Источнословенски језици

Из пројекта Википедија

Једна од најуочљивијих специфичности развоја источнословенских језика налази се у чињеници да су се три источнословенска језика касније од других словенских језика развила у посебне језике. Између прасловенског, с једне стране, и посебних источнословенских језика, са друге, имамо период од неколико векова у којем је на источнословенској територији постојао староруски језик (руски: древнерусский язык), који се од других словенских језика одвајао и многим структурним особинама, и типом књижевнојезичке норме, и многим дијалекатским посебностима, што је у различитом обиму и облику одредило специфичности потоња три источнословенска језика. Другим речима, у историји источнословенских књижевних језика постоје два главна периода: први, заједнички, када је постојао само један источнословенски језик (општеисточнословенски), који се данас у науци назива староруским, и други период, када се из тог језика издвајају и у књижевном и нормативном погледу засебно уобличавају три посебна језичка стандарда.

Источнословенски језици су:

[уреди] Литература

  • Изворни текст је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.