Седмогодишњи рат

Из пројекта Википедија


историја Овај незавршени чланак Седмогодишњи рат, везан је за историју.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Седмогодишњи рат је вођен од 1756. до 1763. године између Аустрије, Француске, Русије, Шведске, Шпаније и Саксоније са једне, и Пруске, Велике Британије и Португала са друге стране. Главни противници на европским бојиштима били су Аустрија и Пруска (Фридрих Други) које су се бориле око Шлеске, а на мору и колонијама Велика Британија и Француска које су ратовале за превласт у Сјеверној Америци и Индији. Најиздашнију помоћ Аустрији у борби против Прусије пружила је Русија, чија је војска заузела чак и пруску пријестоницу Берлин и тако срушила мит о непобједивости пруске војске. Када се Русија повукла из рата 1762, Пруска се опоравила и успјела да сачува Шлеску, раније отету од Аустрије. Истовремено је Велика Британија поразила Француску на мору и у колонијама. Миром у Паризу 1763. Пруска је задржала Шлеску и стекла положај велике силе, а Француска је Великој Британији уступила Канаду, земље источно од Мисисипија и Флориде, и готово се сасвим повукла из Индије. По броју ангажованих снага и простору на којем је вођен, Седмогодишњи рат био је до тада највећи сукоб.