Леонбатиста Алберти

Из пројекта Википедија

Леонбатиста Алберти (14. фебруар 1404. - 25. април 1472.) (Leone Battista Alberti)

Леонбатиста Алберти
Леонбатиста Алберти

Леонбатиста Алберти
рођен: 14. фебруар, 1404.
Ђенова, Италија
преминуo: 25. април, 1472.
Рим, Италија

Рођен у Ђенови, 14. фебруара 1404. умро 25. априла 1472. у Рим. Био је италијански сликар, песник, лингвиста, филозоф, криптограф, музичар, архитекта и уопште, ренесансни полимата. Његов живот је описао Ђорђо Вазари (Giorgio Vasari) u svojim „Животима познатих сликара, вајара и архитеката“.

Рођен је као ванбрачни син фирентинског трговца. Образован је као правник на Универзитету у Болоњи

Алберти се убраја у ауторе који су више дали у пластичнј обради, зато што је најчешће радио на фасадама већ постојећих објеката.

  • Црква Сан Франциско, Римини · У то време много рађене интервенције на постојећим објектима. Тако је и ово средњовековна црква, коју је продица Малатестиано претворила у маузолеј за сахрањивање великих уметника. Алберти је постојећу грађевину буквално обукао у нову фасаду, користећи античке елементе – трем, лукове, ступце. Делови оригиналне грађевине су видљиви и представљају игру: облик у облику, кућа у кући… У прочељу је упоребљен тријумфални лук. Инспирација: тријумфални лук у Риминију.
  • Палата Ручелаи (Palazzo Rucellai)

У Фиренци су породице у сталним великим сукобима. Палате представљају и резиденције и тврђаве. У овом периоду се ривалство ипак више преноси на политику и економију него на директне физичке сукобе. Јавља се и потреба и могућност за оплемењивање фасаде.

Формула: на постојећу фасаду се наноси стилски ред. Инспирација: Колосеум, рустика у приземљу, ка спратовима се губи. “Стилска фасада”. Елементи фасаде нису прави, представљају само плитак рељеф. Алберти се још није усуђивао да се отисне у простор. Приметна је наглашена ренесансна стреха.

  • Санта Марија Новела (Santa Maria Novella) Фиренца

· Готска црква · Задатак: уредити прочеље · Овде се јавља пластично удубљивање фасаде. Постоји неколико планова, више или мање избачених стубова, али, опет, нису слободни. · Волуте маскирају контрафоре. И Алберти и наследници су користили овај трик. · Све је изузетно декорисано · Фасада у пропорцијском односу – све је у квадратима. Могућа инспирација: Сан Мињато Монте · У питању је двојезична архитектура: унутрашњост је остала оригинална, готска.