Бечеј
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Географија
На десној обали Тисе је од давнина велико насеље, град панонског типа, један од највећих у Потисју, привредно, друштвено и културно средиште овог дела Војводине - Бечеј. У општини Бечеј су: Бачко Петрово Село, Бачко Градиште, Радичевић и насеље Милошево. Бечеј је на погодном географском положају, на раскршћу железничких и друмских путева, на вештачким каналима и реци Тиси.
Имам исправку, Милошево не постоји. Постоји Ново Милошево и оно се налази у Банату код Новог Бечеја,а у општини Бечеј (стари) се налази место које се зове Милешево, а то је у Бачкој. Широм града се налази око десетак артејских бунара, са којих се може точити лековита вода,богата сумпором, познатија као жута вода. Легенда каже да ко једном попије жуту воду заувек остаје у Бечеју.
[уреди] Историја
Бечеј, на бачкој страни, некада Стари Бечеј, настао је из Тврђаве на ади Тисе, која је спајала насеља на левој и десној обали реке. И у праисторији било је људских станишта у овом крају. Бечеј се први пут помиње 1238. године. Бечејска тврђава мења господаре све до XVIII века, када се у овај крај насељавају Срби, Мађари, Немци и други.
[уреди] Археологија и историја
На територији данашње општине, приликом археолошких ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. На основу до сада обављених истраживаља и нађеног материјала, зна се да је ово подручје било насељено од пет миленијума п.н.е., односно од старијег неолита.На месту данашњег града и у његовој околини живот се одвијао кроз готово све праисторијске културе и периоде.Нађена су насеља из неолита, енеолита, бронзаног доба као и насеља гвозденог доба, све до историјског периода.
Почетком наше ере територију настањују Сарамати, који су своје трагове оставили у насељима.У бурним годинама велике сеобе народа и кроз ову територију су насељвала многа племена задржавајући се дуже или краће на једном месту остављајући куће и гробове. Најбројније остатке из тог периода оставили су Авари између VI и IX века који су у гробовима својих покојника често остављали богате прилоге. У срдњем веку у граду и околини, формирало се неколико насеља. Нека од њих су престала да постоје, док су се нека развила, и до данас егзистирају: Бечеј, Бачко Градиште, Бачко Петрово Село.
Средњевековна насеља, којих данас више нема, су Ботра и Перлек. Насеље Ботра налазило се јужно од Бечеја. На потезу Ботра - Перлек налазило се низ насеља од 8. до 15. века. Од остатака, пронађена је једнобродна црква сачувана у темељима око које се налазе гробови.
Северно од Бечеја налазило се насеље Перлек. Оно је заживело још у 11.-12. веку. Према турским тефтерима помиње се као насеље још 1650. године, али је 1698. године без становника. Археолошким ископавањем у овом насељу нађен је читав низ објеката: полуукопане земунице, силоси, отпадне јаме, бунари, ровови... Најлепши предмети који су нађени на овом локалитету налазе се данас у холу фабрике „Карбо-Диоксид“ која се после приватизације зове „Линде“, где је направљена мала изложба.
Средњовековни остци насеља Бечеј до сада нису констатовани. Вероватноћа да да се оно налази испод данашњг града у великој мери отежава његово тражење. Први писмени помен Бечеја је из 1091.г. Бачког Петровог Села 1092, Бачког Градишта 1316.г. док је Милeшево изграђено после I ,а Радичевић после II светског рата.. Као утврђење Бечеј се спомиње 1238.г када је угарски краљ Бела IV својом даровницом поклонио Бечеј у посед калуђерима крсташима из Столног Београда. До средине XVI века он је променио десетак феудалних господара у оквиру Феудалне Мађарске.Чувени турски војсковођа Мехмед Паша Соколовић осваја га 1551 и под турском влашћу остаје доо 1867.године. Након великог аустријско-турског рата крајем XVII века, велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и склапања мира у Сремским Карловцима 1699.г Ова територија долази у аустријску власт.да би осигурала своје царство од упада турака, бечка влада дуж нових граница је основалаПотиско – поморишку војну границу.
После аустријско-турскога рата од 1817. г и склапања мира у Пожаревцу исте Године, Турска губи Бaнат,а самим тим престаје потреба постојање Потиске границе. Тадашње жупањске власти тражиле укидање привилегије граничара, чему су се ови жестоко супростављају.Да би умирила граничаре бечка влада 1751.г оснива Потиско-крунски дистрикт са седиштем у Бчеју. У њему било четрнаест потиских општина. У периоду од близу једног века постојањ дистрикта у Бечеју се развило занатство, трговинаи друге привредне и друштвене делатности и он постаје политички и културни центар средњг Потисја. У то време долази до повећања броја становника, тако по попису из 1820. г. у њему живи 8.357 становника. Бечеј ће у саставу аустроугарске царевине остати до 1918.г Када ово крајеви улазе у састав краљевине Срба Хрхата и Словенаца.Између два светска рата имамо зачетке индустрије у Бечеју са око 1500 радника и тај број се неће ѕначајније мењати. После Другог светског рата, Бечеј је и даље среско место све до 1955 када је припојен Врбашком, а те године прелази у новосадски срез.до 1966.г када су и укуинути срезови.Године 1955. Милeшево и Радичевић улазе у састав општине Бечеј, а 1960. г. и Бачко Градиште и Бачко Петрово Село. Таква администартивна подела постоји и данас. БЕЧЕЈ је данас мултиетнички град у којем складно живе многе националности.
[уреди] Култура
У граду су занимљиви архитектонски споменици, монументалне цркве, од којих се у православној истиче иконостас, рад Уроша Предића. У центру града је велики Споменик слободи (Кристина Виткијевић Плавска), обележје револуционарне борбе стаановника овог града у Другом светском рату. У Бачком Петровом Селу је знаменит иконостас, рад Теодора Илића Чешљара.
Недалеко од Бечеја налази се дворац који је припадао породици Дунђерски који су били земљопоседници а који је сада преуређен у хотел и ресторан под именом Фантаст,који се налаѕи у власништву пољопривредног комбината ПИК Бечеј. У капели поред дворца налазе се иконостаси чувеног Уроша Предића.
[уреди] Култура и културна догађања
Културна делатност општине одвија се преко четири организације: Народне библиотеке, Градског музеја, Историјског архива и Центра за културу. Народна библиотека је најстарија установа из ове области. Основана је 1863. године. Својом делатношћу покрива сва места општине, а располаже са 80 000 књига. Градски музеј је установа завичајног карактера, основан је 1953. године И током свог постојања развија се и проширивао своју селатност, тако да је сада заступљена археологија, историја, ликовно стваралаштво, етнологија, природа, нимизматика и друго. У организацији Музеја, оснива се 1954. године и Уметничка колонија Бечеј, која је дала знатан допринос на обогаћивању ликовне збирке.
Историјски архив Сента, Одсек за историјску грађу Бечеј бави се проналажењем и заштитом докумената који су значајни за реконструисање наше даље и ближе прошлости. Центар за културу је организатор аматерске делатности у општини. У оквиру њега делују ансамбл народних песама и игара „Ђидо“, „Тиса“, „Лоле“, затим ликовна секција, позоришна, млада драмска секција, рецитаторска...
Камерни, односно Бечејски хор је на врху хорске музике у нашој земљи.Бечеј има и квалитетан дувачки оркестар. Почетком 90-их година оформљен је културни покрет под именом „Итака“, он је замишљен као иницијатор културног „буђења“ младих људи у Бечеју, у оквиру „Итаке“ почеле су са радом многе радионице, као што су драмска, ликовна, организоване су јавне трибине на разне актуелне теме, у Бечеју су гостовали тада још неафирмисани млади глумци са својим представама. За наш град је веома значајна манифестација Мајке игре- смотра дечјег стваралаштва Србије. У Бечеју се одвија и уметничко такмичење средњошколске омладине на мађарском језику.
[уреди] Културно- историјски споменици
Бечеј је град стар више од 900 година. У њему се налазе бројни културно- историјски споменици.У самом центру града својом монументалношћу се издваја српска православна црква. Подигнута је 1858. године.Рађена је у византијском стилу. У цркви се нарочито истиче високи иконостас са класицистичко- романтичарским декорацијама и са 63 иконе, које је радио познати академски сликар Урош Предић.
У центру града је и католичка црква која је свој садашњи облик добила 1830. године.То је једнобродна грађевина, полукружне апсиде на северу, издужене основе и са звоником на чеоној старни. Поседује две олтарске слике познатог мађарског сликара Тан Мора, рођрног 1828. године у Бечеју. Тргом доминира и спратна зграда општине из 1881. године, а уз њу се налази задужбина баронице Еуфемије Јовић из 1894. године, које је изграђена у сецесионистичком стилу. Две зграде од 1902. године чине једну целину, тако да се фасада Скупштине општине Бечеј према тргу протеже у дужини од преко 60 метара.
Трг окружују и некадашња основна школа ( данас средња Машинска) из 1861. године, спратна зграда бившег хотела „Централ“ (сада Центар за културу и средња Економско- трговачка школа),зграда штампарије „Пролетер“ (бивша Потиска штедионица), канцеларије „Фадип-а“ (некада Ајфелова, затим Комаромијева кућа из 1901. године) и кућа Богдана Дунђерског из 1904. године. Вредно пажње представља и Устава на ушћу Великог бачког канала у Тису. Брана је рађена по плановима Хајнца Алберта, техничког директора канала, у периоду од 1895. до 1900. године. Постоји вероватноћа да је конструкција овог објекта изашла из Ајфелове радионице. Шлајзови су урађени на електрични погон. Струју за њихов рад производила је хидроцентрала која је направљена непосредно поред њих. Ова устава је била једна од најсавременијих у свету у то време.
[уреди] Образовање
Према историјским подацима прва српска основна школа основана је у Бечеју 1703. године, а мађарска 1765 године. Дечје забавиште на мађарском језику основано је 1881. године, а на српском језику 1887. године. Прва средња школа је занатска која почиње са радом 1883. године, док 1913. године Бечеј има од средњих школа још грађанску и пољопривредну.
Данашње образовање одвија се у:
- Дечјим вртићима
- Шест основних школа у свим местима општине
- Нижој музичкој школи
- Спесијалној школи за лако ретердирану децу у психичком развоју
- Три средње школе:
- Гимназији, која младим људима пружа знања из хуманистичких наука
- Економско- трговачкој школи, која образује кадрове за економску и трговачку струку и
- Машинској школи, која образује ученике за подручје рада машинства и обраде метала 3. и 4. степена.
[уреди] Привреда
У општини је најразвијрнија пољопривреда. Највеће организације су пољопривредно-индустријски комбинат и метална индустрија. У околини Бечеја су богата ловишта и позната излетишта, чарде на Тиси, а у самом граду је Бечејска бања (1904) - Центар за рехабилитацију.
Град и општина Бечеј свој развој највише дугују типичним равничарским богатствима: плодној земљи, водном фонду, земном гасу и изворима термалне воде.Отуда је пољопривреда (на 44000 ха изузетно квалитетне земље) заузела прво место у привредном успону општине Бечеј. Повољни климатски услови, близина реке Тисе, канала Дунав-Тиса-Дунав и традиционална наклоњеност становништва ка пољопривреди утиснули су свој специфични печат. Као логична последица природних и социо-културних потенцијала развија се и агроиндустријски комплекс који чини темељ укупне индустријске производње.Ту се првенствено мисли на ПИК Бечеј (Пољопривредно- индустријски комбинат), који се осим ратарстава и сточарстав бави и прерадом поврћа и воћа у својој радној јединици „Флора-Бечеј“, дорадом семена, а као посебно предузеће се издвојила „Пивара Бечеј“.
Прерадом метала се бави некада чувена фабрика аутомобилских делова и опреме „Фадип“, дрвета фабрика намештаја „8. Октобар“, соје надалеко чувена фабрика „Сојапротеин“. Ту су и фабрика сточне хране „Бечејка“, фабрика грађевинског материјала „Фит“ и Фабрика четака Тиса. Поред скоро свих гарана привреде развијено је и грађевинарство а постоји и дуга традиција занатства.Трговине, као једна од најстаријих људских делатности, прати привреду у њеном развоју и утиче на општу динамику протока робе и капитала, што се и одражава кроз заинтересованост најзначајнијих банака да буду присутне на овом подручју.
[уреди] Спорт
Спорт у Бечеју има дугу традицију. Тако је Друштво бициклиста основано давне 1872. године, а Стрељачко друштво 1878. године. Та спортска друштва нису била слична данашњим, али је њихова величина у томе што су поставили темељ спортској активности која се касније наставља кроз развој великог броја спортова. То су пре свега гимнастика, атлетика, пливање, веслање итд. У Бечеј је у лето 1911. година донета прва фудбалска лопта, када је почео да се игра фудбал. Данас у општини делују 32 клуба, од којих се неки налазе и у савезним лигама. Са најзначајнијим резултатима и најдужом традицијом у лигашком такмичењу издвајају се ватерполисти, фудбалери, тенисери, кошаркашице, кошаркаши и рукометаши. Посебно значајан за развитак спорта је Омладински спортски центар, где се највише и одвија спортски живот.
[уреди] Ватерполо
Бечеј је познат по великом успеху ватерполо клуба Бечеј који је 2000. године био победник на турниру фајнл фора који је одражан у Бечеју и тиме су ватерполисти Бечеја постали прваци Европе.
[уреди] Фудбал
Бечеј је 1994. године био члан прве савезне лиге. Чувена утакмица са Црвеном Звездом била је на стадиону крај Тисе. Те 1994. године један од стрелаца на утакмици против Црвене Звезде био је Драган Здравковић,кога су уредници локалног недељног листа "Бечејске новине" назвали "Бучер с` Тисе".
[уреди] Моторно змајарство
У оквиру Аероклуба "Бечеј" делује змајарска секција чији су чланови постигли најбоље резултате у овом атрактивном спорту на простору Државне заједнице СЦГ. На девет одржаних Државних првенстава освојили су пет првих места, једном били други и два пута трећи. Најтрофејнији змајар СЦГ је Душан Захар који је четири пута узастопно био првак СЦГ, једном био други и два пута трећи. Прво место је освојио и Ђурић Радомир. Они су били и једини учесници из СР Југославије на Првим светским ваздухопловним играма које су одржане у Турској 1997. године и заузели 12. место.
[уреди] Туризам
Значајно богатство овог града представљају термалне воде. Захваљујући њима у Бечеју од 1904. године постоји Градско купатило, данас Јодна бања. У њеној непосредној близини налази се Омладински спортски центар са затвореним и отвореним олимписким базеном, Горански парк и расадник и хотел "Бела лађа" који заједно чине изузетан комплекс за посетиоце у непосредној близини излетишта на Тиси.
На удаљености од око 12 километара од Бечеја у правцу пута Бечеј-Бачка Топола налази се дворац који је двадесетих година 19. века изградио познати велепоседник Богдан Дунђерски. Данас је он преуређен у хотел "Фантаст" високе Б категорије. У непосредној близини се налази и капела. Иконостас на капели, фреске на зиду и мозаик над улазом је дело академског сликара Уроша Предића. Читав комплекс се налази у саставу Пољопривредно-индустријског комбината Бечеј. Ту се налази и позната ергела чије услуге туристи могу користити. Изванредни су и терени за ловни туризам.
Територијом општине протиче река Тиса, ту је Велики бачки канал, Бељанска бара као и низ мањих канала богатих рибом што све омогућава велики извор за љубитеље риболова. "Рибњак Бечеј", који се налази између Бечеја и Бачког Градишта, обезбеђује изванредне терене за спортски риболов, а у његовом саставу налази се рибљи ресторан у коме сви посетиоци могу уживати у рибљим специјалитетима.С обзиром на богатство дивљачи представља оазу за љубитеље лова.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Насељена места општине Бечеј |
---|
Бечеј • Бачко Петрово Село • Бачко Градиште • Радичевић • Милошево |
|
|||||
---|---|---|---|---|---|
Преко милион становника: | Београд | ||||
Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
Види још : | списак градова и списак насељених места |