Одеса
Из пројекта Википедија
Одеса (укр. Одеса, рус. Одесса) је најважнија лука Украјине на Црном мору.
|
|||||
Држава | ![]() |
||||
Површина | 163 km² | ||||
Географска дужина Географска ширина |
30° 44' игд 46° 29' сгш |
||||
Надморска висина | 40 m | ||||
Популација - град (2001) - густина |
1.029.049 6.198 стан./km² |
||||
Градска интернет страница (www.odessa.ua) |
Садржај |
[уреди] Историја
Током 14. века, област на обали Црног мора између река Дњестар и Дњепар се налазила под влашћу Великог литванског војводства. Татари су у близини данашњег града саградили утврђење Хаџи-беј, у коме су поред Татара живели и Грци. Године 1765. Османлије су саградили тврђаву, Јени-Дуња, на овом месту. Руске трупе под командом шпанца генерал-мајора Хозеа де Рибаса (рус. Осип (Иосиф) Михайлович Дерибас) су заузеле Одесу 14. септембра 1789. у Руско-Турском рату 1787-1792. Миром склопљеним у Јашију (1792) области источно од Дњестра су званично постале руски посед.
На рушевинама тврђаве Хаџи-беј настало је руско поморско утврђење. Име Одеса се први пут помиње јануара 1795. Није познато зашто је одабрано ово име, али вероватно постоје везе са именом древног грчког насеља на овом подручју. Град се брзо развио под влашћу гувернера Војводе од Ришељеа 1803–1814. Војвода је побегао од Француске револуције и служио у војсци Катарине Велике у борбама против Турака. Њему се приписује уређење града и градске инфраструктуре.
Руски војни брод Књаз Патјомкин од Тауриде упловио је 27. јуна 1905. у луку Одеса да би морнари учествовали у гушењу генералног штрајка у граду (део Руске револуције 1905). Морнари су одбили овај задатак. Тај догађај био је основа за филм Топовњача Потемкин.
У периоду 1819–1858 Одеса је била слободна лука. За време Совјетског Савеза лука Одеса је била главна трговачка лука државе и поморска војна база.
Одесу су од 1941. до 1944. окупирале румунске и немачке трупе. У овом периоду убијено је или депортовано око 60.000 становника, највише Јевреја. Нарочито је био суров масакр 23-25. октобра 1941. Од експолозије у румунском главном војном штабу погинуо је 61 војно лице, укључујући једног генерала. Јон Антонеску, вођа румунског фашистичког режима, дао је наређење да се за сваког погинулог официра стреља 200, а за сваког војника 100 Јевреја или комуниста. У масакру, који је уследио, убијено је око 30.000 Јевреја.
Од 2000, Одеса је поново постала слободна лука и слободна економска зона на период од 25 година.
[уреди] Становништво
Кроз историју, становништво Одесе увек је било национално и конфесионално мешовито. Овде су поред Руса живели Јевреји, Украјинци, Грци, Румуни, Арапи, Турци, Јермени, Грузијци, Немци, Французи и многе друге нације. О овоме сведоче имена булевара: Француски и Италијански, и улица: Грчка, Јеврејска, Арнаутска. Уочи немачке окупације града у лето 1941, Јевреји су чинили око 20 процената становништва (у 19. веку и до 37%). После рата, многи преживели Јевреји су емигрирали у Израел.
Заједничка одлика свих становника Одесе је отвореност према свету и гостопримљивост. Данас је главни језик у упореби у Одеси руски, а мање украјински.
[уреди] Галерија
[уреди] Спољашње везе
- 2odessa, Интернет-новине (ен.)
- Фото-репортажа о атракцијама Одесе
- Камера уживо, са погледом на „Потемкинове“ степенице у Одеси
Координате: 46° 29' сгш, 30° 44' игд