3. октобар
Из пројекта Википедија
3. октобар (3.10.) је 276. дан у години по грегоријанском календару (277. у преступној години). До краја године има још 89 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Сеп. - Октобар - Нов. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
календар за 2006 г. цела година |
- 2333. пне. - Према легенди утемељена Краљевина Кореја.
- 1866. - Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.
- 1906. - На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.
- 1929. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.
- 1932. - Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.
- 1952. - Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
- 1968. - Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.
- 1981. - После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.
- 1989. - У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.
- 1991. - Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.
- 1995. - Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.
- 1997. - Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
- 1999. -
- У саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић, који је том приликом лакше повређен, оптужио власти за убиство и атентат на њега.
- Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.
- 2001. - Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.
[уреди] Рођења
- 1888. - Карл фон Осјецки, немачки новинар, добитник Нобелове награде за мир 1935. Због пацифистичког деловања нацисти га 1933. затворили у концентрациони логор, 1938. умро од последица мучења.
- 1895. - Сергеј Александрович Јесењин, руских песник. (†1925.)
- 1897. - Луј Арагон, француски писац. (†1982.)
- 1969. - Гвен Стефани, америчка певачица.
- 1981. - Златан Ибрахимовић, шведски фудбалер.
[уреди] Смрти
- 1226. - Ђовани Бернардоне, италијански фратар, познат као Фрањо Асишки. (*1182.)
- 1796. - Махмут Бушатлија, скадарски паша.
- 1999. - Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (*1921.)
- 1977. - Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности. (*1899.)
[уреди] Празници и дани сећања
- 1796. - Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.
- 1824. - Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.
- 1990. - Источна и Западна Немачка се, после 45 година, званично поново ујединиле. Неформално уједињење почело 9. новембра 1989, када је пао Берлински зид.