Загребачка жупанија

Из пројекта Википедија

Загребачка жупанија се налази у средишњем делу Хрватске.

Загребачка жупанија
Грб
Положај Загребачкe  жупаније на мапи Хрватске
Седиште жупаније Загреб
Број становника (2001..) 309.696
Површина 3.078 km²
Жупан Стјепан Кожић

Садржај

[уреди] Административна подела и становништво

Жупанија је подељена на 8 градова и 26 општина

Градови:
Дуго Село | Иванић Град | Јастребарско | Самобор | Свети Иван Зелина | Велика Горица | Врбовец | Запрешић | Света Недеља

Општине:
Беденица | Бистра | Брцковљани | Брдовец | Дубрава | Дубравица | Фаркашевац | Градец | Јаковље | Клинча Села | Клоштар Иванић | Крашић | Краварско | Криж | Лука | Марија Горица | Орле | Писаровина | Покупско | Пресека | Пушћа | Раковец | Ругвица | Ступник | Жумберак (седиште у Костањевцу)

[уреди] Становништво

Жупанија у целини има пораст броја становника (са 283.298 становника 1991. године, на 309.696 2001. године). Од укупног броја становништва 159.615 су жене и 150.081 мушкарци. Становништво Загребачке Жупаније чини 7 % укупног становништва Хрватске. Просечна густина насељености је нешто већа од државног просека, најслабије су насељени виши брдски крајеви и мочварне низије. Највећа су насеља Велика Горица (63.517 становника), Самобор (36.206 становника) и Запрешић (23.125 становника).

Етнички састав (2001.): Хрвати 96.2 %, Срби 0.9 %, Бошњаци 0.3 % и други.

У осам градских насеља живи 31% становништва жупаније.

[уреди] Географија

Жупанија се налази у средишњој Хрватској. Окружује Загреб са западне, јужне и источне стране па се често назива "загребачким прстеном". Географски ова жупанија је доста разнолика целина (Маријагоричко побрђе и Жумберак на западу, ниско Туропоље и Покупље на југу, низијски крајеви на истоку). Површина жупаније износи 3.078 km².

  • Рељеф

На западу превладавају брежуљкасти и горски крајеви, а на југу и истоку низије. Највиши су делови Жумберачка гора и Самоборско горје на југозападу и гранични делови Медведнице на северу. На југу ниске Вукомеричке горице раздвајају ниско Туропоље од доњег Покупља. Највеће равнице пружају се на истоку, у сливу реке Лоње.

  • Воде

Сава је највећа река, а њезином сливу припадају све остале реке у жупанији (Купа, Лоња, Крапина, Сутла, Одра и др.). У јастребарском крају и Покупљу има неколико рибњака. У жупанији има неколико језера која су настала вађењем шљунка.

  • Клима

У жупанији влада умерено-континентална клима са топлим летима и умерено хладним зимама, повремено са снежним падавинама. Највише падавина има у касно пролеће, рано лето и јесен, а најмање зими и у рано пролеће. Нема изразито сушних нити влажних периода, а годишња количина падавина смањује се од запада према истоку.

  • Шуме

Највише очуваних шума има у горским крајевима и ниским и слабо насељеним мочварним деловима Покупља. У влажним низијама, преовладава храст лужњак, на сувим деловима и пригорјима храст китњак, а у брдским крајевима буква, местимично са јелом.

[уреди] Економија

Индустрија и трговина дају 2/3 прихода жупаније, а потом следе пољопривреда и саобраћај. Пољопривреда је најразвијенија у врбовечком крају, а виноградарство у зелинском и јастребарском крају. Покрај Иванић Града има лежишта нафте и земног гаса. У многим насељима у жупанији налазе се бројна мања индустријска предузећа.

[уреди] Политика

Тренутно је жупан Стјепан Кожић (HSS)

Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:

  • Хрватска демократска заједница (HDZ) 15
  • Хрватска сељачка странка (HSS) 13
  • Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 10
  • Хрватска народна странка (HNS) 4
  • Демократски Центар (DC) 3

[уреди] Знаменитости

  • Природне знаменитости

Паркови природе Медведница (гранични делови и скијашке стазе) и Жумберак - Самоборско горје (средишњи и североисточни део), специјални резервати Црна млака и Јапетић, посебни ботанички резерват Црет Дубравица (станиште росике - биљке месождерке), оринтолошки резерват Сава (Запрешић-Самобор)

  • Културно-историјске знаменитости

Градски центри Самобора, остаци Зелинграда и Окићграда, примјери туропољског древног грађевинарства (црква свете Барбаре у Великој Млаки...), дворац и барокна црква у Јастребарском, тзв. стаза шест двораца на запрешићком подручју, међу којима су најпознатији Нови двори бана Јосипа Јелачића.

[уреди] Спољашне везе


 
Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сријемска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска

Град Загреб