Лу Сјин

Из пројекта Википедија

Лу Сјин
увећај
Лу Сјин

Лу Сјин, кинески: 鲁迅 /Lǔ Xùn/ (25. септембар, 1881. – 19. октобар, 1936.)

Псеудоним кинеског писца Џоу Шу-жена (кинески: 周树人 /Zhōu Shùrén/). Он се сматра једним од најзначајнијих кинеских писаца 20. века и оснивачем савремене кинеске књижевности на говорном, народном језику (кинески: бај-хуа 白话 /báihuà/). Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у Кини 20. века, нарочито на Покрет 4. маја, а преко њега на кинеске комунисте пре стварања Народне републике Кине. Лу Сјин је био и познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.

[уреди] Младост

Рођен је у Шао-сјингу (кинески: 绍兴 /Shàoxīng/), у данашњој провинцији Џ’-ђијанг (кинески: 浙江 /Zhèjiāng/). Његова је породица припадала вишој класи али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су Лу Сјина да студира западну медицину, јер је сматрао да кинеска традиционална медицина није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у Јапан на Виши медицински институт Тохоку (јап. /東北/) у Сендаију. По повратку у Кину, 1909. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.

[уреди] Прва дела

„Преузми четкицу полемике, бори се до краја”, кинески плакат из 1975. године.
увећај
„Преузми четкицу полемике, бори се до краја”, кинески плакат из 1975. године.

Маја 1918. године, први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном кинеском језикуДневник једног лудака (кинески: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци он је први пут исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, и она је једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског Покрета 4. маја. Његова друга најпознатија приповетка, Истинита прича о А Q (кинески: 阿Q正传) објављена је двадесетих година 20. века.

[уреди] Књижевни рад

„Пронесите Лу Сјинов револуционарни дух”, кинески плакат из седамдесетих година
увећај
„Пронесите Лу Сјинов револуционарни дух”, кинески плакат из седамдесетих година

До своје смрти 1936. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (Позив на оружје и Старе приче препричане), поему у прози Дивља трава, као и многобројне есеје и преводе – посебно је ценио Гогоља, и први је превео Мртве душе на кинески. Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.

Лу Сјин је такође био уредник неколиких левичарских часописа, од којих је најзначајнији био Нова омладина (кинески: 新青年 /Xīn Qīngnián/). Такође, био је један од првих присталица есперанто покрета у Кини.

Иако је био симпатизер кинеског комунистичког покрета, никада није приступио КПК. Због његове наклоности комунистима, његова су дела била забрањена на Тајвану до краја осамдесетих година.

Његова дела су и данас веома значајна и популарна, посебно међу омладином, а јављају се и у јапанским средњошколским уџбеницима.