Први руско-турски рат
Из пројекта Википедија
Први руско-турски рат (1768. – 1774.) је припреман дуго и темељно. Циљ Русије био је да изађе на топло море, у овом случају Црно. Зато је руска тајна дипломатија кренула у озбиљне припреме и у том циљу је успела да у Европи подбуни Грке, Румуне и Црногорце. Расплинути на више фронтова Турци су из њега, изашли поражени. Завршен је Кучук - Кајнарџијским миром у јулу 1774. Русија је добила одређене територије у Украјини. Татари су добили независност од Турске и тиме фактички потпали под руску интересну сферу. Русија је такође као најважнију последицу ове победе добила и право на неометано коришћење Босфора и Дарданела као и право да се меша у унутрашњу политику Турске у питањима заштите хришћанских народа.
Овај рат је можда и пресудно утицао на потоње урушавање турског царства и на серију устанака нетурских народа, који су се у наредних век и по, један по један завршили ослобођењем и независношћу од централистичке турске власти.
Успех који је у овом рату имала, царица Катарина Велика може делом да захвали и устанку у Северној Америци, због којег је велика савезница Турске и заштитница турских интереса – Велика Британија, привремено више била окренута себи и сопственим проблемима, него Босфору.
У исто време, у Црној Гори је ни мало случајно на власти лице у историји познато као Шћепан Мали, заслужено или не проглашен за самозваног цара.
Србија је обезнарођена и поучена последњим репресалијама и егзодусима крајем 17. и средином 18. века захваљујући опортунизму православног монаштва које је требало да преузме организацију устанка у Србији, успела да остане по страни од овог рата и да тиме купи време до следеће прилике тј. до почетка 19. века када је свој национални пројекат успела да изведе до краја.