Крсташки ратови

Из пројекта Википедија


Крсташки походи
Просјачки крсташки поход 1095. Пад грофофије Едесе 1144. Саладин · Пад Јерусалима (1087.) Пад Акре 1291.
Категорија:Крсташки ратови

Крсташки ратови назив је за низ војних похода од XI. до XIII века којима је био циљ "ослободити" Јерусалим и Свету земљу од исламске владавине.

Садржај

[уреди] Узроци

Крсташки ратови представљају низ ратова које су хришћани западне и средње Европе под утицајем папа водили од краја XI до друге половине XIII века против Селџука, Фатимида и других исламских династија и држава за ослобођење светих места у Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму, из руку муслимана. Ти су ратови започели у доба када је Католичка црква, с папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у хришћанском свету. На црквеним саборима у Пјаћенци и Клермону 1095. г. Папа Урбан II позвао је на рат против муслимана за ослобођење Јерусалима, обећавши судионицима опрост од свакога греха, при чему ће убијање, пљачка, освајање нових поседа бити у потпуности прихватљиви, јер ће жртве свега тога бити неверници који боље ни не заслужују. Папин позив, као и жарко проповедање занесењака, нпр. француског редовника-аугустинца Петра Пустињака, били су дочекани с великим полетом и одушевљењем, и то због више разлога. Премда је у XI веку у Европи почело раздобље опште демографске, господарске и политичке обнове, нижи друштвени слојеви су проживљавали тешко господарско стање и глад, а 1095.-96. европске земље је захватила поближе непозната епидемија (вероватно куга), па је покушај бега из такве стварности био сасвим разумљив. Господарско стање је било додатно отежано јер су Селџуци и Фатимиди кочили трговину малоазијског и северноафричког простора с хришћанском Европом. Значајну улогу у покретању ратова имала је и замисао о заштити многобројних ходочасника на путу у Свету земљу од насиља и самовоље блискоисточних месних моћника. Од рата против исламског Истока сви су очекивали користи: верски горљиви појединци - место у рају, великаши - нове велике поседе, сељаци - ослобођење од личне зависности, а сви судионици плен од пљачке. У разним деловима Француске, Немачке и Италије на тисуће наивних витезова и кметова почињу се окупљати на ратни поход, стављају на своје тунике велики црвени крст и одлазе у 200-годишњи рат за ослобађање наводног Исусовог гроба, крећући се испред главнине, убијајући Јевреје и пљачкајући и изазивајући немире куд год би стигли.

Симбол крсташа,црвени крст на белом
увећај
Симбол крсташа,црвени крст на белом

[уреди] Хронологија

[уреди] Занимљивости

  • Путовање из Европе у Јерусалим било је дуготрајно и опасно па су многи крсташи путем умрли. Они који су се вратили у Европу, донели су из Палестине драгоцену свилу и зачине, али и многа знања из математике и астрономије.
  • Султан Саладин (1137.-1193.) био је вођа муслиманске војске. Врстан заповедник, султан Египта и Сирије, уздигао је Египат до једног од најмоћнијих подручја Средњег истока.
  • Омиљени енглески краљ Ричард I (владавина од 1189.-1199.) био је познат под именом Ричард Лављег Срца. Он је суделовао у трећем крсташком походу и притом заузео лучки град Акон. На повратку заробио га је аустријски војвода Леополд и тражио високу откупнину.
  • Године 1213. започео је трагичан крсташки поход у којем су хиљаде хришћанске деце пешице кренуле из Европе према Јерусалиму. Већина их је путем помрла од глади, а неки су продати у робље.

[уреди] Види још

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.