Борисав Станковић

Из пројекта Википедија

Борисав-Бора Станковић
увећај
Борисав-Бора Станковић

Борисав Станковић (Врање, 22. март 1876. - Београд, 22. октобар 1927.), један од најзначајнијих књижевника српског реализма.

Садржај

[уреди] Биографски подаци

  • 1875 - 31. III родио се у Врању, гдје је завршио основну школу и матуру у тамошњој гимназији.
  • 1902 - завршава Правни факултет у Београду и жени се Ангелином Милутиновић из Београда.
  • 1903-1904 - проводи годину дана у Паризу.
  • 1904 - почиње своје службовање као цариник; био је затим порезник, контролор државне трошарине у Бајлонијевој пивари, а пред Први свјетски рат постао је чиновник Црквеног одељења Министарства просвете.
  • 1915 - повлачи се из Београда, октобра оставља породицу у Краљеву и одлази у Ниш, затим у Црну Гору, гдје је у Подгорици заробљен; одатле су га Аустријанци интернирали у Дервенту, одакле је пуштен кући у Београд.
  • 1920 - чиновник Уметничког одељења Министарства просвете.
  • 1927 - 22. X умире у Београду.

[уреди] Књижевно дјело

Јављајући се у вријеме кад се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама и дјело му је прожето симпатијом за патријархални свијет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као "поетичне жртве љубави" дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осјећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за Првог свјетског рата описао је у мемоарском дјелу Под окупацијом. Улази у ред значајних имена српске прозе на почетку XX века и по Скерлићевим ријечима "то је можда најјачи таленат који је икада био у српској књижевности".

[уреди] Библиографија

[уреди] Књиге

  • Мајка на гробу свога јединца, први објављени рад, пјесма. "Голуб", 1. XI 1894.
  • Из старог јеванђеља, Београд, 1899.
  • Коштана. "Комад из врањског живота у четири чина с певањем", Београд, 1902.
  • Божји људи, Нови Сад, 1902.
  • Стари дани, Београд, 1902.
  • Коштана, Драмске приче, Сремски Карловци, 1905.
  • Покојникова жена, Београд, 1907.
  • Нечиста крв, Београд, 1910.
  • Његова Белка, Београд, 1921.
  • Коштана. "Комад из врањског живота с певањем", Београд, 1924.
  • Драме. (Коштана. - Ташана. - Јовча. - Драматизација Нечисте крви), Београд, 1928.
  • Под окупацијом, Београд, 1929.
  • Сабрана дела, I-II, Београд, "Просвета", 1956.

[уреди] Приповијетке

  • Баба Стана (1907)
  • Бекче (1901)
  • Биљарица (1902)
  • Цопа (1902)
  • Ч'а Михаило (1902)
  • Ђурђевдан (1898)
  • Јован (1902)
  • Јовча (1901)
  • Јово-то (1909)
  • Луди Стеван (1902)
  • Љуба и Наза (1902)
  • Маце (1902)
  • Манасије (1902)
  • Марко (1902)
  • Менко (1902)
  • Митка (1902)
  • Мој земљак (1909)
  • Наш Божић (1900)
  • Нушка (1899)
  • Његова Белка (1920)
  • Они (1901)
  • Парапута (1902)
  • Покојникова жена (1902)
  • Риста кријумчар (1905)
  • Станко 'Чисто брашно' (1902)
  • Станоја (1898)
  • Стари дани (1900)
  • Стари Василије (1906)
  • Стеван Чукља (1906)
  • Таја (1901)
  • Тетка Злата (1909)
  • У ноћи (1899)
  • Увела ружа (из дневника) (1899)
  • У виноградима (1899)
  • Задушница (1902)

Извор: "Опћа енциклопедија ЈЛЗ", Загреб, 1977-1988. - Борисав Станковић: "Приповетке", Нови Сад-Београд, 1970. (извор за биографске податке, библиографију и попис приповиједака).

[уреди] Спољашње везе

Остали језици