1991
Из пројекта Википедија
Дани - Године
19. век | 20. век | 21. век
1960е | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | 2020е
1986 | 1987 | 1988 | 1989 | 1990 | 1991 | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996
Садржај |
[уреди] Догађаји
[уреди] Јануар-Март
- 9. јануар - Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
- 23. фебруар - Основана Српска радикална странка.
- 2. март - У Пакрацу дошло до сукоба између српских побуњеника и хрватске полиције.
- 9. март - Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду које је организовао Српски Покрет Обнове.Затражена оставка генералног директора радио телевизије Србије Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића.У масовним демонстрацијама на београдским улицама две особе су изгубиле живот.Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.
- 12. март - Председништво СФРЈ,у функцији Врховне команде оружаних снага,одбило предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ.За предлог армије гласали су Борисав Јовић - Србија,Ненад Бућин - Црна Гора,Риза Сапунџију - Косово,и Југослав Костић - Војводина.Против су били Богић Богићевић - БиХ,Стјепан Месић - Хрватска,Васил Тупурковски - Македонија.Представник Словеније,Јанез Дрновшек,није присуствовао седници. Видети Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.
- 15. март - Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ,поднео је оставку на ту функцију.
[уреди] Април-Јун
- 2. мај - У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
- 29. мај - ФК Црвена Звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеја са 5:3 после извођења једанаестераца.
- 25. јун - Парламент Словеније прогласио Словенију независном републиком. Истога дана,Сабор Хрватске прогласио Хрватску независном државом.
- 27. јун - Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза.У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране,погинуло нешто више од 40 особа.
- 30. јун - Стјепан Месић,под притиском Европске заједнице,изабран за председника Председништва СФРЈ.
[уреди] Јул-Септембар
- 15. јул - Председништво СФРЈ усвојило одлуку о повлачењу снага ЈНА из Словеније.
- 20. август - У Совјетском Савезу пропао покушај државног удара,тј. збацивања Михаила Горбачова са власти.
- 24. август - Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
[уреди] Октобар-Децембар
- 3. октобар - Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије,и прешло у рад у четворочланом саставу,тј. без чланова из Словеније,Хрватске,БиХ,и Македоније.За председника тзв. "крњег" Председништва изабран Бранко Костић,представник Црне Горе.
- 18. новембар - После тромесечне опсаде,Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
- 25. децембар - Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
[уреди] Датум непознат
[уреди] Рођења
[уреди] Смрти
- 5. јануар - Васко Попа, српски песник (*1922)
- 11. јануар - Ратко Сарић, српски глумац (*1916)
- 14. јануар - Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)
- 31. јануар - Џон Бардин, амерички физичар и Нобеловац (*1908)
- 3. март - Вилијам Џорџ Пени, eнглeски aтoмски физичaр и мaтeмaтичaр (*1909.)
- 24. јул - Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (*1904)
- 28. август - Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
- 9. новембар - Ив Монтан (Иво Ливи), француски шансонијер и глумац (*1921)
- 27. септембар - Милан Тепић, мајор ЈНА, дигао у ваздух складиште муниције у касарни у Бјеловару не желећи да га преда хрватским нападачима и притом и сам изгубио живот. Постхумно одликован Орденом Народног хероја тада још увек постојеће СФР Југославије.
- 28. септембар - Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)
- 30. септембар - Тома Здравковић, српски певач (*1938)
- 24. новембар - Фреди Меркури, певач групе Квин (*1946)
- 15. децембар - Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату (*1915)
- 25. децембар - Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)
[уреди] Дани сећања
[уреди] Нобелове награде
- Физика - Пијер Жил де Жен
- Хемија - Рихард Р. Ернст
- Медицина - Ервин Нехер и Берт Сакман
- Књижевност - Надин Гордимер
- Мир - Аунг Сан Су Ки
- Економија - Роналд Коз