2003) ISBN 0826471056
- Understanding the European Union 2nd ed by John McCormick (Palgrave Macmillan, 2002) ISBN 033394867X
- The Institutions of the European Union edited by John Peterson, Michael Shackleton (Oxford University Press, 2002) ISBN 0198700520
- The Government and Politics of the European Union by Neill Nugent (Palgrave Macmillan, 2002) ISBN 0333984617
- The European Union: A Very Short Introduction by John Pinder (Oxford, 2001) ISBN
- This Blessed Plot: Britain and Europe from Churchill to Blair by Hugo Young (Macmillan, 1998) ISBN 0333579925
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Европска унија On-Line
Званични сајт ЕУ, europa.eu, на Званичним језицима. Some subpages:
- Европска комисија – мапе Европе
- Конференције за штампу и говори (MP3 и RealAudio).
- Политика ЕУ према Кини
[уреди] Остале интернет адресе
- ЦИА-ина чињенична књига држава
- EurActiv.com Независни медијски портал посвећен ЕУ
- EU in the USA – ЕУ делегација у САД-у
- Дадалос, Интернационални UNESCO образовни грађански систем, Мировна и образовања за људска права: базични курс ЕУ
- EU Observer – Инфо веб сајт у вези ЕУ
- Euronews – ТВ станица на језицима ЕУ
- EU News – вести Европске уније
- BBC News: Унутар Европе ...мењање европе...
- Yahoo – Европска унија – категорија страница
[уреди] Европски покрет у Србији
Будуће чланице од 1. јануара 2007 : Бугарска • Румунија
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: БЈР Македонија
Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора
Чланак Европска унија је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак. |