Загребачка жупанија
Из пројекта Википедија
Загребачка жупанија се налази у средишњем делу Хрватске.
Загребачка жупанија![]() |
|
Седиште жупаније | Загреб |
Број становника (2001..) | 309.696 |
Површина | 3.078 km² |
Жупан | Стјепан Кожић |
Садржај |
[уреди] Административна подела и становништво
Жупанија је подељена на 8 градова и 26 општина
Градови:
Дуго Село | Иванић Град | Јастребарско | Самобор | Свети Иван Зелина | Велика Горица | Врбовец | Запрешић | Света Недеља
Општине:
Беденица | Бистра | Брцковљани | Брдовец | Дубрава | Дубравица | Фаркашевац | Градец | Јаковље | Клинча Села | Клоштар Иванић | Крашић | Краварско | Криж | Лука | Марија Горица | Орле | Писаровина | Покупско | Пресека | Пушћа | Раковец | Ругвица | Ступник | Жумберак (седиште у Костањевцу)
[уреди] Становништво
Жупанија у целини има пораст броја становника (са 283.298 становника 1991. године, на 309.696 2001. године). Од укупног броја становништва 159.615 су жене и 150.081 мушкарци. Становништво Загребачке Жупаније чини 7 % укупног становништва Хрватске. Просечна густина насељености је нешто већа од државног просека, најслабије су насељени виши брдски крајеви и мочварне низије. Највећа су насеља Велика Горица (63.517 становника), Самобор (36.206 становника) и Запрешић (23.125 становника).
Етнички састав (2001.): Хрвати 96.2 %, Срби 0.9 %, Бошњаци 0.3 % и други.
У осам градских насеља живи 31% становништва жупаније.
[уреди] Географија
Жупанија се налази у средишњој Хрватској. Окружује Загреб са западне, јужне и источне стране па се често назива "загребачким прстеном". Географски ова жупанија је доста разнолика целина (Маријагоричко побрђе и Жумберак на западу, ниско Туропоље и Покупље на југу, низијски крајеви на истоку). Површина жупаније износи 3.078 km².
- Рељеф
На западу превладавају брежуљкасти и горски крајеви, а на југу и истоку низије. Највиши су делови Жумберачка гора и Самоборско горје на југозападу и гранични делови Медведнице на северу. На југу ниске Вукомеричке горице раздвајају ниско Туропоље од доњег Покупља. Највеће равнице пружају се на истоку, у сливу реке Лоње.
- Воде
Сава је највећа река, а њезином сливу припадају све остале реке у жупанији (Купа, Лоња, Крапина, Сутла, Одра и др.). У јастребарском крају и Покупљу има неколико рибњака. У жупанији има неколико језера која су настала вађењем шљунка.
- Клима
У жупанији влада умерено-континентална клима са топлим летима и умерено хладним зимама, повремено са снежним падавинама. Највише падавина има у касно пролеће, рано лето и јесен, а најмање зими и у рано пролеће. Нема изразито сушних нити влажних периода, а годишња количина падавина смањује се од запада према истоку.
- Шуме
Највише очуваних шума има у горским крајевима и ниским и слабо насељеним мочварним деловима Покупља. У влажним низијама, преовладава храст лужњак, на сувим деловима и пригорјима храст китњак, а у брдским крајевима буква, местимично са јелом.
[уреди] Економија
Индустрија и трговина дају 2/3 прихода жупаније, а потом следе пољопривреда и саобраћај. Пољопривреда је најразвијенија у врбовечком крају, а виноградарство у зелинском и јастребарском крају. Покрај Иванић Града има лежишта нафте и земног гаса. У многим насељима у жупанији налазе се бројна мања индустријска предузећа.
[уреди] Политика
Тренутно је жупан Стјепан Кожић (HSS)
Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:
- Хрватска демократска заједница (HDZ) 15
- Хрватска сељачка странка (HSS) 13
- Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 10
- Хрватска народна странка (HNS) 4
- Демократски Центар (DC) 3
[уреди] Знаменитости
- Природне знаменитости
Паркови природе Медведница (гранични делови и скијашке стазе) и Жумберак - Самоборско горје (средишњи и североисточни део), специјални резервати Црна млака и Јапетић, посебни ботанички резерват Црет Дубравица (станиште росике - биљке месождерке), оринтолошки резерват Сава (Запрешић-Самобор)
- Културно-историјске знаменитости
Градски центри Самобора, остаци Зелинграда и Окићграда, примјери туропољског древног грађевинарства (црква свете Барбаре у Великој Млаки...), дворац и барокна црква у Јастребарском, тзв. стаза шест двораца на запрешићком подручју, међу којима су најпознатији Нови двори бана Јосипа Јелачића.