Допамин
Из пројекта Википедија
Допамин је хемијска супстанца коју производи организам. У централном и периферном нервном систему делује као неуротрансмитер. Делује и као хормон кога секретује хипоталамус,а који инхибише секрецију пролактина из хипофизе.Из допамина се синтетише адреналин и норадренлин.
Садржај |
[уреди] Распрострањеност
У мозгу постоје три значајна система која секретују допамин.
- Црна супстанца (лат: Supstantia nigra). Допамински неурони из ове структуре инхибишу неуроне у пругастом телу (лат: Corpus striatum). Дегенерација ових допаминских влакана изазива Паркинсонову болест.
- Лимбички систем (мезолимбичке структуре). Допаминске влакна из мезолимбичких структура протежу се до мирисне квржице (лат: Tuberculum olfactorium), амигдалоидног једра (лат: Corus amygaloideum), чеоног режња, цингуларног режња, лат: Nucleus accumbens...Ова влакна играју улогу и настанку осећаја еуфорије,задовољатва, ситости... О овом систему се говори и као о систему за награду. Многе хемијске супстанце као: никотин, дроге, алкохол... активирају овај систем и тако изазивањем осећаја еуфорије могу изазвати зависност.
- Једра туберонфунибуларног дела дела хипоталамуса такође луче допамин. Допамин доспева у хипофизу и ту инхибише секрецију пролактина. У овом случају допамин делује као хормон.
- У неким периферним неуронима нпр. у бубрезима такође је откривен допамин.
[уреди] Синтеза
Допамин заједно са адреналином и норадреналином припада групи неуротрансмитера познатих као катехоламини. Сви катхоламини настају из аминокиселине тирозин.
У нервним завршецима налазе се ензими који из тирозина синтетишу катехоламине. Тирозин се у неуроне транспортује из спољашње средине, мада се може произвести у нервним ћелијама из аминокиселине фенилаланин.
Прво се врши хидроксилација тирозина уз помоћ ензима тирозинхидроксилаза до 3,4 дихидроксифенилаланина Л-(ДОПА). Затим се ДОПА под утицајм ензима декарбоксилаза ароматичних аминокиселина преводи у допамин. У норадренергичким и адренеричким неуронима реакција може ићи даље, јер је допамин супстрат за ове неуротрансмитере.
Синтетисани допамин се пакује и складишти у синаптичке везикуле. Путем егзоцитозе долази до ослобађања допамина у синаптичку пукотину, а допамин везује за синаптичке рецепоре.
[уреди] Рецептори
Постоји 5 врста рецептора за допамин (Д1-Д5). Допамин, као и допамински агонисти-бромокриптин, апоморфин се лакше везују за рецепторе Д2, Д3, Д4 него за Д1 и Д2. Агонисти су супстанце са истим дејством као и главна супстанца.
Д1 и Д2 рецептори активирају протеин-Г и аденил циклазу што доводи до даљих промена (делују ексцитаторно). Д2, Д3, Д4 рецептори такође активирају протеин-Г, али сад се аденил циклаза инхибира и отварају калијумови канали (делују инхибиторно).
Д1 рецептори се налазе у глатким мишићним ћелијама бубрежних артерија. Њиховиом активацијом се ове артерије проширују, па се прокрвљеност бубрега повећава.
Д2 рецептори су претежно смештени у мозгу, поготово у: пругастом телу и хипофизи. Такође у лимбичком систему се активацијом ових рецептора изазива еуфорија. Још неке функције се везују за ове рецепторе као нпр. ентиеметичко дејство (сузбијају мучнину)... Д2 рецептори се налазе такође и на допаминергичким неуронима чиме се секреција допамина путем ауторегулације смањује.
![]() |
За више информација погледајте Г-протеин. |
[уреди] Инактивација
Допамин се отстрањује из синаптичке пукотине реапсорпцијом у пресинаптичке завршетке. Овај транспорт врши се активно, као котранспорт са јонима натријума.
![]() |
За више информација погледајте Мембрански транспорт. |
Ресорбовани допамин се разграђује у цитоплазми неурона или поново складишти у везикуле. У разградњи допамина учествују два ензима: катехол-О-метилтрансфераза (КОМТ) и моноаминиоксидаза-А (МАО)-А. Његовом разградњом настају дихидроксифенилсирћетна киселина и хемованилинска киселина. Оне се излучују окраћом и мерење њихове концентрације у мокраћи служи за дијагнозу неких болести система катехоламина.
[уреди] Болести изазване поремећајем допаминских система
Код шизофреније и разних психоза је активност допаминергички неурона у лимбичком систему повећана. Лекови који инхибишу ове рецепторе (неуоне) користе се за лечење шизофреније (неуролептици).
- Паркиснсонова болест
Настаје услед пропадања неурона који секретују допамин у црној супстанци. Карактерише се тремором, поремећајима хода, мимике, повећаним тонусом мишића (ригор), нестабилношћу, вегетативним симптомима...
Многе дроге активирају допаминске рецепторе.Тиме се изазива еуфорија и изазива зависност (пре свега психичка).
[уреди] Види још
- Катехоламини
[уреди] Спољашње везе
neuroscience((en))
[уреди] Литература
- Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
- Forth Henschler Rummel Pharmakologie und toxikologie Urban&Fischer ISBN 3-437-42520-X
- Даринка Кораћевић Гордана Бјелаковић Видосава Ђорђевић Биохемија савремена адмнистрација ISBN 86-387-0622-7
![]() |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |