Крвни систем
Из пројекта Википедија
![]() |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Кардиоваскулаторни систем. (Разговор) |
Садржај |
[уреди] Улоге крвног система кичмењака
- Транспортна улога
Крвни систем има функцију транспортног система:
-
- кисеоник и хранљиве материје до ћелија у телу;
- угљен-диоксид и друге материје које су производи ћелијског метаболизма до плућа и органа за излучивање;
- хормоне до органа на које делују;
- одводи сувишну воду и регулише pH (омогућава хомеостазу);
- Заштитна улога од вирусних и бактеријских инфекција коју остварују бела крвна зрнца (леукоцити)
- Улога у терморегулацији остварује се циркулацијом крви кроз кожу. Терморегулација представља способност одржавања сталне телесне температуре, организми који ту способност имају називају се хомеотерми. За разлику од њих, поикилотерми ту способност немају.
[уреди] Основне особине
Крвни систем свих кичмењака је затвореног типа – састоји се од затвореног система судова по којима циркулише крв. Циркулација крви се остварује захваљујући раду срца. Срце лежи у посебном делу целома – перикарду који је обложен делом перитонеума и испуњен течношћу. Крвни судови који доводе крв у срце су вене, док су одводни крвни судови артерије. Артерије и вене се гранају по целом телу на мање судове, образујући на крају мрежу најситнијих капилара, који спајају артерије и вене и затварају круг крвне циркулације. Кроз зидове капилара се врши размена гасова и пролаз хранљивих материје и продуката метаболизма. Извесна количина течности остаје у ткивима и враћа се лимфним судовима у вене.
[уреди] Прогресивна еволуција крвног система кичмењака
Прогресивне промене биле су везане са изласком на копно као и са повећањем активности.
[уреди] Крвни систем риба
Срце риба састоји се из једне преткоморе и једне коморе која је постављена испред преткоморе – окренута је према напред, у правцу шкрга. Од коморе полази трбушна аорта која носи редуковану крв у шкрге где се она оксидује. Сваки пар шкрга снабдевен је доводним (носе редуковану крв) и одводним (носе оксидовану крв) артеријама. Систем доводне и одводне шкржне артерије сваке поједине шкрге прдставља тзв. аортин лук. Код ембриона се јавља 6 пари аортиних лукова, док код адулта остају само 4 пара аортиних лукова. Одводне шкржне артерије се са сваке стране тела уливају у леви и десни корен, који се спајају у леђну аорту (носи оксидовану крв). Леђна аорта оксидовану крв разноси по телу. Редукована крв се системом вена враћа у срце. Тако кроз срце риба пролази само редукована крв. Код ларви водоземаца крвни систем је исти као код риба.
[уреди] Промене код сувоземних кичмењака
Преласком на копно редукују се шкрге и јавља плућно дисање па се, услед тога, мења и крвни систем. Те промене се највише огледају у следећем:
- број аортиних лукова се смањује, а остварује се веза са плућима;
- срце увек има две преткоморе и једну или две коморе;
- крв циркулише у два круга (велики и мали).
[уреди] Крвни систем водоземаца
Срце има две преткоморе и једну комору. У комору доспева како редукована крв из тела тако и оксидована крв из плућа и коже, услед чега настаје њихово мешање. Код водоземаца се то надокнађује кожним дисањем. Водоземци имају леви и десни аортин лук.
[уреди] Крвни систем гмизаваца
Срце се састоји од две преткоморе и једне коморе. У комори се јавља преграда која је код већине непотпуна и само у извесној мери спречава мешање крви. Постоје два аортина лука:леви и десни који се иза срца спајају и граде аорту. Из леве половине коморе полази десни лук који носи претежно оксидовану крв, а из десне половине коморе полази леви лук са претежно редукованом крви. Према томе, у аорти се налази мешовита крв. Из десне половине коморе, поред левог лука, полази плућна артерија која носи редуковану крв у плућа на оксидацију. Из плућа се оксидована крв враћа у леву преткомору.
[уреди] Крвни систем птица
Процес одвајања путева оксидоване и редуковане крви је доведен до краја – срце птица је потпуно подељено на леву и десну пловину. Срце птица се, дакле, састоји од две преткоморе и две коморе. Осим тога, птице имају само један аортин лук и то десни који полази из леве коморе и наставља се у аорту.
[уреди] Крвни систем сисара
Срце је изграђено од две преткоморе и две коморе. Постоји само леви аортин лук који полази из леве коморе и наставља се у аорту. Аорта разноси оксидовану крв по целом телу. Редукована крв се враћа горњом и доњом шупљом веном у десну преткомору. Из десне коморе полази плућна артерија која редуковану крв носи у плућа на оксидацију. Оксидована крв се плућним венама враћа у леву преткомору срца.
Крв дакле циркулише кроз два круга:
- велики и
- мали крвоток.
Велики крвоток почиње у левој комори из које полази аорта. Она разноси оксидовану крв по читавом организму. У ткивима се ћелијама предаје кисеоник, а у крв улази угљен-диоксид. Редукована крв се шупљим венама враћа у десну преткомору срца, а одатле иде у десну комору.
Мали крвоток почиње у десној комори из које полази плућна артерија која се затим грана на леву и десну артерију које редуковану крв односе у плућа. У плућима се крв оксидује (отпушта се СО2, а прима О2) и враћа плућним венама у леву преткомору.
[уреди] Лимфни систем
Обухвата посебан систем судова који се гранају по читавом телу и на извесним местима комуницирају са венским системом. Постоје два главна лимфна суда која иду поред аорте и уливају се у венски систем на месту спајања југуларних и поткључних вена. На путевима лимфног система налазе се лимфни чворови у којима се стварају лимфоцити (врше фагоцитозу бактерија да не би продрле у крв). При инфекцији настаје запаљење ових чворова. Поред лимфних чворова, у лимфне органе спадају и крајници, слезина и тимус (грудна жлезда) у којима се такође стварају леукоцити. Мешањем са венском крвљу, лимфа постаје саставни део крви.