Емил Зола

Из пројекта Википедија

Емил Зола
увећај
Емил Зола

Емил Зола (Париз, 2. април 1840. - Париз, 29. септембар 1902.) је француски романописац и оснивач и представник натуралистичког правца.

[уреди] Биографија

Од оца Италијана насљеђује жив темперамент и неисушну енергију којом ће бранити своје књижевне и друштвене погледе. Године 1898. уплетен је у "аферу Дрaјфус" лично пишући предсједнику републике ("Оптужујем !" - "J'accuse"), у којем је тражио ревизију процеса.

Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим дјелима не задовољава методама објективног реализма, већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.

Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу Ругон-Макартови или Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством (Les Rougon-Macquart, 1871. - 1893.), гдје је у 20 романа приказао физичко и морално пропадања појединих чланова породице Ругон-Макарт услијед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресјек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживио преко 1000 лица.

Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дјела као Трбух Париза (Le Ventre de Paris, 1873.), Јазбина (L'Assommoir, 1877.), Нана (1879.), Germinal (1885.), Човек-звер (La Bête Humaine, 1890.) и др.

Мање су значајнији његови каснији циклуси Три града (Trois Villes - Lourdes 1894, Rome 1896, Paris 1898.) и недовршена тетрологија Четири еванђеља - Плодност, Рад, Истина и Правда (Les Quatres Evangiles - Fécondité (1899.), Travail (1901.), Vérité (1903.),Justice (недовршено).

Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу умјетничку вриједност достиже једино о описима масовних сцена, гдје је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке увјерљивости.

[уреди] Библиографија

  • La Confession de Claude (1865.)
  • Thérèse Raquin (1867.)
  • Madeleine Férat (1868.)
  • Le Roman Experimental (1880.)
  • Рогон-Макартови или Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством
    • La Fortune des Rougon (1871)
    • La Curée (1871-1872)
    • Трбух Париза (1873)
    • La Conquête de Plassans (1874)
    • La Faute de l'Abbé Mouret (1875)
    • Son Excellence Eugène Rougon (1876)
    • Јазбина (1877)
    • Une Page d'amour(1878)
    • Нана (1880)
    • Pot-Bouille (1882)
    • Au Bonheur des Dames (1883)
    • La Joie de vivre (1884)
    • Germinal (1885)
    • L'Oeuvre (1886)
    • La Terre (1887)
    • Le Rêve (1888)
    • Човијек-звијер (1890)
    • L'Argent (1891)
    • La Débâcle (1892)
    • Le Docteur Pascal (1893)
  • Три града
  • Четири еванђеља
    • Плодност (1899)
    • Рад (1901)
    • Истина (1903)
    • Правда (недовршено)

[уреди] Спољашње везе