Планинарење
Из пројекта Википедија
Планинарење је спорт у ком је један од главних циљева освајање врха неке планине.
Велики број планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, уживање у нетакнутој природи и дружење. Планинарење често захтева добру кондицију, јер оно обухвата пењање, силажење, ношење ранца итд. Искуство је потребно за коришћење карте, компаса, висиномера, и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, јакну, ранац. Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак. Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему (појас, прусик, карабинери, цепин, дерезе, шлем, штапови...), опрему за преноћиште (шатор, врећа, подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батеријска лампа, компас...) За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности. Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима (магла, ветар, снег, киша, недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме...) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акцију крају.
Садржај |
[уреди] Висинска болест
![]() |
За више информација погледајте Висинска болест. |
Циљ вискогорства је освајање врхова високих планина. Најчешће се под тим подразумевају врхови преко 2000 метара надморске висине. При пењању на високе планине долази до промена у организму, пре свега због тога што ваздушни притисак опада са повећањем надморске висине.

Висина (у метрима) | Атмосферски притисак (у милибарима) |
---|---|
0 | 1013 |
1000 | 899 |
2000 | 795 |
3000 | 701 |
4000 | 616 |
5000 | 540 |
6000 | 472 |
Извор: Међународна авио организација (International Civil Aviation Organization)
Као последица мањег притиска, крв је мање засићена кисеоником него на мањим висинама. Организам се може донекле прилагодити овим условима. Срце куца брже, повећава се крвни притисак. Међутим, на већим висинама, организам се теже прилагођава. Тако настаје висинска болест. Симптоми висинске болести су: главобоља, несаница, губитак апетита, мучнина, повраћање, губитак мокрења итд. Начини борбе против висинске болести су: бити у што бољој кондицији, пити пуно течности, јести добро, добро се аклиматизовати. Аклиматизација је постепено привикавање организма на велику висину. Планинари најчешће покушавају да се аклиматизују по методу „горе - доле“ који подразумева такозване аклиматизационе успоне: пењање на веће висине у току дана, а затим спуштање и ноћење на мањој висини. Тек после једног или више аклиматизационих успона, дефинитивно се наставља даље ка врху.
[уреди] Врхови преко 8000 метара

![]() |
За више информација погледајте Врхови преко 8000 метара. |
Постоји 14 планинских врхова виших од 8000 метара. Многи планинари покушавају да освоје „Седам врхова“, односно све врхове за које важи да су највиши врх континента на ком се налазе. Ретки су они који покушавају да освоје свих 14 врхова виших од 8000 метара. Сви ови врхови се налазе на Хималајима и то у четири земље: Непалу, Пакистану, Кини и Индији. Тежина се овде не огледа само у томе што су стене са јужне стране веома стрме, а клима са северне стране сурова, већ и у чињеници да је ваздух веома разређен. Због тога велики број пењача користи боце са кисеоником, који, опет, представљају додатни терет за ношење.
[уреди] Историја
[уреди] Види још
- Планинари
- Планинарска опрема
- Висинска болест
[уреди] Литература
- Звонимир Живковић. Природа, алпинизам, аклиматизација и логоровање. Београд 1979.
[уреди] Спољашње везе
- Планинарски савез Србије
- Планинарско смучарски савез Београда
- Горска служба спашавања, станица Београд
- Домаћа страна посвећена планинама и планинарењу са сликама и форумом
- Mountain zone
[уреди] Планинарска друштва у Србији
- Планинарско друштво „Железничар“, Београд
- Планинарско друштво „Победа“, Београд
- Планинарско друштво „Раднички“, Београд