Горан Петровић

Из пројекта Википедија

Горан Петровић један је од најзначајнијих (и најчитанијих) српских писаца млађе генерације.

Рођен је у Краљеву 1961. године. Студирао је југословенску и српску књижевност на Филолошком факултету Београдског унивезитета. Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича, а данас је на месту главног уредника часописа "Погледи" градске библиотеке у Краљеву.

Објавио је: књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповедака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Код срећне руке" (2000), збирку приповедака Ближњи (2002), збирку изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003) и драму Скела (2004, збирку приповедака "Разлике" ([2006]]). Књиге су му штампане у преко четрдесет издања.

Петровићеви романи су објављивани у преводу на руски, француски, италијански, шпански језик, бугарски језик.

Према роману Опсада цркве Светог Спаса, а у драматизацији и режији Кокана Младеновића, у Народном позоришту у Сомбору постављена је истоимена представа.

Горан Петровић је добитник књижевне стипендије Фонда Борислава Пекића, „Просветине" награде, награде „Меша Селимовић", „Рачанске повеље", „Златног бестселера", „Виталове" награде, награде Народне библиотека Србије за најчитанију књигу, НИН-ове награде за 2001. годину, Октобарске награде града Краљева и награде „Борисав Станковић".



Повратак на страну Нова књижевност

Други језици