Арагон

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили реку са истим именом, погледајте чланак Арагон (река).
Застава Грб
Химна: Химна Арагона
Слика:Localización_de_Aragón_(NUTS_ES5).png
Арагон
Главни град: Сарагоса
Држава: Шпанија
Површина:
47.719 km²
Становништво: 1.269.027
Густина насељености: 26,18 ст/km²
Председник: Марселино Иглесиас Рику (Marcelino Iglesias Ricou )

Арагон (на шпанском и арагонском Aragon, на каталонском Arago) је аутономна област на североистоку Шпаније. На северу се граничи са Француском, на истоку са Каталонијом, на југу са Валенсијом и на западу са Кастиља-Ла Манћом, Кастиља и Леон, Ла Риохом и Наваром. Главни град је Сарагоса.

Област данашње аутономне заједнице одговара некадашњем краљевству Арагон у ужем смислу, које је своје име добило по реци Арагон.

Садржај

[уреди] Географија

На северу Арагона су Пиринеји, чији се главни гребен пружа читавом дужином северне границе аутономне заједнице. Кроз равнице централног Арагона својим средњим током протиче река Ебро, чијој области припада велики део региона.

[уреди] Реке

Остале значајне реке у региону су, поред Ебра, Арагон, Гаљего, Сегре (све три су леве притоке Ебра), Синка (притока Сегра), Халон (десна притока), Хилока (притока Халона) као и Михарес и Туриа које од југа Арагона преко Валенсије одводњавају регион у Средоземно море.

[уреди] Становништво

језици у Арагону
увећај
језици у Арагону

Арагон припада најслабије насељеним регионима Шпаније. Највећи град је главни град Сарагоса у коме живи половина становништва Арагона.

[уреди] Језик

Las Cortes de Aragón

Поред шпанског језика, у неким долинама Пиринеја говори се арагонски језик, који од шпанског одваја арагонски дијалект. Притом се у одређеним областима на истоку Арагона ближе граници Каталоније говори каталонски.

[уреди] Највећи градови

  • Сарагоса (620.419)
  • Уеска (47.923)
  • Турел (31.506)
  • Калатаиуд (18.531)
  • Ехеа де лос Кабаљерос (16.183)
  • Барбастро (15.592)
  • Монсон (15.457)
  • Алкањис (13.708)
  • Фрага (13.035)
  • Хака (12.322)
  • Утебо (12.100)
  • Тарасона (10.667)

[уреди] Политичко уређење

Арагон обухвата три провинције, а то су Уеска, Сарагоса и Турел.

[уреди] Историја

[уреди] Антика

Ова област је од 201. године пре Христа припадала римској провинцији Тараконесис све до 415. када су је освојили Западни Готи.

[уреди] Средњи век

[уреди] Грофовина Арагон

Након кратког периода владавине Мавара један део области био је 812. слободан. Тада је створена грофовина Арагон чији је први гроф био Аснар. Када је на почетку 10. века и последњи гроф умро, Арагоном је владао Санћо III, краљ Наваре, од 970. до 1035. године.

[уреди] Краљевина Арагон (1035)

После смрти Санћа III 1035, Арагон је наследио његов син Рамиро I са намером да створи своју краљевину. Рамиро I је проширио своју област у којој је владао и која се простирала до Хакетаније, великим делом успешним борбама против Мавара.

Његови следбеници Санћо Рамирес (1063-1094) и Петер I (1094-1104) водили су успешан рат против Мавара. Под вођством Алфонса I (1104-1134), војска је 1118. освојила Сарагосу и уздигла га у ранг главног града Арагона.

Алфонс I је тестаментом земљу препустио витезима, али то у Арагону није било прихваћено. Његов брат, Рамиро II, монах, који је у то време био бискуп Рода-Барбастре, проглашен је за краља. Он је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа 1136. добио ћерку Петронилу. 1137. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу за грофа Рамона Беренгера IV од Барселоне (брак је био закључен 1150, када је Петронила имала 14 година). Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне и принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир.

[уреди] Уједињење Каталоније и Арагона 1162/64

Син Петрониле и Рамона, Алфонс II, преузео је 1162. године као гроф Алфонс I власт у Каталонији и после абдикације његове мајке, 1164, краљевску круну Арагона, који је остао уједињен са Каталонијом. Таква новонастала заједница која је, поред Арагона, обухватала и Каталонију, а касније се проширила и на велики део Средоземља, позната је под називом Круна Арагона (на шпанском Corona de Aragon и на каталонском Corona d’Aragó).

Унутар заједнице постојале су засебне области: Краљевина Араго у ужем смислу, Каталонија и касније Краљевство Валенсија, као и друге области. Њихова самосталност и слобода у политичком смислу прекинута је стварањем монархије. Освојени су још и неки делови Пиринеја, Валенсија и Бали.

Круна Арагона је била, после Кастиље, друго најважније краљевство у Шпанији. Петер II је владао од 1196. до 1213. године. Јакоб I (1213-1276) издао је устав и решио да подели земљу својим синовима, али они нису могли да се усагласе.

Најстарији син, Петар III Арагонски, освојио је 1282. Сицилију, али овај поход се развио у рат са Француском. Ово је довело до несугласица и размирица због финансијских проблема због чега се морао да се уведе порез, али убрзо, 1283, су људи захтевали стару слободу. Они су изнудили од краља посебне привилегије за Сарагосу. 1285. Петров старији син, Алфонсо III, је послао свог стрица Јакоба II на Маљорку и започео рат са Кастиљом и Француском који је дуго трајао. Алфонса је наследио Јакоб II (1291-1327) који је чврсто ујединио шпанско царство.

Наследника Јакоба II, Алфонс IV (1327-1336), се борио против Ђеновљана и заједно са Алфонсом XI од Кастиље водио успешне борбе против Мавара. Петер IV (1336-1387) је окончао рат са Ђеновом који је веома нашкодио трговцима Арагона. Он је поново ујединио Маљорку (1344) са Арагоном, али је зато делимично изгубио Сардинију. 1348. године се борио код Епила и освојио ново утврђење.

Његов син, Јохан I (1387-1396) је изгубио целу Сардинију. Након смрти Јохана и његовог брата Мартина I (1396-1410), многи су се борили за власт, али је за краља изабран Фердинанд I од Кастиље (1412-1416), Јоханов нећак.

После Фердинанда на власт је дошао његов син Алфонс V (1416-1458) који је управу препустио супрузи Марији од Кастиље и свом брат Јохану док је он водио ратове. Арагону је прикључио Сицилију и Напуљ.

Шпанско царство заједно са Сардинијом, Сицилијом и Балима наследио је Јохан II (1458-1479), који је по својој жени, Бланки, био краљ Наваре. Он је умро 1479. године.

Од посебног значаја је уставна историја Арагона, када се покренуло питање образовања грађанства. Већ 1118. године грађани Сарагосе добили су многа права.

Градови Арагона и Кастиље увек су се трудили да очувају своје привилегије и слободу. Влада Арагона, коју су чинили заступници више (ricos hombres) и ниже (infanzones, caballeros, hidalgos) класе, одлучивала је о рату и слободи, савезима и нагодбама, порезима, новцу, новим и старим законима, пресудама суда ...

[уреди] Католички краљеви и уједињење Кастиље

Јохана III наследио је син Фердинанд II који се 1469. оженио Изабелом од Кастиље и тако створио Краљевину Шпанију.

[уреди] Рат са Наполеоном

У рату у 19. веку Арагон је поново показао велику храброст, а посебно главни град Сарагоса 1808/09. године приликом опсаде наполеонових трупа.

[уреди] Шпански грађански рат

За време шпанског грађанског рата вођене су жестоке борбе на југу Арагона, од којих су најпознатије битка код Белћите вођена у септембру и октобру 1937. и битка код Турела вођена у периоду између децембра 1937. и фебруара 1938. године.

[уреди] Аутономија

10. августа 1982. године краљ Хуан Карлос I и председник министарства Леополдо Калво-Сотело потписали су закон по коме Арагон добија аутономни статус.

[уреди] Привреда

По статистикама из 2003. године привредна производња у Арагону је за 4% већа од просека Европске Уније.

[уреди] Спољашње везе


 
Административна подела Шпаније
Застава Шпаније
Аутономне заједнице: Андалузија | Арагон | Астуријас | Балеарска острва | Баскија | Валенсија | Галиција | Екстремадура | Канарска острва | Каталонија | Кастиља и Леон | Кастиља-Ла Манћа | Кантабрија | Ла Риоха | Мадрид | Мурсија | Навара

Аутонономни градови: Мелиља | Сеута
Суверене територије: Чафаринска острва | Пењон де Алусемас | Пењон де Велес де ла Гомера