Купус
Из пројекта Википедија
Купус Статус угрожености: Доместификована |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
||||||||||||
Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Brassica oleracea L. |
||||||||||||
|
||||||||||||
Екологија таксона | ||||||||||||
|
Купус (Brassica oleracea var. capitata) је дугогодишња, култивисана, зељаста биљка која представља важно поврће у исхрани. Настала је селекцијом дивље биљке у дугом временском раздобљу. У Грчку је доспео у 4. веку п.н.е.
Садржај |
[уреди] Енергетска и нутритивна вредност
Купус је поврће високе биолошке и ниске калоријске вредности (24 kcal/100 g), а просечно садржи: 92,52% воде; 1,21% беланчевина; 0,18% масти и 2,3% дијететских влакана. Највише су заступљени: витамин Ц (42 mg/100 g) и бета-каротен (провитамин витамина А), а затим следе минерали: калијум, гвожђе, магнезијум, сумпор и бакар. Мале количине натријума те повољан однос калцијума и фосфора осигуравају максимално искориштавање калцијума у организму.
[уреди] Лековитост
Доказано је да се соком од свежег купуса може успешно лечити чир на желуцу и упала дебелог црева. Купусом се у организам уносе најактивнији елементи за одржавање биолошке равнотеже организма и за одбрану организма од разних болести. Богат је целулозом која побољшава пробаву, делује повољно на зацеливање рана те превентивно помаже код прехладе и кашља. Код нас се мало користи сирови купус (свеж или кисео), иако је управо такав најбогатији хранљивим и лековитим састојцима.
Новија истраживања показују да редовна употреба поврћа из породице купусњача може бити посебно ефикасна у смањењу ризика појаве рака. Компоненте које се сматрају "одговорнима" за овакво деловање поврћа су фитохемикалије. Фитохемикалије су биолошки активне биљне молекуле које у сарадњи с витаминима и минералима повољно делују на здравље. Имају заштитно деловање на начин да учвршћују и побољшавају одбрамбене механизме у организму. Дуготрајним кувањем значајно се смањује нутритивна вредност. Да би се спречио изразити губитак драгоцених састојака приликом кувања, купус треба ставити у врућу уместо у хладну воду.
Купус је драгоцена намирница због садржаја тартронске киселине која успорава претварање шећера и осталих угљенохидрата у маст. То га чини пожељном намирницом за смањење телесне тежине.
[уреди] Занимљивости
Добар купус нема велика ребра, а танко лишће му је савијено у тврду главицу. Код нас се користи углавном бели, а нешто мање црвени купус. Постоје ране и касне врсте.
[уреди] Кисели купус
Купус се оставља и за зимницу. Главице из којих је издубљен корен се слажу у буре, кацу и потом преливају раствором воде и соли (на 50 л воде 1 кг соли). У зависности од температуре купус се за око 20-30 дана укисели. Главице киселог купуса се користе за кување сарме, а могу се исећи за салату.
Енергетска и нутритивна вредност на 100 g свежег белог купуса | ||
Хранљиве материје | Мерна јединица | Количина |
Енерг. вредност | kcal/kJ | 24/100 |
Вода | g | 92,52 |
Беланчевина | g | 1,21 |
Угљенохидрата | g | 5,37 |
Дијетална влакна | g | 2,30 |
Масти | g | 0,18 |
Холестерол | mg | 0,00 |
Витамин А | IU | 126,00 |
Тиамин | mg | 0,05 |
Рибофлавин | mg | 0,03 |
Ниацин | mg | 0,30 |
Фолати | μg | 57,00 |
Пантотенска киселина | mg | 0,14 |
Витамин Ц | mg | 42,00 |
Калцијум (Ca) | mg | 47,00 |
Магнезијум (Mg) | mg | 15,00 |
Фосфор (P) | mg | 23,00 |
Калијум (K) | mg | 246,00 |
Натријум (Na) | mg | 18,00 |
![]() |
Овај незавршени чланак Купус, везан је за биљке. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |