Велики турски рат
Из пројекта Википедија
Велики турски рат или Рат Свете лиге био је рат између Османлијског царства и између више европских сила у то време (уједињених у тзв. "Свету лигу"). Овај рат, који је трајао од 1683. до 1699., ослободио је велике делове централне Европе од Турака, и битно је ослабио њихову војну моћ.
Велики турски рат | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део | |||||||||||
![]() Битка код Сланкамена |
|||||||||||
|
|||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Отоманско царство | Света лига | ||||||||||
Заповедници | |||||||||||
Мехмед IV Сулејман II Ахмед II Мустафа II |
Леополд I Еуген Савојски |
||||||||||
Јачина | |||||||||||
Губици | |||||||||||
{{{подаци}}} |
Садржај |
[уреди] Ток рата
- 1683. опсада Беча, пораз Турака
- 1683. устанак у Далмацији (кнез Поседарски, Стојан Јанковић)
- 1683. ослобађање Обровца, Бенковца, Дрниша, Скрадина
- 1684. утемељење Свете лиге
- 1684. устанак у Славонији (Лука Ибришимовић, Иван Секука)
- 1684. Дубровник признаје власт Хабсбурговаца
- 1685. бан Ердeди ослободио Дубицу
- 1686. ослобођење Костајнице, Сиња
- 1686. ослобођен Будим
- 1687. ослобођен Херцег-Нови
- 1687. ослобођени Осијек, Валпово, Ораховица, Зрин, Нови, Ђаково, Пожега, Пакрац, Даљ, Ердут, Вуковар
- 1687. Хабсбурговци изабрани за насљедне владаре у Хрватској и Угарској
- 1687. ослобођен Београд, почетак продора у Србију
- 1688. ослобођени Книн и Врлика
- 1688. ослобођен Срем
- 1688. обновљено жупанијско устројство у Хрватској
- 1689. ослобођени Лика и Крбава (Марко Месић, Јерко Рукавина)
- 1690. Луј XIV проваљује у Порајње, повлачење царске војске из Србије
- 1690. поновна опсада Осијека (срушен турски Осијек), Турци поновно освајају Славонију
- 1697. Еуген Савојски у Босни, продор до Сарајева
[уреди] Битка код Беча 1683.
![]() |
За више информација погледајте Битка код Беча. |
Кад је истекло двадесетогодишње примирје из Вашвара, хабсбуршки цар Леополд I је најрадије хтeо да продужи то примирје, али је у Цариграду превладала ратоборна странка, па је султан Мехмед IV објавио рат Хабсбурговцима. Велики везир Кара Мустафа кренуо је с великом војском 1683. г. право на Беч и почео га опседати. Но док је опседао град, у помоћ аустријанцима је стигао пољски краљ Јан III Собјески и војвода Карло Лотарнишки. Они су до кољена потукли турску војску чиме је заувек скршена моћ Османског Царства. Турска војска се почела у каосу повлачити. Један део војске ишао је уз Драву, а код Бјеловара се одвојио и кренуо према Сави. Та победа охрабрила је Аустрију, Венецију и Пољску на нове нападе на Турке, па је у ту сврху створена Света лига 1684.
[уреди] Ослобађање Угарске, Хрватске, Славоније и Далмације
Рат се водио на три фронте. У Угарској је ратовала царска војска, у Хрватској банска под баном Николом Ердедyјем коју су помагали хајдуци и у Далмацији млетачка војска састављена од домаћих хрватских и српских чета. Као главни вође покрета у Далмацији истицали су се кнез Поседарски и Стојан Јанковић, око Пожеге се својим јунаштвом исказао фра Лука Ибришимовић (у пуку зван Сокол јер је Турке потукао код Соколовца), а у Лици Марко Месић (уз помоћ Херберштајна заузео је посљедњу турску утврду у Лици, Удбину). Године 1683. већ се диже народ под млетачком влашћу и ослобађа Дрниш, Обровац, Бенковац и Скрадин. Од 1684. започиње рат за ослобођење Славоније, ослобођењем Вировитице. Најважнији војсковође су бан Ердедy који ослобађа Костајницу и генерал Херберштајн. 1686. осваја се Печух. До године 1687. највећи део Угарске и Славоније био је ослобођен, освојени су Осијек, Пожега, Удбина и Книн, а царска је војска 1686. г. освојила и Београд и Будим.
У страху да покрет народа у Далмацији не искористи Венеција и под своју надлежност стави и Дубровник, дубровачко велико вијеће доноси одлуку да признаје Леополда I за свога врховног господара и заштитника, па је Дубровник све до 1806. г. уживао заштиту Хабсбурговаца. 1699. г. Турцима је препуштен Неум и Клек да би се Дубровачка република физички одвојила од Млечана.
Нове побједе Хабсбурговци су искористили и у политичке сврхе. На вијећању угарског сабора у Пожуну испословали су да им се призна право наследства у мушкој лози у Хрватској и Угарској, а то је значило да те земље неће више посебно бирати краља. Племство се уједно одрекло свог права на побуну, које им је јамчила Златна була Андрије II из 1244.
[уреди] Велики турски рат у Србији
![]() |
За више информација погледајте [[]], битка код Сланкамена и битка код Сенте. |
Након освајања Београда, царска војска под продире даље у Србију. Она продире све до Косова, а царски генерали позвали су тада Србе, Бугаре и друге хриршћанске народе на Балкану на устанак против Турака. Одазвали су се само Срби под својим патријархом Арсенијем Црнојевићем. Но кад је царска војска већ дошла до Косова, напао је Луј XIV. снаге хабсбуршке монархије на Рајни, а главнина аустријске војске била је присиљена да се повуче. С њом се повукао и велик број Срба који су се населили у јужној Угарској и Срему. Исто тако за време турских ратова догодиле су се и двије велике сеобе Хрвата. Из далматинског Залеђа сели се посљедња већа скупина католика Буњеваца у данашњу Бачку, док се у Подунавље насељавају Хрвати-католици из Босне под шокачким именом. 1691. покушао је султан Сулејман III повратити изгубљено. Војску води велики везир Ахмед Ћуприлић који накратко поновно осваја Осијек, али је поражен у бици код Сланкамена. Турци су поражени и 1697. у бици код Сенте, када је запечаћена њихова судбина. Еуген Савојски улази тада у Босну и осваја Сарајево, али није га могао задржати. При повлачењу аустријске војске с њиме се повукло више од 10.000 Хрвата који су се населили у Славонији.
[уреди] Мир
![]() |
За више информација погледајте Мир у Сремским Карловцима. |
Мир је склопљен у Сремским Карловцима 1699. Хабсбуршка Монархија је добила сву Угарску осим Баната, Хрватску до Уне и јужног Велебита (Кордун, Лику и Крбаву) те Славонију осим југоисточног Срема са Земуном и Митровицом. Територија Хрватске се тако повећала са 18.200 km² на 40.000 km², но и даље је више од половице територија био у оквиру Војне крајине којом није управљао бан и сабор. Граница с Босном од тада је ишла рекама Савом, Уном, Глином и Кораном. Ердељ престаје бити независна кнежевина и сједињен је с Угарском. Венеција је добила све оно што је у рату освојила: Книн, Сињ и Вргорац, Обровац и Дрниш све до ушћа Неретве и тада се успоставила гранична црта Линија Гримани. Делове Херцеговине коју су Млечани освојили у залеђу Дубровника, морали су под притиском Аустрије вратити Турској на интервенцију Дубровника. Тако се Дубровник спасио из млетачког окружења.
[уреди] Види још
- Отомански ратови у Европиsr:Great Turkish War