Ерих Кош

Из пројекта Википедија

Ерих Кош (15. април 1913-), књижевник, академик

Рођен је 1913. године у Сарајеву, где је завршио основну школу и гимназију. Права је студирао на Београдском универзитету. Дипломирао је 1935. године.

У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године. У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.

После ослобођења, Ерих Кош је био, прво, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Једно време био је у дипломатији. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа провео је пет година (1964-1969). Данас је професионални књижевник. Ради и живи у Београду.


Досад је објавио

  • десет збирки приповедака
    • У ватри (1947)
    • Три хронике (1949)
    • Записи о младим људима (1950)
    • Време ратно (1952)
    • Најлепше године (1955)
    • Као вуци (1958)
    • Прво лице једнине (1963)
    • На аутобуској станици (1974)
    • Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)
    • Босанске приче (1984);
  • дванаест романа:
    • Чудновата повест о киту великомтакође званом Велики мак (1956)
    • Ил Тифо (1958)
    • Новосадски покољ (1961)
    • Имена (1964)
    • Мреже (1967)
    • Досије Храбак (1971)
    • У потрази за Месијом (1978)
    • Шамфорова смрт (1986)
    • Писац говори (1989)
    • Мишеви (1991)
    • Кућа 25а (1994);
  • четири књиге есеја и чланака:
    • Тај проклети занат списатељски (1965)
    • Зашто да не (1971)
    • Приповетка и приповедање (1980)
    • Сатира и сатиричари (1985)
  • четири књиге аутобиографске прозе
    • Узгредне забелешке (1990)
    • Између редова (1994)
    • Oдломци и сећања
    • писци I и II

Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.

Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН- клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа "Савременик".


Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 1974. за дописног и 1978. године за свог редовног члана.


За своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године Мреже (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.

Други језици