Александар I

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Александрово острво.   (Разговор)

Александар I је највеће острво Антартика, има површину од 43,250 km² што га уједно чини тридесетим светским острвом по величини.

Налази се у Белингсхаузеновом мору западно од полуострва Грејмова земља од кога је одвојено мореузом Џорџ VI широког четрдесетак километра и заливом Маргарита на северу. Дуго је око 290 km у правцу север-југ и има ширину од 80 km на северу и 240 km на југу.

Острво је открио 21. јануара 1821. истраживач Фабиан Готлиб Белингсхаузен, током руске антартичке експедиције. Име је добио у част тада владајућег руског цара Александра I. У почетку је звано земља Александра I јер се све до 1940. мислило да чини део антартичког континента. Да је острво је доказано тек децембра 1940. током једне експедиције на санкама коју је предводио Фин Рон из америчке службе за Антартик. Током педесетих година прошлог века британци су изградили базу у Фосил Блафу која је спадала под британске антартичке територије. База се данас користи као метеоролошка станица и и за чување резерва горива.

Власт над острвом захтевају Велика Британија, Чиле и Аргентина, али острво је покривено Антартичким споразумом.