Покајање

Из пројекта Википедија

СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА: То је света Тајна кроз коју се опраштају наши гресу, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење с Богом. Сви греси које смо учинили после крштења, и које смо исповедили свештенику и за које смо се покајали, опраштају се кроз Свету Тајну Покајања. Ипак, не може бити опроштен наследни грех само покајањем без крштења. Такође, неки смртни греси не могу бити опроштени "ни на овом, ни у будућем свету" према Христовим речима (Матеј, 12,31). За ову Свету Тајну је потребно исповедање греха пред свештеником, после кога свештеник чита молитве и у име Свете Тројице разрешава лице које се каје.

Из Светог Писма и Светог Предања знамо да су лицу које се каје греси опроштени. Исус Христос је опростио грехе покајнику, а исто су то чинили и апостоли. Из Светог Предања знамо за многе примере грешника, који су се покајали за своје грехе, поправили се у животу и постали светитељи. Сам Господ Исус Христос је дао власт епископима и свештеницима да опраштају грехе, и који је рекао својим апостолима: "Примите Духа Светога. Којима опростите грехе, опростиће им се, и којима задржите, задржаће се." (Јован, 20.22-23).

С искреним кајањем и скрушеним срцем треба да идемо код свештеника на исповест, исто тако са осећањем праштања свима који су се о нас огрешили, и са одлуком да се покоравамо свештенику који врши исповест уколико наложи епитимију (забрана). Свештеник може да наложи различиту епитимију, према озбиљности наших греха, нпр. да постимо, да се молимо, да дамо накнаду некоме кога смо оштетили, да чинимо дела милосрђа, или, чак да не приступамо Светој Тајни Причешћа за извесно време. Неопходно је исповедати се пре приступања Светој Тајни Причешћа. Приступати Светој Тајни Покајања треба што чешће. Крајње је нужно у болести јер не знамо време своје смрти. Стога је потребно да будемо спремни, сасвим спремни да се сјединимо с небеском Божјом породицом, као покајана, ослобођена од греха и благословена деца Божја.

Владика Николај Велимировић: "Вера светих"

[уреди] Види још