Драгутин Кесеровић

Из пројекта Википедија

Драгутин Кесеровић, као мајор уочи рата.
увећај
Драгутин Кесеровић, као мајор уочи рата.

Драгутин Кесеровић, четнички пуковник и војвода Копаонички.

(21. новембар 1896,Пироман код Обреновца - август 1945, Београд)

[уреди] Биографија

Основну школу Кесеровић је завршио у родном Пироману, а затим је уписан у једну подофицирску школу у Београду. Из те школе отишао је у Први светски рат, заједно са још четири своја брата. Ратна срећа била је наклоњена Кесеровићима: сви су преживели рат и, овенчани славом Солунског фронта, вратили се кући. Драгутин и његов брат Милутин су остали официри. Њих двојица су из рата изашли као поручници. Осим официрског чина, Драгутин Кесеровић је из Првог светског рата донео и Медаљу за храброст "Милоша Обилића". Њега је служба одвела најпре у Невесиње, а затим у Мостар и Котор]].Средином тридесетих година тражио је премештај у Србију. Тако се, 1936. године, са породицом преселио у Крушевац. Био је комадант 1. батаљона дванаестог пешадиског пука "Цар Лазар". Непосредно уочи Другог светског рата положио је испит за мајорски чин.

У априлском рату 1941. године, батаљон мајора Драгутина Кесеровића давао је одлучан отпор немачким моторизованим јединицама на бугарској граници. Кесеровић је избегао заробљавање код Цариброда и врати се својој породици. Али већ током јуна успео је да окупи десетак официра и подофицира, постављајући свој штаб на месту званом Пикет, изнад села Мали Купци, надомак Јастрепца. Одмах је ступио у везу са четничким војводом Костом Пећанцем. Од Пећанца, Кесеровић је добио титулу Расинског војводе. Наредних седмица мајор Кесеровић обилази копаоничка и жупска села. Држи зборове, прикупља мобилизацијске спискове, као и оружје заостало иза војске поражене у априлском рату. Неко је обавестио Немце о томе, и једна патрола хапси Кесеровића на путу Александровац-Крушевац. На саслушању у Крушевцу, Кесеровић је рекао да је члан Пећанчеве организације, а да циљ његовог рада, наводно, није дизање устанка, већ завођење реда. Средином септембра 1941, генерал Љуба Новаковић преноси Кесеровићу наређење Драже Михаиловића да почиње "општи устанак" у Шумадији на дан 22. и 23. септембар 1941. године, нападом на све градове у којима су Немци. Кесеровићев задатак био је заузимање Крушевца. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра присуствује заклетви 6.000 регрута у манастиру Стрмци. У нападу на Крушевац, заказаном за 23. септембар, требало је да учествују и партизани. После напада на Крушевац, Кесеровић се са својим Расинским четничким одредом придружио опсади Краљева, где је и формално постао припадник Равногорског покрета Драже Михаиловића.

Како ни напад на Краљево није успео, Кесеровић се враћа у крушевачки крај и наставља рад на организацији покрета. Први Кесеровићев задатак састојао се у формирању Расинског корпуса. Корпус је формиран од 1. јануара до почетка јула 1942. године, и представљао је једну од десет најачих четничких ратних јединица.

Као комнадант Расинског корпуса, Кесеровић је непрекидно водио борбе против Немаца, Бугара, љотићеваца и партизана. Против његових јединица је била организована операција "Копаоник", коју је из Краљева пратио Хитлеров помоћник Хајнрих Химлер. Расински корпус је пробио обруч који су око њега начинили делови

Лета 1943. делови Расинског корпуса нанели су тежак пораз љотићевцима код Стопање, због чега је уследила нова немачка офанзива, названа "Стифелкнехт". У акцији су учестовала два пука 297. немачке дивизије, један СС и четири бугарска батаљона.

Наређењем генерала Драже Михаиловића, Драгутин Кесеровић је 30. априла 1944. године унапређен у чин потпуковника и постављен за комаданта Расинско-топличке групе корпуса. Ову јединицу чинили су Расински, Топлички и Јастребачки корпус. Ова група корпуса је имала задатак да се супростави партизанским дивизијама које су надирале из Босне

Улазак Црвене армије је утицао на то да се Кесеровићи одреди ангажују у заједничку борбу са трупама Црвене Армије. Прва акција је била ослобађања Крушевца 14. октобра 1944. У граду је Кесеровић дочекао енглеског поручника Евалда Крамера и совјетског пуковника Патовкина. Када су Црвеноармејци почели да их хапсе четнике након оштре интервенције Тита у Совјетском штабу у Крајови, Кесеровић се спасао бекства из Крушевца. После говора окупљеним грађанима са балкона хотела "Париз", Кесеровић се, пред совјетским официрима, изговорио да мора у тоалет. Изашао је кроз прозор тоалета и прикључио се својим четницима, који су се ужурбано повлачили према Гоч]]у, док су, под совјетском заштитом, у град улазиле партизанске јединице.

Расинско-топличка група корпуса повлачила се према Босни на јужном крилу, правцем Ивањица-Сјеница-Пријепоље-Пљевља-Калиновик, а затим према питомијем босанском северу. Задњих дана 1944. године пуковник Драгутин Кесеровић командује нападом четника на партизанске снаге у Тузли. Због недостатка тешког оружја, овај напад није успео. Али после неколико дана Кесеровићеве јединице биле су за Божић 1945. године, после тродневне борбе, успеле су да савладају усташе у Модричи. У овом граду четници ће остати готово три месеца. Средином марта прелазе реку Босну, да би наредних месец дана остали на Вучјаку. Са ове планине, четничка главнина је 13. априла пошла у Србију, желећи да подигне устанак против комуниста. Јединице за пробој до Србије подељене су у три колоне. Пуковник Драгутин Кесеровић је био на челу десне колоне. После тачно месец дана пробоја, 13. маја 1945. године, до Србије су прво стигле јединице под Кесеровићевом командом. Било је то на ушћу Сутјеске у Дрину, испод Зеленгоре.

Драгутин Кесеровић, на Жељину 1942. године
увећај
Драгутин Кесеровић, на Жељину 1942. године
Остаци Кесеровићевих јединица покушали су наредних дана да пређу Дрину и наставе борбу.

Кесеровић се са двадесетак људи упутио преко Јахорине и Вокшанице, да би 6. јуна поново избио на Дрину, наспрам села Јагоршница. Један подофицир се утопио у брзој реци, а он је успео да преплива. Али на другој обали је ухапшен и спроведен у Београд.

Суђење пуковнику Кесеровићу одржано је почетком августа у Београду пред Војним Судом 1. Армије за злочин против народа и државе. Кесеровић се на суђењу бранио углавном изговорима да је једино радио против Немаца и да се борио као савезник. Није споменуо догађај у Крушевцу, као ни две немачке операције које су предузете против њега.

Суд је донео пресуду којом је на казну смрти стрељањем осудио пуковника Кесеровића због злочина против народа и државе, због помагање окупатору, због сарадње са владом Милана Недића и због непријатељске делатности противг нове државе.

Пуковник Кесеровић је стрељан крајем августа 1945. Место стрељања није објављено.