Парламент Канаде

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Структура

Врховно законодавно тело Канаде - Парламент Канаде је подељен на два дома – Сенат и Доњи дом (House of Commons, буквално преведено Дом обичних, а код нас често неправилно превођено као Дом комуна) а номинално је трећи чинилац у парламенту и монарх.

[уреди] Сенат

За разлику од САД, федералне јединице овде нису представљене као такве. Чланове Сената поставља Генерални гувернер Канаде, на предлог председника владе. Иако постоје уставне одредбе које одређеним регионима гарантују одређени број сенатора, то није никава препрека председнику владе да у Сенат изабере велику већину сенатора из своје странке, што се у пракси и дешава. Треба напоменути да је Сенат равноправан са Доњим домом у законодавном погледу и неопходна је његова сагласност за доношење закона.

Ову очигледну недемократичност у пракси исправљају друга решења и околности. Пре свега, влада није одговорнаСенату, већ само Доњем дому. Даље, кроз историјски развој уобичајило се да Сенат Канаде не блокира предлоге који су прошли у Доњем дому (слично пракси у Великој Британији). На крају, ту је и ограничење законодавне иницијативе, које налаже да се одређени, битни закони морају прво поднети Доњем дому на разматрање. Иако све ово у пракси умањује недемократичност, јасно је да овде Сенат није федерални дом. Последњих година било је иницијатива да се изврши реформа Сената, макар у правцу изборности, али то још увек није учињено.

[уреди] Доњи дом

Доњи дом је класично национално законодавно тело, чији се чланови бирају непосредним и тајним изборима на читавој територији Канаде, по већинском систему (утицај британске традиције). И овде примећујемо да нема било каквих примеса федерализма. Овај важнији дом, у коме заправо лежи права законодавна власт, врло је сличан законодавним домовима унитарних држава. Оно где примећујемо федерализам је у уставној подели надлежности федералног парламента и федералних јединица.

[уреди] Надлежност

Карактеристично је негативно уставно одређење надлежности парламента, што значи да све области које нису изричито прописане федералним јединицама, спадају у домен парламента. Ово је у великој мери ублажено у пракси, али формално би требало да указује на чврстину федерације. Тако су у искључивој надлежности парламента питања војске, комуникација, монете и званичних мера, банкарства, ауторских права и друго. У неким врло битним областима овлашћења федералног и локалних парламената се преплићу, као на пример у области пореза, кривичног права и пољопривреде.