Вулгата

Из пројекта Википедија

Најпознатији превод Библије на латински језик је Вулгата (“обична”), настао крајем четвртога века. Римски папа Дамаскус I. је 382. године замолио свога теолошког саветника Софронија Еузебија Јеронима (касније познатог као светога Јеронима, рођеног у Стридон (Штригова) северној Далмацији) да изврши ревизију постојећег текста Итале и да га стандардизује у складу са “правим” грчким текстом - изворником, као и да преведе Стари завет користећи изворне јеврејске текстове. Још под владавином папе Дамаскуса I. почео је Св. Јероним 383. са једном ревизијом већ постојећег текста новог завета, и 390. креће са преводом старог завета, али не као остали ранији преводи са грчког већ из хебрејског старог пра текста. Јероним је учио грчки и латински у Риму а јеврејски у Палестини. Каснији покушаји да се поступком утврђивања уназад дође до правог изворника за овај превод остали су неуспешни, тако да никада нису разјашњене одређене недоследности у преводу. Данас је познато више од осам хиљада верзија Вулгате, што само говори о учестаности рукописног умножавања библијских текстова у раном средњем веку. Најпознатија верзија Вулгате је она из петога века која се води под именом Codex Sangallensis (Сенгаленски рукопис), односно (С) и чији се део са Еванђељима чува у манастиру Ст. Галл (Сент Гал) у Швајцарској. Свакако да је најлепша Вулгата она која се чува у њујоршкој библиотеци и која потиче из десетога века. Писана је словима од злата на љубичасто обојеној јагњећој кожи. Године 1933. римски папа је формирао "Ред светога Јеронима" у Риму, чији је задатак да раде на исправљању текста Вулгате, како би се реконструисао изгубљени Јеронимов текст.