Јаков Ненадовић

Из пројекта Википедија

Јаков Ненадовић
увећај
Јаков Ненадовић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 - Бранковина 1836) је био војвода из Првог српског устанка. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (послије побједе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности западне Србије. Добијао је миницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

Послије Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Какађорђа. Допринио је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за предсједника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. Послије пропасти Првог српског устанка са Карађорђем је напустио Србију и 1814. године стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. Емигрирао је у Аустрију, гдје је живио све до 1831. године, а потом се вратио у Србију где је и умро у Бранковини 1836. године.

Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793-1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић, удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806-1885), Карађорђевог сина.

[уреди] Спољашње везе

Други језици