Из пројекта Википедија
[уреди] Догађаји
- 1547. у Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Васиљевич. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бојарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни. 1553. основао прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск. Потукао Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир.
- 1778. Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.
- 1864. Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче Устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
- 1908. у Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.
- 1920. у САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.
- 1945. победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
- 1969. у центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
- 1969. совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
- 1979. шах Ирана Реза Пахлави напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
- 1987. шеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
- 1991. САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.
- 1993. у опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
- 1996. премијер Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.
- 1998. у експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
- 2000. за председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.
- 2001. у покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Дезире Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.
- 2002. Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже “Ал-Каида” и остатака Талибана у Авганистану и ван те земље.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још