Власт

Из пројекта Википедија

Власт је институционална моћ, а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик моћи. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. Моћ је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционисала мора имати инструменте- користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и државног уређења.

Садржај

[уреди] Подела власти

[уреди] Према облику владавине

У овом облику власти гледају се особине које имају носиоци власти, начину доласка на власт те према односу власти и владара према грађанима. У ову поделу спада: монархија, диктатура, република и хилафет.

[уреди] Према друштвеном уређењу

Овде се ради о карактеру унутрашње структуре државе и о томе да ли су унутрашњи механизми једноставни или сложени. Разликујемо једноставне државе и сложене државе.

[уреди] Према типу политичког система

Овде се ради о позицији становништва према државној власти. У ову поделу спадају: аутократија, олигархија, демократија и суракратија.

[уреди] Према степену централизације

Ова подела се бави односом централних и локалних органа. У централистичким државама локални органи имају малу самосталност (у унитарним државама које нису састављене од савезних држава- главни град поседује све институције). У децентрализираним државама локални органи имају самосталност. Данас не постоји искључиво једна или друга варијанта већ у државама сусрећемо и једне и друге елементе.

[уреди] Функције

Влада се бави разним стварима укључујући: економију, образовање, здравство, науку, територију и рат.

Територија

Модерна стандардна јединица територије је земља. У тој територији могу постојати субнационални органи који могу управљати неким дијеловима територија али немају пуну моћ коју има национална влада.

Спровођење закона

Владе користе разне методе да одрже ред и мир, као што су полиција и војска (поготово у деспотизму и полицијским државама), договори са другим државама, и одржавање подршке у држави. Типичне методе одржавања подршке и легитимитета су изградња инфраструктуре за судство, администрацију, транспорт, социјалну помоћ и друге. Различите политичке идеологије имају различите идеје о томе шта влада може а шта не може чинити.

Ниже јединице власти

Различите форме владе и власти су биле предложене и прихваћене. влада у развијеним земљама ће сигурно имати неке ниже организације као што су службе, бирои, министарства, агенције, које ће водити политички изабрани функционери, често звани министри или секретари. Министри могу бити и саветници, али у пракси и они лично имају један ниво мочи који могу директно испољити. У модреним демократијама, изабрано законодавство има моч да распусти владу, иако државни поглавар генерално има опсег да изабере нову владу. у таквим државама, могуче је смјенити и поглавара државе. У Сједињеним Америчким Државама постоји процес импичмента са којим се може сменити председник (Ричард Никсон је требао бити смењен на такав начин али је дао оставку пре тога).

[уреди] Види још