Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Из пројекта Википедија

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књаз Србски Александар Карађорђевић. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан 19. јуни, односно по новом календару 1. јули, 1846. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији и да се са радошћу прославља. Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са факултетима правничким, филозофским и техничким.

Садржај

[уреди] Образовни профил

На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:

  • Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
  • Катедра за урбанизам и просторно планирање.
  • Катедра за архитектонске конструкције, технологију грађења и еколошки инжењеринг.
  • Катедра за статику конструкција.
  • Катедра за историју и теорију архитектуре и уметности.
  • Катедра за визуелне комуникације.

[уреди] Управа факултета

Чине је:

[уреди] Кадровска структура

Од 1. маја 2003. године је следећа:

  • 21 редовни професор
  • 19 ванредних професора
  • 21 доцента
  • 1 предавача
  • 28 асистената
  • 29 асистената-приправника
  • 5 виших стручних сарадника
  • 11 стручних сарадника

[уреди] Спољашње везе