Балканска језичка заједница
Из пројекта Википедија
Балканска језичка заједница (позната и као Балканска језичка унија или Балканшпрахбунд) је име које је дато сличностима у граматици, синтакси, речнику и фонологији које се налазе у језицима на Балкану, који иначе припадају различитим гранама индо-европских језика, као што су албански, грчки, романски и словенски језици.
Иако је број речи које ови речници деле мали, граматике ових језика имају доста сличности, међу којима је заједнички падежни систем и тежња ка аналитизацији.
Први који је приметио сличности међу балканским језицима из различитих породица био је Словенац Јернеј Копитар 1829. године, али се ова теорија развила тек између 1920. и 1930, радом Густава Вајганда и Кристијана Сандфелд-Јенсена (Linguistique balkanique, 1930).
Термин „Балканска језичка заједница“ је сковао румунски лингвиста Александар Росети 1958. године. Теодор Капидан је тврдио да структура балканских језика може да буде замењена стандардним језиком. Многи текстови који су дискутовали о овој теми су били на немачком, тако да се за термин „Балканска језичка заједница“ често користи немачки назив „Балканшпрахбунд“ (нем. Balkansprachbund).
Противници овакве теорије (као што су Александар Граур) су тврдили да је термин „Балканска лингвистика“ неприкладан и да се неке особине у овим језицима могу да објасне независним језичким развојем у сваком језику понаособ, док за друге је ово само „лингвистички реципроцитет“, што није довољан разлог да постоји „Балканска лингвистика“, као што на пример постоји „Германска лингвистика“ итд.
Садржај |
[уреди] Језици
Језици који деле сличности припадају у пет различитих грана индо-европских језика:
- Албански језик
- Грки језик
- Индо-ирански језици (Ромски језик)
- Романски језици (румунски језик, арумунски језик, маглено-румунски језик and истро-румунски језик)
- Словенски језици (бугарски језик, македонски језик, српско-хрватски језици — нарочито торлачки дијалект)
Ипак, немају сви језици једнак број заједничких црта. Стога су подељени у тру групе:
- Албански, румунски, Македонски и бугарски имају највише заједничких особина
- Српски (нарочито његови јужни и источни дијалекти) и грчки деле с осталим мање број особина
- Турски - с осталим језицима углавном дели речник и замену инфинитива коњуктивом
Фински лингвиста Jouko Lindstedt је 2000. године саставио „Балканизациони фактор“ који сваком балканском језику даје резултат пропорционалан са бројем црта које имају остали језици у БЈЗ. Резултати су:
Језик | Резултат |
---|---|
Балкански словенски | 11.5 |
Албански | 10.5 |
Грчки, Балкански романски | 9.5 |
Rомски | 7.5 |
Од свих проучаваних језика, македонски језик је добио 12.0, највећи укупан резултат.
Још један језик на којег је утицала БЈЗ је јудо-шпански дијалект којим су говорили Шефарди Јевреји који су живели на Балкану. Особине које је он делио са БЈЗ (нарочито у погледу глаголских времена) уз вероватно позајмљене из грчког.
[уреди] Порекло
О пореклу ових особина и њиховом развитку и положају се дугачко дискутовало, и предложене су различите теорије.
[уреди] Трачански, Дачански и Илирски
Пошто ове особине не могу да се нађу у сродним језицима ових језика који не припадају БЈЗ (као што су други словенски или романски језици), рани истраживачи, међу њима и Копитар, су сматрали да су оне добијене из старих домородачких језика (трачког, дачанског и илирског) који су формирали основу за модерне балканске језике.
Ипак, пошто је мало података о овим језицима доступно, не може да се одреди да ли су ове особине уистину биле присутне код ових језика.
[уреди] Грчки
Још једна теорија Кристијана Санфелда из 1930. године је да су све ове особине потпуно грчки утицај, уз претпоставку да је Грчка "одувек била супериорна цивилизација у односу на своје суседе", грчки не би могао да позајму своје лингвистичке особине од њих. Међутим, ниједан стари грчки дијалект нема ове црте; балканизми у грчком се јављају као језичка иновација тек након класичног и византијског периода.[тражи се извор] Такође, грчки се налази на периферији БЈЗ, и њему недостају неке битне особине БЈЗ-а, као што је постпозитивни члан.
[уреди] Латински и романски
Римско царство је контролисало Балкан и могуће је да су локални дијалекти латинског оставили знак на свим језицима на Балкану, што је утицало и на језик словенских придошлица. Слаба тачка ове теорије Џорџа Солта је да се само неке особине могу наћи у другим романским језицима и да не постоји доказ да су Балкански Римљани били довољно дуго изоловани да би их развили.
Аргумент овоме би биле структуралне позајмице или "калкови" у македонском из арумунског, што може да се објасни тиме што је арумунски био субстрат за македонски, али ово и даље не објашњава које је порекло ових иновација у арумунском.
[уреди] Различити извори особина
Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу субстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.
Један аргумент који иде у прилог "теорији о више извора" је да је бурна историја Балкана терала различите групе да се селе на места која су насељавали људи који су говорили други језик. Овакве мале групе би биле брзо асимиловане и понекад су остављале обележја у језику који су усвајали. Друга идеја је да је, пре модерног доба, вишејезичје на Балкану било често и да се промена у једном језику брзо ширила у друге језике.
Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише "балканизама" налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.
[уреди] Историја контакта
(недовршено)
Највероватније да су најранији контакти били између Прото-румуна и Прото-албанаца, између првог и петог века нове ере. Ову теорију подржавају неке речи из албанског језика које су позајмљене из латинског језика Балкана, као и из румунског субстрата, који има речи што су когнати речима из албанског.
О тачном простору где се контакт одиграо још увек се расправља, у оптицају су сва места између северне Албаније и Трансилваније. За детаљније погледајте чланке Порекло Румуна и Порекло Албанаца. Сви румунски варијетети (од републике Молдавије до Влаха из Србије) су део БЈЗ-а, што показује да су се ове особине развили пре него што су ови дијалекти дивергирали.
Инвазија Словена је довела до периода миграција Балканом, што је створило мулти-етничке заједнице, и што је довело до језичких заједница. То је почело у осмом веку и већина особина је била присутна већ у дванаестом веку, мада се у неким крајевима наставила до седамнаестог века.
Српски је језик који се задњи прикључио, што се види по малом броју особина које дели са осталим језицима, од којих је већина присутна само у торлачком дијалекту, дијалекту који је суседан с бугарским дијалектима.
[уреди] Особине
[уреди] Граматичке особине
[уреди] Падежни систем
Број падежа је смањен, неколико падежа је смењено предлозима; једини изузетак је српски.
Заједнички падежни систем једног балканског језика је:
- Номинатив
- Акузатив (коришћењем предлога и облика номинатива)
- Датив
- Вокатив
[уреди] Синкретизам (спојеност) генитива и датива
У балканским језицима, долази до спајања генитива и датива (ова појава назива се Синкретизам).
[уреди] Syncretism of genitive and dative
In the Balkan languages, the genitive and dative cases (or corresponding prepositional constructions) undergo syncretism.
Пример:
Језик | Датив | Генитив |
---|---|---|
Српски | Дао сам књигу Марије. | То је од Марије књига. |
Албански | Ia dhashë librin Marisë. | Është libri i Marisë. |
Бугарски | Дадох книгата на Мария | Книгата е на Мария; |
Румунски | I-am dat cartea Mariei. | Este cartea Mariei. |
Македонски | И ја дадов книгата на Марија. | Книгата е на Марија. |
Грчки | Έδωσα το βιβλίο στη Μαρία.
(едоса то вивлио сти Мариа) разговорно такође: Έδωσα το βιβλίο της Μαρίας. (одоса то вивлио тис Мариас) Της το έδωσα (тис то едоса) - Дао сам јој. |
Είναι το βιβλίο της Μαρίας.
"(Ине то вивлио тис Мариас) |
[уреди] Синкретизам локатива и падежа за означавање правца (српски акузатив)
језик | "у Грчкој" | "у Грчку" |
---|---|---|
Бугарски | в Гърция | в Гърция |
Грчки | στην Ελλάδα | στην Ελλάδα |
Румунски | în Grecia | în Grecia |
[уреди] Глаголска времена
[уреди] Формирање футура
Футур се формира аналитички, коришћењем помоћног глагола који значи "хтети".
Језик | Варијант | Формирање | Пример: "Видећу" |
---|---|---|---|
Албански | "do" (непроменљив) + коњуктив | Do të shikoj | |
Арумунски | "va" (непроменљив) + коњуктив | Va s-ved | |
Бугарски | "ще" (непроменљиво) + презент | Ще видя | |
Грчки | "Θα" (непроменљиво) + коњуктив | Θα δω | |
Македонски | "ќе" (непроменљиво) + презент | Ќе видам | |
Српски | (писани стандард) | "хтети" (променљив) + инфинитив | Ја ћу видети (видећу) |
(говорни језик) | "хтети" (променљив) + коњуктив | Ја ћу да видим | |
Румунски | (писани стандард) | "a voi" (променљив) + инфинитив | Voi vedea |
(говорни) | "o" (непроменљив) + коњуктив | O să văd | |
(говорни, други начин) | "a avea" (променљив) + коњуктив | Am să văd | |
(архаично) | "va" (непроменљиво) + коњуктив | Va să văd | |
Ромски | (Erli) | "ka" (непроменљив) + коњуктив | Ka dikhav |
[уреди] Аналитичко формирање перфекта
Аналитички перфект се у балканским језицима формира помоћу глагола "имати". Порекло ове особине може да буде латинско. Међутим, ова особина није пристуна у бугарском и српском језику, где се аналитички перфект формира глаголом "бити" и радним глаголским придевом: обещал - "овећао" (радни глаголски придев); съм (буг.); сам (срп.)ч обещал съм; обећао сам (срп.), перфект. Конструкција с глаголом "имати" карактеристична је за македонски ("Имам ветено" - Обећао сам).
[уреди] Губљење инфинитива
Инфинитив, који је у другим словенским и романским језицима уобичајан, овде је смењен коњуктивним конструкцијама.
- у македонском, грчком и тоск албанском, инфинитив је потпуно изгубљен
- у арумунском, бугарском и јужним српским дијалектима, инфинитив је скоро потпуно изгубљен
- у гхег албанском и маглено-румунском, користи се само у мањем броју израза
- у стандардном румунском и српском-хрватском, инфинитив дели многе функције с коњуктивом
- турски који се говори у Сливену и Шумени је такође скоро потпуно изгубио инфинитив. Алтаички језик веома јасно припада БЈЗ-у.
На пример, израз "Желим да пишем" у различитим балканским језицима:
Језик | Пример | Напомена |
---|---|---|
Албански | "Dua të shkruaj" | |
Македонски | "Сакам да пишувам" | |
Бугарски | "Искам да пиша" | |
Модерни грчки | "Θέλω να γράψω" | |
Румунски | "Vreau să scriu" | насупрот "Vreau a scrie", који је такође исправам, али се ретко користи. |
Српски | "Желим да пишем" | насупрот облику који је уобичајан у Хрватској: "Желим писати". |
Бугарски турски | "isterim yazayım" | У стандардном турском језику у Турској "yazmak istiyorum" где је "yazmak" инфинитив. |
![]() |
Овај незавршени чланак Балканска језичка заједница, везан је за језик. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |