Бела Црква

Из пројекта Википедија

Грб Беле Цркве од 1872. до 1876. и касније од 1945. године до данас
увећај
Грб Беле Цркве од 1872. до 1876. и касније од 1945. године до данас

Бела Црква је град на самом југоистоку Војводине и седиште истоимене општине. Град има 10.638 становника, према попису из 2002. године (према попису из 1991. године је било 10.904 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Врачевгајско језеро
увећај
Врачевгајско језеро
Шаранско језеро
увећај
Шаранско језеро
Језеро Шљункара
увећај
Језеро Шљункара
Река Нера
увећај
Река Нера
Канал Дунав-Тиса-Дунав код Беле Цркве
увећај
Канал Дунав-Тиса-Дунав код Беле Цркве

Оснивање Беле Цркве се приписује грофу Мерсију, првом гувернеру Баната, после протеривања Турака. Он је наредио колонизацију, тако да је у периоду од 1725. до 1727. насељено првих 200-300 Немаца из Франачке и Хесена.

Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је 1717. године. Пре свега, био је кутурни центар предодређен за развој виноградарства. 1926. године 70% становништва Јужног Баната бавило се виноградарством. Воћарство и земљорадња били су интензивно развијани. Вино, ракија, ликер и коњак били су производи који су се извозили по целој Европи. Управо је структура поднебља створила услове да Банат постане највећи произвођач свилених буба.

У Белој Цркви је 1876. године било пет фабрика свиле, успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, штампарије и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ 1931. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. Бела Црква спада у ред војвођанских градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности.

Најзначајнији објекти настали су крајем XVIII века, а саграђени су у барокном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и православна црква, зграда општине, дом војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична.

[уреди] Географија

Белоцркванска котлина спуштена је између Вршачких планина на северу, до Дунава на југу и Карпатских планина на истоку. Она је отворена према западу - Панонској низији, због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали лес и песак. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од Делиблатске пешчаре. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке Нере наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89.5 m.

Белоцркванска општина простире се на 353 km² површине. Има око 21.500 хектара оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго.

Кроз белоцркванску котлину протичу реке Караш и Нера а пресеца је и канал Дунав - Тиса - Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у Румунији а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 км.

Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села:

  1. Банатска Паланка
  2. Стара Паланка
  3. Банатска Суботица
  4. Врачев Гај
  5. Гребенац
  6. Добричево
  7. Дупљаја
  8. Јасеново
  9. Кајтасово
  10. Калуђерово
  11. Крушчица
  12. Кусић
  13. Црвена Црква
  14. Чешко Село

[уреди] Клима

Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла лета, нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита зима, краћа пролећа и топлија јесен. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит ветар који дува и до три недеље. Кошава је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. Северац је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси кишу.

[уреди] Туризам

У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих екцплоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се "Градско језеро" које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини Врачев Гаја налази се "Врачевгајско језеро" које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање.

[уреди] Спољашње везе


Насељена места општине Бела Црква

Бела Црква • Банатска Паланка • Банатска Суботица • Врачев Гај • Гребенац • Добричево • Дупљаја • Јасеново • Кајтасово • Калуђерово • Крушчица • Кусић • Стара Паланка • Црвена Црква • Чешко Село

Други језици