Фердинанд II, Свети Римски Цар
Из пројекта Википедија
Фердинанд II, Свети Римски Цар (9. јул 1578. - 15. фебруар 1637.) је био Свети Римски Цар (1620. - 1637.) из династије Хабсбург. Био је и краљ Мађарске (1618. - 1625.) и надвојвода доње Аустрије. Био је привржен католицизму, па је његово признање као краља Бохемије и сузбијање протестантизма довело до Тридесетогодишњег рата.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је у Грацу. Био је подвргнут строгом језуитском образовању, па похађа и универзитет у Инголштату. Након завршетка школовања 1595. почиње да управља својим наследним земљама, којима је до тада управљао његов старији рођак надвојвода Максимилијан III Аустријски. Отишао је на два ходочашћа. После тога почиње на својим територијама са сузбијањем свих других вера осим католичке.
[уреди] Краљ Бохемије
Бохемска скупштина га бира 1617. за краља Бохемије. Цар Матија је био без наследника, па Фердинанд II тражи и осигурава подршку Шпанских Хабсбурга да он буде наследник. Заузврат Шпанским Хабсбурзима обећава Алзас и царске феуде у Италији.
Фердинандов тврди католицизам доводи до нарушавања верских слобода оних, који нису католици. Није поштовао ни верске слободе, које је потписао цар Рудолф II, по којима су гарантоване слободе вероисповести племству и становницима градова. Осим тога био је и апсолутиста и нарушавао је секуларна права. Пошто је унутар краљевства и међу племством било јако много протестаната нови краљ је постао јако непопуларан и уследила је побуна против њега.
Бохемски протестанти бацају кроз прозор 22. маја 1618. двојицу краљевских службеника у Прагу. Тај догађај је познат под називом Прашка дефенестрација или друга прашка дефенестрација. Краљевски службеници нису били повређени, али та акција је представљала увреду краља. Том акцијом заправо почиње побуна, која води до Тридесетогодишњег рата. Племство бира протестантског кнеза Фридриха V Палатинског као новог краља.
[уреди] Свети Римски Цар и успех у рату против протестаната
Цар Матија је умро у Бечу марта 1619. Фердинанд II постаје наследник по ранијем договору. Против протестантске побуне Фердинанд добија подршку католичког савеза у коме су били владари Пољске, Шпаније и Баварске. Католичке снаге побеђују протестанте 8. новембра 1620. у бици код Биле Хоре. Фридрих V Палатински је предводио протестанте, а после битке бежи у Холандију.
Вођа католичког савеза војвода Максимилијан I Баварски конфицира Фридрихове поседе, а Фердинанд II поново постаје краљ Бохемије. Ојачава се католичка црква у Бохемији, смањују се права бохемске скупштине, а протестанти у Бохемији и Аустрији се насилно преводе у католицизам. Многи протестанти су тада протерани из Бохемије.
Фердинанд је добијао новчану подршку и од папе и од Шпанских Хабсбурга, али ипак је потрошио све новце, а тражио је начин да створи своју властиту војску. Одлучио је да постави Албрехта фон Валенштајна на чело војске са задатком да регрутира и предводи царску војску. Албрехт фон Валенштајн је захтевао да он управља и поседује војни фонд, који ће бити само његов. Осим тога захтева да слободно располаже ратним пленом и новцем добијеним уценама. Ратни плен постаје тиме најважнији начин финанцирања војске.
Најпре је регрутирао 30.000 војника (касније ће командовати и са 100.000). Царска армија уз помоћ војске католичког савеза побеђује протестанте у Шлеској, Анхалту и Данској.
[уреди] Реституцијски едикт доводи до интервенције Швеђана
Након великих победа против католика, Фердинанд издаје 1629. Реституцијски едикт, по коме су се католичкој цркви морала вратити велика подручја црквене земље, која су јој одузели протестанти од 1552. Тај прокатолички потез потез разљутио је шведског краља Густава Адолфа, који улази у рат против Фердинанда.
Албрехт Валенштајн је оставрио велике војне успехе, али Фердинандови саветници су у њему видели политичку опасност, јер је нарасла његова моћ, финанције, поседи и војска. Фердинанд отпушта Алберта Валенштајна 1630. Сад је остао без комаданта, па се поново морао ослањати на католички савез. Католички савез под водством Јохана Церкласа Тилија није успевао да се одупре шведској војсци Густава Адолфа. Шведска војска је напредовала, Бохемија је била поново под протестантском војскома. Комадант католичког савеза фон Тили био је убијен 1632., па је Фердинад био принуђен да поново тражи помоћ од Валенштајна.
Током пролећа 1632 Валенштајн је прикупио војску, која је истерала протестантску војску из Бохемије. У великој бици код Лицена новембра 1632. католици су побеђени, али Густав Адолф је убијен. Валенштајн је изгубио Саксонију, али протестантски губици су исто били јако велики.
Током 1633. није било одлучних напредовања, а Валенштајн је преговарао са непријатељем, сматрајући да ће војска бити лојална њему, а не цару Фердинанду. Почетком 1634. Албрехт фон Валенштајн је оптужен за издају и убијен је, вероватно по Фердинандовом наговору.
[уреди] Француска улази у рат
Иако су остали без фон Валенштајна царске снаге заузимају Регенсбург и побеђују у бици за Нердлинген. Снага шведске војске је ослабила, па Француска улази у рат на страни протестаната због страха од доминације Хабсбурга у Европи. Француска је била католичка земља, али бојала се Немачке и Шпаније, тако да је кардинал Ришеље уверио краља Луја XIII да се удружи са Холанђанима и Швеђанима.
Французи нису били задовољни уветима прашког мира из 1635. Иако је потписан тај споразум још увек није дошао мир. Фердинанд II је умро 1637., а рат се наставио и после њега.
[уреди] Спољашње везе
- Фердинанд II , његови преци и потомци ((en))
Претходник: Матија |
Краљ Немачке (1619 - 1637) |
Наследник: Фердинанд III |
Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
Претходник: Матија |
Свети Римски Цар (1619 - 1637) |
Наследник: Фердинанд III |
Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |