Корисник:Бановић/Тасос

Из пројекта Википедија

Положај острва
Општи подаци
Префектура: Кавала (префектура)
Провинција: нема, (Тасос)
Координате: 40.7115/40°42'39" Сгш
24.775/24°46'34" Игш
Становништво: (1991) 13,527
Висина:
 -најнижа:
 -центар:
 -највиша:

Тракијско море
5 m (центар)
Ипсарио (1,045 m)
Број општина: -
Поштански број: 640 04
Позивни број: +30- 25930-2
Код општине: 3506
Регистарске таблице: KB
Трослова абревиација: THA Thasos
Адреса управе: Thassos 640 04
Веб страна: www.thassos.gr
Сателитски снимак

Тазос, или Тасос (гр. Θάσος, женско име) је грчко острво које се налази у сјеверним Егејима, тј. сјевероисточном дијелу Грчке. Од македонске обале острво је удаљено свега 8 km, а уједно представља најсјеверније острво грчког архипелага у Егеју. Географски, острво припада територији званој Тракија, а политички је уврштено у префектуру (управни округ или нома) Кавала. Површина Тасоса износи округло 390 km², што га чини деветим по величини острвом Грчке. Највиши врх, на овоме иначе веома брдовитом острву, јесте мермерни масив Ипсарион (1.204 m). Главном острву, припадају још три веома малена острва: Тасопуло на сјеверној страни, Кинира на источној страни и Панагија на јужној, са укупном површином од 0,4 km² и узвишењима од 60 до 80 m. Број сталних становника на острву износи око 16.000 (2005). Данашње главно мјесто острва је Лименас (Liménas), понекад звано и Тасос (Thásos), иако је антички град Тасос на другој страни острва, док се пријашње главно мјесто острва називало Телохос (Theologos), а оно се налази у самој унутрашњости острва.

Острво представља нај јужнији и најисточнији дио префектуре Кавала. Између Кавале и Тасоса постоје редовне линије које се одржавају трајектом.

Садржај

[уреди] Историја

Острво су колонизовали Феничани још у старо доба, а на острво су их највјероватније привукле богате златне жиле. Поред њих на острву су живјели и Трачани. Феничани су на Тасосу подигли Херкулов храм, који је у Херодотово вријеме још увијек постојао.Острво је добило име по Тасусу, Фениксовом сину, који је био вођа народа Феничани.

Године 720. пне. или 708. пне. на Тасос су колонизовани Грци са острва Парос. У рату против Сајанаца, једног тракијског племена, Грци са Пароса су преузели власт над острвом предвођени лиричарем и плаћеним ратником, Архилохосом (гр. Αρχιλοχος). Потом су Грци проширили своју власт и на тракијско копно, гдје су запосјели руднике злата, много богатије него на самом Тасосу. Из тих извора Тасијанци (Грци са Тасоса) су стекли велико богатство, тако да је по глави долазило 200 или чак 300 талената (антички новац). Херодот, који је једном посјетио Тасос, записао је да су најбогатији рудници злата на острву отворени још за вријеме Феничана, и да се налазе на источној страни острва, која гледа према Самотраки.

Острво је постало значајно током Јонског устанка против Персије, али су становници острва доста пропатили током Персијских ратова. Након слома Милета, 494. пне., јонски вођа је организовао опсаду Тасоса. Опсада му није успјела, али упозорени овом опасношћу, Грци са Тасоса су уложили своје залихе у изградњу ратних бродова и ојачавање својих утврђења. То је прилично узбунило Персијанце, па је њихов цар Даријe наредио Ташанима да му се предају бродови а одбрамбени зидови и утврде сруше. Након грчке побједе над персијским царем Ксерксесом (Ξερξης), Ташани су се учланили у Делски савез, али не задуго, због разлика у плаћању пореза ради њихових рудника и развијене трговине ускоро су се побунили.

Атињани под вођством Кимона су их побједили на мору, и након опсаде која је трајала дуже од двије године, успјели су да освоје престолницу Тасос 463. пне. Присилили су Ташане да поруше своје одбрамбене зидове, да предају ратне бродове, плате одштету те годишњи износ од 21 талента почевши од 449. пне, а по 30 талената од 445. пне. Такође, били су присиљени да напусте своје власништво на копну.

441. пне., за вријеме револуције атинске олигархије (мањина), Тасос се поново побунио против Атине и прихватио је лакедемонијског (спартанског) владара, али 407. пне. представници из Лакедемон (Λακεδαιμωνа) су протјерани, те је поново прихваћена власт Атињана под вођством Трасибулуса.

Послије Битке код Егоспотамија, 405. пне., Тасос је поново пао у руке Лакедемона којим је управљао Лисандер. Он је на Тасосу формирао декадархију (врховни орган из десет чланова). Међутим Атина је поново преузела острво, што је био један од главних разлога неслагања између њих и Филипа II Македонског. 340. пне. Филип је постао владар острва. Касније, у сукобу између Римљана и Филипа III Македонског, Тасос се подчинио Филипу, али је његова слобода ипак пала у руке Римљана и тако "слободан", Тасос је под Римљанима остао све до у Плинијево вријеме. Под Римљанима је острво било од 197. пне., а од 4. вијека Тасос је био под Византијским Царством.

Након периода римљанске окупације, Тасос је освојило Османско царство у 1462.-ој години. Султан Махмуд II је острво поклонио Мехмет Алију од Египта, те је острво било у његовом приватном власништву. 1914. године, током Балканских ратова, острво је ослободио грчки адмирал Павлос Кунтуриотис (Pávlos Kountouriótis), па је Тасос, Будимпештанским споразумом, коначно постао дио Грчке.

Антички град Тасос, престолница, некад се налазио на сјеверној страни острва, имао је двије луке, од којих је једна била затвореног типа. Архилохус је описао Тасос као " једну магарећу кичму, прекривену дивљом шумом". Овај опис је потпуно разумљив када се зна да је острво веома брдовито и богато шумама јеле.

Поред рудника злата, Тасос је у античко вријеме био на гласу и због вина, коштуњавих плодова и трговине.


[уреди] Wirtschaft

Der Fremdenverkehr ist der mit Abstand wichtigste Wirtschaftsfaktor. Hauptprodukte von Thásos sind Marmor, Honig und Olivenöl, die Schaf- und Ziegenzucht und der Fischfang. Der Abbau von Blei- und Zinkerzen wurde 1939 eingestellt, Eisenerze wurden bis 1964 gefördert. Früher gab es auch Holzindustrie, auch der Weinanbau spielt heute nur noch zum lokalen Verbrauch eine Rolle.

[уреди] Geologie und Bergbau

Das Grundgebirge der Insel besteht aus ursprünglich sedimentären Ton- und Kalkablagerungen, die infolge von Druck und Temperatur vollständig in kristalline Schiefer und in Kalksteine bis zu Marmoren umgewandelt worden sind. Die mächtigen Wechsellagerungen dieser Gesteine sind zudem stark tektonisch gestört. Sie führen vielerorts in Kluft- und Bruchzonen primäre und oxydierte Mineralien und Erze, die sich hydrothermal aus aufgestiegenen metallhaltigen Lösungen gebildet haben.



[уреди] Literatur

Reiseführer:

  • Antje und Günther Schwab: Thassos - Samothraki. 2005. ISBN 3-89953-207-4.
  • Günther A.Wagner, Gerd Weisgerber: Antike Edel- und Buntmetallgewinnung auf Thasos, 1988

[уреди] Weblinks

Шаблон:Meyers


Координате: 40° 40'  С.Ш., 24° 40'  И.Д


Thasos or Thassos (Greek: Θάσος, Turkish: Taşöz) is an island in the northern Aegean Sea, close to the coast of Thrace and the plain of the river Nestos (during the Ottoman times Kara-Su).

[уреди] Information

Thasos from space, April 1993
увећај
Thasos from space, April 1993

The main agricultural production on the island are honey and olive oil as well as wine, sheep, goat herdinf and fishing. Other industries includes lumber and tourism. Mining industry including lead, zinc and marble especially in the Panagia area where one of the mountain near the Thracian Sea has a large marble quarry. A marble quarry in the south has been mined during the ancient times.

[уреди] Communities

  • Aliki
  • Astris
  • Kallirachi,
  • Kalyves
  • Kastro
  • Kinira
  • Krini
  • Limenaria
  • Maries
  • Panagia
  • Potamia
  • Potos
  • Prinos
  • Rachoni
  • Skala Kallirachis
  • Skala Maries
  • Skala Rachinou
  • Skala Sotiros
  • Sotiris
  • Theologos

[уреди] Historical population

Year Population Change Municipal population Change
1981 2,312 - - -
1991 2,600 - 288/12.46% 13,527

[уреди] Other

Thasos has a few schools, a lyceum, a gymnasia, a church and a square (plateia).

[уреди] References

[уреди] External links

[уреди] See also

  • Communities of the Kavala prefecture, including Thasos

Шаблон:1911

Шаблон:Kavala prefecture