Фарадејев закон електромагнетне индукције

Из пројекта Википедија

Фарадејев закон електромагнетне индукције даје однос промене магнетног флукса кроз површину S ограниченом контуром C и електричног поља дуж те контуре:

\oint_C \mathbf{E} \cdot d\mathbf{l} = - \ { d \over dt }   \int_S   \mathbf{B} \cdot d\mathbf{S}

где је E електрично поље, dl је инфинитезимални елемент контуре C и B је густина магнетног флукса. Смер контуре C и d\mathbf{S} одређују се правилом десне руке.

Еквивалентно, диференцијални облик Фарадејевог закона је:

\nabla \times \mathbf{E} = -\frac{\partial \mathbf{B}} {\partial t}

што је једна од Максвелових једначина.

У случају калема где проводници сачињавају N навојака, израз постаје:

V=-N{d \Phi \over d t}

где је V индукована електромоторна сила а dΦ/dt је брзина промене у времену магнетног флукса Φ. Смер електромоторне силе (негативан знак у изразу) је први пут дата Ленцовим законом.

Фарадејев закон, заједно са осталим законима електромагнетизма, је касније уграђен у Максвелове једначине.

Фарадејев закон је заснован на Мајкл Фарадејевим експериментима 1831.

[уреди] Види још