Античка филозофија

Из пројекта Википедија

Од свих историјско политичких творевина антике за развој филозофије од највећег значаја је појава грчког полиса (град-држава) на преласку између 8. и 7 века п.н.е. Грци су створили полисе у којима су слободни грађани били чврсто међусобно повезани. Полис је третиран као највише добро.

Античка филозофија обухвата хиљадугодишље временско раздобље од јонских почетака у 7/6 веку п.н.е. па практично све до 6. века нове ере, односно до декрета цара Јустунијана којим су 529. године забрањене и затворене све паганске и филозофске школе у Атини. Та формална забрана представља симоблички крај читавог античког периода европске цивилизације.

[уреди] Подела античке филозофије

Историјске прилике су условиле поделу античке филозофије на:

  • Хеленистичко-римски период
    • Сократовске школе
    • Академичари
    • Перипатетичари
    • Епикурејци
    • Стоици
    • Скептици
    • Новоплатоничари

Хришћанска мисао, иако временски припада античком свету, најчешће се повезује са тзв. средњовековном филозофијом.