Брод (град)

Из пројекта Википедија

Брод
Brod
Слика:?
Положај у Републици Српској (БиХ)
Општи подаци
Ентитет Република Српска
Површина  ? km²
Становништво
- (процена)

?
- (Попис из 1991. године) 33.962
Позивни број +387 53
Временска зона CET (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Званична страница  ?
Политика
Председник општине Вид Ивановић (СДС)

Брод (раније Босански Брод и Српски Брод) је град на северу Републике Српске, Босна и Херцеговина. Налази се на реци Сави. На другој страни реке се налази Славонски Брод, град у Хрватској.

Садржај

[уреди] Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Брод имала је 34.138 становника, распоређених у 23 насеља.

Национални састав:

Национални састав становништва 1971. године, био је следећи:

укупно: 30.115

[уреди] Насеља


Брод


Босански Брод, Брусница Мала, Брусница Велика, Доња Барица, Доња Мочила, Доња Врела, Доње Колибе, Доњи Клакар, Горња Барица, Горња Мочила, Горња Врела, Горње Колибе, Горњи Клакар, Грк, Кораће, Кричаново, Крушчик, Лијешће, Ново Село, Сијековац, Унка, Винска и Збориште.

Град Босански Брод, 1991.

укупно: 14.098

Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Босански Брод ушао је у састав Републике Српске. Име граду и општини промијењено је у Брод. У састав Федерације БиХ, ушао је дио насељеног мјеста Брусница Мала, који је послије Дејтона припојен општини Оџак.

[уреди] Историја

Историја Босанског Брода и насеља у његовој околини датира још из бронзаног доба, око 1600. године прије наше ере. На мјесту на којем је данас смјештен један дио постројења Српске Рафинерије нафте, налазе се под земљом остатци релативо великог насеља из прадавних вермена. То мјесто народ је називао Пекаруса. Становници Пекарусе припадали су великом панонском народу. Своје трагове на овим просторима оставили су и стари Римљани. На мјесту данашњег Брода, постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсонија. Како и сама ријеч Марсонија, подсјећа на Марс – римског бога рата, тако ни Марсонија није била само цивилно и трговачко насеље, него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније, налазила се на мјесту данашње Славонско Бродске тврђаве, а дио насеља био је и на десној страни. Писани документи у којима се Брод први пут спомиње, датирају из 365. године прије нове ере, што говори о чињеници да је овај град стар 1635 година.

По реду старости, у околици Брода на првом мјесту су Винска и Лијесце, које се у извјештајима Маријана Маравића спомињу 1648. Јединствени Брод тек је 1739. године подијељен у двије администрације (Босанску и Славонску). Десна обала постала је турско а лијева аустријско царство. Године 1850, Босански Брод бројао је 700 становника.

Свој релативно велики успон Босански Брод доживио је у првим годинама XIX вијека. У то доба био је то трговачки центар и важна тачка на раскршћу два царства. Падом Наполеона, Брод ће изгубити свој стратешки знацај. На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Босанском Броду.

Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хадџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са новоприсаједињеним покрајинама.

Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је свечано дата у употребу 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Авганистану, подигавши је у тзв. псеудомаурском стилу. Најстаријим објектом који је саграђен у том силу, а који је сачуван, сматра се Вијећница у Сарајеву. На жалост, станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Босанском Броду је била све до свршетка Другог свјетског рата највећи прометни чвор у БиХ.

Дана, 15. јула 1897. кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Жепчу. Прва српска православна црква саграђена је у Броду 1894. године. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у XV стољећу.

Један од интересантних података је да је Босански Брод захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Интерсантно је и то 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Босанском Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912. године. Аеромитинг у Броду је био приређен само 9 година пошто се први авион подигао изнад земље. Насеље на десној обали Саве службено је прозвано Босански Брод у рану јесен 1878. године, и ово име ће задржати све до краја XX вијека.

Послије дугог паљења, патње и рушења, родио се нови а ипак стари, Српски Брод. Историја и његови одани становници му дају нову шансу да поново процвјета у свој својој љепоти и постане опет велики пословни центар и важно трговачко и културно средиште.

[уреди] Привредни живот

[уреди] Нафтна индустрија

Годинама је основу привредне дјелатности Српског Брода представљала Рафинерија нафте. Основана је 1892. године са скромним прерађивачким капацитетима, примјереним тадашњем времену. Од тада је у сталном развоју, а најзначајнији скокови производње забиљежени су 1962. године, када је капацитет инсталисаних постројења достигао два милиона тона и 1991. када је изграђена нова линија капацитета три милиона тона прераде годишње.

У оба свјетска, а посебно у последњем рату, Рафинерија је претрпјела значајна разарања. Стара линија је обновљена, а за потпуну ревитализацију и модернизацију потребно је уложити још око 200 милиона долара. Тим средствима би се обновила нова линија прераде и омогућила производња еколошки подобних производа по спецификацији Европске уније. Рафинерија је у групи предућеца од посебног интереса за Републику Српску, па ће се њена приватизација обавити по посебном програму. Прије рата, 2.300 радника Рафинерије производило је моторне бензине, дизел горива, ложива уља, битумене (путне и индустријске), течни нафтни гас, специјалне бензине (раствараче и разређиваче), примарне бензине и базни уљни дестилат. Производи су пласирани у читавој тадашњој Југославији, али и Италији, Аустрији...

Данас у Рафинерији ради 1.300 радника. Њихови и напори развојног и менаџмент тима усмјерени су на кадровско јачање и освајање нових производних програма. Планирана је производња рафинисаних моторних бензина и дизел горива и грађевинских материјала на бази битумена у чему се види будућност Рафинерије. Ријеч је о профитабилној и еколошки подобној преради нафте по стандардима Европске уније.

У Српском Броду је и сједисте Матичног државног предузећа, Нафтне индустрије Републике Српске. Поред Рафинерије нафте Српски Брод у саставу НИРС-а су и “Рафинерија уља” Модрича, “Терпентин” Вишеград и “Енергопетрол” и “Крајинапетрол” Бања Лука.

[уреди] Текстилна индустрија

Фабрика чарапа “Бродтекс” производила је од седам до десет милиона пари чарапа свих врста и величина, као и 300 до 350 хиљада килограма синтетичког предива. “Бродтекс” је снабдијевао тржишта свих бивших југословенских република и извозио у Италију, СР Њемачку, Чехословачку, СССР, Анголу... Данас фабрика произведе до милион пари царапа годишње и близу 50 хиљада килограма синтетичког предива и пласира их у Републику Српску, Федерацију БиХ и СР Југославију.

Прије рата у “Бродтексу” је радило 450 радника, а данас 130 и кадровски су оспособљени да задовоље постојецу тражњу. Наравно, предузеће има слободних капацитета, флексибилно је за усвајање нових поизводних програма у оквиру производње чарапа и предива и заинтересовано је за разне облике пословне сарадње. Потребе за додатним улагањем капитала свакако постоје, посебно за освајање нових тржиста и проширење производње. Елаборат о приватизацији “Бродтекса” прихваћен је међу првих десет у Републици Српској и поступак је у току. Проводи га Дирекција за приватизацију Бања Лука.

[уреди] Производња санитарија

Ретко за коју фирму може да се казе да је међу водећим у Европи. А да је то, пре посљедњег рата знало се за произвођача санитарних уређаја “Металемајл”. Каде, туш-каде, водокотлићи, лавабои, судопере и грил опрема овог предузећа са 40. годишњом традицијом налазили су купце у 20 земаља Европе и Азије. И данас иако ради са мање од пола капацитета и преради око 2.500 тона лима “Металемајл” снабдијева тржиста бивших југословенских република и извози у Њемачку, Холандију, Мађарску... Предузеће је заинтересовано за допунска улагања, кадровско јачање и освајање нових тржиста, али и за проширење производног асортимана у складу са свјетским трендовима.

[уреди] Транспорт

Транспорт нафте и нафтних деривата основна је дјелатност предузећа “Транстер”. Допунске дјелатности су превоз путника, ремонт и сервис, царински терминал, као и промет, продаја и посредовање. Предузеће је прије рата било једно од најпознатијих у својој грани и посао обављало у читавој Европи. Сада, након што је у рату остало без значајног дијела возног парка, ради у Републици Српској, Федерацији БиХ и СР Југославији. Постоји интерес за додатним улагањем у модернизацију возног парка, прије свега у набавку камиона и алата. “Транстер” је дјелимично акционарско друштво 45 %, а и остали дио може се приватизовати.

[уреди] Грађевинска индустрија

Међу значајна предузећа у Српском Броду свакако спада и Грађевинско-индустријски комбинат који посједује потребну опрему и механизацију за ниско и високо градњу. Предузеће гради стамбени и пословни простор за тржисте и продаје грађевински материјал - шљунак, пијесак, бетон и обрађене арматуре. Предузеће је трансформисано из СОУР-а и сада ради са три радне јединице - за високоградњу, нискоградњу и малопродају и велепродају са маркетингом.

[уреди] Металопрерађивачка индустирја

Ту је и ОДП “Адаптер” са металопрерађивацком дјелатношћу у примарној водоводној арматури. Производи прикључке, хидранте, водомјере... На Сајму мале привреде 1999. године изложени асортиман “Адаптера” освојио је златну медаљу.

[уреди] Пољопривреда

Велики значај у Српском Броду придаје се производњи здраве хране, у области ратарства, повртарства, воћарства као и узгоју рибе. Са преко 1700 хектара савремено уређеног пољопривредног земљишта које подразумијева каналску и путну мрежу, дренажно уређење свих ораничних површина, објектима за складиштење и радионицама у оквиру машинског парка, производњом здраве хране доминира “Ивањско поље”, које се сврстава у ред највећих произвођаца у Републици Српској.

Ту је и рибњак “Сијековац” на преко 2400 хектара. Чине га доводни и одводни канали са водозахватом на ријеци Укрини и систем базена са воденим огледалом од 700 хектара. Пројектовани годишњи капацитет рибњака је 800 тона шарана, толстолобика, сома и рибље млађи. Поред рибњака предузеће газдује ловиштем на површини 1700 хектара препуним дивљачи - зечевима, фазанима, срнама, дивљим паткама...

 
Административна подела Босне и Херцеговине
Zastava Bosne i Hercegovine