Михаило Лалић

Из пројекта Википедија

Михаило Лалић (7. октобар 1914. - 30. децембар 1992.) је писац који се на самом почетку књижевног рада определио за јасан тематски круг (НОР), одређено географско поднебље (Црна Гора) и специфичан избор актера догађаја и романескних прича. Започео је књигом песама Стазама слободе (1948), али се брзо окренуо прози, која ће постати искључива форма уметничког сагледавања времена, догађаја и људских судбина. Према његовом сценарију снимљен је филм "Свадба" 1973. у режији Радомира Шарановића, такође извршена је екранизација његовог романа "Лелејска гора" 1968.

Први је добитник "Његошеве награде" 1963. за роман "Лелејска гора". Добио је НИН-ову награду 1973. за роман "Ратна срећа". Добио је награду "21. јул", највише признање општине Беране, 1962. године, када је награда и установљена.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968.

[уреди] Библиографија

Објавио је велики број књига приповедака:

  • Извидница (1948),
  • Први снијег (1951),
  • На мјесечини (1956),
  • Посљедње брдо (1967).

Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи:

  • Свадба (1950),
  • Зло прољеће (1953),
  • Раскид (1955),
  • Лелејска гора (1957, 1962),
  • Хајка (1960),
  • Прамен таме (1970),
  • Ратна срећа (1973),
  • Заточници (1976),
  • Докле гора зазелени (1982),
  • Гледајући доље на друмове (1983)
  • Одлучан човјек (1990).

У романима Лалић приказује време када је у партизанском ратовању дошло до кризе, када су се пробудили стари сукоби и поделе, када извесност борбе није могла да се наслути. Његови јунаци су захваћени моралним и психолошким кризама, па отуда унутрашњи монолог као основно и доминантно средство уметничког обликовања ликова. У стваралачкој пракси Михаила Лалића занимљив је још један феномен: он се стално враћа већ завршеним приповеткама и романима и, незадовољан оствареним, приступа преради. Роман Раскид је после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман Лелејска гора, а развијањем приповетке Прамен таме настао је истоимени роман.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

  • Напомена: Део текста је преузет са презентације http://www.znanje.org уз одобрење
Други језици