Севиља
Из пројекта Википедија
Застава | Грб |
---|---|
![]() |
![]() |
Севиља | |
Држава: | Шпанија |
Провинција: | Андалузија |
Површина: | 140 km² |
Становништво (попис 2005.): | 704.157 |
Густина насељености: (попис 2005.): | 5.029 ст/km² |
Надморска висина: | 7 м |
Официјални сајт: | [1] |
Градоначелник: | Алфредо Санчес Монтесеирин (Alfredo Sánchez Monteseirín) |
Севиља је културни, финансијски и уметнички центар јужне Шпаније и главни град Андалузије и области Севиља.
По процени из 2005. Севиља има 704.154 становника (са предграђима 1.043.000), док са околним (сателит) насељима овај број достиже цифру од 1.317.098 по истој процени, што је ставља на четврто место шпанских метропола.
[уреди] Историја
Насеље је основано од стране приморског града Тартососа у VIII или IX веку пне. под називом Хиспал. Касније је овде била трговачка колонија коју су освојили и разорили Феничани и Картагињани 216. пне. 206. пне. Сципион Африканац је у близини изградио ветеранско насеље Италику и почео обнову Хиспала (лат: Hispalis). Јулије Цезар граду је дао статус колоније, док је за време Птоломеја био метропола. За време Вандала и Гота Хиспал је био центар јужне Шпаније и имао је већи значај од Кордубе (данашње Кордобе). Од 711. Мавари контролишу град, а сведок тога је арапска архитектура у старијим деловима града. 1248. град осваја Фернандо III и припаја га краљевини Кастиљи.
[уреди] Лука Севиља
Град је смештен дубоко на копну, али само 6 m. изнад нивоа мора. Севиља је дуго била важна морска лука пошто је са морем повезана реком Гвадалквивир. У Севиљи је Магелан добио бродове за свој пут око света. Највећи део сребра из шпанских колонија доспевао је у ову луку и овде се налазило седиште владине службе која је надгледала прекоокеанску трговину. У Севиљи се налази највећи архив кад су у питању документа шпанске администрације у Америци (Archivo General de Indas). Америчко злато је одатле превожено бродовима до Антверпа или Ђенове која су била седишта банкарства и где се скупљао новац за шпанску круну. И друга роба је прво допремана у Севиљу: тако је нпр. 1585. прва пошиљка чоколаде стигла у овај град и целу Европу.
Севиља је била највећи град у Шпанији у XVI и XVII веку, са 130.000 становника. После 1649. када је градом харала куга, Севиља губи ранији значај али и даље остаје уметнички центар барока.
За време Шпанског грађанског рата, 1936-1939., град је одмах на почетку рата освојила војска Франциска Франка.
[уреди] Знаменитости
Градска катедрала/саборна црква је изграђена између 1401. и 1519. на месту градске џамије после протеривања муслимана из Шпаније. Ово је највећа катедрала међу свим средњовековним и готским катедралама, што се тиче и величине и површине на којој је изграђена. Унутрашњост је раскошно украшена и злато је доста коришћено у украшавању. Многи елементи џамије су искоришћени за изградњу, а најпознатији је Хиралда, минарет џамије који је претворен у звоник. На врху је постављен кип, познат под именом Ла Хиралдиља, који представља веру. Хиралда је најпознатији симбол града.
Алкасар који се налази преко пута катедрале је стара маварска палата. Њена раконструкција у мудехарском и ренесансном стилу је почела 1181. и трајала је преко 500 година. Вртови око палате су спој маварске и хришћанске традиције.
Златни бик (Torre del Oro) је изграђен за време Алмохадске династије као осматрачница и одбрамбена грађевина на реци. Ланац је био постављен у води и причвршћен за кулу да би се спречио улазак непожељних пловила у луку.
Градска кућа је изграђена у XVI веку, а фасада Новог трга (Plaza Nueva) у XIX у неокласичном стилу.
Парк Марија Луиса изграђен је 1929. и данас га окружују многи споменици културе и музеји.
Координате: 37° 22' С, 5° 59' З
![]() |
Овај незавршени чланак Севиља, везан је за градове. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |