Рудолф I Хабсбург

Из пројекта Википедија

 Рудолф I Хабсбург
увећај
Рудолф I Хабсбург

Рудолф I Хабсбург (такође познат и као Рудолф Немачки, Рудолф Хабсбуршки, нем. Rudolf von Habsburg, лат: Rudolfus; 1. мај 1218 - 15. јул 1291) је био краљ Немачке (1273.-1291.) и одиграо је кључну улогу у успостављању водеће улоге династије Хабсбург међу немачким династијама

Садржај

[уреди] Живот

Када му је 1239. умро отац Рудолф је наследио Алзас и Аргау.

Често је посећивао двор свога кума цара Фридриха II, а за своју лојалност према Фридриховом сину Конраду IV богато је награђиван великим поседима. Папа Иноћентије IV га екскомуницира 1254. због његове подршке краљу Конраду IV.

У Немачкој је уследило раздобље нереда после пада Хоенштауфоваца, па се Рудолфу указала прилика да повећа своје поседе. Од жене је наслеђивао једне поседе, а друге поседе добија после ујакове смрти. Поседовао је и велика имања у данашњој Швајцарској и у Алзасу. Постао је најмоћнији племић Швабије, иако још није био војвода.

[уреди] Изабран за краља Немачке

У Немачкој је после нестанка династије Хоенштауфен владао вакум. После смрти Ричарда Корнволског састају се намачки кнежеви изборници. Рудолф је изабран за краља Немачке у Франкфурту 29. септембра 1273. Крунисан је 24. октобра 1273. у Ахену. Да би добио папину подршку одриче се свих царских права у Риму, папске територије и Сицилије и поред тога обећава да ће оредводити крсташки рат. Папа Гргур X је не само признао Рудолфа као краља Немачке, него је и наговорио је Алфонса X да учини то исто. Алфонсо X је био унук Филипа швапског и био је изабрани краљ Немачке из 1257.

[уреди] Борбе за Аустрију са бохемским краљем Отакаром

На сабору у Ниренбергу новембра 1274. одлучено је да морају бити враћени сви крунски поседи запоседнути после смрти Фридриха II. Осим тога донесена је и одлука да Отакар II Пшемисл мора признати новога краља. Отакар је одбио да врати отете покрајине Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску. Аустријом и тим провинцијама је до 1248. владала династија Бабенберг, која је остала без мушких наследника. Отакар је преузео те провинције у име своје прве жене и при томе се свађао са другим претендентом на то наслеђе. Краљ Рудолф проглашава те провинције крунским због изостанка наслеђа кроз мушку линију. Та краљева интерпретација није била у складу са законима о наслеђивању, па је дошло до спора.

Против бохемског краља Отакара II Пшемисла проглашен је рат јуна 1276. Бохемски краљ је изгубио савезника, војводу доње Баварске, који је прешао на краљеву страну. Због тога је Отакар био принуђен да преда 4 провинције под краљевску управу. Када је то учинио Отакар је проглашен краљем Бохемије, а Отакаров син Вацлав V Пшемисл заручује ћерку немачког краља. Убрзо после тога Отакар почиње да се предомишља да не преда провинције, па улази у савез са неким пољским и неким немачким кнежевима. Рудолф Хабсбуршки је ушао у савез са краљем Мађарске Ладиславом IV. Рудолф је дао додатне привилегије грађанима Беча. Две војске су се сукобиле 26. августа 1278. на реци Морави. Отакар је изгубио и битку и живот. Рудолф Хабсбуршки је покорио и Моравску.

[уреди] Аустрија постаје хабсбуршки наследни посед

Историјски приказ Рудлфа Хабсбурга из 19. века
увећај
Историјски приказ Рудлфа Хабсбурга из 19. века

Рудолф се потпуно посветио учвршћењу власти у новим краљевским поседима, Аустрији и околним провинцијама. Неколико година је потрошио док није потпуно успоставио своју власт. Ипак и даље је имао тешкоћа да те провинције претвори у наследни Хабсбуршки посед. Тек децембра 1282. успева да савлада отпор племства у те 4 провинције. Поставио је своје синове Алберта I и Рудолфа II на чело војводства Аустрије и Штајерске и тиме су ударену темељи значаја куће Хабсбург. Током 1286. предао је провинцију Корушку Албертовом тасту.

На западу Рудолф присиљава грофа бургиндијског Палатината да му преда 1281. неке територије. Грађане Берна је натерао да му плаћају данак.

[уреди] Успостављање мира у Немачкој

Рудолф није био јако успешан у успостављању унутрашњег мира у Немачкој. Од 1250. до 1273. током међупериода у Немачкој је завладало раздобље безвлашћа. Током тога периода многи су заустављали трговачке бродове на Рајни захтевајући плаћање пореза или царина, које нису биле одобрене од краља или цара. Ти пљачкашки барони постали су велика препрека трговини, а оперисали су и током Рудолфове власти. Рудолф се није на време обрачунао са њима. Ипак децембра 1289. предводи једну експедицију у Тирингију и при томе разара многе замкове од барона-пљачкаша.

Током 1291. покушао је да осигура избор свога сина Алберта за немачког краља. Међутим кнежеви су то одбили, под изговором да не могу подржавати два краља, а заправо бојећи се нарасле моћи Хабсбурга.



Претходник:
Алфонсо X
Краљ Немачке
(1273. - 1291.)
Наследник:
Адолф Вајлбуршки
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}