Западна Европа

Из пројекта Википедија

Регији Западна Европа припадају државе: Велика Британија, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Западна Европа има површину 936.889 km квадратних што чини 8,9% целокупне површине Европе. На овом простору живи 146.694.824 становника. То је најгушће насељена регија Европе.

Анализирајући положај Западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш. Канал раздваја В.Британију и Француску на растојању од свега 33 km. У меридијанском смеру Западна Европа се пружа од Шкотске све до Шпаније.

Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу Западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централог масива. Млађе веначе планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.

Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору. Огранци топле Голфске струје загревају обале Западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености. Орјентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и Каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Мас и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Паришки, Лондонски и Аквитански басен.

[уреди] Друштвено-географске карактеристике

Западна Европа је дуго векова била регија на "крај света". Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено простарнство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевком прогреса, а акваторијауз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница. Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света. Ова регија је била први индустриски простор на Земљи.


Региони света

Африка Африка · Источна Африка · Северна Африка · Средња Африка · Јужна Африка · Западна Африка
Афричка велика језера · Гвинеја · Рог Африке · Магреб · Средоземно море · Средњи Исток · Сахел · Подсахарска Африка · Судан

Америка Северна Америка Кариби · Средња Америка · Северна Америка
Велика језера · Велике висоравни · Латинска Америка · Пацифички северо-запад · Пацифички обруч
Јужна Америка Државе Анда · Гијана · Латинска Америка · Патагонија · Пацифички обруч · Јужна купа

Евроазија Азија Централна Азија · Источна Азија · Северна Азија · Јужна Азија · Југоисточна Азија · Југозападна Азија
Мала Азија · Арабијско полуострво · Кавказ · Далеки Исток · Индије · Индијски потконтинент · Левант · Средњи Исток · Блиски Исток · Пацифички обруч · Сибир
Европа Источна Европа · Северна Европа · Јужна Европа · Западна Европа
Балкан · Балтички регион · Бенелукс · Британска острва · Кавказ · Средња Европа · Средоземно море · Нордијски регион · Скандинавија

Океанија Аустралазија · Меланезија · Микронезија · Полинезија
Пацифички обруч

Поларни Арктик · Антарктик