Прасловенски језик
Из пројекта Википедија
Најстарији словенски језик, од којег су се, непосредно или посредно, развили сви словенски језици, назива се прасловенским језиком. Лингвоним прасловенски је услован, јер се не зна како су тај језик називали људи који су њиме говорили. Прасловенски је језик без споменика писмености и све што се данас зна о том језику резултат је његове лингвистичке реконструкције, првенствено упоредно-историјским проучавањем словенских и индоевропских језика. Оне језичке црте које су заједничке словенским и неким несловенским индоевропским језицима вероватно су у прасловенском језику наслеђене из праиндоевропског, а оне језичке црте које су заједничке словенским језицима, а немају паралеле у другим индоевропским језицима највероватније су у тим језицима наслеђене из прасловенског, у којем су настале.
Садржај |
[уреди] Време
Време у којем је постојао прасловенски језик одређује се различито. Према једним мишљењима (нпр. С. Б. Бернштејн) почеци прасловенског језика падају на крај Ш миленијума п. н. е., према другим (нпр. Т. Лер-Сплавињски) на средину II миленијума п. н. е., а више савремених лингвиста (нпр. Г. А. Хабургајев, А. Е. Супрун, Р. Вечерка и др.) полази од извесније чињенице да се у I миленијуму пре Христа несумњиво може говорити о прасловенском као посебном индоевропском језику. Овакве велике разлике у погледима на то питање проистичу из недостатка довољног броја поузданих чињеница о почецима прасловенског језика. У сваком случају треба имати на уму да је формирање појединих језика по правилу дуг процес и да је неопходно разликовати време почетне или неке касније фазе формирања прасловенског језика од времена његовог постојања као посебног језика. Извесне прасловенске језичке црте могле су бити инициране још у периоду дијалекатске издиференцираности праиндоевропског језика, друге у периоду балто-словенске заједнице, или у периоду интензивних контаката протословенског са пробалтичким, а треће као иновација у већ формираном прасловенском језику. И крај прасловенског језика треба схватити процесуално а постојећа дијалекатска издиференцираност (која се само делимично поклапа са данашњом, у лингвистичком погледу донекле условном поделом словенских језика на источне, западне и јужне) била је један од његових узрока. Са великим словенским сеобама почетком првог миленијума н. е. тај процес је несумњиво био започет. У VI и VII веку он је већ био интензиван, али због чињенице да је и у Х и XI веку постојала несумњива језичка блискост и међусобно удаљених словенских племена (нпр. јужних и западних, или јужних и источних) неки научници сматрају да је прасловенски језик постојао све до тог времена. Са највише извесности може се, ипак, говорити о прасловенском језику од средине (или прве половине) I миленијума пре Христа до почетка I миленијума н. е.
[уреди] Распад прасловенске језичке заједнице
Ни о узроцима распада прасловенског језика не постоје општеприхваћена мишљења, али се ипак обично као важније издвајају две групе узрока: (а) лингвистички (престанак закона затвореног слога, односно појава закона отвореног слога према којем се сваки слог мора завршавати на вокал; монофтонгизација дифтонга; умекшавање тврдих консонаната пред вокалима предњег реда и др.); (б) ванлингвистички (величина територије на којој се говорило прасловенским језиком, слабљење веза између појединих племена, све веће разлике у степену развоја између појединих племена, контакти са суседним несловенским племенима, сеобе и др.).
[уреди] Граматика
Прасловенски језик је имао три рода, три броја, седам падежа, није имао бројеве као посебну врсту речи, већ су они у граматичком погледу припадали именицама или придевима; придеви су у старој фази прасловенског језика имали именичку промену (нпр.: *новъ, *нова, *ново), а затим су спајањем придевске основе са постпозитивном заменицом добили заменичку промену (нпр.: *новъјь, *новаја, *новоје). У области глаголске морфологије прасловенски језик није познавао морфолошки начин исказивања будућег времена и није имао глаголске прилоге; имао је императив и потенцијал, а поред инфинитива (нпр.: *brati) имао је и супин (нпр.: *bratъ). Прасловенски глагол имао је две основе (инфинитивну и основну садашњег времена), а од глаголских времена имао је презент, два проста прошла времена: аорист (неколико типова) и имперфект, и два сложена прошла времена: перфект и плусквамперфект. Поред тога, у прасловенском језику су постојали радни и трпни глаголски придеви (партиципи), и категорија вида као једна од млађих глаголских категорија.
[уреди] Лексика
Најстарији слој прасловенске лексике био је наслеђен из праиндоевропског, али је лексика знатним делом иновирана, било грађењем нових речи (нпр. због табуирања постојећих), било позајмицама из сродних или несродних језика (балтичких, келтских, германских, иранских, угрофинских, туркијских и др.). У савременим словенским језицима утврђено је око 2.000 лексема елементарног типа које су општесловенске и наслеђене из прасловенског лексичког фонда. Упоредити неколико словенских лексичких (и фонетских) паралела:
руски | мать | дитя | есть | белый | пять |
---|---|---|---|---|---|
украјински | мaти | дитя | їсти | бiлий | п’ять |
белоруски | мацi | дзiця | есьці | белы | пяць |
пољски | matka | dziecię | jeść | biały | pięć |
горњолужички | mаś | źiśe | jěść | běły | рěś |
доњолужички | mać | dżěćo | jěsć | běły | pjeć |
полапски | momai | detę | jest | b’olě | pęt |
чешки | matka | dítě | jísti | bilý | pět |
словачки | matka | dieťa | jesť | biely | pät |
бугарски | мaйкa | дете | ям | бял | пет |
македонски | мајка | дете | јаде | бел | пет |
српски | мајка | дете | јести | бео | пет |
словеначки | mati | dete | jesti | bel | pet |
[уреди] Фонологија
Један од основних задатака упоредне граматике словенских језика јесте реконструкција прасловенског језика. Пошто је прасловенски језик без писма, у славистици је разрађена транскрипција на латиничкој основи којом се бележе они гласови и облици за које се сматра да су постојали у прасловенском језику. Астериск (звездица) испред слова или речи означава да је у питању реконструкција, а не слово или запис облика неког млађег словенског језика, на пример *synъ, milъ, *plakati итд. Графеме којима се у међународној транскрипцији записују прасловенски гласови наведене су у следећој табели.
Знак |
Гласовна вредност |
Знак |
Гласовна вредност |
а |
а |
о |
о |
b |
б |
ǫ |
назално о |
cć |
меко ц |
p |
п |
čć |
меко ч |
r |
р |
d |
д |
ŕ |
меко р |
e |
е |
ṛ |
слоготворно р |
ě |
дуги отворени вокал предњег реда |
s |
с |
ę |
назално е |
ś |
меко с |
f |
ф (у позајмицама) |
šś |
меко ш |
g |
г |
t |
т |
h |
фрикативно г (дијалекатски) |
u |
у |
i |
и |
v (w, u) |
в |
j |
ј |
x (ch) |
х |
k |
к |
y |
глас сличан руском ы |
l (ł) |
тврдо л |
z |
з |
ľ |
меко л |
ź |
меко з |
ḷ |
слоготворно л |
ž |
меко ж |
m |
м |
ь |
кратки вокал предњег реда |
n |
н |
ъ |
кратки вокал задњег реда |
ń |
меко н |
|
|
[уреди] Језички контакти и позајмице у прасловенском језику
У проучавању питања словенске етногенезе и глотогенезе један од извора података о контактима прасловенског са другим језицима јесу позајмице из других језика у прасловенском језику и позајмице из прасловенског језика у другим језицима. Проучавање позајмица може да помогне да се добије што потпунија слика о суседима Словена из времена о којем нема писаних сведочанстава, али је скопчано са низом тешкоћа, као што су, на пример, одређивање времена када је дошло до одређене језичке позајмице, утврђивање да ли је позајмица ушла у језик непосредно из језика у којем је постојала као изворна јединица или је ушла посредством неког трећег језика у којем такође представља позајмицу, да ли је у питању позајмица или паралелан развој неког облика који су и словенски и неки несловенски језици наследили од праиндоевропског итд. Зато је у овој области славистичких истраживања много спорних и отворених питања.
Већ сама чињеница да се индоевропски језици деле на кентумску и сатемску групу даје извесну општу информацију о основној диференцијацији у датој језичкој породици. Та подела, као што је речено, има и географски аспект: кентумски језици распоређени су углавном на западном, а сатемски на источном делу праиндоевропског језичког простора. Међутим, има и изузетака (в. о томе у вези са тохарским и хетитским на стр. 54), односно продирања народа и говорних представника једне групе у подручје друге групе, као што је, на пример, случај са готским језиком, којим се говорило на Криму све до XVIII века. Према томе, језици који су припадали једној групи имали су у суседству пре свега друге језике исте групе, али ситуација је у појединим случајевима по правилу сложенија због сталних померања народа који су говорили овим или оним језиком. Тако су упоредно-историјским проучавањем прасловенског и других индоевропских и неиндоевропских језика мање или више поуздано утврђене бројне позајмице које не сведоче само о веома чврстим балто-словенским језичким везама него и о контактима прасловенског језика са германским, иранским, келтским, италским, угрофинским и другим језицима, чиме се оцртава круг његовог језичког суседства.
При том се, наравно, не сме губити из вида временски фактор и чињеница да се структура језичког суседства временом мењала. У једном периоду био је веома јак балто-словенски контакт, тако да је изнета и претпоставка о периоду заједничког балто-словенског језика или бар балто-словенске заједнице, а у неком другом периоду био је јак контакт са германским или иранским језицима. Тај се контакт, природно, могао и обнављати, паје задатак научника да раздвоје слојеве нових од слојева старијих позајмица. На пример, речи које су током последњих векова ушле у многе словенске језике из германских језика (рецимо, немачког и енглеског) ништа нам не говоре о германско-словенским контактима пре две хиљаде година. Нажалост, хронологија словенско-несловенских језичких контаката одређује се на доста неуједначене начине, у чему се донекле одражава и чињеница да се понекад мишљења научника разилазе и када је реч о времену формирања или распада прасловенског језика. У релативној хронологији словенско-несловенских језичких контаката узимају се као најстарији по сачуваним траговима контакти са праугрофинским, а затим са иранским, германским, грчким, док се најстарији контакти прасловенског са латинским језиком сматрају релативно новијим и везују за I век н. е. Линеарност ове релативне хронологије треба схватити донекле условно јер су сасвим били могућни истовремени двоструки или троструки језички контакти различитог интензитета.
Не сме се, међутим, губити из вида ни просторни фактор. Наиме, територија на којој су живели Словени била је и до сеоба доста широка, а током сеоба и по њиховом завршетку постала је вишеструко шира, тако да језички словенско-несловенски контакт на словенском истоку није морао увек да се рефлектује истом снагом и обликом на словенском западу, или обрнуто.
Језички контакти се испољавају на разним нивоима Језичке структуре (фонетика, морфологија, творба речи, синтакса, лексика), али не свуда са истом уочљивошћу и истим интензитетом. Најуочљивије су и најбројније позајмице у сфери лексике. Тако, на пример, о контактима са праугрофинским језиком сведоче речи као *polъ (=`sexus`), *jama, *kobyla, *sani(e)...; o словенско-иранским језичким контактима сведоче прасловенске речи *bogъ, *bogatъ, *nebo, *rајь, *slovo, *soxa, *toporъ, *xata, *čaša...; о словенско-германским контактима - речи *xlěbъ, *mečъ, *šelmъ, *popъ, *kotьlъ, *plugъ, *skotъ...; о словенско-келтским контактима - речи *sluga, *brag, *gunja...; о словенско-грчким контактима (на Црном мору) сведоче речи *krabъ, *makъ, *olkъtь, *ogurьcь..:, о словенско-латинским контактима - речи као *konopla, *palata, *poganъ, *коlęda и др. Позајмице су улазиле у прасловенски и посредством трећег језика. Тако су, на пример, германским посредством примљене позајмице из латинског *cěsar, *kupiti, *osьlъ и др., из келтског *lěkъ, *tynъ итд.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Изворни текст је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.