Копривничко-крижевачка жупанија
Из пројекта Википедија
Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северо-западном делу Хрватске
Копривничко-крижевачка жупанија![]() |
|
Седиште жупаније | Копривница |
Број становника (2001..) | 124.467 |
Површина | 1.746 km² |
Жупан | Јосип Фришчић |
Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997. - 2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).
Садржај |
[уреди] Административна подела
Жупанија је подељена на 3 града и 21 општину.
- Градови:
- Општине:
- Дрње
- Ђелековец
- Фердинандовац
- Гола
- Хлебине
- Калиновац
- Калник
- Клоштар Подравски
- Копривнички Бреги
- Копривнички Иванец
- Леград
- Молве
- Новиград Подравски
- Ново Вирје
- Петеранец
- Подравске Сесвете
- Расиња
- Соколовац
- Свети Иван Жабно
- Свети Петар Ореховец
- Вирје
[уреди] Становништво
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8 % становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96 %, Срби 1,9 %, Словенци 0,1 %, Роми 0,1 %, Мађари 0.1 % и други.
Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).
[уреди] Географија
Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.
[уреди] Економија
Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:
- Подравски пољопривредни басен (Подравина)
- Прекодравље
- Источни и северо-источни део (Билогора)
- Калничко подручје (Калник)
- Калничко-пригорски део жупаније
Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.
[уреди] Туризам
Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј “Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.
[уреди] Знаменитости
На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.
- Посебни резервати :
- географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
- ботанички: Мали Калник
- орнитолошки: Велики Пажут
- шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
- Парк шума: Жупетница
- Заштићени предели:
- Чамбина
- Калник
- Споменик природе:
- Седам стабала храста лужњака
- Споменици парковне архитрктуре:
- Парк код Основне школе ˝Владимир Назор˝, Крижевци
- Парк код пољопривредне школе у Крижевцима
[уреди] Политика
- Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)
Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:
- HSS-SDP: 27
- HDZ: 10
- DC-HDSS: 2
- HSLS-HNS-LS-HSU: 2
[уреди] Спољашње везе
- Званична страница града ((hr))
- CroMaps навигатор: мапа жупаније ((hr))
|
![]() |
---|---|
Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сријемска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска |