Растанак Карађорђа са Србијом

Из пројекта Википедија

Растанак Карађорђа са Србијом је српска епска народна песма настала у време слома Првог српског устанка (1813. или касније), а посвећена је српском вожду Карађорђу. Пример је циклуса епских народних песама кроз које је кривица за пропаст Србије бачена на политичке и војне вође Првог српског устанка. Стилски гледано овај циклус песама је истоветан ранијем циклусу спеваном о Првом српском устанку и његовим догађајима, али је тематски окренут "наглавачке" - уместо величања вођа устанка и њиховог поређења (и изједначавања) са Немањићима и Косовским јунацима, ове песме су у суштини народне клетве пуне увреда.

Циклус српских епских песама настао 1813. године (свакако због своје тематике) није много изучаван, није сакупљен и објављен у виду антологије и уопштено говорећи потиснут је из народне свести.

Одломак:[1]

...

О курвићу, Ђоко Петровићу!
Ђе си данас? Ниђе те не било!
Ако пијеш у механи вино,
Вино ти се на ране пролило!
Ако лежиш у ложници с љубом,
Удова ти љуба останула!
Зар не видиш, њима не виђео!
Ђе ти Турци земљу преотеше.

...

[уреди] Литература

  • Цвијић, Јован. Јединство и психички типови динарских Јужних Словена. Говори и чланци. Сабрана дела. Књига 3, Том 1. (Београд, 1987.), стр. 278.
  • Љушић, Радош. Србија 19. века. Изборни радови 1. (НИУ "Војска": Београд 1994.) - садржи одломак песме.

[уреди] Референце

  1. ^ Љушић, Радош. Србија 19. века. Изборни радови 1. (НИУ "Војска": Београд 1994.), стр. 47

[уреди] Види још