Стари Хрвати

Из пројекта Википедија

Стари Хрвати (Харауватиш, Харауват) су били стари ирански народ. Према једној од теорија о пореклу Хрвата, ови Стари Хрвати су се са подручја данашњег Ирана и Авганистана, преселили прво у Сарматију (северни Кавказ), а потом на подручје данашње јужне Пољске, где су се, вероватно, помешали са Словенима и оставили им своје име. Да бисмо их разликовали од данашњих Хрвата, називамо их Стари Хрвати.

У 13. веку пре Христа, на подручју данашњег Ирана и Авганистана постојала је држава која се називала Харахваити (Харахватија), чије име неки доводе у везу са именом Хрвата. Ту државу спомиње староиранско-мадски верски учитељ и обновитељ Заратустра у светим књигама Авеста (Vendidat I,12).

Претпоставља се да је сам Заратустра могао бити пореклом из земље Харахваити, јер је у Авести испевао хвалоспев о овој земљи: "Као десето између најбољих места и насеља створио сам ја, Ахурамазда, лепу Харахваити". Главни град државе Харахваити налазио се у близини данашњег града Кандахара у Авганистану. Овај град, као и река која кроз њега протиче називали су се Хорохват.

У част победе над Гауматом и над девет побуњених краљева, Дарије I је године 520/519. пре Христа подигао победнички споменик-проглас на стени планине Багастан у горју Загрос. На том споменику су уклесана имена народа и земаља над којима влада "по вољи Ахурамазде", а између осталих ту се налазе имена народа Харауватиш и земље Харауватија (Харахватија).

Име Харауватиш налази се и у попису народа Персијског царства, који је уклесан на унутрашњој страни величанствених степеница које су водиле на тврђаву у Даријевој престоници Персеполису. У планинским стенама близу Персеполиса, на месту које се данас зове Накш-и-Рустам, на гробници Дарија I уклесани су ликови представника тридесет народа којима је Дарије владао, са уклесаним именима тих народа. Испод десетог лика по реду, бројећи у горњем реду слева надесно, пише на староперсијском језику: "Ово је Харауват".

Камен из Танаиса (200. година нове ере), на којем се помиње хрватско име (Horoathos)
увећај
Камен из Танаиса (200. година нове ере), на којем се помиње хрватско име (Horoathos)

Претпоставља се да су се Стари Хрвати са територије данашњег Ирана и Авганистана преселили на подручје Сарматије, односно на простор поред Азовског мора (северни Кавказ). На том простору налазимо траг хрватског имена у 2. и 3. веку нове ере на две мраморне спомен-плоче пронађене на ушћу реке Танаис (данашњи Дон) у Азовско море. Хрватско име је овде записано као Horoúatos и Horóatos. Према тумачењима, ова два натписа представљају лична имена особа, које су биле хрватског порекла. Према тврдњи Ника Жупанића, у римско доба су у Танаису постојале особе са презименима која су упућивала на њихову народност. Из тога се закључује да су у Танаису тада живели и Стари Хрвати.

Такође се претпоставља да су се Стари Хрвати касније преселили у Централну Европу, на подручје данашње јужне Пољске, у регион познат под именом Бела Хрватска. Према овој теорији, ту су се Стари Хрвати помешали са Словенима и оставили им своје име.

Део ових Словена, који је усвојио име Хрвати, се доселио на Балкан у седмом веку, где се помешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца.

Име Хрвата неки такође доводе у везу са Хуритима, народом древне Месопотамије. Митанско-хуритски краљ Тушрата (1420-1400. пре нове ере), у својим записима назива своју државу "Huravat Ehillaku", што неки преводе као "Хрватско краљевство".

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе