Википедија:Сјајни текстови/Септембар

Из пројекта Википедија

Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар

Данас је петак, 22. децембар 2006

[уреди]

Изабране годишњице за септембар

Изабрани чланак за 1. септембар

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 1. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 2. септембар

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 2. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 3. септембар

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 3. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 4. септембар

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 4. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 5. септембар

Џон Роналс Руел Толкин

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...


{{Изабрани чланак за 5. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 6. септембар

Тромбон

Тромбон, скраћено Trbn. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trb. према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима, основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава.

...даље...


{{Изабрани чланак за 6. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 7. септембар

Тромбон

Тромбон, скраћено Trbn. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trb. према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава. Разуме се да то омогућује и glissando, који је овде, због снаге звука, жестоког и често гротескног дејства. Три тромбона, колико их најчешће има у оркестру, заједно са тубом често изводе акорде пуног и упечатљивог звучања (почетак увертире за оперу Набуко Ђузепеа Вердија)

...даље...


{{Изабрани чланак за 7. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 8. септембар

Тромбон

Тромбон, скраћено Trbn. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trb. према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава.

...даље...


{{Изабрани чланак за 8. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 9. септембар

Тромбон

Тромбон, скраћено Trbn. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trb. према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава.

...даље...


{{Изабрани чланак за 9. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 10. септембар

Тромбон

Тромбон, скраћено Trbn. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trb. према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби. Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава.

...даље...


{{Изабрани чланак за 10. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 11. септембар

Данте Алигијери

Данте Алигијери (мај/јун 1265. – 14. септембар, 1321.) је био пјесник из Фиренце, (Италија). Његово највеће дјело , La divina commedia (Божанска комедија), је кулминација средњовјековног погледа на свијет и основа модерног италијанског језика.

Данте је рођен у мају или јуну 1265. године у угледној фијорентинској породици (чије је право презиме било Алигијери), која је била лојална Гвелфима, политичкој алијанси која је била опозиција фракцији Гибелини. Гвелфи су били подељени у Бијеле Гвелфе и Црне Гвелфе. Данте је био Бијели Гвелф и издавао се за потомка старих Риљана, али у списима име његове породице се не спомиње прије 1100. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 11. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 12. септембар

Данте Алигијери

Данте Алигијери (мај/јун 1265. – 14. септембар, 1321.) је био пјесник из Фиренце, (Италија). Његово највеће дјело , La divina commedia (Божанска комедија), је кулминација средњовјековног погледа на свијет и основа модерног италијанског језика.

Данте је рођен у мају или јуну 1265. године у угледној фијорентинској породици (чије је право презиме било Алигијери), која је била лојална Гвелфима, политичкој алијанси која је била опозиција фракцији Гибелини. Гвелфи су били подељени у Бијеле Гвелфе и Црне Гвелфе. Данте је био Бијели Гвелф и издавао се за потомка старих Риљана, али у списима име његове породице се не спомиње прије 1100. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 12. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 13. септембар

Данте Алигијери

Данте Алигијери (мај/јун 1265. – 14. септембар, 1321.) је био пјесник из Фиренце, (Италија). Његово највеће дјело , La divina commedia (Божанска комедија), је кулминација средњовјековног погледа на свијет и основа модерног италијанског језика.

Данте је рођен у мају или јуну 1265. године у угледној фијорентинској породици (чије је право презиме било Алигијери), која је била лојална Гвелфима, политичкој алијанси која је била опозиција фракцији Гибелини. Гвелфи су били подељени у Бијеле Гвелфе и Црне Гвелфе. Данте је био Бијели Гвелф и издавао се за потомка старих Риљана, али у списима име његове породице се не спомиње прије 1100. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 13. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 14. септембар

Данте Алигијери

Данте Алигијери (мај/јун 1265. – 14. септембар, 1321.) је био пјесник из Фиренце, (Италија). Његово највеће дјело , La divina commedia (Божанска комедија), је кулминација средњовјековног погледа на свијет и основа модерног италијанског језика.

Данте је рођен у мају или јуну 1265. године у угледној фијорентинској породици (чије је право презиме било Алигијери), која је била лојална Гвелфима, политичкој алијанси која је била опозиција фракцији Гибелини. Гвелфи су били подељени у Бијеле Гвелфе и Црне Гвелфе. Данте је био Бијели Гвелф и издавао се за потомка старих Риљана, али у списима име његове породице се не спомиње прије 1100. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 14. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 15. септембар

Данте Алигијери

Данте Алигијери (мај/јун 1265. – 14. септембар, 1321.) је био пјесник из Фиренце, (Италија). Његово највеће дјело , La divina commedia (Божанска комедија), је кулминација средњовјековног погледа на свијет и основа модерног италијанског језика.

Данте је рођен у мају или јуну 1265. године у угледној фијорентинској породици (чије је право презиме било Алигијери), која је била лојална Гвелфима, политичкој алијанси која је била опозиција фракцији Гибелини. Гвелфи су били подељени у Бијеле Гвелфе и Црне Гвелфе. Данте је био Бијели Гвелф и издавао се за потомка старих Риљана, али у списима име његове породице се не спомиње прије 1100. године.

...даље...


{{Изабрани чланак за 15. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 16. септембар

Марко Т. Леко

Марко Т. Леко (1853.-1932.), хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор Велике школе био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача Српског хемијског друштва и његов председник од оснивања (1897) до 1907.

...даље...


{{Изабрани чланак за 16. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 17. септембар

Марко Т. Леко

Марко Т. Леко (1853.-1932.), хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор Велике школе био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача Српског хемијског друштва и његов председник од оснивања (1897) до 1907.

...даље...


{{Изабрани чланак за 17. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 18. септембар

Марко Т. Леко

Марко Т. Леко (1853.-1932.), хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор Велике школе био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача Српског хемијског друштва и његов председник од оснивања (1897) до 1907.

...даље...


{{Изабрани чланак за 18. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 19. септембар

Марко Т. Леко

Марко Т. Леко (1853.-1932.), хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста

Рођен је у Београду 17. септембра 1853 од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Мајера 1875. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор Велике школе био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача Српског хемијског друштва и његов председник од оснивања (1897) до 1907.

...даље...


{{Изабрани чланак за 19. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 20. септембар

Труба

Труба, скраћено Trb. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а уахваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (види: лимени дувачки инструменти).

...даље...


{{Изабрани чланак за 20. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 21. септембар

Труба

Труба, скраћено Trb. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а уахваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (види: лимени дувачки инструменти).

...даље...


{{Изабрани чланак за 21. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 22. септембар

Труба

Труба, скраћено Trb. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а уахваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (види: лимени дувачки инструменти).

...даље...


{{Изабрани чланак за 22. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 23. септембар

Труба

Труба, скраћено Trb. (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а уахваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (види: лимени дувачки инструменти).

...даље...


{{Изабрани чланак за 23. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 24. септембар

Милош Црњански

У нашој литератури 20. века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публицистанајгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj, у осиромашеној грађанској породици, а одрастао је у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију.

...даље...


{{Изабрани чланак за 24. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 25. септембар

Милош Црњански

У нашој литератури ХХ века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публицистанајгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj, у осиромашеној грађанској породици, а одрастао је у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију.

...даље...


{{Изабрани чланак за 25. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 26. септембар

Милош Црњански

У нашој литератури ХХ века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публицистанајгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj, у осиромашеној грађанској породици, а одрастао је у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију.

...даље...


{{Изабрани чланак за 26. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 27. септембар

Милош Црњански

У нашој литератури ХХ века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публицистанајгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj, у осиромашеној грађанској породици, а одрастао је у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију.

...даље...


{{Изабрани чланак за 27. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 28. септембар

Милош Црњански

У нашој литератури ХХ века Милош Црњански је један од оних њених стваралаца који се као песник, приповедач, романсијер и публицистанајгласније јављао, најдуже ћутао и у свом стварању постизао разнородне вредности и резултате. Од новинара чије се друштвено-политичко опредељење у једном тренутку отворено супроставило слободи и прогресу, он се временом узигао до песника и романсијера највишег реда и тиме обележио не само занимљив животни пут, већ и један прекретнички период наше новије књижевне историје. Црњански је рођен 26. септембра 1893. године у Чонграду, у Мађарскоj, у осиромашеној грађанској породици, а одрастао је у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију.

...даље...


{{Изабрани чланак за 28. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 29. септембар

Мохандас Карамчад Ганди

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције.

Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 29. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Изабрани чланак за 30. септембар

Мохандас Карамчад Ганди

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције.

Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом.

...даље...


{{Изабрани чланак за 30. септембар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)




Сјајни текстови

Јануар - Фебруар - Март - Април - Мај - Јун - Јул - Август - Септембар - Октобар - Новембар - Децембар