Папирус

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Папирус (вишезначна одредница).

Папирус је први материјал за писање у историји изграђиван је од биљке папирус. Папирус око 2000. године пре нове ере пронашли Египћани. Папирус је биљка слична трски, припада породици оштрика, нарасте у висину до 3 метра, стабљика му је мекана и понекад дебела као људска рука. На врху стабљике налазе се гране које личе на рашчупану и неуредну косу. Листови папируса су малени а коренови снажни.

Римски историчар Плиније оставио је запис о томе како се производи папирус. Стабљике биљке папирус цепане су у врпце, које су потом равнане. Средишња врпца била је најшира, те према томе и најкориснија.

Врпце су затим ређане једна поред друге, а преко њих су, под правим углом слагане друге врпце. Такви слојеви папируса потом су лепљени блатном водом Нила или лепилом од пшеничног брашна. Листови који су добијени на тај начин, после тога су ударани чекићем или су простирани на сунце да се осуше.

Папирус је неко време био један од главних извозних производа Египта. На пример, сви дипломатски документи исписивани су на папирусу све док га није истиснуо пергамент. Сваки комад папируса обележаван је посебним печатом како би се тиме потврдила његова вредност.

Од витких стабљика папируса изграђиване су кошаре, а од дебљих стабљика чак и једра. Једро или срж папируса, кад се скува, представљало је храну за сиромашне, а кад се осуши употребљавао се као гориво. Из свега овога се види колико је ова биљка у старо доба била корисна.