Историја Приједора

Из пројекта Википедија

увећај

Садржај

[уреди] Први документи о Приједору

увећај

Током бечког рата (1683-1699) аустријске чете под командом грофа Адама Бачамја успјешно су ратовале по Босанској крајини 1693. и 1696. године са војском босанског намјесника Џафер-паше. Тад се по први пут спомиње Приједор. Приједор се спомиње у турским документима увијек под именом Придор (име од глагола продријети). Према предању Сана је некада текла западније, испод самих брда и насеља Хамбарине. Сана је мијењајући ток продријела поље и по томе је назван Придор. Придор се спомиње као паланка први пут у попису оних мјеста у Турској што их похараше хрватске чете између 1693. и 1696. године. Тачан датум постанка Приједора је непознат. Дакле, Приједор се спомиње као насеље настало послије бечког рата (1683-1689), насељено муслиманским становништвом које је напустило крајеве које су освојили Аустријанци.

[уреди] Оснивање града и турско доба

увећај
За више информација погледајте Приједор (Турско доба).

Према предању град је основао Хаџи-паша Муслиман из Лике. Стари дио града развио се на острву Свињарици, одијељени од копна Саниним рукавцем Береком. Рубом острва Свињарице подигнуто је утврђење. Касније је израђена камена тврђава са три улазне капије. Изгледа да је тврђава изграђена за вријеме владе Султана Махмуда I (1730-1754).

Тридесетих година XVIII вијека по Босни је харала епидемија куге. Послије тог помора у Приједору су остала само три дућана.

Средином XVIII вијека Приједор постаје самосталан кадилук (срез) и обухвата подручје Козарца, Омарске, Приједора и Љубије. Надлежност приједорског кадије у почетку била је доста скучена.

Око 1850. године био један од трговачких центара Босанске крајине са око 2900 становника и израђеном чаршијом, махалом и споменицима сакралне и профане архитектуре. Ријекама Саном, Уном и Савом одвијао се ријечни саобраћај и жива трговина. Половином XIX вијека изграђена је у Приједору српска школа и црква.


Од пожара 8. јуна 1872. године изгорио је скоро цијели Приједор. Поред Приједора изграђена је 1873. године прва жељезничка пруга у Босни која је ишла од Добрљина до Бање Луке. Изградњом пруге почиње ширење града који се развија и расте као трговачко мјесто са добро развијеним занатством. У ближој околини Приједора била су жаришта »Пецијине буне« 1858. и великог босанског устанка 1875-1878. године.

[уреди] Доба Аустро-Угарске

увећај

Аустријска војска заузела је Приједор 1878. године. Тврђава је постојала до аустријског заузимања Приједора у 1878. години. 1882. године великим пожаром настрадао је велики дио града, али је до краја вијека углавном обновљен. Године 1884. подигнута је нова Српска школа у Приједору. Аустријанци су срушили тврђаву као непотребну у Приједору 1890. године и од извађеног њеног камена поплочали су улице у новом дијелу града. Нова православна црква у Приједору саграђена је 1891. године. Године 1896. саграђена је католичка црква у Приједору. Комунална основна школа у Приједору подигнута је 1898. године. У овом периоду Бањалучки траписти отворили су хотел »Кајзер фон Естерајх« преко кога су пласирали производе и вршили вјерску пропаганду у Приједору. Хотел је као нерентабилан ускоро затворен.

[уреди] Доба Краљевине Југославије

увећај

Године 1926. изграђена је прва крајишка творница цигле и цријепа. То је први индустријски објекат у Приједору. Пред почетак другог свјетског рата почела је производња кекса.

[уреди] Други свјетски рат

За вријеме другог свјетског рата јединице Првог и Другог партизанског крајишког одреда заузеле су Приједор 16. маја 1942. године. Приједор је коначно ослобођен између 6. и 7. септембра 1944. године. У Приједору је 1952. године подигнута творница целулозе и папира. Ту се налази и творница електро керамички комбинат, млинска индустрија, творница кекса и вафла, творница воћних прерађевина, конфекција и друге привредне организације.

[уреди] Приједор за вријеме СФРЈ

увећај

У Приједору се налази музеј »Козаре« и гробље палим борцима НОР-а. Приједор има више основних и средњих школа, позориште и културно-просвјетне установе. Пољопривреда око Приједора даје приносе за подмиривање потреба становништва, са мањим тржним вишковима. На подручју комуне ради 5 земљорадничких задруга и пољопривредно добро »Саничани« (укупна површина око 1000 ха). Пољопривредно добро има рибњак на површини од 310 ха. Гаји се шаран и смуђ. Мање количине пласирају се на домаће тржиште, а веће служе за из-воз. У 1960. години извезено је 40 вагона рибе у Италију, западну и источну Њемачку . ООУР »ИМПРО« има хладњачу са клаоницом за клање стоке и живине. Дио производа иде за извоз. Годишње се преради 22 милиона јаја. Туристичке радне организације: »Козаратурист« Приједор и Национални парк »Козара«. Хотели: »Балкан« у Приједору (Д категорије са 60 лежаја), »Приједор« (Б категорије са 290 лежаја), »Козара« на Мраковици (Б категорије са 87 лежаја), мотел »Мраковица«. Ресторани: »Љубија« у Приједору, »Градска кафана«. Путничке агенције: Транспортно-туристички биро Приједор, Турист-биро »Туристичког друштва«. Мјењачнице су у: ПБС, основна банка Приједор; ТТБ Приједор и у »Југобанци« Приједор. Приједор има аутобуску станицу, жељезничку станицу, бензинске пумпе »Енергопетрола«, Бањалучког пута и ИНЕ (Ђуре Ђаковића), ауто:сервисе »Аутотранспорта«, хитну помоћ у Дому здравља. Музеји: »Козара« у Приједору и Музеј револуције на Козари. Пијачни дан је у петак. Трговине и Робна кућа »Борац«. Ауто дијелове има »Аутотранспорт« и »Тргопродаја« Робна кућа »Патрија«. Према попису из 1953. године, Приједор је имао око 10.500 становника, 1961. године 17.000 становника, а 1972. године 30.000 становника.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

О народу Козаре и Поткозарја