Персијски језик

Из пројекта Википедија

Персијски (фарси) је службени језик Ирана, Таџикистана, Авганистана.

Персијски језик (фарси)
فارسی Fârsi
Говори се у: Ирану (Персији), Авганистану, Таџикистану, и суседним државама
Регија: Блиски исток, Централна Азија
Укупно људи који говоре фарси: 61-71 милиона матерњи
110 милиона укупно
Рангиран по броју људи који га говоре у свету: 19. (матерњи језик)
Језичка група:
Класификација:
Индо-европска

 Индо-Ирански
  Ирански
   Западно Ирански
    Југозападио Ирански

Статус језика
Званични језик у:

Ирану, Таџикистану,
Авганистану

Регулисан од: Академија за Персијски језик и Литературу
Академија Наука Авганистана
Кодови и шифре персијског језика
ISO 639-1 fa
ISO 639-2 per (B)

Припада породици индоевропских језика, која се дели на укупно дванаест група: индијска (аријска), jeрменска, грчка, албанска, италска, келтска, германска, словенска, балтичка (често се групишу заједно у балто-словенску групу), токарска, хетитска и иранска. Историја групе иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари, језик средњег доба и савремени језик. Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са енглеским и француским. Са француским га везује начин наглашавања, посебно код последњег слога, а са енглеским нејасно изговарање самогласника, као и одређени други елементи. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са словенским језицима, поглавито због мешања у праиндоевропској постојбини, али и чињенице да су језици балто-словенске групе најдревнији по својим особинама од свих европских језика, и по томе су блиски индоиранским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода, стари персијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњи персијски језик (пахлави) и нови персијски језик, или само, персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н.е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, прерастајући у један изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току читавог последњег миленијума, да образовани Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.