Кастиља

Из пројекта Википедија

Кастиља (шп. Castilla), је регија у Шпанији, која обухвата унутрашњи део Пиринејског полуострва. Име долази од кастел (каштел), по бројним утврђењима грађеним у борби против Маура.

[уреди] Географски подаци

Дели се на Стару Кастиљу на северу (66.107 km²) и Нову Кастиљу јужно (73.363 km²). На подручју Нове Кастилије налази се Мадрид, главни град Шпаније.

[уреди] Историја

Када су Арапи, односно Маури, у 8. веку освојили већи дио Пиринејског полуострва, Визиготи и друго хришћанско становништво одржали су се на северу, формирајући краљевину Астурија. У 9. веку Астурија преотима од Арапа подручје до реке Дуера. Формира се грофовија Кастиља. У 10. веку кастиљски грофови стичу независност.

Хришћанске државице непрекидно су ратовале против Арапа, али и међусобно. Године 1029. Кастиља потпада под краљевину Навара, која се већ 1035. распада на Кастиљу, Навару и Арагон. Кастиљски краљ Фердинанд I (1035-1065) освојио је Леон и део Наваре. Након његове смрти краљевина је подељена међу његовим синовима. Алфонс VI Храбри у борби са својом браћом поново уједињује земље под влашћу свога оца. Године 1085. осваја арапски Толедо, што је прво веће хришћанско освајање и почетак реконквисте.

Након дуготрајних династичких борби, краљ Фердинанд III постиже одлучне успехе. Коначно је под једном круном сјединио Кастиљу и Леон (1230), носећи титулу "краљ Кастилије и Леона". Осваја од Арапа Кордобу (1236), Мурцију (1241) и Севиљу 1248. Тиме је Кастиља постала најјача држава на Пиринејском полуострву.

Године 1257. Алфонс X Мудри осваја Кадиз. У исто време напредује краљевство Арагон, с којим се Кастиља бори за превласт.

Почетком 15. века Хенрик II запоседа Канарска острва. Године 1462. Хенрик IV (1425-1474) осваја Гибралтар. Хенрик IV године 1465. бива присиљен на абдикацију у корист свог брата Алфонса. Овај међутим умире 1468. Борбе за наследство прерастају у грађански рат.

[уреди] Стварање Шпаније

Након смрти Хенрика IV 1474. године, његова полусестра Изабела I Кастилска (1451-1504) проглашава се краљицом и добија подршку Кортеса. Она је била удата за арагонског престолонаследника Фердинанда (1452-1516), који 1479. након смрти свог оца преузима круну као Фердинанд II.

Иако свако задржава своје титуле, заједно владају Кастиљом, Леоном и Арагоном. Владају као апсолутисти и проводе одлучне и често окрутне политичке и административне мере за уједињење све три краљевине.

Изабелина наследница је, након смрти неколико браће и сестара, постала њихова кћерка Ивана Луда (1479-1555). Након смрти њеног мужа Филипа Лепог Бургундског због бизарног и опсесивног понашања Кортес ју је прогласио лудом и затворио, али Фердинанд није успео у покушају да буде проглашен краљем.

Њен син Карло V (1500-1558) бива проглашен за подвладара; фактички ће, од свог пунолетства, владати сам. Од оца је наследио титулу бургундског војводе, од деде 1516. круну Арагона, а 1519. изабран је за немачког цара као Карло V).

Када Карло I абдицира 1556. године, његов син Филип II наслеђује круну уједињене Шпаније.