Основи есперанта
Из пројекта Википедија
Есперанто > Основа есперанта
Основа есперанта (оригинално: Fundamento de Esperanto) је књига Лудвиг Лазар Заменхофа објављенау пролеће 1905, и озваничена Четвртим параграфом „Деклерације о суштини Есперантизма“ на Првом есперантском конгресу 9 августа 1905 у Булоњу на Мору (Boulogne-sur-Mere).
Садржај |
[уреди] Настанак
Основи се састоје из четри дела: Предговора, Граматике, Вежбанке и Речника. : (Antauxparolo, Gramatiko, Ekzercaro и Universala Vortaro). Изузев предговора, сви потичу из ранијих Заменхофових издања.
Истог ранга са „Основом“ су „Службени додаци“ (до сада постоје осам службених додатака) . У предговору је Заменхоф написао: „Касније, када највећи део нових речи буду сазреле у употреби нека будућа институција од ауторитета ће их увести у речник као „Додатак уз „Основу“.
Неки делови Основе су писани на националним језицима (француском, енглеском, немачком, руском и пољском), као и „Граматика“ и „Речник“. У књизи Fundamenta Krestomatio може се наћи верзија на есперанту ове Граматике, али се сматра да ова Крестоматија није део „Оснаова“.
Улога Основа, описана у Предговору, је да овај документ послужи као „непроменљиви водећи документ“ који нико нема права да мења. Главна намера је да: „због јединства наше ствари сваки прави есперантиста треба изнад свега да познаје основу нашег језика“.
[уреди] Шта чини основу есперанта?
„Основе“ (сачинио их је Заменхоф) из 1905 састоје се из четри одељака:
- Предговора, у којима аутор есперанта указује на неопходност да се сачува од сваке промене текст књиге као базични текст, као апсолутни услов за јединство језика, и објашњава услове за јединство језика у којима се есперанто може без раскида са тим јединством, обогаћивати мало по мало, додавањем нових речи и нових облика који се покажу неопходним.
- Граматика представљена у 16 концизних правила.
- Вежбанка, брижљиво пробрана, којом се комплетира граматика, и показује њена примена.
- Речник (Universala vortaro), који садржи првих 1800 речничких коренова, са преводом на пет језика.
[уреди] Озваничење
Према декларацији прихваћеној на Првом конгресу 1905. у Булоњи на мору „Основи“ су проглашени непроменљивом основом есперанта у којој нико нема права да чини било какве измене.
[уреди] Суштина идеје
Дајемо коцизни текст заменхофоовог Предговора који гласи:
„Да би међународни језик могао најбоље и што правилније да напредује, и да би он имао пуну сигурност, да никад не пропадне у лакомисленим корацима неких његових будућих пријатеља,најважнији је један услов: постојање јасно дефинисаних, никад додирљива и никад променљива „Основа језика“.Када наш језик буде званично прихваћен од влада најзначајнијих земаља, и када све те владе путем специјалног закона буду гарантовале Језику сигуран живот и употребу , и пуну безбедност у односу на сваки лични каприц или жељу, тада ће нека ауторитетна комисија, изабрана уз сагласност свих тих влада, имати права да у основу језика учини све жељене измене, ако се те промене покажу нужним; али до тог времена основа језика есоеранто мора најригорозније да сачува непроменљивост наших основа, јер чврста непроменљивост наших основа је најважнији разлог наших досадашњих напредака и најважнији услов нашег правилног и мирног будућег напредка.Ни једна особа нити једно друштво нема права да самовољно у нашим Основима прави било и најмању измену! Овај врло важни принцип есперантиси су веома добро упамтили и увек су се енергично борили против сваког покушаја, јер од тог момента би почелао изумирање језика и покрета....“ .
Да владавина буде чврста и славна и да се може здраво развијати, неопходно је да сваки владар зна да никад не зависи од каприца ове или оне особе већ да обећа увек сасвим јасне и сасвим одредјене темељне законе своје земље који су подјернако обавезне и владаоцима и поданицима и који нико нема права да мења по својој жељи нити да прави било какве додатке. Исто тако да наша ствар добро напредује неопходно је да сваки есперантиста има потпуну сигурност да законодавац неће бити не нека особа већ једно јасно дефинисано дело. Због тога да би се избегла свакаки неспоразум и свака дискусија и да би сваки есперантиста знао потпуно јасно чега да се придржава, аутор есперанта је одлучио да изда књигу од три дела, које је по прећутној сагласности свих есперантиста већ дуго времена постала „Основа есперанта“ који молим да своје погледе упиру, не један у другог, већ у ову књигу. Све до времена, када ће једна за све ауторитетна и несумњива институција одлучити другојачије, све што је насупрот Књизи нужно је гледати као лоше, чак ако је из пера есперантског ауторитета. Само горе поменута три дела објављених под именом „Основи есперанта“ треба сматрати званичним ; све друго што сам писао или ћу написати, саветовати, исправљати, одобравати итд. су само приватна дела која есперантисти – ако их буду сматрали корисним за јединство нашег покрета – могу гледати као на модел, али не и као обавезу...”
[уреди] Саставни делови Основе
По прећутном договору свих есперантиста, већ од почетних времена следећа три дела се сматрају фунаментом есперанта:
- 16 правила граматике;
- Општи речник;
- Вежбанка;
[уреди] Значај за даљи развој
Основе есперанта се више не морају сматрати као најбољи уџбеник и речник есперанта. Штавише, ко жели да се усавршава у овом језику, могу му се препоручити многе књиге, уџбеници и речници много бољи и шири, које су се кроз разрастање есперантског покрета континурано појављивале или се још увек појављују. Међутим Основе есперанта се морају наћи при руци сваком ко жели да има једном за увек нормирани водећи документ који се уважава од свих у намери да се језик коректно савлада, и да се избегну могуће двосмислености.
[уреди] Спољашње везе
Шаблон:El http://www.akademio-de-esperanto.org/fundamento/universala_vortaro.html Шаблон:El http://www.akademio-de-esperanto.org/fundamento/gramatiko_angla.html