Теорема Банаха-Штајнхауса

Из пројекта Википедија

Теорема Банаха-Штајнхауса или принцип равномерне ограничености је један од основних резултата функционалне анализе, скупа са теоремом Хана-Банаха и теоремом о отвореном пресликавању један од три камена темељца ове области математике. Теорему су 1927. године објавили пољски математичари Стефан Банах и Хуго Штајнхаус; независно од њих доказао ју је и Ханс Хан. Понекад се назива и изворним називом "принцип кондензације сингуларитета".

Ако је {\mathcal F} фамилија равномерно ограничених линеарних пресликавања између два нормирана простора, јасно је да су тада равномерно ограничене и њихове вредности за сваку појединачну вредност аргумента. У свом основном облику, теорема Банаха-Штајнхауса тврди да, ако је домен {\mathcal F} Банахов простор, важи и обрнуто: ако су вредности пресликавања из {\mathcal F} за сваку појединачну вредност аргумента равномерне ограничене, онда су равномерно ограничене и норме пресликавања из {\mathcal F}.

Садржај

[уреди] Принцип равномерне ограничености

Нека је X Банахов простор и Y нормиран простор. Ако је {\mathcal F} фамилија непрекидних линеарних пресликавања из X у Y таква да је
Tx\|_Y:T\in{\mathcal F}\}<\infty" />
за свако појединачно x у X, тада је
T\|_{{\mathcal L}(X,Y)}:T\in{\mathcal F}\}<\infty" />.

Доказ принципа равномерне ограничености почива на Беровој теореми о категорији.

[уреди] Општији облик

Теорема Банаха-Штајнхауса се може на природан начин уопштити на бачвасте просторе, важну класу тополошких векторских простора:

Нека је X бачваст простор и Y локално конвексан простор. Тада је свака фамилија непрекидних линеарних пресликавања из X у Y ограничена за сваку појединачну вредност аргумента и еквинепрекидна (самим тим и равномерно еквинепрекидна).

[уреди] Последице

Важна и једноставна последица принципа равномерне ограничености јесте следећа чињеница: Ако је A_n:X\to Y низ непрекидних линеарних пресликавања из Банаховог простора X у нормиран простор Y који конвергира (тачка-по-тачка) ка функцији A, тада је и A непрекидно линеарно пресликавање. И заиста, линеарност следи директним преласком на граничну вредност; низ пресликавања An је ограничен за сваку вредност аргумента, те су стога и њихове норме ограничене: тврђење затим следи преласком на граничну вредност у A_nx\|\leq C\|x\|" />.

Теорема Банаха-Штајнхауса је од изузетног значаја у функционалној анализи. Заједно са теоремом Банаха-Алоглу, на пример, се користи како би се показало да у локално конвексниим просторима слаба ограниченост повлачи ограниченост, што је полазна тачка за принципе "од слабог ка јаком", на пример за поређење слабе и јаке диференцијабилности.

[уреди] Изворни рад