Витамин Ц

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Хемијске и физичке карактеристике

Молекул аскорбинске киселине
увећај
Молекул аскорбинске киселине

Витамин Ц или аскорбинска киселина је први пут изолован 1928. из коре надбубрежних жлезда замораца. Молекул аскорбинске киселине је у ствари γ-лактон-2-кето-гулонска киселина. Киселост витамина Ц потиче од ендиолне групе (две хидроксилне групе које се налазе на једној двогубој вези).

Витамин Ц је кристалне структуре. Растворљив је у води а постојан у киселим растворима и подложан разарању оксидативним средствима. Веома је осетљив на промену температуре (термолабилан).

[уреди] Биосинтеза

Већина организама синтетише витамин Ц. Код поикилотермних кичмењака он се ствара у бубрезима, док се код хомеотермних организама синтетише у јетри. Човек не синтетише овај витамин, тако да га мора уносити храном.

[уреди] Улоге

  1. Улога у расту хрскавице, зуба и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја тешког обољења званог скорбут.
  2. Улога у синтези стероидних хормона.
  3. Стимулише адреналну функцију и ослобађање адреналина и норадреналина из сржи надбубрежних жлезда.
  4. Има и антиоксидативно својство. Учествује у уклањању слободних радикала.

[уреди] Дневне потребе

Постоје контроверзе по питању дневних потреба.


Витамини
Сви витамини Б | Сви витамини Д
Ретинол (А) | Тиамин (Б1) | Рибофлавин (Б2) | Ниацин (Б3) | Пантотенска киселина (Б5) | Пиридоксин (Б6) | Биотин (Б7) | Фолна киселина (Б9) | Цијанокобаламин (Б12) | Аскорбинска киселина (Ц) | Ергокалциферол (Д2) | Калциферол (Д3) | Токоферол (Е) | Нафтокинон (К)
Други језици