Онтогенетско развиће

Из пројекта Википедија

Онтогенетско (индивидуално) развиће (грч. ontos = биће; genesis = постанак, развиће) обухвата процесе прображаја оплођеног јајета или неког другог зачетка, који потиче од родитељског организма, у нову одраслу јединку.

Садржај

[уреди] Основне фазе онтогенетског развића животиња

[уреди] Гаметогенеза

Прва фаза оногенетског развића је фаза гаметогенезе – развиће гамета:

Суштински процес у овој фази је мејоза којом се број хромозома редукује на половину – постаје хаплоидан.

[уреди] Оплођење (фертилизација)

Оплођење које представља спајање женског и мушког гамета. Спајањем њихових једара настаје диплоидно једро оплођене јајне ћелије (зигота) која се тиме активира да отпочне са развићем, односно улази у трећу фазу - браздање

[уреди] Браздање

Браздање представља серију узастопних митотичких деоба оплођеног јајета чиме настаје вишећелијско тело, најчешће лоптастог облика – бластула. Бластула је изграђена од једног слоја ћелија које опкољавају унутрашњу шупљину.

[уреди] Гаструлација

У фази гаструлације од једнослојне бластуле настаје прво длослојно, а затим и трослојно тело гаструла. Слојеви се називају клицини листови и они представљају основе будућих органа.

[уреди] Органогенеза

У фази органогенезе, петој фази развића, долази до формирања органа. У сваком од клициних листова долази до обрзовања група ћелија тзв. примарних зачетака органа. Ови зачеци су најчешће веома сложени и садрже ћелије од којих ће настати цео систем органа. У овој фази ембрион почиње да показује извесне сличности са одраслом животињом (адултом) или са ларвом, уколико развиће обухвата и ларвални ступањ.

[уреди] Раст и хистолошка диференцијација

Образовани зачеци органа расту, па тако животиња ступњевито достиже величину својих родитеља. Раније или касније, ћелије у сваком зачетку се хистолошки диференцирају, односно стичу способност да изводе одређене функције – диференцирају се и групишу у ткива.

[уреди] Метаморфоза и регенерација

Последња, седма фаза обухвата све процесе који се јављају у каснијем животу јединке, после ларвалног ступња или на ступњу адулта. У те процесе спадају метаморфоза и регенерација. Ларва подлеже процесу метаморфозе, када се преобраћа у животињу сличну адулту. Многе животиње поседују значајну пластичност и могу да залече ране настале у експеримент у или у природи. Изгубљени делови се могу регенерисати (обновити), што значи да се развојни процеси неки пут могу поновити код одрасле јединке.

[уреди] Литература

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986

[уреди] Види још

Онтогенетско развиће човека

[уреди] Спољашње везе