Хмиелњик
Из пројекта Википедија
Хмиелњик (пољски - Chmielnik) је град у Киелицком повјату у Светокришком војводству.
Хмиелњик: | |
Мото: нема | |
Војводство | Светокришко |
Орган самоуправе | Скупштина града Хмиелњик |
Градоначелник | Јарослав Заторски |
Површина | 143 km² |
Географска дужина Географска ширина |
- E - N |
Надморска висина | - |
Популација - град - општина - |
4259 11 850 |
Позивни број | - |
Поштански код | 26-020 |
Регистарске таблице | - |
Интернет страница града |
Налази се на раскрсници путева Киелице-Тарнов и Сташов-Једжејов. Кроз град пролази река Всходња. Град је трговинско услужни центар. Такође у граду се налази индустрија грађевинских матерјала и прехрамбена индустрија. У граду постоји и железничка станица. Поштански код је 26-020
[уреди] Историја
Хмиелњик се први пут помиње 1241 године када се одиграла битка код Хмиелњика између пољске и монголске војске. Поред пута за Шидлов налази се спомен плоча. У почетку је насеље било у племићком власништву, у XIII веку постала је власништво Одроважа.
Најстарија знаменитост града је црква свете Тројце са црквеним гробљем насталим око 1356 године.
За време татарских најезди Хмиелњик је био власништво Олесњицких. За време њихове владавине Хмиелњик је добио статус града од краља Зигмунта II Августа 1551. године.
Нов град Хмиелњик саграђен је западно од тада постојећег села (сада предграђе). На почетку XVII века Хмиелњик прелази у власништво Голуховских. За време реформације град је седиште калвиниста. У XVII веку у град се насељавају јевреји прогнани из Шпаније, који се насељавају на основу привилегије издате од Кжиштофа Голуховског. Прва синагога у граду изграђена је 1638 године.
Године 1795. град је подпао под власт Аустрије (провинција Нова Галиција). Од 1809. до 1815. град се налази у Варшавској Кнежевини, потом у Пољској краљевини. Године 1829 Хлаповски је продао Хмиелњик Казимиру Тањскиему (град у власништву те породице остаје до 1945. године).
[уреди] Знаменитости
- Црква свете Тројце настала почетком XVI века (црквено гробље око 1356. године)
- Синагога из 1633.-34
- Парохијска црква зачећа пресвете Богородице завршен 1783. године.
- Трг из XIX века