Арсо Јовановић

Из пројекта Википедија

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Генерал-пуковник Арсо Јовановић
увећај
Генерал-пуковник Арсо Јовановић

Генерал-пуковник Арсо Р. Јовановић (1907-1948) спада у ред најбољих војних команданата који су учествовали у Народноослободилачкој борби. Генерал Арсо Јовановић је био најспособнији, најприсебнији и најбоље образовани генерал партизанских снага у Југославији. Говорио је француски, руски и енглески језик. Истакао се и по својим војним извештајима који су понекад били дугачки и по десетину страна. Није важио за посилне команданте своме врховном команданту. Важио је за једног од најспособнијих војних заповедника и оператера. Стално се кретао са Врховним штабом, а био је предавач на првој партизанској официрској школи у Дрвару 1944. Стекао је ореол јунака, правдољубивог човека и високог војног стратега. Његова цела каријера је била ратничка.

[уреди] Биографија

Генерал-пуковник Арсо Радоја Јовановића се родио у малом месташцу Завала код Подгорице 24. марта 1907. године у ратничкој породици. Његов отац је био до 1910. официр Краљевине Србије, а службовао је у Београду у артиљеријском пуку на Топчидеру. Средњу школу је завршио у Никшићу, а Војну академију је уписао у Београду 1924. У класи је тада био заједно са Велимиром Терзићем и Петром Ћетковићем, касније прослављеним командантима партизанских снага. Био је најбољи у овој класи војних питомаца, па је предложен чак и за наставак усавршавања у Француској, где су тада војне кадете слали. Арсо Јовановић је завршио са највишим успехом Војну акдемију 1928, а затим се уписао и на Вишу школу војне академије, коју је завршио 1934. Арсо Јовановић је тада имао чин поручника и наставља своје даље војно усавршавање. Допунски течај Више школе Војне академије је завршио 1940.

Чин капетана је добио 18. 1. 1938. Тада се налази на генералштабној припреми. У чин капетана прве класе унапређен је 20. 12. 1938. По оцени војних стручњака, и лично министра војног Милана Недића, због својих способности, капетан Арсо Јовановић је пребачен као командир чете у Школу резервних пешадијских официра. Затим је постављен на дужност команданта Школског батаљона у Пешадијској школи активних официра. Било је то пред сам почетак Немачког напада на Југославију. У међувремену се оженио студенткињом права у Београду, Сенком. Рат их је доста раставио, па ће Сенка успети да га види тек у Дрвару 1944. године.

[уреди] Други светски рат

Почетак априлског рата, затекао је капетана Арсу Јовановића на месту команданта Ђачког батаљона. Он је био подређен Другој Армијској групи генерала Драгослава Миљковића. Имао је задатак да дејствује на правцу Сарајево-Травник. Занимљиво је да су се тада овде налазила и касније високи команданти у војсци Драже Михаиловића, мајор Миодраг Палошевић и мајор Радослав Ђурић. После слома фронта код Сарајева 15. априла и уласка немачке оклопне групе у град, капетан Арсо Јовановић није кренуо у сусрет пуковнику Михаиловићу који се тада пробијао код Дервенте, већ се вратио у своје родно место, не желећи да се преда непријатељу.

У свом родном месту је сачекао и чувени тринаестојулски устанак у Црној Гори, када је учествовао као командант једне групе у официрској униформи војске Краљевине Југославије. Ту су се истакли и остали активни официри војске Краљевине Југославије, који ће након овога прећи у редове партизанских одреда: пешадијски пуковник Саво Оровић, резервни потпуковник Вељко Булатовић, пешадијски капетан I класе Велимир Терзић, пешадијски капетан I класе Петар Ћетковић. Сви су се они тада борили на страни краљевске југословенске војске која није признала капитулацију, а заједно са партизанским одредима којима су тада командовали Пеко Дапчевић, Владо Ћетковић (отац Петра Ћетковића), Јово Капичић и други.

Црногорски народ је увек гајио велику љубав према руском народу. Кад је избио совјетско-немачки рат, Црна Гора је устала на ослобођење. И поред тога што није био извршен план и припрема герилског начина ратовања, вршене су припреме за општи устанак. Капетан Арсо Јовановић је командовао својим снагама које су јуришале на Италијане код Црмнице, када су под његовом командом поразили један италијански батаљон. У време ових борби, цела Црна Гора се подигла на ноге. Само одред капетана

Aрсо Јовановић и Тито у Дрвару 1944.
увећај
Aрсо Јовановић и Тито у Дрвару 1944.

Арсе Јовановића је заробио 2.000 Италијана и велики ратни плен. До поделе плена није долазило као што је било договорено између партизанских одреда и војника војске краљевине Југославије. У таквим приликама, капетан Арсо Јовановић је решио да свој ратнички и командни дух покуша да покаже у партизанима.

У партизанским одредима је лепо примљен. Носио је своју капетанску униформу све до повлачења партизанских снага из Црне Горе. По преласку у народноослободилачки покрет, постављен је због свог великог ратног искуства на место Начелника штаба народноослободилачких герилских одреда, односно Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда за Црну Гору и Боку. До децембра се стално налазио у главном штабу за Црну Гору. У међувремену, италијанска војска је успела да пребаци један армијски корпус, три дивизије из Албаније ради гушења устанка. Капетан Арсо Јовановић се нашао притешњен великим снагама која су полако чистиле територије од партизанских одреда. Наредио је покрет према Цетињу, где су партизански одреди чак успели да опколе италијанског гувернера. Италијани су успели да деблокирају Цетиње. Капетан Арсо Јовановић наређује напад на Колашин и Шавник, али је непријатељ имао много јаче снаге и натерао је већину партизанскох одреда у повлачење.

Капетан Арсо Јовановић се суочава са нерасположењем становништва јер су резултати борбе били све слабији и слабији. Видећи постојећу ситуацију, наређује одступање на читавом фронту све до доласка санџачких трупа. За ову акцију је у Црној Гори било мобилисано 3.500 људи. 20. новембра почео је марш-маневар тих снага из свих крајева Црне Горе. Главни правци наступања за поједине одреде су били: Колашин, Мојковац, Миоче, Доња и Горња Морача, Боан, Ђурђевића Тара, Никшић, Шавник, Жабљак. Капетан Арсо Јовановић наређује по сваку цену заузимање Пљеваља. Вршено је опкољавање града. Борба за Пљевља је почела 1. децембра упадом главнине снага у сам град. Капетан Арсо Јовановић се налазио међу својим борцима. Наређивао је јуриш, одступање, па поново јуриш. Циљ је био заузети град. У заузимању града учествовали су Комски батаљон, батаљон "Бајо Пивљанин" и "Зетско-љешански". Град је био скоро освојен, међутим непријатељски противнапад је био силовит, па је Арсо Јовановић морао да нареди одступање. Непријатељ је избројао 1.000 мртвих, а партизански одреди 253. Након неуспешне битке за Пљевља, којом се требала повезати слободна територија у Санџаку и Црној Гори, капетан Арсо Јовановић је позван у Врховни штаб. Мислио је да ће бити смењен, али уместо дотадашњег капетана Бранка Пољанца, капетан Арсо Јовановић је постављен 12. децембра 1941. за Начелника Врховног штаба народноослободилачких партизанских одреда Југославије. Тако је капетан Арсо Јовановић био други официр бивше краљевске војске коме је успело да буде начелник Главног Штаба. На овом месту је остао све до краја рата. Као начелник, капетан Арсо Јовановић је написао исцрпан извештај о устанку у Црној Гори и неуспеху у освајању Пљеваља. У њему је поменуо недостатке устаничких снага, првенствено: неизграђивање војничке оформљености, непознавање терена, лоше војничке припремљености, лошим познавањем оружја и сл.

Сестра Миљуша Јовановић је такође била партизан од 1941.

Други језици