Бенин

Из пројекта Википедија


Координате: 8° 50' СГ Ш, 2° 11' ИГД
Република Бенин је држава у западној Африци, до 1975. звана Дахомеј. На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.

Република Бенин
République du Bénin
Застава Бенина Грб Бенина
Застава Грб
Мото: Fraternité, Justice, Travail
Химна: L'Aube Nouvelle
Положај Бенина
Главни град Порто Ново
Службени језик француски
Председник: Mathieu Kérékou
Премијер: Mathieu Kérékou
Независност: 1. август 1960.
Површина  
 - Укупно 112.620 km² (99.)
 - Вода (%) 1,8
Становништво  
 - 2004. 7.460.025 (49)
 - Густина 60/km² 
Валута Франак (100 центи)
Временска зона UTC +1
Интернет домен .bj
Позивни број +229

Садржај

[уреди] Географија

Земља је издужена у смеру север-југ између реке Нигер и Бенинског залива. Рељеф Бенина је углавном раван или брежуљкаст. Највиши врх је Монт Сокбаро, 658 m. Већина становника живи у обалним низијама на југу где се налазе и већи градови међу којима се истичу Котону (највећи у држави) и службена престолница Порто Ново. Север земље чине саване и сушне узвисине.

[уреди] Историја

До европске колонизације на подручју Бенина налазило се неколико моћних држава (Алада на југу и Ники на северу, а касније и Дахомеј) које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима. Крајем 19. века Француска је уговорима о заштити и колонијалним ратовима претворила Бенин у своју колонију.

Након пуне независности 1960. дошло је до подела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као победник 1972. изашао мајор Mathieu Kérékou. Нови председник је увео политику утемељену на марксизму-лењинизму са национализацијама и планираном економијом. Године 1991. Kérékou је поражен на изборима и постао је први црни афрички председник који је мирно сишао са власти након изборног пораза. Вратио се на власт након победе на изборима 1996.

[уреди] Становништво

Најбројнија етничка група је народ Фон (око 50%) који живи на југу. Осим њега, у Бенину живе припадници још око 40 етничких група, међу којима су веће Аја, Јоруба, Сомба и Бариба. Француски је језик међусобне комуникације. Најраспрострањеније религије су Анимизам (50%), Хришћанство (30%) и Ислам (20%).

[уреди] Саобраћај

Значајна морска лука за међународни промет је Котону.

[уреди] Привреда

Бенинска привреда је слабо развијена и темељи се на пољопривреди за сопствену потрошњу, узгоју памука и регионалној трговини. БДП је у 2004. био око 1.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.