Разговор:Света Злата Мегленска
Из пројекта Википедија
Ја бих да кажем, као што сам већ напоменуо на Покрајчевој страни за разговор, да су сви свеци (доста их је) ископирани са истог сајта СПЦ. Према томе, све те тесктове треба третирати на исти начин. Најбоље би наравно било да се неко кога ова тематика занима потруди да на основу овог и других извора сачини прихватљиве чланке. -- Dzordzm 04:30, 14 Феб 2005 (CET)
Садржај |
[уреди] Света великомученица Злата Мегленска
Рођена je у селу Слатини у Мегленској области, родитељи су јој били сиромашни сељаци, који су имали још три ћерке. По предању Света Злата беше кротка и побожна девојка. . Када је Злата једном изашла по воду, ухватише је Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих понудио да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво је одговорила :
- "Ја у Христа верујем, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде секли".
Тада јој дођоше родитељи са сестрама. и рекоше јој:
- "Кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота".
Плакали су и молили је родитељи, сестре и рођаци. Она је одговорила родитељима:
- "Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре - светитеље и светитељке".
Турци су је тада затворили у тамницу, где је лежала три месеца; и сваки дан су је шибали док крв њена не затопи земљу, обесили су је и за ноге и испод наложили ватру, да би се угушила од дима. На крају су је обесили о дрво и исекли на комаде. Умрла је 1796. године. Комаде њених моштију су хришћани чували по својим домовима ради благослова.
[уреди] Спољне повезнице
[уреди] Житија светитеља
На многим православним сајтовима можете наћи ова идентична житија. То је написао Свети владика Николај Велимировић у облику једне велике књиге "Охридски пролог". Ауторска права, дакле, носи овај светитељ и СПЦ. Према закону догодине истичу ауторска права, јер је владика преминуо 1956. И без тога апсолутно сам сигуран да никоме из СПЦ не би пало на памет да тужи Википедију због ових житија, него напротив. Ако је потребно, могла би да се тражи и званична дозвола СПЦ, али за ових годину дана чини ми се да то и није потребно. Мој предлог је да користимо ова житија онако како јесу, јер у том стандардном облику она се врте и по свим медијима и уопште где се говори о тим светитељима. Не треба их оставити недирнуте, него тамо где треба поправити архаичан језик или неке слабије разумљиве термине заменити сличним (Пролог је писан почетком 20-их година 20. века, многа од житија су и знатно старијег порекла). Мислим да не треба пошто-пото сваку реченицу и на брзака извртати и мењати само због страха од копирајта. За неке житија која се неће вероватно тако много мењати, као што је овај, могли бисмо и било би поштено да кажемо испод да су настали према "Охридском прологу" св. владике Николаја. Кажите шта мислите о овоме. --Ђорђе Стакић 07:41, 14 Феб 2005 (CET)
[уреди] Добра вест
Намерно нисам истакао прераду на главну страну јел ми је изгледала крње и недостојно, и ја мислим да би текст требало вратити у оригиналу. Реаговао сам на примедбу о ауторским правима Разговор са корисником:Покрајац, пошто је дошла од људи чији рад поштујем. Наравно да и у ситуацији кад се сматра да је повређено ауторско право текстове нетреба брисати, ово би био одличан пример, довољно је за почетак поставити обавештење и текст склонити, тако се саветује и на енглеској Википедији, па у дискусији доћи до решења. Волео бих да чујем и мишљење осталих учесника у дискусији па ако нема примедби или ако се нико нејави за дискусију да вратим поменути текст. --Небојша Бозало 13:41, 14 Феб 2005 (CET)
А засто се не обратимо контакт особи са сајта православне цркве? Вандал Б 14:52, 14 Феб 2005 (CET)