Владан Ђорђевић

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Владан Ђорђевић (вишезначна одредница).
Влада Владана Ђорђевића
увећај
Влада Владана Ђорђевића

Владан Ђорђевић (21. новембар 1844, Београд31. август 1930, Баден код Беча), лекар, књижевник и политичар.

Гимназију је завршио у Београду, а као ђак је био један од покретача Уједињене омладине српске и био њен секретар. Медицину је студирао у Бечу и докторирао 1869. године. Специјализовао хирургију у Бечу 1869-1871. године и био први школовани хирург у Србији.

Војни је лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. године. Оснива Српско лекарско друштво (1872) и покреће часопис "Српски архив за целокупно лекарство" (1874). Од 1873. је лични лекар кнеза Милана. Један је од главних оснивача Црвеног крста у Србији (1876). У првом српско-турском рату (1876) је начелник санитета моравско-тимочке војске, а у другм (1877-1878) је начелник санитета врховне команде. Начелник је цивилног санитета Србије од 1879. године, а 1881. је испословао његову широку реформу. И у српско-бугарском рату 1885/6. је начелник санитета врховне команде.

Владан Ђорђевић у затвору 1906.
увећај
Владан Ђорђевић у затвору 1906.

Ђорђевић је био председник београдске општине 1884-1888, а министар просвете и привреде 1888. године у влади Николе Христића. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је допринео постављању српских владика у Македонији.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892.

Председник је владе и министар иностраних дела од 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. године. Његова влада радила је на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин.

У затвору је на шест месеци 1906. године, а због наводног објављивања државних тајни у књизи Крај једне династије. У току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908. године.

Издавао је важан часопис Отаџбина од 1875. до 1892. године. Пуно је писао на историјске теме, као и романе, приповетке и драме. Најважнији радови су: Историја српског војног санитета, I-IV (1879-86), Крај једне династије, I-III (1905-1906), Српско-турски рат, I-II (1907), Albanesen und die Grossmachte (1913), Цар Душан, I-III (историјски роман, 1919-1920), Црна Гора и Аустрија 1814-1894 (1924), Успомене (1927).


Градоначелници Београда Застава Београда

Чарапић | Богићевић | Жујовић | Делимирковић | Стојковић | Смиљанић | Г.Јовановић | Терзибашић | Николић-Чокојић | Ивановић | Чумић | Лукић Ђурић | Поповић | Стевановић | Карабиберовић | Ђорђевић | Богићевић | Николајевић | Пашић | Маринковић | Татић | Пантовић | Стаменковић Главинић | Вуловић | Давидовић | Несторовић | Марјановић | К.Јовановић | Филиповић | Кара-Јовановић | Митровић | Кумануди | Савчић | Нешић М.Петровић | Илић | Ђурчић | Томић | Милићевић | Стојадиновић | Јовановић | Ратковић | Н.Петровић | Јојкић | Минић | Неоричић | Пешић | Ковачевић Б.Богдановић | Бакочевић | Унковић | Груден | Човић | Ђинђић | Михаиловић | Протић | Хрустановић | Н.Богдановић