23. јул

Из пројекта Википедија

23. јул (23.7.) је 204. дан године по грегоријанском календару (205. у преступној години). До краја године има још 161 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

Јун - Јул - Авг.
По Ут Ср Че Пе Су Не
26 27 28 29 30 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
календар за 2006 г.
цела година
  • 1759. - Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
  • 1828. - Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином.
  • 1840. - Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у једну политичко-управну целину са заједничким парламентом.
  • 1914. - Аустро-Угарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустро-Угарска 28. јула објавила рат Србији.
  • 1920. - Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
  • 1942. - Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.
  • 1943. - У експлозији бомбе подметнуте у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. Одговорност преузела екстремна јеврејска ционистичка организација „Иргун“.
  • 1951. - У затвору умро француски маршал Анри Филип Петен, јунак из Првог светског рата, који је, међутим, током Другог светског рата, после капитулације Француске, био шеф профашистичког режима са седиштем у Вишију. Истог дана 1945. Петен изведен пред суд и осуђен на доживотну робију.
  • 1952. - У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.
  • 1974. - Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу. То је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.
  • 1982. - Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985.
  • 1983. - Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.
  • 1991. - Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.
  • 1995. - Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.
  • 1996. - у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине.
  • 1997. - Скупштина Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.
  • 1999. - Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
  • 2000. - Ланс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака.
  • 2001. - Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона.

[уреди] Рођења

  • 1892. - Хаиле Селасије I, етиопски цар од 1930.
  • 1931. - Виктор Корчној, руски шаховски велемајстор, један од најбољих шахиста XX века.

[уреди] Смрти

  • 1757. - Доменико Скарлати, италијански композитор, виртуоз на чембалу.
  • 1875. - Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину која је ушла у широку употребу.
  • 1885. - Јулисиз Симпсон Грант, амерички генерал и државник.
  • 1916. - Вилијам Ремзи, шкотски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1904.
  • 1948. - Дејвид Ворк Грифит, амерички филмски режисер и продуцент.
  • 1999. - Хасан II, марокански краљ.

[уреди] Празници и дани сећања

[уреди] Види још

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар