Методологија проучавања књижевности

Из пројекта Википедија

Методологија проучавања књижевности и традиција проучавања књижевности Методологија је дисциплина која испитује основне облике научног истраживања и систематског излагања истраженог предмета. Методологија науке о књижевности је неодвојиви део теорије књижевности.Методолошки проблеми:

  1. питање самосталности науке о књижевности-једни мисле да је наука о књ.потпуно самостална,а други да је грана неке друге науке
  2. тип науке који се узима као узор у науци о књ.(разлике између природних и друштвених наука)
  3. јединствен метод(превазиђено) или сарадња више различитих метода-данас је уверење о једној методи,а доминира схватање о потреби усвајања искустава многих и разнородних учења

Традиција проучавања књижевности се своди на три извора:

  1. проучавање је било у склопу филозофских расправа о смислу и уметнмости(Платон и Аристотел постављају питање односа филозофије и уметности и на њиховим темељима се развија ренесансна епоха.Филозофска проблематика и данас делује у теорији књ.и књижевној критици.
  2. проучавање књижевности као сачувана дела а за све то носе значајну улогу библиотекари хеленског доба.Библиотекари због лакшег сналажења састављали су пописе по књижевним врстама у библиотекама Александрије и Пергама,али су и попису дела додавали коментар. Имали су за циљ да уредно среде и сачувају књиж.баштину и тако поставили темеље историје књижењвности.
  3. реторика представља традицију проучавања књижевности.То је била наука о говорништву,а укључила је у себе много сазнања о језику књижевности и о начелима вредновања књижевних дела.Данашњи поглед на књижевност као вида комуникације између писца и читаоца води корене из реторике.Основни правци су:позитивизам,руски формализам,психоанализа,структурализам.