Јозеф Хајдн

Из пројекта Википедија

Јозеф Хаyдн (Рохрау, 31. марта 1732. - Беч, 31. маја 1809.), аустријски композитор и диригент

Јозеф Хајдн
увећај
Јозеф Хајдн

Шире музичко образовање стекао је као члан дечачког збора Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, "одсечен од света", како сам каже, "и присиљен да постане оригиналан". Провео је три деценије, од 1761. до 1790., на кнежевским доворовима у Ајзенштаду и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.

"Добри тата Хајдн", чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.

Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његових 108 симфонија, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате - све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопће.

Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.

Дела:

  • Чудак, Ненадани сусрет, Месечев свет, Симфонија растанка, Оксфордска, 6 Паришких и 12 Лондонских симфонија, 84 гудачка квартета (највреднији по 6 тзв. Сунчаних, Руских, Пруских, те Аппонији и Ердодој), пасија "Седам последњих речи Спаситељевих"), ораторији Стварање и Годишња доба.