Скакавац

Из пројекта Википедија

скакавци

Tettigonia-viridissima
Научна класификација
царство

(Regnum)

животиње

(Animalia)

тип

(Phylum)

зглавкари

(Arthropoda)

подтип

(Subphylum)

унирамије

(Uniramia)

класа

(Classis)

инсекти

(Insectaa)

поткласа

(subclassis')

крилати инсекти

(Pterygota)

ред

(ordo)

правокрилци

(Orthoptera)

подред

(subordo)

скакавци

(Saltatoria)

натпородица

(superfamilia)

Tettigonoidea
породица

(familia)

Tettigonidae
зелени скакавац (зрикавац)

Скакавци (лат: Saltatoria) су инсекти правокрилци чија су главна карактеристика снажно развијене задње ноге које им омогућавају кретање скоковима. Многе врсте могу да праве скокове који су и до 200 пута већи од њихове сопствене дужине. Величина им се креће од 3 до 65 mm, а код тропских врста она може да буде и до 25 cm. Највише воле сува и топла степска станишта.Глава је у тзв. ортогнатом положају, односно, управљена је надоле. Усни апарат је прилагођен за грицкање, а антене се састоје од великог броја чланака (до 550) и најчешће су чекињасте или кончасте. Хране се углавном биљном, а ређе животињском храном (инсектима и др.)

Имају два пара крила:

  • предња, која су уска и јаче хитинизована, а код неких врста, као што су ровац и попац, су скраћена;
  • задња , су шира од предњих и спакована су, док скакавац мирује,попут лепезе испод њих.

Оба пара крила је то што су јако добро инервисана и погодна су само за краћа летења. Изузетак у томе је путнички скакавац (Locusta) који у великим јатима прелази огромна растојања.

Осим неколико изузетака, скакавци имају апарат за зрикање и слушне органе који показује велику разноврсност од врсте до врсте.

Задњи трбушни сегмент носи два наставка названа церци који могу да буду изграђени од једног или више чланака. Код женки се налази легалица различите дужине зависно од врсте. Тако изузетно дугачку легалицу имају врсте из фамилије тетигонидe (Tettigonidae).

Садржај

[уреди] Класификација

Међу скакавцима се могу разликовати:

1.краткоантенални скакавци (Caelifera) који имају следеће особине:

  • пипци су већином краћи од половине дужине тела;
  • легалица је кратка;
  • зричећи апарат се налази на задњим ногама које тару о покрилца;
  • пресвлаче се 6-9 пута после чега постају полно зрели
  • припадају им суперфамилије:
  • Acridoidea
  • Tetrigoidea
  • Tridactyloidea

2. дугоантенални скакавци (Ensifera), са особинама потпуно супротним у односу на претходну групу:

  • пипци су им дужи од половине дужине тела
  • легалица је дуга;
  • зричећи апарат се налази на основи предњих крила, које тару једно од друго и тако производе звук;
  • до постизања полне зрелости пресвлаче се 5-6 пута;
  • обухватају суперфамилије:
  • Gryllacridoidea
  • Tettigonoidea
  • Grylloidea

[уреди] Литература

  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Галерија