Историја Лангобарда

Из пројекта Википедија

[уреди] Постојбина Лангобарда

Први помен племена Лангобарда се налази у Цезаровом спису o Галском рату. Лангобарди се код Цезара не спомињу тим именом, већ само као западногерманско племе. Цезар спомиње Лангобарде на подручју реке Елбе, Мајне, Некара (данас у Немачкој) и горње Рајне. Заправо био је то Свевски широки војни савез, којим је у почетку загосподарило племе Свева, а коме су поред Лангобарда припадала и племена: Маркомана, Семона и Хермундурија, као и низ ситнијих племена на доњој Рајни. Римљани су за време Цезара, а посебно након његове смрти водили бројне ратове са овимм Свевским савезом за одбрану њихових западних граница царства. Велико померање Лангобарда је уследило одмах након кризе Царства и све већег надирања других варварких племена.

Свевски војни савез се распао, а одвојена племена су имала своје племенске вође. Код лангбарда је позната титула koning, што је и слично као краљ, али се ради само о истакнутим племенским вођама.

Лангобарди долазе почетком 3. века наше ере на подручју Скандинавског полуострва где се сукобљавају са осталим мањим племенима. Према сведочанству лангобардског историчара Павла Ђакона, друга племена нису знали Лангобарде под тим именом, већ су их називали "Винили", по Готском сточарском племену "Виња" које је једно време живело у долини Одре. Лангобарди су по доласку у Скандинавију добили своје прве вође.

Браћа Ибо и Ајо су узели власт над читавим племенским савезом и повели га у трагању за новим животним простором. Трагајући за простором, Лангобарди су непосредно дошли у сукоб са Вандалима и њиховим краљем Годаном. После њиховог пораза, Вандалски краљ је наредио да се на његов двор појави неколицина поражених који ће наредити својим женама да пусте косу до лица у знак пораза. Чим је краљ видео призор испред двора са пуштеним косама, насумично је питао своје слуге: Ко су ове дугобрадоње? Тако је и дошо назив за Лангобарде, јер је на латинском то и значи:(lang-дуга, bart-брада).

По напуштању Скандинавије, Лангобарди се настањују на територији Скоринге (данас Немачка). Пред крај V века напуштају ове просторе и долазе на ушћу Лабе на западној и левој обали те реке. На овим просторима Лангобарди остају све до прелаза III. у IV. веку, а тада се њихова главнина у спором кретању кроз средњу Европу, Шлезију и Моравску доселила у средње Подунавље. Почетком V века они су ударом узели државу Херула у јужној Словачкој, па су одатле своју власт проширили на јужну Моравску, јужну Чешку и Доњу Аустрију.

Њихов племенски вођа Вахо (око 510-539) је стабилизовао прилике у држави и уздигао државу у ранг краљевства. Потчинио је Свеве, одржавао је мирне односе са Франачком државом, а сарађивао је и са Византијом у борби против Острогота у Италији. Вахо је знатно проширио Лангобардску државу.