Хамураби
Из пројекта Википедија
Хамураби (1792. пне. - 1750. пне.) је седми владар Аморитске династије старог Вавилона. Његово име вежемо за голему стелу у камену на којој је записан "Хамурабијев законик" - први правни писани законик у историји.
На престо долази 1760. пне.. Његова владавина обележена је бриљантном дипломацијом као и вештим војним победама. Ујединио је расцепкана краљевства од Персијског залива до реке Хабур и од Еуфрата до Средоземног мора. Победио је главног противника Рим-Сина, као и краљеве Елама, Мариа и Ешноуна. Лично је водио и надгледао копање канала за наводњавање јер је схватао важност тих радова за напредак краљевства. Увео је ред у јавну администрацију и вратио дигнитет државних службеника. Као верски вођа, постављањем бога Мардука као главног бога вавилонског пантеона започиње еру монотеизма.
Хамураби је владао у Вавилону и Вавилонском царству од 1792 п.н.е. до своје смрти 1750 п.н.е. Проширио је Вавилон тако што је прво освајао градове на југу, пре него што је освојио скору читаву Месопотамију.
Након смрти Хамурабија, Вавилонско царство је пало.