Хришћански развод

Из пројекта Википедија

РАЗВОД - РАЗДВАЈАЊЕ, РАСТАВЉАЊЕ (гр. αφιστημι - αποστασιον, лат. divortium-repudium): Раскидање брачне везе, допуштено у Старом Завету (Пон. зак. 24,1-3) простом отпусном књигом (Матеј 5,31), забрањено је у Новом Завету који штити моногамијски карактер брака.


Упитан о овој мојсијевској установи, Исус Христос одговара: "Вама је Мојсије допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако" (Матеј 19,8; Марко 10,2-12).


[уреди] Развод брака у Православљу

Православна Црква не подржава и не подстиче развод, али га толерише као израз снисхођења према слабостима и немоћима људске природе (Матеј 5,32). По Православноим учењу, муж и жена су допуњавајућа бића не само на полном него и на судбинском плану. Брак не стоји на простој изјави брачника већ на Божијој намери да васпостави род људски у одређеној породици, јер "што је Бог саставио човјек да не раставља" (Матеј 19,6). Брак који је Црква благословила, разрешава се са великим болом. Чак и у случају удовиштва, Црква не препоручује удовима да се поново жене или удају (1 Кор. 7,8). Црква допушта други и трећи брак (али не и четврти), снисходећи се према немоћи људске природе да носи "врућину и тегобу телесне похоте".

Што се тиче разлога развода и поништења брака, Црква следи важеће грађанске законе. Ипак, Црква не одговора за грађанско стање брака нити се, обавезује да склопи или поништи брак који се не слаже са њеним начелима и канонима.


[уреди] Види још