Радерфордов оглед

Из пројекта Википедија

Радерфордов оглед. Када се метална фолија бомбардује α-честицама, позитивно наелектрисане честице у судару са позитивним наелектрисањем атома скрећу са првобитне путање, дакле, расејавају се. Међутим, понека честица скрене за неочекивано велики угао, као да се одбије од фолије. Радерфорд је ово опажање његових ђака Гајгера и Марсдена прокоментарисао речима: „Био је то најневероватнији догађај у мом животу. То је исто тако невероватно како када би сте на лист папира испалили топовско зрно пречника 15 инча (38 цм) а оно се од њега одбије и погоди вас.“ Анализирајући проблем Радерфорд је закључио да су целокупна маса и позитивно наелектрисање атома сконцентрисани у врло малом простору, дакле да постоји језгро атома. Тако је настао Планетарни модел атома.


[уреди] Литература

С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004, стр. 473.