Демографија Републике Српске
Из пројекта Википедија
У Републици Српској је просечна густина насељености око 60 становника на km², што је сврстава у ред ретко насељених европских региона. Уз то је, регионални размештај становништва веома неравномеран (нпр. Херцеговина 20 ст/km2 а Посавина и Семберија 150 ст/km2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.
Садржај |
[уреди] Демографски раст
Етнички састав БиХ 1981. |
Етнички састав БиХ 1991. |
Етнички састав БиХ 2006. |
Још у прошлом вeку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно, што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забележено је и пописима у периоду између два светска рата (из 1921. и 1931. године), као и у знатном делу послератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). Попис становништва из 1991 године је показао да на територији Републике Српске (у данашњим границама) број становника износи 1.623.842 од тога је Срба било 918.646 или 56,6%, Муслимана је било 435.379 или 26,8%, Хрвата је било 155.863 или 9,6%, Југословена је било 77.534 или 4,8%, а осталих етничких група 36.420 или 2,2%.
1993. године је у ратним условима организован нови попис становништва на територији тадашње Републике Српске и популација је бројала 1.378.852. када се тај податак сведе на данашње границе Републике Српске добија се број од 1.104.105 становника савремене територије Српске. 1996. године је спроведен попис домаћинстава, избеглица и расељених лица. Тим пописом је регистровано 410.173 домаћинства и број укупног становништва је процењен на 1.391.593 становника. 2000. године је процењена популација од 1.469.182 становника. Данас је укупан број становника Српске нешто преко 1.470.000 становника (без дела некадашње општине Брчко који је изашао из састава Републике Српске и чини Дистрикт Брчко. Oд тог броја по проценама стално-настањеног становништва има нешто више од 1.215.000.
[уреди] Националности, вероисповести и језици
У Републици Српској већину становништва чине Срби, а конститутивни народи су и Бошњаци и Хрвати. Од националних мањина најбројнији су Јевреји, Украјинци, Словаци и други. У општини Прњавор живе Италијани и Чеси. Како није било пописа становништва после рата постоје само процене о тренутном етничком саставу становништва: Срби чине 91,8% (1.116.711), Бошњаци 7,5% (91.229), Хрвати 0,7% (8.297). Број Бошњака је у апсолутном износу велики у општинама: Зворник (14.100), Приједор и Бијељина (по 13.100), Добој (9.000), Бања Лука (6.400), Братунац (4.000), Нови Град и Сребреница (по 3.500) и Теслић (2.600). Процентуално највише их има у општинама: Вукосавље 57,1%, Осмаци 47,5%, Српско Горажде 40%, Сребреница 37,3% и Језеро 33%. Хрвата највише има у општинама: Добој (1.900) и Бања Лука (1.800), а процентуално Пелагићево 5,3%, Дервента и Котор Варош по 3,6%. Службени језици Републике Српске су језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница. Већина становништва Републике Српске је православне вероисповести, а поред Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице: католичка, исламска, јеврејска и др.
[уреди] Територијални распоред становништва
Процес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.
Највеће општине у Српској су (подаци из 2004. године):
- Општина Бања Лука 224.647 становника,
- Општина Бијељина 109.211 стан.,
- Општина Приједор 98.570 стан.,
- Општина Добој 80.464 стан.,
- Општина Градишка 61.440 стан.,
- Општина Зворник 51.688 стан.,
- Општина Прњавор 49.821 стан.,
- Општина Теслић 49.021 стан.,
- Општина Дервента 42.747 стан.,
- Општина Лакташи 40.311 стан.,
- Општина Козарска Дубица 34.916 стан.,
- Општина Требиње 31.299 стан.,
- Општина Нови Град 31.144 стан.,
- Општина Модрича 28.581 стан.,
- Општина Пале 26.959 стан.,
- Општина Фоча 25.489 стан.,
А најмање су:
- Општина Источни Дрвар 62 стан.,
- Општина Петровац 189 стан.,
- Општина Купрес 483 стан.,
- Општина Источни Мостар 794 стан.,
- Општина Језеро 1.316 стан.,
- Општина Крупа на Уни 1.949 стан.,
- Општина Трново 2.594 стан.,
- Општина Берковићи 2.799 стан.,
- Општина Доњи Жабар 2.912 стан.,
- Општина Устипрача 3.095 стан.,
- Општина Источни Стари Град 3.185 стан.,
- Општина Оштра Лука 3.319 стан.,
- Општина Љубиње 4.258 стан.,
- Општина Осмаци 4.807 стан.,
- Општина Калиновик 4.871 стан.,
- Општина Хан Пијесак 4.902 стан.,
[уреди] Види још
Демографија: Азербејџан • Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија • Казахстан • Кипар • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Република Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија - Европска унија
Територије: Акротири и Декелија • Гренланд • Гернзи • Гибралтар • Јан Мајен • Џерси • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Острва