Окрузи Србије
Из пројекта Википедија
Република Србија уређена је Законом о територијалној организацији и локалној самоуправи, усвојеним у Народној Скупштини 24. јула 1991. године. Према Закону, основ територијалне организације и локалне самоуправе чине општине, градови и насељена места. Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним центрима државне власти.
[уреди] Окрузи у Србији
У Републици Србији постоји 29 округа.
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју аутономну управу: Скупштину града, градоначелника и Градску владу. Територија Београда је подељена на 17 општина, које имају своје локалне органе власти.
- Северно-Бачки округ
- Средње-Банатски округ
- Северно-Банатски округ
- Јужно-Банатски округ
- Западно-Бачки округ
- Јужно-Бачки округ
- Сремски округ
- Мачвански округ
- Колубарски округ
- Подунавски округ
- Браничевски округ
- Шумадијски округ
- Поморавски округ
- Борски округ
- Зајечарски округ
- Златиборски округ
- Моравички округ
- Рашки округ
- Расински округ
- Нишавски округ
- Топлички округ
- Пиротски округ
- Јабланички округ
- Пчињски округ
- Косовски округ
- Пећки округ
- Призренски округ
- Косовско-Митровачки округ
- Косовско-Поморавски округ
При формирању округа у Србији, подручја на југозападу Србије са значајним уделом бошњачког становништва ("Санџак"), нису издвојена у посебан, већ су подељена између златиборског и рашког округа, на велико незадовољство бошњачких националних странака.навести извор
[уреди] Види још

Централна Србија |
||
Портал Србија | Погледајте такође Општине Србије и Региони Србије | Категорија округа |