Карловац

Из пројекта Википедија


Карловац
Карловац на мапи Хрватске


Координате: 45,493° СГ Ш, 15,556° ИГД

Грб града Карловца
увећај
Грб града Карловца

Карловац је град у Хрватској, административно седиште Карловачке жупаније.

Садржај

[уреди] Географија

Карловац је град у средишњој Хрватској, 56 km југозападно од Загреба и 130 km источно од Ријеке. И локацијом и културом спада у градове Балкана.

[уреди] Становништво

По попису зи 2005. године у граду је живело 60.395 становника.

[уреди] Историја

У међурјечју четри реке - Коране, Купе, Мрежнице и Добре подигнут је у 16. веку. идеални ренесансни град у облику шестерокраке звезде, подијељене у 24 правилна просторна блока. Због одбране од турских освајача, започела је 13. јула 1579. године изградња карловачке тврђаве. Било је то на поседу властелинске породице Зринских, под самим старим градом Дубовцем. Градњом је управљао тада познати градитељ Мартин Гамбон. Само име Карловац (Carlstadt) град је добио у част свога оснивача аустријског надвојводе Карла Хабсбуршког.

Тврђава је прави бисер оновременог градитељског и фортификацијског умећа. Граде се бедеми и бастиони, а унутар тврђаве, у самом геометријском средишту старог градског језгра, прво су изграђени војни и сакрални објекти. Тако је на средишњем ренесансном тргу још 1580. године подигнута првобитна црква Свете Тројце. Током 16. и 17. века тврђава и војска управљају градом који мало по мало мења своје лице. Угрожавале су га поплаве, пустошили га пожари. У великом пожару 1594. године изгорео је цели град.

Карловцем су харале епидемије куге, од којих је најтежа била 1773. године, када је помрла готово половина становништва. Турци су укупно седам пута опседали Карловац, али га нису успели заузети. Последња османлијска опсада догодила се 1672. године. Карловачка је тврђава, због плављеног и просторно ограниченога терена полако али неизбјеживо губила своју стратегијску важност. Већ у првим деценијама 18. века. траже се решења изван граница њеног простора. Почиње обнова бедема и бастиона старе ренесансне тврђаве и изградња кућа од чвршће грађе, које ће одолевати честим пожарима.

Град Карловац, који је изграђен као тврђава за одбрану од Турака, био је под војном управом. Крути војни прописи били су кочница економског развитка града будући да су онемогућавали слободан развој трговине. Незадовољни таквим ограниченим положајем грађани Карловца захтевали су од краљице Марије Терезе да Карловац прогласи слободним градом и у њему уведе цивилну управу. Након учесталих молби грађана у Карловцу је 1693. године уведен Магистрат с ограниченом самоуправом.

Убрзо се, међутим, показало да оваква ограничена самоуправа и зависност од војне управе ограничава развој трговине. Стога су грађани Карловца и даље тражили да Марија Тереза Карловац изузме од војне власти и прогласи га слободним и краљевским градом.

Након дугогодишњих захтевања грађана Карловца, Хрватски сабор је на засједању одржаном 1770. године тражио је да се Хрватско приморје врати Хрватској, а Карловац прогласи слободним и краљевским градом и припоји цивилној Хрватској.

После дугих расправа краљица Марија Тереза је својим отписом од 1776. године одлучила да се град и лука Ријека, заједно с оним делом бакарских коморских добара који се налазе на десној страни Каролинског пута, врате Краљевини Хрватској, те да се за та подручја оснује нова Северинска жупанија. Истим је отписом одређено и да се Карловцу даје положај слободног града.

Северинска жупанија основана је 1777. године. Именовано је и краљевско повјереништво које је Карловац и пределе нове жупаније требало предати цивилним градским властима. Послови су поверени речком губернатору и жупану нове Северинске жупаније Јосипу Мајлатху де Сзекхелy, Николи Шкрлецу Ломничком и генералу Бассену.

С временом, град који расте и развија се, раскида с војним властима. Године 1763. изабран је први градски магистрат, а две године после основана је и карловачка Гимназија. Царица Марија Тереза проглашава Карловац слободним краљевским градом, а цар Јосип II. издаје 1781. године Повељу о привилегијима слободног краљевског града с грбом.

У 18. веку и у већем дијелу 19. века. Карловац ће постати најважнији трговачки град између Јадранског мора и Подунавља. Граде се путеви: Каролински пут Карловац - Ријека, Јозефински пут Карловац - Сењ и Лујзински пут Карловац - Ријека.

Крајем 18. века. Карловац је проживљавао своје прво "златно доба" економског развоја, а средином 19. века. своје друго "златно доба" процватом лађарства на Купи. На самом почетку 20. века Карловац је по броју становника и економском потенцијалу био трећи град у Хрватској. За време Другог светског рата у Карловцу су усташе побиле многе србе. То се поновило и за време последњег рата када су многи Срби страдали. Тада је у Карловцу порушен и храм Светог Николе.

[уреди] Култура

У Карловцу је седиште Горњокарловачке православне епархије Српске православне цркве.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе