Источнорусински језик

Из пројекта Википедија

Источнорусински језик је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке и Пољске. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Источнорусински језик спада у групу источнословенских језика и разликује се од западнорусинског језика, који спада у групу западнословенских језика.

[уреди] Историја

Писане трагове русинске/словенске културе могуће је наћи и у рунским записима у средњој Европи, јер је пре појаве ћирилице и глагољице вероватно коришћено рунско писмо као опште раширено у Европи од 1. до 12. века када је потпуно замењено ћирилицом и латиницом.

Језик који се назива црквено-словенски, старо-руски, церквено-српски, старо-украјински, старо-белоруски итд. може се једнаким ако не и већим правом назвати старо-русинским, јер су у време превођења Библије са грчког, Русини насељавали области од Балканског полуострва до скандинавије и од Црног до Балтичког мора и то је био језик на који је прво преведена Библија.

Бугари су се при свом досељавању на Балкан сретали и ратовали са Русинима и још и данас у њиховом језику можете наћи назив „Руснаците" под којим подразумевају Русе. Старо-бугарски језик је језик Русина, односно дијалект словенског језика који је био најраширенији и који су Бугари научили.

Русини у Средњој Европи тј. у Моравској, примили су хришћанство од Ћирила и Методија око 866. године, занчи 122-125 година пре Русина у подкарпатској Русији у којој су били покрштени око 988. године.

Ћирило и Методије преводили су црквене књиге на свој матерњи језик који су најбоље знали а којим се говорило и у Моравској. Превођење књига на јези који Моравци не би разумели, неби имало смисла јер су већ пропали такви покушаји на немачком и латинском језику.

Русински је био званични језик у пољско-литванској кнежевини и на њему је вођена државна кореспонденција и службена богослужења још од времена Ћирила и Методија, па до распада Кнежевине.

[уреди] Види још