Карипско море

Из пројекта Википедија

До 7.680 m дубоко карипско море је југоисточни део Америчког средоземног мора одвојено од Атланског океана острвом Кариби који се протеже у луку од мексичког залива па готово до Венецуеле .

Карипско море, као и карипска острва добили су име по Карибима , народу који су шпански освајачи по свом доласку затекли на Малим Антилима .

Садржај

[уреди] Становништво

Кариби су шарена мешавина народа којих има око 35 милиона. Поред Шпанаца, на различитим карипским острвима живе и Креоли, Мулати и Индијци. Туристички водичи у Доминиканској Републици знају рећи, да не постоји неки народ на Земљи који код њих није оставио свој генетски отисак. Главни језици Кариба су шпански и енглески. Поред тога, на Хиспаниоли у држави Хаити се говори француски, а уз то и различити креолски језици. Говори се и холандски

[уреди] Геологија

Највећи дио Карипског мора које у кајманском каналу досеже дубину од 7.680 m налази се на Карипској плочи. Само северозападни део, који је са друге стране кајманског канала, лежи на Северноамеричкој плочи.

[уреди] Историја Кариба

Насељавање овог подручја је почело негде током првог миленијума пне. Аравак индијанци су из данашње Венецуеле прво стигли на Тринидад да би затим од њега кренули у насељавање острво за острвом. Око 1500 година касније, њихов су пут следили ратнички народ Кариба. Како Аравак индијанци нису били ратници, Кариби су их успели потиснути, тако да су у време доласка белаца Аравак насељавали још само Кубу, Хиспаниолу и Бахаме док су на свим осталим острвима живели Кариби.

[уреди] Откривачи и насељеници

Кад се Колумбо, по налогу шпанолске круне, 1492 искрцао на Сан Салвадору , био је пре свега у потрази за златом и другим богатствима. Међутим, народ Аравака није полагао баш никакву пажњу ономе, што су Европљани сматрали богатством. Тако су Кариби били, додуше, насељени, али су коквистадори убрзо прешли на амерички континент . Ускоро су Карибе почели насељавати и Енглези, Холанђани и Французи; чак су Данска и Курландија имали неколико колонија.

У 16. веку су Кариби били призориште гусарења. Мала острва ас бројним увалама пружали су изврсне могућности разним гусарима, али и таквим који су по налогу појединих краљева нападали и пљачкали бродове ривализирајућих нација, за постављање заседа и нападе на претежно шпанске бродове са благом. Порт Ројал на Јамајки као и француско насеље на Тортуги су били права гусарска гнезда.

[уреди] Независност

Већина острва постала су независна средином 20. века.

[уреди] Интервенције САД-а на Карибима и у Средњој Америци

[уреди] Државе које граниче са Карипским морем

[уреди] Групе острва у Атлантику које се такође сматрају Карибима