Линукс

Из пројекта Википедија

Званични логотип Линукса

Линукс (Linux) је језгро рачунарског оперативног система. Он спада међу најчувеније примере слободног софтвера развијаног путем отвореног кода.

Сам термин Линукс стриктно упућује на Линукс језгро, али обично се користи да би означио цео оперативни систем који наликује Униксу, а који је заснован на Линукс језгру и библиотекама и алатима из Пројекта ГНУ. Линукс дистрибуције обично садрже велики број програма који иду уз основни систем. Тренутно постоји преко 300 различитих дистрибуција.

У почетку Линукс је био развијан и коришћен углавном од стране појединаца ентузијаста. Од тада Линукс је придобио подршку од мамута из информатичке индустрије почев од IBM-a до HP-a, као алтернатива за власничке верзије Уникс-а и MS Windows-a на пољу сервера.

Линукс такође постаје све популарнији као оперативни систем за стоне рачунаре. Поклоници и аналитичари приписују овај успех његовој независноти од добављача, ниским трошковима коришћења, безбедности и поузданости.

Линукс је у почетку био развијен за Intel-ове 386 микропроцесоре а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у апликацијама у опсегу од личних рачунара до суперкомпјутера и система за уградњу као што су мобилни телефони и лични видео рикордери.

Линукс "Linux", као софтверски пакет, спада у групу оперативних система односно групе "програма" који представљају везу између хардвера у потпуном смислу те речи и корисника или корисничког софтвера.

Линукс је настао као академски пројекат Линуса Торвалдса почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао информатику на универзитету у Хелсинкију, Финска. Линус није био задовољан перформансама тадашњих оперативних система на постојећем хардверу односно није био задовољан перформансама "MS Win"-a и лиценцама везаним за тадашње УНИКС оперативне системе.

Линус Торвалдс
увећај
Линус Торвалдс

Линус је комплетан свој рад, Линукс, објавио на Интернету где су програмери и инжењери из целог света могли да се придруже развоју.

Садржај

[уреди] Историја

За Линуса Торвалдса писање Линукс језгра у почетку је био хоби, за време студија на Хелсиншком универзитету у Финској. Торвалдс је провобитно користио Миникс, поједностављени кернел кога је написао Ендру Таненбаум за потребе предавања из дизајна оперативних система. Међутим, Таненбаум није подржавао проширивање свог оперативног система, што је навело Торвалдса да напише замену за Миникс. Иако је Миникс систем првобитно био потребан да би се написао и компајлирао Линукс, Линукс систем је убрзо превазишао Миникс по својој функционалности.

Прва верзија Линукс кернела је објављена на Интернету септембра 1991, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда Катедрала и базар (The Cathedral and the Baazar) расправља о развојном моделу Линукса и њему сличног софтвера.

Историја Линукс језгра је уско повезана са историјом ГНУ-а, истактнутог пројекта слободног софтвера кога води Ричард Сталман. ГНУ пројекат је започет 1983. са циљем развоја комплетног оперативног система налик Уникс-у, укључујићи развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије Линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи Линукс језгра прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функцоналан оперативан систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је 1997. изјавио да је објављивање Линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.

Пингвин Тукс (Tux) је маскота Линукса. Име 'Linux' је сковао, не Торвалдс, већ Ари Лемке, администратор на ftp.funet.fi, који је тако назвао директоријум из кога је Линукс први пут био доступан. Робна марка „Linux“ је власништво Линуса Торвалдса.

[уреди] Дистрибуције

Развијено је више верзија Линукса, међу којима су најпопуларније Дебијан (Debian), Ред Хет (Red Hat), СуСE (SuSE), Mandriva, Ubuntu, Генто (gentoo). У последњих неколико година развија се Линукс-Кнопикс (Knoppix), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са CD-a. Кнопикс је прелазна варијанта Линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење (паралелан Windows Office програмима), програме за техничко цртање, рад са фотографијама, пакет мултимедијалних софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер посједује уграђену помоћ за промјену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно наравити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намјену.

[уреди] Напади на Линукс

Заразна популарност је довела до масовне употребе Линукса у мрежним и серверским применама. Наравно, разлог није само што је бесплатан већ што је изузетно поуздан и издржљив. Они који су га тада користили нису ни очекивали да буде привлачан и лаган за употребу. Тражили су само поуздан оперативни систем пошто су сви Мајкрософтови серверски производи били скупи и неадекватни.

Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника кренула је реакција и то од кога другог него од Мајкрософта. Прво прикривена, а потом и отворена, кампања која је имала за циљ да Линукс прикаже као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањем па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље. У том пропагандном рату иду тако далеко да су ангажовали независне фирме да потврде како је Линукс скупљи у употреби, склопили су уговоре са фирмама о сарадњи које ће заузврат оптужити Линукс да је плагијат и украдени код. У сваком случају се популарност Линукса није нарушила, а слава Мајкрософту није порасла.

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: