Википедї:Климентовьска орѳографї

From Википедї

кратъкѫ съвѧзь
ВП:КО

Википедїѩ назначениѥ пльны и тъчьны енкѷклопедїѩ на словѣньсцѣѥмь ѩзыцѣ зьданиѥ ѥстъ. Ѥдьно из тъчьности трѣбовании пльнѣ опрѣдѣлѥна орѳографї длъжьна ѥстъ быти. Ниже наше съглашениѥ о климентовьсцѣ орѳографїи, главьнѣи словѣньскыѩ Википедїѩ орѳографїи, видѣти можеши.

Contents

[исправи] Орѳографїѩ опьсаниѥ

[исправи] Словѣньскаѥго ѩзыка звѫци

Въ словѣньсцѣѥмь ѩзыцѣ ѥдинъ на десѧте (11) исконьнъ гласьнъ звѫкъ и дъва десѧти и четыре (24) исконьни сѫгласьни звѫци сѫтъ ниже дани:

Гласьници: a, e, ę, ě, i, o, ǫ, u, y, ъ, ь.

Сѫгласьници: b, c, č, d, dz, g, j, k, l, ľ, m, n, ń, p, r, ŕ, s, ś, š, t, v, x, z, ž.

Без ихъ ѥще съложьна сѫгласьна ѥсте иже ѥдинѣма фонимама сѧ мыслите: št и žd. Звѫка [t] и [d] въ нѥю мѧгъко можете издрещи сѧ ([tʲ] и [dʲ]), ѥгда обычьнѣ вьсѥгда тврьда ѥсте.

Такожде ѥще четыре звѫци могѫтъ коже гласьници издрицати сѧ: r, ŕ, l, ľ.

[исправи] Прѣходъ о звѫкъ къ пьсанию

Бол҄ьшии чѧсть сѫгласьныихъ звѫкъ вьсѥгда равьно пишетъ сѧ. Зьри тавлїѭ ниже. Въ стлъбьци „напьсаниѥ“ дъвѣ напьсании коѩжьдо бѹкъве дѣл данѣ ѥсте, велико (А) и мало (а). О польѕевании великъ и малъ бѹкъвъ зьри нарочьнъ раздѣлъ.

звѫкъ напьсаниѥ звѫкъ напьсаниѥ
b Бб p Пп
c Цц r Рр
č Чч s Сс
d Дд š Шш
dz Ѕѕ t Тт
g Гг v Вв
k Кк x Хх
l Лл z Зз
m Мм ž Жж
n Нн

Фонимы /št/ дѣл бѹкы Щщ ѥстъ, /žd/ же вьсѥгда дъвѣма бѹкъвама Жж + Дд пишетъ сѧ.

Послѣди вьс҄ѣхъ с҄ихъ бѹкъвъ гласьнии звѫци с҄ими бѹкъвами пишѫтъ сѧ:

звѫкъ напьсаниѥ
a Аа
e Ее
ę Ѧѧ
ě Ѣѣ
i Ии
o Оо
ǫ Ѫѫ
u Ѹѹ
y Ыы
ъ Ъъ
ь Ьь

Нѹждьно помьнѣти ѥстъ, ко бѹкъви о, ъ, ы и ѣ послѣди бѹкъвъ ч, ш, ж, щ и двоѥбѹкъви жд, а о, ъ и ы ѥще и послѣди ц и ѕ не пишѫтъ сѧ, понѥже ихъ звѫци послѣди с҄ихъ съгласьныихъ звѫкъ не възможьни сѫтъ.

Ѹ звѫкъ же ń, ľ, ŕ, ś и j своихъ бѹкъвъ нѣстъ. Съ гласьникы они тако пишѫтъ сѧ:

ń ľ ŕ ś j
а н л р с
e нѥ лѥ рѥ сѥ ѥ
ę нѩ лѩ рѩ сѩ ѩ
ě с҄ѣ
i н҄и л҄и р҄и с҄и и (!)
o
ǫ нѭ лѭ рѭ сѭ ѭ
u ню лю рю сю ю
y
ъ
ь н҄ь л҄ь р҄ь с҄ь и (!)

Сѷллаботворѧще же сѫгласьници тако пишѫтъ сѧ:

ľ (lь) ль
l (lъ) лъ
ŕ (rь) рь
r (rъ) ръ

За с҄имь прѣхождѫ къ повѣсти о грьчьскъ словесъ бѹкъвахъ.

[исправи] Бѹкъви грьчьскъ словесъ дѣл

Заѩта из грьчьскаѥго ѩзыка словеса тъчьнѣ коже грьчьскы сѧ пишѫтъ, за изѧтиѥмь словесъ коньць и нѣколикъ двоѥбѹкъвии. Зьри тавлїѭ.

Αα Аа
Ββ Вв
Γγ Гг
Δδ Дд
Εε Ее
Ζζ Зз
Ηη Ии
Θθ Ѳѳ
Ιι Її
Κκ Кк
Λλ Лл
Μμ Мм
Νν Нн
Ξξ Ѯѯ
Οο Оо
Ππ Пп
Ρρ Рр
Σσς Сс
Ττ Тт
Υυ Ѵѵ (ѥгда сѫгласьникъ собоѭ авлѥтъ), Ѷѷ (ѥгда гласьникъ)
Φφ Фф
Χχ Хх
Ψψ Ѱѱ
Ωω Ѡѡ

Сѥмѹ сѥ додати нѹждьно ѥстъ:

αi е
ει ї
οι ї
γγ нг
γκ нк
γχ нх

Осѭдѹ новы бѹкъви сѫтъ:

  • Ѳѳ же особъ грьчьскъ звѫкъ [θ] собоѭ авлѥтъ, нъ и коже [t] и [f] издрицати сѧ можетъ;
  • Фф же грьчьскъ звѫкъ [f] собоѭ авлѥтъ, иже словѣньскѹ ѩзыкѹ щѹждь нъ вьс҄ѣмъ дрѹгыимъ ныншьнѥмъ словѣньскомъ ѩзыкомъ добрѣ вѣдомъ ѥстъ;
  • Її же [i] значитъ;
  • Ѡѡ же [о] значитъ;
  • Ѵѵ же [v] значитъ;
  • Ѷѷ же особъ звѫкъ [ü] собоѭ авлѥтъ, нъ и коже [і] издрицати сѧ можетъ;
  • Ѯѯ же тажде ко кс ѥстъ;
  • Ѱѱ же тажде ко пс ѥстъ.

[исправи] Заѩта словеса из дрѹгъ ѩзыкъ

Сьде ю мъного особъ вещь быти можетъ, на прикладъ двоѥбѹкъвиѥ „к҄ь“ нѣкотерыихъ македоньскъ сѣмиинъ именъ коньць (Иовановик҄ь — Јовановиќ). Пакы толико рекѫ: словѣньска геѡграфїчьна имена обычьнѣ етѷмологїчьнѣ прѣдаѭтъ сѧ, ѥгда личьна имена фонетїчьнѣ прѣписываѭтъ сѧ.

[исправи] Слово о бѹкъвахъ въ ѹникода и вънѣщьн вида съмыслѣ

Вьсѩ бѹкъви ѩже видомь грьчьскамъ или латыньскамъ бѹкъвамъ подобьны сѫтъ (а, ї, ѡ, ѵ и дрѹгы) ис климентовьскыѩ чѧсти ѹникода бьрати сѧ длъжьны сѫтъ, не из латиньскы или грьчьскы!

Надъ бѹкъвами ї и ѷ вьсѥгда тъчиѥ ставѣмъ: ї да о бѹкъве ы десныѩ чѧсти различаѥтъ сѧ, а ѷ — гласьника бѹкы да от ѵ — сѫгласьника различаѥтъ сѧ. Бѹкы І бес тъчи не ѥдино бѹкъве „ы“ пишимъ, а такожде сѫставьнѣхъ бѹкъвахъ , ѥ, ю, ѩ, ѭ, иде авлѥтъ аналогїѭ бѹкъве „Ѵ“ бес точи въ сѫгласьника съмыслѣ. Бес точи бо І (ко Ѵѵ) азъбѹкъвьнѣ рѧдѣ ѥстъ.

Аще малѫ бѹкъвь напьсати бес тъчьцѧ хощеши, то не ї или і ѥстъ а , тъгда нашѫ „“ бери, же въ бѹкъвахъ Unicode5 особѣ (private use) чѧсти ѥстъ подъ числомь U+0F1A, а не тѹръчьскѫѭ ı.

Въ словѣньскыихъ бѹкъвъ ъı и є мѣсто ихъ нынщьнѩѩ аналогы ы и е пишемъ, бо тако простѣѥ ѥстъ. Аще къто речетъ сѥ хѹдо ѥстъ — нъ и на приприкладъ бѹкъви щ и ъ сьде нынщьнъ видъ имѫтъ, а не такъ ко словѣньскыихъ рѫкописьхъ.

Бѹкъве  ѹникодѣ нѣстъ, и толико бѹкъвъ събьраниѥмъ благодарѩ ѭ видѣти можемъ. Въ ѥѩ мѣсто пьсати ІА и ıа не нѹждьно ѥстъ, пакы бѹкъвъ събьраниѥмъ благодарѩ.

Бѹкы щ вьсѥгда въ словѣньскаѥго ѩзыка словѣхъ пишетъ сѧ, въ шт мѣсто.

[исправи] Великы и малы бѹкъви

Сь раздѣлъ ѥще не напьсанъ ѥстъ.