Ватрени појас Пацифика

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Тихоокеански ватрени прстен.   (Разговор)

Од преко 600 активних вулкана, 418 припада ватреном појасу Пацифика. Он почиње на западном ободу Тихог океана са Камчатком на којој има 28 активних вулкана. Најзначајнији међу њима је Кључевскаја Сопка. Од Камчатке ка југу ватрени појас Пацифика се пружа преко Курилских острва где има 39 активних вулкана. Најактивнији и највиши вулкан је Алаид на истоименом острву. Од Курилских острва вулканска зона се наставља на Јапанска острва где има 49 активних вулкана. Најпознатији су Фуџијама, Бандај-сан, Асама и Киришима. Он се даље наставља преко Филипинских острва са 12 активних вулкана, Целебеса (4 вулкана), Нове Гвинеје (10 вулкана), па преко Нове Британије, Соломонских острва, Нових Хебрида, острва Кармедек и Новог Зеланда (5 вулкана) до Антарктика. Источни обод ватреног појаса Пацифика почиње Алеутским острвима (25 вулкана), одакле се простире преко Аљаске на Кордиљере и Анде. Велики систем планинских венаца Анда и Кордиљера има преко 80 активних вулкана. Од којих су најзначајнији Ласен Пик (3181м) у Каскадским планинама, Попокатепетл (5452м), Оризаба(5700м) и Колима (3846м) сва три у Мексику. У Јужној Америци најзначајнији су Котопакси (5896м)у Еквадору, који је највиши активни вулкан на свету, Мисти (5842м) у Перуу и Домујо (4708м) и Аконкагва (7035м) у Аргентини.

У Тихом океану се налазе и Хавајска острва са вулканима, Мауна Лоа (4170м), Мауна Кеа (4202м), Хуалалај (2520м) и Килауеа (1247м).