Тиса
Из пројекта Википедија
Тиса | |
---|---|
|
|
Дужина | 1.358 km |
Висина извора | 134 m |
Просечан проток | 796 m³/s |
Површина развођа | 157.186 km² |
Извор | спајањем Беле и Црне Тисе на Карпатима, Румунија |
Ушће | Дунав |
Земље басена | Румунија-Украјина-Словачка -Мађарска-Србија |
Река Тиса (мађарски: Tisza, украјински: Tysa/Тиса, словачки и румунски: Tisa и немачки: Theiß) је река, највећа лева притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав код Старог Сланкамена.
Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 m². У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).
Највеће притоке су Бегеј, Бодрог, Златица, Корош, Мориш (највећа), Самош и Шајо.
Тиса је пловна на дужини од 532 km.
Бачки канал повезује Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.
Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.
Садржај |
[уреди] Регулација тока
У планинском делу тока, Тиса је бистра и брза река. Недостатак језера у областима Карпата утиче на то да су варијације нивоа воде у Тиси изузетно велике, са типично три годишња поплавна периода. Ако се висок ниво воде у Тиси поклопи са сличном ситуацијом у Дунаву, Тиса ће кренути да надире узводно, што изазива велике поплаве. Таква ситуација је разорила Сегедин пролећа 1879.
Између 1846. и 1880., мађарске власти су организовале регулацију тока реке Тисе (мађ.: a Tisza szabályozása) и скратиле јој дужину за 450 километара. Саграђени систем заштите од поплава је највећи у Европи. Данас постоји 3680 километара канала који контролишу Тису.
Током 1980−их на Тиси је направљенио велико вештачко језеро Тиса (мађ.: Tisza-tó) са намером да се помогне у регулацији тока и посебно поплава. Убрзо је ово језеро постало популарно туристичко одредиште Мађара, скоро као и језеро Балатон.
[уреди] Еколошка катастрофа из 2000.
30. јануара 2000, погон за прераду злата из Баја Маре, на северу Румуније, испустио је 100.000 m³ воде загађене цијанидом у реку Самош. Испуштање цијанида у Самош десило се услед топљења снега и подземних вода које су оштетиле акумулацију где је цијанид складиштен. Ово загађење се проширило даље низ реку Тису и уништило готово сав живи свет у реци. Загађење је стигло до Београда 14. фебруара 2000.
[уреди] Поплава из 2006.
У априлу 2006. Тиса је достигла највиши водостај у историји (949 цм код Новог Кнежевца) и угрозила бројна насеља у својој околини, због чега је уведен ванредни ниво одбране[1].
[уреди] Навигација
Тиса је пловна у већем делу свог тока. Река је отворена за међународну навигацију тек од недавно; прије, Мађарска је разликовала тзв. "државне реке" и "међународне реке", с којима се одређивало да ли је била дозвољена пловидба страним бродовима. Након мађарског уласка у ЕУ ова одредница је укинута и свим је пловилима дозвољено да плове Тисом.
Могућност навигације често одређују природни фактори. У време високог водостаја и суше најчешће Тиса није пловна.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Тиса на сајту backabanat.com ((sr))