Племенске вође Лангобарда

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак раздвоји на више чланака доступних из вишезначне одреднице.   (Разговор)

Садржај

[уреди] Ибор и Ајо

Ибор и Ајо (крај III века н.е)

Браћа Ибор и Ајо су били савладари у владавини над лангобардским племенским савезом. Лангобарди су се тада називали Винилима, по готском племену Вињалима. Браћа су повела скупину Винила (Лангобарда) у потрази за новим територијама. Били су под туторством своје мајке Гамбаре која је била веома популарна међу Лангобардима. Ово је време када су Винили добили свој прави назив. Након што је Вандалски краљ Годан учврстио власт, он је наредио да све жене из племена Винили пусте своје косе до лица. Краљ је, видећи овакав призор упитао своје сараднике: Ко су ови дугобради"? /lang-дуга, bart-браде/. Тако је постао назив Лангобарди. Пре овога, Лангобарди су напустили своје седиште у Скандинавији и настанили се у провинцији Скоринги (данашња Немачка). Ту је стигла вест да их вандалски краљ позива да му се покоре. Лангобарди су се неколико пута борили са Вандалима са променљивим исходом.

[уреди] Агелмунд

Агелмунд (половина IV века н.е)

После смрти браће, Лангобардима су владали племенски главари и војводе, а држава је била нестабилна због околних сукоба. Ипак, син Аја Агелмунд је стекао највише поверења и завладао читавом лангобардском скупином. Према речима Павла Ђакона он је Лангобардима владао пуних тридесет година. Интересантна је и епизода бирања његовог наследника. Пред крај његове владавине, једна жена из лангобардског племена је родила седам дечака, али није имала новаца да их подиже па их је оставила. Агелмунд је видевши напуштену децу наредио да се она очувају и исхране. Ипак, један од тих дечака га је посебно интересовао и наредио је да се одгаја на његов двор. То ће бити његов каснији наследник. Пред сам крај владавине, Бугарско племе је напало Лангобарде и у тој борби своју смрт је нашао и сам Аглемунд, док му је једина ћерка одведена у ропство.

[уреди] Ламисо

Ламисо (крај IV века н.е)

Пошто је Агелмунд наредио да се дечак по сваку цену спаси, наредио да се храни чудноватом биљком коју Лангобарди зову "лама", па је отуд потекло и његово име Ламисо. Чим је одрастао наследио је престо од Агелмунда који је погинуо у борби против бугарских племена. У то време, Ламисо се морао суочавати са још већим нападима Бугара. После ових ратова, Ламисо је средио прилике у држави и узвратио Бугарима новим ратом. Међутим, у одсудном нападу, већина Лангобарда је одбила да се бори и напустила Ламиса. Овај призор је толико потресао вођу да је на крају заплакао. Ипак, Ламисо је поново напао Бугаре, након чега је изенада умро.

[уреди] Хилдекок

Хилдекок (почетак V века н.е)

Ламисов син. Учврстио је племенски савез. Нема података да су Лангобарди ратовали против некога, што значи да је он владао врло кратко и са релативним миром у земљи. Власт је после његове смрти припала његовом сину.

[уреди] Гудеок

Гудеок (око 476)

Он је владао у време Отокарове владавине у Италији. Значи то је време када се Лангобарди све више спуштају са севера, ратујући са околним племенима [[Вандали|Вандала, Ругија, Туркилинга и Херула

[уреди] Клеф

Клеф (око краја V века)

Гудеоков син. Врло мало је владао племеном. Једва пола године да би га заменио његов син Тато.

[уреди] Тато

Тато (сам крај V века- око 510 )

Клефов син. У његово време Лангобарди су се ослободили од Ругила и поочели заузимати нове територије. Тато је нарочито водио ратове са краљем Херула Родолфом. Неколико пута је Херулски краљ слао у дипломатску мисију свога брата да закључи мир са Татом на његовој територији. Након тога дошло је до помирења са државом Херула. Међутим, убиство брата краља Херула изненада је условило нови рат. Он је поново послат на Татов двор као мировњак, али га је ту спазила ћерка лангобардског вође Руметруда и навела га да остане на вечери да би организовала затим и његову ликвидацију. Прво су госта Лангобарди напили, да би га затим на превару Татове слуге убиле. Краљ Родолфо је одмах објавио рат Тату, али је у самој борби погинуо. Након победе, Лангобарди су опустошили Херулске логоре, а сам Тато је присвојио краљевски круну Родолфа, прогласивши се за краља Лангобарда и Херула. После рата са Херулима и заузимања њихове државе, Тато се вратио у домовину где је страдао у сукобима са лангобардским главешинама око 510. године.