Кардиоваскуларни систем
Из пројекта Википедија
![]() |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Крвни систем. (Разговор) |
Размена материјала између ћелија једног система, као и између ћелија и спољашње средине је неопходна како би систем опстао. Један од примера размене је дифузија кисеоника и хранљивих материја из међућелијског простора у ћелије и дифузиија угљендиоксида из ћелија. Како ова размена подразумева материјале из спољашње средине (кисеоник и угљендиоксид) организму је потребан много бржи налин транспортовања молекула од дифузије. Управо је то улога кардиоваскулаторног система - ефикаснији транспорт материја.
Кардиоваскулаторни систем се састоји од:
- Крви - течност која циркулише у организму и односни и доноси материје ћелијама
- Крвних судова - који служе као канали којима крв циркулише
- Срца - мишићна пумпа која пумпа крв кроз крвне судове
Кардиоваскулаторни систем је ефикаснији од дифузије, јер се крв у крвним судовима креће у једном и истом правцу, док се приликом дифузије молекули транспортују врло често у супротним правцима (нпр. дифузија калијума и натријума кроз ћелијску мембрану).
Циркулација крви је неопходна за живот, што значи да све компоненте које чине кардиоваскулаторни систем морају да функционишу беспрекорно сваког минута. На први поглед функција кардиоваскулаторног система делује веома једноставна - срце пумпа крв кроз крвне судове до различитих органа, доносећи путем крви неопходне хранљиве материје и кисеоник и односећи угљендиоксид. Међутим, срце нема само улогу пумпе, већ има и ендокрину улогу као и улогу сензора и на тај начин регулише количину крви као и крвни притисак. Крв у исто време, не транспортује само хранљиве и штетне материје, већ транспортује и хормоне и на тај начин има улогу карике у комункацији између органа који су иначе далеко удаљени.