Манастир Ћелије
Из пројекта Википедија
Свети манастир Ћелије налази се на 6 км југозападно од Ваљева, на левој обали реке Градац. Сам манастир се налази у брдовитом, живописном пределу који припада атару села Лелић. На истоку села налазе се брда: Вране, Марковац, Пресади, Калуђерско брдо, Ковиљача и Ћелијске Урвине. Између тих брда, у једној од котлина, лежи манастир.
Околина манастира и њен положај учинила је сам манастир скривеним. Манастир се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.
[уреди] Историја
Тачно време настанка Манастира није сасвим познато. Према историјским подацима Манастир потиче из средњег века, а народно предање његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.
У доба турске власти Манастир је често рушен и паљен, и опет обнављан.
У 18. веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) су били међу жртвама сече кнезова, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи - Рувим. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.
У 19. веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. Ову школу је похађао Владика Николај Велимировић.
Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у женски манастир.
У двадесетом веку манастир је постао познат по томе да је у њему живео познати духовник, архимандрит др Јустин Поповић. У манастиру постоји иконописачка радионица.
[уреди] Манастир данас
Од 1946. године до данас Ћелије су женски манастир. Под управом, способне и мудре игуманије Гликерије Јањић од 1962. године Манастир доживљава прави економски и духовни процват. Подигнута је зграда конака у српско - византијском стилу, са капелом посвећеном Св. Јовану Златоусту; као и народна трпезарија, и многе друге потребне просторије и конаци. Круна свега је реновирање манастирске цркве са новоподигнутим звоником, и оснивање Духовне библиотеке "Отац Јустин" у Ваљеву.
Духовни напредак Манастира огледа се и у бројном монаштву. Монахиње које поред основног монашког завета да се спасе своја душа, личним примером и општим трудољубљем врше својеврсну мисију спасења многих верних душа. Из Ћелијске обитељи поникло је још 10 женских манастира - зато је с разлогом назван "расадником" монаштва.
Не занемарујући Божју заповест да се чине дела милосрђа свима који су у невољи, састрадавајући са својим народом, монахиње Манастира у страшно ратно време од 1993. до 1999. године, помогоше многим избеглицама, као и породицама пострадалих, рањеницима и свима ратом унесрећеним, пружањем несебичне материјалне помоћи, духовне утехе уливањем вере и наде у помоћ Божју тамо где су људи затајили.
Сваке године, од 1996. на реци Градац, по угледу на крштење Господа Христа у Јордану, Манастир организује саборно крштење, уз присуство већег броја духовника и свештеника, где се крштава на стотине душа од 7 (месеци) до 77 (година).