Википедија:МЗЧКВНМ/SVETLOST kao NOSILAC INFORMACIJE

Из пројекта Википедија

УТИЦАЈ НА СТАРЕЊЕ У ПАРАДОКСУ БЛИЗАНАЦА

Светлост је појава која свакима даном сведочи о свом постојању. Но о њој ретко ко размишља, као о чиниоцу који је више битан осим те своје присутности. Но за Анштајна је светлост и њена брзина била основни чиниоц који је унео време као димензију простора. То време је због брзине коју има светлост и примера да се путује већим делом брзине светлости, било смањено. Тако да изгледа да је светлост утицала на процес старења који је описан у парадоксу близанаца.

Да ли светлост, која је основа за то да време буде димензија простора, може имати утицаја и на сам процес старења? Или је то можда привид, док се дешава нешто што даје утисак да је тај привид стваран. Ово нека буде увод, а пређимо на суштину.

У парадоксу близанаца, један од њих креће на путовање до звезде, удаљене 4 светлосне године. При путовању има брзину од 4/5 брзине светлости. У одласку након преласка већег дела пута, светлост која је носилац информације о догађајима на земљи, касниће за њиме, јер је потребно неко време да га достигне. Па ће у одласку проћи више од 4 године времена, колико је потребно да се стигне до звезде брзином светлости.

У повратку ће бити посве друга ситуација. Он се креће 4/5 брзине светлости ка земљи, и светлост која носи информацију о току догађаја на земљи, креће се њему у сусрет. Тиме се оно што може да види временски смањује. Може се рећи, да код њега долази до скраћивања времена, у којем може да сагледа све оно што се десило на земљи. Тако да ће на крају његовог путовања до звезде и натраг ка земљи, за њега проћи 6 година. Док ће на земљи проћи 10 година, колико ће бити стар и његов брат близанац.

Код парадокса близанаца, један од њих на путовању ка некој звезди, бива мање остарео у односу на његовог брата који остаје на земљи. Основа на којој је описан прарадокс, тумачи да је путник мање остарео. Што значи да би једно такво путовање утицало на процес старења.

Да ли би заиста једно такво путовање променило тај процес? У смислу да може утицати на њега. Ове брзине које постоје у кретању кроз простор, јесу мало вероватне. Али чак и да се остваре, могу ли оне успорити процес старења? Оно што би могло да се деси у неком таквом случају, јесте привид да је процес старења измењен, у смислу да је успорен. И то због великих брзина кретања. Из чега следи да је увећање брзине кретања, успорило процес старења, (обрнуто пропорционално старењу).

Одакле настаје такав привид? Вероватно из жеље да се опише једно необично кретање, као реално. Шта се ипак може десити у тој ситуацији? Једино што би било реално јесте; да је дошло до скраћивања времена, због велике брзине кретања! Скраћивање времена за близанца што се налази у космичком броду. То скраћивање зависи од његове брзине, која је већи део од брзине светлости. При томе се не мисли о простору у коме се све то дешава. Он изгледа као да остаје исти, без обзира на оно што се у њему дешава. Не мисли се о брзинама које постоје у њему, а које нису везане за космички брод и брзину светлости.

Само скраћивање времена нам изгледа као утицај на процес старења. Па се закључује да је близанац у путовању мање остарео. У смислу да је измењен његов процес старења, односно да је умањен. Тиме он завршава своје путовање знатно млађи од свог брата близанца, који је остао на земљи.

А све то због чињенице, да је могао да се у повратку креће ка светлости, која је носилац информације о догађајима на земљи. Чиме је те догађаје могао видети знатно брже, него ли да је у мировању. Но да ли је сама светлост, као носилац информације могла утицати на процес старења? То је мало вероватно!

Упоредимо то са једноставним примером за пренос информација, као што је интернет. Можда ће то бити доста једноставан пример. Пренос информација путем интернета може бити на разне начине. Од којих су неки бржи, а неки спорији. Рецимо да два близанца користе два различита начина, који су на самој супротности. У смислу да један користи онај најбржи, док је други у могућности да користи онај спорији. То је аналогија са брзином кретања, која постоји у парадоксу близанаца. Шта се дешава са њима, док користе различите брзине за пренос информација? Онај што користи бржи систем за пренос информација, имаће могућност да за знатно краће времена, сагледа знатно већи број или количину информација. Под претпоставком да може да их региструје и обради. Док други близанац ће за исто време, бити у могућности да има знатно мањи обим информација (оног што може да види). Ако то траје неколико година, шта ће бити на крају?

На крају ће бити следеће, да за исто време њих двојица имају различиту количину онога што су пратили и што знају. Изгледаће као да је њихово време проведено у праћењу информација било различито. Тако да би један од њих требао бити знатно старији, када буде сагледао и знао онолико колико и његов брат. То је онај са споријим системом за пренос информација.

Али шта је било са њиховим процесом старења док је трајало праћење информација? Да ли би се променио процес старења? Сигурно не би. Они би били једнако стари после неколико година. Иако се стиче привид, да је на основу онога што један од њих има знатно већу количину информација, њему било потребно много мање времена, да зна оно што ће његов брат знати за дуже времена. Ако би за светлост као носилац информације, рекли да је аналогна интернету, закључак је да у парадоксу близанаца није било промене процеса старења.

Ако је светлост била носилац информације у парадоксу близанаца, а јесте; да ли је она могла да утиче на процес старења једног од њих? Изгледа да је утицај на процес старења само привид, као последица настала због могућности праћења тока догађаја на различите начине. А светлост која је носилац информације, ничим није променила тај процес. То је била последица брзине који је један од њих имао. Јер сама брзина може имати утицаја на време, много више него што се о томе мисли. Али то је неко друго мишљење, о брзини од које зависи много тога што се дешава око нас. О брзини од које зависи и само време. Што се доказује овим примером, где се види или ствара привид да се оно може скратити зависно од брзине кретања неког или нечег.

Ово мишљење у суштини не мења много оно што се мисли о парадоксу близанаца. Можда га само описује на други начин. Такав да је процес старења остао исти, што до сада није био случај. А да је оно што се мења у ствари физичка стварност. Она коју дефинишу простор и време. То значи да једино може доћи до њихове промене. Сама промена је опет везана за брзину, од које ће зависити величина промена. За брзину о којој се може говорити на исти начин као и о времену. Тиме се брзина изједначава са временом, односно постаје оно што је постало време. Оно је постало димензија простора. А светлост са којом је све почело, била је само носилац информације, и она је мењала наше представе о простору и времену.