Национални паркови Србије

Из пројекта Википедија

Мапа Националних паркова у Србији

У Србији има 5 националних паркова.

Садржај

[уреди] Рељеф Србије

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина, а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

У природној баштини сваке земље национални паркови заузимају посебно место. Својим укупним вредностима национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску Федерацију Националних паркова - EUROPARC.

Сви национални паркови поседују високе климатске и здравствено-рекреативне вредности.

[уреди] Делиблатска пешчара

Делиблатска пешчара је последња пешчара у Европи. Налази се у јужном Банату између Дунава и западних падина Карпата. Пешчара захвата површину од 27477 ha, дуга је 35 km, а широка 11 km. Проглашена је за национални парк 1965. године.

Богата је флором и фауном, прекривена лековитим биљем, јелама, брезама и багремима. Привлачна је за одмор, рекреацију и за лов. даље...

[уреди] Ђавоља варош

Ђавоља варош је кањон који се налази на југу Србије, на јужној падини Радан планине, 30 km југоисточно од Куршумлије, на надморској висини 660 - 700 m и јединствена је природна реткост ерозивног порекла. Овај врло атрактиван споменик природе сачињавају 202 земљане пирамиде, висине 2 - 15 m, ширине 0.5 - 3 m.

Фигуре су смештене у две јаруге Ђавољој и Пакленој. Атрактивност Ђавоље вароши лежи у појави бизарних облика рељефа, који својим изгледом, величином и бројношћу представљају природну реткост европског и светског значаја. Многи ову појаву пореде са Баштом богова у САД.

У Ђавољој вароши постоји и врло ретка хидролошка појава - два јако минерализована и кисела извора. Додатну атрактивност представља чињеница да се стубови у Ђавољој вароши померају, смањују и нестају. Та појава је реткост у свету.

[уреди] Кањон Таре

Кањон реке Таре се налази у Националном парку Тара. Први је у Европи по дубини и дужини, а други у свету. Најдубљи је код Обзира (1250 - 1300 m), а дугачак је 90 km. Ово је једна од ретких оаза нетакнуте природе и резерват је за многе ендемске врсте биљака и животиња због чега се и налази на УНЕСКО-вој листи. Посебну туристичку атракцију представља сплаварење Таром. даље...

[уреди] Ђердапска клисура

Ђердапска клисура се налази у Националном парку Ђердап. То је највећа клисура у Европи (око 100 km дуга) настала протоком Дунава кроз област Јужних Карпата. Налази се у Источној Србији између градова Голупца и Кладова.

Дунав у Ђердапској клисури има велики пад (близу 30 m) што је омогућило подизање хидроцентрале. даље...

[уреди] Национални паркови у Србији

[уреди] Резервати биосфере - УНЕСКО

  • Уписана подручја са површинама (ha)
  1. Кањон реке Таре 30.880 ha
  • Номинована подручја од стране Југ. комисије за УНЕСКО
  1. Парк природе "Горње Подунавље" 10.000 ha
  2. Специјални резерват природе "Обедска бара" 9.820 ha
  3. Спец. рез. природе "Делиблатска пешчара" 35.000 ha
  4. Национални парк "Ђердап" 63.680 ha
  5. Национални парк "Тара" 19.200 ha
  6. Кучајске планине 115.000 ha
  7. Голија 75.000 ha
  8. Парк природе "Стара планина" 142.000 ha
  9. Национални парк "Шар планина" 39.000 ha

[уреди] Рамсарска подручја

Подручје, Датум проглашења, Површина Површина у ха, Површина специјалног резервата у ha

  1. Специјални резерват природе "Лудашко језеро" 28.3.1977. ; 593 ha; 387 ha
  2. Специјални резерват природе "Обедска бара" 28.03.1977. ; 17.501 ha; 9.820 ha
  3. Специјални резерват природе "Стари Бегеј - Царска бара" 25.3.1996; 1.767 ha; 1.676 ha

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


Национални паркови Србије Застава Србије
Ђердап | Копаоник | Тара | Шар-планина | Фрушка гора
Национални парк Копаоник Национални парк Тара Национални парк Шар-планина Национални парк Фрушка гора