Матица српска
Из пројекта Википедија
Матица српска је научно, књижевно и културно друштво са седиштем у Новом Саду. Матица српска популарише и развија уметност, науку и књижевност.
Мисао о оснивању једног таквог удружења дао је Лукијан Мушицки Милошу Светићу, који ју је и основао 1826. у Пешти. Основачи су били он и још шесторица трговаца и љубитеља књижевне просвете. То је удружење Светић назвао „Матицом српском“ а задатак му је био да од прилога и улога издаје добре књиге. Први секретар Матице је био новинар и правник Теодор Павловић. Још исте године Матица је узела да помаже издање периодичног „Летописа српског“, о коме се јавила мисао још 1823. а извео ју је Ђорђе Магарашевић почевши издање Летописа 1825. по три књиге годишње. Четврта је свеска већ изишла с помоћу Матичином у првој половини 1826. а касније је Летопис сасвим прешао у својину Матичину и постао њен орган. Познато је да је ускоро Матица дошла у сукоб с Вуковим погледима, тако да је неколике десетине година била одлучни противник нове школе. Ипак то је много зависило од уредника Летописа, кад је уредник био нпр. Јован Суботић, који се у тој борби држао средине, онда је и Летопис био помирљивији и Даничић је 1847. у своме „Рату за српски језик и правопис“ забележио прво признање које је нова школа тада добила у Летопису што је, рече, на част и књижевности и уреднику Суботићу. Располажући знатним новчаним средствима, Матица је, готово увек несистематски, помагала књижевност награђивањем појединих списа из поезије или науке. По њеном примеру организована Илирска Матица препорођена је 1873. назвавши се тада Матица Хрватска.
Актуелно председништво Матице српске (изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године) чине председник проф др Божидар Ковачек, потпредседници Миро Вуксановић, академик Димитрије Стефановић и проф др Драгослав Херцег, и секретар Павле Станојевић.
До сада председници Матице српске били су (непотпун списак):
- Јован Хаџић (Милош Светић), оснивач и први председник 1826. - ?
- Сава Текелија 1838. - 1842.
- Платон Атанацковић 1864. - 1867.
- Стеван Брановачки 1867. - 1880.
- Милош Миле Димитријевић
- Антоније Хаџић око 1905.
- Васа Стајић ? - 1947.
- Вељко Петровић
- Младен Лесковац око 1953.
- Бошко Петровић 1991. - 1999.
- Божидар Ковачек 1999. - сада
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Матица српска (званична презентација)
- Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)
- Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске
[уреди] Литература
- Андра Гавриловић, Београд, 1910 г.