Мормони

Из пројекта Википедија

неутралност Овај чланак можда захтева измене да би одговарао правилу о неутралној тачки гледишта.
Један од корисника је номиновао овај чланак за проверу неутралности.

Разлог за номинацију је постављен на разговор овог чланка.

The Salt Lake Temple of The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints is the most-recognized architectural symbol of Mormonism
увећај
The Salt Lake Temple of The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints is the most-recognized architectural symbol of Mormonism
Џејмс Лајон, Мормон и члан МКГ
увећај
Џејмс Лајон, Мормон и члан МКГ

Мормонску цркву је основао Џозеф Смит, који је како сам наводи, још од своје младости био често посећиван од стране анђела који су му саопштавали да поред Јеванђеља постоји и известан "додатак" писан на златним плочама. Он је пронашао те записе и они су, у виду новог откровења изашли из штампе 1830. године. Мормони сматрају себе једином легитимном хришћанском црквом, крштавајући чак и мртве (нпр. Александра Македонског, Наполеона и друге), настојећи да своја религијска убеђења што јаче вежу за званичну историју. Истовремено, међутим, одступају од неких основних истина, па тако не славе Бога као Тројство Оца, Сина и Светога Духа, већ као три бога која имају одвојену и савршено људску природу.

Убрзо после објављивања своје “библије”, Џозеф Смит проглашава себе “модерним” пророком, равним пророцима Старог завета и почиње да окупља следбенике, до времена свог убиства (“мучеништва”, у мормонској историји) које је починила разјарена гомила 1844, накупило бар десет хиљада. То је веома компромитовало њихову репутацију; онда је већина чланова одабрала да следи Бригама Јанга – Смитовог наследника, као “пророка, видовњака и визионара”. После напорних путовања мормони су се населили на територији Јуте, а Солт Лејк Сити им је постао главни град (религиозни центар). Данас 75% становништва Солт Лејк Ситија су мормони. Када посетиоци дођу на трг градског храма - “Ватикан” мормонизма – могу видети филмове и слушати предавања о теологији и историји мормона, која се базирају на Књизи Мормона и новијим “пророцима”.

Читајући “Књигу Мормона” имате утисак да читате Библију у тзв. “верзији краља Џејмса” (заиста, постоје читави одломци из “верзије краља Џејмса”); књига је наводно написана у раздобљу од 600 пре Христа до 421. Писали су је разни “пророци - историчари”.

Историјски, Књигу Мормона не поткрепљује ниједан археолошки доказ и не одговара ономе што се зна о преколумбијским цивилизацијама. Припаднике мормона не забрињава ова чињеница. Верују да је “само ствар времена” када ће се такав доказ открити.

Oсновни циљ свих верних мормона био је јасно изречен када је Бригам Јанг написао:

Богови постоје, и зато нам је најбоље да тежимо да будемо спремни да постанемо један од њих. (Journal of Discourse)

Или опет, по речима бившег председника мормонске цркве, Лоренца Сноуа:

Оно што је човек, Бог је једном био; оно што је Бог, човек може постати.

Ове реченице много говоре: показују да је мормонизам политеистичан, и одржавају мормонско веровање у вечну прогресију и преегзистенцију, а ништа од тога не налази места у хришћанској теологији. Према овим јеретичким доктринама, “Елохим” је врховни Бог овог света, али такође постоје богови других светова.

Мормони придају велики значај браку. Такође је дужност добрих мормона да рађају децу, тако да обезбеђују тела за постојеће духове, јер је овај кратак боравак на земљи неопходна фаза у кретању ка божанству.

Иначе, Мормонима се не може замерити да су порочни људи, чак напротив. По Зорану Д. Луковићу, они су веома дисциплинована и веома добро организована црква и њихови су чланови по правилу вредни, поштени и етички исправни породични људи, који се тако односе и према својој околини.