Сергије Троицки
Из пројекта Википедија
Сергије Троицки (1878. - 1972.) родио се у Томску у Русији. У свом родном месту је стекао солидно образовање укључујући и знање више савремених и страних језика. 1891. уписује Твердску духовну семинарију. Потом студира на Археолошком институту у Петрограду а потом и на Петроградској духовној академији. Најзад у Кијевској духовној академији 1913. стиче звање магистра за рад: „Други брак клирика. Историјско канонска расправа“, за који је и награђен Макаревском наградом. 1924. Овај рад је на БФ у Београду признат као еквивалент докторском.
У Русији је, поред професорских, вршио и многе друге дужности. Био је члан различитих црквених делегација, учествовао је у припремама црквених уџбеника, био је члан комисије за организацију Руске цркве ван граница (Руска Загранична Црква).
Када је 1920. емигрирао у Југословију, одмах је биран за професора црквеног права на новооснованом Правном факултету у Суботици. Активно је учествовао у раду Сабора Руске заграничне цркве чије је седиште било у Сремским Карловцима.
Такође је учествовао у састављању Закона о Српској православној цркви, Устава СПЦ, Брачних правила, чиме је допринео решавању проблема између Цркве и државе између два светска рата. Након окупације и затварања правног факултета у Суботици, проф. Троицки прелази на БФ.
Након II светског рата је пензионисан али наставља свој научни рад дајући капиталне прилоге. Од 1948. ради као сарадник Српске академије наука и уметности, где је од 1950. и члан а касније и секретар Комисије за издавање Крмчије Св. Саве. Упокојио се 1972. године.
Списак његових објављених радова је дугачак и броји око 200 јединица. Издвојићемо само неке: О другом браку свештеника, Црквени или грађански брак, Жива црква у Русији, Трулски сабор о крвном сродству, Хришћанска философија брака, Спор старога Рима са новим.