Агамемнон

Из пројекта Википедија

Тзв. Агамемнонова маска. Пронашао је Хајнрих Шлиман у Микени 1876.
увећај
Тзв. Агамемнонова маска. Пронашао је Хајнрих Шлиман у Микени 1876.

Агамемнон - грчки: Αγαμέμνων) („врло одлучан“), један од највећих хероја грчке митологије, син краља Атреја из Микене или Арга и краљице Аеропе, брат Менелајев. Други извори кажу да је син Плејстена, сина или оца Атреја, за кога се каже да је био Аеропин први муж.

Садржај

[уреди] Ранији живот

Агамемноновог оца Атреја убио је Егист, који је заузео микенски престо и владао њоме заједно са оцем Тистејем. За то време Агамемнон и Менелај нашли су уточиште код Тиндареја, краља Спарте. Они су се оженили његовим кћеркама, Агамемнон Клитемнестром, а Менелај Јеленом. Агамемнон и Клитемнестра имали су четворо деце: три кћери, Ифигенију, Електру и Хрисотемиду, и једног сина, Ореста.

Менелај је наследио Тиндареја у Спарти, док је Агамемнон, уз братовљеву помоћ, свргао Егиста и Тистеја и повратио очево краљевство. Проширио је краљевство освајањима и постао најмоћнији владар у Грчкој.

Агамемнонова породична историја датира још од легендарног краља Пелопса и била је укаљана бројним силовањима, убиствима и преварама. Грци верују да је насилничка прошлост била узрок зле судбине која је задесила читав Атрејев дом.

[уреди] Тројански рат

Агамамнон је окупио грчке снаге да би кренуле ка Троји. Припремајући се да отплове из Аулиде, луке у Беотији, Агамемнонови ратници су изазвали бес богиње Артемиде, јер су убили једну њој посвећену животињу. Зла срећа у виду куге и недостатка ветра спречавала је испловљавање. Коначно је пророк Калхас објавио да се богињин бес може умирити само жртвовањем Ифигеније, Агамемнонове кћери. Класични драматичари се разликују у томе да ли су се отац и кћерка добровољно покорили судбини, али Ифигенија је ипак жртвована. Њена смрт је одобровољила Артемиду и грчка војска је испловила за Троју. Постоји неколико верзија ове људске жртве у грчкој митологији. Неки извори наводе да је Агамемнон био спреман да жртвује Ифигенију, али је Артемида прихватила жтрвовање јелена уместо Ифигеније, а пребацила на планину Таурус на Крим. Хесиод каже да је она постала богиња Хеката.

Агамемнон је био командант грчке војске у Тројанском рату. За време борбе Агамемнон је убио Антипа. Агамемнон пратилац Халеас се касније борио с Енејом у Италији. У Илијади се помиње прича о свађи Агамемнона и Ахила у последњој години рата. Агамемнон је узео Ахилу једну лепу робињу, Брисеју, као ратни плен. Ахил, највећи ратник свога доба, се наљутио и напустио битку, тако да је грчка војска замало изгубила рат. Захваљујући Одисејевој вештини преговарања, спор је изглађен.

Иако није био раван Ахилу у јунаштву, Агамемнон је као краљ имао несумњиви ауторитет. Он је сазивао ратна већа и водио војску у битку. Лично се појављивао на бојном пољу и учинио је многа херојска дела док није рањен и био принуђен да се повуче у свој шатор. Његова највећа грешка је његова пргава нарав и понекад преувеличано инсистирање на ауторитету и положају, што је довело до увреде Хрисеја и Ахила, а што је изазвало велики раздор међу Грцима.

После освајања Троје, пророчица Касандра, кћерка тројанског краља Пријама, постала је део његовог ратног плена.

Агамемноново убиство, илустрација из Прича о грчким трагичарима 1879 Алфреда Черча.
увећај
Агамемноново убиство, илустрација из Прича о грчким трагичарима 1879 Алфреда Черча.

[уреди] Повратак у Грчку и смрт

После путовања праћеног олујом, Агамемнон и Касандра искрцали су се на Арголиду или су се, ношени ветром искрцали на Егистову земљу. Егист, који је у међувремену завео Агамемнонову жену Клитемнестру, позвао га је на гозбу и издајнички убио. По Пиндару и другим трагедистима, Агамемнона је убила његова жена у купатилу, бацивши преко њега комад тканине или мрежу да не би могао да се брани. Клитемнестра је убила и Касандру. Њен бес због жртвовања Ифигеније, и љубомора због Касандре, били су мотиви овог злочина. Агемемнонову смрт осветио је његов син Орест.

[уреди] Друге приче

Агамемнонова судбина била је предмет бројних трагедија, класичних и модерних, од којих је најпознатија Есхилова Орестија. У легенди о Пелопонезу, Агамемнон је сматран највишим типом моћног монарха, а у Спарти је обожаван као Зевс Агамемнон. Његов гроб се вероватно налази у рушевинама Микене или у Амиклеји.

У уметничким делима често се користи сличност између представе Зевса, као краља богова и Агамемнона, као краља људи. Он се често слика са скиптром и дијадемом, уобичајеним атрибутима краља.


Биста Зеуса
Ахил | Агамемнон | Аталанта | Белерфонт | Касандра | Дедал | Прометеј | Диомед | Епиметеј
Херакле | Етор | Јасон | Икар | Ио | Медуза | Менелај | Минос | Пан | Пенелопа | Сизиф | Тало | Тезеј | Одисеј