Певачи Вука Стефановића Караџића

Из пројекта Википедија

Садржај

[уреди] Вукови певачи

Захваљујући чињеници да је Вук Караџић за велик број песама своје збирке оставио податке од кога их је чуо и забележио, ми данас, углавном, знамо ко су творци класичне, вуковске редакције наше народне епике. Новија проучавања показала су да међу песмама записаним од истог певача постоји извесно "ауторско" јединство и да су даровити певачи Вуковог времена доиста одиграли пресудну улогу у стварању оне верзије наших народних песама која је, захваљујући Вуку Караџићу, ушла у писану књижевност и у њој се утврдила као основна, репрезентативна редакција наше јуначке епике.

[уреди] Тешан Подруговић

Тешан Подруговић (умро око 1820) био је најизразитији пример певача који не ствара нове песме, већ само прави редакције постојећих. Вук га је више ценио од свих својих певача. За њ је он био идеал народног певача. Као његову главну врлину истакао је да је песме "разумевао и осећао" и да их је знао лепо и "по реду" казивати. Највећу похвалу одао му је тврдњом да би он и "најгору песму", кад је чује, "после неколико дана казао онако лепо по реду, као што су и остале његове песме". Тешан радо пева о сјају и величини нашега средњег века, он воли велелепне поворке, сјајна господска одела и блесак злата. Његови јунаци одликују се не само храброшћу него и лепотом стаса, сјајем изгледа и одела, господственим држањем и поступцима, понекад и витешком угледношћу. Велелепност његових историјских визија често је осенчена и ублажена хумором. Тешан је несумњиво најизразитији хумориста међу Вуковим певачима и приповедачима. Од њега је Вук забележио двадесетак песама (Женидба Душанова, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Арапин, Цар Лазар и царица Милица, Новак и Радивој продају Грујицу, Сењанин Тадија и др.) и једну од најнеобичнијих и најбољих наши приповедака Међедовић.

[уреди] Старац Милија

Други Вуков певач, Старац Милија (умро после 1822), у приступу традиционалним епским темама показао је највише самосвојности. Од њега је Вук забележио само четири песме, али су међу њима две најдуже песме његове збирке: Женидба Максима Црнојевића и Бановић Страхиња. Певач са смислом за широке епске композиције и за драматичне ситуације и сукобе, Милија је више него други Вукови певачи умео загледати у душу својих јунака. Он је међу њима највише психолог.

[уреди] Старац Рашко

Милијин земљак Старац Рашко (оба су родом из Колашина) певач је сасвим друкчијег профила. Он је показао највише смисла за историју, за духовну културу средњег века, аи и за тамна фолклорна предања. У низу песама пева о опадању и пропасти српског царства (Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице, Маргита девојка и војвода Рајко и др.). У многим песмама испољио је склоност према легендама и чудима, што је нарочито приметно у песми Зидање Скадра, која је најлепша међу онима што су од њега забележене.

[уреди] Остали Вукови певачи

Посебну скупину међу Вуковим певачима чине слепе жене. Код њих се може уочити појачана емоционалност, саосећање према страдањима и страдалницима, лирска мекоћа, смисао за догађаје из породичног живота и за породичне односе. Док су певачи највећма из брдских крајева Црне Горе и Херцеговине, певачице су из равничарских предела северне Србије и Срема. Међу њима је најбоља Слепа Живана (умрла 1828), песник породичне љубави, пријатељства и мушке лепоте. Међу песмама које су од ње забележене најпознатије су: Војвода Кајица, Наход Момир и Иво Сенковић и ага од Рибника. Живана је подучавала и друге жене певачком занату. Њена ученица била је Слепа Јеца, од које је Вук добио једну од најлепших песама своје збирке, Смрт војводе Пријезде. Од осталих жена певача издваја се анонимна Слепица из Гргуровца од које је Вук, преко Лукијана Мушицког, добио шест песама, међу којима две антологијске вредности, Косовка девојка и Марко Краљевић укида свадбарину, обе о злосретној судбини заручница, и две косовске песме карактеристичне по религиозној интерпретацији догађаја, Пропаст царства српскога и Обретеније главе кнеза Лазара.

[уреди] Види још

[уреди] Литература

  • Изворни текст је преузет из књиге Кратка историја српске књижевности Јована Деретића. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.