Скопље

Из пројекта Википедија

Скопље
Грб Скопља
(Грб Скопља)
Општина: Град Скопље
Територијална подела: Десет општина
Површина: 1818 km²
Надморска висина: 240 m
Број становника: 506.926 попис 2002
Поштански број: 1000
Позивни број: 02
Регистрација: SK
Латитуда: 42° 03' N
Лонгитуда: 21° 26' E
Градоначалник: Трифун Костовски

Скопље (македонски: Скопје) је главни град Македоније. Има 506.926 становника (2002.) и лежи на реци Вардар. Скопље је политички, економски и културни центар Македоније и главни центар металопрерађивачке, хемијске, дрвне, текстилне, кожне и штампарске индустрије. Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Садржај

[уреди] Прошлост града

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку пне. У време Римског Царства на овој локацији је био град под именом Skupi, али је уништен у земљотресу 518. Град је поново изграђен, и у време Византије је био познат под именом Justiniana Prima. У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном XIII веку. Турци су га освојили 1392. и на турском му је име било Üsküb или Uskup за време петстогодишње отоманске владавине.

Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа). Турски писац Дилџер Зеде је поседио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије, и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није импресионирао и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“. 1689, град је запалио аустријски генерал Пиколомини.

1905. Скопље је имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана. Овде је било седиште архиепископа Грчке Православне Цркве, архиепископа католичких Албанаца, и бугарског епископа. 1910. Agnes Gonxha Bojaxhiu, познатија као Мајка Тереза, је рођена у Скопљу у католичкој албанској породици.

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље из турског ропства. Град је постао део Србије, која се утопила у Краљевину СХС 1918. Краљевине Југославије 1929. Било је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. је постало главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације. 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, и бројни културни споменици су озбиљно оштећени.

Мустафа пашина џамија у Скопљу
увећај
Мустафа пашина џамија у Скопљу
Место на ком се налазила родна кућа Мајке Терезе
увећај
Место на ком се налазила родна кућа Мајке Терезе
Камени мост у Скопљу
увећај
Камени мост у Скопљу
Тврђава Кале
увећај
Тврђава Кале

За време Југославије, Скопље је брзо расло, и постало је главни индустријски центар јужнобалканског региона. 1991. се распала Југословенска федерација, и Скопље је постало главни град независне Републике Македоније. Грчка се противила коришћењу имена Македонија(види:Македонско питање) од стране новоформиране државе и наметнула је економску блокаду, која је жестоко нашкодила економији Скопља, јер је затворила приступ мору преко Солуна. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају "Републиком Скопље" а њене становнике "Скопљацима" (Skopiani на грчки).

[уреди] Географски подаци

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине. Надморска висина у центру града износи 240 m. Простире се на 1818 km² а само градско подручје захвата 225km². Климу Скопља карактерише средња годишња температура око 12.4 C°. Лета су дуга, сува и врела а зиме хладне са много магловитих дана.

[уреди] Туристичке локације

  • Камени мост на реци Вардар који је симбол града изграђен у 15. веку. Представља везу старог и новог дела Скопља.
  • Тврђава Кале
  • Стара турска чаршија
  • Мустафа пашина џамија - један од најлепших исламских споменика у Скопљу, изграђена је 1492. године.

[уреди] Значајне личности рођене у Скољу

[уреди] Скопски земљотреси

  • Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
  • 1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османлијског царства.
  • 26. јуна 1963. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале. У том земљотресу живот је изгубило 1 070 људи а повређених је било негде око 4 000. Око 90 посто грађевина било је порушено а 20 000 људи остало је без крова над главом.

[уреди] Спољашње везе


Градови у Републици Македонији Застава Македоније
Берово | Битољ | Богданци | Валандово | Велес | Виница | Гостивар | Дебар | Делчево | Демир Капија | Демир Хисар | Ђевђелија | Злетово | Кавадарци | Кичево | Кочани | Кратово | Крива Паланка | Крушево | Куманово | Македонски Брод | Македонска Каменица | Неготино | Охрид | Пехчево | Прилеп | Пробиштип | Радовиш | Ресен | Скопље | Струга | Струмица | Свети Николе | Тетово | Штип


Координате: 42° 00′ СГ Ш, 21° 26′ ö. ИГД