Јован Монастерлија

Из пројекта Википедија

Јован Монастерлија (16??-1706), подвојвода Хабзбуршке монархије и војни заповедник. Истакао се у борбама против Турске, у Великом бечком рату (1683-1699). После Велике сеобе Срба 1690. године у Хабзбуршку монархију, именован од стране цара Леополда за подвојводу 1691. Као заповедник српске милиције, истакао се у бици код Сланкамена 16. августа 1691. Године 1697. Монастерлија добија заповедништво над Петроварадинском тврђавом и задатак да изгради понтонски мост преко Дунава. После Карловачког мира 1699. повлачи се и од цара добија имања. У службу поново ступа 1703. када је кнез Ердеља, Ференц Ракоци, подигао устанак против Хабзбуршке монархије. За заслуге у овом рату он добија чин пуковника. Непосредно пред смрт цар му додељује задатак да српску милицију прикључи у регуларну аустријску војску. Приликом војног похода на Велики Варадин, умире од задобијене ране приликом лова.


ратник Овај незавршени чланак Јован Монастерлија, везан је за ратнике.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.