Срби у Босни и Херцеговини
Из пројекта Википедија
|
Срби у Босни и Херцеговини су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине, који у највећем броју живе у ентитету Република Српска. Осим у Републици Српској, гдје чине око 90% становништва, одређени број Срба живи и у другом ентитету Босне и Херцеговине, Федерацији Босне и Херцеговине. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области Босанску Крајину, Семберију, источни дио Херцеговине, Посавину, а мањим дијелом и средишњи и источни дио Босне и Херцеговине.
Садржај |
[уреди] Становништво
У Босни и Херцеговини живи 1,479,930 Срба, који формирају 37.1% становништва Босне и Херцеговине. Срби углавном живе у Републици Српској и у Унско-санском и Западнобосанском кантону Федерације Босне и Херцеговине, другог ентитета Босне и Херцеговине. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора, и већином су православне вјере, док су дијелом и атеисти.
[уреди] Култура
[уреди] Допринос човјечанству
Међу знаменитим Србима из Босне и Херцеговине налазе се писци Јован Дучић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић и други, сликар Коста Хакман, историчар Владимир Ћоровић и режисер Емир Кустурица. Лука Вукаловић допринио је ослобођењу Босне од османлијске власти. Убијени премијер Србије, Зоран Ђинђић родио се у Босанском Шамцу, а предсједник Србије, а Борис Тадић, председник Србије, рођен је у Сарајеву.
Владаоци из бивше црногорске династије Петровића Његоша су из Херцеговине и Босне поријеклом.
[уреди] Историја
[уреди] 1992-1995.
У некима од области прије грађанског рата у Босни и Херцеговини живјели су већином Срби, али су током рата те области етнички очишћене. Исто тако, одређени број Срба из Босне су морали напустити своје домове током рата од 1992. до 1995. године. Они су махом избјегли у Србију или у друге крајеве БиХ где су прије њих живели други народи (Посавина, Семберија). Највише избјеглица је било из Босанске Крајине и централне Босне (Дрвар, Гламоч, Грахово, Ливно, Петровац, Травник и др.). Исту судбину су доживјели Срби Сарајева који су прије Другог свјетског рата чинили већинско становнисцтво читаве БиХ као и Сарајева, претпоставља се да се из Сарајева присилно иселило око 250 000 Срба. Велики број Срба из Босне и Херцеговине се налази у дијаспори.
[уреди] Регионална подјела
Срби из БиХ се најчешће дијеле према регионалној припадности. Веће групе босанских Срба су: Крајишници, Семберијанци, Босанци, Херцеговци. Неки босански Срби, најчешће из Херцеговине, су организовани у племена.