Диодор
Из пројекта Википедија
У 40 књига своје Библиотеке Диοдοр из Агирија на Сицилији из великог броја разних извора приказао је синхронистички хеленску и римску историју за ширу публику. Од шест књига увода сачувано је првих пет књига, а од два дела праве историје, старијег и млађег, сачувана је друга декада: историја од Ксерксове војне на Хеладу до борбе с Антигоном Једнооким. Од изгубљених књига постоје само разни одломци. Као историограф он се највише угледао на Ефора, али се за поједине делове свога дела служио специјалним списима, на пример Тимејевим за историју Сицилије, коју је он као Сицилијанац приказао с нарочитом љубављу.
У IV и V књизи он је, поред Дионисија Скитобрахиона, употребљавао неки митографски приручник. Како је књижевност те врсте мало сачувана, те књиге имају знатну изворну вредност. Иако је Диодор на свом делу, како сам каже, радио 30 година и прикупљао за њ големо градиво па се освртао и на географију и историју културе, ипак му није пошло за руком да створи право повесно дело, јер му је, пре свега, недостајало разумевања појединих догађаја, а како је био задојен старом вером да у рату и миру одлучује воља богова, није могао праве догађаје разликовати од тековина маште. Језик му нема атикизама, и може да служи као извор за познавање општег језика. Мада је неједнако писано, његово дело је опет нарочито важно, јер надокнађује изгубљене списе претходних времена.