Хумани геном

Из пројекта Википедија

Хумани геном обухвата све молекуле ДНК једне гарнитуре хромозома (хаплоидног броја хромозома). Он обухвата, уствари, два генома:

  1. сложени једарни геном који представља преко 99% укупног генома и
  2. мали митохондријски геном.

Једарни геном обезбеђује огромну већину генетичких података од суштинског значаја за синтезу полипептида на рибозомима у цитоплазми. Митохондријски геном носи информацију за мали број протеина, док је већина протеина митохондрија кодирано једарним генима и синтетише се на рибозомима у цитоплазми, а затим допрема у митохондрије.


ДНК је изграђена од 4 различите азотне базе: аденина, гуанина, цитозина и тимина, које се понављају милајардама пута у геному. Тако хумани геном има три милијарде база које су заузеле своја места у 24 различита хромозома. Од њих, 22 хромозома су аутозоми поређани од највећег (1) ка најмањем (22), а преостала два хромозома су полни: X и Y.

Видети такође:

  • Пројекат људског генома


генетика Овај незавршени чланак Хумани геном, је везан за генетику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.


Хромозоми човека

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}