Атанасије Стојковић

Из пројекта Википедија

Атанасије Стојковић
увећај
Атанасије Стојковић

Атанасије Стојковић (Рума, 20. септембар 1773. - Петроград, 2. јун 1832.) је српски писац и научник с почетка 19. века. Руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову. Писац прве књиге из физике на српском језику, али и и првог романа у новијој српској историји, као и преводилац Новог завета на славеносербски.

Атанасије је рођен у Руми 1773. године где је пошао у школу, а наставио је у Шопрону, Сегедину и Пожуну. По добијању стипендије иде на студије у Гетинген, где 1799. стиче звање доктора филозофије и постаје први Србин са овом титулом. На наговор Доситеја Обрадовића од 1801. до 1803. у Будиму пише књигу "Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј" у три тома, која је прво такво дело на српском језику, и обухвата не само физику већ и метеорологију, астрономију, минерологију па чак и ботанику и зоологију. Овим се Стојковић сврстао у ред српских просветитеља, уз Доситеја и Павла Соларића.

Захваљујући свом образовном раду 1803. године бива позван за првог редовног професора на новоотворени универзитет у Харкову. Он је један учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара. Прво предаје на катедри теоријске и експерименталне физике али убрзо постаје декан одељења физичких и математичких наука. Стојковић касније постаје у ректор и оснивач харковског Ученог друштва.

Стојковић је касније стекао многе почасти и привилегије, постао члан Царске академије наука, добио од цара Александра I орден светог Владимира трећег степена, а добија и материјалне привилегије и постаје државни саветник. Умире у Санкт Петербургу 1832. године.

Његов просветитељски рад обухвата и превод Новог завета у славеносербској редакцији што прилично отежава Вуку Караџићу да нађе разумевање и подршку међу ученим Србима за његов превод на народни српски језик. Међутим, његов роман "Аристид и Наталија" из 1801. године представља први роман у новијој српској књижевности. По узору на Волтеров "Кандид" написао је дело необичног назива - "Кандор или откривање египетских таин", роман филозофско поучних намерам са доста мистичних елемената.

[уреди] Занимљивости

  • Када је једном приликом дошао до неких занимљивих метеорита, написао је књигу "О ваздушном камењу и њиховом пореклу". Данас знамо да је то прва књига о метеоритима на свету.
  • У Тунгуској области (где је 30. јуна 1908. године експлодирао метеорит и изазвао огромна разарања) постоји брдо висине 150 метара које се зове Стојковићево брдо управо по овом научнику.

[уреди] Спољашње везе