Панонија

Из пројекта Википедија

Историја Војводине
Античко доба
Панонија
Доња Панонија
Панонија Секунда
Панонска дијецеза
Префектура Илирикум
Средњи век
Византијска Панонија
Војводство Салана
Војводство Глада
Војводство Ахтума
Војводство Сермона
Тема Сирмијум
Сремска краљевина Стефана Драгутина
Горњи Срем Угрина Чака
Царство Јована Ненада
Сремско Војводство Радослава Челника
Модерно доба
Темишварски вилајет
Тамишки Банат
Српска Војводина
Војводство Србија и Тамишки Банат
Банатска Република
Банат, Бачка и Барања
Дунавска бановина
Банат (1941-1944)
Аутономна Покрајина Војводина
[Измените шаблон]
За остале употребе, погледајте Панонија (вишезначна одредница).

Панонија је једна од највећих римских провинција, необично значајна због свог пограничног положаја, што је подразумевала велики војни значај, како у борби против варвара који су нападали преко Дунава, тако и у немирним приликама током грађанских ратова у Римском Царству.

[уреди] Предримска Панонија

Западни део низије средњег Подунавља називало се у старо доба Панонијом. По природи свог земљишта тај крај представљао је делимично ливаде, делимично пак мочваре и ритове, нарочиту уз Дунав и Саву. Још и данас, кад су обале ових река заштићене вештачки подигнутим насипима, стрепи становништво Војводине и Посавине свако пролеће и сваку јесен од опасности поплаве. Становници Паноније припадали су илирској етничкој скупини, касније пак, нарочито у 4. веку пре Христа, населила су се међу њима келтска племена, нарочито Боји и Скордисци. Антични писци приказују Панонце као врло ратоборан народ, жестоке крви и плаховите природе. Живели су под тешким приликама и рђаво су се хранили. Панонац није много ценио ни свој а још мање туђи живот, а Римљани су Панонце омаловажавали сматрајући их најгором врстом варвара.

[уреди] Римска провинција Панонија

Римљани нису Панонију освојили и пацифицирали једним махом, већ је тај посао трајао преко пола века. Године 35-34 пре нове ере повео је Октавијан, каснији цар Август, римску војску на Панонију и то из приморског Сења, преко данашњег Сиска (Сисица). Али тај ратни поход није притиснуо у довољњој мери отпорну снагу Панонаца па су Римљани морали (12-9. пне.) да обнове рат под вођством Тиберија, пасторком цара Августа. Рат је био успешно завршен. После другог устанка (6-9 после Христа) Панонија је била организована као римска провинција и добила је тиме одређене границе. Дунав је са граница на истоку и северу, на југу пак погранична црта није била идентична са Савом, јер је Панонији припадала и десна страна равне Посавине. Западна граница пак није била стална, јер су биле вароши Птуј (Поетовио) и Цеље (Целеиа) некад унутра некад изван обима Паноније. Дакле, Панонија се на северу граничила са Нориком и горњом Италијом, а јужно, према Сави са Далмацијом и Горњом Мезијом. Панонија се простирала по територијама следећих земаља: Аустрија, Хрватска, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка, Босна и Херцеговина

У периоду између 102. и 107. године, Трајан је поделио Панонију на Горњу Панонију и Доњу Панонију. Према Птолемеју, граница се протезала између данашњег мађарског града Ђера до Градишке. Касније, граница је померена на исток.

[уреди] Име Паноније

Постоје два објашњења о пореклу имена Панонија, а на основу физичког карактера земљишта, које преставља делимично пашњаке, а делимично мочваре и ритове. За први случај могло би се наћи тумачење имена у баскијском корену (наварски дијалекат) pen-tze „pro-dera, terreno para pastos", „praerie, terrain a paturages", ливада, пашњак, степа. Име Паноније излазило би у том случају из корена пен са значењем ледина или "пашњак". И заиста је било средње Подунавље област пашњака, које су посећивали разни коњанички народи, дошавши са источне стране Карпата: Јазиги, Хуни, Авари, Мађари, који још данас пасу чопоре коња по широкој пусти.

Ако узмемо у обзир другу карактеристику панонског тла, наиме сталне баруштине и периодичне поплаве, онда би се могло довести име ове велике земље у везу са староиндијским панкас (уп. старо-пруски pannean), што на немачком значи Schlamm, Sumpf, а на српском "бара, мочвара" Друга етимологија је вероватнија.