Нишава

Из пројекта Википедија

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију. Са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве.

Садржај

[уреди] Бугарска

Нишава извире испод врха Ком на Старој планини. Извориште је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве у Бугарској износи свега 67 km, без већих притока.

Пошто пролази кроз село Гинци, река је позната и као Гинска. Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и наставља даље западно кроз Србију.

[уреди] Србија

Текући 151 km углавном према западу, Нишава пролази кроз Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и кроз Ниш. Око 10 km после Ниша улива се у Јужну Мораву.

[уреди] Карактеристике и значај

Нишава припада црноморском сливу и њен слив покрива територију од 3,950 km2 (1.237 km2 у Бугарској, 2.713 km2 у Србији). Нишава данас није пловна река: у антици је то била. Нишава има пуно малих притока, као што су Темштица, Височица са десне и Јерма, Црвена река и Кутинска река са леве стране.

Долина Нишаве је део природног пута који је од античких времена повезивао Европу и Азију: пут прати долине Велике Мораве, Нишаве и Марице и даље према Истамбулу. Друмски и железнички путеви Београд-Софија-Истамбул прате овај пут.

[уреди] Сићевачка клисура

Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по селу Сићеву.

Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије.

Клисура је 17 km дугачка и 35-400 m дубока. У неким деловима прави кањонске структуре, као што је Градишки кањон.

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • Мала Просветина Енциклопедија, Треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
  • Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6