Индија

Из пројекта Википедија


Координате: 21° 07' 32„ СГ Ш, 78° 18' 38“ ИГД

Република Индија
भारत गणराज्य
Bhārata Ganarājya
Застава Индије Грб Индије
Застава Грб
Мото: Satyamēva Jayatē (Санскрит: Само Истина Побеђује)
Химна: Jana-Gana-Mana
Положај Индије
Главни град Њу Делхи
Службени језик Влада користи хинди и енглески, док су по уставу званична 23 језика: асамски, бенгалски, бодо, гуџарати, догри, енглески, канада, кашмири, конкани, маитхили, малајалам, манипури, марати, непалски, орија, панџаби, санскрит, сантали, синди, тамилски , телугу, урду, хинди
Председник: Авул Пакир Ђаинулебдин Абдул Калам
Премијер: Манмохан Синг
Независност: 15. августа, 1947
Површина  
 - Укупно 3.287.590 km² (7.)
 - Вода (%) 9,56
Становништво  
 - 2005. 1.103.371.000 (2)
 - Густина 329/km² 
Валута Индијска рупија (100 паисеа)
Временска зона UTC +5:30
Интернет домен .in
Позивни број +91

Индија је држава у Азији. Главни град је Њу Делхи. Индија се налази у Јужној Азији и заузима њен највећи део, тако да се цела Јужна Азија често назива „Индијски потконтинент“.

Садржај

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Индије.

Индија се граничи се са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мијанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји.

Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Индије.

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.

Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остатци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600 п.н.е и 1900 п.н.е. По неким теоријама, око 1500. п.н.е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.

Од 6-ог века п.н.е., верске реформе доводе до процвата будизма и џанаизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.

Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије
увећај
Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маруја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.

Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

[уреди] Друштво

Индија је друга земља по броју становника у свету јер у њој живи преко милијарду људи. У Индији постоји двадесет два званична језика који се говоре у различитим регионима. Међу њима су Хинди и Енглески језик, који су и службени језици државе. У Индији већина становника живи у веома оскудним условима (чак 70%). Индија се споро развијала и била је углавном пољопривредно оријентисана држава. Данас је постала место модерног бизниса и високе технологије. Од 1974. Индија се декларише као земља која има атомску бомбу.


[уреди] Државна управа

За више информација погледајте Индијске државе и територије.

По уставу Индије, она је суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење са дводомним парламентом.

Административно, Индија се дели на двадесет и девет држава и шест територија. Све оне се даље деле на дистрикте.

Државе и територије Индије, са бројем дистрикта
Државе
# Држава дис. # Држава дис.
1 Андра Прадеш 23 16 Махараштра 35
2 Аруначал Прадеш 15 17 Манипур 9
3 Асам 23 18 Мегхалаја 7
4 Бихар 37 19 Мизорам 8
5 Чатисгар 16 20 Нагаланд 8
6 Делхи   9 21 Ориса 30
7 Гоа   2 22 Пенџаб 19
8 Гуџарат 25 23 Раџастан 32
9 Харајана 19 24 Сиким 4
10 Химачал Прадеш 12 25 Тамил Наду 30
11 Џаму и Кашмир 14 26 Трипура 4
12 Џарканд 22 27 Утаранчал 13
13 Карнатака 27 28 Утар Прадеш 70
14 Керала 14 29 Западни Бенгал 18
15 Мадја Прадеш 48
Територије
# Територија дис. # Територија дис.
A Андамани и Никобари   2 E Лакадиви   1
B Територија Чандигар   1 F Територија Пондишери   4
C Дадра и Нагар Хавели   1
D Даман и Диу   1      
Укупно:   602



Други језици