Хајнрих Бел

Из пројекта Википедија

Споменик Хајнриху Белу у Берлину
увећај
Споменик Хајнриху Белу у Берлину

Хајнрих Теодор Бел (немачки: Heinrich Theodor Böll) (21. децембар 1917 - 16. јул 1985) је један од најистакнутијих и најчитанијих немачких писаца 20. века. У аутобиографском есеју О себи самом (1958) помиње две судбинске чињенице које су га битно определиле у књижевност. Прва је либерално порекло његове породице, отворене за уметност (отац му је био скулптор), а друга ордни крад Келн, са својим контрастима између католичке буржоазије и „црвеног“ пролетаријата. Имао је само петнаест година када су нацисти продрли у Келн. Али Бел је био један од ретких младих Немаца који се није прикључио Хитлеровој омладини. Зато је регрутован већ почетком Другог светског рата и шест година провео на три фронта. Рањен је четири пута, а крајем рата био је заробљен и депортован у амерички логор у Француској. У разорени Келн вратио се 1945. и тада се уписао на студије. У то време почео је да пише, објавивши током две године у новинама шездесетак новела. Од 1951. године када је објавио роман (Где си био, Адаме?) писање му је постало стално занимање.

На почетку свог књижевног рада Бел описује безнадежност живота војника, неподношљиву окрутност коју је доживео док је служио војску. Касније је почео да пише и о стварности модерногнемчког друштва. Пажњу критике и шире читалаче публике привукао је већ својим другим романом И не рече ни једну реч (1953). Године 1968. Бел је почео да ради као предавач на Франкфуртском универзитету, а од 1972. активно се укључује у политички живот Немачке. Умро је у Бону 1985. године.

Остала најважнија дела Хајнриха Бела су: Кућа без чувара (1954), Хлеб раних година (1955), Билијар у пола десет (1959), Мишљења једног кловна (1963), Пречесто идеш у Хајделберг (1970), Групни портрет с дамом (1971), Изгубљена част Катарине Блум (1974), Жене у пејзажу са реком (1985), Завештање (1985)...

„За дело које је спојило широке перспективе његовог доба и истанчану вештину сликања ликова и допринело обнови немачке литературе, Хајнрих Бел је 1972. године добио Нобелову награду за књижевност.“


Нобелова награда
Нобелове награде
Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија
Добитници Нобелове награде за књижевност
Сили ПридомТеодор Момзен • Бјернстене Бјернсон • Хозе Ечегарај и Фредерик Мистрал • Хенрик СјенкјевичЂозуе КардучиРадјард КиплингРудолф Кристоф Ојкен • Селма Лагерлеф • Паул Хајзе • Морис Метерлинк • Герхарт Хауптман • Рабиндранат Тагоре • Ромен Ролан • Вернер фон Хајденштам • Хенрик Понтопидан и Карл Гјелеруп • Карл Шпителер • Кнут ХамсунАнатол Франс • Хасинто Бенавенте • Вилијам Батлер Јејтс • Владислав Рејмонт • Џорџ Бернард Шо • Грација Деледа • Анри Бергсон • Сигрид Унсет • Томас МанСинклер Луис • Ерик Карлфелд • Џон Голсворди • Иван Буњин • Луиђи Пирандело • Јуџин О'Нил • Роже Мартен ди Гар • Перл Бак • Емил Силанпе • Јоханес Јенсен • Габријела Мистрал • Херман Хесе • Андре Жид • Томас Стернс ЕлиотВилијам ФокнерБертранд Расел • Пер Лагерквист • Франсоа МоријакВинстон ЧерчилЕрнест Хемингвеј • Халдор Лакснес • Хуан Рамон Хименез • Албер КамиБорис ПастернакСалваторе Квазимодо • Сен-Џон Перс • Иво АндрићЏон Стајнбек • Јоргос Сефери • Жан Пол СартрМихаил Шолохов • Нели Сакс и Самуел Агнон • Мигел Анхел Астуријас • Јасунари Кавабата • Самјуел БекетАлександар СолжењицинПабло НерудаХајнрих Бел • Патрик Вајт • Хари Мартинсон и Ејвинд Јонсон • Еуђенио Монтале • Сол Белоу • Висенте Алеисандре • Исак Башевис СингерОдисејас Елитис • Чеслав Милош • Елијас Канети • Габријел Гарсија Маркес • Вилијам Голдинг • Јарослав Сајферт • Клод Симон • Воле Сојинка • Јосиф Бродски • Нагиб Махфуз • Хозе Камило Села • Октавио Паз • Надин Гордимер • Дерек Волкот • Тони Морисон • Кензабуро Ое • Шејмас Хини • Вислава Шимборска • Дарио Фо • Жозе СарамагоГинтер Грас • Гао Сингђијан • В. С. Најпол • Имре КертесЏон Максвел КуциЕлфриде ЈелинекХаролд ПинтерОрхан Памук