Ибрица Јусић
Из пројекта Википедија
Ибрица Јусић, један од најбољих кантаутора шансона и забавне музике, херцеговачког поријекла из Мостара. Живи у Дубровнику.
На естрадном небу Ибрица Јусић се јавља 1968. године на фестивалу у Загребу. Ослањајући се на елементе француске шансоне годинама је створио препознатљив и веома аутентичан ауторски израз, који се одликује поетиком и интелектом, као и складањем на стихове познатих пјесника. Десетљећима је заштитни знак Дубровачких љетних игара, на којима се редовито појављује као домаћин поноћних концерата на скалинама, те уз самосталне гитарске рецитале у репрезентативним Кнежевим дворима. Први албум објавио је 1975. године, кад стиче и свејугославенску дискографску славу. То се посебно односи на његове ране радове као пјесме: "Мачка", "Добро јутро, Маргарета", "Поноћ", "Јуби сан вашу ћер", али и складањем стихова Схакеспеареа, Брецхта, Паљетка, Антића, Бритвића и других. Прекретница у раду био је први сифонијски албум "Ибрица" (1981), урађен у богатим медитеранским аранжманима старијег брата, маестра Ђеле Јусића, који је за Ибрицу написао антологијске пјесме, попут: "Шалом Сарах", "У сваком случају те волим", "На Страдуну" и друге.
Описати Ибрицу Јусића, тог вјечитог дубровачког трубадура, је тешко, но на овом ћемо мјесту цитирати Перу Готовца, познатог хрватског складатеља и диригента, истовремено и једног од првих сурадника с којима је млади Ибрица у Загребу имао част да ради. Готовац је 1994. године написао врло осебујан попратни текст "Након тридесет година" за јубиларно издање "Ретроспективе" са најбољим пјесмама Ибрице Јусића: "Шансоњер Ибрица Јусић, чаробњак пјеваног стиха, данас већ искуством сазрели умјетник испечена естрадног заната, испунио је тридесет година својега бурног пута по даскама сцена диљем свијета. Гдје је тренутно? Опет негдје лута!"
Прије двије године Ибрица Јусић одао је хоммаге и својој првој, духовној домовини и земљи својих родитеља Босни и Херцеговини, снимивши у новим модерним аранжманима читав низ најљепших босанских севдалинки, објављених на албуму "Аманет".
[уреди] Фестивали
Ибрица Јусић има иза себе бројне наступе на домаћим фестивалима, на којима се појављује од почетка 1970-их. година. Највјернији је био Сплитском фестивалу и Загребфесту, а у новије се вријеме појављује и на Вечерима далматинских шансона.
Ибрица је први пут запјевао уз гитару на скалинама у Дубровнику 1965. године, а каријеру шансоњера започео 1968. године, побједивши на Загребачком фестивалу с пјесмом "Целулоидни пајац" за коју је освојио И награду публике, а освојио је награде и за друге данас антологијске пјесме: "Особењак" и "Још увијек не знам неке важне ствари" (Загребфест ‘69. - И награда жирија, И награда публике), "Мачка" (Загребфест ‘70. - И награда публике), "Љуби сан вашу цер" (Опатија ‘76 - И награда публике) и бројне друге.
[уреди] Успјеси
[уреди] Дискографија
- Целулодни пајац, Странац, Поноћ, Јагода (сингле, Југотон, 1968.)
- Голубица, Када једном будеш сама (сингле, Југотон, 1969.)
- Још увијек не знам неке важне ствари, Мала кавана (сингле, Југотон, 1969.)
- Мачка, Морем плови драги твој (сингле, Југотон, 1970.)
- Немој ићи, Николина, Аве Мариа, Ана (сингле, Југотон, 1970.)
- Ибрица Јусић (Југотон, 1974.)
- Скалине од судбине (Југотон, 1975.)
- Ностромо (Југотон, 1976.)
- Емина (Југотон, 1977.)
- Не дајте да вас заведу (Југотон, 1978.)
- Човјек без кафића (Југотон, 1980.)
- Ибрица (Југотон, 1981.)
- Ла Вие(Југотон, 1985.)
- Ретроспектива (Цроатиа Рецордс, 1994.)
- Дан прије - Ливе ин ЗеКаеМ, (Данцинг беар, 1998.)
- Аманет (2003)