Нафта

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили дериват нафте, погледајте чланак Дизел гориво.
Уколико сте тражили споразум о слободној трговини у Северној Америци, погледајте чланак НАФТА.

Сирова нафта је смеша различитих угљоводоника претежно из хомологог низа алкана, односно виших чланова тог низа, затим ароматичних угљоводоника и других органских једињења. У хемијском саставу по проценту масе доминира угљеник, затим водоник, и кисеоник, сумпор и азот којих има релативно мало. У зависности од састава и улова настанка, то је мрко-жута/зелена до црна вискозна течност густине веће од воде. Редовни пратилац нафте у њеним налазиштима је природни гас.

Нафта настаје од беланчевина, угљених хидрата и масти као остатака нискоразвијених биљних и животињских планктона и бактерија које су живеле у води и у мору. Ти органски остаци се могу посебним геохемијским процесима претворити у нафту и природни гас. Ти процеси се одвијају током дугог временског периода, чак и по геолошким стандардима, са повишеном температуром и притиском (који су последица наслага седимената) као основним иницијаторима.



геологија Овај незавршени чланак Нафта, везан је за геологију.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.