Устав Србије од 1901. године

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Стање пре доношења Устава

Краљ Милан Обреновић је абдицирао 22. фебраура 1889. године. Наследио га је малолетни син Александар, место кога је владало Намесништво: Јован Ристић, ген. Коста Протић и ген. Јован Белимарковић. Због сукоба око радикала и Намесништва у вези са трећим намесником након смрти ген. Протића, Намесништво је сменило радикалску владу, па је формирана влада либерала. Краљ Александар је 1. априла 1893. године извршио државни удар прогласивши се пре времена за пунолетног. Док су радикали одобрили овакав потез либерали су били суздржани. Јануара 1894. године у србију се незаконито вратио стари краљ Милан. Наиме, Милан је са радикалима склопио договор по коме ће након абдикације отићи из земље и неће се више враћати сем у случају болести младога краља. Такође се одрекао члана краљевског дома и српског држављанства. За узврат добио је три милиона франака, од којих је два милиона обезбедио руски цар. Радикали су донели и посебан закон о томе како би овезбедили поштовање договора. Штампа је оштро нападала краља Милана због његовог мешања у власт. Штампа није смела да напада чланове краљевског дома, али краљ Милан то није ни био, чак није био ни српски држављанин. Издат је указ (подзаконски правни акт) којим је суспендован закон о бившем краљу. Краљ Александар је 9. маја 1894. године извршио други државни удар, обуставио је Устав Србије од 1888. године и вратио на снагу Устав Србије од 1869. године. Србију су потом потресли следећи догађаји: Ивањдански атентат 1899. године, женидба краља Александра са дворском дамом његове мајке Драгом Машин 1900. године, смрт краља Милана у Бечу 1901. године. Краљ Александар је извршио трећи државни удар 6. априла 1901. године октроишући нови устав. Устав од 1901. године се назива и Априлски устав, као и Октроисани сутав.

[уреди] Садржина Устава

Плашећи се да неће имати мушког потомка у Устав, краљ је увео одредбу о могућности да жена наследи престо.

Уведено је дводомно народно представништво - Сенат и Народна скупштина.
У Сенат улазе чланови „по праву“: престолонаследник, београдски архиепископ, нишки епископ, 30 чланова које именује краљ (доживотни сенатори) и 18 изборних. Активно бирачко право имају особе старије од 21 годину које плаћају порез од бар 45 динара. Пасивно бирачко право имају особе старије од 40 година које плаћају порез од бар 200 динара.
Народна скупштина има 130 посланика. Право да бирају имају пунолетне особе које плаћају порез већи од 15 динара, а право да буду бирани имају особе старије од 30 година које плаћају порез већи од 60 динара. Мандат траје четири године.
Нема Велике народне скупштине.

Законодавну власт имају краљ и народно представништво. Краљ путем својих посланика има превласт у законодавној власти.

Министре именује краљ. Кривично су одговорни за дела попут издаје земље и владаоца, повреду устава и закона, примање мита.

Државни савет решава о жалбама против указа. Чланове поставља краљ из реда доживотних сенатора.

[уреди] Исход Устава

Уставу је замерано на начину на који је донет; што не прокламује грђанска права и слободе; дводомна структура народног представништва; укидање Велике народне скупштине; прелазак законодавне и буџетске власти у руке Сената (који је под краљевим утицајем).

[уреди] Литература

Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-1903, Београд, Научна књига, 1988.

Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Нови Сад, Прометеј, 2003.


 
Устави Србије
Застава Србије