Манган

Из пројекта Википедија

Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
Cr - Mn - Fe
 
Mn
Tc  
 
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Манган, Mn, 25
Припадност скупу прелазних метала
група, периода VIIB, 4
густина, тврдоћа 7470 kg/m3,6
Боја сребрнаста са примесама
Особине атома
атомска маса 54,938049 u
атомски радијус 140 (161) pm
ковалентни радијус 139 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]3d54s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 13, 2
оксидациони бројеви 7, 6, 4, 2, 3
Особине оксида јаки кисели
кристална структура регуларно просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1517 K
(1244 °C)
температура кључања 2235 K
(1962 °C)
молска запремина 7,35×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 226 kJ/mol
топлота топљења 12,05 kJ/mol
притисак засићене паре 121 Pa (1517 K)
брзина звука 5150 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,55 (Паулинг)
1,60 (Алред)
специфична топлота 480 J/(kg*K)
специфична проводљивост 0,695×106 S/m
топлотна проводљивост 7,82 W/(m*K)
I енергија јонизације 717,3 kJ/mol
II енергија јонизације 1509 kJ/mol
III енергија јонизације 3248 kJ/mol
IV енергија јонизације 4940 kJ/mol
V енергија јонизације 6990 kJ/mol
VI енергија јонизације 9220 kJ/mol
енергија јонизације 11500 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
52Mn (веш.) 5,591 дана з.е. 4,712 52Cr
53Mn (веш) 3,74×106 година з.е. 0,597 53Cr
54Mn (веш.) 312,3 дана з.е. 1,377 54Cr
55Mn 100% стабилни изотор са 30 неутрона
56Mn (веш.) 2,579 сати β- 3,696 56Fe
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Манган (Mn, латински - manganium) је метал VIIB, групе. Има 15 изотопа чије се атомске масе налазе између 49-62. Постојан је само један- 55, који чини скоро 100% састава изотопа мангана који се јављају у природи.

[уреди] Заступљеност

Заступљен је у земљимој кори у количини од 950 ppm (енг. parts per million) у облику руде коју чине мешавине неколико врста оксида.

Важнији минерали су: Браунит, пиролузит и Хаусманит - Сва три су оксиди мангана.

оксид мангана
увећај
оксид мангана

Манган је 1774 открио J.G. Gahna. Најпознатије једињење мангана је калијумперманганат KMnO4, који има бактерицидне особине, а користи се и за борбу против гљивичних обољења коже.

[уреди] Биолошки значај

Манган је састојак многих ензима. Њега би требало дневно уносити у количини од најмање 1 милиграм. У великим количинама соли мангана су токсичне

[уреди] Особине

Манган је тврд, сребрнаст и крх метал. Врло је реактиван, на ваздуху се пали, реагује са водом градећи хидроксид. Манган има сличне особине као и алкални метали. Манган се масовно користи као додатак челику смањујући његову температуру топљења и поправљајући механичке особине.

руда мангана
увећај
руда мангана